25.12.2014 Views

весник царина број 13 - Царинска управа на Република ...

весник царина број 13 - Царинска управа на Република ...

весник царина број 13 - Царинска управа на Република ...

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

<strong>цари<strong>на</strong></strong><br />

/ Гласило <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија / септември 2009 / <strong>број</strong> <strong>13</strong> /<br />

СТАРТ НА ТРИ ПРОЕКТИ ОД ПРОГРАМАТА<br />

НА ЕУ - ИПА 2007<br />

ОБУКА ЗА КОНТРОЛА НА КВАЛИТЕТ<br />

ПРИ РЕВИЗИЈА<br />

КОРИСТЕЊЕ НА ЦАРИНСКИТЕ<br />

ДЕКЛАРАЦИИ ВО ЦАРИНСКОТО РАБОТЕЊЕ<br />

РЕВИДИРАНАТА КЈОТО КОНВЕНЦИЈА


СОДРЖИНА<br />

НОВОСТИ<br />

• СЕМИНАР ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ НА ТРГОВСКИ МАРКИ<br />

• СТАРТ НА ТРИ ПРОЕКТИ ОД ПРОГРАМАТА НА ЕУ - ИПА 2007<br />

• ОБУКА ЗА КОНТРОЛА ПРИ РЕВИЗИЈА<br />

• ТРЕНДОВИ ВО НЕЛЕГАЛНАТА ТРГОВИЈА СО ЦИГАРИ<br />

• ПРИМЕНА НА ЗАКОНОТ ЗА ПРЕКРШОЦИ<br />

ВО ЦАРИНСКОТО РАБОТЕЊЕ<br />

4<br />

5<br />

5<br />

6<br />

6<br />

ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />

• КОРИСТЕЊЕ НА ЦАРИНСКИТЕ ДЕКЛАРАЦИИ<br />

ВО ЦАРИСНКОТО РАБОТЕЊЕ<br />

• ПРИМЕНА НА УСНА ДЕКЛАРАЦИЈА ЗА ПУШТАЊЕ ВО<br />

СЛОБОДЕН ПРОМЕТ НА СТОКИ ОД КОМЕРЦИЈАЛНА ПРИРОДА<br />

• УЛОГАТА НА ВНАТРЕШНАТА РЕВИЗИЈА ВО<br />

СОВРЕМЕНАТА ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА<br />

7<br />

8<br />

9<br />

КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

• СПРЕЧУВАЊЕ НА НЕЛЕГАЛЕН УВОЗ, ИЗВОЗ И ТРАНЗИТ<br />

НА СТОКА И ЗАПЛЕНА НА СТОКА СО КОЈА СЕ ПОВРЕДУВААТ<br />

ПРАВАТА ОД ИНТЕЛЕКТУАЛНА СОПСТВЕНОСТ<br />

• ОТКРИЕНА ГОЛЕМА КОЛИЧИНА НА ЕКСТАЗИ<br />

• ПРИКАЗНА НА ЕДЕН ЦАРИНИК<br />

• АКТИВНОСТИ И МЕРКИ ВО БОРБАТА ПРОТИВ<br />

ЦАРИНСКИ ИЗМАМИ<br />

11<br />

12<br />

<strong>13</strong><br />

14<br />

МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА<br />

• КОНВЕНЦИЈАТА НА СВЕТСКАТА ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА<br />

ЗА ПОЕДНОСТАВУВАЊЕ И УСОГЛАСУВАЊЕ НА ЦАРИНСКИТЕ<br />

ПОСТАПКИ (РЕВИДИРАНА КЈОТО КОНВЕНЦИЈА)<br />

• ЛЕТНА ПРАКСА НА СТУДЕНТИТЕ ОД ЕКОНОМСКИОТ ФАКУЛТЕТ<br />

ПРИ УНИВЕРЗИТЕТОТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ - СКОПЈЕ<br />

• МОЕТО ИСКУСТВО ОД ЦАРИНСКАТА УПРАВА<br />

19<br />

24<br />

27<br />

3


НОВОСТИ<br />

СЕМИНАР ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ НА ТРГОВСКИ<br />

МАРКИ<br />

<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>, во соработка со SNB REACT - европска<br />

мрежа против фалсификување, <strong>на</strong> 17 септември<br />

2009 годи<strong>на</strong> организираше семи<strong>на</strong>р за препоз<strong>на</strong>вање<br />

<strong>на</strong> трговски мерки за заштита <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong> сопственост.<br />

Семи<strong>на</strong>рот го отворија Ро<strong>на</strong>лд Бром, директор <strong>на</strong><br />

SNB REACT, а <strong>на</strong> присутните царински службеници и пазарни<br />

инспектори им се обратија и директорот <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong><br />

<strong>управа</strong> Ванчо Каргов и директорот <strong>на</strong> Државниот<br />

пазарен инспекторат Сашо Аќимовски.<br />

Семи<strong>на</strong>рот претставува продолжение <strong>на</strong> континуира<strong>на</strong>та<br />

обука за оспособување <strong>на</strong> царинските службеници и<br />

пазарните инспектори за препоз<strong>на</strong>вање <strong>на</strong> фалсификувани<br />

производи. Целта <strong>на</strong> семи<strong>на</strong>рот е запоз<strong>на</strong>вање <strong>на</strong><br />

учесниците со карактеристиките <strong>на</strong> заштитените производи:<br />

Coty Prestige, Estee Lauder, G-Star., Tommy<br />

Hilfiger, Chanel, L’Oreal, Unilever, LVMH, Canon, Epson<br />

и Kyocera Mita.<br />

На семи<strong>на</strong>рот претставници и ме<strong>на</strong>џери за заштита <strong>на</strong><br />

споме<strong>на</strong>тите трговски марки, чиј правен застапник е<br />

SNB REACТ извршија повеќе практични презентации за<br />

нив<strong>на</strong> идентификација.<br />

СОСТАНОК НА СОВЕТОДАВНОТО ТЕЛО<br />

На 3 септември 2009 годи<strong>на</strong> во просториите <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> се одржа редовен состанок <strong>на</strong> Советодавното<br />

тело <strong>на</strong> кој присуствуваа претставници од<br />

<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>, Стопанска комора <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија, Сојузот <strong>на</strong> стопански комори, Стопанска<br />

комора <strong>на</strong> Северозапад<strong>на</strong> Македонија, МАКАМТРАНС и<br />

Македонија сообраќај - АМЕРИТ. Беа разгледувани заклучоците<br />

донесени <strong>на</strong> претходните состаноци за кои<br />

беше утврден висок степен <strong>на</strong> реализација, како и предлог<br />

амандманот содржан во одлуката <strong>на</strong> Административниот<br />

комитет за ТИР Конвенција со кој се предвидува<br />

зголемување <strong>на</strong> максималното ниво <strong>на</strong> гаранција<br />

по ТИР карнет од постојните 50.000 УСД <strong>на</strong> 60.000<br />

евра. Македонија сообраќај - како <strong>на</strong>длежен орган за<br />

издавање <strong>на</strong> ТИР карнети во <strong>Република</strong> Македонија<br />

и членка <strong>на</strong> Меѓу<strong>на</strong>родното здружение за патен<br />

сообраќај (ИРУ), преку Министерството за <strong>на</strong>дворешни<br />

работи ќе поднесе приговор до ООН како депозитар <strong>на</strong><br />

ТИР Конвенцијата, од причи<strong>на</strong> што зголемување <strong>на</strong> износот<br />

<strong>на</strong> гаранцијата може да предизвика зголемување<br />

<strong>на</strong> трошоците за издавање <strong>на</strong> ТИР карнет за транспортерите<br />

од <strong>Република</strong> Македонија.<br />

Членовите <strong>на</strong> Советодавното тело беа информирани и<br />

за претстојните измени <strong>на</strong> Царинскиот закон и Законот<br />

за царинска тарифа заради воведување <strong>на</strong> новиот систем<br />

за обработка <strong>на</strong> царински декларации и безхартие<strong>на</strong>та<br />

околи<strong>на</strong> и за потребите од одржување <strong>на</strong> обуки и<br />

презентации за фирмите со цел да се запоз<strong>на</strong>ат со приме<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> поедноставените постапки и за проширување<br />

<strong>на</strong> Советодавното тело со нови членки.<br />

На состанокот беа усвоени следниве заклучоци:<br />

1. Советодавното тело да даде целос<strong>на</strong> поддршка<br />

<strong>на</strong> Македонија сообраќај во поглед <strong>на</strong> приговорот кон<br />

Амандманот <strong>на</strong> Анекс 6 <strong>на</strong> Административниот комитет<br />

<strong>на</strong> УНЕЦЕ за ТИР конвенцијата;<br />

2. Претставниците <strong>на</strong> стопанските организации да<br />

изготват и да достават до Советодавното тело акционен<br />

план за планираните активности околу приме<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> поедноставените постапки и планирањето <strong>на</strong> обуките,<br />

како и да достават извештај за досега сработеното;<br />

3. Советодавното тело да ја покани Американската<br />

стопанска комора во Македонија да земе активно уче-<br />

4


НОВОСТИ<br />

ство во работата <strong>на</strong> Советодавното тело како негова<br />

полноправ<strong>на</strong> членка.<br />

ЕКСПЕРТСКА МИСИЈА ЗА ПРИМЕНА НА ТАРИК<br />

СИСТЕМОТ НА ЕВРОПСКАТА УНИЈА<br />

Во рамките <strong>на</strong> програмата TAIEX <strong>на</strong> Европската унија <strong>на</strong><br />

17-18 септември 2009 годи<strong>на</strong> организира<strong>на</strong> е екпертска<br />

мисија за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> ТАРИК системот <strong>на</strong> Европската<br />

унија. Целта <strong>на</strong> мисијата е да се обезбедат информации<br />

за ТАРИК, неговата приме<strong>на</strong> и практичното ме<strong>на</strong>џирање<br />

<strong>на</strong> тарифниот систем кој се користи во ЕУ и во Цари<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> Латвија. Предавач беше Атис Пилатс - експерт од<br />

царинската служба <strong>на</strong> Латвија, а присутни беа претставници<br />

од сите сектори <strong>на</strong> Централ<strong>на</strong>та <strong>управа</strong> и <strong>на</strong> Цари<strong>на</strong>рниците.<br />

СТАРТ НА ТРИ ПРОЕКТИ ОД ПРОГРАМАТА НА<br />

ЕУ – ИПА 2007<br />

На почетокот <strong>на</strong> септември, со пристигнувањто <strong>на</strong> експерти<br />

од царинските служби <strong>на</strong> ЕУ кои во <strong>на</strong>редните<br />

18 месеци ќе директно ќе работат со македонските царински<br />

службеници, започ<strong>на</strong>а проектните активности<br />

за нови два проекта за техничка помош <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> фи<strong>на</strong>нсирани преку ИПА 2007: Техничка помош<br />

за по<strong>на</strong>тамошно усогласување <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лното со законодавството<br />

<strong>на</strong> ЕУ и Техничка помош за зајакнување<br />

<strong>на</strong> граничните контроли.<br />

Проектот за <strong>на</strong>тамошно усогласување <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лното<br />

царинско законодавството со о<strong>на</strong> <strong>на</strong> ЕУ преку<br />

приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> <strong>на</strong>јдобри пракси и постапки во неговото<br />

спроведување, има за цел воспоставување <strong>на</strong> модерен<br />

царински систем, според стандардите <strong>на</strong> ЕУ. Проектот<br />

предвидува: а<strong>на</strong>лиза <strong>на</strong> отстапувањата <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лното<br />

царинското законодавство и царинските постапки<br />

со оние <strong>на</strong> ЕУ, изготвување <strong>на</strong> акциски план и подготовка<br />

<strong>на</strong> текстови <strong>на</strong> правни акти, нив<strong>на</strong> изме<strong>на</strong> или<br />

дополнување.<br />

Паралелно со овој процес ќе се подготват нови поефикасни<br />

царински постапки согласно стандардите <strong>на</strong> ЕУ,<br />

а ќе се изработи и план за обука и менторство <strong>на</strong> царинските<br />

службеници и претставници <strong>на</strong> други државни<br />

инсититуции и стопански субјекти, за воведување <strong>на</strong><br />

новините во царинското работење. При реализацијата<br />

<strong>на</strong> проектот, во предвид ќе бидат земени и потребите<br />

од коорди<strong>на</strong>ција и подршка <strong>на</strong> неколку веќе започ<strong>на</strong>ти<br />

проекти во рамките <strong>на</strong> програмата ИПА, како и<br />

остварувањето <strong>на</strong> приоритетните стратешки цели <strong>на</strong><br />

<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>, воспоставувањето <strong>на</strong> нов електронски<br />

систем за обработка <strong>на</strong> царински декларации,<br />

како и подготовка <strong>на</strong> транзитното законодавство и постапки.<br />

Проектот за зајакнување <strong>на</strong> граничните контроли има<br />

за цел да ги зајакне капацитетите <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />

во борбата против измамите, прекуграничниот крими<strong>на</strong>л,<br />

корупцијата и борбата против нелегал<strong>на</strong>та<br />

трговија. Проектот предвидува ревизија <strong>на</strong> старите и<br />

воведување <strong>на</strong> нови, модерни техники за спроведување<br />

<strong>на</strong> царинското закодавство (технологија и алатки од типот<br />

<strong>на</strong> а<strong>на</strong>лиза <strong>на</strong> ризик), заштита <strong>на</strong> држав<strong>на</strong>та граница<br />

и олеснување <strong>на</strong> прометот со стоки преку граничните<br />

премини. Во спроведувањето <strong>на</strong> проектот посеб<strong>на</strong><br />

грижа ќе се води за воспоставување <strong>на</strong> коорди<strong>на</strong>ција<br />

со другите институции за имплемет<strong>на</strong>ција <strong>на</strong> новите постапки.<br />

Акцент ќе биде ставен <strong>на</strong> практич<strong>на</strong>та при ме<strong>на</strong><br />

<strong>на</strong> Едношалтерскиот ситем и контролата при единствено<br />

застанување. Проектните активности претставуваат<br />

поддршка <strong>на</strong> заложбата за забрзување <strong>на</strong> граничните<br />

постапки и зголемување <strong>на</strong> ефикасноста во откривање<br />

<strong>на</strong> царински прекршоци, и подршка за <strong>на</strong>тамошен<br />

развој <strong>на</strong> Интегрираното гранично управување во <strong>Република</strong><br />

Македонија.<br />

Преку координирани активности со Проектот за техничка<br />

подршка за подобрување <strong>на</strong> царинскиот ИКТ систем,<br />

кој исто така се реализира во рамките <strong>на</strong> Програмата<br />

ИПА 2007, како и други проекти кои се во фаза <strong>на</strong><br />

имплементација и планирање, овие два проекта з<strong>на</strong>чително<br />

ќе придонесат кон јакнење <strong>на</strong> административите<br />

капацитети за исполнување <strong>на</strong> стандардите <strong>на</strong> ЕУ.<br />

