ovde - Portal kulture Vojvodine

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
Osci la ci je u ko ji ma se zr ca li iden ti tet/su bjekt ovih dnev ni ka u me di o lo gij sko me smislu
pred sta vlja ju ten zi ju iz me đu lo go sa i iko ne, ko ja se ne raz ri je ša va ni ti u pre vla sti tek sta
ni ti pak u do mi na ci ji sli ke, već gra di li mi nal nu to po gra fi ju na či jim je gra ni ca ma isu šeno
i iz bu še no ti je lo bez or ga na. Po ku ša va ju ći pre vla da ti di ho to mij sko-bi nar ne struk tu re
za pad ne me ta fi zi ke, ko ja tekst dr ži po da lje od sli ke, duh raz dva ja od ti je la, žen sko subor
di ni ra mu škom, Der ri da u tek stu Freud i sce na pi sa nja ak ti vi ra pik to graf ski mo del pisma
(egi pat sko hi je ro glif sko pi smo) za ko ji tvr di: „Gra ni ca iz me đu ne-fo net skog pro sto ra
pi sa nja (pa čak i fo net skog pi sa nja) i po zor ni ce (scène) sna je ne iz vje sna” (Der ri da 2001:
273). Po li se mič ki us tro je ni go vor sno va opro sto ru je vri je me, raz mje šta se duž bez gla snih
tra go va 6 ko je tre ba pre ve sti u in ter pre ta tiv nu ra van i re zul ti ra krip to graf skim pi smom, čija
ma te ri jal nost ne po zna je ja snu di stink ci ju iz me đu tek sta i sli ke. U slič noj smo po zi ci ji
po vo dom dnev ni ka: i oni bi va ju in sce ni ra ni kao po li se mič ka pik to graf ska in skrip ci ja raslo
je nih okvi ra, na ku plje nih tra go va bez čvr stih gra ni ca iz me đu me di jal nih rav ni i ozna čitelj
skih la na ca. Kao što je na ra nom stup nju raz vo ja pi smo bi lo bli sko „cr ta nju i vi zu al nim
umjet no sti ma” (Ul mer 1985: 8), kod Géze Csátha i Mar gi te Ste fa no vić kon fron ti ra ni smo s
pro iz vod njom dnev ni ka (kao svo je vr sne knji ge mr tvih iz ve de ne u hi je ro glif skom pi smu),
či ja pik to graf ska kom po zi ci ja zna či po vra tak po ti snu tim aspek ti ma sli ke i kon ze kvent no
sub ver ti ra nje lo go cen trič ki us tro je nog fo net skog pi sma, sa zda nog od gla sa i pri su stva. Na
pla nu tek stu al nog sa dr ža ja kod obo je je u jed nom slo ju dnev nik obi lje žen bi lje ška ma, ko je
se od no se na sno ve, tj. na nji ho vu na knad nu tran skrip ci ju u ob lik tek sta i cr te ža. Pre ci znija
ana li za tog na ra tiv nog seg men ta za si gur no bi po tvr di la rad sna kao je dan od me ha ni zama
ko ji de ter mi ni ra dnev nič ku prak su i do dat no dis tor zi ra me di jal ne okvi re. 7
Tra Go vi ras ci je plje nog iden ti te ta
Na te me lju za ključ ka da je dnev nič ko pi smo struk tu ri ra no kao hi je ro glif sko pi smo,
iz mak nu to iz bi nar nih opo zi ci ja tekst/sli ka, po ku šat će mo u ovom, fi nal nom po gla vlju,
od re di ti ko re la ci ju iz me đu me di jal nih prak si i na či na na ko je te prak se de ter mi ni ra ju izved
bu, tj. ma te ri ja li za ci ju iden ti te ta. Pri hva ti mo li te zu o pi smu/sli ci kao na ku pi ni tra go va,
po sta vlja se pi ta nje kon ci zni je de fi ni ci je poj ma tra ga. Ra di ka li zi ra njem Fre u do vog koncep
ta, Der ri da će trag shva ti ti kao „bri sa nje seb stva, bri sa nje vla sti te pri sut no sti” (Der rida
2001: 285), kao onu in stan cu psi hič kog apa ra ta ko ja će is po lji ti ne sa mo pi smo ko jim
su bjekt svje sno ko mu ni ci ra već i ko di ra nu po ru ku ne svje snog/oni rič kog što se od u pi re
6 Citirajući Freuda, Derrida naglašava nefonetičku dimeziju jezika snova, kao aktivnosti u kojoj ne
čujemo, već vidimo (Derrida 2001: 274). Nespojivo sa linearnom temporalnošću i homogenim prostorom
fonetskog pisma, oniričko pismo simptom je rasutog i odgođenog subjekta. Apliciranjem hijeroglifskog
modela Derrida, s druge strane, praksu pisanja sagledava u kontekstu identiteta i smrti, odnosno u svjetlu
signature i auto(bio)grafske inskripcije. U dnevničkom pismu Margite Stefanović jedan od iskaza koji se
ponavlja je pitanje vlastitog imena: „Ima ko će da te (gde) sahrani. Moj Epitaf? Moj korak je moje ime
Zvučni epitaf [...] Moje ime je... (Stefanović u: Nikolić 201: 476–477).
7 Iako bi bilo zanimljivo istražiti konzekvence rada sna po ustroju dnevničkog pisma, u ovom segmentu
možemo samo ukazati na njihov interpretativni potencijal.
77