Sofija Ševo - Multipolnost zračenja 188Os - Univerzitet u Novom Sadu

da ove neuskladenosti otklone na razlicite nacine. Jedan moguCi
pristup je da se deformacija jezgra ne smatra fiskiranom velicinom,
vec dinamickom varijablom kao sto je to slucaj u Modelu dinamicke
deformacije.
Videli smo da kolektivni model podrazumeva da je jezgro jedna
deformisana masa koja moze da rotira i vibrira. Poznavanje stanja
jezgra zahteva resavanje svojstvenog problema (H*=E*) kolektivnog
Hamilton!jana [4]
H = V(/3,y) + \ O,y)/32 + \ (/3,y)/32
CO i Ct Pf5 /£ oo
(1-3.1.)
gde su )3 i y parametri deformacije.
Problem je odrediti potencijal V(£,y), momente inercije $ i
parametre B. Za to postoji vise naCina, a jedan od njih je i onaj
koji su primenili Raisenberg i Gojner. Naime, oni su napisali H col
za najreprezentativnija jezgra i za nekoliko jezgara su "nafitovali"
parametre tj. parametri se odreduju iz ekperimenta na najkarakr
teristicnijim jezgrima, a potom se nastoji da se model uopsti za sva
ostala jezgra. Mikroskopski Hamiltonijan u DDM se bazira na "Shell"
model potencijalu. Naime, ukupni Hamiltonijan je suma kineticke i
potencijalne energije i oblika je
A
A
H = JT T + r V (1.3.2.)
L L int
i=i 1=1
Ako se ovoj jednaCini doda i oduzme Clan U, proseCni jednoCestieni
potencijal koji nastaje nukleon-neukleon interakcijama je [6]
H
V
av
rez
H=f(T+U)+f(V -U)=H +V (1.3.3.)
L L int av rez
1=1 1=1
- srednja interakcija
- rezidualna interakcija
15