NEGA U PREVENCIJI, BOLESTI I POVREDA
NEGA U PREVENCIJI, BOLESTI I POVREDA
NEGA U PREVENCIJI, BOLESTI I POVREDA
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>NEGA</strong> U <strong>PREVENCIJI</strong>, <strong>BOLESTI</strong> I<br />
<strong>POVREDA</strong><br />
Bojana Miladinović<br />
VMS - Dipl. ecc. - zdravsveni menadžment; Strukovna medicinska<br />
sestra - specijalista<br />
ORL -KC -Niš<br />
Faktori rizika<br />
Predstavljamo neke od vodećih faktora rizika u nastajanju<br />
kadriovaskularnih oboljenja na koje medicinska sestra svojim programskim<br />
radom može da utiče.<br />
• Hipertenzija (faktor rizika broj jedan za ishemijske bolesti srca i<br />
moždane insulte)<br />
• Hiperholesterolemija (smatra se da je hiperholesterolemija najznačajniji<br />
faktor u procesu stvaranja ateroskleroze, koja počinje u detinjstvu).<br />
• Pušenje (povećava trigliceride, smanjuje koristan holesterol - HDL -<br />
deluje nepovoljno na srčanu frekvenciju i krvni pritisak ubrzava proces<br />
aterogeneze, izaziva spazam krvnih sudova, i dr.)<br />
• Nepravilna ishrana (preterano masna, slatka, slana, konzervirana<br />
hrana i dr.). Ishrana može biti jedan od uzroka hiperhole-sterolemije, a<br />
indirektno hipertenzije, ateroskleroze i gojaznosti.<br />
Mogućnost prevencije kardiovaskulamih oboljenja<br />
Iskustva iz razvijenih zamalja (primer SAD i Švedske) ukazuju da se<br />
organizovanim i sistematskim merama prevencije može značajno smanjiti<br />
smrtnost i razboljevanje od bolesti srca i krvnih sudova. Švedska je, na<br />
primer, za 10 godina preventivnog rada sma-njlla stopu smrtnosti za 15%, a<br />
stopu razboljevanja za 20%,<br />
Naš nacionalni program za prevenciju hroničnih masovnih nezaraznih<br />
bolesti, takođe predviđa organizovane akcije od strane odgovornih subjekata<br />
za prevenciju kardiovaskularnih oboljenja.<br />
Epidemiološka istraživanja faktora rizika i u našoj zemlji su osnova za<br />
savremeni pristup u uvođenju preventivnih mera (individualnih i kolektivnih)<br />
na suzbijanju danas najmasovnijih i najfatalnijih bolestl kardiovaskularnog<br />
sistema.<br />
ZDRAVSTVENA <strong>NEGA</strong> U <strong>PREVENCIJI</strong><br />
KARDIOVASKULARNIH OBOLJENJA<br />
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju veliki socijalno<br />
medicinski problem u najvećem broju razvijenih zemalja<br />
sveta.<br />
Po stopi mortaliteta se nalaze na prvom mestu svetske<br />
rang liste. Prevencija se mora zasnivati na otklanjanju ili<br />
zaobilaženju faktora rizika.<br />
• Fizička neaktivnost uz prekomernu ishranu dovodi do gojaznosti.<br />
• Gojaznost ( u 95% je alimentarnog porekla i smanjene fizičke<br />
aktivnosti. Gojaznost prate metaboličke promene – povećanje štetnog<br />
holesterola, smanjenje holesterola koji štiti krvne sudove povećanja šećera<br />
u krvi i dr.<br />
• Stres (izaziva tahikardiju, skok krvnog pritiska, stenokardični napad, čak<br />
i naprasnu smrt). Dugotrajni hronični stres dovodi do postepenih promena<br />
na kardiovaskularnom sistemu.<br />
• Alkohol, uziman u manjim količinama (jedna čašica žestokog pića ili<br />
jedna čaša vina) štiti krvne sudove od aterogeneze, a u većim količinama<br />
utiče negativno na kardiovaskularni sistem, te se smatra faktorom rizika za<br />
za njega.<br />
• Druga oboljenja, od kojih je dijabetes mellitus među vodećim faktorima<br />
rizika za koronarne bolesti i moždane insulte.<br />
Prevencija oboljenja srca i krvnih sudova ima dva osnovna prlstupa.<br />
Prvi je ekološki (analiza faktora rizika u populaciji na određenom području<br />
u vezi sa životnom sredinom preduzimanje mera prevencije u periodu pre<br />
nastanka i u toku bolesti).<br />
Drugi pristup se sastoji u tretmanu i lečenju pojedinih predznakova<br />
(prekursora) oboljenja, patogenetskih navika, nepovoljnih činilaca životne<br />
sredine, čime se sprovodi prevencija ili odlaganje nastanka kliničkih<br />
manifestacija kod osoba koje su pod rizikom.<br />
Aktivno učešće lekara i sestara u otkrivanju i otklanjanju faktora rizika<br />
koji su vezani za čoveka i njegov kvalitet života mogu da doprinesu<br />
efikasnijoj prevenciji, nego mere koje se odnose na otklanjanje faktora<br />
rizika iz čovekove okoline, za koje je obično potrebno duže vreme. Ovo tim<br />
pre što veći deo faktora rizika nosi sam čovek svojim zdravstvenim<br />
ponašanjem i stilom živnjenja. Istovremeno, lakše je menjati i prilagođavati<br />
sopstveni način življenja zdravlju, nego prlagođavati društvenu zajednicu i<br />
prirodno okruženje interesima i potrebama vlastitog zdravlja. Svakako da je<br />
najbolje raditi na oba plana, ali prvo na sebi.
