весник царина број 13 - Царинска управа на Република ...
весник царина број 13 - Царинска управа на Република ...
весник царина број 13 - Царинска управа на Република ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>цари<strong>на</strong></strong><br />
/ Гласило <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија / септември 2009 / <strong>број</strong> <strong>13</strong> /<br />
СТАРТ НА ТРИ ПРОЕКТИ ОД ПРОГРАМАТА<br />
НА ЕУ - ИПА 2007<br />
ОБУКА ЗА КОНТРОЛА НА КВАЛИТЕТ<br />
ПРИ РЕВИЗИЈА<br />
КОРИСТЕЊЕ НА ЦАРИНСКИТЕ<br />
ДЕКЛАРАЦИИ ВО ЦАРИНСКОТО РАБОТЕЊЕ<br />
РЕВИДИРАНАТА КЈОТО КОНВЕНЦИЈА
СОДРЖИНА<br />
НОВОСТИ<br />
• СЕМИНАР ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ НА ТРГОВСКИ МАРКИ<br />
• СТАРТ НА ТРИ ПРОЕКТИ ОД ПРОГРАМАТА НА ЕУ - ИПА 2007<br />
• ОБУКА ЗА КОНТРОЛА ПРИ РЕВИЗИЈА<br />
• ТРЕНДОВИ ВО НЕЛЕГАЛНАТА ТРГОВИЈА СО ЦИГАРИ<br />
• ПРИМЕНА НА ЗАКОНОТ ЗА ПРЕКРШОЦИ<br />
ВО ЦАРИНСКОТО РАБОТЕЊЕ<br />
4<br />
5<br />
5<br />
6<br />
6<br />
ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />
• КОРИСТЕЊЕ НА ЦАРИНСКИТЕ ДЕКЛАРАЦИИ<br />
ВО ЦАРИСНКОТО РАБОТЕЊЕ<br />
• ПРИМЕНА НА УСНА ДЕКЛАРАЦИЈА ЗА ПУШТАЊЕ ВО<br />
СЛОБОДЕН ПРОМЕТ НА СТОКИ ОД КОМЕРЦИЈАЛНА ПРИРОДА<br />
• УЛОГАТА НА ВНАТРЕШНАТА РЕВИЗИЈА ВО<br />
СОВРЕМЕНАТА ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА<br />
7<br />
8<br />
9<br />
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
• СПРЕЧУВАЊЕ НА НЕЛЕГАЛЕН УВОЗ, ИЗВОЗ И ТРАНЗИТ<br />
НА СТОКА И ЗАПЛЕНА НА СТОКА СО КОЈА СЕ ПОВРЕДУВААТ<br />
ПРАВАТА ОД ИНТЕЛЕКТУАЛНА СОПСТВЕНОСТ<br />
• ОТКРИЕНА ГОЛЕМА КОЛИЧИНА НА ЕКСТАЗИ<br />
• ПРИКАЗНА НА ЕДЕН ЦАРИНИК<br />
• АКТИВНОСТИ И МЕРКИ ВО БОРБАТА ПРОТИВ<br />
ЦАРИНСКИ ИЗМАМИ<br />
11<br />
12<br />
<strong>13</strong><br />
14<br />
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА<br />
• КОНВЕНЦИЈАТА НА СВЕТСКАТА ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА<br />
ЗА ПОЕДНОСТАВУВАЊЕ И УСОГЛАСУВАЊЕ НА ЦАРИНСКИТЕ<br />
ПОСТАПКИ (РЕВИДИРАНА КЈОТО КОНВЕНЦИЈА)<br />
• ЛЕТНА ПРАКСА НА СТУДЕНТИТЕ ОД ЕКОНОМСКИОТ ФАКУЛТЕТ<br />
ПРИ УНИВЕРЗИТЕТОТ „СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ - СКОПЈЕ<br />
• МОЕТО ИСКУСТВО ОД ЦАРИНСКАТА УПРАВА<br />
19<br />
24<br />
27<br />
3
НОВОСТИ<br />
СЕМИНАР ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ НА ТРГОВСКИ<br />
МАРКИ<br />
<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>, во соработка со SNB REACT - европска<br />
мрежа против фалсификување, <strong>на</strong> 17 септември<br />
2009 годи<strong>на</strong> организираше семи<strong>на</strong>р за препоз<strong>на</strong>вање<br />
<strong>на</strong> трговски мерки за заштита <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong> сопственост.<br />
Семи<strong>на</strong>рот го отворија Ро<strong>на</strong>лд Бром, директор <strong>на</strong><br />
SNB REACT, а <strong>на</strong> присутните царински службеници и пазарни<br />
инспектори им се обратија и директорот <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong><br />
<strong>управа</strong> Ванчо Каргов и директорот <strong>на</strong> Државниот<br />
пазарен инспекторат Сашо Аќимовски.<br />
Семи<strong>на</strong>рот претставува продолжение <strong>на</strong> континуира<strong>на</strong>та<br />
обука за оспособување <strong>на</strong> царинските службеници и<br />
пазарните инспектори за препоз<strong>на</strong>вање <strong>на</strong> фалсификувани<br />
производи. Целта <strong>на</strong> семи<strong>на</strong>рот е запоз<strong>на</strong>вање <strong>на</strong><br />
учесниците со карактеристиките <strong>на</strong> заштитените производи:<br />
Coty Prestige, Estee Lauder, G-Star., Tommy<br />
Hilfiger, Chanel, L’Oreal, Unilever, LVMH, Canon, Epson<br />
и Kyocera Mita.<br />
На семи<strong>на</strong>рот претставници и ме<strong>на</strong>џери за заштита <strong>на</strong><br />
споме<strong>на</strong>тите трговски марки, чиј правен застапник е<br />
SNB REACТ извршија повеќе практични презентации за<br />
нив<strong>на</strong> идентификација.<br />
СОСТАНОК НА СОВЕТОДАВНОТО ТЕЛО<br />
На 3 септември 2009 годи<strong>на</strong> во просториите <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> се одржа редовен состанок <strong>на</strong> Советодавното<br />
тело <strong>на</strong> кој присуствуваа претставници од<br />
<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>, Стопанска комора <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија, Сојузот <strong>на</strong> стопански комори, Стопанска<br />
комора <strong>на</strong> Северозапад<strong>на</strong> Македонија, МАКАМТРАНС и<br />
Македонија сообраќај - АМЕРИТ. Беа разгледувани заклучоците<br />
донесени <strong>на</strong> претходните состаноци за кои<br />
беше утврден висок степен <strong>на</strong> реализација, како и предлог<br />
амандманот содржан во одлуката <strong>на</strong> Административниот<br />
комитет за ТИР Конвенција со кој се предвидува<br />
зголемување <strong>на</strong> максималното ниво <strong>на</strong> гаранција<br />
по ТИР карнет од постојните 50.000 УСД <strong>на</strong> 60.000<br />
евра. Македонија сообраќај - како <strong>на</strong>длежен орган за<br />
издавање <strong>на</strong> ТИР карнети во <strong>Република</strong> Македонија<br />
и членка <strong>на</strong> Меѓу<strong>на</strong>родното здружение за патен<br />
сообраќај (ИРУ), преку Министерството за <strong>на</strong>дворешни<br />
работи ќе поднесе приговор до ООН како депозитар <strong>на</strong><br />
ТИР Конвенцијата, од причи<strong>на</strong> што зголемување <strong>на</strong> износот<br />
<strong>на</strong> гаранцијата може да предизвика зголемување<br />
<strong>на</strong> трошоците за издавање <strong>на</strong> ТИР карнет за транспортерите<br />
од <strong>Република</strong> Македонија.<br />
Членовите <strong>на</strong> Советодавното тело беа информирани и<br />
за претстојните измени <strong>на</strong> Царинскиот закон и Законот<br />
за царинска тарифа заради воведување <strong>на</strong> новиот систем<br />
за обработка <strong>на</strong> царински декларации и безхартие<strong>на</strong>та<br />
околи<strong>на</strong> и за потребите од одржување <strong>на</strong> обуки и<br />
презентации за фирмите со цел да се запоз<strong>на</strong>ат со приме<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> поедноставените постапки и за проширување<br />
<strong>на</strong> Советодавното тело со нови членки.<br />
На состанокот беа усвоени следниве заклучоци:<br />
1. Советодавното тело да даде целос<strong>на</strong> поддршка<br />
<strong>на</strong> Македонија сообраќај во поглед <strong>на</strong> приговорот кон<br />
Амандманот <strong>на</strong> Анекс 6 <strong>на</strong> Административниот комитет<br />
<strong>на</strong> УНЕЦЕ за ТИР конвенцијата;<br />
2. Претставниците <strong>на</strong> стопанските организации да<br />
изготват и да достават до Советодавното тело акционен<br />
план за планираните активности околу приме<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> поедноставените постапки и планирањето <strong>на</strong> обуките,<br />
како и да достават извештај за досега сработеното;<br />
3. Советодавното тело да ја покани Американската<br />
стопанска комора во Македонија да земе активно уче-<br />
4
НОВОСТИ<br />
ство во работата <strong>на</strong> Советодавното тело како негова<br />
полноправ<strong>на</strong> членка.<br />
ЕКСПЕРТСКА МИСИЈА ЗА ПРИМЕНА НА ТАРИК<br />
СИСТЕМОТ НА ЕВРОПСКАТА УНИЈА<br />
Во рамките <strong>на</strong> програмата TAIEX <strong>на</strong> Европската унија <strong>на</strong><br />
17-18 септември 2009 годи<strong>на</strong> организира<strong>на</strong> е екпертска<br />
мисија за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> ТАРИК системот <strong>на</strong> Европската<br />
унија. Целта <strong>на</strong> мисијата е да се обезбедат информации<br />
за ТАРИК, неговата приме<strong>на</strong> и практичното ме<strong>на</strong>џирање<br />
<strong>на</strong> тарифниот систем кој се користи во ЕУ и во Цари<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> Латвија. Предавач беше Атис Пилатс - експерт од<br />
царинската служба <strong>на</strong> Латвија, а присутни беа претставници<br />
од сите сектори <strong>на</strong> Централ<strong>на</strong>та <strong>управа</strong> и <strong>на</strong> Цари<strong>на</strong>рниците.<br />
СТАРТ НА ТРИ ПРОЕКТИ ОД ПРОГРАМАТА НА<br />
ЕУ – ИПА 2007<br />
На почетокот <strong>на</strong> септември, со пристигнувањто <strong>на</strong> експерти<br />
од царинските служби <strong>на</strong> ЕУ кои во <strong>на</strong>редните<br />
18 месеци ќе директно ќе работат со македонските царински<br />
службеници, започ<strong>на</strong>а проектните активности<br />
за нови два проекта за техничка помош <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> фи<strong>на</strong>нсирани преку ИПА 2007: Техничка помош<br />
за по<strong>на</strong>тамошно усогласување <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лното со законодавството<br />
<strong>на</strong> ЕУ и Техничка помош за зајакнување<br />
<strong>на</strong> граничните контроли.<br />
Проектот за <strong>на</strong>тамошно усогласување <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лното<br />
царинско законодавството со о<strong>на</strong> <strong>на</strong> ЕУ преку<br />
приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> <strong>на</strong>јдобри пракси и постапки во неговото<br />
спроведување, има за цел воспоставување <strong>на</strong> модерен<br />
царински систем, според стандардите <strong>на</strong> ЕУ. Проектот<br />
предвидува: а<strong>на</strong>лиза <strong>на</strong> отстапувањата <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лното<br />
царинското законодавство и царинските постапки<br />
со оние <strong>на</strong> ЕУ, изготвување <strong>на</strong> акциски план и подготовка<br />
<strong>на</strong> текстови <strong>на</strong> правни акти, нив<strong>на</strong> изме<strong>на</strong> или<br />
дополнување.<br />
Паралелно со овој процес ќе се подготват нови поефикасни<br />
царински постапки согласно стандардите <strong>на</strong> ЕУ,<br />
а ќе се изработи и план за обука и менторство <strong>на</strong> царинските<br />
службеници и претставници <strong>на</strong> други државни<br />
инсититуции и стопански субјекти, за воведување <strong>на</strong><br />
новините во царинското работење. При реализацијата<br />
<strong>на</strong> проектот, во предвид ќе бидат земени и потребите<br />
од коорди<strong>на</strong>ција и подршка <strong>на</strong> неколку веќе започ<strong>на</strong>ти<br />
проекти во рамките <strong>на</strong> програмата ИПА, како и<br />
остварувањето <strong>на</strong> приоритетните стратешки цели <strong>на</strong><br />
<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>, воспоставувањето <strong>на</strong> нов електронски<br />
систем за обработка <strong>на</strong> царински декларации,<br />
како и подготовка <strong>на</strong> транзитното законодавство и постапки.<br />
Проектот за зајакнување <strong>на</strong> граничните контроли има<br />
за цел да ги зајакне капацитетите <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />
во борбата против измамите, прекуграничниот крими<strong>на</strong>л,<br />
корупцијата и борбата против нелегал<strong>на</strong>та<br />
трговија. Проектот предвидува ревизија <strong>на</strong> старите и<br />
воведување <strong>на</strong> нови, модерни техники за спроведување<br />
<strong>на</strong> царинското закодавство (технологија и алатки од типот<br />
<strong>на</strong> а<strong>на</strong>лиза <strong>на</strong> ризик), заштита <strong>на</strong> држав<strong>на</strong>та граница<br />
и олеснување <strong>на</strong> прометот со стоки преку граничните<br />
премини. Во спроведувањето <strong>на</strong> проектот посеб<strong>на</strong><br />
грижа ќе се води за воспоставување <strong>на</strong> коорди<strong>на</strong>ција<br />
со другите институции за имплемет<strong>на</strong>ција <strong>на</strong> новите постапки.<br />
Акцент ќе биде ставен <strong>на</strong> практич<strong>на</strong>та при ме<strong>на</strong><br />
<strong>на</strong> Едношалтерскиот ситем и контролата при единствено<br />
застанување. Проектните активности претставуваат<br />
поддршка <strong>на</strong> заложбата за забрзување <strong>на</strong> граничните<br />
постапки и зголемување <strong>на</strong> ефикасноста во откривање<br />
<strong>на</strong> царински прекршоци, и подршка за <strong>на</strong>тамошен<br />
развој <strong>на</strong> Интегрираното гранично управување во <strong>Република</strong><br />
Македонија.<br />
Преку координирани активности со Проектот за техничка<br />
подршка за подобрување <strong>на</strong> царинскиот ИКТ систем,<br />
кој исто така се реализира во рамките <strong>на</strong> Програмата<br />
ИПА 2007, како и други проекти кои се во фаза <strong>на</strong><br />
имплементација и планирање, овие два проекта з<strong>на</strong>чително<br />
ќе придонесат кон јакнење <strong>на</strong> административите<br />
капацитети за исполнување <strong>на</strong> стандардите <strong>на</strong> ЕУ.<br />
ОБУКА ЗА КОНТРОЛА НА КВАЛИТЕТ ПРИ<br />
РЕВИЗИЈА<br />
Во рамки <strong>на</strong> Проектот за техничка соработка помеѓу <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија и <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> <strong>на</strong> Холандија од 31 август – 2 септември 2009<br />
5
НОВОСТИ<br />
годи<strong>на</strong> беше организира<strong>на</strong> обука за по<strong>на</strong>тамош<strong>на</strong> поддршка<br />
и зајакнување <strong>на</strong> Службите за <strong>на</strong>дзор <strong>на</strong> иматели<br />
<strong>на</strong> одобренија (СНИО) и воведување <strong>на</strong> контрола <strong>на</strong><br />
квалитет.<br />
Целта <strong>на</strong> обуката беше започнување <strong>на</strong> Програма за<br />
контрола и мерење <strong>на</strong> квалитетот <strong>на</strong> СНИО и <strong>на</strong> ревизорските<br />
извештаи. Во рамките <strong>на</strong> обуката изработе<strong>на</strong> е<br />
рамка за развој <strong>на</strong> контролата <strong>на</strong> квалитетот и Предлог<br />
програма за квалитет за процесот <strong>на</strong> ревизија со прашалници<br />
и стандардни форми за добивање <strong>на</strong> мислење<br />
за квалитетот <strong>на</strong> ревизиите, вклучувајќи нови теркови<br />
за записници од ревизија, досие (папки) за ревизија и<br />
ревизорски извештаи.<br />
Како продолжение <strong>на</strong> оваа обука во декември 2009<br />
годи<strong>на</strong> ќе се организира евалуација <strong>на</strong> програмата за<br />
