NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 60 (.pdf)

uiosvetu marketinških komunikacija
Udarne vesti

Poslovne vesti
Ideas Campus u Piranu
U Piranu, renesansnom gradu na slovenačkoj
obali, održan je, od 27. do 30.
avgusta, sedmi po redu Ideas Campus u
organizaciji Dragana Sakana i New Moment
New Ideas Company.
Tema ovogodišnjeg događaja bila je
Kako pobediti na svetskim festivalima
oglašavanja. Ovim povodom je ekskluzivno
za Young&Rubicam Brands agencije
iz Centalne i Istočne Evrope organizovan
festival pod nazivom Piranidea.
Na festivalu je učestvovalo 50 delegata
iz 21 zemlje regiona. Takmičilo se
470 radova u 10 kategorija.
Titulu Agencija godine ravnopravno
su podelile agencije New Moment New
Ideas Company/Y&R Skoplje i New Moment New Ideas Company/Y&R Beograd
koje su imale isti broj poena (56).
Na drugom mestu bila je agencija Young&Rubicam Češka sa 37 bodova, četvrto
mesto zauzela je agencija New Moment New Ideas Company/Y&R Banjaluka sa
25 osvojenih bodova dok je na petom mestu Young&Rubicam Poljska sa 13 poena.
Festival je obeležila inspirativna i kreativna atmosfera.
Otvoren konkurs za godišnju nagradu „Virtus”
Balkanski fond za lokalne inicijative otvorio je konkurs za ovogodišnju, drugu
po redu, VIRTUS nagradu za korporativnu filantropiju. Konkurisati mogu sve
domaće i strane kompanije, javna i državna, mala i srednja preduzeća, medijske
kuće, kao i korporativni fondovi i fondacije, sa izuzetkom neprofitnih organizacija
i državnih institucija, koji su tokom 2008. godine podržali neku društvenu ili neprofitnu
akciju ili organizaciju. Rok za prijavljivanje je 8. oktobar.
Godišnja nagrada VIRTUS dodeljuje se u sledećim kategorijama: glavna nagrada
za doprinos na nacionalnom nivou, za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija
posluje, za malo i srednje preduzeće, za podršku najinovativnijem projektu
godine, kao i dva posebna priznanja: za dugoročno partnerstvo između poslovnog
i neprofitnog sektora i specijalna nagrada za medijski doprinos.
Nagrada ima za cilj da promoviše i podstiče korporativnu filantropiju kao element
društveno odgovornog poslovanja kompanija u Srbiji, kako bi se što veći broj
kompanija, preduzetnika i pojedinaca u budućnosti priključio sličnim inicijativama.
Namera je da se prepoznaju i javno istaknu kompanije i preduzeća koja,
svojom materijalnom i finansijskom podrškom, pomažu pojedincima i široj
društvenoj zajednici, dajući najbolji primer za ugled i uspostavljajući standarde
kojima bi trebalo težiti u svetu odgovornog poslovanja.
Balkanski fond za lokalne inicijative ovaj projekat realizuje u saradnji i pod pokroviteljstvom:
USAID/ISC, Češkog ministarstva spoljnih poslova, VIA fondacije,
fondacije braće Rokfeler (RBF), Executive Group, Ekonomist Media Group, E-kapije,
Društva Srbije za odnose sa javnošću, Grada Beograda i Narodne skupštine
Republike Srbije.
Detaljni uslovi konkursa, kao i prijavni formulari, dostupni su na zvaničnoj vebprezentaciji:
www.bcif.org/virtus.
Delta sport planira otvaranje 115 trgovina u regionu
Kompanija Delta sport najavila je da će u naredne četiri godine u Srbiji i regionu
otvoriti 115 novih prodavnica.
Marketing menadžerka prodavnica sportske opreme Sport impuls Zorana Hinić
kaže da će do 2012. godine u Srbiji biti otvoreno 75 objekata, a u jugoistočnoj Evropi
40. Prema njenim rečima, prodavnice će biti otvorene u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni
i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Rumuniji i Bugarskoj. Ona je podsetila na
to da je u Srbiji do sada otvoreno 12 objekata i da je u njima zaposleno oko 180 ljudi.
U prodavnicama Sport impulsa prodaju se svetske robne marke: „najk”, „loto”,
„adidas”, „spido” i druge.
Istraživanje Stratedžik marketinga
Poverenje u medije kao
izvore informisanja
Direktor istraživačke agencije Stratedžik
marketing (Strategic Marketing
Research) prof. dr Srđan Bogosavljević i
izvršni direktor ove agencije Svetlana
Logar predstavili su u utorak, u Medija
centru, rezultate istraživanja javnog
mnjenja na temu Poverenje u medije kao
izvor informisanja. Naručilac istraživanja
je, na zahtev USAID-a, američka nevladina
organizacija IREX koja prati medije
u zemljama u tranziciji.
Prema ovom istraživanju, koje je rađeno
u periodu od 17. do 21. jula, na uzorku
od 1.073 punoletna lica, opšte poverenje
građana u srpske medije relativno
je nisko, ali stanovnici Srbije imaju prilično
visoko poverenje u medijske kuće koje
su izabrali kao svoj izvor informisanja.
Najviše građana Srbije (57 odsto) veruje
informacijama sa televizije, zatim
slede štampani mediji (9 odsto) i radio
(6 odsto). Svim medijima podjednako veruje
11 procenata građana, a nijednom
12 odsto.
Više informacija o ovom istraživanju
u narednom broju Nedeljnih Taboo vesti.
Pi-ar vikend na Rtnju
Agencija za odnose sa javnošću Attache
organizuje 26. i 27. septembra u turističkom
etnokompleksu Balašević na
Rtnju pi-ar vikend na temu Budućnost
odnosa sa javnošću i korporativnih komunikacija.
Na ovoj konferenciji Dragan Savić,
direktor agencije Attache, održaće predavanje
na temu Komuniciranje sa medijima
koji nam nisu naklonjeni, izazovi
na početku novog milenijuma. Pored
njega, predavanje će održati i Milica
Ličina (Kappa Star Group) koja će govoriti
o uspešnom nastupu u medijima,
zatim će Andrej Klemenčić (Attache) izlagati
o bontonu kao sastavnom delu
uspešne komunikacije, Miodrag Zečević
(Energoprojekt holding) pričaće o globalizaciji
i komunikaciji, Miloš Čirič (Zavarovalnica
Maribor) o značaju prvog
utiska, a Dragana Vujović-Đermanović
(Vojvođanska banka) prezentovaće značaj
bloga kao jednog od načina komunikacije.
Na kraju konferencije održaće se panel
diskusija pod nazivom Budućnost odnosa
sa javnošću i korporativnih komunikacija.
NTV 2

Poslovne vesti
Novi veb-sajt kompanije ABC Srbija
Sergej Petković Santos
Carvalho, direktor kompanije
ABC Srbija, predstavio
je u utorak u Medija
centru novu verziju sajta
www.abcsrbija.com sa
potpuno novim dizajnom,
pristupom i aplikacijama
za podatke o tiražima listova.
Takođe, s obzirom
na to da se delatnost ABC
Srbija proširuje i na veb
merenja, i na događaje
namenjene publici, napravljeni
su novi portal i nove
aplikacije za podatke
o tiražu i posetama vebsajtova.
Sergej Petković Santos Carvalho, direktor ABC Srbija
Korisnici novog sajta
kompanije ABC Srbija biće
u mogućnosti da u veoma kratkom roku pristupe podacima o prodaji nekog lista,
poseti sajtova na mesečnom nivou, i rezultatima odita listova i sajtova. Baza podataka
trenutno u sebi ima 26.150 zapisa o tiražima dnevnih novina i magazina.
Kreirana je da može da primi 1.000.000 zapisa sa vremenom učitavanja od četiri
sekunde.
Počinje objavljivanje Grupnog izveštaja
ABC Srbija započinje i sa objavljivanjem Grupnog izveštaja. Grupni izveštaj
je namenjen prvenstveno izdavačima kao pomoć u prodaji oglasnog prostora.
Istovremeno, ti podaci mogu koristiti oglašivačima i agencijama prilikom planiranja
oglasnih kampanja. Izveštaj će se izdavati dva puta godišnje posle
obavljenih odita i istraživanja.
Grupni izveštaj sadrži obilje podataka koji mogu da pomognu u planiranju
i donošenju poslovnih odluka. Kad je reč o čitanosti, tu su podaci kao što su:
socio-demografski podaci čitalaca, čitalačke navike, odnos prema medijima i
stavovi čitalaca i, naravno, podaci o čitanosti.
Kompanija ABC Srbija ovaj projekat radi u saradnji sa agencijom Mediana
koja je licencirana za obavljanje TGI istraživanja u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji,
Crnoj Gori i Makedoniji.
Osmišljena je i stranica pod nazivom Moja izdanja, gde korisnik može direktno
da unosi i proverava svoje podatke. Novi sajt je osmišljen tako da korisnik može
da prati kretanje svojih tiraža, ali i da, koristeći svoje podatke, dolazi do parametara
koji su mu neophodni u poslovnom planiranju.
Prema Petkovićevim rečima, u narednom periodu biće dodavane nove korisničke
mogućnosti, namenjene poboljšanju funkcionalnosti sajta. Portal će uskoro biti obogaćen
i blogom gde će se objavljivati noviteti vezani za verifikaciju veb-sajtova i tiraža
novina.