Uloga sestre u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja<br />
Prevencija oboljenja srcai krvnih sudova počinje od začeća i treba da se<br />
odvija kontinuirano do kraja života. Medicinske sestre, bilo u pojedinačnom,<br />
porodičnom ili populacionom pristupu, mogu značajno da doprinesu<br />
prevenciji ovih oboljenja. Sprovođenjem strategije primarne zdravstvene<br />
zaštite (i svojih zadataka u zdravstvenoj zaštiti) i svojih zadataka u<br />
zdravstvenoj zaštiti pojedinih grupacija stanovništva, medicinske sestre<br />
kroz zdravstveno vaspitni rad sprovode i mere prevancije kardiovaskularnih<br />
bolesti.<br />
Sekundarna prevencija kardiovaskularnih oboljenja se sastoji u ranom<br />
otkrivanju, dijagnostikovanju i lečenju. Medicinske sestre u svim<br />
dispanzerima, patronažne u porodici i zajednici, mogu da otkriju rane<br />
simptorne i znake bolesti. Učešćem u ranoj dijagnostici i lečenju, odnosno<br />
sprovođenju postupaka negovanja one doprinosi i sprečavanju komplikacija<br />
bolesti.<br />
Primenom strategije prihvatanja bolesti i obaveza u vezi sa bolešću,<br />
učenjem bolesnika kako da žive sa bolešću (primena higijensko dijetetskog<br />
režima), uz saradnju sa porodicom Medicinske sestre znatno mogu da utiču<br />
na kvalitet njihovog života. Povezivanje sestara iz kliničko bolničkih<br />
ustanova sa sestrama iž primarne zdravstvene žaštite je značajno i u<br />
praćenju ovih bolesnika. Na taj način se obezbeđuje kontinuitet nege, što<br />
nesumnjivo utiče na zadovoljstvo i sigurnost bolesnika.<br />
Kada je u pitanju zdravstvena nega, sve navedene mere u sekundarnoj<br />
važe i za tercijarnu prevenciju. No, ipak treba naglasiti da je najznačajnije<br />
sprovođenje mera rehabilitacije. Rana rehabilitacija kod kardiovaskularnih<br />
oboljenja je posebno važna.<br />
U toj fazi medicinska sestra, npr., kod bolesnika sa infarktom miokarda,<br />
kroz postupke negovanja, sprovodi mere rehabilitacije u saradnji sa člavovima<br />
zdravstvenog tima.<br />
Pri tome mora biti veoma obazriva da aktiviranje bolesnika započinje kad se<br />
stanje stabilizuje, odnosno kad to odredi lekar (npr.sprovođenje vežbi disanja,<br />
sedenje u postelji, ustajanje, kretanje i sl.).<br />
Treba istaći da je postupak sa bolesnicima obolelim od pojedinih<br />
kardiovaskularnih oboljenja veoma specifičan i da zahteva sprovođenje<br />
specijalne nege. Zato smo na ovom mestu izneli samo neke opšte mere koje<br />
sprovodi sestra u prevenciji ovih oboljenja, a specifičnosti prevencije pojedinih<br />
bolesti su predmet specijalne nege.<br />
Primarnu prevenciju oboljenja srca i krvnih sudova medicinska sestra<br />
ostvaruje osposobljavanjem pojedinca, porodice i zajednice za zdrav način<br />
života. Razvijanjem pozitivnih oblika zdravstvenog ponašanja i uticajem na<br />
promenu negativnih navika (ishrana, pušenje, fizička neaktivnost,<br />
gojaznost stres i dr.), medicinske sestre utiču na faktore rizika za pojavu<br />
ovih bolesti. One treba stanovništvo da informišu o faktorima rizika i da im<br />
objasne kako oni deluju na kardiovaskularni sistem.<br />
Primarnom prevencijom mogu da se bave i sestre u kliničko bolničkim<br />
ustanovama, naročito kada je u pitanju modifikacija zdravstvenog<br />
ponašanja. Sestre u sprovođenju mera primarne prevencije naročito treba<br />
da sarađuju sa odgovornim subjektima na lokalnom nivou.<br />
Treba obratiti pažnju na strah od aktivnosti, koji može bolesnika da<br />
pasivizira, izazove nesigurnost i beskorisnost.<br />
Ovakav strah je izraženiji kod onih koji su imali neko negativno iskustvo<br />
za koje mogu strah fiksirati (npr. šetnja kada je temperatura niska i<br />
stenokardični napad). Medicinska sestra bolesnike i članove porodice treba<br />
da informiše o nizu detalja u ponašanju (ishrana, dozirana fizička aktivnost,<br />
uticaj klimatskih faktora, kada da šetaju, kako da obezbede odmor i miran<br />
san, kako da se ponašaju u stresnim situacijama, kako da tolerišu druge, o<br />
