ovde - Portal kulture Vojvodine

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá
i proširenja marksističkog ekonomskog determinizma.
64
Njegova sposobnost da uvrsti svoj
rodni siromašni deo Italije u intelektualni praxis u suprotnosti je sa psihoanalitički posredovanim
razdvajanjem intelektualnog stvaranja Kristeve i Žižeka od njihovog sopstvenog
geopolitičkog porekla na Balkanu. Kristevin „kosmopolitizam” zavisi od zazornosti njenog
bugarskog porekla a Žižekov univerzalizam od zamene „konsupstancije” geografskog prostora
sa „praznim označiteljem”.
Kao što sam pokazao, psihoanaliza je diskurs moći sa posebnim implikacijama na Balkanu.
Korištenjem psihoanalitičke teorije i jezika želje, Kristeva i Žižek implicitno usklađuju
podređenu geografiju Balkana sa globalnim kapitalizmom, diskurzivno podvrgavajući taj
region Evropskoj uniji – novoj supersili – i njenom kulturnom univerzalizmu. Ovaj proces
se podudara sa potražnjom ujedinjenog evropskog tržišta za „racionalnim demografskim
sastavom”, 65 što je bila Gramšijeva karakterizacija visokofunkcionalne američke radničke
klase. Demografska funkcionalnost i univerzalna subjektivnost su dve apstrakcije koje stoje
umesto, i kombinuju dve stvari: enterijer individualca i eksterijer tržišta. Razgovarajući o
edipovskom erotizmu kao strukturnoj potrebi evropskog jedinstvenog tržišta, J.H.H. Vajler
(J.H.H. Weiler) objašnjava vezu između ekonomije i kulturnog univerzalizma koji podržava
edipalnu strukturu:
Ne samo da su se lokalni proizvodi našli pod pritiskom već su i nacionalni proizvodi
izgubili svoju prepoznatljivost. Sam transnacionalizam Zajednice, koja je ranije
slavljena kao ponovno otkrivanje prosvetiteljskog idealizma, upravo je to: univerzalan,
racionalan, transcendentan i u potpunosti modernistički.
66
Vajlerova formulacija jedinstvenog tržišta kao sinteze ekonomije i transcendentne racionalnosti
potvrđuje Delezovu (Deleuze) i Gatarijevu (Guattari) koncepciju globalnog kapitalizma
kao jedinstva nacija i nacionalnih identiteta strukturiranih oko edipalne želje, univerzalne
strukture civilizovanog subjekta. Edipalna struktura zasnovana na zakonu kastracije
predstavlja samu srž kapitalizma. Pišući iz svoje zatvorske ćelije, 1928. godine, Gramši je
već „pronašao vezu između fordizma i psihoanalize” 67 :
Isti na je da se no va vr sta čo ve ka ka kvu zah te va ra ci o na li za ci ja pro iz vod nje i ra da
ne mo že raz vi ti sve dok sek su al ni in stinkt ne bu de po god no re šen i dok ne bu de
ra ci o na li zo van. 68
64 Stuart Hall, “Gramsci’s Relevance for the Study of Race and Ethnicity,” Journal of Communication
Inquiry (1986), 10 (2): 5-27.
65 Prison (281).
66 J. H. H. Weiler, “To be European Citizen. Eros and Civilization”, in Nationalism and Internationalism in the
Post-Cold War Era, Kjell Goldmann, Ulf Hannerz, Charles Westin (eds.), (London: Routledge, 2000), 176-77.
67 Eli Zaretsky, “Narcissism, Personal Life and Identity: The Place of the 1960s in the History of
Psychoanalysis,” Psychoanalysis, Culture & Society 13. (2008): 95.
68 Prison (296–97).
36