Kiprani kupili BK TV
Prema izjavi stečajnog upravnika Televizije BK telekom Mirjane Lazarević, ova
kompanija prodata je za 80.136.638 dinara firmi Džeretko trejding limited sa Kipra,
koja se jedina prijavila na aukciju.
BK telekomu je Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA) u aprilu 2006. godine
oduzeo dozvolu za emitovanje programa zbog kršenja propisa o radiodifuziji.
Nakon toga, račun televizije bio je u blokadi zbog duga od milijardu evra, aujunu
prošle godine proglašen je i stečaj. Većinski vlasnik BK telekoma bile su firme u vlasništvu
Bogoljuba Karića i njegove porodice, a krajem 2005. godine oni su tvrdili
da su prodali svoj udeo. Međutim, porodica Karić nikada nije objavila ime kupca.
Formiran turistički
Internet pul Srbije
Osnivači pet najznačajnijih turističkih
Internet portala u Srbiji formirali
su turistički Internet pul, a planirana
saradnja trebalo bi da omogući znatno
organizovaniju i kvalitetniju ponudu domaćeg
turizma preko portala Serbiatouristguide.com,
VisitSerbia.org, Selo.co.yu,
Sportskepripreme.com i Kongresniturizam.com,
prenosi magazin Poslovna
žena.
Uviđajući sve veći značaj Interneta i
efekte Internet promocije Srbije u svetu,
ovi portali već godinama rade na promociji
različitih segmenata turističke ponude
Srbije.
Serbiatouristguide.com jeste sveobuhvatan
turistički vodič kroz Srbiju, medijski
partner i pi-ar sajt turističke privrede
Srbije. VisitSerbia.org je jedini onlajn
rezervacioni sistem za hotele u Srbiji
koji omogućava momentalno potvrđivanje
smeštaja ali i pregled informacija
o destinacijama i dešavanjima.
Selo.co.yu je baza podataka sa više od
300 seoskih kuća, vikendica, vajata i ostalih
objekata u selima Srbije. Sportskepripreme.com
jeste sajt namenjen sportskim
klubovima i objedinjuje hotele, prevoznike,
kampove i sportsku opremu.
Kongresniturizam.com posvećen je organizovanju
kongresa, seminara i svih
vrsta specijalnih događaja sa ponudom
hotela, kongresnih centara, agencija.
Srpski proizvodi
na sajmu u Moskvi
Sedamnaesti međunarodni sajam prehrambene
industrije World Food Moscow
održaće se u periodu od 23. do 26. septembra.
Prema najavi organizatora, očekuje
se dolazak oko 1.500 izlagača iz 55
zemalja i oko 60.000 posetilaca.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije u
saopštenju za medije navodi da će na ovogodišnjem
sajmu u Moskvi, odnosno na
nacionalnom štandu, biti izloženi proizvodi
trinaest ovdašnjih kompanija: Fruit
Land, Igda Impex, Prima Produkt,
PIK Južni Banat, ITN, Jugotrejd, Interfood
60, Design, Bilje Bor, Agranela,
Agroprom, Radan i ML.
Zajedno sa Agencijom za strana ulaganja
i promociju izvoza (SIEPA) Ministarstvo
poljoprivrede već četvrtu godinu
organizuje nastup srpskih proizvoda
na ovoj sajamskoj manifestaciji.
NTV 3

Poslovne vesti
Vrhunski trening programi za menadžere
U Beogradu je počela sa radom kompanija za razvoj menadžerskih performansi
koja okuplja vodeće eksperte na ovom području. U program Menadžment performans
akademi (Management Performance Academy) uključena su i svetski priznata
imena na području poslovnog trenerstva i novih standarda u radu sa klijentima
poput Jima Loehra i Johna Whitmorea. Treneri u Menadžment performans
akademi sa velikim uspehom savetuju i treniraju lidere sa liste Fortune 500.
Menadžerima u Srbiji i regionu na raspolaganju su nove poslovne mogućnosti –
sa radom je počela Menadžment performans akademi koja u praksi objedinjuje najznačajnija
imena na području razvoja menadžerskih performansi. Sir John Whitmore,
dr Jim Loehr, Friedbert Guy, Janez Hudovernik i Dragan Savić jesu imena koja,
svako u svom kontekstu, promovišu pionirske tradicije na području poslovnog komuniciranja,
razvoja menadžerskih performansi i uvode nove standarde.
Treneri Menadžment performans akademi donose znanja koja će menadžerima
olakšati rad sa zaposlenima, uneti nov kvalitet u rad sa poslovnim partnerima i omogućiti
kvalitetnije provođenje slobodnog vremena. Programi Menadžment performans
akademi, poput vrhunskog programa evaluacije ličnosti DISK i programa
za izvršni menadžment – Moć punog angažovanja, otvaraju nove horizonte rada sa
ljudima, koji su najvažniji faktor na relaciji između znanja i uspeha.
Njihovo iskustvo u radu sa najvećim klijentima, poput kompanija BMW, Rolls
Royce i IBM, garantuje najviši nivo znanja. Autori su desetina knjiga, koje su donele
revolucionaran pogled na svet komunikacija i danas na tom području važe za
najsnažnije reference. Jedan od najboljih pokazatelja uspešne implementacije njihovog
znanja jesu dostignuća vrhunskih sportista koje su trenirali. Među njima su
i zvezdana imena teniskog neba: Pete Sampras, Jim Courier i Monika Seleš.
Uskoro uvođenje vajmaks Internet mreže?
Novi sponzorski ugovori
Izvor: Poslovni magazin
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić najavila je da će u prvih 100 dana
rada Vlade biti usvojen pravilnik za uvođenje vajmaks Internet mreže što će biti
priprema za liberalizaciju tržišta fiksne telefonije. Ona je kazala da će uvođenje
vajmaksa koji omogućava brz pristup Internetu i pružanje telefonskih usluga,
omogućiti pojeftinjenje Interneta u Srbiji i povećati dostupnost Interneta i fiksne
telefonije. Ministarka je dodala da ne može da proceni koliko će Internet koštati jer
će to zavisiti od broja prijavljenih kompanija. Uvođenje vajmaksa će biti vid liberalizacije
tržišta, ali ne u punom smislu te reči jer zbog izgradnje mreže neće biti
moguće da se odjednom na tu uslugu priključe stotine hiljada pretplatnika. Prava
liberalizacija tržišta, koja podrazumeva izdavanje novih licenci za fiksnu telefoniju,
ne može se očekivati ove godine, kazala je Jasna Matić.
U Srbiji imamo veliku firmu koja uživa monopol i naš cilj je da postupno liberalizujemo
tržište da ne bismo ugrozili poslovanje Telekoma, ali i da bismo sa druge
strane obezbedili dinamičniji razvoj tržista, konkurenciju i smanjivanje cena, rekla
je ministarka telekomunikacija i informacionog društva.
Srbija trenutno vodi završnu fazu pregovora o pristupanju Svetskoj trgovinskoj
organizaciji i u toj fazi pregovara se o dinamici liberalizacije sektora usluga u Srbiji,
uključujući i telekomunikacije.
Nekoliko dana pre promena na čelu FK Crvena zvezda, potpisana su dva ugovora
o sponzorstvu. Prvi, sa kompanijom Simeks grupa, poznatom po proizvodnji flaširane
vode „zlatibor”, koja je već bila sponzor Košarkaškog kluba. Drugi, sa kompanijom
Tojota, koja je do sada bila generalni, a naredne dve godine biće tehnički sponzor.
Koliko će personalne promene uticati na sponzorske ugovore, pokazaće vreme.
Grand Motors uz KK Partizan
U Beogradu je potpisan ugovor o poslovnoj saradnji između kompanije Grand
Motors, generalnog uvoznika Fordovih automobila za Srbiju, i košarkaškog kluba
Partizan. Potpise na ugovor stavili su generalni direktor Grand Motorsa Stanko
Radić i predsednik šampiona Srbije Predrag Danilović.
Savet Evrope nudi pomoć
Šef Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji
Konstantin Jerokostopulos ponudio
je u utorak, tokom razgovora sa ministrom
kulture Nebojšom Bradićem, stručnu
i finansijsku pomoć pri organizovanju
javne rasprave o izradi zakona o medijima
i telekomunikacijama, saopštilo
je Ministarstvo kulture.
Jerokostopulos je rekao da je Srbija
pod nekom vrstom monitoringa Evropske
komisije i Saveta Evrope, i istakao
da, za razliku od medija, na polju kulture
nisu potrebne tako korenite reforme.
Šef Kancelarije Saveta Evrope predstavio
je Bradiću projekat Podrške unapređenju
slobode izražavanja i informacija
u Srbiji. Jerokostopulos je rekao da
Kancelarija Saveta Evrope stoji na raspolaganju
Ministarstvu kulture, naglasivši
da veruje kako će buduća saradnja
biti dobra.
Zakoni o medijima
od oktobra
Ministar kulture Srbije Nebojša Bradić
najavio je da bi novi zakoni o radiodifuziji,
o medijima i o medijskoj koncentraciji
mogli da budu u skupštinskoj proceduri
od oktobra. On je u intervjuu Televiziji
B92 rekao da bi ti zakoni trebalo
da urede odnose u tim oblastima, ocenivši
da postojeći zakoni nisu savršeni i
da se ne primenjuju u meri u kojoj bi trebalo
da daju efekte.
Ministar je najavio da će jedan od prvih
zakona – o radiodifuziji – biti gotov
u oktobru, a drugi zakoni koji su već pripremljeni,
po toj dinamici krenuće u proceduru.
