Pisci u fokusu - biografije.pdf - SEEcult.org
Pisci u fokusu - biografije.pdf - SEEcult.org
Pisci u fokusu - biografije.pdf - SEEcult.org
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Radoslav Petković<br />
Rođen je 1953. godine u Beogradu. Dobitnik je književnih nagrada “Miloš<br />
Crnjanski”, “Meša Selimović”, Andrićeve, Borbine, Vitalove i NIN-ove<br />
nagrade. Objavio je romane Put u Dvigrad, Zapisi iz godine jagoda, Senke<br />
na zidu, Sudbina i komentari i „Savršeno sećanje na smrt, zbirke priča<br />
Izveštaj o kugi, Čovek koji je živeo u snovima, knjige esejističke proze<br />
Ogled o mački, kao i knjige eseja O Mikelanđelu govoreći. Prevođen je na<br />
francuski jezik, a sam je prevodio s engleskog jezika Čestertona, Tolkina,<br />
Defoa i Stivensona.<br />
Vladimir Kecmanović<br />
Rođen je 1972. godine u Sarajevu, gde je završio srednju školu. Opštu<br />
književnost diplomirao je 1997. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu.<br />
Za priču Histerija 1990. godine dobio je nagradu „Ivo Andrić“ na<br />
jugoslovenskom konkursu lista Oslobođenje za najbolju kratku priču.<br />
Sačinio je izbor dela Dušana Radovića i Dušana Petričića za knjigu<br />
Duškova kuća. Objavio je više pripovedaka i romane Poslednja šansa,<br />
Sadržaj šupljine, Feliks i Top je bio vreo. Za roman Feliks dobio je nagradu<br />
„Branko Ćopić“ Srpske akademije nauka i umetnosti, a za roman Top je bio<br />
vreo stipendiju Fondacije „Borislav Pekić“za roman u nastajanju i nagradu<br />
„Meša Selimović“ za najbolju knjigu objavljenu u 2008. godini. Po istom<br />
romanu planira se i snimanje filma Top je bio vreo u režiji Slobodana<br />
Skerlića.<br />
Janoš Terei<br />
Rođen je 1970. u Debrecenu, u Mađarskoj. Od 1989. do 1991. godine<br />
studirao je mađarski jezik i istoriju na Višoj pedagoškoj školi u Budimpešti,<br />
a zatim i na Filozofskom fakultetu Univerziteta ELTE. Objavio je nekoliko<br />
zbirki poezija i jednu zbirku novela, a najznačajnije delo mu je poetski<br />
roman Paulus ili dramska tetralogija Stambeni park Nibelung (Nibelunglakópark).<br />
Treći deo dramskog ciklusa pod nazivom Hagen ili govor mržnje<br />
prikazano je 2004. godine u pozorištu “Krug kredom” (Krétakör Színház) u<br />
budimskoj „Stenovitoj bolnici”, pod rediteljskom palicom Kornela<br />
Mundrucoa. Njegov filmski pokušaj predstavlja libreto za operu u stihovima<br />
koji je pisao zajedno sa Balintom Harcošom i za koji je muziku
komponovala Žofia Taler, a poslužio je kao dramski predložak za film<br />
Johana Kornela Mundrucoa.<br />
Noemi Seči<br />
Rođena je 1976. godine u Sentešu, u Mađarskoj. Studirala je engleski i<br />
finski jezik na univerzitetu ELTE u Budimpešti kao i u Helsinkiju.<br />
Diplomirala je 2001. godine. Njena prva zbirka pod nazivom Ugrofinski<br />
vampir (Finnugor vámpír) objavljena je 2002. (JAK-Kijárat). Satirična priča<br />
o vampirima koja se odigrava u Budimpešti doživela je dva izdanja. Prava<br />
za filmsku adaptaciju ove knjige otkupio je Eurofilm. Autorkini tekstovi sa<br />
bloga objavljeni su pod naslovom Dnevnik porodilje (A kismama naplója).<br />
Zbirka je 2004. godine dobila nagradu „Elle” u kategoriji dokumentarista.<br />
Nastavak trudničkog dnevnika su Bebini memoari (A baba memoárja) iz<br />
2004. godine. Drugi roman Komunista Monte Kristo (Kommunista Monte<br />
Cristo) objavljuje 2006. godine. Njen najnoviji roman Poslednji kentaur<br />
(Utolsó centaur) iz 2009. godine govori o životu anarhistične omladine<br />
Budimpešte.<br />
Dragan Velikić<br />
Rođen je 1953. godine u Beogradu. Od 2005. do 2009. godine bio je na<br />