квалитет, врз основа <strong>на</strong> искуството од вклучените раководители<br />
и царински службеници во пракса. Оваа<br />
евалуација ќе биде поддржа<strong>на</strong> со специфич<strong>на</strong> обука за<br />
тоа како да се подобри работата <strong>на</strong> СНИО и <strong>на</strong> квалитетот<br />
<strong>на</strong> ревизијата, како и мерки за подобрување <strong>на</strong><br />
мерењето <strong>на</strong> квалитетот <strong>на</strong> ревизијата.<br />
усвојување <strong>на</strong> з<strong>на</strong>ења од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> царинските службеници.<br />
Целта <strong>на</strong> оваа обука беше учесниците да бидат информирани<br />
за тоа што претставува EORI <strong>број</strong>от, кој треба<br />
да поседува EORI <strong>број</strong>, каде може да се добие EORI<br />
<strong>број</strong> и законските регулативи поврзани со EORI <strong>број</strong>от.<br />
ТРЕНДОВИ ВО НЕЛЕГАЛНАТА ТРГОВИЈА СО<br />
ЦИГАРИ<br />
На 27 август 2009 годи<strong>на</strong> како дел од Годиш<strong>на</strong>та програма<br />
за обуки и стручно оспособување <strong>на</strong> царинските<br />
службеници, одржа<strong>на</strong> е обука <strong>на</strong> тема Трендови <strong>на</strong> илегал<strong>на</strong>та<br />
трговија со цигари. Целта <strong>на</strong> оваа обука беше<br />
учесниците да се запоз<strong>на</strong>ат со трендовите <strong>на</strong> илегал<strong>на</strong><br />
трговија со цигари <strong>на</strong> светско и локално ниво. Предавачи<br />
<strong>на</strong> обуката беа вработени во Crown Agents, а <strong>на</strong> истата<br />
учествуваа дел од вработените во Секторот за контрола<br />
и истраги. Оваа обука претставува уште ед<strong>на</strong> од<br />
активностите кои ги превзема <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> за<br />
зајакнување <strong>на</strong> административниот капацитет.<br />
ОБУКА ЗА КОРИСТЕЊЕ НА РЕГИСТРАЦИЈА<br />
И ИДЕНТИФИКАЦИЈА НА ЕКОНОМСКИТЕ<br />
ОПЕРАТОРИ (ЕОРИ) БРОЕВИ<br />
Одделението за обуки <strong>на</strong> 18 август 2009 годи<strong>на</strong> организираше<br />
обука за користење <strong>на</strong> EORI броеви. Оваа обука<br />
претставуваше дел од активностите предвидени во Меморандумот<br />
за разбирање меѓу <strong>Република</strong> Македонија<br />
и Европската заедница (Програма Customs 20<strong>13</strong>), како<br />
и Стратегијата за обуки, каде електронското учење<br />
претставува нов <strong>на</strong>чин <strong>на</strong> спроведување <strong>на</strong> обуките и<br />
ПРИМЕНА НА ЗАКОНОТ ЗА ПРЕКРШОЦИ ВО<br />
ЦАРИНСКОТО РАБОТЕЊЕ<br />
Академијата за обука <strong>на</strong> судии и јавни обвинители <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија и „Проектот <strong>на</strong> Светската банка при<br />
Министерството за правда <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија“<br />
во месец септември организирааа обука за практич<strong>на</strong><br />
приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> одредбите од новиот Закон за прекршоци.<br />
На обуката, покрај членовите <strong>на</strong> Комисијата за<br />
одлучување по прекршок при <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија коишто работат <strong>на</strong> оваа проблематика,<br />
присуствуваа и вработени во Девизниот инспекторат<br />
при Министерството за фи<strong>на</strong>нсии <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија. На обуката посебно беа обработени Законот<br />
за девизно работење и прекршочните постапки<br />
поврзани со оваа прав<strong>на</strong> материја.<br />
6
ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />
КОРИСТЕЊЕ НА ЦАРИНСКИТЕ ДЕКЛАРАЦИИ ВО ЦАРИНСКОТО РАБОТЕЊЕ<br />
<strong>Царинска</strong>та постапка за стоката се спроведува врз основа<br />
<strong>на</strong> поднесени царински декларации. <strong>Царинска</strong>та<br />
декларација претставува документ со кој физичко или<br />
правно лице бара некоја стока да се стави во определе<strong>на</strong><br />
царинска постапка. <strong>Царинска</strong> декларација поднесува<br />
секое лице (физичко или правно) кое е во состојба<br />
да ја стави <strong>на</strong> увид предмет<strong>на</strong>та стока заедно со целокуп<strong>на</strong>та<br />
документација која е потреб<strong>на</strong> за приме<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />
прописите со кои се регулира бара<strong>на</strong>та царинската постапка.<br />
Многу често, царинската декларација се поистоветува<br />
со царинска декларација <strong>на</strong> пропишан образец, Единстве<strong>на</strong><br />
царинска декларација - ЕЦД, иако огромен <strong>број</strong><br />
<strong>на</strong> царински постапки се спроведуваат врз основа <strong>на</strong><br />
други видови <strong>на</strong> царински декларации и други <strong>на</strong>чини<br />
<strong>на</strong> декларирање.<br />
Царинскиот закон предвидува три основни видови <strong>на</strong><br />
царински декларации:<br />
- поднесени во писме<strong>на</strong> форма;<br />
- поднесени со употреба <strong>на</strong> техника за електронска<br />
обработка <strong>на</strong> податоци и<br />
- поднесени усно или <strong>на</strong> кој било друг <strong>на</strong>чин со кој<br />
лицето кое ја поседува стоката бара ставање <strong>на</strong> стоката<br />
во царинска постапка.<br />
Некои од царинските постапки врз основа <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>родни<br />
конвенции кон кои <strong>Република</strong> Македонија<br />
пристапила може да се спроведуваат со друг вид <strong>на</strong> документи<br />
различни од царинска декларација. Така, со<br />
ТИР карнет се спроведува транзит<strong>на</strong> постапка, со АТА<br />
карнет може да се спроведуваат повеќе различни постапки,<br />
како што се привремен извоз, привремен увоз,<br />
транзит, повторен увоз <strong>на</strong> привремено извезе<strong>на</strong> стока,<br />
повторен извоз <strong>на</strong> привремено увезе<strong>на</strong> стока.<br />
<strong>Царинска</strong> декларација во писме<strong>на</strong><br />
форма<br />
Службен образец <strong>на</strong> царинска декларација во писме<strong>на</strong><br />
форма која се поднесува во редов<strong>на</strong> постапка е ЕЦД<br />
(единствен царински документ). Изгледот, содржи<strong>на</strong>та<br />
и <strong>на</strong>чинот <strong>на</strong> пополнување <strong>на</strong> декларацијата, зависно<br />
од видот <strong>на</strong> постапката за кој се применува, е определен<br />
со „Правилникот за <strong>на</strong>чинот <strong>на</strong> пополнување <strong>на</strong> царинската<br />
декларација и кодексот <strong>на</strong> шифри кои се употребуваат“.<br />
Ваков вид <strong>на</strong> декларација <strong>на</strong>јчесто се поднесува од<br />
правни лица или нивни застапници (декларанти), во<br />
<strong>на</strong>јголемиот дел од царинските постапки во кои учествуваат.<br />
<strong>Царинска</strong> декларација во електронска<br />
форма<br />
Иако ваков вид <strong>на</strong> царинска декларација е предвиде<strong>на</strong><br />
со царинските прописи, заради ограничувањата <strong>на</strong><br />
информатичкиот систем кој во моментов се користи во<br />
<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>, електронските форми <strong>на</strong> царинските<br />
декларации не можат да бидат единстве<strong>на</strong> форма,<br />
и се поднесуваат заедно со царинска декларација<br />
во писме<strong>на</strong> форма. Иако постоечкиот систем овозможува<br />
основ<strong>на</strong> обработка <strong>на</strong> царинските декларации,<br />
користење <strong>на</strong> селективност како и а<strong>на</strong>лиза <strong>на</strong> ризик, сепак<br />
не овозможува користење <strong>на</strong> само електронски царински<br />
декларации. Со воведување <strong>на</strong> новиот систем<br />
за обработка <strong>на</strong> царински декларации, чија изработка<br />
е во тек, а првите модули (за транзит и извоз) е предвидено<br />
да започ<strong>на</strong>т да се применуваат кон крајот <strong>на</strong> годи<strong>на</strong>ва,<br />
ќе се воведе електронска царинска декларација<br />
во вистинската смисла. Ова з<strong>на</strong>чи дека електронската<br />
заринска декларација ќе постои само во електронска<br />
форма. Се разбира, за потребите <strong>на</strong> учесниците во<br />
царинските постапки, ќе можат да се печатат хартиени<br />
документи, но тие документи неме да претставуваат царинска<br />
декларација, туку само нејзин отпечаток. Така,<br />
овој печатен документ за транзит се <strong>на</strong>рекува транзитен<br />
придружен документ.<br />
Усни царински декларации<br />
Усни царински декларации имаат <strong>на</strong>јголема приме<strong>на</strong><br />
при спроведување <strong>на</strong> постапката <strong>на</strong> граничните премини.<br />
Се применуваат за извоз и увоз <strong>на</strong> некомерцијал<strong>на</strong><br />
стока која патниците (физичките лица) ја носат со себе,<br />
но може да се применува и за стока од комерцијал<strong>на</strong><br />
природа, (вкуп<strong>на</strong> вредност по пратка и декларант да<br />
не <strong>на</strong>дминува износ од 800 евра и нето маса од 1000 кг,<br />
пратката да не е дел од од редов<strong>на</strong> низа слични пратки<br />
и да не ја пренесува самостоен превозник како дел од<br />
поголем превоз <strong>на</strong> товар), како и за привремен увоз <strong>на</strong><br />
след<strong>на</strong>та стока:<br />
7
ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />
а) живи животни, опрема, амбалажа, опрема за<br />
радио и телевизиска продукција и емитување како и<br />
возила специјално прилагодени за таа <strong>на</strong>ме<strong>на</strong>, инструменти<br />
и апарати потребни <strong>на</strong> доктори за укажување <strong>на</strong><br />
медицинска помош;<br />
б) лични предмети и предмети за спортување<br />
увезени од патници кои привремено влегуваат во <strong>Република</strong><br />
Македонија и патници кои се враќаат од привремен<br />
престој во друга земја;<br />
в) транспортни средства за комерцијал<strong>на</strong> и приват<strong>на</strong><br />
употреба<br />
Во овој вид <strong>на</strong> декларации спаѓа и „декларирање <strong>на</strong><br />
друг <strong>на</strong>чин“. Целата царинска постапка <strong>на</strong> граничен<br />
премин може да се спроведе и без воопшто да се декларира<br />
стока со царинска декларација или усно. Пример<br />
за тоа е кога патникот со возило влегува во <strong>Република</strong><br />
Македонија. Цариникот прашува што имате да<br />
пријавите, патникот одговара ништо, цариникот дозволува<br />
да влезе патникот со возилото во <strong>Република</strong><br />
Македонија. Иако во целиот разговор воопшто не е споме<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong>јвред<strong>на</strong>та стока која патникот ја носи со себе<br />
- возилото, тоа не з<strong>на</strong>чи дека не се спровела царинска<br />
постапка, бидејќи цариникот не може а да не го забележи<br />
возилото. На овој <strong>на</strong>чин, без воопшто (усно или писмено)<br />
да се спомене возилото, се спровела царинска<br />
постапка <strong>на</strong> привремен увоз, привремен извоз, повторен<br />
увоз <strong>на</strong> привремено извезе<strong>на</strong> стока или повторен<br />
извоз <strong>на</strong> привремено увезе<strong>на</strong> стока.<br />
Александар Томовски,<br />
Одделение за царински постапки<br />
ПРИМЕНА НА УСНА ДЕКЛАРАЦИЈА ЗА<br />
ПУШТАЊЕ ВО СЛОБОДЕН ПРОМЕТ НА СТОКИ<br />
ОД КОМЕРЦИЈАЛНА ПРИРОДА<br />
Согласно царинските прописи, предвиде<strong>на</strong> е можност<br />
за поднесување <strong>на</strong> ус<strong>на</strong> декларација за пуштање во<br />
слободен промет <strong>на</strong> стоки од комерцијал<strong>на</strong> природа<br />
со приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> редовни увозни давачки. Овој <strong>на</strong>чин <strong>на</strong><br />
царинење овозможува големо <strong>на</strong>малување <strong>на</strong> трошоците<br />
кои ги имаат компаниите при увозно царинење <strong>на</strong><br />
пратки со мала вредност, како и забрзување <strong>на</strong> самата<br />
постапка. Може да се спроведе <strong>на</strong> граничните премини,<br />
со што се избегнува транзит<strong>на</strong> постапка, нема потреба<br />
од влегување <strong>на</strong> терми<strong>на</strong>л за да се изврши увозно<br />
царинење, нема поднесување <strong>на</strong> класич<strong>на</strong> царинска<br />
декларација. Доколку се спроведува редов<strong>на</strong> царинска<br />
постапка, трошоците за нејзино спроведување кои ги<br />
плаќа увозникот го <strong>на</strong>дминуваат износот <strong>на</strong> давачките<br />
кои се плаќаат, а <strong>на</strong>јчесто се повисоки и од вредноста<br />
<strong>на</strong> стоката.<br />
За да може стоката да се оцарини со приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> ус<strong>на</strong><br />
декларација треба да бидат исполнети следните услови:<br />
- вкуп<strong>на</strong>та вредност по пратка и по декларант не<br />
треба да го <strong>на</strong>дминува износот од 800 евра во де<strong>на</strong>рска<br />
противвредност и нето маса од 1000 килограми,<br />
- пратката не треба да биде дел од редов<strong>на</strong> низа<br />
слични пратки,<br />
- стоката не треба да биде пренесува<strong>на</strong> од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />
самостоен превозник како дел од поголем превоз <strong>на</strong><br />
товар (збирни пратки),<br />
- стоката не треба да биде предмет <strong>на</strong> забрани или<br />
ограничувања или било која друга посеб<strong>на</strong> формалност,<br />
- за стоката да не се бара враќање <strong>на</strong> претходно платени<br />
увозни давачки.<br />
Во овој случај, цариникот <strong>на</strong> странката и издава „Потврда<br />
за плаќање <strong>на</strong> давачките“ пропиша<strong>на</strong> во Уредбата<br />
за спроведување <strong>на</strong> Царинскиот закон и ги содржи<br />
следниве податоци:<br />
- опис <strong>на</strong> стоката, доволно детален да овозможи<br />
нејзи<strong>на</strong> идентификација, вклучувајќи и тариф<strong>на</strong> оз<strong>на</strong>ка,<br />
- фактур<strong>на</strong> вредност и количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> стоката,<br />
- преглед <strong>на</strong> пресметани и <strong>на</strong>платени давачки,<br />
- датум <strong>на</strong> издавање,<br />
- <strong>на</strong>зив <strong>на</strong> органот кој ја издал.<br />
8
ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />
Потврдата ја пополнува <strong>на</strong>длежниот царински службеник,<br />