Promocija knjige
U svečanoj sali Doma vazduhoplovstva
u Zemunu, 16. septembra u 19 časova,
biće održana promocija prve knjige
mr Nenada Perića, Planiranje medija i
medijskih kampanja. Delo je plod višegodišnjeg
angažovanja i rada u oblasti
marketinga, medija i pi-ara. Autor je nekadašnji
student osnovnih i poslediplomskih
studija FDU u Beogradu, a od jeseni
doktor nauka, predavač i oficir za
informisanje javnosti VS. Uvodnu reč
imaće prof. dr Mira Nikolić i načelnik
Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva
odbrane Srbije, kapetan bojnog broda
Petar Bošković. Očekuje se prisustvo
zvanica iz oblasti medija i pi-ara, kao i
članova vojnog vrha Srbije. Promociju je
podržalo Društvo Srbije za odnose sa
javnošću (DSOJ)
NTV 4

Zanimljivost
Intelektualna svojina
Predstavljena akcija „Karakterom protiv nasilja”
U Ambasadi igara Novinske agencije Beta na Kalemegdanu predstavljena je akcija
Karakterom protiv nasilja – za vraćanje moralnih vrednosti u sport i za razvoj
sporta bez nasilja.
1.
3.
5. 6.
Inicijator kampanje i nekadašnji vaterpolo reprezentativac Nenad Manojlović
rekao je da akcija ima za cilj da se dođe do efekata bavljenja sportom i pravih uticaja
koje sport ima na mlade. On je kazao da će prvi rezultati istraživanja o efektima
i uticaju sporta, sprovedenog među 2.600 učesnika u sportskim aktivnostima,
biti objavljeni u oktobru ove godine. Kampanja se, kako je naveo Manojlović, odvija
već duže vreme u saradnji sa nekoliko beogradskih fakulteta, državnih institucija,
sa Olimpijskim komitetom Srbije i medijima.
Profesori i studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u okviru akcije pokrenuli
su različite igrokaze i improvizacije koji se odnose na nasilje i učestvovali
u izradi velikog broja video i radijskih spotova koji prate kampanju Karakterom
protiv nasilja. Profesor FDU Dragan Petrović naglasio je da je za borbu protiv
nasilja u svim oblastima neophodna podrška društva.
Inicijatori su najavili i projekat koji će biti pokrenut sa Centrom za slobodne izbore
i demokratiju i koji će se baviti analizom sadržaja u vezi sa nasiljem u medijima
Promene u Borbi
Kadrovi jednog od TV spotova kreiranih za potrebe ove akcije
Personalna vest
Nebojša Nedeljković, bivši direktor Aerodroma
Beograd i donedavno generalni direktor
JP Skijališta Srbije, postavljen je za
generalnog direktora novinske kuće Borba.
Posle privatizacije, list je u vlasništvu
Stanka Subotića Caneta, i to prvo u sastavu
firme Futura plus, a kasnije kao zasebno
preduzeće. Do sada, direktor i glavni i
odgovorni urednik bio je Čedomir Šoškić
2.
4.
Autorstvo
Čije je delo?
Devedeset devet procenata brendova
– znakova razlikovanja (po našim propisima
sledećih pravnih kategorija koje
imaju svoju zakonsku definiciju i uvek
poseban pravni režim zaštite: robnih i
uslužnih žigova, robnih marki, zaštitnih
znakova, opštepoznatih i čuvenih znakova,
imena porekla, oznaka porekla,
itd.) koji sadrže grafičko rešenje, nema
isti pravni status (određen zakonom) i
upravni status (status u registrima Zavoda
za intelektualnu svojinu ili drugog
organa uprave) zbog toga što nisu rešeni
odnosi sa autorima. Ovo znači da, prema
pravnom statusu, autori imaju u određenim
slučajevima isključivo pravo na
autorsko delo, a u određenim slučajevima
u sudskom sporu autori mogu postati
isključivi nosioci autorskog dela ili
njegovi sunosioci.
Velike su zablude nosilaca pojedinih
žigova da su preko žiga, podnošenjem
prijave žiga, stekli autorsko pravo na
znak jer se to pravo može steći samo na
način predviđen Zakonom o autorskom
i srodnim pravima koji ne predviđa podnošenje
prijave žiga kao način sticanja
autorskog prava. Isti stav ima i Zakon o
žigovima koji predviđa kao smetnju za
zaštitu znaka žigom ako neovlašćeno
sadrži tuđe autorsko delo i oglašavanje
ništavim žiga ako neovlašćeno sadrži
tuđe autorsko delo.
Kad je u pitanju uređenje odnosa u
vezi sa korišćenjem autorskog dela zaposlenog,
kao robnog ili uslužnog znaka
ili dela tog znaka, moraju se imati u
vidu predmet ugovora ili priroda ugovora,
navodi se jednostavno u članu 43.
nemačkog zakona koji uređuje autorsko
pravo, a u zakonima ostalih brojnih država
da se na te odnose prvo primenjuju
opšta pravna pravila autorskog prava o
prometu tim pravima
Advokati & patentni zastupnici
dr Milenko Manigodić
Đuro Manigodić
Kumanovska 2-B
11 111 Beograd, Srbija
Tel. +381 11 3830699
Tel./ fax. +381 11 24 37 804
Mob. +381 65 24 37 804
Mob. +381 62 24 37 80
E-mail:mmanigodic@sbb.co.yu
NTV 5

Vesti iz sveta
Golden Drum
Izazovi za digitalne medije
Susret medija, dvodnevni seminar o razvoju, izazovima i promenama sa kojima
se suočavaju mediji, integralni je deo Golden Drum festivala u Portorožu koji se ove
godine održava od 5. do 10. oktobra. Pored seminara, Susret medija od 2002. godine
podrazumeva i takmičenje u ovoj kategoriji.
Ove godine, 6. oktobar je rezervisan za seminar pod nazivom Nove igre u medijskom
prostoru, u okviru kojeg će eminentni predavači govoriti o izazovima koji
stoje pred današnjim medijima.
Naredni dan, prema rečima organizatora, biće posebno zanimljiv budući da je domaćin
okruglog stola Demijan Blekden, direktor svetske medijske agencije Omnicom.
Njegovi sagovornici biće predstavnik kompanije Gugl Džejkob Nilsen, regionalni
direktor za Zapadnu Evropu kompanije Majkrosoft i Blejk Čendli, komercijalni
direktor Fejsbuka. Diskusija će se voditi na temu budućnosti digitalnih medija,
odnosno o tome koliko digitalna tehnologija utiče na medije i menja njihovu ulogu.
Weekend Media festival
Nekoliko predavača iz Srbije
Organizatori Vikend medija festivala (Weekend Media festival), koji će od 18. do
21. septembra biti održan u Rovinju, predstavili su teme o kojima će se govoriti na
tom okupljanju medijskih stručnjaka iz regiona i sveta. Teme su raznovrsne i o njima
će govoriti profesionalci iz različitih oblasti, od kojih je nekoliko i iz Srbije, pa
se zbog toga sa razlogom očekuje veliki broj učesnika koji dolaze iz elektronskih i
štampanih medija, telekomunikacija, marketinških, pi-ar, oglašivačkih agencija,
producentskih kuća i drugi.
Izdvajamo neke od tema o kojima će biti reči u Rovinju:
Mobilno oglašavanje – budućnost? Ne, realnost! Anđela Buljan-Šiber (McCann
Erickson, Hrvatska) i Matthias Grundboeck (VIPnet, Hrvatska)
TV mrtav? Nikad jači! Ira Kurgan (Fox TV, SAD)
U potrazi za novim modelima zarade u manjim digitalnim tržištima. Petar Pavić
(EPH, Hrvatska)
Social Networking i oglašavanje. Blake Chandlee (Facebook, Velika Britanija)
Medijatizacija politike – političari kao celebrity! Vladimir Krulj (Pristop, Srbija),
Božo Skoko (Fakultet političkih znanosti, Hrvatska), Aleksandar Stanković (HTV,
Hrvatska), Denis Kuljiš (EPH, Hrvatska), Jordan Minov (Pristop, Makedonija).
Javna televizija – sluga ili gospodar javnosti? Vanja Sutlić (HTV, Hrvatska),
Aleksandar Tijanić (RTS, Srbija), Sandra Bašić-Hrvatin (RTV Slovenija).
Sve ćemo vas tužiti! Autorska prava i mediji. Tomo In Der Mühlen (IDM, Hrvatska)
Internet oglašavanje – zašto, kako i gdje? Alain Heureux (predsjednik IAB Europe)
Smrt 30’ spota? Joseph Jaffe (Crayon, Jaffe LLC., SAD)
Budućnost medijskih agencija u regiji. Ivana Žmegač (Styria, Hrvatska), Jasna
Hrvić (Digitel medijski servisi, Hrvatska), Marijan Mihić (Studio marketing JWT,
Hrvatska), Mojca Randl (Formitas BBDO, Slovenija), Jadranka Drinić (Direct
Media, Srbija).
Kompletan program Vikend medija festivala, spisak predavača i dodatne informacije,
možete pogledati na sajtu www.weekendmediafestival.com.
Novinar redakcije časopisa Taboo takođe će biti prisutan na festivalu, tako da ćete,
po njegovom okončanju, biti u prilici da se informišete o najinteresantnijim detaljima
sa ovog skupa.