seksu, kontrolama i slično).<br />
Pored ovoga veoma je važno da medicinska sestra uveri bolesnika da<br />
redovno uzima terapiju i da ga osposobi za samopraćenje stanja (npr.<br />
merenje tenzije, pulsa, vođenje dnevnika tegoba i dr.).<br />
Tercijarna prevencija je značajna mera u sprečavanju invaliditeta i<br />
onesposobljenosti. Ona se ne može odvojeno posmatrati od sekundarne<br />
prevencije.<br />
ZDRAVSTVENA <strong>NEGA</strong> U <strong>PREVENCIJI</strong> SAOBRAĆAJNOG<br />
TRAUMATIZMA<br />
Saobraćajni traumatlzam se nalazi na trećem mestu svetske<br />
rang liste mortaliteta i predstavlja velikl socijalno-medicinski<br />
problem. Angažovanjem društva u celini, posebno<br />
saobraćajnog i zdravstvenog sektora, na sreću ovaj problem<br />
se može značajno smanjiti. Faktori rizika za saobraćajni<br />
traumatizam se odnose na čoveka i na njegovu sredinu.<br />
Najznačajniji su: 1) faktor čovek 2) faktor sredina
faktor čovek faktor sredina<br />
- konzumiranje alkohola - loše saobraćajnice<br />
za vreme vožnje - amortizovana vozila<br />
- nerazvijena saobraćajna - nepotpuna saobraćajna<br />
kultura(vozača i pešaka) signalizacija<br />
- umor, premor (javlja se - blagi zakonski propisi<br />
za vreme duže vožnje) - nedovoljna kontrola<br />
- pušenje (može doći do saobraćaja<br />
trovanja nikotlnom) - loša organizacija<br />
- uzimanje droge saobraćaja i drugo.<br />
- uzimanje sedativa za<br />
vreme vožnje<br />
- upotreba mobilnih telefona<br />
za vreme vožnje ili prelaska ulice<br />
Drugi pravac zdravstveno-vaspitnog rada usmeren je na<br />
rad sa vozačima. U saradnji sa saobraćajnim sektorom<br />
medicinska sestra treba da informiše vozače o uticaju<br />
alkohola, pušenja, sedativa, umora i dr. na vožnju. Ona treba<br />
da im objasni mehanizam dejstva alkohola, pušenja, sedativa i<br />
dr. na nervni sistem i krvne sudove i da im ukaže na opasnosti<br />
ukoliko se za vreme vožnje nepravilno ponašaju. Zdravstveno<br />
vaspitni rad sa vozačima treba da sprovode sestre iz medicine<br />
rada.<br />
Za neke faktore sredine kao što su: hemijske materijc jonizujuće zračenje<br />
i dr. postoje definitlvni dokazi o kancerogenom delovanju kod ljudi.<br />
Preventivno delovanje usmereno na ove faktore rizika uključuje zakonske<br />
mere i propise o zaštiti životne sredine i bezbedne uslove rada u cilju<br />
smanjenja faktora rizika sredine.<br />
U oblasti genetike, veliki napredak je postignut u proučavanju faktora<br />
rizika i gena. Genetske izmene u vidu jedne ili više mutacija aberacija ili<br />
izmenjene transkripcije gena dovode do poremećaja u kontroli rasta<br />
ćelija. Onkogeni, koji imaju ulogu normalnom rastu i razvoju ćelije mogu<br />
mutirati i prouzrokovati nekontrolisan rast ćelije, sto je jedna od<br />
karakteristika karcinoma.<br />
Medicinska sestra u prevenciji saobraćajnog traumatizma<br />
preduzima zdravstveno vaspitne postupke koji su usmereni na:<br />
Prvo - Vaspitanje mladih generacija, odakle se regrutuju<br />
budući učesnici u saobraćaju, (borba protiv alkoholizma, pušenja,<br />
narkomanije, razvijanje saobraćajne kulture u cilju pravilnog<br />
ponašanja u saabraćaju). Vaspitanje za pravilno ponašanje u<br />
saobraćaju počinje u porodici. Patronažne sestre uče roditelje da<br />
primerom a ne rečima pokažu deci kako da se ponašaju pri<br />
prelasku ulice, kako da se kreću trotoarom ili putem i dr. Ona<br />
sarađuje sa predškolskim ustanovama i školama gde se nastavlja<br />
razvijanje saobraćajne kulture.<br />
ZDRAVSTVENA <strong>NEGA</strong> U <strong>PREVENCIJI</strong> MALIGNIH <strong>BOLESTI</strong><br />
Faktori rizika<br />
Prema epidemiološkim podacima o najšešćim karcinomima širom sveta<br />
životna sredina i način života predstavljaju glavne faktore u pojavi malignih<br />
oboljenja koji su u svakoj zemlji posebno izraženi.<br />
Faktori rizika se mogu klasifikovati u egzogene (životna sredina, način<br />
življenja) i endogene (genetske faktore). Dosta se zna o štetnim efektima<br />