и може да се применува и за правни и за физички<br />
лица.<br />
Приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> ус<strong>на</strong>та декларација има <strong>број</strong>ни предности<br />
не само за увозникот, туку и за царинската <strong>управа</strong>, и<br />
е особено практич<strong>на</strong> приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> ус<strong>на</strong>та декларација<br />
во царинските испостави каде што се <strong>цари<strong>на</strong></strong>т мали<br />
пратки кои пристигнуваат по пошта, со авион или пак<br />
<strong>на</strong> граничен премин. На овој <strong>на</strong>чин царинските службеници<br />
се ослободуваат од обработка <strong>на</strong> голем <strong>број</strong> <strong>на</strong> документи<br />
(транзит<strong>на</strong> декларација, царинска декларација<br />
за пуштање во слободен промет, евентуално збир<strong>на</strong><br />
декларација или декларација за царинско складирање),<br />
што ја олеснува работата <strong>на</strong> цариниците и се <strong>на</strong>малува<br />
администрирањето кое е непотребно за стока со мала<br />
вредност и мал износ <strong>на</strong> давачки кои треба да се платат.<br />
Ренезија<strong>на</strong> Кипријанова,<br />
Одделение за царински постапки<br />
УЛОГАТА НА ВНАТРЕШНАТА РЕВИЗИЈА ВО<br />
СОВРЕМЕНАТА ЦАРИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА<br />
В<strong>на</strong>треш<strong>на</strong>та ревизија претставува незвис<strong>на</strong> и објектив<strong>на</strong><br />
активност <strong>на</strong> давање уверување и совет,<br />
дизајнира<strong>на</strong> да додаде вредност и да ги подобри процесите<br />
во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>. Таа и помага <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> да ги оствари своите цели преку систематски,<br />
дисципли<strong>на</strong>рен пристап <strong>на</strong> проценка и подобрување<br />
<strong>на</strong> ефективноста <strong>на</strong> ме<strong>на</strong>џментот <strong>на</strong> ризик, контролата<br />
и управувањето.<br />
В<strong>на</strong>треш<strong>на</strong>та ревизија е планиран, организиран, контролиран<br />
и систематски извршен процес <strong>на</strong> тестирање<br />
и а<strong>на</strong>лизирање податоци, документи, информации,<br />
компјутерски бази <strong>на</strong> податоци и друго со цел давање<br />
разумно уверувување, суд, проценка за моментал<strong>на</strong>та<br />
состојба како и препораки (совети) за <strong>на</strong>дминување <strong>на</strong><br />
слабостите.<br />
Одделението за в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong> ревизија во <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> е оформено во 2004 годи<strong>на</strong> и во моментот<br />
брои <strong>на</strong>чалник и двајца в<strong>на</strong>трешни ревизори. Бројот <strong>на</strong><br />
в<strong>на</strong>трешни ревизори во блиска идни<strong>на</strong> ќе биде зголемен,<br />
имајќи ги во предвид заложбите <strong>на</strong> ме<strong>на</strong>џментот<br />
за градење <strong>на</strong> совреме<strong>на</strong> и ефикас<strong>на</strong> <strong>Царинска</strong> <strong>управа</strong><br />
ослободе<strong>на</strong> од мито и корупција.<br />
В<strong>на</strong>трешните ревизори во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> ги спроведуваат<br />
ревизиите согласно Законот за јав<strong>на</strong> в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong><br />
фи<strong>на</strong>нсиска контрола (Службен <strong>весник</strong> <strong>на</strong> РМ<br />
бр.90/2009), Меѓу<strong>на</strong>родните стандарди за в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong><br />
ревизија и Кодексот <strong>на</strong> етика <strong>на</strong> в<strong>на</strong>трешните ревизори,<br />
издадени од меѓу<strong>на</strong>родниот Институт <strong>на</strong> в<strong>на</strong>трешни<br />
ревизори (The IIA) со седиште во Флорида, САД.<br />
Основните приниципи <strong>на</strong> в<strong>на</strong>трешните ревизори во <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> се: независност и објективност, разумно<br />
уверување и совет, додавање вредност и помагање<br />
<strong>на</strong> ме<strong>на</strong>џментот во управувањето со ризикот и контролата.<br />
В<strong>на</strong>трешните ревизори во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> при<br />
извршување <strong>на</strong> своите работни задачи демонстрираат<br />
независност, објективност, стручност и интегритет.<br />
Согласно Законот, тие не смеат да извршуваат никакви<br />
други активности во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> што не се поврзани<br />
со в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong> ревизија. Тие исто така постојано се<br />
едуцираат со цел континуирано подобрување <strong>на</strong> квалитетот<br />
<strong>на</strong> својата работа.<br />
Тргнувајќи од амбициозните цели кои <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />
си ги има поставено пред себе, ризиците кои нив ги<br />
загрозуваат се многу<strong>број</strong>ни и од <strong>на</strong>јразлич<strong>на</strong> природа.<br />
За нивно соодветно покривање од круцијално з<strong>на</strong>чење<br />
е соодветниот дизајн и правилното функционирање <strong>на</strong><br />
в<strong>на</strong>трешните контроли во сите процеси во <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong>. Токму затоа е и важ<strong>на</strong> улогата <strong>на</strong> в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong>та<br />
ревизија како проценител <strong>на</strong> сите в<strong>на</strong>трешни контроли<br />
и консултант за нивно постојано подобрување.<br />
Одделението за в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong> ревизија својата работа ја<br />
извршува врз основа <strong>на</strong> одобрен Годишен план за работа.<br />
Годишниот план за работа е изработен согласно претходно<br />
дефинираните ризици од стра<strong>на</strong> ме<strong>на</strong>џментот <strong>на</strong><br />
<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>. Исто така имајќи ги во предвид заложбите<br />
<strong>на</strong> ме<strong>на</strong>џментот за дефинирање <strong>на</strong> работните<br />
процеси преку креирање и приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> Упатства, Годишниот<br />
план за ревизии за 2009 години содржи и ревизии<br />
<strong>на</strong> голем <strong>број</strong> од нив. Вонредни ревизии <strong>на</strong>двор од планот<br />
се извршуваат и <strong>на</strong> барање <strong>на</strong> директорот <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong>.<br />
Меѓу поглавните ревизии извршени до овој момент во<br />
2009 годи<strong>на</strong> (нехронолошки <strong>на</strong>з<strong>на</strong>чени) се следните:<br />
- ревизија <strong>на</strong> Упатството за работа и постапување<br />
во случај <strong>на</strong> детектирање <strong>на</strong> зголемено ниво <strong>на</strong><br />
јонизирачко (радиоактивно) зрачење;<br />
- ревизија <strong>на</strong> Упатството за користење и управување<br />
<strong>на</strong> службени возила во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>;<br />
9
ЦАРИНСКИ ПРОПИСИ<br />
- ревизија <strong>на</strong> <strong>на</strong>чинот и постапката <strong>на</strong> задржување и<br />
исплата <strong>на</strong> <strong>на</strong>доместокот за месеч<strong>на</strong> чла<strong>на</strong>ри<strong>на</strong> во Синдикал<strong>на</strong>та<br />
организација <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и месечниот<br />
<strong>на</strong>доместок за колективното осигурување <strong>на</strong> вработените;<br />
- ревизија <strong>на</strong> регуларноста <strong>на</strong> спроведениот јавен<br />
оглас <strong>број</strong> 1/2009 за вработување <strong>на</strong> царински службеници<br />
во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>;<br />
- ревизија <strong>на</strong> процесот <strong>на</strong> спроведување <strong>на</strong> систематскиот<br />
преглед <strong>на</strong> вработените согласно Законот за<br />
безбедност и здравје при работа;<br />
- ревизија <strong>на</strong> процесот <strong>на</strong> обезбедување <strong>на</strong> стоките<br />
во магацинот во Тетово.<br />
- ревизија за <strong>на</strong>платата <strong>на</strong> побарувањата врз основа<br />
<strong>на</strong> користење <strong>на</strong> услуги за МАКЦИС со 31.12.2008<br />
годи<strong>на</strong>;<br />
- ревизија <strong>на</strong> регуларноста <strong>на</strong> постапката за јав<strong>на</strong> <strong>на</strong>бавка<br />
<strong>на</strong> вршење <strong>на</strong> услуга за одржување <strong>на</strong> хигие<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />
граничните премини <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>;<br />
- ревизија <strong>на</strong> обемот <strong>на</strong> работа <strong>на</strong> Службата за<br />
лабараторија во 2009 годи<strong>на</strong> согласно Упатството за <strong>на</strong>чинот<br />
<strong>на</strong> земање и испитување <strong>на</strong> мостри;<br />
- ревизија <strong>на</strong> процесот за спроведување <strong>на</strong> стручен<br />
испит и издавање <strong>на</strong> лиценца за вршење работи <strong>на</strong><br />
застапување во царинските постапки;<br />
- ревизија <strong>на</strong> системот за видео <strong>на</strong>дзор, снимање и<br />
трансмисија <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />
Извршени се и неколку ревизии заедно со експерти од<br />
Crown agents од кои поз<strong>на</strong>чајни се:<br />
- ревизија <strong>на</strong> успешноста <strong>на</strong> Стратегијата <strong>на</strong> ЦУРМ за<br />
спречување <strong>на</strong> корупција;<br />
- ревизија <strong>на</strong> успешност (ефективност и ефикасност)<br />
во работењето <strong>на</strong> Одделението за оперативни работи<br />
во Секторот за контрола и истраги;<br />
- ревизија <strong>на</strong> ризиците од корупција поврзани со<br />
користењето <strong>на</strong> АСИКУДА++ во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>.<br />
Од извршените ревизии констаирани се <strong>број</strong>ни <strong>на</strong>оди.<br />
Наодите се однесуват <strong>на</strong> слабости во дизајнот и<br />
функционирањето <strong>на</strong> в<strong>на</strong>трешните контроли во ревидираните<br />
процеси, но и несоодвет<strong>на</strong> приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> делови од<br />
одредени Упатства, како и слабости во самите Упатства.<br />
По сите <strong>на</strong>оди дадени се препораки за подобрување <strong>на</strong><br />
в<strong>на</strong>трешните контроли или воспоставување <strong>на</strong> нови<br />
поефикасни и поефективни. Со имаплементацијата <strong>на</strong><br />
дадените препораки з<strong>на</strong>чително се подобрени ревидираните<br />
системи и процеси.<br />
Извршените ревизии се групирани во ревизии <strong>на</strong> усогласеност,<br />
ревизии <strong>на</strong> успешност, системски ревизии и<br />
ИТ ревизии. Покрај нив постојат и фи<strong>на</strong>нсиски ревизии,<br />
кои обично ги извршуваат <strong>на</strong>дворешните ревизори од<br />
Државниот завод за ревизија, а поретко в<strong>на</strong>трешните<br />
ревизори.<br />
ИТ ревизиите се посебен сегмент во практикувањето<br />
<strong>на</strong> в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong>та ревизија. Нив<strong>на</strong>та комплексност и<br />
постојано менување ги прават извонредно сложени<br />
за извршување. Тие се нов предизвик како за <strong>на</strong>с, така<br />
и за в<strong>на</strong>трешните ревизори во цел свет, но и можност<br />
повеќе.<br />
Благодарение <strong>на</strong> експертите од Crown agents, з<strong>на</strong>ењето<br />
и вештините за извршување <strong>на</strong> ИТ ревизии з<strong>на</strong>чително<br />
ни се подобрени.<br />
Со неможноста да се замисли извршување <strong>на</strong> ниеден<br />
процес во современото работење <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />
без да се користи информатичката технологија, се<br />
зголемува и ризикот кој секогаш оди со неа. Неовластен<br />
пристап до системот, злоупотреба <strong>на</strong> податоци,<br />
уништување податоци, оневозможување <strong>на</strong> системот<br />
правилно да функционира се само мал дел од ризиците<br />
кои постојат при користењето <strong>на</strong> информатичката<br />
технологија. Токму затоа ме<strong>на</strong>џментот <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> <strong>на</strong>стојува да ангажира ИТ ревизори во своите<br />
редови, кои з<strong>на</strong>чително ќе го подобрат безбедното<br />
функционирање <strong>на</strong> ИТ системите. Меѓу првите институции<br />
во Македонија <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> ја согледа реал<strong>на</strong>та<br />
опасност од ризиците поврзани со информатичката<br />
технологија и корисноста од ИТ ревизор во <strong>на</strong>сока<br />
<strong>на</strong> проценител <strong>на</strong> ризиците и контролите во ИТ системите.<br />
Николче Спировски,<br />
Одделение за в<strong>на</strong>треш<strong>на</strong> ревизија<br />
10
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
СПРЕЧУВАЊЕ НА НЕЛЕГАЛЕН УВОЗ, ИЗВОЗ И ТРАНЗИТ НА СТОКА И ЗАПЛЕНА НА СТОКА СО<br />
КОЈА СЕ ПОВРЕДУВААТ ПРАВАТА ОД ИНТЕЛЕКТУАЛНА СОПСТВЕНОСТ<br />
ОТКРИВАЧКИ АКТИВНОСТИ<br />
Во текот <strong>на</strong> месец август, царинските работници<br />
при спроведување <strong>на</strong> редовните царински контроли,<br />
спречија повеќе обиди за криумчарење и шверц<br />
<strong>на</strong> непријаве<strong>на</strong> и недозволе<strong>на</strong> стока во <strong>Република</strong><br />
Македонија, како и стока за која постои основано<br />
сомневање дека претставува фалсификат <strong>на</strong> заштитетни<br />
трговски марки.<br />
Привремено одземе<strong>на</strong> непријаве<strong>на</strong> стока<br />
Во текот <strong>на</strong> месец август <strong>на</strong> в<strong>на</strong>трешните царински испостави<br />
како и граничните премини од царинските<br />
работници спречени се повеке обиди за шверц и<br />
криумчарење <strong>на</strong> стоки. При тоа вкупно се запленети и<br />
задржани околу 246.300 парчиња разновид<strong>на</strong> стока од<br />
кои поз<strong>на</strong>чајни се:<br />
- 1 моторен чамец,<br />
- 3.859 парчиња лекови, од кои 2.400 парчиња ефедрин<br />
–прекурзор,<br />
- 256 штеки цигари и 22 литри алкохол (узо и<br />
коњак),<br />
- 2 пиштола, 1 револвер за гас<strong>на</strong> муниција и 256<br />
- парчиња муниција,<br />
- 45 парчиња делови од старо оружје,<br />