Publicis grupa kupila
kompaniju PSM
Francuska grupa Publicis kupila je
od najvećeg svetskog Internet pretraživača
Gugla kompaniju Performiks serč
marketing (PSM), specijalizovanu za ispitivanja
ponašanja Internet korisnika.
Publicis grupa na taj način nastavlja svoju
strategiju prodora u digitalnu oblast.
Vrednost kupovine Performiksa nije
saopštena, objavio je francuski specijalizovani
Internet sajt zdnet.fr. PFS će
biti pridružen ogranku Publicis grupe –
Vivaki koji se bavi oglasnim biznisom.
Sve više onlajn oglašavanja
Prema nedavno objavljenim rezultatima
istraživanja IDC-a (International
Data Corporation), svetske kompanije
za istraživanje tržišta, onlajn oglašavanje
na svetskom nivou do kraja ove godine
dostići će 65, 2 milijarde dolara.
Na sajtu Međunarodnog udruženja
oglašivača (WFA) objavljena je integralna
verzija rezultata istraživanja u kojoj
se navodi da IDC predviđa godišnji rast
onlajn oglašavanja od 15 do 20 odsto do
2011. godine, kada će ono iznositi 106,6
milijardi dolara. Takođe, prema istim
rezultatima, oglašavanje na Internetu
već sada čini gotovo 10 odsto ukupnog
oglašavanja, dok će u 2011. taj procenat
porasti na 13, 6 procenata.
Analitičar Dejvid Helerman iz agencije
eMarketer, poznate po tome što se bavi
analizom rezultata istraživanja koje
obavlja više od 3.000 agencija, ovakva
predviđanja objašnjava na sledeći način:
Oglašavanje na Internetu merljivije
je od oglašavanja u drugim medijima,
zbog čega je sve privlačnije oglašivačima.
Internet publika je velika.
Cene oglašavanja na Internetu, zahvaljujući
naprednim tehnikama, sve više
rastu, zbog čega se očekuje i porast vrednosti
ukupnog oglašavanja.
Fejsbuk ispred Majspejsa
Prema najnovijim merenjima posećenosti
globalnih mreža na Internetu koje
je obavila specijalizovana agencija com-
Score, Fejsbuk (Facebook) je prešao u
vođstvo u odnosu na Majspejs (My Space).
U junu ove godine Fejsbuk je posetilo
više od 132 miliona korisnika, dok
je Majspejs zabeležio 117,5 miliona posetilaca.
U evropskim zemljama Fejsbuk je u
ovom periodu posetilo 35,2 miliona ljudi,
što predstavlja trostruko veći broj nego
u istom periodu prošle godine.
NTV 6

Vesti iz sveta
Poznati finalisti
Euro Effies 2008
Ovogodišnja Euro Effies priznanja uručiće
dr Olaf Gutgens, potpredsednik kompanije
Mercedes Benz zadužen za komunikacije, 17.
septembra u Briselu, kaže se u zvaničnom
saopštenju Evropskog udruženja oglasnih agencija (EACA) i dodaje da je sačinjena
lista od 35 radova koji će se naći u finalu i koje će ocenjivati žiri.
Radi se o kampanjama čiji autori, odnosno agencije, dolaze iz sledećih evropskih
država: Danske, Francuske, Nemačke, Mađarske, Italije, Poljske, Rumunije, Španije,
Švajcarske, Holandije i Velike Britanije. Na listi finalista za ovo prestižno
priznanje, agencija Grey London ima čak pet svojih kampanja, a iza nje je agencija
Draft FCB Nemačka sa dve kampanje.
Takmičenje za Euro Effie nagradu odvija se u dva kruga. U prvom se ocenjuje
efikasnost radova, odnosno uzimaju se u obzir poslovni rezultati, tj. rezultati kampanje,
kreativna i medijska strategija. U drugom krugu, prilikom ocenjivanja uzima
se u obzir 80 odsto efikasnost, dok se 20 odsto poena odnosi na kreativnost.
Euro Effie takmičenje postoji od 1996. godine i predstavlja simbol događaja kojim
se promoviše efikasnost oglašavanja, odnosno njegovi konkretni, tržišni rezultati.
Političari protiv „kinder jaja”
Komisija nemačkog saveznog parlamenta za decu namerava da pokrene proceduru
za zabranu čokoladnog jajeta sa igračkicom.
Kako prenosi dnevnik Velt (Die Welt), u preporuci te komisije o bezbednosnim i
zdravstvenim rizicima kojima su izložena deca, navodi se da sve kombinacije hrane
i igračaka treba da budu zabranjene. Predsednica te komisije smatra da deca ne
mogu da naprave razliku između igračke i namirnice. Pored čoko-jaja, trebalo bi
da bude zabranjen i kornfleks u čije su kutije zapakovane i igračke.
Komisija Bundestaga za decu svoj zahtev za zabranu tih
proizvoda nije potkrepila nikakvim podacima o eventualnim
nezgodama koje su se do sada desile.
Firma Ferero (Ferrero) koja dečije čoko-jaje pravi od
1974. i godišnje prodaje milione komada, sa čuđenjem je
reagovala na moguću zabranu tog popularnog proizvoda.
Predstavnica tog preduzeća saopštila je da nema nikakvih
dokaza da kombinacija hrane i igračke predstavlja
opasnost po decu i podsetila na to da je igračkica
smeštena najpre u zatvorenu plastičnu kapsulu koja je u
čoko-jajetu. Godišnje firma Ferero na tržište pusti 20 serija
figurica i 150 različitih sklopivih igračkica koje se nalaze
u čoko-jajetu.
Opasni „red bul”
Australijski stručnjaci tvrde da samo jedna popijena limenka
energetskog napitka „red bul” može da poveća rizik
od srčanog udara. Napitak bogat kofeinom čini krv lepljivom,
što je preduslov za kardiovaskularne probleme poput infarkta.
Samo sat pošto popijete „red bul”, krvni sudovi „polude” i
ponašaju se kao kod bolesnika s kardiovaskularnim problemima,
kaže Skot Vilobi, vodeći istraživač Kardiovaskularnog
centra Kraljevske bolnice u Adelaidi.
Portparol „red bula” u Australiji Linda Ričer kaže da će taj
izveštaj proceniti u predstavništvu ove firme u Austriji. „Red
bul” je zabranjen u Norveškoj, Urugvaju i Danskoj zbog zdravstvenog
rizika, ali je istovremeno prošle godine prodato oko
3,5 milijardi konzervi u 143 zemlje. Jedna konzerva sadrži 80
mg kofeina, što je količina koja se nalazi u standardnoj šoljici
kafe. Skot kaže da bi „red bul” mogao biti smrtonosan u kombinaciji sa stresom ili
visokim pritiskom jer sprečava normalne funkcije krvnih sudova i možda povećava
rizik od tromba.
Koka-Kola: katedra
za marketing
Kompanija Koka-Kola osnovala je katedru
za marketing na Poslovnoj školi
IECD na Bledu. Donacija kompanije koristiće
se za unapređenje inovacija u
istraživanju i edukaciji o kompleksnom
potrošačkom marketingu i za dobijanje
novih uvida u robu široke potrošnje, čime
će se ojačati akademski program i
studije Poslovne škole IECD-Bled u
oblasti marketinga.
Koka-Kola je široko priznata kao vodeća
kompanija u oblasti potrošačkog
marketinga. Kombinacija praktične i
akademske stručnosti omogućiće da se
osigura baza znanja za razvoj novih
praksi i razumevanja marketinga, naročito
u oblasti potrošačkog marketinga,
komercijalnog marketinga i liderstva u
franšizi. Ovo sponzorstvo je priznanje
IECD-u kao međunarodnom centru odličnosti
u razvoju menadžmenta i stimulativnoj
sredini za kreativno učenje i
mišljenje – rekla je Danica Purg, direktorka
Poslovne škole IECD-Bled.
Investicija u Poslovnu školu IECD-
Bled odražava našu želju da podstičemo
marketinšku edukaciju, kao i da vaspitavamo
vrhunske stručnjake za marketing
u budućnosti – izjavio je Muhtar
Kent, predsednik i glavni operativni direktor
Koka-Kole.
Borba protiv gojaznosti
u Francuskoj
Zvaničnici francuske vlade najavljuju
mogućnost uvođenja novih poreza na slatkiše,
brzu hranu, sokove i druga pića sa
velikom količinom šećera, u cilju borbe protiv
gojaznosti, javljaju francuski mediji.
Prema navodima stručnjaka, svaki
peti odrasli građanin Francuske ima
višak kilograma. To je razlog zbog kojeg
vlasti u Parizu razmatraju predlog o
povećanju poreza na sve visokokalorične
namirnice i na one sa visokim sadržajem
soli ili zaslađivača, sa sadašnjih
5,5 odsto na 19,6 odsto. Stručna
javnost smatra da su takve mere više
nego potrebne budući da prema najnovijim
podacima dve trećine muškaraca
i polovina žena u Francuskoj, starosti
između 35 i 74 godine, pati od viška kilograma,
što može izazvati ozbiljna oboljenja.
Francuska već ulaže napore u cilju
borbe protiv dečje gojaznosti, uključujući
medijske kampanje koje promovišu
zdrav život. Jedna od preduzetih mera
jeste i zabrana postavljanja automata
za gazirane sokove u školama, koja je
na snazi od 2005. godine
NTV 7

ICC
Zanimljivosti iz sveta
BASCAP
Kazna od milion dolara
Skinut spot za parfem sa Evom Mendes
Novi oglasni TV spot za parfem Kelvina Klajna u kojem manekenka i glumica
Eva Mendes pokazuje svu raskošnu lepotu pokazao se isuviše slobodan za ukus
američkih televizijskih gledalaca, pa je spot zabranjen.