faktora rizika vezanim za način života i njihovoj povezanosti sa određenim<br />
lokalizacijama u pojavi karcinoma.<br />
Upotreba duvana, alkohola, preterano sunčanje, upotreba masti u ishrani<br />
su faktori koji ukazuju na neophodnost izmene načina života u cilju<br />
smanjenja rizika od karcinoma.<br />
Faktori rizika za odabrane lokalizacije<br />
Lokalizacija Faktor visokog rizika<br />
Pluća Pušenje<br />
Zračenje<br />
Pasivno pušenje<br />
Koža Preterano sunčanje<br />
Svetao ten<br />
Profesionalna izloženost<br />
Dojka Godine starosti<br />
Lična/porodična anamneza raka dojke<br />
Ishrana sa puno masti<br />
Rana menarha/kasna menopauza<br />
Kolon/rektum Pozitivna lična/porodična anamneza polipa<br />
Ishrana sa puno masti/malo dljetnih vlakana<br />
Ulcerozni kolitis<br />
Starost preko 50 godina<br />
Prostata Crnci obolevaju češće<br />
Starost preko 50 godina<br />
Porodična anamneza raka prostate<br />
Materica/endometrijum Hormonska supstituciona terapija<br />
Rana menarha/kasna menopauza<br />
Preko 50 godlna starosti<br />
Usta Duvan (cigarete, lula, žvakanje)<br />
Preterana upotreba alkohola
Izazov u kontroli malignih oboljenja<br />
Izazov za svaku zemlju će biti :<br />
- da identifikuje strategije koje trenutno koristi, a koje su efikasne u<br />
kreiranju suportivne sredine (sredine podrške) za prevenciju i ranu<br />
detekciju malignih oboljenja;<br />
- da razradi nove strategije prema potrebi u sprečavanju malignih<br />
oboljenja;<br />
- da obezbedi početak i resurse za implementaciju strategija za<br />
prevenciju, rano otkrivanje i rano lečenje malignih oboljenja da evaluira<br />
efikasnost intervencija i troškove zdravlja populacije.<br />
Sekundarna prevencija<br />
Sekundarna prvencija je usmerena na sprovođenje raznih vidova<br />
skrininga, rano otkrivanje i dijagnozu i rano lečenje malignih oboljenja.<br />
Otkrivanje karcinoma u predkliničkoj fazi bolesti, izlečenje ili<br />
usporavanje progresije, spečavanje komplikacija i ublažavanje invaliditeta,<br />
obezbeđuju duži i kvalitetniji život.<br />
Primena sedam upozoravajućih znakova za karcinom, Američkog<br />
udruženja za rak:<br />
1. Promene u pražnjenju creva ili mokraćne bešike<br />
2. Rana koja ne zarasta<br />
3. Neuobičajeno krvarenje ili iscedak.<br />
4. Zadebljanje ili oteklina u dojci ili na drugom mestu<br />
5. Teškoće u varenju ili otežano gutanje<br />
6. Promene u bradavici ili u mladežu<br />
7. Dugotrajan kašalj ili promuklost<br />
Program prevencije malignog oboljenja dojke<br />
Obradićemo program prevencije kod malignih oboljenja dojke, koji se,<br />
takođe, kao model može primeniti i kod ostalih lokalizacija karcinoma.<br />
Da bi medicinske sestre uzele aktivno učešće u sprovođenju programa<br />
prevencije, potrebno je da budu upoznate sa faktorima rizika koji su veoma<br />
značajni u planiranju zdravstvene nege.<br />
Faktori rizika<br />
Istraživači su pokazali da ne postoji samo jedan uzročnik karcinoma dojke.<br />
To je heterogeno uzrokovano oboljenje, i veruje se da karcinom dojke nastaje<br />
kao rezultat skupa genetskih, hormonskih i verovatno specifičnih faktora koji<br />
doprinose etiologiji i razvoju karcinoma dojke.<br />
Najčešći faktori rizika za pojavu karcinoma dojke su:<br />
1. starosno doba<br />
2. pozitivna porodična anamneza<br />
3. pozitivna lična anamneza.<br />
Medicinske sestre u sprovođenju programa zaštite od malignih<br />
oboljenja<br />
Sestre će svoje aktivnosti usmeriti u sprovođenju programa za sprečavanje malignih<br />
oboljenja u nekoliko nivoa prevencije u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj prevenciji.<br />
Primarna prevencija<br />
U primarnoj prevenciji medicinske sestre će svoje aktivnosti usmeriti na<br />
promociju i unapređenje zdravlja stanovništva, kroz organizovane vidove prenošenja<br />
znanja u radu sa pojedincem, porodicom zajednicom kao i preko svih vrsta medija.<br />
Unapređenje zdravlja obuhvata sve aktivnosti usmerene na poboljšanje fizičke sredine,<br />