- 90 кгр. бензин еуро супер,<br />
- 6.524 парчиња текстил и делови за облека<br />
- 415 работни комбинизони,<br />
- 323 кгр.памуч<strong>на</strong> плетени<strong>на</strong>,<br />
- 2.389 парчиња бижутерија,<br />
- 785 часовници, 22 парчиња различни парфеми,<br />
- 125 кгр бадеми, двопек, 3 пакети гумени бомбони,<br />
чоколади и други кондиторски производи,<br />
- 166.680 парчиња кабел везици и папучи,<br />
- 39.076 парчиња лампиони,<br />
- 20.000 парчиња медицински ракавици,<br />
- 200 чешми, 104 парчиња славини за лавабо, 70 вентили,<br />
- 2.000 батерии, 400 катанци, агрегат за струја,<br />
- 150 литри средство за дезинфекција,<br />
- З<strong>на</strong>чител<strong>на</strong> количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> техничка стока , бела техника,<br />
рачен и електричен алат, автоделови (филтри за<br />
масло и воздух, електронски дизни, автомати за анлансер,<br />
компресор, ретровизори, автокасетофони) и разни<br />
производи и апарати за домаќинство (пегли, маши<strong>на</strong> за<br />
шиење, тенџериња, прибор за јадење итн).<br />
11
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
ОТКРИЕНА ГОЛЕМА КОЛИЧИНА НА ЕКСТАЗИ<br />
На 20.08.2009 годи<strong>на</strong> околу 15,30 часот <strong>на</strong> влез во <strong>Република</strong><br />
Македонија <strong>на</strong> граничниот премин Меџитлија<br />
откриен е обид за нелегално внесување <strong>на</strong> амфетамин<br />
„Екстази” <strong>на</strong> територијата <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија.<br />
При изврше<strong>на</strong> детал<strong>на</strong> контрола <strong>на</strong> патничко моторно<br />
возило марка Опел Сигнум, управувано од државјанин<br />
<strong>на</strong> Холандија, во багажниот простор <strong>на</strong> возилото<br />
помеѓу куферите и другите предмети, во кутија за чевли<br />
про<strong>на</strong>јде<strong>на</strong> е сокрие<strong>на</strong> поголема количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> таблети,<br />
и тоа:<br />
-10.000 таблети амфетамин “Екстази” спакувани во 10<br />
<strong>на</strong>јлонски кеси (во секоја кеса по 1.000 таблети) и<br />
-2 <strong>на</strong>јлонски кеси со непоз<strong>на</strong>та цр<strong>на</strong>, зрнеста материја.<br />
По спроведено тестирање <strong>на</strong> таблетите со дрога тестер<br />
од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> царинска испостава Меџитлија утврдено е<br />
дека се работи за амфетамин „Екстази”.<br />
Изготве<strong>на</strong> е кривич<strong>на</strong> пријава за сторено кривично<br />
дело криумчарење врз основа <strong>на</strong> член 278 од Кривичниот<br />
Законик <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија.<br />
12
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
Во областа <strong>на</strong> заштита <strong>на</strong> правата од интелектуал<strong>на</strong> сопственост<br />
по завршување <strong>на</strong> постапката согласно Законот<br />
за царински мерки за заштита <strong>на</strong> правата од интелектуал<strong>на</strong><br />
сопственост и добие<strong>на</strong> потврда од застапниците<br />
<strong>на</strong> заштитените трговски марки дека привремено задржаните<br />
стоки се фалсификат, во месец август <strong>Царинска</strong><br />
<strong>управа</strong> донесе одобренија за уништување за вкупно<br />
1.124 парчиња стока и тоа за следните трговски<br />
марки: рачни часовници CALVIN KLEIN, <strong>на</strong>очари за сонце<br />
GORGIO ARMANI и POLICE, парфеми LACOSTE и креми<br />
NIVEA<br />
ПРИКАЗНА НА ЕДЕН ЦАРИНИК<br />
Открие<strong>на</strong> организира<strong>на</strong> група која се занимавала со<br />
кражба <strong>на</strong> бензин од цистерни под царински <strong>на</strong>дзор.<br />
По претходно добие<strong>на</strong> оператив<strong>на</strong> информација, <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија со помош<br />
<strong>на</strong> Одделението за оперативни работи разоткри организира<strong>на</strong><br />
група која се занимава со кражба <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong><br />
стока-бензин, од конвојот цистерни кои вршат редовен<br />
извоз <strong>на</strong> гориво за Косово.<br />
На 12 август 2009 годи<strong>на</strong> по претходно добие<strong>на</strong> оператив<strong>на</strong><br />
информација дека во јавниот царински склад<br />
Дени Интер<strong>на</strong>цио<strong>на</strong>л се врши кражба <strong>на</strong> гориво од цистерни<br />
кои се во постапка за извозно царинење и <strong>на</strong> тој<br />
<strong>на</strong>чин се пушта во слободен промет гориво без платени<br />
давачки, пристапивме кон организирање <strong>на</strong> акција за<br />
да се фатат крадците.<br />
Првич<strong>на</strong>та информација беше дека се добро организирани<br />
и многу брзи и вешти во својата работа, и дека<br />
за ед<strong>на</strong> минута точат и по 50 литри гориво, без да го<br />
оштетат царинското обележје. Свесни дека може лесно<br />
да бидеме забележани од крадците прво го сменивме<br />
службеното возило со цивилно, јас и мојот тим бевме<br />
цивилно облечени за да не можат да не забележат<br />
бидејки <strong>на</strong>шиот тим требаше прв да интервенира, а<br />
другите два тима да дојдат <strong>на</strong> помош или да го блокираат<br />
царинскиот терми<strong>на</strong>л, доколку некој од крадците<br />
се обиде да избега.<br />
случува во вториот ред од цистерни, поконкретно, виси<br />
црево од ед<strong>на</strong> цистер<strong>на</strong>, а двајца возачи во канистри точат<br />
гориво од цистер<strong>на</strong>та. Едниот колега истрча прв, јас<br />
по него со видео камера за да евидентирам се што ќе се<br />
случува, а третиот колега позади мене заради моја безбедност.<br />
Откако се легитимиравме, возачите, разбраа<br />
дека се фатени <strong>на</strong> дело <strong>на</strong> лице место.<br />
Горивото го крадеа <strong>на</strong> <strong>на</strong>чин што во ка<strong>на</strong>лот за<br />
испуштање <strong>на</strong> воздух <strong>на</strong> врвот од цистер<strong>на</strong>та протнуваат<br />
тенко црево и го спроведуваат до празните канистри<br />
што претходно ги кријат во возачката каби<strong>на</strong>. За<br />
непол<strong>на</strong> ед<strong>на</strong> минута пристиг<strong>на</strong>а и другите два тима,<br />
водич <strong>на</strong> службено куче К9 и <strong>на</strong>чалникот <strong>на</strong> одделението<br />
за оперативни работи кој беше корди<strong>на</strong>тор <strong>на</strong> целата<br />
акција. Морам да <strong>на</strong>поме<strong>на</strong>м дека коорди<strong>на</strong>цијата<br />
и комуникацијата од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> мобилните тимови кои<br />
беа вклучени во акцијата и коорди<strong>на</strong>торот <strong>на</strong> акцијата<br />
беше <strong>на</strong> високо ниво без никакви пропусти што покажува<br />
дека се работи за професио<strong>на</strong>лци кои <strong>на</strong>висти<strong>на</strong><br />
си ја з<strong>на</strong>ат својата работа да откријат царински прекршок,<br />
но и да внимаваат за безбедноста за сите кои се<br />
во акцијата. Откриени беа лицата Е.М државјанин <strong>на</strong> Косово<br />
и Ј.И државјанин <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија со четири<br />
канти безоловен бензин еуросупер 95.<br />
По откривањето <strong>на</strong> сторителите, по <strong>на</strong>лог за претрес <strong>на</strong><br />
дом и други простории добиен од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> истражен<br />
судија, извршен е претрес, при што се про<strong>на</strong>јдени поголеми<br />
количества <strong>на</strong> <strong>на</strong>фтени деривати, како и празни<br />
пластични канистри кои претходно биле употребувани<br />
за истиот царински прекршок, кои ќе послужат како докази<br />
во прекршоч<strong>на</strong>та постапка поведе<strong>на</strong> против сторителите.<br />
Методи Теодосиевски,<br />
Одделение за оперативни работи<br />
По неколку часа чекање пристиг<strong>на</strong> првиот конвој со гориво<br />
за Косово. Откако се паркираа цистерните во царинскиот<br />
терми<strong>на</strong>л, пристапивме кон контрола <strong>на</strong> последниот<br />
ред од цистерните. Без да не примети никој<br />
од возачите од другите цистерни, излеговме од возилото<br />
и од голема далечи<strong>на</strong> забележавм дека нешто се<br />
<strong>13</strong>
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
АКТИВНОСТИ И МЕРКИ ВО БОРБАТА ПРОТИВ<br />
ЦАРИНСКИ ИЗМАМИ<br />
Поднесени кривични пријави<br />
Постапувајќи по констатираните прекршоци, <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија во август 2009 годи<strong>на</strong><br />
до <strong>на</strong>длежните јавни обвителства поднесе вкупно 14<br />
кривични пријави против 2 правни и 17 физички лица.<br />
Кривичните пријави се поднесени поради постоење <strong>на</strong><br />
основано сомнение дека се сторени следните кривични<br />
дела:<br />
сторени три кривични дела, казниви по член 215, 278<br />
и член 212 став 1 и 4 од Кривичниот законик, затоа што<br />
при контрола <strong>на</strong> патничко моторно возило во негова<br />
сопственост <strong>на</strong> царинската испостава Богородица -<br />
влез во <strong>Република</strong> Македонија, во просторот кај моторот,<br />
под возачкото седиште и во неговиот личен багаж<br />
покрај непријавените текстилни производи и ремени,<br />
царинските службеници откриле и разни лекови, за кои<br />
по извршеното вештачење од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> Бирото за лекови,<br />
било утврдено дека лекот EFEDRIN 50 mg претставува<br />
прекурзор од прва група, односно категорија <strong>на</strong><br />
контролира<strong>на</strong> супстанца, која е предмет <strong>на</strong> посебни дозволи.<br />
Неовластено производство и промет со опојни дроги,<br />
психотропни супстанци и прекурзори<br />
По овој основ, поднесени се две кривични пријави против<br />
три физички лица за сторено кривично дело по<br />
член 215 од Кривичниот законик.<br />
* Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против две физички<br />
лица, албански државјани, затоа што при спроведе<strong>на</strong><br />
царинска контрола кај нив била про<strong>на</strong>јде<strong>на</strong> непоз<strong>на</strong>та<br />
материја за која подоц<strong>на</strong> било утврдено дека<br />
станува збор за исушени и искршени врвови од растението<br />
Cannabis. Стоката, про<strong>на</strong>јде<strong>на</strong> при контрола <strong>на</strong><br />
автобус со македонски регистарски таблички, пријавен<br />
за влез во <strong>Република</strong> Македонија, била распореде<strong>на</strong> во<br />
две бели <strong>на</strong>јлонски кеси, во вкуп<strong>на</strong> тежи<strong>на</strong> од 701 грам.<br />
На ваков <strong>на</strong>чин осомничените неовластено пренесувале<br />
опој<strong>на</strong> дрога-марихуа<strong>на</strong>.<br />
* Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против едно физичко<br />
лице, холандски државјанин, истовремено носител<br />
и <strong>на</strong> пат<strong>на</strong> исправа издаде<strong>на</strong> од <strong>Република</strong> Турција,<br />
затоа што при контрола <strong>на</strong> патничко моторно возило,<br />
управувано од него, во цр<strong>на</strong> кутија за чевли биле<br />
про<strong>на</strong>јдени 10.000 таблети со светло зеле<strong>на</strong> боја и лого<br />
<strong>на</strong> Митцубиши, спакувани во десет кесички, за кои по<br />
извршено вештачење е утврдено дека се работи за психотропни<br />
супстанци, кои <strong>на</strong> нелегалниот пазар се поз<strong>на</strong>ти<br />
како екстази.<br />
Неовластено производство и пуштање во слободен<br />
промет <strong>на</strong> <strong>на</strong>ркотични дроги, психотропни супстанци<br />
и прекурзори, криумчарење и производство и<br />
пуштање во промет штетни средства за лекување<br />
По овои три основи, поднесе<strong>на</strong> е ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава,<br />
против едно физичко лице - германски државјанин, за<br />
Криумчарење<br />
По овој основ, поднесе<strong>на</strong> е ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава против<br />
две физички лица- македонски државјани, за сторено<br />
кривично дело казниво по член 278 став 1 од Кривичниот<br />
законик. При контрола <strong>на</strong> патничко моторно<br />
возило, марка Мерцедес со македонски регистарски<br />
таблички, управувано од осомниченото лице, во придружба<br />
<strong>на</strong> неговата сопруга како сопатник <strong>на</strong> царинската<br />
испостава Јажинце - влез во <strong>Република</strong> Македонија,<br />
била про<strong>на</strong>јде<strong>на</strong> поголема количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> непријавен златен<br />
<strong>на</strong>кит и бижутерија. На овој <strong>на</strong>чин осомничените, со<br />
14
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
<strong>на</strong>мера да ја избег<strong>на</strong>т царинската контрола, се обиделе<br />
да пренесат стока од поголема вредност.<br />
Увоз или пуштање во промет <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока<br />
Шест кривични пријави се поднесе<strong>на</strong> против шест физички<br />
лица – двајца германски државјани, еден бугарски,<br />
еден француски, еден грчки и еден македонски<br />
државјанин. Сите шест лица во месец август, <strong>на</strong> различни<br />
гранични премини се обиделе нелегално да внесат<br />
вкупно 2<strong>13</strong> штеки сокрие<strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока, и тоа,<br />
во првиот случај 17, во вториот 27, во третиот 28, во<br />
четвртиот 42, во петтиот 33 и во последниот случај 66<br />
штеки цигари од различни брендови. Цигарите биле<br />
про<strong>на</strong>јдени при спроведените редовни царински контроли<br />
во возилата, кои се во нив<strong>на</strong> споственост или<br />
управувани од нив. На ваков <strong>на</strong>чин пријавените со <strong>на</strong>мера<br />
да стек<strong>на</strong>т имот<strong>на</strong> корист или вредност се обиделе<br />
нелегално да пренесат добра подложни <strong>на</strong> акциза,<br />
со што е <strong>на</strong>правен обид за избегнување <strong>на</strong> плаќање <strong>на</strong><br />
<strong>цари<strong>на</strong></strong> и други давачки.<br />
Тешка кражба и увоз или пуштање во промет <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong><br />
стока<br />
Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против две македонски<br />
државјанки за сторени две кривични дела: увоз<br />