Naime, u TV spotu za miris, koji traje pola minuta, razgolićena holivudska zvezda
mazno se prevrće po krevetu i šapuće: Između ljubavi i ludila nalazi se
opsesija. Ljubav... ludilo. To je moja tajna.
1. 2.
Prošle nedelje u Sjedinjenim Američkim
Državama sud je doneo presudu
kojom je prodavcu falsifikovane luksuzne
robe putem Interneta naređeno da
plati kaznu od milion dolara vlasnicima
ovih robnih marki, navodi se u poslednjem
izveštaju Akcije za sprečavanje
piraterije i krijumčarenja Međunarodne
trgovinske komore (ICC).
U istoj državi uhapšen je prekršilac
federalnog zakona o autorskim pravima
koji je na Internet postavio još neobjavljeni
album grupe Guns N’ Roses. U
Velikoj Britaniji je zbog falsifikovanja
DVD-eva uhapšeno devetnaestoro ljudi
kojima je određena kazna zatvora u trajanju
od 15 meseci.
Prošlu nedelju obeležilo je oduzimanje
falsifikovane robe u vrednosti od pet
miliona dolara u Kanadi, u vrednosti između
15 i 20 miliona dolara u SAD, kao
i zaplena velike količine falsifikovanih
lekova u Indiji.
Pred zakonodavnim telom Indije našao
se i predlog dopune zakona o prometu
lekovima kojim se propisuju znatno
strože kazne za proizvođače i prodavce
falsifikovanih lekova
3. 4.
Usne i jezik
Original poznatih usana i jezika koji su
simbol grupe Rolling Stones prodat je londonskom
Victoria and Albert Museumu.
Logo, koji je 1970. godine dizajnirao John
Pasche u crno-beloj verziji, prodat je za
92.500 dolara. Zanimljivo, autor je za njega
tada dobio tek 90 dolara. Pasche je studirao
na londonskom Royal College of Art
kada se upoznao sa Mickom Jaggerom, koji
je tražio novi logo razočaran predlogom
izdavačke kuće Decca.
Felps i pahuljice
Najupešniji olimpijac svih vremena,
plivač Majkl Felps, koji je u Pekingu
osvojio osam zlatnih medalja,
počeo je da dobro unovčava svoj uspeh
i popularnost.
Već se našao na pakovanju Kelogovih
kukuruznih pahuljica, za šta je
dobio 100 miliona dolara. Felpsovo lice
ove jeseni biće na specijalnoj ediciji
dva Kelogova kornfleks proizvoda.
Preporuka
marketinškim
poslenicima
Čitajte!
Časopise
Market
Progressive
Wine style
GM-Business&Lifestyle
Caffe&Bar
Novine
Biznis
Logo je prvi put iskorišćen na albumu
Sticky Fingers 1971. godine, a od tad se pojavljuje
na albumima i kao pozadina na
svetskim turnejama. Predstavnica muzeja
Victoria Broakes izjavila je kako je logo
„jedan od prvih primera grupe koja koristi
brendiranje”, i da je to „najpoznatiji rokerski
logo”.
NTV 10

Zanimljivosti iz sveta
Bijonse izbeleli u oglasu
Kontroverze oko novog oglasa sa popularnom pevačicom
Bijonse Nouls (Beyonce Knowles) za kompaniju Loreal ne stišavaju
se. Sporni oglas se pojavio na stranicama časopisa El,
Alur i Esens, a predstavlja pevačicu u znatno svetlijoj varijanti,
što je neke čitateljke šokiralo. Kozmetička kuća Loreal
saopštila je da nije posvetlela boju kože pevačice u svom
oglasnom rešenju.
Olimpijske veštine za biznis
Banko Bradesco, banka u Brazilu, promovisala je svoje
sponzorstvo Olimpijade u Pekingu štampanim oglasnim rešenjima
na kojima su takmičari različitih sportskih disciplina
prikazani kako učestvuju u sličnim aktivnostima, skokovima,
trčanju i dizanju tegova.
Slogan kampanje glasi: Olimpijada je poput finansijskog
biznisa. Da biste uspeli, morate posedovati mnogo veština.
Kampanju za Bradesco banku osmislila je agencija Neogama/BBH
iz Sao Paola.
Mi veoma držimo do svog odnosa sa gospođicom Nouls. Netačno
je da je Loreal izmenio izgled ili boju kože u oglasnoj
kampanji za farbu za kosu, navodi se u saopštenju kompanije.
Bijonse je lice Loreala od 2001. godine, a zaštitna lica su
i Skarlet Johanson, Mila Jovović i Eva Longorija.
Antipušačka kampanja
američkih filmskih studija
Šest najvećih američkih filmskih studija dogovorilo se da
postavi antipušačke TV spotove na DVD verzije nekih filmova
u kojima se vide ljudi koji puše. Kada američka deca i tinejdžeri
iznajme DVD sa filmom u kojem se vide ljudi kako puše,
najverovatnije će najpre ugledati antipušački TV spot koji
upozorava da je sjaj pušenja suprotan stvarnosti.
Američki centri za kontrolu bolesti saopštili su da su tinejdžeri
dva puta skloniji da prihvate naviku ukoliko vide duvanski
dim u filmovima, na televiziji ili u oglasnim TV spotovima.
Šest najvećih filmskih studija odlučilo je da predstavi antipušačke
spotove u saradnji sa američkom državom Kalifornija
i jednom dobrotvornom fondacijom povezanom sa
industrijom zabave.
Nemamo iluziju da je ovaj jedan korak konačno rešenje, ali
ćemo nastaviti da sa svoje strane doprinosimo povećanju svesti
o veoma ozbiljnim posledicama pušenja po javno zdravlje, rekao
je Den Glikman iz američkog Udruženja filmskih radnika.
Međutim, antipušački TV spotovi neće biti stavljeni na DVD
filmove za odrasle. Industrija zabave brani svoje pravo da
prikaže ljude koji puše u filmovima, kazao je bivši glumac i
sadašnji guverner Kalifornije Arnold Švarceneger. Lično ne
verujem da bi trebalo da ukinemo cigarete u filmovima. Ne
mislim da bi trebalo da izbrišemo deo filma u kojem neko zapali
tompus. Mislim da bi trebalo da podsećamo ljude i decu,
sve vreme, na opasnost od pušenja, tvrdi Švarceneger.
Zagovornici zabrane pušenja navode da glumci puše u više
od polovine filmova namenjenih deci i omladini. Istraživanja
su pokazala da takve slike mogu da utiču na to da 200.000
američkih tinejdžera, svake godine, postanu pušači.
Kondomi sa likom
Obame i Mekejna
Jedan njujorški preduzetnik odlučio
je da unovči aktuelnu trku predsedničkih
kandidata u SAD. Vlasnik
kompanije Practice Safe Policy, Bendžamin
Šerman, proizvodi kondome
sa likovima Baraka Obame i Džona
Mekejna.
Uz fotografije nasmejanih kandidata
za predsednika SAD, na pakovanjima
prezervativa su i odgovarajući
slogani. Kondomi sa likom Obame
nose poruku: Upotrebiti uz dobro
prosuđivanje, dok na Mekejnovima
piše: Star, ali još uvek vredi!.
Cena jednog pakovanja predsedničkih
kondoma iznosi 9,95 dolara,
a Šerman kaže da je već prodao prve
zalihe
NTV 11

Olimpijski duh u Beogradu
Komentari
Izložba plakata Olimpijskih igara u beogradskom tržnom centru Zira,
u organizaciji kompanije Verano Motors i Olimpijskog komiteta Srbije.
Najveći spektakl u istoriji Olimpijskih igara je završen. Peking je pokazao da se
granice u organizovanju mogu pomeriti. Tako se London našao pred zadatkom koji
nije lako razrešiti da bi se dosegnute granice u kreativnosti, tehničkom savršenstvu
i sportskom nadmetanju pomerile. Mnogo je rekorda oboreno, od onih u finansijskom
pogledu, preko graditeljskih do sportskih. Olimpijski duh vladao je
više od dve sedmice planetom. Nije zaobišao ni Beograd, grad iz kojeg se srpska
olimpijska ekipa zaputila u Peking da bi osvojila neko od odličja. Dok smo se nadali,
strepeli i molili da nam se želje ispune, da se na počasnom postolju nađu strelci,
veslači, skakači, teniseri i teniserke, odbojkaši i odbojkašice, plivači i plivačice,
atletičarke ili vaterpolisti, iz polusna su nas prekidali glasovi naših sportskih komentatora
koji nisu marili za to što smo se u cik zore našli pred malim ekranima,
u godini jubileja javnog servisa. Još čujemo poklič komentatora: Plivaj, junačino!
Da ga je nekim slučajem čuo Milorad Čavić, naš najuspešniji sportista na dvadeset
devetim Olimpijskim igrama, verovatno bi bio brži za onu stotinku sekunde zbog
koje mu je izmakla zlatna medalja i onemogućio američkog plivača da se domogne
novog rekorda u broju osvojenih medalja u plivanju. Dobro su to znali građani Srbije,
pa su pohrlili u velikom broju iz najudaljenijih krajeva da na veličanstvenom
dočeku pokažu poštovanje za sve ono što je Milorad Čavić postigao, ne samo u Pekingu
već i na Evropskom prvenstvu u plivanju, kada mu je oduzeta zlatna medalja
zbog pokazivanja majice sa natpisom Kosovo je Srbija. Evropski dušebrižnici su
Plakat Olimpijskih igara održaniih 1920. godine
u Antverpenu (Belgija)
smatrali da je taj čin nedostojan sportskog takmičenja, da je potrebno razdvojiti politiku od sporta, a takmičare zaštititi od
političkih uticaja. Bilo bi dobro da je tako. Istorija Olimpijskih igara to demantuje. Ne samo da je bilo mešanja politike i sporta,
već su zabeleženi i teroristički upadi. Mnogi sportisti su stradali.
