ovde - Portal kulture Vojvodine

More documents

Recommendations

Info

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá UDC 28(4) UDC 316.647.5(4) Branislav Radeljić Univerzitet Istočni London, Velika Britanija Odsek za međunarodnu politiku Islam kao izazov evropskoj toleranciji? SAŽETAK: Ovaj rad govori o tome da Evropska unija nastoji da se izbori za razumevanje i primenu tolerancije. Kriterijumi za to šta treba ili ne treba tolerisati često se razlikuju od zemlje do zemlje članice EU. Sve veća prisutnost islama još više produbljuje debatu pošto se odnos prema njemu stalno uzima kao mera za toleranciju. Međutim, dok evropske vlade tvrde da su predane borbi za toleranciju i jedinstvo u raznolikosti, one zagovaraju i donose zakone koji otežavaju poziciju muslimanskog stanovništva u Evropi, ostavljajući utisak da islam nije kompatibilan s pojmom evropske tolerancije. KLJUČNE REČI: (ne)tolerancija, Evropska unija, islam. Uvod Koncept evropske tolerancije ide ruku pod ruku s projektom liberalizma, što je institucionalni modus vivendi koji stvara i obezbeđuje prostor za mirnu koegzistenciju mnogih različitih stilova života. U stvari, kako je u jednoj studiji ispravno primećeno, koncept evropske tolerancije „sa svojim filozofskim utemeljenjem i političkim ciljevima, rezultat je ustrajnih nastojanja različitih suprotstavljenih naroda koji u biti nisu bili nimalo tolerantni.” 1 S vremenom, termin tolerancija počeo je da se vezuje za razne aspekte svakodnevnog života, u kojima je religija često dominirala. Vredi se prisetiti da su u samoj Evropi razlike između njenih zapadnih i istočnih krajeva, tj. katoličkih i pravoslavnih hrišćana, u tolikoj meri bile važne da su ovi prvi često bili prikazivani kao daleko superiorniji. Pored toga, jedan od poslednjih ratova u Evropi – rat u Bosni i Hercegovini (1992–1995) – ubrzo po izbijanju pretvorio se u verski rat u kome su se hrišćani (i katolici i pravoslavci) i muslimani borili jedni protiv drugih zbog razlika u veroispovesti. 1 Fri e sel, Evyatar, The Days and the Se a sons, De tro it, MI, Wayne Sta te Uni ver sity Press, 1996, 102. 38
ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Tačno je da je prisustvo islama u Zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata bilo gotovo nezametljivo; mali broj džamija i povremeni skupovi u predgrađima evropskih glavnih gradova nisu predstavljali predmet vredan javne diskusije. Međutim, ovaj trend se promenio 1960-ih, kada je postalo jasno da je evropski ekonomski napredak bio u- slovljen dodatnom radnom snagom, što je dovelo do brojnih bilateralnih sporazuma sa muslimanskim zemljama (Alžirom, Marokom, Turskom). Iako su prvi talas imigranata činili mahom muškarci koji su tražili posao da bi izdržavali svoje porodice u domovini, ubrzo nakon toga je došlo do procesa ponovnog okupljanja porodica, ali u državi u koju su dolazili. Kao odgovor na naftnu krizu iz 1973. i na privrednu recesiju koja je usledila, mnoge evropske vlade odlučile su da daju subvencije imigrantima, ne bi li se oni vratili svojim kućama, jer za njima više nije postojala potreba. Ova politika nije bila uspešna, pošto su mnogi od njih već bili druga generacija imigranata, rođena tu gde živi, koja nije imala želju da se vrati. Sukcesivni talasi imigranata i po ve ćan broj mu sli man skih za jed nica ši rom