ovde - Portal kulture Vojvodine

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Trij um f ž ene je k rvava, piro va po beda ol ič ena, izmeđ u ostal og, m uškom žrt vom –
ulog e su za menjene. Judi ta Ša lgo a rhetip skim vez ama sa os ta cima po što vanja m atrijarhata
nag oveštav a da b i u neko novo do ba , koje ne mo ra oz načav ati is torijsk u epohu , već p re
vre me u k oj em ž ivimo, dru št v o pon ov o, kroz si mb oličku kastra ciju, 2 mo glo vaspo stavi ti
žens ku dom inaciju, d ok heroina Judi ta, kao n osilac mu ške s nage i od va žnost i ko ju demonstr
ira ženskim, osv aja č ki m sredstv im a 3 , po tire bes kompro mis nu vlad avinu mu šk ar ca
čiji e ks tremn i vid – ek sp loatac ij u, svođenj e že ne na pu ku upotre bu , njeno ko nz umir anje
– op isuje V egel u n av edenom romanu. No, do minac ija žensk og princip a je ambiva lent na
– agil ni obrasci p on ašanja, kao što su vatr eni g ovor na mit ing u i pobe da na d muška rcem
– uka zuju na s u ve renost žene u is ti mah p otvrđen u ali i naglaš eno spo r adičnu, usaml jenu,
vi še kao iz uze tak koji po tvrđu je pravilo.
Slabi subjekt
Ge nder Tro uble Džudit Bat ler, koja rod po sm atra kao k onstruk ci ju a ne kao pol,
tj. bio lo šk u uslo vljenost (v . Batle r 2 010), p olaz ište je mnogim t raganj ima z a rod nim
transgresija m a, koje su za ra ni je čitaoce /č ita teljke ostale skrivene, zapret en e raznim
d rugim, ideološki m i li strukt ura lni m, či tanjim a. Danas, čini se , ovakve „ ne volje” v rebaju
odasvu d, a ponajpr e iz interp re ta ti vnog p olj a, kao da s u sa mo to i če ka le : č itanja slabog
subj ek ta i nje go ve (a)sek su alnosti p ostala su kv al ifikat ivna i ultima tivna. Ip ak , t re ba navesti
i poz itivne pr imere: u srp skoj knjiže vnosti danas to je slab i, d eseksualiz ov ani s ubj ek t
Sl obodana T išme, a psolutni j unak na ši h dana, k oj em po o tv oreno s ti za proc ese h ib ridizacije,
za česte k ri ze i pro ve re id enti teta, konk urišu jun aci poez ije i pr oze Jud ite Šalgo.
U te kstu „ Tip ovi modern oga s ubj ekta ( muš ka rci sa žensk im rodni m crt ama)”
D ubravka Or ai ć Tol ić izdvaja tr i kruga mode rn ih subjekata . Po red pr vo g, vl ad alačkog ,
no si oc a h egemone mu ško st i, post oje još „ op or be ni krug – ga lerija pr ot usu bjekata ,
protuindivi duu ma i protug rađana u moder noj f ilozo fi ji, u mjetni čk im m od ernizmi ma i
dijel ovima ava ng ar de”; te treći , na zvan „si va zona nesubj ekata, nepoje di nac a i negra đana
ko je kon trolira ju mode rni s ubjek ti i z pr voga k ru ga (žene, djec a, bolesnici, str anci, drug e
kl as e i ra se , pripadnic i ko lonizira nih na roda)” (O ra ić Tolić 20 05: 83). Je dan od pr otagonista
romana Put u Bi robid žan , Nenad Mitrov , jednak o je zas tuplje n u d ru gom i tre će m
krugu. Kao što je up ravo moder na umetnost bi la ta k oja se prva dist an ci ra la od sred iš nj e
slike mo de rnog subjekt a, tako su se i nje ni predstavni ci rano d efi ni sali k ao oponi rajući ,
2 Od se ca nje mu ške gla ve mo že alu di ra ti na ka stra ci ju. S ob zi rom na či nje ni cu da se deo mu škog pol nog
or ga na na zi va „gla vi ćem”, da se, da lje, on mo že tu ma či ti kao oži vlje ni i sa mo stal ni ho mun ku lus ko ji ži vi
ne za vi stan ži vot od mu škar ca, mo guć no je us po sta vi ti ve zu iz me đu ka stra ci je i od se ca nja gla ve. S dru ge
stra ne, i sa mo ljud sko te lo je fa lu so id no, što po ka zu ju fi gu re na me nje ne de flo ra ci ji, raz de vi ča va nju. Z.
Mir ko vić, Eros – bol, že na – bog, nav. d.
3 Vol fgang Šma le de talj no in ter pre ti ra sli ku Ar te mi zi je Đen ti le ski Judita ubija Holoferna (po sle 1612),
u ko joj se is po lja va sna ga, mu drost i če sti tost bi blij ske Ju di te ko ja je oslo bo di la svoj na rod (Šma le 2011:
143–144). Ju di ta Šal go će, baš kao i sli kar ka, po ten ci ra ti po be du sla bi jeg po la nad ja čim i ti me na iz ve stan
na čin do ve sti u pi ta nje mu škost.
151