Izložba olimpijskih plakata u beogradskom tržnom centru Zira, u organizaciji Verano Motorsa i Olimpijskog komiteta Srbije,
omogućila nam je da se vratimo u prošlost modernih igara započetih takmičenjem u Atini 1896, nastavljenih u Parizu
1900. godine i u mnogim svetskim metropolama tokom minulog veka do Pekinga 2008. godine. Plakate prate i kratki napisi
o najzanimljivijim događajima, učešću i dometima naših sportista. Tako saznajemo pojedinosti o prvoj ženskoj olimpijskoj
pobednici, Britanki Šarloti Kuper, u Parizu 1900. godine, ili o čuvenoj krilatici: Važno je učestvovati, a ne pobediti koju je osmislio
pensilvanijski biskup u Londonu 1908. godine, ali i to da je Oskar Svon sa 60 godina najstariji olimpijski šampion svih
vremena. Na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine prvi put učestvuju takmičari iz Kraljevine Srbije. Već na Olimpijskim
igrama u Parizu 1924. godine, koje su održane pod geslom: Brže, više, jače, gimnastičar Leonid Štukelj osvojio je prvu
medalju za Jugoslaviju. Uspeh je ponovio u Berlinu 1936. godine, na Igrama održanim pod pokroviteljstvom Hitlera. Igre u
Atlanti 1996. godine protekle su u znaku američkog atletičara Karla Luisa. Bilo je tu političkih bojkota, uvođenja novih
sportskih disciplina, svetskih rekorda, graditeljskih čuda i mnogo čega što su ova takmičenja donosila.
Verano Motors i Olimpijski komitet Srbije povukli su dobar potez. Za svaku pohvalu.
Televizijska logika
Miroslav A. Mušić
Pod naslovom Jedini na zapadnom Balkanu ne štite decu od reklama u Nedeljnom telegrafu od 13. avgusta objavljeno je
pismo Žan-Erika Kokborna, pomoćnika Vivijen Reding, komesara u Direktoratu za informatičko drušvo i medije (Evropska
komisija), u kojem on objašnjava razloge zbog kojih Srbija treba da ratifikuje Evropsku konvenciju o međunarodnoj televiziji,
kao i posledice njenog neusvajanja.
Inače, Konvencija o međunarodnoj televiziji na snazi je od 1993. godine, a Komitet ministara Saveta Evrope usvojio ju je
nešto ranije. Njen osnovni cilj jeste da olakša cirkulaciju televizijskog programa preko državnih granica, ali i da propiše zemljama
članicama da osiguraju minimum principa kao što su: sloboda izražavanja i prijema, reemitovanja, pravo na odgovor,
zabrana pornografije, nasilja, podsticanja rasne mržnje, prikazivanje evropskih dela u većem procentu u odnosu na ukupno
vreme emitovanja, kada je to moguće, standardi u oglašavanju (dozvoljeno vreme za oglašavanje – ne više od 15 odsto dnevnog
emitovanja, i ne više od 20 odsto u okviru jednog sata, odnosno 12 minuta; dozvoljen prekid programa radi oglasnih blokova
– npr. dva puta u toku devedesetominutnog filma, nijednom u toku vesti ili programa aktuelnosti koji traje manje od 30 minuta;
zabrana oglašavanja nezdrave hrane u okviru dečijeg programa, pravila sponzorisanja programa. Uporedo sa izradom
Konvencije, tada Evropska zajednica, izradila je sličan dokument Direktivu o televiziji bez granica (obavezuje zemlje članice
EU). Zbog pojave nesaglasnosti i problema jurisdikcije, sastavljen je Protokol na Konvenciju kako bi se otklonile sve eventualne
nedoumice sadašnjih, ali i budućih članica EU.
Budući da je Savet Evrope tzv. međuvladina organizacija, Stalni komitet, koji je nadležan za implementaciju Konvencije,
nema izvršnu moć, tj. ne može da izriče sankcije zemljama koje prekrše njene odredbe. Instrumenti koji njemu stoje na raspolaganju
jesu preporuke, smernice i medijacija. Ipak, pošto se Konvencija zasniva na principu dobre volje zemalja - članica, u
dosadašnjoj praksi se pokazala kao dobar model za rešavanje sporova. Osim toga, Konvencija ima ugrađen i tzv. institut rezerve
kojim zemlje potpisnice štite svoje specifične interese.
NTV 12

Komentari
Prema podacima sa sajta Ministarstva kulture Republike Srbije, dosad je 39 zemalja
članica Saveta Evrope potpisalo, odnosno ratifikovalo, Konvenciju: Ratifikacijom
Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji Srbija će steći mogućnost
pristupa programu Evropske unije MEDIJI 2007, koji obuhvata period od 2007.
do 2013. godine, sa predviđenim budžetom u iznosu od 755 miliona evra, sadrži mere
podrške za evropsku audiovizuelnu industriju, a odnosi se na obuku medijskih
profesionalaca, produkciju, distribuciju filmskih i audiovizuelnih programa, promociju
filmskih i audiovizuelnih programa, podršku filmskim festivalima.
Činjenica na koju je ukazao Kokborn da u Srbiji, zbog neratifikovanja Konvencije,
maloletnici ostaju nezaštićeni kada je reč o televizijskom programu, samo je
jedan deo problema kojima su izloženi svi gledaoci ovdašnjih televizija, kako zbog
odsustva adekvatne reakcije države na kršenje Zakona o oglašavanju, tako i zbog
sumnjive stručnosti i moralnosti ljudi na nekim televizijama. Prednosti koje jednoj
državi donosi potpisivanje i ratifikovanje Konvencije, jasne su i laicima. Srbija (tada
državna zajednica Srbije i Crne Gore) postala je članica Saveta Evrope početkom
2003. godine. Zašto se na potpisivanje Konvencije čeka više od pet godina? Prosta
logika kaže da jasna pravila ičisti računi u audiovizuelnoj industriji nekome nisu
u interesu. Pitam se kome?
Jelena Ivanović
Može to i bolje i uverljivije
(Ne)Korektno?
Poslednjih dana para oči oglasna poruka
dnevnog lista Politika pod naslovom
Ko čita Politiku.
Prva zanimljivost. Oglasna poruka
koja treba da učvrsti postojeće ili povremene
čitaoce Politike, objavljuje se
samo u istoimenim novinama.
Druga zanimljivost. Oglasna poruka
je na oglasnim stranama. U izdanju
od 29. avgusta to je u tzv. oglasnom
delu, ovog puta oglasi/posao.
Da li to oglašivač očekuje od ciljne
grupe da će nezaposleni (jer oni, u najvećem
broju, traže posao, što može da
znači da baš i nemaju para) postati
čitaoci Politike?
Treća zanimljivost. Stabilni, poslovni
ljudi, situirani, nemaju potrebu da
čitaju oglasne poruke za zapošljavanje.
Osim ako su nezadovoljni postojećim
stanjem. U tom slučaju teško je pretpostaviti da će ih oglasna poruka Politike
zaintrigirati.
Četvrta zanimljivost. Politika se u predstavljanju svoje pozicioniranosti poziva
na rezultate istraživanja TGI (o kojem stručnjaci, kao o ne baš pouzdanoj metodi,
nemaju baš formirano pozitivno mišljenje), koje sprovodi Mediana Adria, slovenačka
istraživačka agencija odskoro sa svojim ofisom u Beogradu.
Peta zanimljivost. Korektnosti radi, da li su ovo rezultati istraživanja rađeni po
zahtevu Politike, izvedeni iz TGI ali po čijem izboru, odnosno kako se postavljaju
pitanja? Uopšte, bilo bi dobro, ako se već neko odluči da se hvali dobijenom strukturom
profila čitalaca, da prikladnim pojašnjenjem razuveri neverne Tome u moguće
sumnje.
Bez takvog napora matematički bi se mogao izvesti zaključak da su Politika
novine sa najvećim tiražom u zemlji, većim od svih ostalih zajedno.
Posle PGM Consult, takođe istraživačke agencije iz Ljubljane sa ofisom u Beogradu,
i njihovog problematičnog rezultata istraživanja prestižnosti međunarodnih
i lokalnih robnih marki, evo novog poslovnog slučaja u vezi sa kojim bi moglo da
se oglasi Udruženje za unapređenje tržišnih istraživanja (UUTI), koje inače priprema
svoju godišnju manifestaciju SEEMAR 08.
(Ime i prezime poznati Redakciji NTV-a)
Našoj bebi RTS, a RTS-u...?
Akcijom pod nazivom Našoj bebi –
RTS, Radio televizija Srbije je 23. avgusta
obeležila pedesetogodišnjicu postojanja.
Svakoj bebi koja je rođena tog dana
ova medijska kuća poklonila je televizor.