Evrop ske za jed ni ce 1980-ih do ve li su va žnost isla ma do te me re da je on po stao „či ni lac u dis kur su ak ci je i re ak ci je.” 2 Baš u tom tre nut ku po ja vi la su se pi ta nja u ve zi sa sve ve ćom pri sut no šću isla ma u Evro pi. Shod no to me, do sta pro sto ra je da to i for mal nim i ne for mal nim de ba ta ma o evrop skom iden ti te tu vis-à-vis mu sli man skog iden ti te ta, po li ti ke is klju či va nja ili uklju čiva nja, to le ran ci je i ne to le ran ci je. Iako mno ge od ovih de ba ta nu de ne u tral nu sli ku stvar ne si tu a ci je i pred la žu neo p hod ne ko ra ke ka ko da se ona po pra vi, či ni se da ih prak sa ig nori še. Deo ko ji sle di po za ba vi će se ne kim zva nič nim do ku men ti ma ko ji sa dr že kla u zu le o (ne)to le ran ci ji i o to me ka ko su pro šli u stvar no sti. Ne ki za pi si o (ne)to le ran ci ji Go di ne 1986. ta da šnja Evrop ska za jed ni ca usvo ji la je De kla ra ci ju pro tiv ra si zma i kseno fo bi je. Nje ni pot pi sni ci su pri zna li „po sto ja nje i po rast kse no fo bič nih sta vo va, po kre ta i na sil nog po na ša nja […] če sto usme re nog pre ma imi gran ti ma”, i shod no to me „ener gič no osu di li sve ob li ke ne to le ran ci je, ne pri ja telj skog po na ša nja i upo tre be si le pro tiv oso ba ili gru pa lju di zbog ra snih, ver skih, kul tur nih, so ci jal nih ili na ci o nal nih raz li ka.” 3 U isto vreme, oni su „na gla si li va žnost ade kvat nih i ob jek tiv nih in for ma ci ja i upo zna va nja svih građa na sa opa sno sti ma ko je no se ra si zam i kse no fo bi ja, kao i po tre bu da se spre če i osu je te svi ob li ci dis kri mi na ci je.” 4 Na pri mer, afe ra „ma ra me” u Fran cu skoj 1989. go di ne, ka da su tri de voj či ce do šle u ško lu s ma ra ma ma i od bi le da ih ski nu, slu ži la je da se de mon stri ra ka ko pri dr ža va ti se raz li či tih vred no sti u Evro pi mo že da bu de ve o ma pro ble ma tič no. Iako 2 Ka storyano, Ri va, “Re li gion and In cor po ra tion: Islam in Fran ce and Ger many,” International Migration Re vi ew, Vol. 38, No. 3, 2004, 1234-1255: 1238. 3 Euro pean Par li a ment, Co un cil and Com mis sion, “Dec la ra tion aga inst Ra cism and Xe nop ho bia,” O f icial Jo ur nal of the Euro pean Com mu ni ti es, No. C158/1, 25 Ju ne 1986. 4 Isto. 39
Page 1: ìñtèrkùltùràlnòst ISSN 2217-
Page 4 and 5: IN TER KUL TU RAL NOST Ča so pis z
Page 7: sáðržâj úvõdñik Aleksandra
Page 11 and 12: 11 ïñtérkûltúråłna ìsträž
Page 14 and 15: ïñtérkûltúråłna ìsträživa
Page 46: ïñtérkûltúråłna ìsträživa
Page 88 and 89:
ïñtérkûltúråłna ìsträživa
Page 90 and 91:
Page 92 and 93:
Page 94 and 95:
Page 96:
foto Amber Marie Chavez ambermariec
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
Page 105 and 106:
Page 107 and 108:
Page 109 and 110:
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
ku rent ni ji ka pi tal na še ga k
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
117
Page 119 and 120:
Page 121 and 122:
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
Page 127 and 128:
Page 129 and 130:
Page 131 and 132:
Page 133 and 134:
133
Page 135 and 136:
135
Page 137 and 138:
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
Page 143 and 144:
Page 145 and 146:
145
Page 147 and 148:
Page 149 and 150:
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
163