или пуштање во промет <strong>на</strong> акциз<strong>на</strong> стока, казниво по<br />
член 60 од Законот за Акцизи и Тешка кражба, казниво<br />
по член 236 став 1 точка 3 од Кривичниот законик. Осомничените<br />
<strong>на</strong> влез во <strong>Република</strong> македонија се обиделе<br />
нелегално да внесат 34 литри алкохол, без контролни<br />
маркици, (12 литри алкохолен пијалок „Смирноф“<br />
Водка и 22 литри алкохолен пијалок ,,Бадел,,Коњак), откриени<br />
при преглед <strong>на</strong> патничко моторно возило со македонски<br />
регистарски таблички во сопственост <strong>на</strong> трето<br />
лице. Истиот ден, додека царинскиот службеник ги<br />
изготвувал службените документи, ед<strong>на</strong> од осомничените<br />
влегла во службените простории и <strong>на</strong> безобзирен<br />
<strong>на</strong>чин инсистирала царинскиот службеник да не постапува<br />
по царинските прописи, при што искористувајќи<br />
ги околностите, од царинската просторија во која биле<br />
сместени претходно одземените 34 литри алкохол, без<br />
одобрение го земала рачиот ранец во кој имало 4 литри<br />
алкохол и го предала <strong>на</strong> лицата кои ја чекале <strong>на</strong>двор.<br />
по член 278-а од Кривичниот законик.<br />
* Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против правно<br />
лице од Скопје и одговорното лице од Делчево, бидејќи<br />
при спроведување <strong>на</strong> увоз<strong>на</strong> царинска постапка, со<br />
цел да избег<strong>на</strong>т плаќање <strong>на</strong> царински и други давачки,<br />
приложиле фактури во кои не ја пријавиле вистинската<br />
количи<strong>на</strong> <strong>на</strong> стоките. По извршен детален преглед <strong>на</strong><br />
транспортното моторно возило и стоката, констатирано<br />
е дека покрај пријаве<strong>на</strong>та има и непријаве<strong>на</strong> стока..<br />
* Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против правно<br />
лице од Тетово и неговото одговорно лице од <strong>Република</strong><br />
Турција, бидејќи при спроведување <strong>на</strong> увоз<strong>на</strong> царинска<br />
постапка, со цел да избег<strong>на</strong>т плаќање <strong>на</strong> царински<br />
и други давачки, не ја прикажале вистинската вредност<br />
<strong>на</strong> стоката, вистинскиот <strong>на</strong>чин <strong>на</strong> испорака и точниот<br />
износ <strong>на</strong> транспортните трошоци, т.е приложиле<br />
неверодостојни фактури со пониска це<strong>на</strong> и основица<br />
за пресметка <strong>на</strong> давачките. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија по службе<strong>на</strong> должност во соработка<br />
со царинската служба <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Турција, од каде потекнува<br />
стоката изврши проверка <strong>на</strong> фактурите кои ја<br />
следат стоката и утврди дека вредностите во фактурите<br />
презентирани <strong>на</strong> царинскиот орган при спроведување<br />
<strong>на</strong> царинската постапка з<strong>на</strong>чително се разликуваат од<br />
вредностите во фактурите издадени од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> извозниците.<br />
Покрај поднесените кривични пријави, правните<br />
лица се задолжени да ја платат и разликата <strong>на</strong> избег<strong>на</strong>тите<br />
давачки со решенија во управ<strong>на</strong> постапка.<br />
Криумчарење <strong>на</strong> мигранти<br />
Ед<strong>на</strong> кривич<strong>на</strong> пријава е поднесе<strong>на</strong> против едно физичко<br />
лице, турски државјанин, за сторено кривично дело<br />
Криумчарење <strong>на</strong> мигранти, казниво по член 418-б од<br />
Кривичниот законик, затоа што при преглед <strong>на</strong> патнич-<br />
<strong>Царинска</strong> измама<br />
Две кривични пријави се поднесени против две правни<br />
и две физички лица за сторено кривично дело казниво<br />
15
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
ко моторно возило, марка БМВ-320 Д, со белгиски регистарски<br />
таблички, во сопственост <strong>на</strong> лице со иницијали<br />
М.С, сопруга <strong>на</strong> осомничениот, извршен <strong>на</strong> 05.08.2009<br />
годи<strong>на</strong> <strong>на</strong> царинската испостава Богородица-влез во<br />
<strong>Република</strong> Македонија, во просторот помеѓу задните<br />
седишта <strong>на</strong> возилото и торбите сместени во багажниот<br />
простор, било про<strong>на</strong>јдено, сокриено физичко лице<br />
кое не поседувало важечка пат<strong>на</strong> исправа. По извршениот<br />
личен претрес, кај лицето е про<strong>на</strong>јден документ<br />
за идентификација издаден во 2001 годи<strong>на</strong>, од кој е утврдено<br />
дека станува збор за лице со иницијали А.С.,<br />
државјанин <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Турција, кое е упатено во Прифатниот<br />
центар за странци, при Министерството за в<strong>на</strong>трешни<br />
работи.<br />
Поднесени прекршочни пријави<br />
За откриените обиди за недозволен пренос <strong>на</strong> стока,<br />
како и за оста<strong>на</strong>тите недозволени постапувања, во текот<br />
<strong>на</strong> месец август до Комисијата за одлучување по<br />
прекршок при <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> доставени се вкупно<br />
82 барања за поведување <strong>на</strong> прекршоч<strong>на</strong> постапка (7<br />
барања по прекршоч<strong>на</strong> пријава за возила доставени од<br />
МВР, 52 барања по записник за царински прекршок доставени<br />
од <strong>на</strong>длежните организациони облици во <strong>Царинска</strong><br />
<strong>управа</strong> и 2 се вратени предмети од Основните<br />
судови).<br />
Комисијата за одлучување по прекршоци при одлучување<br />
по веќе поднесени барања за поведување прекршоч<strong>на</strong><br />
постапка во месец август донесе решенија за<br />
вкупно 45 предмети, од кои,<br />
- за 6 предмети одлучи во ит<strong>на</strong> постапка каде сторители<br />
<strong>на</strong> царински прекршоци се странски државјани, од<br />
кои <strong>на</strong>плате<strong>на</strong> е глоба во износ од 3.600 евра во де<strong>на</strong>рска<br />
противвредност, и<br />
- 39 предмети во редов<strong>на</strong> постапка, со донесување<br />
<strong>на</strong> решенија за <strong>на</strong>плата <strong>на</strong> глоба во вкупен износ од 3<br />
милиони де<strong>на</strong>ри и задолжително одземање <strong>на</strong> стоката,<br />
предмет <strong>на</strong> царинскиот прекршок.<br />
Комисијата за одлучување по прекршок со постапка за<br />
порамнување и посредување реши вкупно 5 предмет,<br />
за кои се издадени платни <strong>на</strong>лози за правни лица, одговорните<br />
лица во правните лица и физички лица и <strong>на</strong>плате<strong>на</strong><br />
е глоба во вкупен износ од 750 евра во де<strong>на</strong>рска<br />
противвредност.<br />
16
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
КОНВЕНЦИЈАТА НА СВЕТСКАТА ЦАРИНСКА<br />
ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ПОЕДНОСТАВУВАЊЕ И<br />
УСОГЛАСУВАЊЕ НА ЦАРИНСКИТЕ ПОСТАПКИ<br />
(РЕВИДИРАНА КЈОТО КОНВЕНЦИЈА)<br />
Царинските служби секаде во светот, имаат многу важ<strong>на</strong><br />
улога во растот <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија и развојот<br />
<strong>на</strong> глобалните пазари. Со текот <strong>на</strong> времето, <strong>на</strong>чините<br />
<strong>на</strong> кои царинските служби ја остварувале својата улога<br />
з<strong>на</strong>чително се промениле. Денес, улогата <strong>на</strong> царинската<br />
служба е прошире<strong>на</strong> и помеѓу оста<strong>на</strong>тото вклучува<br />
и активности во поглед <strong>на</strong> олеснување <strong>на</strong> трговија и<br />
заштита <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та безбедност од заканите <strong>на</strong> тероризмот,<br />
транс<strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лниот организиран крими<strong>на</strong>л,<br />
трговските измами, фалсификати и пиратерија. Земајќи<br />
ги предвид овие факти, ефикасноста и ефективноста <strong>на</strong><br />
царинските постапки може з<strong>на</strong>чително да влијае и да ја<br />
подобри економската конкурентност и општествениот<br />
развој преку промовирање <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија<br />
и инвестициите во побезбедно трговско опкружување.<br />
Брзите и предвидливи царински постапки се важен<br />
предуслов за развој <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија и за<br />
економскиот развој.<br />
Како резултат <strong>на</strong> современите предизвици, Светската<br />
царинска организација ја ревидира и ажурира<br />
Меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та конвенција за поедноставување<br />
и хармонизирање <strong>на</strong> царинските постапки (Кјото<br />
конвенција) за да обезбеди таа да одговори <strong>на</strong> современите<br />
потреби <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија. Ревидира<strong>на</strong>та<br />
верзија беше усвое<strong>на</strong> од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> Советот <strong>на</strong> Светската<br />
царинска организација во јуни 1999 годи<strong>на</strong>, а стапи во<br />
сила <strong>на</strong> 3-ти февруари 2006 годи<strong>на</strong> откако 40 договорни<br />
страни <strong>на</strong> ориги<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та Кјото конвенција од 1974 годи<strong>на</strong><br />
го прифатија Протоколот за менување <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та<br />
Конвенција. Денес Ревидира<strong>на</strong>та Кјото Конвенција<br />
има 64 договорни страни. На 28 јули 2009 годи<strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија пристапи кон Меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та<br />
конвенција за поедноставување и усогласување <strong>на</strong> царинските<br />
постапки (Ревидира<strong>на</strong> Кјото конвенција) <strong>на</strong><br />
Светската царинска организација (СЦО).<br />
Во нејзи<strong>на</strong>та ревидира<strong>на</strong> форма, Кјото конвенцијата<br />
е широко прифате<strong>на</strong> како упатсво (блупринт) за модерни<br />
и ефикасни царински постапки во 21-от век. Со<br />
нејзи<strong>на</strong> широка приме<strong>на</strong>, Конвенцијата овозможува<br />
и меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија да се соочи со предвидливи<br />
и ефикасни царински постапки кои се неопходни за<br />
нејзиниот развој.<br />
1. СОДРЖИНА НА РЕВИДИРАНАТА КЈОТО<br />
КОНВЕНЦИЈА<br />
Преку својата содржи<strong>на</strong>, Ревидира<strong>на</strong>та Кјото Конвенција<br />
обезбедува сеопфатен сет од преку 600 правни и технички<br />
одредби кои ги поставуваат основните принципи<br />
<strong>на</strong> современи царински постапки, но нејзи<strong>на</strong>та содржи<strong>на</strong><br />
може да се разгледува пооделно.<br />
Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција се состои од:<br />
Тело <strong>на</strong> Конвенцијата<br />
Општ Анекс - составен од 10 глави:<br />
- општи принципи<br />
- дефиниции<br />
- царинење и други царински формалности<br />
- царински давачки и такси: а) утврдување, собирање<br />
и плаќање <strong>на</strong> царинските давачки и такси, б) одложено<br />
плаќање <strong>на</strong> царинските давачки и такси, в) враќање <strong>на</strong><br />
царинските давачки и такси<br />
- гаранции<br />
- царинска контрола<br />
- приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> информатичката технологија<br />
- односи помеѓу Цари<strong>на</strong>та и трети лица<br />
- информации и одлуки кои ги донесува <strong>цари<strong>на</strong></strong>та: а)<br />
информации за генерал<strong>на</strong> приме<strong>на</strong>, б) информации од<br />
специфич<strong>на</strong> приме<strong>на</strong>, в) одлуки<br />
жалби во царинските постапки: а) право <strong>на</strong> жалба, б)<br />
форми и основи <strong>на</strong> жалба, в) разгледување <strong>на</strong> жалбата<br />
Десет специфични анекси:<br />
А. Пристигнување <strong>на</strong> стока во царинското подрачје<br />
Б. Увоз<br />
В. Извоз<br />
Г. Царински складишта и слободни зони<br />
Д. Транзит<br />
Ѓ. Обработка<br />
Е. Привремен увоз<br />
Ж. Прекршоци<br />
З. Специјалнио постапки<br />
Ѕ. Потекло<br />
Телото <strong>на</strong> конвенцијата (се однесува <strong>на</strong> постапките за<br />
нејзино усвојување и администрирање) и Општиот<br />
анекс (ги содржи основните принципи <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та<br />
Кјото конвенција и предвидува стандарди и транзициски<br />
стандарди) се задолжителни за сите договорни страни.<br />
Преку ваквиот пристап, се обезбедува минималниот<br />
степен <strong>на</strong> хармонизација <strong>на</strong> постапките во сите земји<br />
кои се нејзини договорни страни. Општиот анекс прет-<br />
17
КОНТРОЛИ И ИСТРАГИ<br />
ставува одредница (стандард) за работењето <strong>на</strong> ед<strong>на</strong><br />
совреме<strong>на</strong> царинска служба. Одредбите <strong>на</strong> Општиот<br />
анекс ги содржад и дефинираат заедничките основни<br />
принципи за царинење, царинските давачки и такси,<br />
гаранциите, контролите, информатичката технологија,<br />
односите со трети страни, информациите и одлуките,<br />
жалбите, кои се основа за царинското работење во светот.<br />
Специфичните анекси, кои содржат стандарди и препорачани<br />
пракси не се задолжителни и било која договор<strong>на</strong><br />
стра<strong>на</strong> може да избере одреден Специфичен<br />
анекс или Глава од Конвенцијата која ќе ја прифати. <strong>Република</strong><br />
Македонија, следјќи го примерот <strong>на</strong> Европската<br />
унија го прифати Телото <strong>на</strong> конвенцијата и Општиот<br />
анекс.<br />
Ед<strong>на</strong> од спецификите <strong>на</strong> конвенцијата е тоа што поради<br />
нејзи<strong>на</strong>та структура е овозможен флексибилен избор<br />
<strong>на</strong> обврски од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> договорните страни. Флексибилноста<br />
овозможува да се земат предвид специфичностите<br />
<strong>на</strong> секоја царинска служба, без да се изгуби<br />
сушти<strong>на</strong>та <strong>на</strong> крај<strong>на</strong>та цел, преку целосно и конечно<br />
пристапување кон Конвенцијата <strong>на</strong> сите држави членки<br />
<strong>на</strong> Светската царинска организација да се постигне целос<strong>на</strong><br />
глобал<strong>на</strong> усогласеност и воед<strong>на</strong>че<strong>на</strong> приме<strong>на</strong> <strong>на</strong><br />