Generalni direktor RTS-a Aleksandar
Tijanić rekao je da je podeljeno oko
250 televizora i izrazio žaljenje što nije
podeljeno 500 jer bi to značilo da se toliko
beba rodilo toga dana. Akcija za pohvalu
koja će svakako značiti dobitnicima,
tačnije roditeljima beba.
Međutim, interesantno je odbijanje direktora
RTS-a da odgovori na pitanje
novinara odakle je obezbeđen novac za
ovu akciju. Teško da iko može imati nešto
protiv toga da se od naplaćene pretplate
finansira kupovina televizora jer su
troškovi zanemarljivi u odnosu na to kome
su oni namenjeni. No, Tijanić kaže
da ova akcija nije predstavljala nikakvo
opterećenje za budžet te medijske kuće i
da su sredstva obezbeđena od sponzora, ali
ipak ne želi da obelodani o kome je reč.
Sve je pokriveno sponzorskim ugovorom.
Nismo potrošili nijedan dinar od sredstava
dobijenih marketingom ili od pretplate
građana. Sklopili smo ugovor sa
sponzorom koji će finansirati čitavu akciju.
Ne želim nikoga da reklamiram.
Svaka beba zaslužila je poklon koji je dobila
– objašnjava generalni direktor RTS-a.
Sve i da jeste novac izdvojen od pretplate,
to ne bi bilo pogrešno. Čudno je nešto
drugo. Koji sponzor, ukoliko nekoga ili nešto
sponzoriše, želi da ostane anoniman?
Ako je u pitanju akt humanitarnog karaktera
i zbog toga darodavac želi da ostane
anoniman, onda se to ne može nazivati sponzorstvom.
Ako je potpisan ugovor, to znači
da se obe strane na nešto obavezuju. Sponzor
da obezbedi sredstva za televizore, RTS
da sprovede akciju i podeli uređaje. Tijanić
kaže da ne želi nikoga da reklamira.
Ispada tako da RTS-u pripadaju zasluge
za ovu akciju, a onome ko je sredstva obezbedio,
samo lična satisfakcija da je finansirao
jednu lepu akciju. Kompanije imaju
na to pravo. Mnoge od njih pomažu teškim
bolesnicima, bolnicama, staračkim domovima,
siromašnim porodicama, ali sumnjam
da to nazivaju sponzorstvom. Pre će
biti da su to humana dela kojima, ako već
mogu da pomognu, kompanije ne žele da
se hvale iako na to imaju pravo.
Ostaje pitanje kako će RTS jednoga dana
morati da se oduži kompaniji koja mu
je omogućila pozitivan publicitet zbog ove
lepe akcije. Da li su, možda, u pitanju sekunde
za oglašavanje kao mogući oblik
kompenzacije?
Odgovori su u ugovoru?
Petar Stakić
NTV 13

Drugi o nama
Nema sporih reakcija
Dnevne poslovne novine Biznis od 26. avgusta, pod naslovom Smoki
gospodari Balkanom, objavile su intervju sa Stelom Karl-Ćosić, generalnom
direktorkom fabrike Soko Štark. Ćosićeva je svoju radnu karijeru
započela u agenciji S Team Bates – Saatchi & Saatchi, marketing
odeljenju televizije Pink, a na poziciji direktorke marketinga Delta
sporta bila je pet godina. U Soko Štark je došla 2005. godine.
Naša poslovna filozofija jeste da maksimalno ojačamo proizvode u
kojima smo najbolji i razvijemo one za koje smatramo da su budućnost
na tržištu. To znači da smo najpre morali da definišemo u čemu smo najbolji,
tvrdi Ćosićeva i dodaje da su udarni brendovi Soko-Štarka: „smoki”,
„bananica” i čokolada „najlepše želje”. Oni donose i najviše prihoda.
Ona je istakla da je plan da se ove godine ostvari prihod od 84 miliona
evra na putu ispunjenja, kao i da ova kompanija ostvaruje dvocifreni
rast iz godine u godinu.
Generalna direktorka Štarka podsetila je na činjenicu da pogon čokolade
predstavlja ključnu investiciju za ovu godinu, kao i da je tri četvrtine
opreme već poručeno. Za naredni period ona najavljuje redizajniranje
i nove ukuse čokolade „najlepše želje”, kako je rekla, mlečne čokolade
u pakovanju od 100 grama koja je najprodavanija čokoladna
tabla u Srbiji.
Na pitanje novinara ko su glavni konkurenti Soko Štarka, Stela
Karl-Ćosić odgovara: U kategoriji slanog to je Marbo, a u kategoriji tvrdog
keksa pre svega Bambi i Jafa. Kod čajnog peciva i vafla konkurencija
nam je Banini.
O uticaju političke situacije na poslovnu klimu ona kaže: Celo tržište
oseća određene posledice, ali amplitude poremećaja zavise od vrste industrije.
Soko Štark pravi prehrambene proizvode namenjene svima. A ljudi
jedu i u trenucima krize, kao i u trenucima velike sreće. Na duže staze,
nesigurna politička situacija sigurno jeste problem.
Izazovi i odluke
U ovom poslu morate brzo da donosite odluke
i da ste spremni na izazove. Nema sporih reakcija.
Fabrika je privatizovana, okupio se tim
koji je spreman da uđe u jednu vrstu potpuno novog
poduhvata. I sve to skupa zaista je pravi izazov
za mene.
Nek se o dobrome čuje
Neka mediji daju barem mali doprinos
tako što će pominjati imena onih koji
daju, kako bi razbudili one koji imaju
a ne daju, kaže mr Borislav Miljanović,
direktor agencije McCann Erickson PR
za dnevne poslovne novine Biznis od 14.
avgusta.
Miljanović misli da mediji u Srbiji još
uvek ne prepoznaju značaj toga što kompanije
daju sopstveni doprinos poboljšanju
uslova života, uručuju donacije i pomoć
ugroženima. Osim toga, po njegovim
rečima, u Srbiji tek oko 20 odsto ljudi
zna šta je to odgovorno poslovanje i
kako ono utiče na poboljšanje kvaliteta
nečijeg života.
On je pozvao medije da češće izveštavaju
o akcijama korporativno odgovornih
srpskih kompanija. Nije reklama
ako Bambi i Imlek daju donaciju za
svratište za decu bez doma. I treba da se
zna da su oni to učinili jer će tako dati
primer drugima koji mogu da daju sličan
doprinos, zaključio je Miljanović i
dodao da je medijska kuća B92 u tom
smislu zaslužila svaku pohvalu: Ova
kuća ne samo što se trudi da medijski
podrži društveno odgovorne aktivnosti
kompanija, već sama inicira neke od njih. Živimo u zemlji u kojoj, nažalost, još uvek
ima mnogo toga što vapi za pomoći. I taj vapaj mora da se čuje. I ako neko pomogne
makar malo, i to mora da se čuje
Pisma čitalaca
Povodom saopštenja Redakcije...
Poštovani,
Visoko cenim Vaše rezultate, razumem
Vaše napore i potrebe i želim Vam uspeh.
Daću svoj doprinos povremenim skromnim
prilozima.
Pozdrav,
Dr Milenko Manigodić
Povodom postavljanja sajta
Mark-planetka...
Dan Žozef,
Čestitam!! Odličan sajt!! Bravo naša
generacija – ne znamo sa kompjuterima,
a pričamo s njima.
U drugom redu – da li ćeš doći ove godine
na GD? Program je vrlo dobar, - 5
najkreativnijh networka sa gostima će
voditi Kreativnu akademiju, pa još puno
veoma interesantnih predavača će biti.
Vredi doći!!
Dali ćeš pozvati i svoje čitaoce da dođu??
Jeftinija kotizacija važi do 4. 9. – a
i prijava radova.
Hvala unapred
Lep dan želim,
Meta Dobnikar
NTV 14

Očima stručnjaka
Piše: Miroslav A. Mušić
Jedinstvo teksta i slike
Novom oglasnom kampanjom novosadska
Minakva pokazuje kako se tekstom usmerava
pažnja čitalaca između označenih slika, izbegavaju
neka a prihvataju druga značenja, sve
u cilju da se ostvari zamišljeno. Dopre do kupaca
i – poveća prodaja.
Da bi se ostvarilo unificirano razumevanje poruke, potrebno je
da se ona kreće u opštim antropološkim znanjima, da dotiče idiolekt
većine ciljne publike. Da bude jasna i da je za najveći broj
korisnika informacija razumljiva. Međutim, postoje mišljenja da
nije potrebno da publika odmah razume rečeno – ona će imati
želju da nauči značenje poruke ne bi li pripadala grupi ljudi koja
je definisana tim proizvodom. Osnovu te tvrdnje nalazimo u Bartovoj
izjavi da „tekst usmerava čitaoca između označenih slika,
čini da on izbegava neka a prihvata druga značenja… tekst njime
upravlja na daljinu prema onom smislu koji je unapred izabran”.
Dilema pred kojom se nalaze stvaraoci oglasnih poruka: dopadljivost
ili kredibilitet, razrešava se od situacije do situacije različito.
U novoj oglasnoj kampanji novosadske Minakve, čiji dvostrani
oglas (Jatova revija, VIII/2008) razmatramo, ostvaren je
idealni odnos između slike i teksta. To nisu stranice u nizu već su
razdvojene. Prvi oglas je objavljen na strani 51, a drugi tek na
115. Denotativna slika konstituisana je da bude jasna i čitljiva velikom
delu publike. Pokazuje velike, besprekorno napravljene fotografije
boca sa vodom, smeštene u prirodno okruženje. U pitanju
je situacija u kojoj je moguće koristiti proizvod ili, bolje
rečeno, koja podstiče potrebu za njegovim korišćenjem. Na prvom
oglasu je fotografija boce vode čija je etiketa prekrivena natpisom:
Svaki treći čitalac na 5. strani ne zna šta je čitao na prethodne
tri, dok je na drugom oglasu isti tekst pomeren na dno stranice.