Page 165 and 166:
Page 167 and 168:
Page 169 and 170:
Page 171 and 172:
Page 173 and 174:
Page 175 and 176:
Page 177 and 178:
Page 179 and 180:
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185 and 186:
Page 187 and 188:
Page 189 and 190:
Page 191 and 192:
Page 193 and 194:
Page 195 and 196:
Page 197 and 198:
197
Page 199 and 200:
199
Page 201 and 202:
Page 203 and 204:
Page 205 and 206:
Page 207 and 208:
Page 209 and 210:
Page 211 and 212:
Page 213 and 214:
Page 215 and 216:
215
Page 217 and 218:
Page 219 and 220:
Page 221 and 222:
Page 223 and 224:
Page 225 and 226:
Page 227 and 228:
227
Page 229 and 230:
Page 231 and 232:
Page 233 and 234:
Page 235 and 236:
Page 237 and 238:
Page 239 and 240:
Page 241 and 242:
241
Page 243 and 244:
243
Page 245 and 246:
vîðeñjå mišljenja između Etje
Page 247 and 248:
vîðeñjå rak te ri šu ten zi je
Page 249 and 250:
vîðeñjå ta kva” ne go je, kao
Page 251 and 252:
vîðeñjå duć nost: „Jer to je
Page 253 and 254:
253
Page 255 and 256:
vîðeñjå zom želje za znanjem i
Page 257 and 258:
vîðeñjå pe, naročito crnci, st
Page 259 and 260:
vîðeñjå Mo gao bi se iz vu ći
Page 261 and 262:
vîðeñjå dis kurs (što se mo ž
Page 263 and 264:
vîðeñjå postale nezavisne, kao
Page 265 and 266:
vîðeñjå ko ji je pod ra zu me v
Page 267 and 268:
267
Page 269 and 270:
vîðeñjå ku ša ti da od go vo r
Page 271 and 272:
vîðeñjå kon cept, za ta ko zva
Page 273 and 274:
vîðeñjå sve ga, si stem apart h
Page 275 and 276:
vîðeñjå me što će bi ti uni v
Page 277 and 278:
277 vîðeñjå
Page 279 and 280:
279
Page 281 and 282:
vîðeñjå je. Da kle, oni se sre
Page 283 and 284:
vîðeñjå Šta za pra vo zna či
Page 285 and 286:
vîðeñjå li te ra tu ra 1. Ba di
Page 287 and 288:
287
Page 289 and 290:
vîðeñjå veštavalo da će to bi
Page 291 and 292:
vîðeñjå sa nje go vim in ten zi
Page 293 and 294:
vîðeñjå upravo tada, na razmeđ
Page 295 and 296:
295
Page 297 and 298:
297
Page 299 and 300:
299
Page 301 and 302:
dïjałøzí 012 Šosberger P. Iza
Page 303 and 304:
303
Page 305 and 306:
305
Page 307 and 308:
dïjałøzí • Ka ži te, mo lim
Page 309 and 310:
dïjałøzí • U kom smislu je No
Page 311 and 312:
dïjałøzí Do la zio je če sto u
Page 313 and 314:
dïjałøzí Ta ko se 23. ja nu a r
Page 315 and 316:
dïjałøzí dr ža ve Iz rael u Sr
Page 317 and 318:
317
Page 319 and 320:
319
Page 321 and 322:
321
Page 323 and 324:
323
Page 325 and 326:
kóòrdînäte Na čin stan dar di
Page 327 and 328:
kóòrdînäte sva tri zakona, An t
Page 329 and 330:
„Gra đan ski” srp sko hr vat s
Page 331 and 332:
Nisam siguran da li se naša interp
Page 333 and 334:
333
Page 335 and 336:
kóòrdînäte slu ni je pro ble ma
Page 337 and 338:
kóòrdînäte ka te go ri za ci ju
Page 339 and 340:
kóòrdînäte Sve u sve mu, u ovom
Page 341 and 342:
kóòrdînäte Ne dav ni pri me ri
Page 343 and 344:
kóòrdînäte ne po ma lo po stra
Page 345 and 346:
345
Page 347 and 348:
kóòrdînäte - se ku la ri za ci
Page 349 and 350:
kóòrdînäte ono što i prak ti k
Page 351 and 352:
351
Page 353 and 354:
kóòrdînäte va la svoj pred met
Page 355 and 356:
kóòrdînäte re li gi je je ste t
Page 357 and 358:
357
Page 359 and 360:
kóòrdînäte kom ni šta vi še n
Page 361 and 362:
kóòrdînäte sa gru pom ama te ra
Page 363 and 364:
ìñtèrkùltùràlnòst časopis z
Page 365 and 366:
365
show all

ovde - Portal kulture Vojvodine

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?