царинските постапки.<br />
Принципи <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција<br />
Принципите <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото Конвенција го промовираат<br />
олеснувањето <strong>на</strong> трговијата, но истовремено<br />
обезбедуваат да не се <strong>на</strong>рушат основните функции <strong>на</strong><br />
царинската служба кои се однесуваат <strong>на</strong> контрола <strong>на</strong><br />
стоката.<br />
Еден од главните принципи <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото<br />
конвенција е да обезбеди транспарентност и предвидливост<br />
<strong>на</strong> царинските постапки за учесниците, особено<br />
за увозниците, извозниците, транспортерите и царинските<br />
застапници. Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција<br />
преку своите одредби го промовира олеснувањето <strong>на</strong><br />
трговијата и ефективни контроли со приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> едноставни,<br />
но ефикасни царински постапки.<br />
Основни клучни принципи кои застапени во Ревидира<strong>на</strong>та<br />
Кјото конвенција претставуваат:<br />
18
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />
- предвидливост <strong>на</strong> царинските постапки,<br />
- транспарентност, односно обезбедување <strong>на</strong> <strong>на</strong>времени,<br />
ажурирани и лесно достапни информации,<br />
- почитување <strong>на</strong> правото, односно спречување <strong>на</strong><br />
произволно и некоректно однесување <strong>на</strong> царинските<br />
органи,<br />
- користење <strong>на</strong> информатичка технологија,<br />
- стандардизираност и поедноставување <strong>на</strong> царин<br />
ските декларации и пропратните документи,<br />
- поедноставени постапки за овластени лица,<br />
- максимално користење <strong>на</strong> информатичката технологија,<br />
- користење <strong>на</strong> управување со ризик и спроведување<br />
<strong>на</strong> дополнителни ревизии – последователни контроли,<br />
координирано дејствување со другите гранични<br />
служби,<br />
- партнерство со трговската заедница и<br />
- воспоставен систем <strong>на</strong> жалбени постапки.<br />
Цели <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција<br />
Ед<strong>на</strong> од главните цели <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција<br />
е елиминирање <strong>на</strong> разликите помеѓу царинските постапки<br />
и пракси кои се применуваат кај договорните<br />
страни. Конвенцијата придонесува за развојот<br />
<strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија со поедноставување и<br />
хармонизирање <strong>на</strong> царинските постапки и пракси <strong>на</strong><br />
глобално ниво, со што ја поттикнува меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та соработка.<br />
Царинските постапки може да се поедностават и хармонизираат<br />
со:<br />
- постојано модернизирање <strong>на</strong> царинските постапки<br />
и нив<strong>на</strong> приме<strong>на</strong> <strong>на</strong> предвидлив, постојан и транспарентен<br />
<strong>на</strong>чин;<br />
- транспарентност, достапност и давање <strong>на</strong> потребните<br />
информации <strong>на</strong> заинтересираните страни<br />
во врска со царинското законодавство и неговата<br />
имплементација;<br />
- користење <strong>на</strong> современи техники како што е<br />
управување со ризик, дополнителни контроли по<br />
царинењето и користење <strong>на</strong> современите придобивки<br />
кои ги дава информатичката технологија;<br />
- соработка помеѓу царинските служби, царинската<br />
служба и другите <strong>на</strong>длежни институции и царинската<br />
служба и бизнис заедницата.<br />
Погодности од приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> конвенцијата<br />
Со приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> принципите <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото<br />
конвенција се постигнуваат з<strong>на</strong>чителни и мерливи резултати,<br />
кои произлегуваат од у<strong>на</strong>предувањето <strong>на</strong><br />
ефективноста и ефикасноста <strong>на</strong> царинските служби и<br />
нејзи<strong>на</strong>та функција, посебно при протокот <strong>на</strong> стоката<br />
преку границите. На тој <strong>на</strong>чин ќе се овозможи и <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> да одговори <strong>на</strong> барањата <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та<br />
трговија за обезбедување <strong>на</strong> соодветен баланс помеѓу<br />
нејзините функции за контрола и прибирање <strong>на</strong> приходи<br />
од ед<strong>на</strong> стра<strong>на</strong> и олеснувањето <strong>на</strong> трговијата од друга<br />
стра<strong>на</strong>. Воведувањето и обезбедувањето <strong>на</strong> стандардни<br />
и едноставни постапки кои се хармонизирани низ<br />
сите царински служби ќе придонесе за олеснување и<br />
развој <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>роднита трговија.<br />
Приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција обезбедува<br />
погодности и за државата и за делов<strong>на</strong>та заедница.<br />
Погодностите кои ќе ги има државата од импле ментацијата<br />
<strong>на</strong> Конвенцијата се огледаат во:<br />
- поуспеш<strong>на</strong> <strong>на</strong>плата <strong>на</strong> давачките,<br />
- зголеме<strong>на</strong> економска ефикасност,<br />
- поголема безбедност и заштита <strong>на</strong> општеството,<br />
- поефектив<strong>на</strong> и поефикас<strong>на</strong> распределба <strong>на</strong> ресурсите<br />
и<br />
- странски директни инвестиции кои ќе произлезат<br />
од економскиот раст и развој.<br />
Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција помага при справувањето<br />
со новите предизвици <strong>на</strong> електронската<br />
трговија. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> треба да се прилагоди<br />
<strong>на</strong> модерните деловни практики и <strong>на</strong> влијанието што<br />
електронската трговија може да го има <strong>на</strong> царинските<br />
постапки, со цел да излезе во пресрет <strong>на</strong> барањата за<br />
брзо и ефикасно царинење <strong>на</strong> стоките. Еден од основните<br />
принципи <strong>на</strong> конвенцијата е употребата <strong>на</strong> информациската<br />
технологија како поддршка <strong>на</strong> царинските<br />
постапки, секаде о<strong>на</strong>му каде тоа е економски исплатливо<br />
и за царинската служба и за делов<strong>на</strong>та заедница.<br />
За сите субјекти вклучени во меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија,<br />
усогласувањето со конвенцијата ќе резултира со приме<strong>на</strong><br />
<strong>на</strong> нови правила кои ефикасно ќе ги <strong>на</strong>малат<br />
19
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />
трошоците, ќе се избегне непотребното чекање при<br />
царинењето и пуштањето <strong>на</strong> стоката во слободен промет<br />
и поедноставување <strong>на</strong> постапките за трговците со<br />
соодветно усогласе<strong>на</strong> евиденција.<br />
Генерално, трговците ќе имаат корист од олеснувањето<br />
<strong>на</strong> трговијата и <strong>на</strong>малените трошоци, транспортерите<br />
ќе имаат корист од приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> еднообразни (унифицирани)<br />
царински контроли и побрзо движење <strong>на</strong><br />
стоката и луѓето преку границите, а ќе сe почуствуваат<br />
погодности кои ќе произлезат од користење <strong>на</strong> современи<br />
постапки за контрола со што ќе се обезбеди поголема<br />
<strong>на</strong>плата <strong>на</strong> приходи и зголеме<strong>на</strong> гранич<strong>на</strong> безбедност.<br />
Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција обезбедува погодности<br />
за сите видови <strong>на</strong> транспорт. Ефикасните и едноставните<br />
постапки <strong>на</strong> царинење предвидени во Конвенцијата<br />
се применливи подед<strong>на</strong>кво за сите стоки и за сите видови<br />
<strong>на</strong> транспорт преку кој стоките се пренесуваат во<br />
или <strong>на</strong>двор од царинското подрачје. Формалностите за<br />
сите превозници при влегувањето или <strong>на</strong>пуштањето <strong>на</strong><br />
царинското подрачје исто така треба да бидат унифицирани.<br />
Генерално, приме<strong>на</strong>та <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција<br />
придонесува за олеснување <strong>на</strong> трговијата и<br />
зголемување <strong>на</strong> безбедноста <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>родниот трговски<br />
синџир <strong>на</strong> с<strong>на</strong>бдување. Во таа <strong>на</strong>сока, Светската<br />
царинска организација превзема голем <strong>број</strong> <strong>на</strong><br />
иницијативи кои кулминираа во Рамката <strong>на</strong> стандарди<br />
за обезбедување и олеснување <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та<br />
трговија. Безбедноста и олеснувањето <strong>на</strong> трговскиот<br />
синџир <strong>на</strong> с<strong>на</strong>бдување е овозможе<strong>на</strong> преку приме<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> модерни царински методи и постапки за контрола,<br />
како што е а<strong>на</strong>лизата <strong>на</strong> ризик, употреба <strong>на</strong> претходни<br />
(<strong>на</strong>времени) информации за пратките, концептот <strong>на</strong><br />
овластен економски оператор, соработка помеѓу царинските<br />
служби и помеѓу царинската служба и бизнис<br />
заедницата. <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> која ги применува<br />
принципите <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција ќе биде<br />
во подобра позиција при спроведувањето <strong>на</strong> Рамката<br />
<strong>на</strong> стандарди за обезбедување и олеснување <strong>на</strong> глобал<strong>на</strong>та<br />
трговија развие<strong>на</strong> од стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> Светската царинска<br />
организација.<br />
Стратешката определба <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија за<br />
полноправно членство во Европската унија ја <strong>на</strong>метнува<br />
потребата од хармонизација <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лното за-<br />
20
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />
конодавство со меѓу<strong>на</strong>родните стандарди и преопораки,<br />
како и со законодавството <strong>на</strong> Европската унија<br />
и нејзините земји членки во областа <strong>на</strong> царинското<br />
работење. Пристапувањето кон Кјото конвенцијата е<br />
во согласност со стратешките определби и заложби <strong>на</strong><br />
Владата <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија за воведување <strong>на</strong> современи<br />
царински постапки во согласност со стандардите<br />
<strong>на</strong> ЕУ. Пристапувањето кон стандардите <strong>на</strong> ЕУ во<br />
областа <strong>на</strong> царинското работење се содржани во Спогодбата<br />
за стабилизација и асоцијација меѓу <strong>Република</strong><br />
Македонија и Европските заедници и нивните земји<br />
членки Членот 88 од Спогодбата, предвидува соработка<br />
за приближување <strong>на</strong> царинскиот систем <strong>на</strong> <strong>Република</strong><br />
Македонија кон системот <strong>на</strong> Заедницата. Со нив се<br />
предвидува разме<strong>на</strong> <strong>на</strong> информации помеѓу царинските<br />
служби, развој <strong>на</strong> прекугранич<strong>на</strong>та инфраструктура,<br />
поедноставување <strong>на</strong> инспекциите и формалностите во<br />
однос <strong>на</strong> пренос <strong>на</strong> стоки и поддршка за воведување<br />
модерни царински информативни системи. Имајќи во<br />
предвид дека Европскта унија и нејзините земји членки<br />
се Договорни страни <strong>на</strong> Ревидира<strong>на</strong>та Кјото конвенција,<br />
исполнувањето <strong>на</strong> потребните стандарди истовремено<br />
з<strong>на</strong>чи приближување <strong>на</strong> царинското работење со<br />
<strong>на</strong>јновите трендови во ЕУ.<br />
Исполнување <strong>на</strong> стандардите и препораките од Ревидира<strong>на</strong>та<br />
Кјото конвенција<br />
За усогласување со стандардите <strong>на</strong> Конвенцијата<br />
предвиден е транзиционен период од 36 месеци, а<br />
за транзиционите стандарди период од 60 месеци од<br />
влегувањето во сила <strong>на</strong> Конвенцијата. Транзиционите<br />
периоди кои се релативно долги, ја земаат во предвид<br />
комплексноста <strong>на</strong> самата конвенција, како и потребата<br />
од обезбедвуање <strong>на</strong> соодветни ресурси и потребата<br />
од воведување <strong>на</strong> одредени реформи во царинското<br />
работење. Одредени реформи ги засегаат царинските<br />
служби, додека пак други царинските клиенти односно<br />
подготвока <strong>на</strong>соодветно опкружување.<br />
Врз основа <strong>на</strong> изврше<strong>на</strong> а<strong>на</strong>лиза произлегува дека од<br />
вкупно 121 стандарди и преодни стандарди од колку<br />
што се состои Општиот анекс, 71 стандарди и преодни<br />
анекси се усогласени и при тоа не се потребни дополнителни<br />
дејствија. 34 стандарди и преодни стандарди<br />
се правно усогласени но за истите постои можност<br />
за подобрување при практич<strong>на</strong>та имплементација. За<br />
10 стандардите и преодни стандарди е утврдено дека<br />
се делумно усогласени што з<strong>на</strong>чи дека истите не се во<br />
директ<strong>на</strong> спротивност со <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лното законодавство,<br />
но ќе биде потреб<strong>на</strong> негова дополнител<strong>на</strong> изме<strong>на</strong><br />
и дополнување. За 6 стандарди и преодни стандрарди<br />
е утврдено дека не се усогласени со <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лното<br />
законодавство и за истите ќе биде потребно да се изврши<br />
дополнител<strong>на</strong> изме<strong>на</strong> и дополнување <strong>на</strong> законодавството.<br />
Во <strong>на</strong>сока <strong>на</strong> исполнување <strong>на</strong> стандардите <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> презеде одредени активности како што се:<br />
- Формирано е Советодавно тело за царинска соработка<br />
На 30.01.2009 годи<strong>на</strong> директорот <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>,<br />
Претседателот <strong>на</strong> Стопанска комора <strong>на</strong> Македонија,<br />