ОБУКА ЗА КОНТРОЛА НА КВАЛИТЕТ ПРИ<br />

РЕВИЗИЈА<br />

Во рамки <strong>на</strong> Проектот за техничка соработка помеѓу <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија и <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> <strong>на</strong> Холандија од 31 август – 2 септември 2009<br />

5


НОВОСТИ<br />

годи<strong>на</strong> беше организира<strong>на</strong> обука за по<strong>на</strong>тамош<strong>на</strong> поддршка<br />

и зајакнување <strong>на</strong> Службите за <strong>на</strong>дзор <strong>на</strong> иматели<br />

<strong>на</strong> одобренија (СНИО) и воведување <strong>на</strong> контрола <strong>на</strong><br />

квалитет.<br />

Целта <strong>на</strong> обуката беше започнување <strong>на</strong> Програма за<br />

контрола и мерење <strong>на</strong> квалитетот <strong>на</strong> СНИО и <strong>на</strong> ревизорските<br />

извештаи. Во рамките <strong>на</strong> обуката изработе<strong>на</strong> е<br />

рамка за развој <strong>на</strong> контролата <strong>на</strong> квалитетот и Предлог<br />

програма за квалитет за процесот <strong>на</strong> ревизија со прашалници<br />

и стандардни форми за добивање <strong>на</strong> мислење<br />

за квалитетот <strong>на</strong> ревизиите, вклучувајќи нови теркови<br />

за записници од ревизија, досие (папки) за ревизија и<br />

ревизорски извештаи.<br />

Како продолжение <strong>на</strong> оваа обука во декември 2009<br />

годи<strong>на</strong> ќе се организира евалуација <strong>на</strong> програмата за<br />

квалитет, врз основа <strong>на</strong> искуството од вклучените раководители<br />

и царински службеници во пракса. Оваа<br />

евалуација ќе биде поддржа<strong>на</strong> со специфич<strong>на</strong> обука за<br />

тоа како да се подобри работата <strong>на</strong> СНИО и <strong>на</strong> квалитетот<br />

<strong>на</strong> ревизијата, како и мерки за подобрување <strong>на</strong><br />

мерењето <strong>на</strong> квалитетот <strong>на</strong> ревизијата.<br />

усвојување <strong>на</strong> з<strong>на</strong>ења од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> царинските службеници.<br />

Целта <strong>на</strong> оваа обука беше учесниците да бидат информирани<br />

за тоа што претставува EORI <strong>број</strong>от, кој треба<br />

да поседува EORI <strong>број</strong>, каде може да се добие EORI<br />

<strong>број</strong> и законските регулативи поврзани со EORI <strong>број</strong>от.<br />

ТРЕНДОВИ ВО НЕЛЕГАЛНАТА ТРГОВИЈА СО<br />

ЦИГАРИ<br />

На 27 август 2009 годи<strong>на</strong> како дел од Годиш<strong>на</strong>та програма<br />

за обуки и стручно оспособување <strong>на</strong> царинските<br />

службеници, одржа<strong>на</strong> е обука <strong>на</strong> тема Трендови <strong>на</strong> илегал<strong>на</strong>та<br />

трговија со цигари. Целта <strong>на</strong> оваа обука беше<br />

учесниците да се запоз<strong>на</strong>ат со трендовите <strong>на</strong> илегал<strong>на</strong><br />

трговија со цигари <strong>на</strong> светско и локално ниво. Предавачи<br />

<strong>на</strong> обуката беа вработени во Crown Agents, а <strong>на</strong> истата<br />

учествуваа дел од вработените во Секторот за контрола<br />

и истраги. Оваа обука претставува уште ед<strong>на</strong> од<br />

активностите кои ги превзема <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> за<br />

зајакнување <strong>на</strong> административниот капацитет.<br />

ОБУКА ЗА КОРИСТЕЊЕ НА РЕГИСТРАЦИЈА<br />

И ИДЕНТИФИКАЦИЈА НА ЕКОНОМСКИТЕ<br />

ОПЕРАТОРИ (ЕОРИ) БРОЕВИ<br />

Одделението за обуки <strong>на</strong> 18 август 2009 годи<strong>на</strong> организираше<br />

обука за користење <strong>на</strong> EORI броеви. Оваа обука<br />

претставуваше дел од активностите предвидени во Меморандумот<br />

за разбирање меѓу <strong>Република</strong> Македонија<br />

и Европската заедница (Програма Customs 20<strong>13</strong>), како<br />

и Стратегијата за обуки, каде електронското учење<br />

претставува нов <strong>на</strong>чин <strong>на</strong> спроведување <strong>на</strong> обуките и<br />

ПРИМЕНА НА ЗАКОНОТ ЗА ПРЕКРШОЦИ ВО<br />

ЦАРИНСКОТО РАБОТЕЊЕ<br />

Академијата за обука <strong>на</strong> судии и јавни обвинители <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија и „Проектот <strong>на</strong> Светската банка при<br />

Министерството за правда <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија“<br />

во месец септември организирааа обука за практич<strong>на</strong><br />

приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> одредбите од новиот Закон за прекршоци.<br />

На обуката, покрај членовите <strong>на</strong> Комисијата за<br />

одлучување по прекршок при <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија коишто работат <strong>на</strong> оваа проблематика,<br />

присуствуваа и вработени во Девизниот инспекторат<br />

при Министерството за фи<strong>на</strong>нсии <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија. На обуката посебно беа обработени Законот<br />

за девизно работење и прекршочните постапки<br />

поврзани со оваа прав<strong>на</strong> материја.<br />

6


ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />

КОРИСТЕЊЕ НА ЦАРИНСКИТЕ ДЕКЛАРАЦИИ ВО ЦАРИНСКОТО РАБОТЕЊЕ<br />

<strong>Царинска</strong>та постапка за стоката се спроведува врз основа<br />

<strong>на</strong> поднесени царински декларации. <strong>Царинска</strong>та<br />

декларација претставува документ со кој физичко или<br />

правно лице бара некоја стока да се стави во определе<strong>на</strong><br />

царинска постапка. <strong>Царинска</strong> декларација поднесува<br />

секое лице (физичко или правно) кое е во состојба<br />

да ја стави <strong>на</strong> увид предмет<strong>на</strong>та стока заедно со целокуп<strong>на</strong>та<br />

документација која е потреб<strong>на</strong> за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />

прописите со кои се регулира бара<strong>на</strong>та царинската постапка.<br />

Многу често, царинската декларација се поистоветува<br />

со царинска декларација <strong>на</strong> пропишан образец, Единстве<strong>на</strong><br />

царинска декларација - ЕЦД, иако огромен <strong>број</strong><br />

<strong>на</strong> царински постапки се спроведуваат врз основа <strong>на</strong><br />

други видови <strong>на</strong> царински декларации и други <strong>на</strong>чини<br />

<strong>на</strong> декларирање.<br />

Царинскиот закон предвидува три основни видови <strong>на</strong><br />

царински декларации:<br />

- поднесени во писме<strong>на</strong> форма;<br />

- поднесени со употреба <strong>на</strong> техника за електронска<br />

обработка <strong>на</strong> податоци и<br />

- поднесени усно или <strong>на</strong> кој било друг <strong>на</strong>чин со кој<br />

лицето кое ја поседува стоката бара ставање <strong>на</strong> стоката<br />

во царинска постапка.<br />

Некои од царинските постапки врз основа <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>родни<br />

конвенции кон кои <strong>Република</strong> Македонија<br />

пристапила може да се спроведуваат со друг вид <strong>на</strong> документи<br />

различни од царинска декларација. Така, со<br />

ТИР карнет се спроведува транзит<strong>на</strong> постапка, со АТА<br />

карнет може да се спроведуваат повеќе различни постапки,<br />

како што се привремен извоз, привремен увоз,<br />

транзит, повторен увоз <strong>на</strong> привремено извезе<strong>на</strong> стока,<br />

повторен извоз <strong>на</strong> привремено увезе<strong>на</strong> стока.<br />

<strong>Царинска</strong> декларација во писме<strong>на</strong><br />

форма<br />

Службен образец <strong>на</strong> царинска декларација во писме<strong>на</strong><br />

форма која се поднесува во редов<strong>на</strong> постапка е ЕЦД<br />

(единствен царински документ). Изгледот, содржи<strong>на</strong>та<br />

и <strong>на</strong>чинот <strong>на</strong> пополнување <strong>на</strong> декларацијата, зависно<br />

од видот <strong>на</strong> постапката за кој се применува, е определен<br />

со „Правилникот за <strong>на</strong>чинот <strong>на</strong> пополнување <strong>на</strong> царинската<br />

декларација и кодексот <strong>на</strong> шифри кои се употребуваат“.<br />

Ваков вид <strong>на</strong> декларација <strong>на</strong>јчесто се поднесува од<br />

правни лица или нивни застапници (декларанти), во<br />

<strong>на</strong>јголемиот дел од царинските постапки во кои учествуваат.<br />

<strong>Царинска</strong> декларација во електронска<br />

форма<br />

Иако ваков вид <strong>на</strong> царинска декларација е предвиде<strong>на</strong><br />

со царинските прописи, заради ограничувањата <strong>на</strong><br />

информатичкиот систем кој во моментов се користи во<br />

<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>, електронските форми <strong>на</strong> царинските<br />

декларации не можат да бидат единстве<strong>на</strong> форма,<br />

и се поднесуваат заедно со царинска декларација<br />

во писме<strong>на</strong> форма. Иако постоечкиот систем овозможува<br />

основ<strong>на</strong> обработка <strong>на</strong> царинските декларации,<br />

користење <strong>на</strong> селективност како и а<strong>на</strong>лиза <strong>на</strong> ризик, сепак<br />

не овозможува користење <strong>на</strong> само електронски царински<br />

декларации. Со воведување <strong>на</strong> новиот систем<br />

за обработка <strong>на</strong> царински декларации, чија изработка<br />

е во тек, а првите модули (за транзит и извоз) е предвидено<br />

да започ<strong>на</strong>т да се применуваат кон крајот <strong>на</strong> годи<strong>на</strong>ва,<br />

ќе се воведе електронска царинска декларација<br />

во вистинската смисла. Ова з<strong>на</strong>чи дека електронската<br />

заринска декларација ќе постои само во електронска<br />

форма. Се разбира, за потребите <strong>на</strong> учесниците во<br />

царинските постапки, ќе можат да се печатат хартиени<br />

документи, но тие документи неме да претставуваат царинска<br />

декларација, туку само нејзин отпечаток. Така,<br />

овој печатен документ за транзит се <strong>на</strong>рекува транзитен<br />

придружен документ.<br />

Усни царински декларации<br />

Усни царински декларации имаат <strong>на</strong>јголема приме<strong>на</strong><br />

при спроведување <strong>на</strong> постапката <strong>на</strong> граничните премини.<br />

Се применуваат за извоз и увоз <strong>на</strong> некомерцијал<strong>на</strong><br />

стока која патниците (физичките лица) ја носат со себе,<br />

но може да се применува и за стока од комерцијал<strong>на</strong><br />

природа, (вкуп<strong>на</strong> вредност по пратка и декларант да<br />

не <strong>на</strong>дминува износ од 800 евра и нето маса од 1000 кг,<br />

пратката да не е дел од од редов<strong>на</strong> низа слични пратки<br />

и да не ја пренесува самостоен превозник како дел од<br />

поголем превоз <strong>на</strong> товар), како и за привремен увоз <strong>на</strong><br />

след<strong>на</strong>та стока:<br />

7


ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />

а) живи животни, опрема, амбалажа, опрема за<br />

радио и телевизиска продукција и емитување како и<br />

возила специјално прилагодени за таа <strong>на</strong>ме<strong>на</strong>, инструменти<br />

и апарати потребни <strong>на</strong> доктори за укажување <strong>на</strong><br />

медицинска помош;<br />

б) лични предмети и предмети за спортување<br />

увезени од патници кои привремено влегуваат во <strong>Република</strong><br />

Македонија и патници кои се враќаат од привремен<br />

престој во друга земја;<br />

в) транспортни средства за комерцијал<strong>на</strong> и приват<strong>на</strong><br />

употреба<br />

Во овој вид <strong>на</strong> декларации спаѓа и „декларирање <strong>на</strong><br />

друг <strong>на</strong>чин“. Целата царинска постапка <strong>на</strong> граничен<br />

премин може да се спроведе и без воопшто да се декларира<br />

стока со царинска декларација или усно. Пример<br />

за тоа е кога патникот со возило влегува во <strong>Република</strong><br />

Македонија. Цариникот прашува што имате да<br />

пријавите, патникот одговара ништо, цариникот дозволува<br />

да влезе патникот со возилото во <strong>Република</strong><br />

Македонија. Иако во целиот разговор воопшто не е споме<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong>јвред<strong>на</strong>та стока која патникот ја носи со себе<br />

- возилото, тоа не з<strong>на</strong>чи дека не се спровела царинска<br />

постапка, бидејќи цариникот не може а да не го забележи<br />

возилото. На овој <strong>на</strong>чин, без воопшто (усно или писмено)<br />

да се спомене возилото, се спровела царинска<br />

постапка <strong>на</strong> привремен увоз, привремен извоз, повторен<br />

увоз <strong>на</strong> привремено извезе<strong>на</strong> стока или повторен<br />

извоз <strong>на</strong> привремено увезе<strong>на</strong> стока.<br />

Александар Томовски,<br />

Одделение за царински постапки<br />

ПРИМЕНА НА УСНА ДЕКЛАРАЦИЈА ЗА<br />

ПУШТАЊЕ ВО СЛОБОДЕН ПРОМЕТ НА СТОКИ<br />

ОД КОМЕРЦИЈАЛНА ПРИРОДА<br />

Согласно царинските прописи, предвиде<strong>на</strong> е можност<br />

за поднесување <strong>на</strong> ус<strong>на</strong> декларација за пуштање во<br />

слободен промет <strong>на</strong> стоки од комерцијал<strong>на</strong> природа<br />

со приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> редовни увозни давачки. Овој <strong>на</strong>чин <strong>на</strong><br />

царинење овозможува големо <strong>на</strong>малување <strong>на</strong> трошоците<br />

кои ги имаат компаниите при увозно царинење <strong>на</strong><br />

пратки со мала вредност, како и забрзување <strong>на</strong> самата<br />

постапка. Може да се спроведе <strong>на</strong> граничните премини,<br />

со што се избегнува транзит<strong>на</strong> постапка, нема потреба<br />

од влегување <strong>на</strong> терми<strong>на</strong>л за да се изврши увозно<br />

царинење, нема поднесување <strong>на</strong> класич<strong>на</strong> царинска<br />

декларација. Доколку се спроведува редов<strong>на</strong> царинска<br />

постапка, трошоците за нејзино спроведување кои ги<br />

плаќа увозникот го <strong>на</strong>дминуваат износот <strong>на</strong> давачките<br />

