korica 5-6 2009.cdr - Institut za higijenu i tehnologiju mesa

Milićević Dragan i dr.
Prisustvo plesni i mikotoksina u hrani za ishranu svinja – značaj u proceni rizika
Slika 1. PCR proizvodi dobijeni umnožavanjem uzoraka 2, 3 i 4 sa prajmerima AolLC35-12F/
AolLC35-12R L – DNK marker (GeneRuler 100bp DNA Ladder, Fermentas, Litvanija); 2, 3, 4 – izolati
plesni broj 2, 3 i 4;
Picture 1. PCR products obtained by replication of samples No 2, 3 and 4 with the primers AolLC35-12F/
AolLC35-12R L - DNK marker (GeneRuler 100bp DNA Ladder, Fermentas, Litvanija); 2, 3, 4 – moulds
isolates No 2, 3 i 4;
ZEA u uzorcima poreklom iz regiona Senta i Bogatić
pokazale su se i statistički visoko značajne (p < 0,001).
Dobijeni rezultati podudaraju se sa rezultatima
istraživanja autora iz Srbije (Jajić i dr., 2001; Ma šić
i dr., 2002; Jurić i dr., 2005; Milićević i dr., 2005;
Milićević, 2008), kao i rezultatima sličnih ispitivanja
u Evropi (Müller i dr., 2001; Quillien, 2002; Rasmus
sen i dr., 2003; Dersjant-Li i dr., 2003; Döll,
2003; Eriksen i Pettersson, 2004). Dobijeni rezultati
ukazuju da je, u većini ispitanih uzoraka (55,5
posto), utvrđena ko-zastupljenost dva ili više mikotoksina,
koja je bila od minimalnih 0,057 mg/kg,
(OTA) do maksimalnih 5,0 mg/kg, (ZEA). Razlike
u zastupljenosti i sadržaju mikotoksina u ispitanim
uzorcima koji potiču sa praćenih regiona verovatno
su posledica upotrebe kukuruza različitog porekla
koji je, prema dostupnim podacima, zbog grešaka
učinjenim pri skladištenju i manipulaciji, glavni nosilac
kontaminacije plesnima i mikotoksinima (Bennett
i Klich, 2003; Sudakin, 2003). Prilikom izvođenja
relevantnih zaključaka treba da se ima u vidu da
su istra živanja izvedena na relativno ograničenom
broju uzoraka.
Mnogobrojne studije, kao i rezultati monitoringa
prisustva fungalnih metabolita ukazuju da su fusariotoksini
najzastupljeniji mikotoksini u hladnim
i vlažnim klimatima (Severna Amerika, Evropa i
Azija), (Müller i dr., 2001; Quillien, 2002; Rasmussen
i dr., 2003; Schollenberger i dr., 2005). Trihoteceni
se ubrajaju u hidrosolubilne mikotoksine, veoma se
brzo eliminišu iz organizma, tako da se posle 24 časa
prisustvo rezidua trihotecena i/ili njihovih metaboli ta
u tkivima može da utvrdi samo u tragovima (Erik sen
i dr., 2003; Meky i dr., 2003; Dänicke i dr., 2004b).
Rezidue ZEA mogu da se utvrde u jestivim delovima
životinja, hranjenih kontaminiranom hranom, i to,
najčešće u jetri i mišićima (Zollner i dr., 2002). Iako
su utvrđene količine OTA u hrani sa ispitivanih farmi
većinom bile u skladu sa Pravilnikom (Službeni
list SFRJ, br. 2/92), sigurno je da se ove količine
mogu negativno da odraze na zdravstveno stanje
životinja u intenzivnom uzgoju i da je problem mikotoksikoza,
posebno supkliničkih, aktuelan kod
svih vrsta domaćih životinja. Prisustvo OTA predstavlja
veoma važan parametar pri prosuđivanju kontaminacije
smeša za ishranu svinja, s obzirom da je
veoma toksičan za svinje, a posebnu opasnost po
zdravlje ljudi predstavlja mogućnost pojave rezidua
OTA u namirnicama životinjskog porekla (Gareis i
Scheuer, 2000; Curtui i dr., 2001; Jorgensen i dr.,
2002; Monaci i dr., 2004).
Smanjenje proizvodnih i reproduktivnih sposobnosti
životinja najčešće se vezuje za prisustvo
mikotoksina u hrani. Međutim, daleko je prihvatljivija
teza o interakciji između smanjenja nutritivne
vrednosti hrane kontaminirane plesnima i štetnog
efekta mikotoksina, naročito u slučajevima kada su
mikotoksini prisutni u niskim koncentracijama.
266