претседателот <strong>на</strong> Сојузот <strong>на</strong> стопански комори <strong>на</strong><br />
Македонија, претседателот <strong>на</strong> Стопанска комора <strong>на</strong><br />
Северозапад<strong>на</strong> Македонија, генералниот секретар<br />
<strong>на</strong> МАКАМТРАНС Асоцијација <strong>на</strong> независни синдикати<br />
<strong>на</strong> камионски транспортери, управител Македонија<br />
сообраќај АМЕРИТ и претседателот <strong>на</strong> групацијата <strong>на</strong><br />
меѓу<strong>на</strong>родни шпедитери и логистички оператори, потпишаа<br />
Меморандум за воспоставување <strong>на</strong> советодав<strong>на</strong><br />
врска и соработка и Меморандум за формирање <strong>на</strong> Советодавно<br />
тело. Целта <strong>на</strong> потпишаните меморандумот<br />
е у<strong>на</strong>предување <strong>на</strong> партнерството помеѓу <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> и бизнис заедницата со цел зголемување <strong>на</strong><br />
безбедноста и олеснување <strong>на</strong> меѓу<strong>на</strong>род<strong>на</strong>та трговија.<br />
Зајакнувањето <strong>на</strong> соработка со бизнис заедницата<br />
преку формирање <strong>на</strong> Советодавно тело е стандард <strong>на</strong><br />
Конвенцијата за поедноставување и усогласување <strong>на</strong><br />
царинските постапки (Ревидира<strong>на</strong> Кјото конвенција).<br />
- Законодавно усогласување<br />
Подготвени се измени и дополнувања <strong>на</strong> дел од регулативата<br />
(пред сè во Царинскиот закон и Уредбата<br />
за спроведување <strong>на</strong> Царинскиот закон, а во врска со<br />
воведувањето <strong>на</strong> електронска декларација во транзит<strong>на</strong>та<br />
постапка). Преку предпристап<strong>на</strong>та помош <strong>на</strong> ЕУ,<br />
ИПА 2007. започ<strong>на</strong> реализација <strong>на</strong> три проекта : 1) Техничка<br />
помош за по<strong>на</strong>тамошно усогласување <strong>на</strong> законодавството<br />
со Acquis, 2) Техничка помош за зајакнување<br />
<strong>на</strong> граничните контроли и 3) Техничка помош за<br />
у<strong>на</strong>предување <strong>на</strong> царинскиот ИТ систем преку подготовка<br />
<strong>на</strong> техничка спецификација за изработка <strong>на</strong> софтвер<br />
за поврзување <strong>на</strong> <strong>на</strong>цио<strong>на</strong>лниот со царинските<br />
информациони системи <strong>на</strong> земјите членки <strong>на</strong> ЕУ.<br />
21
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />
- Подготовка <strong>на</strong> соодвет<strong>на</strong> ИКТ подршка <strong>на</strong> царинското<br />
раобтење<br />
Во тек е изработка <strong>на</strong> нов информациски систем за обработка<br />
<strong>на</strong> царински декларации, компатибилен за<br />
конектирање со системите <strong>на</strong> ЕУ. Воспоставен е електронски<br />
едношалтерски систем за издавање увозни<br />
и извозни дозволи и тарифни квоти (Single Window/<br />
One Stop Shop) – EXIM, како еден од предусловите за<br />
воведување <strong>на</strong> контрола од повеќе субјекти при единствено<br />
застанување.<br />
- Продолже<strong>на</strong> е имплементацијата <strong>на</strong> Рамката<br />
<strong>на</strong> стандарди за обезбедување и олеснување <strong>на</strong><br />
трговијата <strong>на</strong> СЦО, преку подотвока <strong>на</strong> препораки,од<br />
стран <strong>на</strong> експерти <strong>на</strong> СЦО и нивно вградување во Акционен<br />
план. Посебен фокус ќе претставува по<strong>на</strong>тамошното<br />
усовршување <strong>на</strong> контролата базира<strong>на</strong> <strong>на</strong> <strong>на</strong>лиза<br />
<strong>на</strong> ризик, интегрираното гранично управување,<br />
олеснувањето <strong>на</strong> трговијата, етиката и интегритетот <strong>на</strong><br />
вработените.<br />
- Регио<strong>на</strong>л<strong>на</strong> хармонизација <strong>на</strong> царинските постаки<br />
Организирањето и започнувањето <strong>на</strong> работа <strong>на</strong> Регио<strong>на</strong>лниот<br />
тренинг центар <strong>на</strong> Светската царинска<br />
организација во <strong>Република</strong> Македонија, кон крајот <strong>на</strong><br />
септември, претставува придонес кон регио<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та соработка<br />
и <strong>на</strong>чин за исполнување <strong>на</strong> стандардите од Ревидира<strong>на</strong>та<br />
Кјото Конвенција и во поширока смисла.<br />
ЛЕТНА ПРАКСА НА СТУДЕНТИТЕ ОД<br />
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ ПРИ УНИВЕРЗИТЕТОТ<br />
„СВЕТИ КИРИЛ И МЕТОДИЈ“ – СКОПЈЕ<br />
Во рамките <strong>на</strong> Меморандумот за соработка помеѓу <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> <strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија и Економскиот<br />
факултет при Универзитетот „Свети Кирил и Методиј“<br />
од Скопје во месец јули – август 32 студенти извршуваа<br />
лет<strong>на</strong> пракса во <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>. За време <strong>на</strong> праксата<br />
имаа можност да се запоз<strong>на</strong>ат со повеќе аспекти<br />
од работењето <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong>. Во продолжение<br />
се дел од <strong>на</strong>јдобрите есеи кои беа задолжителен дел од<br />
обврските од лет<strong>на</strong>та пракса.<br />
УЛОГАТА НА ЦАРИНАТА ВО ЗАШТИТАТА<br />
НА ИНТЕЛЕКТУАЛНАТА СОПСТВЕНОСТ<br />
– ТРИВИЈАЛНОСТА НА ПОТРЕБАТА ОД<br />
СОПСТВЕНОСТ, НАСПРОТИ КОМПЛЕКСНОСТА<br />
НА ТЕХНИКАТА И МЕТОДОЛОГИЈАТА ВО<br />
ЗАШТИТАТА НА ИСТАТА<br />
Сопственоста е цивилизациска категорија која припаѓа<br />
<strong>на</strong> сите генерации кои го откривале, развивале и граделе<br />
светот кој ние денес го поз<strong>на</strong>ваме во неговата автентич<strong>на</strong><br />
и единстве<strong>на</strong> форма. Човекот никогаш не живеел<br />
одвоено од системот колку и тој да бил примитивен. Потребата<br />
од припадност е нужност без која човекот тешко<br />
би преживеал. Припадноста <strong>на</strong>јчесто се забележува<br />
во форма <strong>на</strong> социјализација со <strong>на</strong>јблиската група <strong>на</strong><br />
луѓе, а токму таквата припадност поставува определени<br />
правила <strong>на</strong> игра и го гради системот <strong>на</strong> интеракција во<br />
рамки <strong>на</strong> кругот <strong>на</strong>речен општество. Човечката потреба<br />
за сопственост спротивставе<strong>на</strong> <strong>на</strong> потребата од припадност<br />
кон општеството, социјал<strong>на</strong>та група или определ<strong>на</strong><br />
класа не се разликува по интензитетот, туку по<br />
<strong>на</strong>соката. Чувството <strong>на</strong> припадност зборува за услов<strong>на</strong><br />
сопственост која општеството ја има <strong>на</strong>д Вас, а чувството<br />
за сопственост зборува за припадноста <strong>на</strong> нештата<br />
при Вас. Но филозофијата е <strong>на</strong>ука дијаметрално<br />
спротив<strong>на</strong> од прагматиката, практиката и нештата кои<br />
се случуваат во реалноста во време и место кое се чувствува<br />
односно гледа. Затоа, филозофијата единствено<br />
ја искористуваме за да ја изразиме меѓузависноста<br />
<strong>на</strong> нештата и да ја задоволиме потребата од пошироко<br />
разбирање <strong>на</strong> тематиката. Нашата интенција да зборуваме<br />
за прагматика е задоволе<strong>на</strong> од компаратив<strong>на</strong>та<br />
пиша<strong>на</strong> емпирија и директниот увид во случувањата од<br />
<strong>на</strong>шето <strong>на</strong>јблиско окружување.<br />
Интелектуал<strong>на</strong>та сопственост е емотивно <strong>на</strong>јчув ствителниот<br />
вид <strong>на</strong> сопственост која човекот ја доживува.<br />
Лич<strong>на</strong>та творба е плод, рефлексија <strong>на</strong> <strong>на</strong>јинтим<strong>на</strong>та,<br />
<strong>на</strong>јзаштите<strong>на</strong>та сопственост <strong>на</strong> човекот - неговите<br />
мисли и размисли. Чувството <strong>на</strong> задоволство како<br />
материјално, а уште повеќе и емотивно од таквиот плод<br />
е неопходно за креативен по<strong>на</strong>тамошен развој <strong>на</strong> човештвото.<br />
Ова е во директ<strong>на</strong> корелација со потребата од<br />
заштита <strong>на</strong> истата, а тоа пак со обврската за стопирање<br />
<strong>на</strong> крими<strong>на</strong>лните дејства во оваа област.<br />
22
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />
Имено, крими<strong>на</strong>лот поврзан со интелектуал<strong>на</strong>та<br />
сопственост не е нова тенденција во светот, но со<br />
глобализацијата и <strong>на</strong>предокот во технологијата, пиратеријата<br />
и фалсификивањето стануваат голем бизнис.<br />
Според стручните проценки <strong>на</strong> Британското одделение<br />
за справување со крими<strong>на</strong>л од индустриска сопственост<br />
пресметано е дека дури 7% од светската трговија<br />
е трговија со фалсификувани производи, што во превод<br />
з<strong>на</strong>чи дека некаде <strong>на</strong>д 250 милијарди фунти е вредноста<br />
<strong>на</strong> фалсификуваните производи <strong>на</strong> годишно ниво во<br />
светски рамки. Но, уште позастрашувачки е фактот дека<br />
во последните години забележуваме мултипликација<br />
<strong>на</strong> пиратеријата, и тоа <strong>на</strong>ј<strong>на</strong>пред двојни зголемувања<br />
со тенденција за по<strong>на</strong>тамошен сигурен раст <strong>на</strong> коефициентот<br />
мултипликатор. Во однос <strong>на</strong> ова само како<br />
податок кој ја доловува големи<strong>на</strong>та <strong>на</strong> пиратеријата е<br />
фактот дека 40% од светски продадените музички албуми<br />
се пиратски. Крими<strong>на</strong>лот со индустриска сопственост<br />
директно влијае <strong>на</strong> владата, бизнисите и потрошувачите.<br />
Изгубените работни места поради <strong>на</strong>мале<strong>на</strong>та<br />
потрошувачка <strong>на</strong> ориги<strong>на</strong>лни производи, не<strong>на</strong>платените<br />
даноци од сивата економија се само дел од видливите<br />
последици од пиратеријата и фалсификувањето.<br />
Крими<strong>на</strong>лците во овој бизнис влегуваат <strong>на</strong>јчесто поради<br />
високите профити и нискиот ризик кој го сносат во<br />
оваа дејност. На пример, во <strong>Република</strong> Македонија законодавството<br />
предвидува единствено парични казни<br />
за пиратерија и кршење <strong>на</strong> правата од индустриска сопственост.<br />
Димензиите <strong>на</strong> ваквиот крими<strong>на</strong>л бараат и соодветен<br />
одговор во вид законска заштита.<br />
Заштита <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong>та сопственост е комплексно<br />
прашање во радиус од многу <strong>на</strong>уки - социјални, технички,<br />
економски. Решавањето <strong>на</strong> ова прашање бара<br />
сериозност и поврзаност како в<strong>на</strong>тре во институциите<br />
<strong>на</strong> системот, така и помеѓу истите со цивилното општество,<br />
граѓаните. Проблематиката <strong>на</strong> интелеткуал<strong>на</strong>та<br />
сопственост нужно бара подигнување <strong>на</strong> целокуп<strong>на</strong>та<br />
свест за ова прашање во земјите во развој, економиите<br />
<strong>на</strong> новите пазарни општества и тоа како помеѓу<br />
граѓаните така и во политичките елити и економските<br />
субјекти со влијание во севкупното општествено<br />
уредување. Но, проблемот со индустриската сопственост<br />
се издигнува <strong>на</strong> повисоко ниво токму поради погреш<strong>на</strong>та<br />
перцепција за тоа што претставува кражба<br />
<strong>на</strong> индустриската сопственост. Имено, во светски рамки<br />
крими<strong>на</strong>лот поврзан со индустриска сопственост и<br />
23
МЕЃУНАРОДНА СОРАБОТКА И ЕВРОПСКИ ИНТЕГРАЦИИ<br />
кршење <strong>на</strong> правата од истата се смета за “victimless” односно<br />
крими<strong>на</strong>л без опасност по животот <strong>на</strong> човекот.<br />
Крими<strong>на</strong>лот со индустриската сопственост е изразено<br />
комплексен со постоење <strong>на</strong> мрежи од крими<strong>на</strong>лни организации<br />
и поединци кои се добро координирани и<br />
организирани. Тоа од своја стра<strong>на</strong> бара поголема сериозност<br />
и координираност <strong>на</strong> субјектите од другата<br />
стра<strong>на</strong> <strong>на</strong> оштрицата. Во решавањето <strong>на</strong> овој проблем<br />
нужно е активното учество <strong>на</strong> законодав<strong>на</strong>та власт која<br />
ќе ги следи сите измени и ефективни постигнувања <strong>на</strong><br />
земјите со развие<strong>на</strong> проблематика во областа <strong>на</strong> индустриската<br />
сопстевност, но која во исто време ќе мора да<br />
осмислува и сопствени <strong>на</strong>чини и модуси за справување<br />
со проблемите кои се случуваат <strong>на</strong> матичното тло.<br />
Министерството за в<strong>на</strong>трешни работи и <strong>Царинска</strong>та<br />
<strong>управа</strong> ќе мора да постапуват крајно координирано,<br />
притоа не<strong>на</strong>дминувајќи ги сопствените овластувања и<br />
ограничувања, токму поради исклучително високата<br />
сензитивност <strong>на</strong> Цари<strong>на</strong>та како институција, во време <strong>на</strong><br />
сé позачестени и поизразени <strong>на</strong>пади и обвинувања за коруптивни<br />
дејствија во рамките <strong>на</strong> истата. Бизнис секоторот<br />
има исто така з<strong>на</strong>чај<strong>на</strong> улога во кревање <strong>на</strong> сопстве<strong>на</strong>та<br />
свесност за оваа проблематика и во разбирањето<br />
<strong>на</strong> истата. Треба да се з<strong>на</strong>е дека не постои мал или голем<br />
бизнис при фалсификувањето и пиратеријата. Секој<br />
бизнис, секој производ е потенцијал<strong>на</strong> мета <strong>на</strong> недозволено<br />
копирање и ползување <strong>на</strong> профитите од неговата<br />
посебност противправно. Како посебен моментум,<br />
многу з<strong>на</strong>чаен за правил<strong>на</strong> имплементација <strong>на</strong> законодав<strong>на</strong>та<br />
платформа во оваа област се јавува правилното<br />
функционирање <strong>на</strong> Цари<strong>на</strong>та.<br />
<strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> и нејзините составни испостави согласно<br />
Законот за царински мерки за заштита <strong>на</strong> права<br />
од интелектуал<strong>на</strong> сопственост има право да постапува<br />