кои се плаќаат, а <strong>на</strong>јчесто се повисоки и од вредноста<br />

<strong>на</strong> стоката.<br />

За да може стоката да се оцарини со приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> ус<strong>на</strong><br />

декларација треба да бидат исполнети следните услови:<br />

- вкуп<strong>на</strong>та вредност по пратка и по декларант не<br />

треба да го <strong>на</strong>дминува износот од 800 евра во де<strong>на</strong>рска<br />

противвредност и нето маса од 1000 килограми,<br />

- пратката не треба да биде дел од редов<strong>на</strong> низа<br />

слични пратки,<br />

- стоката не треба да биде пренесува<strong>на</strong> од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />

самостоен превозник како дел од поголем превоз <strong>на</strong><br />

товар (збирни пратки),<br />

- стоката не треба да биде предмет <strong>на</strong> забрани или<br />

ограничувања или било која друга посеб<strong>на</strong> формалност,<br />

- за стоката да не се бара враќање <strong>на</strong> претходно платени<br />

увозни давачки.<br />

Во овој случај, цариникот <strong>на</strong> странката и издава „Потврда<br />

за плаќање <strong>на</strong> давачките“ пропиша<strong>на</strong> во Уредбата<br />

за спроведување <strong>на</strong> Царинскиот закон и ги содржи<br />

следниве податоци:<br />

- опис <strong>на</strong> стоката, доволно детален да овозможи<br />

нејзи<strong>на</strong> идентификација, вклучувајќи и тариф<strong>на</strong> оз<strong>на</strong>ка,<br />

- фактур<strong>на</strong> вредност и количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> стоката,<br />

- преглед <strong>на</strong> пресметани и <strong>на</strong>платени давачки,<br />

- датум <strong>на</strong> издавање,<br />

- <strong>на</strong>зив <strong>на</strong> органот кој ја издал.<br />

8


ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />

Потврдата ја пополнува <strong>на</strong>длежниот царински службеник,<br />

и може да се применува и за правни и за физички<br />

лица.<br />

Приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> ус<strong>на</strong>та декларација има <strong>број</strong>ни предности<br />

не само за увозникот, туку и за царинската <strong>управа</strong>, и<br />

е особено практич<strong>на</strong> приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> ус<strong>на</strong>та декларација<br />

во царинските испостави каде што се <strong>цари<strong>на</strong></strong>т мали<br />

пратки кои пристигнуваат по пошта, со авион или пак<br />

<strong>на</strong> граничен премин. На овој <strong>на</strong>чин царинските службеници<br />

се ослободуваат од обработка <strong>на</strong> голем <strong>број</strong> <strong>на</strong> документи<br />

(транзит<strong>на</strong> декларација, царинска декларација<br />

за пуштање во слободен промет, евентуално збир<strong>на</strong><br />

декларација или декларација за царинско складирање),<br />

што ја олеснува работата <strong>на</strong> цариниците и се <strong>на</strong>малува<br />

администрирањето кое е непотребно за стока со мала<br />

вредност и мал износ <strong>на</strong> давачки кои треба да се платат.<br />

Ренезија<strong>на</strong> Кипријанова,<br />

Одделение за царински постапки<br />

УЛОГАТА НА ВНАТРЕШНАТА РЕВИЗИЈА ВО<br />

СОВРЕМЕНАТА ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА<br />

В<strong>на</strong>треш<strong>на</strong>та ревизија претставува незвис<strong>на</strong> и објектив<strong>на</strong><br />

активност <strong>на</strong> давање уверување и совет,<br />

дизајнира<strong>на</strong> да додаде вредност и да ги подобри процесите<br />

во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>. Таа и помага <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> да ги оствари своите цели преку систематски,<br />

дисципли<strong>на</strong>рен пристап <strong>на</strong> проценка и подобрување<br />

<strong>на</strong> ефективноста <strong>на</strong> ме<strong>на</strong>џментот <strong>на</strong> ризик, контролата<br />

и управувањето.<br />

В<strong>на</strong>треш<strong>на</strong>та ревизија е планиран, организиран, контролиран<br />

и систематски извршен процес <strong>на</strong> тестирање<br />

и а<strong>на</strong>лизирање податоци, документи, информации,<br />

компјутерски бази <strong>на</strong> податоци и друго со цел давање<br />

разумно уверувување, суд, проценка за моментал<strong>на</strong>та<br />

состојба како и препораки (совети) за <strong>на</strong>дминување <strong>на</strong><br />

слабостите.<br />

Одделението за в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong> ревизија во <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> е оформено во 2004 годи<strong>на</strong> и во моментот<br />

брои <strong>на</strong>чалник и двајца в<strong>на</strong>трешни ревизори. Бројот <strong>на</strong><br />

в<strong>на</strong>трешни ревизори во блиска идни<strong>на</strong> ќе биде зголемен,<br />

имајќи ги во предвид заложбите <strong>на</strong> ме<strong>на</strong>џментот<br />

за градење <strong>на</strong> совреме<strong>на</strong> и ефикас<strong>на</strong> <strong>Царинска</strong> <strong>управа</strong><br />

ослободе<strong>на</strong> од мито и корупција.<br />

В<strong>на</strong>трешните ревизори во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> ги спроведуваат<br />

ревизиите согласно Законот за јав<strong>на</strong> в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong><br />

фи<strong>на</strong>нсиска контрола (Службен <strong>весник</strong> <strong>на</strong> РМ<br />

бр.90/2009), Меѓу<strong>на</strong>родните стандарди за в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong><br />

ревизија и Кодексот <strong>на</strong> етика <strong>на</strong> в<strong>на</strong>трешните ревизори,<br />

издадени од меѓу<strong>на</strong>родниот Институт <strong>на</strong> в<strong>на</strong>трешни<br />

ревизори (The IIA) со седиште во Флорида, САД.<br />

Основните приниципи <strong>на</strong> в<strong>на</strong>трешните ревизори во <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> се: независност и објективност, разумно<br />

уверување и совет, додавање вредност и помагање<br />

<strong>на</strong> ме<strong>на</strong>џментот во управувањето со ризикот и контролата.<br />

В<strong>на</strong>трешните ревизори во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> при<br />

извршување <strong>на</strong> своите работни задачи демонстрираат<br />

независност, објективност, стручност и интегритет.<br />

Согласно Законот, тие не смеат да извршуваат никакви<br />

други активности во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> што не се поврзани<br />

со в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong> ревизија. Тие исто така постојано се<br />

едуцираат со цел континуирано подобрување <strong>на</strong> квалитетот<br />

<strong>на</strong> својата работа.<br />

Тргнувајќи од амбициозните цели кои <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />

си ги има поставено пред себе, ризиците кои нив ги<br />

загрозуваат се многу<strong>број</strong>ни и од <strong>на</strong>јразлич<strong>на</strong> природа.<br />

За нивно соодветно покривање од круцијално з<strong>на</strong>чење<br />

е соодветниот дизајн и правилното функционирање <strong>на</strong><br />

в<strong>на</strong>трешните контроли во сите процеси во <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong>. Токму затоа е и важ<strong>на</strong> улогата <strong>на</strong> в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong>та<br />

ревизија како проценител <strong>на</strong> сите в<strong>на</strong>трешни контроли<br />

и консултант за нивно постојано подобрување.<br />

Одделението за в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong> ревизија својата работа ја<br />

извршува врз основа <strong>на</strong> одобрен Годишен план за работа.<br />

Годишниот план за работа е изработен согласно претходно<br />

дефинираните ризици од стра<strong>на</strong> ме<strong>на</strong>џментот <strong>на</strong><br />

<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>. Исто така имајќи ги во предвид заложбите<br />

<strong>на</strong> ме<strong>на</strong>џментот за дефинирање <strong>на</strong> работните<br />

процеси преку креирање и приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> Упатства, Годишниот<br />

план за ревизии за 2009 години содржи и ревизии<br />

<strong>на</strong> голем <strong>број</strong> од нив. Вонредни ревизии <strong>на</strong>двор од планот<br />

се извршуваат и <strong>на</strong> барање <strong>на</strong> директорот <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong>.<br />

Меѓу поглавните ревизии извршени до овој момент во<br />

2009 годи<strong>на</strong> (нехронолошки <strong>на</strong>з<strong>на</strong>чени) се следните:<br />

- ревизија <strong>на</strong> Упатството за работа и постапување<br />

во случај <strong>на</strong> детектирање <strong>на</strong> зголемено ниво <strong>на</strong><br />

јонизирачко (радиоактивно) зрачење;<br />

- ревизија <strong>на</strong> Упатството за користење и управување<br />

<strong>на</strong> службени возила во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>;<br />

9


ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />

- ревизија <strong>на</strong> <strong>на</strong>чинот и постапката <strong>на</strong> задржување и<br />

исплата <strong>на</strong> <strong>на</strong>доместокот за месеч<strong>на</strong> чла<strong>на</strong>ри<strong>на</strong> во Синдикал<strong>на</strong>та<br />

организација <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и месечниот<br />

<strong>на</strong>доместок за колективното осигурување <strong>на</strong> вработените;<br />

- ревизија <strong>на</strong> регуларноста <strong>на</strong> спроведениот јавен<br />

оглас <strong>број</strong> 1/2009 за вработување <strong>на</strong> царински службеници<br />

во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>;<br />

- ревизија <strong>на</strong> процесот <strong>на</strong> спроведување <strong>на</strong> систематскиот<br />

преглед <strong>на</strong> вработените согласно Законот за<br />

безбедност и здравје при работа;<br />

- ревизија <strong>на</strong> процесот <strong>на</strong> обезбедување <strong>на</strong> стоките<br />

во магацинот во Тетово.<br />

- ревизија за <strong>на</strong>платата <strong>на</strong> побарувањата врз основа<br />

<strong>на</strong> користење <strong>на</strong> услуги за МАКЦИС со 31.12.2008<br />

годи<strong>на</strong>;<br />

- ревизија <strong>на</strong> регуларноста <strong>на</strong> постапката за јав<strong>на</strong> <strong>на</strong>бавка<br />

<strong>на</strong> вршење <strong>на</strong> услуга за одржување <strong>на</strong> хигие<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />

граничните премини <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>;<br />

- ревизија <strong>на</strong> обемот <strong>на</strong> работа <strong>на</strong> Службата за<br />

лабараторија во 2009 годи<strong>на</strong> согласно Упатството за <strong>на</strong>чинот<br />

<strong>на</strong> земање и испитување <strong>на</strong> мостри;<br />

- ревизија <strong>на</strong> процесот за спроведување <strong>на</strong> стручен<br />

испит и издавање <strong>на</strong> лиценца за вршење работи <strong>на</strong><br />

застапување во царинските постапки;<br />

- ревизија <strong>на</strong> системот за видео <strong>на</strong>дзор, снимање и<br />

трансмисија <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />

Извршени се и неколку ревизии заедно со експерти од<br />

Crown agents од кои поз<strong>на</strong>чајни се:<br />

- ревизија <strong>на</strong> успешноста <strong>на</strong> Стратегијата <strong>на</strong> ЦУРМ за<br />

спречување <strong>на</strong> корупција;<br />

- ревизија <strong>на</strong> успешност (ефективност и ефикасност)<br />

во работењето <strong>на</strong> Одделението за оперативни работи<br />

во Секторот за контрола и истраги;<br />

- ревизија <strong>на</strong> ризиците од корупција поврзани со<br />

користењето <strong>на</strong> АСИКУДА++ во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>.<br />

Од извршените ревизии констаирани се <strong>број</strong>ни <strong>на</strong>оди.<br />

Наодите се однесуват <strong>на</strong> слабости во дизајнот и<br />

функционирањето <strong>на</strong> в<strong>на</strong>трешните контроли во ревидираните<br />

процеси, но и несоодвет<strong>на</strong> приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> делови од<br />

одредени Упатства, како и слабости во самите Упатства.<br />

По сите <strong>на</strong>оди дадени се препораки за подобрување <strong>на</strong><br />

в<strong>на</strong>трешните контроли или воспоставување <strong>на</strong> нови<br />

поефикасни и поефективни. Со имаплементацијата <strong>на</strong><br />

дадените препораки з<strong>на</strong>чително се подобрени ревидираните<br />

системи и процеси.<br />

Извршените ревизии се групирани во ревизии <strong>на</strong> усогласеност,<br />

ревизии <strong>на</strong> успешност, системски ревизии и<br />

ИТ ревизии. Покрај нив постојат и фи<strong>на</strong>нсиски ревизии,<br />

кои обично ги извршуваат <strong>на</strong>дворешните ревизори од<br />

Државниот завод за ревизија, а поретко в<strong>на</strong>трешните<br />

ревизори.<br />

ИТ ревизиите се посебен сегмент во практикувањето<br />

<strong>на</strong> в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong>та ревизија. Нив<strong>на</strong>та комплексност и<br />

постојано менување ги прават извонредно сложени<br />

за извршување. Тие се нов предизвик како за <strong>на</strong>с, така<br />

и за в<strong>на</strong>трешните ревизори во цел свет, но и можност<br />

повеќе.<br />

Благодарение <strong>на</strong> експертите од Crown agents, з<strong>на</strong>ењето<br />

и вештините за извршување <strong>на</strong> ИТ ревизии з<strong>на</strong>чително<br />

ни се подобрени.<br />

Со неможноста да се замисли извршување <strong>на</strong> ниеден<br />

процес во современото работење <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />

без да се користи информатичката технологија, се<br />

зголемува и ризикот кој секогаш оди со неа. Неовластен<br />

пристап до системот, злоупотреба <strong>на</strong> податоци,<br />

уништување податоци, оневозможување <strong>на</strong> системот<br />

правилно да функционира се само мал дел од ризиците<br />

кои постојат при користењето <strong>на</strong> информатичката<br />

технологија. Токму затоа ме<strong>на</strong>џментот <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> <strong>на</strong>стојува да ангажира ИТ ревизори во своите<br />

редови, кои з<strong>на</strong>чително ќе го подобрат безбедното<br />

функционирање <strong>на</strong> ИТ системите. Меѓу првите институции<br />

во Македонија <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> ја согледа реал<strong>на</strong>та<br />

опасност од ризиците поврзани со информатичката<br />

технологија и корисноста од ИТ ревизор во <strong>на</strong>сока<br />

<strong>на</strong> проценител <strong>на</strong> ризиците и контролите во ИТ системите.<br />

Николче Спировски,<br />

Одделение за в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong> ревизија<br />

