ovde - Portal kulture Vojvodine

vîðeñjå
upravo tada, na razmeđi dvadesetih i tridesetih godina
prošlog veka, Konjović se ustanovljava kao slikar
kontinuiteta, kao slikar u čijem opusu postoji logika
razvoja i princip progresije ka uspostavljanju autonomije
slike i njenog plastičkog bića.
Na sa mom po čet ku tri de se tih go di na XX ve ka,
tri de set pe to go di šnji Mi lan Ko njo vić je mno go to ga
po sti gao – za vr šio je svo je du go i upor no usa vr ša vanje;
sli kar stvo ra ci o na li stič ke čvr ste i pre ci zno de fini
sa ne for me je pre vla dao i do speo do sli ke u ko joj
do mi ni ra bo ja kao pri mar ni li kov ni ele ment i kao
ge ne ra tor po tent ne eks pre siv ne ten zi je… Ko njo vić
sa svo jom po ro di com (su pru ga Ema i tek ro đe na
kćer ka Ve ra) ži vi sa svim udob no u vla sti toj mo dernoj
ku ći u Uli ci Mont su ri br. 9 (9, Rue de Mont so u-
ris). U ku ći su bi la tri ate ljea; vi si na ate ljea je bi la šest
meteri! – opi si vao je Ko njo vić no ve uslo ve za ži vot i
rad ko je je ta da se bi stvo rio. 19 Uz to, pun je stva ra lačkog
ela na – u na red nom pe ri o du, od po čet ka 1930.
do sre di ne 1932. go di ne, ka da će ne na da no na pu stiti
Pa riz i vra ti ti se za u vek u rod ni Som bor – na sli kao
je oko 200 sli ka! U tom mo men tu nje go vo ime se
u Pa ri zu iz go va ra s po što va njem – ugled je ste kao
za pa že nim i do bro oce nji va nim na stu pi ma na pari
skim sa lo ni ma i dru gim ko lek tiv nim iz lo žba ma,
a po go to vo su bi le uspe šne nje go ve dve sa mo stal ne
iz lo žbe – pr va u Ga le ri ji „Bing”, apri la i ma ja 1931, i
dru ga u Ga le ri ji „Van Ler”, ju na i ju la 1932. go di ne.
Na pr voj sa mo stal noj iz lo žbi, u Pa ri zu Ko njo vić
je iz lo žio tri de se tak sli ka iz tzv. „pla ve fa ze”, ka ko se
naj če šće ozna ču ju nje go va sli kar ska ostva re nja nasta
la po sle ra ci o na li stič kog pe ri o da. U svom pri kazu
te Ko njo vi će ve iz lo žbe u Ga le ri ji „Bing”, li kov ni
kri ti čar Mo ris Re nal, ko ji je do sled no pra tio umetni
kov raz voj još od nje go vog pr vih iz lo žbe nih nastu
pa u Pa ri zu (a ko ji je po vo dom Sa lo na ne za vi snih
umet ni ka 1930. go di ne na pi sao: Dve Konjovićeve
mr tve pri ro de pred sta vlja ju ne što naj lep še na Sa lo­
19 Ir ma Lang, isto, str. 53.
nu), tu ma či Ko njo vi ćev sli kar ski kon cept: Evo opet
jed nog sli ka ra… Ali pro blem si žea iz gle da da sli ka ra
mu či na sa svim iz u ze tan na čin. Naj če šće on, iz ra zi to
lir ski po ne sen, pre va zi la zi te mu ko ja ga je in spi ri sa la,
a sa mo se iz u zet no do ga đa da je sle di pri lič no verno.
Ovaj ma li dram ski su kob od vi ja se u sr ži sli kar ske
ak ci je ko ja je ve o ma si gur no spro ve de na. Ve li ke mr lje
bo je, če sto vr lo sna žne i do bro, čak su vi še do bro prou
če ne, uka zu ju na umet ni ka kod ko ga zna nje i senzi
bil nost te že za rav no te žom, što iz gle da da ni je uvek
lako postići. 20 Oči to, bo ja je do ne la no vu vred nost
Ko njo vi će vom iz ra zu, ali mu je otvo ri la no ve prosto
re sli kar ske slo bo de i omo gu ći la mu da se autentič
no i sa svim per so nal no do ka že i iz ra zi.
In te re san tan tre nu tak, ko ji pret ho di na pu šta nju
pa ri skog umet nič kog am bi jen ta, sva ka ko je Ko njovi
ćev de se to me seč ni bo ra vak u Som bo ru. Svoj zavi
čaj ni am bi jent Ko njo vić, sa da kao već for mi ra ni
sli kar, za i sta sna žno do ži vlja va i pro ži vlja va. Sli ke
na sli ka ne u za vi ča ju on no si u Pa riz i iz la že ih le ta
1932. go di ne u Ga le ri ji „Van Ler”, u Ri d’ Sen 41 (41,
Rue de Se i ne). Po no vo je Ko njo vić iza zvao in te reso
va nje struč ne jav no sti, a kri ti čar Pol Fje ran (Paul
Fi e rens) odu še vljen je: Jed na bo ga ta pri ro da, je dan
tem pe ra ment – Mi lan Ko njo vić… 21 Ovaj uspeh, među
tim, ne će za dr ža ti Ko njo vi ća u Pa ri zu. Stva ri su,
oči gled no, po sta le ozbilj ni je. Dr La zar Tri fu no vić u
jed noj in te re sant noj ana li zi sma tra da je Ko njo vić
do speo do tač ke ka da je po sle svih tih go di na raz voja,
a na ro či to po sle bu re „pla ve fa ze”, pr vi put shva tio
da sli kar stvo ni je igra i za ba va, već di rekt na ras prava
sa iskon skim si la ma ži vo ta, čo ve kov ob ra čun sa
sud bi nom, po se ban na čin sa zna nja, jer se pre ko se be
sa zna je ono što je naj du blje, što je hu ma no i za jed­
20 Ma u ri ce Raynal, “Pe in tu res de Konyovitch”, L’In tran si geant,
Pa riz, 27. IV 1931.
21 P.(aul) Fi e rens, “Mi lan Konyovitch”, Jo ur nal des De bats,
Pa riz, 21. VII 1932.
293