<strong>на</strong> <strong>на</strong>чин утврден во законот. „Со Законот за<br />
<strong>Царинска</strong> <strong>управа</strong> во јули 2004 годи<strong>на</strong> постапките и<br />
функционирањето <strong>на</strong> Цари<strong>на</strong>та се усогласени со европските<br />
стандарди и царинската служба добива ингеренции<br />
<strong>на</strong> орган за спроведување <strong>на</strong> законот со посебни<br />
овластувања. Со ова посебен акцент во хармонизација<br />
се посветува <strong>на</strong> дефинирањето <strong>на</strong> <strong>на</strong>длежностите <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та<br />
во оператив<strong>на</strong> смисла и нејзино позиционирање<br />
како служба која треба активно да учествува во<br />
сузбивање <strong>на</strong> прекуграничниот крими<strong>на</strong>л.“ 1 Цари<strong>на</strong>та<br />
де јуре има <strong>на</strong>чини да се справи со крими<strong>на</strong>лот од индустрсика<br />
сопственот, и де факто може индиректно да<br />
влијае <strong>на</strong> приспособување <strong>на</strong> законодав<strong>на</strong>та платформа<br />
кон сопствените потребите и потребите <strong>на</strong> вртоглаво<br />
брзото развивачко општество.<br />
Цари<strong>на</strong>та е директно одговор<strong>на</strong> за заштита <strong>на</strong> сопственоста<br />
<strong>на</strong> сите ентитети. Методологијата со која се користи<br />
во остварување <strong>на</strong> својата задача мора да биде<br />
прилагоде<strong>на</strong> <strong>на</strong> моменталните случувања и општестве<strong>на</strong>та<br />
поставеност <strong>на</strong> подрачјето <strong>на</strong> кое дејствува. Тоа<br />
би з<strong>на</strong>чело дека стандардите кои се <strong>на</strong>метнуваат со<br />
зачленувањето во определени меѓу<strong>на</strong>родни институции,<br />
пристпаувањето кон определени асоцијативни и<br />
интегративни процеси би требало да бидат <strong>на</strong>ј<strong>на</strong>пред<br />
а<strong>на</strong>лизирани, по<strong>на</strong>така ревидирани и конечно прилагодени<br />
<strong>на</strong> ситуацијата во која се <strong>на</strong>оѓа општеството во<br />
кое дејстува конкрет<strong>на</strong>та <strong>цари<strong>на</strong></strong>. Тоа доаѓа од фактот<br />
дека било кој стандард, <strong>на</strong>сочник или упатсво има своја<br />
конкрет<strong>на</strong> <strong>на</strong>ме<strong>на</strong> која не може да биде сéопфат<strong>на</strong>. Институциите<br />
би требало да водат сметка за ефикасно и<br />
ефективно искористување <strong>на</strong> погодностите од добиените<br />
асоцијативни или други статуси. Ова з<strong>на</strong>чи дека<br />
преземените одговорности мора да се почитуваат, но<br />
преземањето <strong>на</strong> одговорности и употребата <strong>на</strong> истите<br />
мора да биде крајно претпазлива и да ја задоволува општата<br />
ситуација <strong>на</strong> <strong>цари<strong>на</strong></strong>та.<br />
Иако во моментов во светот речиси и не постои<br />
подрачје кое не е зафатено од економската криза сепак<br />
тоа не треба да претставува посериозен проблем<br />
за заштитата <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong>та сопстевност како и за<br />
развој <strong>на</strong> истата проблематика. Тоа произлегува и од<br />
фактот дека Светската царинска организација (СЦО) <strong>на</strong><br />
60-тата сесија во Буенос Аирес која што го опфати доста<br />
широко проблемот <strong>на</strong> фи<strong>на</strong>нсиската криза, многу малку<br />
го корелира истиот со заштитата <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong>та<br />
сопственост. Имено, СЦО во само ед<strong>на</strong> потточка зборува<br />
за засилување <strong>на</strong> мерките кои ја регулираат проблематиката<br />
<strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong>та сопственост во доменот<br />
<strong>на</strong> јавното здравство, безбедноста <strong>на</strong> производите,<br />
и олеснување <strong>на</strong> легитим<strong>на</strong> трговија. Тоа е и очекувано,<br />
со оглед <strong>на</strong> фактот дека протекционизмот во периоди<br />
<strong>на</strong> светска криза е <strong>на</strong>јголема зака<strong>на</strong> за бизнисот и<br />
трговијата воопшто, па консеквентно добива и соодветно<br />
внимание.<br />
Но, предходно кажаното треба истовремено да потенцира<br />
и еден важен факт, а тоа е дека во светот проблемот<br />
<strong>на</strong> заштита <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong>та сопственост е сé<br />
уште целосно неистражен и прилично занемаруван без<br />
разлика дали тоа во определен момент е оправдано или<br />
не. Тоа нé <strong>на</strong>ведува кон заклучокот дека методологијата<br />
која во идни<strong>на</strong> ќе се користи пред сé треба да биде<br />
ефикас<strong>на</strong> во заштитата, но и широко ефектив<strong>на</strong> во<br />
24
креирањето свесност за овој проблем што секако з<strong>на</strong>чи<br />
построги казни, поригид<strong>на</strong> законска регулатива, и<br />
цврсти етички вредности <strong>на</strong> целото општество.<br />
Горан Исаковски, студент,<br />
Економски факултет, Универзитет „Свети Кирил и<br />
Методиј“ Скопје<br />
MОЕТО ИСКУСТВО ВО ЦАРИНСКАТА УПРАВА<br />
Оваа годи<strong>на</strong> повторно продолжи соработката помеѓу<br />
Економскиот факултет во Скопје и <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />
<strong>на</strong> <strong>Република</strong> Македонија, која веќе неколку години<br />
<strong>на</strong><strong>на</strong>зад може да се издвои со успех во практично<br />
зближување <strong>на</strong> студентите до материјата од студиите,<br />
која ја совладуваат како теоретски материјал. Овој <strong>на</strong>чин<br />
<strong>на</strong> поврзување има двојни ефекти. Од ед<strong>на</strong> стра<strong>на</strong><br />
<strong>на</strong> <strong>на</strong>с студентите ни се доделува можност одблизу<br />
да погледнеме во секојднев<strong>на</strong>та работа <strong>на</strong> Цари<strong>на</strong>та и<br />
да добиеме впечаток дали во идни<strong>на</strong> можеме да се замислиме<br />
како носители <strong>на</strong> тие работни места, додека<br />
од друга стра<strong>на</strong> царинските службеници и вработените,<br />
соработувајќи со млади студенти кои се жедни<br />
за з<strong>на</strong>ење, го споделуваат нивното работно искуство,<br />
мотивирајќи се себеси да се подобрат <strong>на</strong> работните места<br />
и да <strong>на</strong>предуваат за да истите ги зачуваат .<br />
Кога <strong>на</strong> оглас<strong>на</strong>та табла стоеше списокот <strong>на</strong> студенти<br />
кои ја добиваат оваа шанса, бев пресреќ<strong>на</strong> што и моето<br />
име стоеше <strong>на</strong> него. Од секогаш сум имала пред себе<br />
некое мое видување за Цари<strong>на</strong>та како извршен орган,<br />
но никогаш не замислував дека таа ќе биде еден толку<br />
сложен и <strong>на</strong> високо ниво поврзан систем. Уште од<br />
првиот контакт со одговорните лица, во мене преовладуваше<br />
почет<strong>на</strong> љубопитност да доз<strong>на</strong>м се што царинското<br />
работење крие во себе. Но, секое убаво и долго<br />
патување мора да почне со еден чекор. Тој прв чекор, зародишот<br />
<strong>на</strong> моето практикантско искуство, се <strong>на</strong>оѓаше<br />
во одделението за нетарифни мерки и се што тогаш з<strong>на</strong>ев<br />
е дека тоа одделение хиерархиски влегува во составот<br />
<strong>на</strong> Секторот за царински систем и дека има одговорност<br />
во поглед <strong>на</strong> интелектуал<strong>на</strong>та сопственост.<br />
На почетокот некои податоци за <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong><br />
многу ме изне<strong>на</strong>дуваа. Така беше и со <strong>број</strong>от <strong>на</strong> вработени<br />
кој броеше 1200 луѓе. Отпрво си мислев дека таа<br />
<strong>број</strong>ка е преголема, дури и непотреб<strong>на</strong>, но подоц<strong>на</strong><br />
кога ја добив целос<strong>на</strong>та слика за Царинскиот систем и<br />
кога видов со колку многу работа се оптоварени вработените<br />
и колку широк спектар <strong>на</strong> работи треба да бидат<br />
извршени, моето мислење се промени. Цари<strong>на</strong>та како<br />
орган кој носи толку голема одговорност во улогата да<br />
не заштити од глобализацијата, во улогата да влијае <strong>на</strong><br />
конкурентноста <strong>на</strong> домашните компании како и во заштитата<br />
<strong>на</strong> своите граѓани од <strong>на</strong>дворешните штетни<br />
влијанија, мора да добие з<strong>на</strong>чајно место во државата.<br />
Таа има високо заштит<strong>на</strong> функција која е поврза<strong>на</strong> и е<br />
во служба <strong>на</strong> многу министерства и институции. Оттука,<br />
државата мора да вработи високо обучен и морален<br />
кадар за да Цари<strong>на</strong>та во целост ја извршува правилно<br />
својата функција.<br />
Кога одблизу поглед<strong>на</strong>вме како изгледа работата <strong>на</strong><br />
царинските испостави и граничните премини, кога видовме<br />
колку голем проток <strong>на</strong> луѓе и промет <strong>на</strong> добра се<br />
одвива и кога видовме во колку строги услови се исполнуваат<br />
работните задачи, добив впечаток дека платите<br />
<strong>на</strong> цариниците треба да бидат <strong>на</strong> повисок ранг. Тоа е од<br />
посебно з<strong>на</strong>чење кога моралот треба да биде основ<strong>на</strong><br />
карактеристика и кога станува збор за работа во која<br />
лесно може крими<strong>на</strong>лот и корупцијата да пуштат никулец.<br />
Во последните неколку години Цари<strong>на</strong>та повеќе<br />
става акцент <strong>на</strong> заштит<strong>на</strong>та функција отколку <strong>на</strong> фискал<strong>на</strong>та,<br />
што е карактеристика <strong>на</strong> високо развиените западни<br />
системи. Во свет кога тероризмот зема голем замав<br />
и кога пиратеријата и трговијата со дрога се <strong>на</strong>јблиски<br />
соработници <strong>на</strong> сивата и недозволе<strong>на</strong> трговија, се чини<br />
дека ваквиот тренд <strong>на</strong> заштит<strong>на</strong>та функција е <strong>на</strong>висти<strong>на</strong><br />
оправдан. Сепак, со зголемување <strong>на</strong> заштит<strong>на</strong>та<br />
функција се зголемуваат и приходите во буџетот, како<br />
што е тоа случај и во <strong>Република</strong> Македонија, која во<br />
време <strong>на</strong> рецесија и глобал<strong>на</strong> криза успеала да покаже<br />
поголеми приходи и уште ед<strong>на</strong>ш да докаже дека го подобрува<br />
своето работење, трудејќи се да се доближи до<br />
законодавството и практиката <strong>на</strong> Европската унија.<br />
За разлика од ЕУ која уште од самиот почеток е формира<strong>на</strong><br />
како царинска унија, па оттука има повеќедецениско<br />
искуство, <strong>Република</strong> Македонија во тој поглед ја живее<br />
својата полнолетност, учејќи од стапките и советите <strong>на</strong><br />
другите земји. Таа вложува во високо софистицира<strong>на</strong><br />
опрема која треба да биде уште поголем отпор и зака<strong>на</strong><br />
<strong>на</strong> крими<strong>на</strong>лот, но се чини дека <strong>на</strong> полето човечки ресурси<br />
треба уште да се вложува за да може <strong>на</strong>предокот<br />
во технологијата да биде кадровски следен и резултатите<br />
да се подобруваат уште повеќе. Сепак, не постои и<br />
никогаш нема да постои маши<strong>на</strong>, ниту технологија која<br />
може да го замени човечкиот мозок.<br />
25
О<strong>на</strong> што секој човек го бара кога сака да влезе во<br />
некоја нова работа и да се посвети <strong>на</strong> истата, е секако<br />
мотивацијата, која како движечка сила е клучот за<br />
подобрување. Тоа што пријатно ме изне<strong>на</strong>ди е токму<br />
ваквата можност и во Цари<strong>на</strong>та. Од контактите <strong>на</strong><br />
повеќе луѓе кои беа <strong>на</strong> повисоките работни места, можев<br />
да дојдам до заклучок дека и тука постои можноста<br />
за <strong>на</strong>предување. Доколку доволно се посветиме <strong>на</strong><br />
о<strong>на</strong> што го работиме, резултатите нема да изоста<strong>на</strong>т. Да<br />
се биде дел од овој систем з<strong>на</strong>чи дека мора да се следат<br />
сите промени во законите, да се посетуваат семи<strong>на</strong>ри,<br />
додека пак, во многу случаи е потребно и да се<br />
поседува преговарачка способност и добро да се поз<strong>на</strong>ваат<br />
странските јазици. Дисперзијата и проме<strong>на</strong>та<br />
<strong>на</strong> работните места и задачи е од круцијал<strong>на</strong> важност за<br />
зголемување <strong>на</strong> искуството и визијата.<br />
Како што минуваа работните денови, се повеќе з<strong>на</strong>ење<br />
добивав и сликата полека комплетно се изградуваше. Од<br />
интернет стра<strong>на</strong>та <strong>на</strong> <strong>Царинска</strong>та <strong>управа</strong> добивав многу<br />
корисни информации, ги доз<strong>на</strong>в сите новости кон кои<br />
се стреми Цари<strong>на</strong>та, се запоз<strong>на</strong>в со едно-шалтерскиот<br />
систем и стремежот кон безхартиено работење, а од<br />
Нацио<strong>на</strong>л<strong>на</strong>та програма за усвојување <strong>на</strong> правото <strong>на</strong><br />
ЕУ доз<strong>на</strong>в колку е долг патот <strong>на</strong> царинските реформи<br />
, кој треба <strong>Република</strong> Македонија да го изоди за нивно<br />
коректно спроведување.<br />
Сега, кога заврши практикантското патување, сфаќам<br />
колку во денешно време е важ<strong>на</strong> информацијата. Сите<br />
оние информации кои оваа пракса ми ги понуди, ретко<br />
можат да бидат сместени во само ед<strong>на</strong> книга. А целото<br />
ова искуство вклучува во себе искуства од толку многу<br />
луѓе. Искуство кое говори за фактот дека Цари<strong>на</strong>та секогаш<br />
е исправе<strong>на</strong> пред предизвикот да ја поврзе <strong>Република</strong><br />
Македонија во блиска соработка со остатокот<br />
од светот, а сепак да ја заштити неа и нејзините граѓани<br />
од истиот.<br />
Ива<strong>на</strong> Колева, студент, Економски факултет<br />
Универзитет „Свети Кирил и Методиј“ Скопје<br />
26
Љупка Горан Георгиев Миндошева<br />
Ѓорги Марија Наумовски Боневска<br />
Илија Ире<strong>на</strong> Јаноски Цветковска <br />
<br />
700<br />
При користењето <strong>на</strong> податоците од оваа публикација ги молиме корисниците задолжително да го <strong>на</strong>ведат изворот