10


КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

СПРЕЧУВАЊЕ НА НЕЛЕГАЛЕН УВОЗ, ИЗВОЗ И ТРАНЗИТ НА СТОКА И ЗАПЛЕНА НА СТОКА СО<br />

КОЈА СЕ ПОВРЕДУВААТ ПРАВАТА ОД ИНТЕЛЕКТУАЛНА СОПСТВЕНОСТ<br />

ОТКРИВАЧКИ АКТИВНОСТИ<br />

Во текот <strong>на</strong> месец август, царинските работници<br />

при спроведување <strong>на</strong> редовните царински контроли,<br />

спречија повеќе обиди за криумчарење и шверц<br />

<strong>на</strong> непријаве<strong>на</strong> и недозволе<strong>на</strong> стока во <strong>Република</strong><br />

Македонија, како и стока за која постои основано<br />

сомневање дека претставува фалсификат <strong>на</strong> заштитетни<br />

трговски марки.<br />

Привремено одземе<strong>на</strong> непријаве<strong>на</strong> стока<br />

Во текот <strong>на</strong> месец август <strong>на</strong> в<strong>на</strong>трешните царински испостави<br />

како и граничните премини од царинските<br />

работници спречени се повеке обиди за шверц и<br />

криумчарење <strong>на</strong> стоки. При тоа вкупно се запленети и<br />

задржани околу 246.300 парчиња разновид<strong>на</strong> стока од<br />

кои поз<strong>на</strong>чајни се:<br />

- 1 моторен чамец,<br />

- 3.859 парчиња лекови, од кои 2.400 парчиња ефедрин<br />

–прекурзор,<br />

- 256 штеки цигари и 22 литри алкохол (узо и<br />

коњак),<br />

- 2 пиштола, 1 револвер за гас<strong>на</strong> муниција и 256<br />

- парчиња муниција,<br />

- 45 парчиња делови од старо оружје,<br />

- 90 кгр. бензин еуро супер,<br />

- 6.524 парчиња текстил и делови за облека<br />

- 415 работни комбинизони,<br />

- 323 кгр.памуч<strong>на</strong> плетени<strong>на</strong>,<br />

- 2.389 парчиња бижутерија,<br />

- 785 часовници, 22 парчиња различни парфеми,<br />

- 125 кгр бадеми, двопек, 3 пакети гумени бомбони,<br />

чоколади и други кондиторски производи,<br />

- 166.680 парчиња кабел везици и папучи,<br />

- 39.076 парчиња лампиони,<br />

- 20.000 парчиња медицински ракавици,<br />

- 200 чешми, 104 парчиња славини за лавабо, 70 вентили,<br />

- 2.000 батерии, 400 катанци, агрегат за струја,<br />

- 150 литри средство за дезинфекција,<br />

- З<strong>на</strong>чител<strong>на</strong> количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> техничка стока , бела техника,<br />

рачен и електричен алат, автоделови (филтри за<br />

масло и воздух, електронски дизни, автомати за анлансер,<br />

компресор, ретровизори, автокасетофони) и разни<br />

производи и апарати за домаќинство (пегли, маши<strong>на</strong> за<br />

шиење, тенџериња, прибор за јадење итн).<br />

11


КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

ОТКРИЕНА ГОЛЕМА КОЛИЧИНА НА ЕКСТАЗИ<br />

На 20.08.2009 годи<strong>на</strong> околу 15,30 часот <strong>на</strong> влез во <strong>Република</strong><br />

Македонија <strong>на</strong> граничниот премин Меџитлија<br />

откриен е обид за нелегално внесување <strong>на</strong> амфетамин<br />

„Екстази” <strong>на</strong> територијата <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија.<br />

При изврше<strong>на</strong> детал<strong>на</strong> контрола <strong>на</strong> патничко моторно<br />

возило марка Опел Сигнум, управувано од државјанин<br />

<strong>на</strong> Холандија, во багажниот простор <strong>на</strong> возилото<br />

помеѓу куферите и другите предмети, во кутија за чевли<br />

про<strong>на</strong>јде<strong>на</strong> е сокрие<strong>на</strong> поголема количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> таблети,<br />

и тоа:<br />

-10.000 таблети амфетамин “Екстази” спакувани во 10<br />

<strong>на</strong>јлонски кеси (во секоја кеса по 1.000 таблети) и<br />

-2 <strong>на</strong>јлонски кеси со непоз<strong>на</strong>та цр<strong>на</strong>, зрнеста материја.<br />

По спроведено тестирање <strong>на</strong> таблетите со дрога тестер<br />

од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> царинска испостава Меџитлија утврдено е<br />

дека се работи за амфетамин „Екстази”.<br />

Изготве<strong>на</strong> е кривич<strong>на</strong> пријава за сторено кривично<br />

дело криумчарење врз основа <strong>на</strong> член 278 од Кривичниот<br />

Законик <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија.<br />

12


КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

Во областа <strong>на</strong> заштита <strong>на</strong> правата од интелектуал<strong>на</strong> сопственост<br />

по завршување <strong>на</strong> постапката согласно Законот<br />

за царински мерки за заштита <strong>на</strong> правата од интелектуал<strong>на</strong><br />

сопственост и добие<strong>на</strong> потврда од застапниците<br />

<strong>на</strong> заштитените трговски марки дека привремено задржаните<br />

стоки се фалсификат, во месец август <strong>Царинска</strong><br />

<strong>управа</strong> донесе одобренија за уништување за вкупно<br />

1.124 парчиња стока и тоа за следните трговски<br />

марки: рачни часовници CALVIN KLEIN, <strong>на</strong>очари за сонце<br />

GORGIO ARMANI и POLICE, парфеми LACOSTE и креми<br />

NIVEA<br />

ПРИКАЗНА НА ЕДЕН ЦАРИНИК<br />

Открие<strong>на</strong> организира<strong>на</strong> група која се занимавала со<br />

кражба <strong>на</strong> бензин од цистерни под царински <strong>на</strong>дзор.<br />

По претходно добие<strong>на</strong> оператив<strong>на</strong> информација, <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија со помош<br />

<strong>на</strong> Одделението за оперативни работи разоткри организира<strong>на</strong><br />

група која се занимава со кражба <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong><br />

стока-бензин, од конвојот цистерни кои вршат редовен<br />

извоз <strong>на</strong> гориво за Косово.<br />

На 12 август 2009 годи<strong>на</strong> по претходно добие<strong>на</strong> оператив<strong>на</strong><br />

информација дека во јавниот царински склад<br />

Дени Интер<strong>на</strong>цио<strong>на</strong>л се врши кражба <strong>на</strong> гориво од цистерни<br />

кои се во постапка за извозно царинење и <strong>на</strong> тој<br />

<strong>на</strong>чин се пушта во слободен промет гориво без платени<br />

давачки, пристапивме кон организирање <strong>на</strong> акција за<br />

да се фатат крадците.<br />

Првич<strong>на</strong>та информација беше дека се добро организирани<br />

и многу брзи и вешти во својата работа, и дека<br />

за ед<strong>на</strong> минута точат и по 50 литри гориво, без да го<br />

оштетат царинското обележје. Свесни дека може лесно<br />

да бидеме забележани од крадците прво го сменивме<br />

службеното возило со цивилно, јас и мојот тим бевме<br />

цивилно облечени за да не можат да не забележат<br />

бидејки <strong>на</strong>шиот тим требаше прв да интервенира, а<br />

другите два тима да дојдат <strong>на</strong> помош или да го блокираат<br />

царинскиот терми<strong>на</strong>л, доколку некој од крадците<br />

се обиде да избега.<br />

случува во вториот ред од цистерни, поконкретно, виси<br />

црево од ед<strong>на</strong> цистер<strong>на</strong>, а двајца возачи во канистри точат<br />

гориво од цистер<strong>на</strong>та. Едниот колега истрча прв, јас<br />

по него со видео камера за да евидентирам се што ќе се<br />

случува, а третиот колега позади мене заради моја безбедност.<br />

Откако се легитимиравме, возачите, разбраа<br />

дека се фатени <strong>на</strong> дело <strong>на</strong> лице место.<br />

Горивото го крадеа <strong>на</strong> <strong>на</strong>чин што во ка<strong>на</strong>лот за<br />

испуштање <strong>на</strong> воздух <strong>на</strong> врвот од цистер<strong>на</strong>та протнуваат<br />

тенко црево и го спроведуваат до празните канистри<br />

што претходно ги кријат во возачката каби<strong>на</strong>. За<br />

непол<strong>на</strong> ед<strong>на</strong> минута пристиг<strong>на</strong>а и другите два тима,<br />

водич <strong>на</strong> службено куче К9 и <strong>на</strong>чалникот <strong>на</strong> одделението<br />

за оперативни работи кој беше корди<strong>на</strong>тор <strong>на</strong> целата<br />

акција. Морам да <strong>на</strong>поме<strong>на</strong>м дека коорди<strong>на</strong>цијата<br />

и комуникацијата од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> мобилните тимови кои<br />

беа вклучени во акцијата и коорди<strong>на</strong>торот <strong>на</strong> акцијата<br />

беше <strong>на</strong> високо ниво без никакви пропусти што покажува<br />

дека се работи за професио<strong>на</strong>лци кои <strong>на</strong>висти<strong>на</strong><br />

си ја з<strong>на</strong>ат својата работа да откријат царински прекршок,<br />

но и да внимаваат за безбедноста за сите кои се<br />

во акцијата. Откриени беа лицата Е.М државјанин <strong>на</strong> Косово<br />

и Ј.И државјанин <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија со четири<br />

канти безоловен бензин еуросупер 95.<br />

По откривањето <strong>на</strong> сторителите, по <strong>на</strong>лог за претрес <strong>на</strong><br />

дом и други простории добиен од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> истражен<br />

судија, извршен е претрес, при што се про<strong>на</strong>јдени поголеми<br />

количества <strong>на</strong> <strong>на</strong>фтени деривати, како и празни<br />

пластични канистри кои претходно биле употребувани<br />

за истиот царински прекршок, кои ќе послужат како докази<br />

во прекршоч<strong>на</strong>та постапка поведе<strong>на</strong> против сторителите.<br />

Методи Теодосиевски,<br />

Одделение за оперативни работи<br />

По неколку часа чекање пристиг<strong>на</strong> првиот конвој со гориво<br />

за Косово. Откако се паркираа цистерните во царинскиот<br />

терми<strong>на</strong>л, пристапивме кон контрола <strong>на</strong> последниот<br />

ред од цистерните. Без да не примети никој<br />

од возачите од другите цистерни, излеговме од возилото<br />

и од голема далечи<strong>на</strong> забележавм дека нешто се<br />

<strong>13</strong>


КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

АКТИВНОСТИ И МЕРКИ ВО БОРБАТА ПРОТИВ<br />

ЦАРИНСКИ ИЗМАМИ<br />

Поднесени кривични пријави<br />

Постапувајќи по констатираните прекршоци, <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија во август 2009 годи<strong>на</strong><br />

до <strong>на</strong>длежните јавни обвителства поднесе вкупно 14<br />

кривични пријави против 2 правни и 17 физички лица.<br />

Кривичните пријави се поднесени поради постоење <strong>на</strong><br />

основано сомнение дека се сторени следните кривични<br />

дела:<br />

сторени три кривични дела, казниви по член 215, 278<br />

и член 212 став 1 и 4 од Кривичниот законик, затоа што<br />

при контрола <strong>на</strong> патничко моторно возило во негова<br />

сопственост <strong>на</strong> царинската испостава Богородица -<br />

влез во <strong>Република</strong> Македонија, во просторот кај моторот,<br />

под возачкото седиште и во неговиот личен багаж<br />

покрај непријавените текстилни производи и ремени,<br />

царинските службеници откриле и разни лекови, за кои<br />

по извршеното вештачење од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> Бирото за лекови,<br />

било утврдено дека лекот EFEDRIN 50 mg претставува<br />

прекурзор од прва група, односно категорија <strong>на</strong><br />

контролира<strong>на</strong> супстанца, која е предмет <strong>на</strong> посебни дозволи.<br />

Неовластено производство и промет со опојни дроги,<br />

психотропни супстанци и прекурзори<br />

По овој основ, поднесени се две кривични пријави против<br />

три физички лица за сторено кривично дело по<br />

член 215 од Кривичниот законик.<br />

* Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против две физички<br />

лица, албански државјани, затоа што при спроведе<strong>на</strong><br />

царинска контрола кај нив била про<strong>на</strong>јде<strong>на</strong> непоз<strong>на</strong>та<br />

материја за која подоц<strong>на</strong> било утврдено дека<br />

станува збор за исушени и искршени врвови од растението<br />

Cannabis. Стоката, про<strong>на</strong>јде<strong>на</strong> при контрола <strong>на</strong><br />

автобус со македонски регистарски таблички, пријавен<br />

за влез во <strong>Република</strong> Македонија, била распореде<strong>на</strong> во<br />

две бели <strong>на</strong>јлонски кеси, во вкуп<strong>на</strong> тежи<strong>на</strong> од 701 грам.<br />

На ваков <strong>на</strong>чин осомничените неовластено пренесувале<br />

опој<strong>на</strong> дрога-марихуа<strong>на</strong>.<br />

* Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против едно физичко<br />

лице, холандски државјанин, истовремено носител<br />

и <strong>на</strong> пат<strong>на</strong> исправа издаде<strong>на</strong> од <strong>Република</strong> Турција,<br />

затоа што при контрола <strong>на</strong> патничко моторно возило,<br />

управувано од него, во цр<strong>на</strong> кутија за чевли биле<br />

про<strong>на</strong>јдени 10.000 таблети со светло зеле<strong>на</strong> боја и лого<br />

<strong>на</strong> Митцубиши, спакувани во десет кесички, за кои по<br />

извршено вештачење е утврдено дека се работи за психотропни<br />

супстанци, кои <strong>на</strong> нелегалниот пазар се поз<strong>на</strong>ти<br />

како екстази.<br />

Неовластено производство и пуштање во слободен<br />

промет <strong>на</strong> <strong>на</strong>ркотични дроги, психотропни супстанци<br />

и прекурзори, криумчарење и производство и<br />

пуштање во промет штетни средства за лекување<br />

По овои три основи, поднесе<strong>на</strong> е ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава,<br />

против едно физичко лице - германски државјанин, за<br />

Криумчарење<br />

По овој основ, поднесе<strong>на</strong> е ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава против<br />

две физички лица- македонски државјани, за сторено<br />

кривично дело казниво по член 278 став 1 од Кривичниот<br />

законик. При контрола <strong>на</strong> патничко моторно<br />

возило, марка Мерцедес со македонски регистарски<br />

таблички, управувано од осомниченото лице, во придружба<br />

<strong>на</strong> неговата сопруга како сопатник <strong>на</strong> царинската<br />

испостава Јажинце - влез во <strong>Република</strong> Македонија,<br />

била про<strong>на</strong>јде<strong>на</strong> поголема количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> непријавен златен<br />

<strong>на</strong>кит и бижутерија. На овој <strong>на</strong>чин осомничените, со<br />

14


КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

<strong>на</strong>мера да ја избег<strong>на</strong>т царинската контрола, се обиделе<br />