uključujući porodicu, radno mesto, školu i okolinu, u cilju promena ka zdravom načinu<br />
života. Informisanje stanovništva o pravilnoj ishrani, štetnim efektima pušenja, sunčanja,<br />
konzumiranja alkohola i o zdravom načinu života, dobijaće sve veći značaj u radu<br />
medicinskih sestara. Sestre svoje aktivnosti sprovode kroz jasno osmišljene planove koji<br />
obuhvataju: predavanja, pružanje informaclja putem sredstava javnog informisanja,<br />
obezbeđivanje štampanog materijala u vidu brošura takođe, obuhvataju motivaciju u<br />
pružanju podrške osobama koje nisu u stanju da izmene svoje životne navike i prihvate<br />
nove stilove života, kao i podršku onim osobama koje su spremne za promenu<br />
dosadašnjeg načina živola i za usvajanje novog stila življenja u cilju unapređenja<br />
sopstvenog zdravlja.<br />
Tercijarna prevencija<br />
Tercijarna prevencija podrazumeva sprovođenje mera u cilju<br />
preveniranja nastanka invaliditeta osoba u ranom stadijumu bolesti.<br />
Medicinske sestre učestvuju u sprovođenju zdravstvene nege u cilju<br />
sprečavanja komplikacija nakon sprovođenja hirurške intervencije, na<br />
primer, kod pojave nepokretnosti ruke u slučaju mastektomije. Takođe<br />
učestvuju u praćenju i ublažavanju nuzefekata hemioterapije i<br />
radioterapije kao i u sprovođenju mera psihosocijalne rehabilitacije.<br />
Starosno doba<br />
Incidenca karcinoma dojke raste sa godinama starosti. Većina<br />
karcinoma dojke je dijagnostifikovana kod žena od 40 godina i starijih.<br />
Ovaj faktor rizika je promenljiv u različitim starosnim grupama.<br />
Pozitivna porodična anamneza<br />
Žene sa pozitivnom porodičnom anamnezom, a odnosi se na članove<br />
porodice odnosno rodbinu prvoga reda (majka, sestra, tetka) imaju<br />
relativan rizik 2 do 3 puta veći nego kod opšte populacije. Rizik se i dalje<br />
povećava ukoliko su i majka i sestra imale karcinom dojke (relativan rizik<br />
veći od 5 puta). Rizik je najveći kada je karcinom bio u<br />
premenopauzalnom dobu i bilateralan. Kod nekih porodica se ova<br />
pojava karcinoma dojke može smatrati slučajnom ili objasniti mogućim<br />
interakcijama zajedničke životne sredine, kulturološkim ili<br />
socioekonomskim faktorima koji nisu dovoljno razjašnjeni.
Pozitivna lična anamneza<br />
- rana menarha<br />
- kasna menopauza<br />
- starije prvorotke<br />
- nerađanje, nedojenje<br />
- povreda dojki<br />
- benigne promene u dojkama<br />
- nutritivni faktori rizika.<br />
Primarna prevencija<br />
- rana udaja<br />
- prvi porođaj pre 30 godina života<br />
- dojenje<br />
- prevencija mastita<br />
- redukcija masne hrane<br />
- održavanje telesne težine<br />
- izbegavanje korišćenja hemijskih kontraceptivnih sredstava.<br />
U sprovođenju preventivnog programa kod pojave malignih oboljenja<br />
dojke medicinske sestre učestvuju u sledećim aktivnostima:<br />
1. Sprovođenju anketnog selektivnog skrininga koji ima za cllj rano<br />
otkrivanje karcinoma dojke, kod prividno zdravih žena<br />
2. Rade, na upoznavanju što većeg broja žena sa simptomima<br />
karcinoma dojke<br />
3. Upoznavaju i uče žene o metodama i tehnikama samopregleda dojki<br />
4. Pružaju psihosocijalnu podršku u daljim dijagnostičkim ispitivanjima<br />
kod pozitivnog testa skrininga.<br />
Samopregled dojki - SPD<br />
Medicinske sestre imaju veoma značajnu ulogu u motivaciji žena za<br />
samopregled. Potrebno je da ih nauče kako da obave samopregled<br />
dojki,koliko puta u toku meseca, i sam način samopregleda. SPD<br />
predstavlja besplatan, privatan i vrlo jednostavan pregled. Žene se<br />
osposobljavaju za veštinu sistematskog opipavanja dojki i otkrivanje<br />
palpativnih čvorova ako ih ima. Mnogi lekari smatraju da je SPD korisna<br />
mera u očuvanju zdravlja u praksi zdravog života, a sama tehnika pregleda<br />
nema nikakvih neželjenih efekata.<br />
Većina žena koje praktikuju SPD ne obavljaju na pravi način samopregled<br />
dojke, iz više razloga:<br />
