Sofija Ševo - Multipolnost zračenja 188Os - Univerzitet u Novom Sadu

More documents

Recommendations

Info

POGLAVLJE 1 1.1. KOLEKTIVNI GEOMETRIJSKI MODEL NUKLEARNE STRUKTURE u SVOJOJ EKSTREMNOJ FORM! Tokom ranog perioda razvoja nuklearne fizike najvise uspeha je imao jednoCesticni model slojeva. Ovaj model je dobro objaSnjavao magicne brojeve i spinove osnovnih stanja. Medutim, nije bio u stanju da objasni velike vrednosti kvadrupolnih momenata koje su eksperimentalno utvrdene, kao ni fisiju jezgara. Osnovna predpostavka ovog modela je da se nukleoni u jezgru krecu nezavisno jedan od drugog u nekom sferno simetricnom polju oblika potencijalne jame [1]. Nukleoni se pri tome krecu po stacionarnim orbitama odredenog ugaonog momenta. Ove orbite su grupisane po slojevima, tako da nukleoni unutar popunjenih ljuski formiraju inertni "core". Bitno je napomenuti da osobine jezgra zavise od preostalih nukleona u nepopunjenim ljuskama. Slojevita konfiguracija jezgra ima sfernu simetriju. Ako imamo izvestan broj nukleona van zatvorene ljuske narusava se sferna simetrija, odnosno stabilnost jezgra i dolazi do deformacije. Ti nukleoni van popunjenih ljuski na povrsini jezgra mogu da izazovu fluktuacije sopstvenog potencijala, pa mo2emo reel da se nukleoni kod deformisanih jezgara krecu u potencijalu koji nije vise sferno simetrican. Kod takvih jezgara se stoga mogu razlikovati dva vida kretanja - jednocesticno i kolektivno. Jednocesticno kretanje se odnosi na kretanje unutar deformisanog potencijala (Nilsonov model) [2] . Kolektivno kretanje koje potice od nukleona van zatvorenih ljuski doprinosi, kao sto je receno deformaciji jezgra, pri cemu jezgro dobija neku sferoidalnu formu. Jezgro se tada mo2e pobuditi na promenu forme sto se ogleda u povrsinskim vibracijama, ili na promeni orjentacije u odnosu na neku zadatu osu, sto se manifestuje kao rotacija jezgra [I]. Ova tri vida kretanja (jednocesticno, vibraciono i rotaciono) ukoliko su slabo spregnuta mogu se matematicki nezavisno posmatrati
kao sto su ucinili Age Bohr i Ben Mottelson [1]. Po njima se deformisano jezgro sa ova tri vida nezavisnih kretanja mo2e opisati Schrb'dinger-ovom jednacinom H * = E * (1.1.1.) pri cemu je Hamiltonijan sistema a funkcija kojom se opisuje stanje sistema H = H + H + H t (1.1.2.) Jed vib rot jed vi b rot Uvodenjem kolektivnog modela objasnjen je izuzetno velik statieki elektriCni kvadrupolni moment jezgara koja leze izmedu zatvorenih ljuski. Takode se moze predvideti i fina struktura spektara nivoa jezgra usled energija vezanih za rotaciona i vibraciona kretanja jezgra. Ovi kolektivni modeli su dobri za opisivanje deformacije jezgra u niskoenergetskoj oblasti pobudenja srednje teskih i teskih jezgara Za sferna jezgra model predvida da su niskoenergetska pobudenja oscilatornog tipa, tj. da su nivoi ekvidistantni E(4+)/E(2+) = 2. Nasuprot spektre, E(4+)/E(2+) = 3,33. njima jako deformisana jezgra imaju izrazito rotacione pa je kod njih odnos energija prva dva pobudena nivoa Kao sto je receno razlicite varijante kolektivnog kretanja se baziraju na istoj predpostavci, a to je da jezgra imaju dobro definisanu povrsinu, a da su kolektivna stanja definisana kao rotacije i vibracije. Parametrizacija deformisanog oblika povrsine jezgra obicno se vrsi razvojem po sfernim harmonicima [3] A -, £ \0.*>) (1.1.4.) = 0 /J=-A J Svaka promena oblika jezgra moze biti opisana zavisnoscu koeficijenata a, Afl od vremena. 4
Page 1 and 2: UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-M
Page 3 and 4: S AD R 2 A J UVOD 1 POGLAVLJE 1 1.1
Page 5: Uporedujuei ove faktore grananja do
Page 9 and 10: Vrednosti y=Q, y=2n/3 i y=4n/3 odgo
Page 11 and 12: energije spektra i talasna funkcija
Page 13 and 14: (2) Ne sme biti ni jedan unakrsan E
Page 15 and 16: interakcija izveden iz hidrodimanic
Page 17 and 18: Drugi interesantan prelaz koji uvek
Page 19 and 20: Najjednostavnije bi bilo uzeti za H
Page 21 and 22: POGLAVLJE 2 2.1. MERENJE UGAONE RAS
Page 23 and 24: ElektriCni naboj izra2en preko oper
Page 25 and 26: U osnovi operator kolektivnog magne
Page 27 and 28: Ml prelaz je zabranjen u najjednost
Page 29 and 30: =par Kada je u zraCenju prisutna sa
Page 31 and 32: 2 Y w(et)] = Ir Hi V Li (2.3.5. ) Y
Page 33 and 34: ealniji nego interval koji se dobij
Page 35 and 36: SO s'?- o'e- 9'1- O'l- s'o- s'o O'l
Page 37 and 38: " ' • f f , •» 1 , • ' i i '
Page 39 and 40: Rezultati izraCunatih faktora grana
Page 41 and 42: n i n i TTTT i i i m~n~n~rrri TUT 0
Page 43 and 44: fu CO o ba 70 O Potential energy in
Page 45 and 46: Na osnovu dobijenih eksperimentalni
Page 47 and 48: Iz preseka ovlh analiza mozemo izve
Page 49 and 50: interval [-00, -9.1] gde je E2 komp
Page 51: LITERATURA 1. L. Marinkov, Osnovi n

Sofija Ševo - Multipolnost zračenja 188Os - Univerzitet u Novom Sadu

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?