да пренесат стока од поголема вредност.<br />

Увоз или пуштање во промет <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока<br />

Шест кривични пријави се поднесе<strong>на</strong> против шест физички<br />

лица – двајца германски државјани, еден бугарски,<br />

еден француски, еден грчки и еден македонски<br />

државјанин. Сите шест лица во месец август, <strong>на</strong> различни<br />

гранични премини се обиделе нелегално да внесат<br />

вкупно 2<strong>13</strong> штеки сокрие<strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока, и тоа,<br />

во првиот случај 17, во вториот 27, во третиот 28, во<br />

четвртиот 42, во петтиот 33 и во последниот случај 66<br />

штеки цигари од различни брендови. Цигарите биле<br />

про<strong>на</strong>јдени при спроведените редовни царински контроли<br />

во возилата, кои се во нив<strong>на</strong> споственост или<br />

управувани од нив. На ваков <strong>на</strong>чин пријавените со <strong>на</strong>мера<br />

да стек<strong>на</strong>т имот<strong>на</strong> корист или вредност се обиделе<br />

нелегално да пренесат добра подложни <strong>на</strong> акциза,<br />

со што е <strong>на</strong>правен обид за избегнување <strong>на</strong> плаќање <strong>на</strong><br />

<strong>цари<strong>на</strong></strong> и други давачки.<br />

Тешка кражба и увоз или пуштање во промет <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong><br />

стока<br />

Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против две македонски<br />

државјанки за сторени две кривични дела: увоз<br />

или пуштање во промет <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока, казниво по<br />

член 60 од Законот за Акцизи и Тешка кражба, казниво<br />

по член 236 став 1 точка 3 од Кривичниот законик. Осомничените<br />

<strong>на</strong> влез во <strong>Република</strong> македонија се обиделе<br />

нелегално да внесат 34 литри алкохол, без контролни<br />

маркици, (12 литри алкохолен пијалок „Смирноф“<br />

Водка и 22 литри алкохолен пијалок ,,Бадел,,Коњак), откриени<br />

при преглед <strong>на</strong> патничко моторно возило со македонски<br />

регистарски таблички во сопственост <strong>на</strong> трето<br />

лице. Истиот ден, додека царинскиот службеник ги<br />

изготвувал службените документи, ед<strong>на</strong> од осомничените<br />

влегла во службените простории и <strong>на</strong> безобзирен<br />

<strong>на</strong>чин инсистирала царинскиот службеник да не постапува<br />

по царинските прописи, при што искористувајќи<br />

ги околностите, од царинската просторија во која биле<br />

сместени претходно одземените 34 литри алкохол, без<br />

одобрение го земала рачиот ранец во кој имало 4 литри<br />

алкохол и го предала <strong>на</strong> лицата кои ја чекале <strong>на</strong>двор.<br />

по член 278-а од Кривичниот законик.<br />

* Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против правно<br />

лице од Скопје и одговорното лице од Делчево, бидејќи<br />

при спроведување <strong>на</strong> увоз<strong>на</strong> царинска постапка, со<br />

цел да избег<strong>на</strong>т плаќање <strong>на</strong> царински и други давачки,<br />

приложиле фактури во кои не ја пријавиле вистинската<br />

количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> стоките. По извршен детален преглед <strong>на</strong><br />

транспортното моторно возило и стоката, констатирано<br />

е дека покрај пријаве<strong>на</strong>та има и непријаве<strong>на</strong> стока..<br />

* Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против правно<br />

лице од Тетово и неговото одговорно лице од <strong>Република</strong><br />

Турција, бидејќи при спроведување <strong>на</strong> увоз<strong>на</strong> царинска<br />

постапка, со цел да избег<strong>на</strong>т плаќање <strong>на</strong> царински<br />

и други давачки, не ја прикажале вистинската вредност<br />

<strong>на</strong> стоката, вистинскиот <strong>на</strong>чин <strong>на</strong> испорака и точниот<br />

износ <strong>на</strong> транспортните трошоци, т.е приложиле<br />

неверодостојни фактури со пониска це<strong>на</strong> и основица<br />

за пресметка <strong>на</strong> давачките. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија по службе<strong>на</strong> должност во соработка<br />

со царинската служба <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Турција, од каде потекнува<br />

стоката изврши проверка <strong>на</strong> фактурите кои ја<br />

следат стоката и утврди дека вредностите во фактурите<br />

презентирани <strong>на</strong> царинскиот орган при спроведување<br />

<strong>на</strong> царинската постапка з<strong>на</strong>чително се разликуваат од<br />

вредностите во фактурите издадени од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> извозниците.<br />

Покрај поднесените кривични пријави, правните<br />

лица се задолжени да ја платат и разликата <strong>на</strong> избег<strong>на</strong>тите<br />

давачки со решенија во управ<strong>на</strong> постапка.<br />

Криумчарење <strong>на</strong> мигранти<br />

Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против едно физичко<br />

лице, турски државјанин, за сторено кривично дело<br />

Криумчарење <strong>на</strong> мигранти, казниво по член 418-б од<br />

Кривичниот законик, затоа што при преглед <strong>на</strong> патнич-<br />

<strong>Царинска</strong> измама<br />

Две кривични пријави се поднесени против две правни<br />

и две физички лица за сторено кривично дело казниво<br />

15


КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

ко моторно возило, марка БМВ-320 Д, со белгиски регистарски<br />

таблички, во сопственост <strong>на</strong> лице со иницијали<br />

М.С, сопруга <strong>на</strong> осомничениот, извршен <strong>на</strong> 05.08.2009<br />

годи<strong>на</strong> <strong>на</strong> царинската испостава Богородица-влез во<br />

<strong>Република</strong> Македонија, во просторот помеѓу задните<br />

седишта <strong>на</strong> возилото и торбите сместени во багажниот<br />

простор, било про<strong>на</strong>јдено, сокриено физичко лице<br />

кое не поседувало важечка пат<strong>на</strong> исправа. По извршениот<br />

личен претрес, кај лицето е про<strong>на</strong>јден документ<br />

за идентификација издаден во 2001 годи<strong>на</strong>, од кој е утврдено<br />

дека станува збор за лице со иницијали А.С.,<br />

државјанин <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Турција, кое е упатено во Прифатниот<br />

центар за странци, при Министерството за в<strong>на</strong>трешни<br />

работи.<br />

Поднесени прекршочни пријави<br />

За откриените обиди за недозволен пренос <strong>на</strong> стока,<br />

како и за оста<strong>на</strong>тите недозволени постапувања, во текот<br />

<strong>на</strong> месец август до Комисијата за одлучување по<br />

прекршок при <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> доставени се вкупно<br />

82 барања за поведување <strong>на</strong> прекршоч<strong>на</strong> постапка (7<br />

барања по прекршоч<strong>на</strong> пријава за возила доставени од<br />

МВР, 52 барања по записник за царински прекршок доставени<br />

од <strong>на</strong>длежните организациони облици во <strong>Царинска</strong><br />

<strong>управа</strong> и 2 се вратени предмети од Основните<br />

судови).<br />

Комисијата за одлучување по прекршоци при одлучување<br />

по веќе поднесени барања за поведување прекршоч<strong>на</strong><br />

постапка во месец август донесе решенија за<br />

вкупно 45 предмети, од кои,<br />

- за 6 предмети одлучи во ит<strong>на</strong> постапка каде сторители<br />

<strong>на</strong> царински прекршоци се странски државјани, од<br />

кои <strong>на</strong>плате<strong>на</strong> е глоба во износ од 3.600 евра во де<strong>на</strong>рска<br />

противвредност, и<br />

- 39 предмети во редов<strong>на</strong> постапка, со донесување<br />

<strong>на</strong> решенија за <strong>на</strong>плата <strong>на</strong> глоба во вкупен износ од 3<br />

милиони де<strong>на</strong>ри и задолжително одземање <strong>на</strong> стоката,<br />

предмет <strong>на</strong> царинскиот прекршок.<br />

Комисијата за одлучување по прекршок со постапка за<br />

порамнување и посредување реши вкупно 5 предмет,<br />

за кои се издадени платни <strong>на</strong>лози за правни лица, одговорните<br />

лица во правните лица и физички лица и <strong>на</strong>плате<strong>на</strong><br />

е глоба во вкупен износ од 750 евра во де<strong>на</strong>рска<br />

противвредност.<br />

16


КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

КОНВЕНЦИЈАТА НА СВЕТСКАТА ЦАРИНСКА<br />

ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ПОЕДНОСТАВУВАЊЕ И<br />

УСОГЛАСУВАЊЕ НА ЦАРИНСКИТЕ ПОСТАПКИ<br />

(РЕВИДИРАНА КЈОТО КОНВЕНЦИЈА)<br />

Царинските служби секаде во светот, имаат многу важ<strong>на</strong><br />

улога во растот <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија и развојот<br />

<strong>на</strong> глобалните пазари. Со текот <strong>на</strong> времето, <strong>на</strong>чините<br />

<strong>на</strong> кои царинските служби ја остварувале својата улога<br />

з<strong>на</strong>чително се промениле. Денес, улогата <strong>на</strong> царинската<br />

служба е прошире<strong>на</strong> и помеѓу оста<strong>на</strong>тото вклучува<br />

и активности во поглед <strong>на</strong> олеснување <strong>на</strong> трговија и<br />

заштита <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та безбедност од заканите <strong>на</strong> тероризмот,<br />

транс<strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лниот организиран крими<strong>на</strong>л,<br />

трговските измами, фалсификати и пиратерија. Земајќи<br />

ги предвид овие факти, ефикасноста и ефективноста <strong>на</strong><br />

царинските постапки може з<strong>на</strong>чително да влијае и да ја<br />

подобри економската конкурентност и општествениот<br />

развој преку промовирање <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија<br />

и инвестициите во побезбедно трговско опкружување.<br />

Брзите и предвидливи царински постапки се важен<br />

предуслов за развој <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија и за<br />

економскиот развој.<br />

Како резултат <strong>на</strong> современите предизвици, Светската<br />

царинска организација ја ревидира и ажурира<br />

Меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та конвенција за поедноставување<br />

и хармонизирање <strong>на</strong> царинските постапки (Кјото<br />

конвенција) за да обезбеди таа да одговори <strong>на</strong> современите<br />

потреби <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија. Ревидира<strong>на</strong>та<br />

верзија беше усвое<strong>на</strong> од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> Советот <strong>на</strong> Светската<br />

царинска организација во јуни 1999 годи<strong>на</strong>, а стапи во<br />

сила <strong>на</strong> 3-ти февруари 2006 годи<strong>на</strong> откако 40 договорни<br />

страни <strong>на</strong> ориги<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та Кјото конвенција од 1974 годи<strong>на</strong><br />

го прифатија Протоколот за менување <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та<br />

Конвенција. Денес Ревидира<strong>на</strong>та Кјото Конвенција<br />

има 64 договорни страни. На 28 јули 2009 годи<strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија пристапи кон Меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та<br />

конвенција за поедноставување и усогласување <strong>на</strong> царинските<br />

постапки (Ревидира<strong>на</strong> Кјото конвенција) <strong>на</strong><br />

Светската царинска организација (СЦО).<br />

Во нејзи<strong>на</strong>та ревидира<strong>на</strong> форма, Кјото конвенцијата<br />

е широко прифате<strong>на</strong> како упатсво (блупринт) за модерни<br />

и ефикасни царински постапки во 21-от век. Со<br />

нејзи<strong>на</strong> широка приме<strong>на</strong>, Конвенцијата овозможува<br />

и меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија да се соочи со предвидливи<br />

и ефикасни царински постапки кои се неопходни за<br />

нејзиниот развој.<br />

1. СОДРЖИНА НА РЕВИДИРАНАТА КЈОТО<br />

КОНВЕНЦИЈА<br />

Преку својата содржи<strong>на</strong>, Ревидира<strong>на</strong>та Кјото Конвенција<br />

обезбедува сеопфатен сет од преку 600 правни и технички<br />

одредби кои ги поставуваат основните принципи<br />

<strong>на</strong> современи царински постапки, но нејзи<strong>на</strong>та содржи<strong>на</strong><br />

може да се разгледува пооделно.<br />

Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција се состои од:<br />

Тело <strong>на</strong> Конвенцијата<br />

Општ Анекс - составен од 10 глави:<br />

- општи принципи<br />

- дефиниции<br />

- царинење и други царински формалности<br />

- царински давачки и такси: а) утврдување, собирање<br />

и плаќање <strong>на</strong> царинските давачки и такси, б) одложено<br />

плаќање <strong>на</strong> царинските давачки и такси, в) враќање <strong>на</strong><br />

царинските давачки и такси<br />

- гаранции<br />

- царинска контрола<br />

- приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> информатичката технологија<br />

- односи помеѓу Цари<strong>на</strong>та и трети лица<br />

- информации и одлуки кои ги донесува <strong>цари<strong>на</strong></strong>та: а)<br />

информации за генерал<strong>на</strong> приме<strong>на</strong>, б) информации од<br />

специфич<strong>на</strong> приме<strong>на</strong>, в) одлуки<br />

жалби во царинските постапки: а) право <strong>на</strong> жалба, б)<br />

форми и основи <strong>на</strong> жалба, в) разгледување <strong>на</strong> жалбата<br />

Десет специфични анекси:<br />

А. Пристигнување <strong>на</strong> стока во царинското подрачје<br />

Б. Увоз<br />

В. Извоз<br />

Г. Царински складишта и слободни зони<br />

Д. Транзит<br />

Ѓ. Обработка<br />

Е. Привремен увоз<br />

Ж. Прекршоци<br />

З. Специјалнио постапки<br />

Ѕ. Потекло<br />

Телото <strong>на</strong> конвенцијата (се однесува <strong>на</strong> постапките за<br />

нејзино усвојување и администрирање) и Општиот<br />

анекс (ги содржи основните принципи <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та<br />

Кјото конвенција и предвидува стандарди и транзициски<br />

стандарди) се задолжителни за сите договорни страни.<br />

Преку ваквиот пристап, се обезбедува минималниот<br />

степен <strong>на</strong> хармонизација <strong>на</strong> постапките во сите земји<br />

кои се нејзини договорни страни. Општиот анекс прет-<br />

17


КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />

ставува одредница (стандард) за работењето <strong>на</strong> ед<strong>на</strong><br />

совреме<strong>на</strong> царинска служба. Одредбите <strong>на</strong> Општиот<br />

анекс ги содржад и дефинираат заедничките основни<br />

принципи за царинење, царинските давачки и такси,<br />

гаранциите, контролите, информатичката технологија,<br />

односите со трети страни, информациите и одлуките,<br />

жалбите, кои се основа за царинското работење во светот.<br />

Специфичните анекси, кои содржат стандарди и препорачани<br />

пракси не се задолжителни и било која договор<strong>на</strong><br />

стра<strong>на</strong> може да избере одреден Специфичен<br />

анекс или Глава од Конвенцијата која ќе ја прифати. <strong>Република</strong><br />