Proizvod je prepoznatljiv, predstavljen je u punom sjaju. Uz njega
je tekst koji govori o negaziranoj prirodnoj mineralnoj vodi. Naslovljen
rečima: Za svaki slučaj/jedina voda sa prirodnim jodom
za bolju koncentraciju, ističe svojstva „minakva lajf” koja jačaju
mentalnu sposobnost i obezbeđuju bolju koncentraciju. Uspostavljen
je kredibilitet koji je, prema mišljenjima stručnjaka,
na prvom mestu za iskusnije potrošače ali i dopadljivost svojstvena
mlađim kupcima. Očito, pronađena je zanimljiva pozicija
i najbolji slogan (za svaki slučaj) za mineralnu vodu „minakva
lajf”.
Ako bismo se držali narodne izreke: „Sve se može kad se hoće”,
pošiljalac poruke („minakva lajf”) i primalac poruke (kupci) uspostavili
su saglasnost o značenju uspostavljenog simbola. Ostvarili
uspešnu komunikaciju, čiji je cilj uspostavljanje mehanizma
potrošnje, odnosno unapređenje prodaje, što je suština i prevashodni
cilj oglašavanja
U elektronskoj formi emituje se petkom u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkom distribuira se redovnim pretplatnicima
časopisa TABOO i pretplatnicima na NTV u štampanoj formi glavni i odgovorni urednik: Žozef-Ivan Lončar urednik:
Dušan Šunjka grafički dizajn: Đorđo Ivanišević i Marija Komanov novinari: Jelena Ivanović, Petar Stakić i Predrag Trutin0i
osnivač i izdavač: MARK-PLANETAK d.o.o. časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatu
za informisanje Izvršnog veća AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 Taboo je
i glasilo Grupacije marketinških agencija (PKS-GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71, 26000 Pančevo0
t/f:013/300-093,300-094 e:nedeljnik@taboomagazine.org w:taboomagazine.org štampa: Jovšić Printing Centar, Beograd
Taboo & Grafika Jovšić
NTV 15

O s v r t
Piše: Žozef-Ivan Lončar
Danas jesi – sutra nisi!
Ko je k g o?
Dajte mi deo svetle budućnosti.
Da osvetlim sadašnjost!
Eftim Gašev (Makedonija)
(Aforizam nedelje u dnevnim novinama
Politika od 31. avgusta 2008. godine)
Blic od 30. avgusta objavljuje komentar fudbalskog trenera
Slobodana Karalića pod naslovom Od Zvezde ostalo
samo ime!
Oprostite, gospodine, Zvezda nema ime!
Formalno da, ali kada se kaže – to, taj, ta… jeste ime, to
je kompliment!
Da bi neko bio ime, kada ga stvori, mora ga održavati
sve dok želi da bude ime.
Onog trenutka kada ta želja nestane, nestaje i IME!
Da bi neko bio IME i da bi to ime trajalo, potreban je jasan
program njegovog održavanja. Kada se to kaže, najčešće
se misli na program kontinuiranih aktivnosti čija će
rezultanta svakodnevno podržavati IME (a što ne i učvršćivati,
pa i rasti).
Marketinškim rečnikom, imenom se rukovodi. Program
mora biti realan, racionalan, ostvarljiv, ekonomski isplativ.
Dela treba da izazivaju respekt. I nagon drugog da sustigne
prvog ne bi li postalo IME.
Jedan neuspeh krnji ime.
Neuspesi u kontinuitetu ugrožavaju ime.
Zaustaviti pad jeste stagnacija. Stagnacija je nazadovanje.
Preokret (ponekad najteža faza u životu – u svim oblicima
stvaranja i postojanja) jeste moguć. Sa još jačim, ali
ostvarljivim planom, sa još većom doslednošću i upornošću
da se cilja domogne.
Ostvarivanje preokreta više ne zavisi od jedinke. Mnogo
više zavisi od druge – da li će njoj to dozvoliti! Jer ta druga
je sada prva!
To znači da se može desiti da nekadašnje ime više nikada
ne povrati IME!
Ugledno novinarsko ime L. Delić, sportski komentator
najstarijih dnevnih novina na Balkanu, u svom prilogu
Zvezda na samom dnu (objavljen u Politici 1. septembra),
između ostalog piše (citat): Bilo je to verovatno jedno od
najlošijih izdanja našeg najtrofejnijeg kluba od osnivanja.
Ovu stilsku figuru L. Delić koristi godinama, ne znajući (ili
ne želeći da prihvati) da ordenje dobijeno u prošlosti ne
može da predstavlja bilo koju garanciju za budućnost!
Nije davno bilo kada su se pojedini sportski radnici (bar
su tako voleli da se predstavljaju ne bi li, i oni, tako postali
IME!) nadmudrivali oko toga koliko vrede brendovi Zvezde
i/ili Partizana.
Nikako nisu hteli (ili im to nije odgovaralo) da shvate da
IME (brend (?)) ne vredi ako konstantno pada (na tržištu
proizvoda ili usluga na kojem učestvuje) na skali ostvarenih
rezultata što, najdirektnije, ugrožava IME, sve do njegovog
pada u zaborav. Koji se, obično, dešava brže od željenog!
Pardon! Živi, ali sa lošim, nepoželjnim, predznakom.
Poslednjih pedesetak godina divio sam se (a i sada to
umem) novinarima koji su, akreditovani po svetskim metropolama,
mogli slobodno da pišu o kriketu, tenisu, šahu,
gafovima poznatih, modi, društvenim događanjima sve do
akcija „svakog dana ubiti jednog vrapca”, ili, „svakog dana
jedno zrno pirinča manje pojesti”, ili „svakog dana dva
nova kilograma izlivenog gvožđa”… Divili smo se lepoti
pisanja (ili govora), opštem obrazovanju, erudiciji, bez bilo
kakve samokontrole. (U ovo ne uračunavam svetske ili
bilateralne odnose gde su bili veoma „pažljivi”.)
Sportski novinari su od 1945. pa naovamo, ali i danas,
uživali najveću moguću slobodu. Bez potrebe za samocenzurom.
Za hiperbole, preterivanja, kritike, insinuacije,
manipulacije (Dušan Korać kao jedinica tvrdnje!?), nepotpune
ili izvrnute istine, nikada nikome nisu odgovarali.
Za „šaku” dolara umeli su da ubede narod u to da će autsajder
pobediti respektovanog protivnika. Da bi se napunio
stadion! Poznat je njihov večiti poklič: Navijači su naš šesti,
sedmi… dvanaesti igrač, već u zavisnosti od sportske
discipline.
Uživali su, a i sada mnogi u tome uživaju, najveće izražajne
slobode ne baš uvek poznate u mnogim civilizovanim
zemljama.
Setimo se upravo održane letnje Olimpijade. Po mišljenju
mnogih novinara, svih devedesetak sportista Srbije bili
su, maltene, sigurni kandidati za medalje. Za njihov izbor
na listi putnika za Peking bili su puni argumentacije.
Da su realnije (prizemnije) pisali, tri medalje bile bi prihvaćene
kao ogroman uspeh nacije koja ponovo traži sebe.
Ovako, izazvali su rezignaciju. Sa trajnijim posledicama.
Novinari koji prate tzv. unutrašnju rubriku, ma šta ona
značila: politiku, privredu, finansije, investicije, do kulture
i gradskih rubrika, pravi su antipodi sportskim novinarima.
Uplašeni, bukvalno prenose sve što im se kaže. Kritička
distanca – šta to beše?
U prvom Dnevniku (TV Vojvodina) 1. septembra, novinanarka
„kuka”: neće biti šećera za izvoz! Nalazi sagovornike
koji (po običaju) standardno optužuju državu. Nema
dotacija i beneficija proizvođačima šećera. A sve šećerane
u Srbiji privatizovane. A prošlogodišnji izvoz je njihov
prihod, nije državni. Jasno, i ogromna dobit iskazana kroz
njihove završne račune (koji više nisu poslovna tajna).
Da li je Srbija IME?
Geografski, jeste!
Da li je ime VLADA REPUBLIKE SRBIJE? Danas, sigurno
nije. Da li će? To ni Đekna ne zna!
Da li Savet za brendiranje Srbije može išta na tom planu
da uradi?
Odgovor je skoro surov – gotovo ništa. Jasno, po postojećim
uslovima koje diktira okruženje.
Privredna komora Srbije bučno najavljuje neophodnost
promene slike (imidža) o sebi – da nije produžena ruka vlasti
(što mora da dokaže). Od 1945. godine u tome nije imala
uspeha.
Prva planirana aktivnost! Promena grafičkog dizajna.
Pun pogodak (šalim se, ovo već treba izmisliti kao prvu meru!).
U toj istoj komori postoji značajna asocijacija – Grupacija
marketinških agencija.
I po brojnosti, i po ugledu firmi i mnogih zaposlenih. Sa
referencama dostojnim poštovanja.
Da li konsultovana, uključena, sve do planiranih strategija,
nastupa po svetu?
Nema potrebe. Oni znaju više!
Zaključak: Kolači se ipak prave, jedino i isključivo, od
brašna!
NTV 16