poziciji ambasadora Srbije u Austriji. Dobitnik je nagrada „Miloš Crnjanski“,<br />
„Meša Selimović“, stipendije Fonda „Borislav Pekić“ i NIN-ove nagrade.<br />
Objavio je romane Via Pula, Astragan, Hamsin 51, Severni zid i Danteov<br />
trg, knjige priča Pogrešan pokret i Staklena bašta, te knjige eseja<br />
Yutlantida, Deponija, Stanje stvari, Ruski prozor... Romani, priče i eseji<br />
Dragana Velikića prevođeni su na mnoge jezike. Zastupljen je u domaćim i<br />
inostranim antologijama proze.<br />
Ljupko Dereš<br />
Rođen je u Lavovu, u Ukrajini, 1984. godine. Smatra se kultnim ukrajinskim<br />
piscem post-sovjetske ere. Svoj prvi roman Kult objavio je kada je imao<br />
svega 16 godina. Pisao je i knjige za mlađu decu, veliki broj eseja i romane<br />
Obožavanje guštera, ARCHE, Cilj! i Malo tame. Mediji su ga proglasili<br />
ukrajinskim Stivenom Kingom, a svaka od Derešovih novih knjiga pobuđuje
veliko interesovanje, kako kod fanova tako i kod medija. Nekoliko istaknutih<br />
ukrajinskih izdavačkih kuća kupilo je licence za štampanje njegove knjige, a<br />
četiri Derešova romana su objavljena i kao audio knjige. Derešova dela<br />
prevedena su na više jezika i štampana u Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj i<br />
Italiji.<br />
Ivana Šojat-Kuči<br />
Rođena je 1971. godine u Osijeku. Diplomirala je francuski jezik. 2009.<br />
godine je objavila roman Unterstadt, te roman Šamšiel, zbirke priča Kao<br />
pas i Mjesečari, eseje I past će sve maske, te zbirke poezije Hiperbole,<br />
Uznesenja, Utvare i Sofija plaštevima mete samoću. Prevodi s francuskog i<br />
engleskog jezika. Prevodila je knjige Ameli Notomb, Rolana Barta,<br />
Rejmonda Karvera, Peta Barkera, Nurudina Faraha, Alis Sebold, Musa<br />
Nabatija, Lik Besona i Pola Ostera. Živi i radi u Osijeku.<br />
Goce Smilevski<br />
Rođen je u Skoplju 1975. godine. Diplomirao je na Odseku za<br />
komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Skoplju, dok je na<br />
Praškom univerzitetu završio češki jezik i književnost. Magistrirao je rodne<br />
studije na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Autor je romana<br />
Planeta neiskustvo i Razgovori sa Spinozom. Za esej Incest u 'Buci i besu'<br />
Vilijama Foknera i Čovek bez karaktera Roberta Muzila dobitnik je nagrade<br />
„Blaže Koneski”, a nagradom „Utrinski vesnik - roman godine u Makedoniji”<br />
nagrađen je za Razgovore sa Spinozom. Knjiga Razgovori sa Spinozom<br />
pojavljuje se kao prva u projektu „Sto slovenskih romana” koji je pokrenula<br />
međunarodna fondacija „Forum slovenskih kultura”. Za dramu Koraci preko<br />
granice dobio je nagradu austrijskog i makedonskog PEN Centra. Goce<br />
Smilevski je najmlađi član makedonskog PEN Centra.<br />
Vladimir Arsenijević<br />
Rođen je 1965. godine u Puli. Književnik, prevodilac, urednik i publicista iz<br />
Beograda. Svoj prvi roman U potpalublju (koji je ujedno i prvi deo tetralogije<br />
Cloaca Maxima) objavio je 1994. godine. Za ovaj roman dobio je NIN-ovu<br />
nagradu. Roman Anđela - drugi deo ciklusa Cloaca Maxima, objavio je
1997. godine, a 2000. godine izlazi njegova treća knjiga Meksiko - ratni<br />
dnevnik. Godine 2004. objavljuje ilustrovani roman Išmail koji nastaje u<br />
saradnji sa strip crtačem Aleksandrom Zografom. Izbor eseja<br />
Jugolaboratorija objavljuje 2009. godine. Knjige Vladimira Arsenijevića<br />
prevedene su do sada na dvadesetak svetskih jezika. Takođe se bavi<br />
prevođenjem s engleskog jezika. Živi i radi u Beogradu kao urednik<br />
beogradskog ogranka zagrebačke izdavačke kuće VBZ.
Change language