Македонија, следјќи го примерот <strong>на</strong> Европската<br />

унија го прифати Телото <strong>на</strong> конвенцијата и Општиот<br />

анекс.<br />

Ед<strong>на</strong> од спецификите <strong>на</strong> конвенцијата е тоа што поради<br />

нејзи<strong>на</strong>та структура е овозможен флексибилен избор<br />

<strong>на</strong> обврски од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> договорните страни. Флексибилноста<br />

овозможува да се земат предвид специфичностите<br />

<strong>на</strong> секоја царинска служба, без да се изгуби<br />

сушти<strong>на</strong>та <strong>на</strong> крај<strong>на</strong>та цел, преку целосно и конечно<br />

пристапување кон Конвенцијата <strong>на</strong> сите држави членки<br />

<strong>на</strong> Светската царинска организација да се постигне целос<strong>на</strong><br />

глобал<strong>на</strong> усогласеност и воед<strong>на</strong>че<strong>на</strong> приме<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />

царинските постапки.<br />

Принципи <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција<br />

Принципите <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото Конвенција го промовираат<br />

олеснувањето <strong>на</strong> трговијата, но истовремено<br />

обезбедуваат да не се <strong>на</strong>рушат основните функции <strong>на</strong><br />

царинската служба кои се однесуваат <strong>на</strong> контрола <strong>на</strong><br />

стоката.<br />

Еден од главните принципи <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото<br />

конвенција е да обезбеди транспарентност и предвидливост<br />

<strong>на</strong> царинските постапки за учесниците, особено<br />

за увозниците, извозниците, транспортерите и царинските<br />

застапници. Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција<br />

преку своите одредби го промовира олеснувањето <strong>на</strong><br />

трговијата и ефективни контроли со приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> едноставни,<br />

но ефикасни царински постапки.<br />

Основни клучни принципи кои застапени во Ревидира<strong>на</strong>та<br />

Кјото конвенција претставуваат:<br />

18


МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />

- предвидливост <strong>на</strong> царинските постапки,<br />

- транспарентност, односно обезбедување <strong>на</strong> <strong>на</strong>времени,<br />

ажурирани и лесно достапни информации,<br />

- почитување <strong>на</strong> правото, односно спречување <strong>на</strong><br />

произволно и некоректно однесување <strong>на</strong> царинските<br />

органи,<br />

- користење <strong>на</strong> информатичка технологија,<br />

- стандардизираност и поедноставување <strong>на</strong> царин<br />

ските декларации и пропратните документи,<br />

- поедноставени постапки за овластени лица,<br />

- максимално користење <strong>на</strong> информатичката технологија,<br />

- користење <strong>на</strong> управување со ризик и спроведување<br />

<strong>на</strong> дополнителни ревизии – последователни контроли,<br />

координирано дејствување со другите гранични<br />

служби,<br />

- партнерство со трговската заедница и<br />

- воспоставен систем <strong>на</strong> жалбени постапки.<br />

Цели <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција<br />

Ед<strong>на</strong> од главните цели <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција<br />

е елиминирање <strong>на</strong> разликите помеѓу царинските постапки<br />

и пракси кои се применуваат кај договорните<br />

страни. Конвенцијата придонесува за развојот<br />

<strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија со поедноставување и<br />

хармонизирање <strong>на</strong> царинските постапки и пракси <strong>на</strong><br />

глобално ниво, со што ја поттикнува меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та соработка.<br />

Царинските постапки може да се поедностават и хармонизираат<br />

со:<br />

- постојано модернизирање <strong>на</strong> царинските постапки<br />

и нив<strong>на</strong> приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> предвидлив, постојан и транспарентен<br />

<strong>на</strong>чин;<br />

- транспарентност, достапност и давање <strong>на</strong> потребните<br />

информации <strong>на</strong> заинтересираните страни<br />

во врска со царинското законодавство и неговата<br />

имплементација;<br />

- користење <strong>на</strong> современи техники како што е<br />

управување со ризик, дополнителни контроли по<br />

царинењето и користење <strong>на</strong> современите придобивки<br />

кои ги дава информатичката технологија;<br />

- соработка помеѓу царинските служби, царинската<br />

служба и другите <strong>на</strong>длежни институции и царинската<br />

служба и бизнис заедницата.<br />

Погодности од приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> конвенцијата<br />

Со приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> принципите <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото<br />

конвенција се постигнуваат з<strong>на</strong>чителни и мерливи резултати,<br />

кои произлегуваат од у<strong>на</strong>предувањето <strong>на</strong><br />

ефективноста и ефикасноста <strong>на</strong> царинските служби и<br />

нејзи<strong>на</strong>та функција, посебно при протокот <strong>на</strong> стоката<br />

преку границите. На тој <strong>на</strong>чин ќе се овозможи и <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> да одговори <strong>на</strong> барањата <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та<br />

трговија за обезбедување <strong>на</strong> соодветен баланс помеѓу<br />

нејзините функции за контрола и прибирање <strong>на</strong> приходи<br />

од ед<strong>на</strong> стра<strong>на</strong> и олеснувањето <strong>на</strong> трговијата од друга<br />

стра<strong>на</strong>. Воведувањето и обезбедувањето <strong>на</strong> стандардни<br />

и едноставни постапки кои се хармонизирани низ<br />

сите царински служби ќе придонесе за олеснување и<br />

развој <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>роднита трговија.<br />

Приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција обезбедува<br />

погодности и за државата и за делов<strong>на</strong>та заедница.<br />

Погодностите кои ќе ги има државата од импле ментацијата<br />

<strong>на</strong> Конвенцијата се огледаат во:<br />

- поуспеш<strong>на</strong> <strong>на</strong>плата <strong>на</strong> давачките,<br />

- зголеме<strong>на</strong> економска ефикасност,<br />

- поголема безбедност и заштита <strong>на</strong> општеството,<br />

- поефектив<strong>на</strong> и поефикас<strong>на</strong> распределба <strong>на</strong> ресурсите<br />

и<br />

- странски директни инвестиции кои ќе произлезат<br />

од економскиот раст и развој.<br />

Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција помага при справувањето<br />

со новите предизвици <strong>на</strong> електронската<br />

трговија. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> треба да се прилагоди<br />

<strong>на</strong> модерните деловни практики и <strong>на</strong> влијанието што<br />

електронската трговија може да го има <strong>на</strong> царинските<br />

постапки, со цел да излезе во пресрет <strong>на</strong> барањата за<br />

брзо и ефикасно царинење <strong>на</strong> стоките. Еден од основните<br />

принципи <strong>на</strong> конвенцијата е употребата <strong>на</strong> информациската<br />

технологија како поддршка <strong>на</strong> царинските<br />

постапки, секаде о<strong>на</strong>му каде тоа е економски исплатливо<br />

и за царинската служба и за делов<strong>на</strong>та заедница.<br />

За сите субјекти вклучени во меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија,<br />

усогласувањето со конвенцијата ќе резултира со приме<strong>на</strong><br />

<strong>на</strong> нови правила кои ефикасно ќе ги <strong>на</strong>малат<br />

19


МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />

трошоците, ќе се избегне непотребното чекање при<br />

царинењето и пуштањето <strong>на</strong> стоката во слободен промет<br />

и поедноставување <strong>на</strong> постапките за трговците со<br />

соодветно усогласе<strong>на</strong> евиденција.<br />

Генерално, трговците ќе имаат корист од олеснувањето<br />

<strong>на</strong> трговијата и <strong>на</strong>малените трошоци, транспортерите<br />

ќе имаат корист од приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> еднообразни (унифицирани)<br />

царински контроли и побрзо движење <strong>на</strong><br />

стоката и луѓето преку границите, а ќе сe почуствуваат<br />

погодности кои ќе произлезат од користење <strong>на</strong> современи<br />

постапки за контрола со што ќе се обезбеди поголема<br />

<strong>на</strong>плата <strong>на</strong> приходи и зголеме<strong>на</strong> гранич<strong>на</strong> безбедност.<br />

Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција обезбедува погодности<br />

за сите видови <strong>на</strong> транспорт. Ефикасните и едноставните<br />

постапки <strong>на</strong> царинење предвидени во Конвенцијата<br />

се применливи подед<strong>на</strong>кво за сите стоки и за сите видови<br />

<strong>на</strong> транспорт преку кој стоките се пренесуваат во<br />

или <strong>на</strong>двор од царинското подрачје. Формалностите за<br />

сите превозници при влегувањето или <strong>на</strong>пуштањето <strong>на</strong><br />

царинското подрачје исто така треба да бидат унифицирани.<br />

Генерално, приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција<br />

придонесува за олеснување <strong>на</strong> трговијата и<br />

зголемување <strong>на</strong> безбедноста <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>родниот трговски<br />

синџир <strong>на</strong> с<strong>на</strong>бдување. Во таа <strong>на</strong>сока, Светската<br />

царинска организација превзема голем <strong>број</strong> <strong>на</strong><br />

иницијативи кои кулминираа во Рамката <strong>на</strong> стандарди<br />

за обезбедување и олеснување <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та<br />

трговија. Безбедноста и олеснувањето <strong>на</strong> трговскиот<br />

синџир <strong>на</strong> с<strong>на</strong>бдување е овозможе<strong>на</strong> преку приме<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> модерни царински методи и постапки за контрола,<br />

како што е а<strong>на</strong>лизата <strong>на</strong> ризик, употреба <strong>на</strong> претходни<br />

(<strong>на</strong>времени) информации за пратките, концептот <strong>на</strong><br />

овластен економски оператор, соработка помеѓу царинските<br />

служби и помеѓу царинската служба и бизнис<br />

заедницата. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> која ги применува<br />

принципите <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција ќе биде<br />

во подобра позиција при спроведувањето <strong>на</strong> Рамката<br />

<strong>на</strong> стандарди за обезбедување и олеснување <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та<br />

трговија развие<strong>на</strong> од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> Светската царинска<br />

организација.<br />

Стратешката определба <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија за<br />

полноправно членство во Европската унија ја <strong>на</strong>метнува<br />

потребата од хармонизација <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лното за-<br />

20


МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />

конодавство со меѓу<strong>на</strong>родните стандарди и преопораки,<br />

како и со законодавството <strong>на</strong> Европската унија<br />

и нејзините земји членки во областа <strong>на</strong> царинското<br />

работење. Пристапувањето кон Кјото конвенцијата е<br />

во согласност со стратешките определби и заложби <strong>на</strong><br />

Владата <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија за воведување <strong>на</strong> современи<br />

царински постапки во согласност со стандардите<br />

<strong>на</strong> ЕУ. Пристапувањето кон стандардите <strong>на</strong> ЕУ во<br />

областа <strong>на</strong> царинското работење се содржани во Спогодбата<br />

за стабилизација и асоцијација меѓу <strong>Република</strong><br />

Македонија и Европските заедници и нивните земји<br />

членки Членот 88 од Спогодбата, предвидува соработка<br />

за приближување <strong>на</strong> царинскиот систем <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />

Македонија кон системот <strong>на</strong> Заедницата. Со нив се<br />

предвидува разме<strong>на</strong> <strong>на</strong> информации помеѓу царинските<br />

служби, развој <strong>на</strong> прекугранич<strong>на</strong>та инфраструктура,<br />

поедноставување <strong>на</strong> инспекциите и формалностите во<br />

однос <strong>на</strong> пренос <strong>на</strong> стоки и поддршка за воведување<br />

модерни царински информативни системи. Имајќи во<br />

предвид дека Европскта унија и нејзините земји членки<br />

се Договорни страни <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција,<br />

исполнувањето <strong>на</strong> потребните стандарди истовремено<br />

з<strong>на</strong>чи приближување <strong>на</strong> царинското работење со<br />

<strong>на</strong>јновите трендови во ЕУ.<br />

Исполнување <strong>на</strong> стандардите и препораките од Ревидира<strong>на</strong>та<br />

Кјото конвенција<br />

За усогласување со стандардите <strong>на</strong> Конвенцијата<br />

предвиден е транзиционен период од 36 месеци, а<br />

за транзиционите стандарди период од 60 месеци од<br />

влегувањето во сила <strong>на</strong> Конвенцијата. Транзиционите<br />

периоди кои се релативно долги, ја земаат во предвид<br />

комплексноста <strong>на</strong> самата конвенција, како и потребата<br />

од обезбедвуање <strong>на</strong> соодветни ресурси и потребата<br />

од воведување <strong>на</strong> одредени реформи во царинското<br />

работење. Одредени реформи ги засегаат царинските<br />

служби, додека пак други царинските клиенти односно<br />

подготвока <strong>на</strong>соодветно опкружување.<br />

Врз основа <strong>на</strong> изврше<strong>на</strong> а<strong>на</strong>лиза произлегува дека од<br />

вкупно 121 стандарди и преодни стандарди од колку<br />

што се состои Општиот анекс, 71 стандарди и преодни<br />

анекси се усогласени и при тоа не се потребни дополнителни<br />

дејствија. 34 стандарди и преодни стандарди<br />

се правно усогласени но за истите постои можност<br />

за подобрување при практич<strong>на</strong>та имплементација. За<br />

10 стандардите и преодни стандарди е утврдено дека<br />

се делумно усогласени што з<strong>на</strong>чи дека истите не се во<br />

директ<strong>на</strong> спротивност со <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лното законодавство,<br />

но ќе биде потреб<strong>на</strong> негова дополнител<strong>на</strong> изме<strong>на</strong><br />

и дополнување. За 6 стандарди и преодни стандрарди<br />

е утврдено дека не се усогласени со <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лното<br />

законодавство и за истите ќе биде потребно да се изврши<br />

дополнител<strong>на</strong> изме<strong>на</strong> и дополнување <strong>на</strong> законодавството.<br />

Во <strong>на</strong>сока <strong>на</strong> исполнување <strong>на</strong> стандардите <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> презеде одредени активности како што се:<br />

- Формирано е Советодавно тело за царинска соработка<br />

На 30.01.2009 годи<strong>на</strong> директорот <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>,<br />

Претседателот <strong>на</strong> Стопанска комора <strong>на</strong> Македонија,<br />

претседателот <strong>на</strong> Сојузот <strong>на</strong> стопански комори <strong>на</strong><br />

Македонија, претседателот <strong>на</strong> Стопанска комора <strong>на</strong><br />

Северозапад<strong>на</strong> Македонија, генералниот секретар<br />

<strong>на</strong> МАКАМТРАНС Асоцијација <strong>на</strong> независни синдикати<br />

<strong>на</strong> камионски транспортери, управител Македонија<br />

сообраќај АМЕРИТ и претседателот <strong>на</strong> групацијата <strong>на</strong><br />

меѓу<strong>на</strong>родни шпедитери и логистички оператори, потпишаа<br />

Меморандум за воспоставување <strong>на</strong> советодав<strong>на</strong><br />

