ovde - Portal kulture Vojvodine

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
đerica, zatim u Francuskom savezu, zatim na univerzitetu. I konačno je izgnanstvo
umr tvi lo ovo sta ro te lo i za me ni lo ga dru gim, pr vo, krh kim i ve štač kim, a za tim sve
više i više nezamenljivim, i sada jedinim živim – francuskim. Skoro da sam spremna
da verujem u mit vaskrsenja kada ispitujem podeljeno stanje svog uma i tela. 7
Cen tral nost fran cu skog je zi ka u in te lek tu al nom pro jek tu Kri ste ve gra fič ki je ilu strova
na ma ja 2003, ka da je do bi la ti tu lu Doctor Honoris Causa na svom bu gar skom alma
ma ter Uni ver zi te tu u So fi ji. Tom pri li kom je odr ža la go vor na te mu „Je zik, na ci ja i že ne”. 8
Kao što i sam na ziv ka že, ovaj go vor do ti če glav ne te me nje nog ra da i u nje mu ona di rektno
pri zna je svo ju ver nost Fran cu skoj i nje nu lju bav i di vlje nje pre ma fran cu skoj kul tu ri
i je zi ku: „Vo lim lo gič ku ja sno ću fran cu skog je zi ka, ne po gre ši vu pre ci znost reč ni ka, ta nanost
ra su đi va nja...” Od po čet ka je, me đu tim, nje na po sve će nost fran cu skom je zi ku bi la
oči gled na nje noj, ve ći nom bu gar skoj pu bli ci, jer je čak i ovaj go vor odr ža la na fran cu skom
(na kra ju go vo ra, u znak pa žnje, iz go vo ri la je je dan deo na bu gar skom).
Na klo nost Kri ste ve sve mu što je fran cu sko ima im pli ka ci je ko je se pro te žu da le ko izvan
sa mo e ste ti za ci je. Nje no uz di za nje Fran cu ske i fran cu skog je zi ka na vrh ci vi li za cij ske
hi je rar hi je za vi si od za zor no sti nje ne maj čin ske ze mlje i ma ter njeg je zi ka. Ovo se ja sno
vi di u kon tro verz nom ese ju “Bul ga rie, ma So uf fran ce,” 9 u kom ona opi su je po vra tak u
do mo vi nu 1989, ma lo pre pa da Ber lin skog zi da. Ona opla ku je „đu bre i mu ve na uli ca ma
So fi je”, a još i vi še, gu bi tak do brog uku sa ko ji se vi di u po gor ša nom sta nju na ci o nal nog
je zi ka: „ [...] na pu ni li su ovaj jad ni je zik ose ćaj nih se lja ka i na iv nih mi sli la ca či ta vim ar sena
lom po zaj mi ca bez uku sa i bez ko re na.” 10 Me đu tim, uzi ma ju ći u ob zir nje no sop stve no
ot kri će da je „bu gar ski je zik sko ro mr tav je zik za me ne”, ne mo že mo a da se ne za pi ta mo
ko li ko je ona kva li fi ko va na da do no si sud o to me.
Na slov ovog ese ja i nje gov ton – čak i vi še od po ni ža va ju ćih ko men ta ra o bu gar skom
je zi ku i ne do stat ku este ti ke u sfe ri jav nog ži vo ta – ot kri va ju re pre si ju i ne sret nost nje nog
ži vo ta pod tvr do li nij skim ko mu ni stič kim re ži mom. Kri ste va je ve o ma ma lo pi sa la o ovom
7 Kristeva, Int i mate Revolt. The Pow ers an d Limits of Psychoanalysis, Vol. 2, pr eveo Je ani n Herman, (New
York City, Ny : Columb ia Uni versit y Press, 2 002 ), 243: u d al jem teks tu izvo r n aveden u za gradi kao Intimate.
8 J ulia Kris teva, “ La Langu e, la Na tion, le s F emmes” („J ezik, nacija, ž ene”), Ed ition Univer si té de So fia ,
2002; u daljem t ek stu izvor na veden u za gr adi kao „J ez ik”. Ko piju ovog govo ra u ori gi nalu na f rancusk om
poslao m i je profe so r Dim it ar Kam burov, k oji je prisus tvo vao dode li titule Doctor Honoris Causa Kristovoj
i koji je ču o nje n g ovor. O n k až e: „Reka o bih da lju di koji poz naju in telek tu al ni itin ere r Kristeve ne bi bili
t oliko izne na đeni činjenico m da j e g ov or održa la na fr an cusk om... u stvari, pos to jalo je veliko p rotivljenje
tome što j e ur adila” ( lič na prepiska , 19. mar t 2007, citi r a no uz dozvo lu).
9 Prema mišlje nju Džon a Mou it a (J oh n Mowitt), „i ako ono o pa sno ostaje ne te matizo vano u ‘ Bulgar ie
ma s ou f ra nce’, k odiran a majka se ovde vraća u n acion alnom o delu. Mi slim, nar avno, na igru reči koj a
stvara po metnju u njenom naslovu , gde Bug arska p redsta vlja i mes to gde ona tr pi kašnj en je, mesto bola,
al i takođe i n ju ispod Francuske” (6 1 ).
John Mowitt, “S tranger s in An aly sis: Nationalism and the Tal king Cu re, ” Parall ax 4.3 (1998 ): 45- 63.
10 Ju li a Kristeva, “Bulgarie, ma souffra nc e,” L’infini 51 (autumn 1 995): 42-52 . Prevedeno na engleski kao
“Bulgari a, My Sufering,” u Crisi s (163-183).
18