- nemaju dovoljno znanja kako se to radi<br />
- nedostatak samopouzdanja da to mogu uraditi na pravi način<br />
- strah da će otkriti nešto što neće biti "dobro"<br />
- nelagodnost pri dodirivanju dojki<br />
- nedostatak poverenja u SPD kao način pregleda i otkrivanja promena<br />
- zaboravnost ili nedostatak motivacije.<br />
Simptomi i znaci koje svaka žena treba da poznaje:<br />
- nejednakost dojki<br />
- tvrdline, zadebljanja, čvorići u dojci<br />
-uvlečenje (retrakcija) kože ili mamile<br />
- promene na mamili<br />
- ranica i svrab<br />
- sekret iz dojke, krv<br />
- crvenilo kože<br />
- povećane žlezde u pazušnoj jami<br />
- bol u dojci (trnjenje i tištanje).<br />
Anketni selektivni skrining<br />
Sestra objašnjava cllj sprovođenja anketnog selektivnog skrininga,<br />
objašnjava pitanja koja su za neke žene nerazumljiva i aktivno učestvuje u<br />
popunjavanju upitnika, ali ne sugeriše odgovore. Nakon sprovedenog<br />
anketiranja, složene upitnike obrađuje služba epidemiologije, gde<br />
učestvuje i viša medicinska sestra, nakon čega se formiraju tri grupe žena:<br />
I grupa sa simptomima: Ova grupa žena ima neki od simptoma koji<br />
bi mogao da ukaže na postojanje oboljenja. Žena se upućuje na pregled i<br />
savetuje se samopregled dojki jednom mesečno.<br />
II grupa – rizična grupa: Smatra se da kod tih žena postoji veća<br />
verovatnoća za nastanak karcinoma dojke u odnosu na ostalu populaciju.<br />
U sistem pregleda uključuju se kontrole i savetuje im se samopregled za<br />
koji su prethodno obučene.<br />
III grupa – bez simptoma i bez rizika: Savetuje im se samopregled<br />
i jednogodišnja kontrola.<br />
Aktivnosti sestara u sprovođenju samopregledu dojki (SPD)<br />
Uz dobru obuku i uz motivaciju žena, sestre mogu doprineti da se SPD<br />
koristi jednom mesečno, od 20. godine života, kao i da im to postane životna<br />
navika.Žene koje ranije ulaze u menopauzu treba savetovati da pregledaju<br />
svoje dojke u odgovarajućoj zdravstvenoj instituciji, 5-7 godina posle<br />
početka menopauzalnog ciklusa, ukoliko pre tog vremena samopregledima<br />
ne nalaze promene. Post-menopauzne žene savetovali bi da odaberu isti<br />
dan svakog meseca kada će praktikovati SPD.<br />
Sestre kao učesnici u sprovođenju SPD, angažuju se u uključivanju što<br />
većeg broja žena u SPD, naročito preko 40 godina starosti, prilagođavaju<br />
štampane brošure za edukaciju žena starosnom dobu i kulturi, uče žene<br />
SPD-u pojedinačno ili u grupama, podstiču porodičnu motivaciju i<br />
individualizaciju pristupa svakoj ženi.<br />
U našim domovima zdravlja postoji popularno pisana i ilustrovana literatura<br />
(leci, agitke, brošure) dostupna besplatno svakoj zainreresovanoj ženi, sa<br />
detaljnim uputstvima za samopregled dojki na prisustvo tumora.
Veoma je značajno širenje informacija da je rak dojke, kao najčešći i<br />
visokorizičan za zdravlje žene, u visokom procentu,odnosno gotovo<br />
potpuno izlečiv, ako se otkrije na vreme. To je tačna informacija koja<br />
umanjuje strah i motiviše žene da prihvate obuku i redovan<br />
samopregled dojki. O ovim, kao i drugim intervencijama u svom radu,<br />
medicinske sestre treba da vode svoju dokumentaciju po svim pravilima<br />
Procesa zdravstvene nege, da svoje nalaze učine dostupnim<br />
odgovajućim službama, da prate osobe suspektne na tumorozne<br />
promene, da im pomognu u brzom pristupu dijagnostikovanju i lečenju i<br />
da o tom svom radu pišu i objavljuju svoje izveštaje. To podiže<br />
sestrinska znanja, stručnu kvalifikovanost, poverenje korisnika i<br />
priznanja stručne i društvene javnosi. Sestre takvim svojim radom<br />
smanjuju pritisak pacijenata na lekarske ordinacije, smanjuju vrlo skupo<br />
kliničko lečenje karcinoma invaliditet žena sa svim fizičkim,<br />
emocionalnim i socijalnim posledicama koje takav ishod nosi, pa<br />
nažalost i prerani smrtni ishod u prilično visokom procentu kod ove<br />
lokacije kancera.<br />
PRIKAZ PACIJENTA PO<br />
PROCESU ZDRAVSTVENE<br />