врска и соработка и Меморандум за формирање <strong>на</strong> Советодавно<br />

тело. Целта <strong>на</strong> потпишаните меморандумот<br />

е у<strong>на</strong>предување <strong>на</strong> партнерството помеѓу <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> и бизнис заедницата со цел зголемување <strong>на</strong><br />

безбедноста и олеснување <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија.<br />

Зајакнувањето <strong>на</strong> соработка со бизнис заедницата<br />

преку формирање <strong>на</strong> Советодавно тело е стандард <strong>на</strong><br />

Конвенцијата за поедноставување и усогласување <strong>на</strong><br />

царинските постапки (Ревидира<strong>на</strong> Кјото конвенција).<br />

- Законодавно усогласување<br />

Подготвени се измени и дополнувања <strong>на</strong> дел од регулативата<br />

(пред сè во Царинскиот закон и Уредбата<br />

за спроведување <strong>на</strong> Царинскиот закон, а во врска со<br />

воведувањето <strong>на</strong> електронска декларација во транзит<strong>на</strong>та<br />

постапка). Преку предпристап<strong>на</strong>та помош <strong>на</strong> ЕУ,<br />

ИПА 2007. започ<strong>на</strong> реализација <strong>на</strong> три проекта : 1) Техничка<br />

помош за по<strong>на</strong>тамошно усогласување <strong>на</strong> законодавството<br />

со Acquis, 2) Техничка помош за зајакнување<br />

<strong>на</strong> граничните контроли и 3) Техничка помош за<br />

у<strong>на</strong>предување <strong>на</strong> царинскиот ИТ систем преку подготовка<br />

<strong>на</strong> техничка спецификација за изработка <strong>на</strong> софтвер<br />

за поврзување <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лниот со царинските<br />

информациони системи <strong>на</strong> земјите членки <strong>на</strong> ЕУ.<br />

21


МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />

- Подготовка <strong>на</strong> соодвет<strong>на</strong> ИКТ подршка <strong>на</strong> царинското<br />

раобтење<br />

Во тек е изработка <strong>на</strong> нов информациски систем за обработка<br />

<strong>на</strong> царински декларации, компатибилен за<br />

конектирање со системите <strong>на</strong> ЕУ. Воспоставен е електронски<br />

едношалтерски систем за издавање увозни<br />

и извозни дозволи и тарифни квоти (Single Window/<br />

One Stop Shop) – EXIM, како еден од предусловите за<br />

воведување <strong>на</strong> контрола од повеќе субјекти при единствено<br />

застанување.<br />

- Продолже<strong>на</strong> е имплементацијата <strong>на</strong> Рамката<br />

<strong>на</strong> стандарди за обезбедување и олеснување <strong>на</strong><br />

трговијата <strong>на</strong> СЦО, преку подотвока <strong>на</strong> препораки,од<br />

стран <strong>на</strong> експерти <strong>на</strong> СЦО и нивно вградување во Акционен<br />

план. Посебен фокус ќе претставува по<strong>на</strong>тамошното<br />

усовршување <strong>на</strong> контролата базира<strong>на</strong> <strong>на</strong> <strong>на</strong>лиза<br />

<strong>на</strong> ризик, интегрираното гранично управување,<br />

олеснувањето <strong>на</strong> трговијата, етиката и интегритетот <strong>на</strong><br />

вработените.<br />

- Регио<strong>на</strong>л<strong>на</strong> хармонизација <strong>на</strong> царинските постаки<br />

Организирањето и започнувањето <strong>на</strong> работа <strong>на</strong> Регио<strong>на</strong>лниот<br />

тренинг центар <strong>на</strong> Светската царинска<br />

организација во <strong>Република</strong> Македонија, кон крајот <strong>на</strong><br />

септември, претставува придонес кон регио<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та соработка<br />

и <strong>на</strong>чин за исполнување <strong>на</strong> стандардите од Ревидира<strong>на</strong>та<br />

Кјото Конвенција и во поширока смисла.<br />

ЛЕТНА ПРАКСА НА СТУДЕНТИТЕ ОД<br />

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ ПРИ УНИВЕРЗИТЕТОТ<br />

„СВЕТИ КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ<br />

Во рамките <strong>на</strong> Меморандумот за соработка помеѓу <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија и Економскиот<br />

факултет при Универзитетот „Свети Кирил и Методиј“<br />

од Скопје во месец јули – август 32 студенти извршуваа<br />

лет<strong>на</strong> пракса во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>. За време <strong>на</strong> праксата<br />

имаа можност да се запоз<strong>на</strong>ат со повеќе аспекти<br />

од работењето <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>. Во продолжение<br />

се дел од <strong>на</strong>јдобрите есеи кои беа задолжителен дел од<br />

обврските од лет<strong>на</strong>та пракса.<br />

УЛОГАТА НА ЦАРИНАТА ВО ЗАШТИТАТА<br />

НА ИНТЕЛЕКТУАЛНАТА СОПСТВЕНОСТ<br />

– ТРИВИЈАЛНОСТА НА ПОТРЕБАТА ОД<br />

СОПСТВЕНОСТ, НАСПРОТИ КОМПЛЕКСНОСТА<br />

НА ТЕХНИКАТА И МЕТОДОЛОГИЈАТА ВО<br />

ЗАШТИТАТА НА ИСТАТА<br />

Сопственоста е цивилизациска категорија која припаѓа<br />

<strong>на</strong> сите генерации кои го откривале, развивале и граделе<br />

светот кој ние денес го поз<strong>на</strong>ваме во неговата автентич<strong>на</strong><br />

и единстве<strong>на</strong> форма. Човекот никогаш не живеел<br />

одвоено од системот колку и тој да бил примитивен. Потребата<br />

од припадност е нужност без која човекот тешко<br />

би преживеал. Припадноста <strong>на</strong>јчесто се забележува<br />

во форма <strong>на</strong> социјализација со <strong>на</strong>јблиската група <strong>на</strong><br />

луѓе, а токму таквата припадност поставува определени<br />

правила <strong>на</strong> игра и го гради системот <strong>на</strong> интеракција во<br />

рамки <strong>на</strong> кругот <strong>на</strong>речен општество. Човечката потреба<br />

за сопственост спротивставе<strong>на</strong> <strong>на</strong> потребата од припадност<br />

кон општеството, социјал<strong>на</strong>та група или определ<strong>на</strong><br />

класа не се разликува по интензитетот, туку по<br />

<strong>на</strong>соката. Чувството <strong>на</strong> припадност зборува за услов<strong>на</strong><br />

сопственост која општеството ја има <strong>на</strong>д Вас, а чувството<br />

за сопственост зборува за припадноста <strong>на</strong> нештата<br />

при Вас. Но филозофијата е <strong>на</strong>ука дијаметрално<br />

спротив<strong>на</strong> од прагматиката, практиката и нештата кои<br />

се случуваат во реалноста во време и место кое се чувствува<br />

односно гледа. Затоа, филозофијата единствено<br />

ја искористуваме за да ја изразиме меѓузависноста<br />

<strong>на</strong> нештата и да ја задоволиме потребата од пошироко<br />

разбирање <strong>на</strong> тематиката. Нашата интенција да зборуваме<br />

за прагматика е задоволе<strong>на</strong> од компаратив<strong>на</strong>та<br />

пиша<strong>на</strong> емпирија и директниот увид во случувањата од<br />

<strong>на</strong>шето <strong>на</strong>јблиско окружување.<br />

Интелектуал<strong>на</strong>та сопственост е емотивно <strong>на</strong>јчув ствителниот<br />

вид <strong>на</strong> сопственост која човекот ја доживува.<br />

Лич<strong>на</strong>та творба е плод, рефлексија <strong>на</strong> <strong>на</strong>јинтим<strong>на</strong>та,<br />

<strong>на</strong>јзаштите<strong>на</strong>та сопственост <strong>на</strong> човекот - неговите<br />

мисли и размисли. Чувството <strong>на</strong> задоволство како<br />

материјално, а уште повеќе и емотивно од таквиот плод<br />

е неопходно за креативен по<strong>на</strong>тамошен развој <strong>на</strong> човештвото.<br />

Ова е во директ<strong>на</strong> корелација со потребата од<br />

заштита <strong>на</strong> истата, а тоа пак со обврската за стопирање<br />

<strong>на</strong> крими<strong>на</strong>лните дејства во оваа област.<br />

22


МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />

Имено, крими<strong>на</strong>лот поврзан со интелектуал<strong>на</strong>та<br />

сопственост не е нова тенденција во светот, но со<br />

глобализацијата и <strong>на</strong>предокот во технологијата, пиратеријата<br />

и фалсификивањето стануваат голем бизнис.<br />

Според стручните проценки <strong>на</strong> Британското одделение<br />

за справување со крими<strong>на</strong>л од индустриска сопственост<br />

пресметано е дека дури 7% од светската трговија<br />

е трговија со фалсификувани производи, што во превод<br />

з<strong>на</strong>чи дека некаде <strong>на</strong>д 250 милијарди фунти е вредноста<br />

<strong>на</strong> фалсификуваните производи <strong>на</strong> годишно ниво во<br />

светски рамки. Но, уште позастрашувачки е фактот дека<br />

во последните години забележуваме мултипликација<br />

<strong>на</strong> пиратеријата, и тоа <strong>на</strong>ј<strong>на</strong>пред двојни зголемувања<br />

со тенденција за по<strong>на</strong>тамошен сигурен раст <strong>на</strong> коефициентот<br />

мултипликатор. Во однос <strong>на</strong> ова само како<br />

податок кој ја доловува големи<strong>на</strong>та <strong>на</strong> пиратеријата е<br />

фактот дека 40% од светски продадените музички албуми<br />

се пиратски. Крими<strong>на</strong>лот со индустриска сопственост<br />

директно влијае <strong>на</strong> владата, бизнисите и потрошувачите.<br />

Изгубените работни места поради <strong>на</strong>мале<strong>на</strong>та<br />

потрошувачка <strong>на</strong> ориги<strong>на</strong>лни производи, не<strong>на</strong>платените<br />

даноци од сивата економија се само дел од видливите<br />

последици од пиратеријата и фалсификувањето.<br />

Крими<strong>на</strong>лците во овој бизнис влегуваат <strong>на</strong>јчесто поради<br />

високите профити и нискиот ризик кој го сносат во<br />

оваа дејност. На пример, во <strong>Република</strong> Македонија законодавството<br />

предвидува единствено парични казни<br />

за пиратерија и кршење <strong>на</strong> правата од индустриска сопственост.<br />

Димензиите <strong>на</strong> ваквиот крими<strong>на</strong>л бараат и соодветен<br />

одговор во вид законска заштита.<br />

Заштита <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong>та сопственост е комплексно<br />

прашање во радиус од многу <strong>на</strong>уки - социјални, технички,<br />

економски. Решавањето <strong>на</strong> ова прашање бара<br />

сериозност и поврзаност како в<strong>на</strong>тре во институциите<br />

<strong>на</strong> системот, така и помеѓу истите со цивилното општество,<br />

граѓаните. Проблематиката <strong>на</strong> интелеткуал<strong>на</strong>та<br />

сопственост нужно бара подигнување <strong>на</strong> целокуп<strong>на</strong>та<br />

свест за ова прашање во земјите во развој, економиите<br />

<strong>на</strong> новите пазарни општества и тоа како помеѓу<br />

граѓаните така и во политичките елити и економските<br />

субјекти со влијание во севкупното општествено<br />

уредување. Но, проблемот со индустриската сопственост<br />

се издигнува <strong>на</strong> повисоко ниво токму поради погреш<strong>на</strong>та<br />

перцепција за тоа што претставува кражба<br />

<strong>на</strong> индустриската сопственост. Имено, во светски рамки<br />

крими<strong>на</strong>лот поврзан со индустриска сопственост и<br />

23


МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />

кршење <strong>на</strong> правата од истата се смета за “victimless” односно<br />

крими<strong>на</strong>л без опасност по животот <strong>на</strong> човекот.<br />

Крими<strong>на</strong>лот со индустриската сопственост е изразено<br />

комплексен со постоење <strong>на</strong> мрежи од крими<strong>на</strong>лни организации<br />

и поединци кои се добро координирани и<br />

организирани. Тоа од своја стра<strong>на</strong> бара поголема сериозност<br />

и координираност <strong>на</strong> субјектите од другата<br />

стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> оштрицата. Во решавањето <strong>на</strong> овој проблем<br />

нужно е активното учество <strong>на</strong> законодав<strong>на</strong>та власт која<br />

ќе ги следи сите измени и ефективни постигнувања <strong>на</strong><br />

земјите со развие<strong>на</strong> проблематика во областа <strong>на</strong> индустриската<br />

сопстевност, но која во исто време ќе мора да<br />

осмислува и сопствени <strong>на</strong>чини и модуси за справување<br />

со проблемите кои се случуваат <strong>на</strong> матичното тло.<br />

Министерството за в<strong>на</strong>трешни работи и <strong>Царинска</strong>та<br />

<strong>управа</strong> ќе мора да постапуват крајно координирано,<br />

притоа не<strong>на</strong>дминувајќи ги сопствените овластувања и<br />

ограничувања, токму поради исклучително високата<br />

сензитивност <strong>на</strong> Цари<strong>на</strong>та како институција, во време <strong>на</strong><br />

сé позачестени и поизразени <strong>на</strong>пади и обвинувања за коруптивни<br />

дејствија во рамките <strong>на</strong> истата. Бизнис секоторот<br />

има исто така з<strong>на</strong>чај<strong>на</strong> улога во кревање <strong>на</strong> сопстве<strong>на</strong>та<br />

свесност за оваа проблематика и во разбирањето<br />

<strong>на</strong> истата. Треба да се з<strong>на</strong>е дека не постои мал или голем<br />

бизнис при фалсификувањето и пиратеријата. Секој<br />

бизнис, секој производ е потенцијал<strong>на</strong> мета <strong>на</strong> недозволено<br />

копирање и ползување <strong>на</strong> профитите од неговата<br />

посебност противправно. Како посебен моментум,<br />

многу з<strong>на</strong>чаен за правил<strong>на</strong> имплементација <strong>на</strong> законодав<strong>на</strong>та<br />

платформа во оваа област се јавува правилното<br />

функционирање <strong>на</strong> Цари<strong>на</strong>та.<br />

<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и нејзините составни испостави согласно<br />

Законот за царински мерки за заштита <strong>на</strong> права<br />

од интелектуал<strong>на</strong> сопственост има право да постапува<br />

<strong>на</strong> <strong>на</strong>чин утврден во законот. „Со Законот за<br />

<strong>Царинска</strong> <strong>управа</strong> во јули 2004 годи<strong>на</strong> постапките и<br />

функционирањето <strong>на</strong> Цари<strong>на</strong>та се усогласени со европските<br />

