ovde - Portal kulture Vojvodine

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
koji nije zaista negativno filtriran neprijateljskim gledištem, gledištem „antisemite”. Memi
se, zapravo, slaže sa Sartrovom analizom jevrejske „situacije”: etička odluka da se prigrli
autentičnost nije razrešila kolektivne okolnosti ugnjetavanja Jevreja, kojima se Jevreji i svi
ostali mogu baviti jedino sa socijalnih i političkih aspekata (138). Izvlačeći ovaj zaključak,
Sartr istovremeno poziva one koji nisu Jevreji na odgovornost prema svim Jevrejima,
možda uz osećaj „nevine krivice” prema drugom – termin koji Moris Blanšo predlaže za
„odgovornost”. 7
Sve u svemu, Memi prati dve konvergentne ose istraživanja jevrejstva: jedna prihvata
nacionalno oslobođenje potlačenog naroda, dok druga proučava kako Jevrejin može da dođe
do postojanja i prestane da bude samo figura. Što se jevrejstva tiče, kada se Memi okrenuo
pozitivitetu jevrejske egzistencije, nije uspeo u potpunosti da razreši figuru Jevrejina; čak i
u svojoj autentičnosti i prihvatanju sebe, Jevrejin i dalje egzistira samo iz druge ruke. On je
i dalje predstava, trop ugnjetavača. Pitanja zato glase: Da li će nacionalno oslobođenje Jevreja
konačno dovesti do neposrednog iskustva bivanja Jevrejinom? Da li će dovesti do završetka
figurativnosti? Ukoliko je tako, iz čega će se „bivanje Jevrejinom” sastojati?
Teškoća Jevrejina da se pravilno vrati sebi (retour à soi), po sebi, i kao on sâm, nigde
nije izložena bolje nego kada Memi raspravlja o svom „identitetu” arapskog Jevrejina. 8 Reč
„identitet” stavljam pod navodnike upravo zato što je Memi pokazao da bivanje arapskim
Jevrejinom ne predstavlja identitet, a posebno ne sopstveni identitet. Biti arapski Jevrejin
7 Maurice Blanchot, The Writing of the Disaster, prevod Ann Smock (Lincoln: University of Nebraska
Press, 1986), 22.
8 U delu Ostaci Aušvica: svedok i arhiva (Remnants of Auschwitz. The Witness and the Archive) Đorđo
Agamben (Giorgio Agamben) razmatra žargonski termin korišćen u koncentracionim logorima, a
posebno u Aušvicu. Ovaj termin je „muselman” ili „musliman”. Označavao je čoveka koji je dostigao stanje
ekstremne neuhranjenosti, koji je zbog slabosti i patnje postao emocionalno i intelektualno indiferentan
prema svemu, suviše umoran, ni mrtav ni živ, i koji je, verovatno baš zbog toga, „siguran kandidat za gasne
komore” (51). Jedna od Agambenovih primedaba se na jeziv način prepliće sa Memijevom brigom o figuri.
Nage leševe, iznošene iz gasnih komora, članovi SS trupa nisu nazivali tim imenom: „Od svedoka smo
saznali da se o njima ni u kom slučaju nije govorilo kao o ’leševima’ ili ’lešinama’, nego jednostavno kao o
Figuren, o figurama, lutkama” (51). U delu Šoa (Shoah) Kloda Lancmana (Claude Lanzmann), jedan od
jevrejskih svedoka sudbine Jevreja u Vilni kaže: „Nemci su nam zabranjivali da koristimo reči ’leš’ ili ’žrtva’.
Mrtvaci su bili komadi drveta, izmeta, bez ikakvog značaja. Svako ko bi izgovorio reč ’leš’ ili ’žrtva’ bio bi
prebijen. Nemci su nas terali da tela nazivamo Figuren, što znači marionete, lutke, ili Schmattes, što znači
prnje” (9). Agamben takođe piše: „U svakom slučaju, izvesno je da su, uz jednu zastrašujuću ironiju, Jevreji
u Aušvicu znali da tamo neće umreti kao Jevreji” (45) nego, drugim rečima, kao „muslimani”. Međutim,
u Agambenovom objašnjenju nedostaje nešto što ima veze sa upotrebom reči „muselman” (44–5). On
razmatra upotrebu ove reči, kako u semantičkom (na arapskom reč „musliman” doslovno znači „onaj ko
se bezuslovno prepušta božjoj volji”) tako i u bihevioralnom pogledu (njihovo držanje podsećalo je na
muslimane koji se mole). Ne tvrdim da Agamben prihvata ova objašnjenja; on ih samo navodi. Međutim,
da li je ova vrsta etimologije dovoljna sama po sebi, kada njegova analiza pokazuje da je Aušvic doneo
potpunu degradaciju Jevreja kao „muslimana”, da je transformisao Jevreja „u muslimana, i ljudsko biće u
neljudsko” (52), ili, preciznije rečeno, pretvorio „muselmana” u „čoveka koga nije moguće razlikovati od
ne-čoveka” (82)? Sleng ili žargon retko je slučajan, i uglavnom se zasniva na određenim pretpostavkama.
Šta nam govori činjenica da je potpuna degradacija označena navodno adekvatnim nazivom „musliman”,
uključujući i odnos pojmova musliman i Jevrejin?
120