NEGE SA DIJAGNOZOM<br />
KARCINOM LARINKSA<br />
BOJANA MILADINOVIĆ<br />
VMS Dipl. ecc –menadžmenta u zdranstvu<br />
Strukovna medicinska sestra –specijalista<br />
DIJAGNOZA: carcinom laringis; Dissectione colli selectiva<br />
supraomahoidea bill. et lobectomiam glandulae thyroidee l. sin; st.post<br />
iradiationem progresio morbi; Haemoragio,Disphagio,<br />
n.n. pacijent;m.b.734/09<br />
1957 god.; 4 –ti doravak na ORL-Klinici<br />
Anamnesis vitae;Redovno uzimao kardiolosku terapiju,Cave<br />
penicillium,dugogodisnji pusac.<br />
Anamnesis familliae; negira bolest od znacaja za hereditet.<br />
Anamnesis morbi; 2005 totalna laringektomija,zatim sprovedena<br />
zracna terapija. Redovno kontrolisan.Novembra 2007.god. uocen<br />
peritraheostomalni recidiv. 2009.god.nacinjena palijativna extirpacija<br />
tumora oko traheostome. Sada se nastavlja sa lecenjem.<br />
Status presents; traheostomiran,povremeno dezorijentisan,kahektican,<br />
odaje utisak teskog bolesnika.<br />
Primer iz prakse<br />
Bolesnicima koji boluju od malignih bolesti grla potrebna je<br />
svaka vrsta pomoci u preoperativnom i postoperativnom toku<br />
kao i odredjen vid rehabilitacije.<br />
Maligni tumori larinksa dovode do teskog tj. potpunog<br />
invaliditeta.<br />
Faktori rizika:<br />
1.Uznapredovala bolest<br />
2.Zakasnela dijagnoza<br />
3.Nedovoljna informisanost o prirodi bolesti i<br />
uspesnosti lecenja.<br />
Psihofizicko stanje<br />
1. Recidiv tumora<br />
2.Traheostoma<br />
3. Plasirana metalna kanila<br />
4. Hemorhagia<br />
5. Sekret obilan, mukopurulentan,mestimicno hemoragican<br />
6. Zavoj,gaza natopljena krvlju<br />
7. Krkljanje<br />
8. Dispnea (povremena)<br />
9. Nekroza tumorskog tkiva<br />
10. Koza oko stome lividna<br />
11.TA 90/50<br />
12. Fp./110<br />
13. Febrilan<br />
14. Povremeno dezorjentisan,uplasen<br />
15. Pasivno saradjuje<br />
16. Koza i vidljiva sluzokoza bleda<br />
17. Plasirana vigo igla<br />
18. Kahektican.
Sestrinska dijagnoza i kolaborativni problem<br />
1. Mogucnost iskrvavljenja zbog uznapredovanog malignog procesa,<br />
2. Mogucnost gubitka svesti i koma,<br />
3.Mogucnost ugusenja zbog krvarenja i aspiracije ugrusaka krvi i tkivnih<br />
produkata,<br />
4. Mogucnost sekundarne infekcije,<br />
5. Mogucnost upale pluca i respiratrna insuficijencija,<br />
6. Bol –dolor,<br />
7. Hipotenzija,<br />
8.Tahikardija,<br />
9. Mogucnost povrede usled dezorjentisanosti,<br />
10. Deficit u samozbrinjavanju, potpuno zavistan u nezi,<br />
11. Anemija,<br />
12. Mogucnost upale vene zbog vigo igle,<br />
13. Socijalna izolacija-prekid kontakta sa porodicom i prijateljima,<br />
14. Pacijent i njegova porodica su nedovoljno informisani o bolesti,<br />
15. Parenteralna ishrana.<br />
14. Privuci paznju pacijentu,podici komunikaciju na visi nivo,<br />
15. Imace normalnu kozu i sluzokozu za narednih 48 sati,<br />
16. Bolje ce spavati za narednih 24 sata,<br />
17. Nece doci do samopovredjivanja u toku hospitalizacije,<br />
18. Nece doci do upale vene u vezi sa vigo iglom,<br />
19. Do kraja hospitalizacije imace realan uvid u svoje stanje i mogucnost<br />
za kvalitetniji zivot,<br />
20. Prihvatice nastavak zivota sa plasticnom kanilom,<br />
21.Govornu komunikaciju ce morati da ostvaruje drugim sredstvima<br />
komunikacije(zvuk trube,mimika,olovka i papir) i “Provox” II proteza za<br />
rehabilitaciju glasa.<br />
22. Parenteralna ishrana,<br />
23. Pacijent ce steci potrebna znanja o svojoj bolesti.<br />
Cilj nege<br />
1. Nece doci do iskrvavljenja,<br />
2. Nece doci do spustanja krvi iz trahee u donje disajne puteve,<br />
3. Pacijent se nece ugusiti,<br />
4. Nece doci do gubitka svesti i kome,<br />
5. Nece doci do infekcije,<br />
6. Nece imati bola za 6 sati,<br />
7. Imace normalan TA za naredna 2 sata,<br />
8. Imace normalan F/p za 2 sata,<br />
9. Nece doci do upale pluca zbog febrilnosti i nepokretnosti,<br />
10. Moci ce da se okrece u krevetu i da ustaje iz kreveta uz tudju pomoc i<br />