стандарди и царинската служба добива ингеренции<br />

<strong>на</strong> орган за спроведување <strong>на</strong> законот со посебни<br />

овластувања. Со ова посебен акцент во хармонизација<br />

се посветува <strong>на</strong> дефинирањето <strong>на</strong> <strong>на</strong>длежностите <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та<br />

во оператив<strong>на</strong> смисла и нејзино позиционирање<br />

како служба која треба активно да учествува во<br />

сузбивање <strong>на</strong> прекуграничниот крими<strong>на</strong>л.“ 1 Цари<strong>на</strong>та<br />

де јуре има <strong>на</strong>чини да се справи со крими<strong>на</strong>лот од индустрсика<br />

сопственот, и де факто може индиректно да<br />

влијае <strong>на</strong> приспособување <strong>на</strong> законодав<strong>на</strong>та платформа<br />

кон сопствените потребите и потребите <strong>на</strong> вртоглаво<br />

брзото развивачко општество.<br />

Цари<strong>на</strong>та е директно одговор<strong>на</strong> за заштита <strong>на</strong> сопственоста<br />

<strong>на</strong> сите ентитети. Методологијата со која се користи<br />

во остварување <strong>на</strong> својата задача мора да биде<br />

прилагоде<strong>на</strong> <strong>на</strong> моменталните случувања и општестве<strong>на</strong>та<br />

поставеност <strong>на</strong> подрачјето <strong>на</strong> кое дејствува. Тоа<br />

би з<strong>на</strong>чело дека стандардите кои се <strong>на</strong>метнуваат со<br />

зачленувањето во определени меѓу<strong>на</strong>родни институции,<br />

пристпаувањето кон определени асоцијативни и<br />

интегративни процеси би требало да бидат <strong>на</strong>ј<strong>на</strong>пред<br />

а<strong>на</strong>лизирани, по<strong>на</strong>така ревидирани и конечно прилагодени<br />

<strong>на</strong> ситуацијата во која се <strong>на</strong>оѓа општеството во<br />

кое дејстува конкрет<strong>на</strong>та <strong>цари<strong>на</strong></strong>. Тоа доаѓа од фактот<br />

дека било кој стандард, <strong>на</strong>сочник или упатсво има своја<br />

конкрет<strong>на</strong> <strong>на</strong>ме<strong>на</strong> која не може да биде сéопфат<strong>на</strong>. Институциите<br />

би требало да водат сметка за ефикасно и<br />

ефективно искористување <strong>на</strong> погодностите од добиените<br />

асоцијативни или други статуси. Ова з<strong>на</strong>чи дека<br />

преземените одговорности мора да се почитуваат, но<br />

преземањето <strong>на</strong> одговорности и употребата <strong>на</strong> истите<br />

мора да биде крајно претпазлива и да ја задоволува општата<br />

ситуација <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та.<br />

Иако во моментов во светот речиси и не постои<br />

подрачје кое не е зафатено од економската криза сепак<br />

тоа не треба да претставува посериозен проблем<br />

за заштитата <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong>та сопстевност како и за<br />

развој <strong>на</strong> истата проблематика. Тоа произлегува и од<br />

фактот дека Светската царинска организација (СЦО) <strong>на</strong><br />

60-тата сесија во Буенос Аирес која што го опфати доста<br />

широко проблемот <strong>на</strong> фи<strong>на</strong>нсиската криза, многу малку<br />

го корелира истиот со заштитата <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong>та<br />

сопственост. Имено, СЦО во само ед<strong>на</strong> потточка зборува<br />

за засилување <strong>на</strong> мерките кои ја регулираат проблематиката<br />

<strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong>та сопственост во доменот<br />

<strong>на</strong> јавното здравство, безбедноста <strong>на</strong> производите,<br />

и олеснување <strong>на</strong> легитим<strong>на</strong> трговија. Тоа е и очекувано,<br />

со оглед <strong>на</strong> фактот дека протекционизмот во периоди<br />

<strong>на</strong> светска криза е <strong>на</strong>јголема зака<strong>на</strong> за бизнисот и<br />

трговијата воопшто, па консеквентно добива и соодветно<br />

внимание.<br />

Но, предходно кажаното треба истовремено да потенцира<br />

и еден важен факт, а тоа е дека во светот проблемот<br />

<strong>на</strong> заштита <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong>та сопственост е сé<br />

уште целосно неистражен и прилично занемаруван без<br />

разлика дали тоа во определен момент е оправдано или<br />

не. Тоа нé <strong>на</strong>ведува кон заклучокот дека методологијата<br />

која во идни<strong>на</strong> ќе се користи пред сé треба да биде<br />

ефикас<strong>на</strong> во заштитата, но и широко ефектив<strong>на</strong> во<br />

24


креирањето свесност за овој проблем што секако з<strong>на</strong>чи<br />

построги казни, поригид<strong>на</strong> законска регулатива, и<br />

цврсти етички вредности <strong>на</strong> целото општество.<br />

Горан Исаковски, студент,<br />

Економски факултет, Универзитет „Свети Кирил и<br />

Методиј“ Скопје<br />

MОЕТО ИСКУСТВО ВО ЦАРИНСКАТА УПРАВА<br />

Оваа годи<strong>на</strong> повторно продолжи соработката помеѓу<br />

Економскиот факултет во Скопје и <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />

<strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија, која веќе неколку години<br />

<strong>на</strong><strong>на</strong>зад може да се издвои со успех во практично<br />

зближување <strong>на</strong> студентите до материјата од студиите,<br />

која ја совладуваат како теоретски материјал. Овој <strong>на</strong>чин<br />

<strong>на</strong> поврзување има двојни ефекти. Од ед<strong>на</strong> стра<strong>на</strong><br />

<strong>на</strong> <strong>на</strong>с студентите ни се доделува можност одблизу<br />

да погледнеме во секојднев<strong>на</strong>та работа <strong>на</strong> Цари<strong>на</strong>та и<br />

да добиеме впечаток дали во идни<strong>на</strong> можеме да се замислиме<br />

како носители <strong>на</strong> тие работни места, додека<br />

од друга стра<strong>на</strong> царинските службеници и вработените,<br />

соработувајќи со млади студенти кои се жедни<br />

за з<strong>на</strong>ење, го споделуваат нивното работно искуство,<br />

мотивирајќи се себеси да се подобрат <strong>на</strong> работните места<br />

и да <strong>на</strong>предуваат за да истите ги зачуваат .<br />

Кога <strong>на</strong> оглас<strong>на</strong>та табла стоеше списокот <strong>на</strong> студенти<br />

кои ја добиваат оваа шанса, бев пресреќ<strong>на</strong> што и моето<br />

име стоеше <strong>на</strong> него. Од секогаш сум имала пред себе<br />

некое мое видување за Цари<strong>на</strong>та како извршен орган,<br />

но никогаш не замислував дека таа ќе биде еден толку<br />

сложен и <strong>на</strong> високо ниво поврзан систем. Уште од<br />

првиот контакт со одговорните лица, во мене преовладуваше<br />

почет<strong>на</strong> љубопитност да доз<strong>на</strong>м се што царинското<br />

работење крие во себе. Но, секое убаво и долго<br />

патување мора да почне со еден чекор. Тој прв чекор, зародишот<br />

<strong>на</strong> моето практикантско искуство, се <strong>на</strong>оѓаше<br />

во одделението за нетарифни мерки и се што тогаш з<strong>на</strong>ев<br />

е дека тоа одделение хиерархиски влегува во составот<br />

<strong>на</strong> Секторот за царински систем и дека има одговорност<br />

во поглед <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong>та сопственост.<br />

На почетокот некои податоци за <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />

многу ме изне<strong>на</strong>дуваа. Така беше и со <strong>број</strong>от <strong>на</strong> вработени<br />

кој броеше 1200 луѓе. Отпрво си мислев дека таа<br />

<strong>број</strong>ка е преголема, дури и непотреб<strong>на</strong>, но подоц<strong>на</strong><br />

кога ја добив целос<strong>на</strong>та слика за Царинскиот систем и<br />

кога видов со колку многу работа се оптоварени вработените<br />

и колку широк спектар <strong>на</strong> работи треба да бидат<br />

извршени, моето мислење се промени. Цари<strong>на</strong>та како<br />

орган кој носи толку голема одговорност во улогата да<br />

не заштити од глобализацијата, во улогата да влијае <strong>на</strong><br />

конкурентноста <strong>на</strong> домашните компании како и во заштитата<br />

<strong>на</strong> своите граѓани од <strong>на</strong>дворешните штетни<br />

влијанија, мора да добие з<strong>на</strong>чајно место во државата.<br />

Таа има високо заштит<strong>на</strong> функција која е поврза<strong>на</strong> и е<br />

во служба <strong>на</strong> многу министерства и институции. Оттука,<br />

државата мора да вработи високо обучен и морален<br />

кадар за да Цари<strong>на</strong>та во целост ја извршува правилно<br />

својата функција.<br />

Кога одблизу поглед<strong>на</strong>вме како изгледа работата <strong>на</strong><br />

царинските испостави и граничните премини, кога видовме<br />

колку голем проток <strong>на</strong> луѓе и промет <strong>на</strong> добра се<br />

одвива и кога видовме во колку строги услови се исполнуваат<br />

работните задачи, добив впечаток дека платите<br />

<strong>на</strong> цариниците треба да бидат <strong>на</strong> повисок ранг. Тоа е од<br />

посебно з<strong>на</strong>чење кога моралот треба да биде основ<strong>на</strong><br />

карактеристика и кога станува збор за работа во која<br />

лесно може крими<strong>на</strong>лот и корупцијата да пуштат никулец.<br />

Во последните неколку години Цари<strong>на</strong>та повеќе<br />

става акцент <strong>на</strong> заштит<strong>на</strong>та функција отколку <strong>на</strong> фискал<strong>на</strong>та,<br />

што е карактеристика <strong>на</strong> високо развиените западни<br />

системи. Во свет кога тероризмот зема голем замав<br />

и кога пиратеријата и трговијата со дрога се <strong>на</strong>јблиски<br />

соработници <strong>на</strong> сивата и недозволе<strong>на</strong> трговија, се чини<br />

дека ваквиот тренд <strong>на</strong> заштит<strong>на</strong>та функција е <strong>на</strong>висти<strong>на</strong><br />

оправдан. Сепак, со зголемување <strong>на</strong> заштит<strong>на</strong>та<br />

функција се зголемуваат и приходите во буџетот, како<br />

што е тоа случај и во <strong>Република</strong> Македонија, која во<br />

време <strong>на</strong> рецесија и глобал<strong>на</strong> криза успеала да покаже<br />

поголеми приходи и уште ед<strong>на</strong>ш да докаже дека го подобрува<br />

своето работење, трудејќи се да се доближи до<br />

законодавството и практиката <strong>на</strong> Европската унија.<br />

За разлика од ЕУ која уште од самиот почеток е формира<strong>на</strong><br />

како царинска унија, па оттука има повеќедецениско<br />

искуство, <strong>Република</strong> Македонија во тој поглед ја живее<br />

својата полнолетност, учејќи од стапките и советите <strong>на</strong><br />

другите земји. Таа вложува во високо софистицира<strong>на</strong><br />

опрема која треба да биде уште поголем отпор и зака<strong>на</strong><br />

<strong>на</strong> крими<strong>на</strong>лот, но се чини дека <strong>на</strong> полето човечки ресурси<br />

треба уште да се вложува за да може <strong>на</strong>предокот<br />

во технологијата да биде кадровски следен и резултатите<br />

да се подобруваат уште повеќе. Сепак, не постои и<br />

никогаш нема да постои маши<strong>на</strong>, ниту технологија која<br />

може да го замени човечкиот мозок.<br />

25


О<strong>на</strong> што секој човек го бара кога сака да влезе во<br />

некоја нова работа и да се посвети <strong>на</strong> истата, е секако<br />

мотивацијата, која како движечка сила е клучот за<br />

подобрување. Тоа што пријатно ме изне<strong>на</strong>ди е токму<br />

ваквата можност и во Цари<strong>на</strong>та. Од контактите <strong>на</strong><br />

повеќе луѓе кои беа <strong>на</strong> повисоките работни места, можев<br />

да дојдам до заклучок дека и тука постои можноста<br />

за <strong>на</strong>предување. Доколку доволно се посветиме <strong>на</strong><br />

о<strong>на</strong> што го работиме, резултатите нема да изоста<strong>на</strong>т. Да<br />

се биде дел од овој систем з<strong>на</strong>чи дека мора да се следат<br />

сите промени во законите, да се посетуваат семи<strong>на</strong>ри,<br />

додека пак, во многу случаи е потребно и да се<br />

поседува преговарачка способност и добро да се поз<strong>на</strong>ваат<br />

странските јазици. Дисперзијата и проме<strong>на</strong>та<br />

<strong>на</strong> работните места и задачи е од круцијал<strong>на</strong> важност за<br />

зголемување <strong>на</strong> искуството и визијата.<br />

Како што минуваа работните денови, се повеќе з<strong>на</strong>ење<br />

добивав и сликата полека комплетно се изградуваше. Од<br />

интернет стра<strong>на</strong>та <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> добивав многу<br />

корисни информации, ги доз<strong>на</strong>в сите новости кон кои<br />

се стреми Цари<strong>на</strong>та, се запоз<strong>на</strong>в со едно-шалтерскиот<br />

систем и стремежот кон безхартиено работење, а од<br />

Нацио<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та програма за усвојување <strong>на</strong> правото <strong>на</strong><br />

ЕУ доз<strong>на</strong>в колку е долг патот <strong>на</strong> царинските реформи<br />

, кој треба <strong>Република</strong> Македонија да го изоди за нивно<br />

коректно спроведување.<br />

Сега, кога заврши практикантското патување, сфаќам<br />

колку во денешно време е важ<strong>на</strong> информацијата. Сите<br />

оние информации кои оваа пракса ми ги понуди, ретко<br />

можат да бидат сместени во само ед<strong>на</strong> книга. А целото<br />

ова искуство вклучува во себе искуства од толку многу<br />

луѓе. Искуство кое говори за фактот дека Цари<strong>на</strong>та секогаш<br />

е исправе<strong>на</strong> пред предизвикот да ја поврзе <strong>Република</strong><br />

Македонија во блиска соработка со остатокот<br />

од светот, а сепак да ја заштити неа и нејзините граѓани<br />

од истиот.<br />

Ива<strong>на</strong> Колева, студент, Економски факултет<br />

Универзитет „Свети Кирил и Методиј“ Скопје<br />

26


Љупка Горан Георгиев Миндошева<br />

Ѓорги Марија Наумовски Боневска<br />

Илија Ире<strong>на</strong> Јаноски Цветковска <br />

<br />

700<br />

При користењето <strong>на</strong> податоците од оваа публикација ги молиме корисниците задолжително да го <strong>на</strong>ведат изворот

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!