negu,<br />
11. Ordinirana terapija,laboratoriske analize,<br />
12. Bice orijentisan za naredna 24 sata,<br />
13. Vratiti bolesnika svakodnevnom zivotu,<br />
1. Oslobadjanje disajnih puteva,<br />
2. Kompresija vene jugularis,<br />
3. Korektivna hemostaza,<br />
4. Aspiracija,lavaza,<br />
Plan nege<br />
5. Permanentni nadzor,<br />
6. Nega oko traheostome i zamena gaze,<br />
7. Zamena metalne kanile plasticnom kanilom sa kafom,
Previjanje, zamena kanile<br />
22.Okretanje bolesnika, postavljanje u odgovarajuci polozaj,aktiviranje,<br />
noge preko ivice kreveta, pomoc pri ustajanju,<br />
23.Empatski stav i prave reci od strane medicinske sestre pri komunikaciji,<br />
24.Ukljucen logoped,<br />
25.Zdravstveno vaspitni rad i edukacija porodice za rad sa takvim<br />
bolesnikom u kucnim uslovima,<br />
26.Rad u maloj grupi (operisani bolesnici od iste bolesti),<br />
27.Ukljucen dijateticar (sonda),<br />
28.Parenteralna ishrana, nazogastricna sonda<br />
8. Pracenje vitalnih znaka na 30 min.,2 sata,4 sata (po potrebi),<br />
9. Posle podvezivanja krvnog suda kontrola gaze i zavoja,aspiracija,lavaza,<br />
10.Rad u strogo asepticnim uslovimaoko bolesnika (aspiracija plasticnim<br />
cevcicama samo za jednokratnu upotrebu),<br />
11.Redovna zamena plasticne kanile i previjanje i redovna zamena gaze natopljena<br />
fizioloskim rastvorom,<br />
12. Pracenje intenziteta bola,<br />
13. Razgovor sa pacijentom, pridobijena njegova naklonost,omogucene vanredne<br />
posete porodice,prijatelja i kolega sa posla,<br />
14. Ukljucena porodica u negu,<br />
15. Ordinirana terapija, kiseonik, krv, plazma,<br />
16. Kontrola KKS, HCT, gasnih analiza, elektrolita i sve ono sto ordinira lekar<br />
17. Toaleta usne duplje i licna higijena,<br />
18. Presvlacenje i brisanje bolesnika,<br />
19. Kupanje,<br />
20. Ogradice oko kreveta i stalno prisustvo medicinske sestre,<br />
21. Redovna promena vigo igle i heparinizacija,<br />
Evaluacija<br />
1.Krvarenje prestalo, podvezan krvni sud,<br />
2.Nije doslo do ugusenja,<br />
3.Plasirana plasticna kanila koja ce se redovno menjati (nastavlja zivot sa<br />
plasticnom kanilom),<br />
4.Bolovi su prisutni ali smanjenog inteziteta,<br />
5.Iskljucen sa kiseonika,<br />
6.Anemija popravljena ali dat predlog za dalju kontrolu kks,<br />
7.FA=120/80,<br />
8.Fp/82,<br />
9.Previjanje nastaviti jednom dnevno a po potrebi i dva puta,<br />
10.Ustaje odrzava licnu higijenu ali ne i higijenu posteljnog<br />
rublja,<br />
11.Nije doslo do upale pluca,
12.Nije doslo do samopovredjivanja,<br />
13.Nije doslo do upale vena,<br />
14.Ezofagealni govor nije ni pocet,<br />
15.Koza i vidljiva sluzokoza su nesto bolje,<br />
16.Informisan o nastavku zivota sa kanilom,<br />
17.Porodica osposobljena za negu takvog bolesnika u kucnim<br />
uslovima,<br />
18.Kaheksija nije popravljena ali delimicno produbljena zbog<br />
patologije bolesti,<br />
19.Nastavio ishranu u kucnim uslovima preko sonde (osposobljena cerka),<br />
20.Shvatio ozbiljnost svoje bolesti i nastavio lecenje.<br />
Predlog mera<br />
1.Negovati pacijente po procesu zdravstvene nege u svim zdravstvenim<br />
ustanovama,<br />
2.Osposobiti sve medicinske sestre za ovakav nacin negovanja,<br />
3.Trajno sacuvati evidentiranu sestrinsku dokumentaciju sa ostalom<br />
medicinskom dokumentacijom.<br />
Zakljucak<br />
Proces zdravstvene nege je nova metoda proverena u praksi, koja ima<br />
niz prednosti u odnosu na klasican sistem negovanja. Pacijent aktivno<br />
participira u procesu zdravstvene nege kao i njegova porodica, dobija<br />
kompleksnu, kvalitetnu negu i nastavak kontinuirane nege. Zdravstvena<br />
nega zasluzuje da bude nauka.<br />
Pacijent je pri otpustu dobio dokumentaciju:<br />
1.Otpusnu listu<br />
2.Sestrinsku otpusnu listu<br />
Propratno pismo je poslato nadleznom Domu zdravlja sa<br />
kratkim osvrtom sta je postignuto oko bolesnika u nezi kao i<br />
predlog sta dalje raditi oko bolesnika. Na kraju, zatrazen je<br />
izvestaj o stanju bolesnika za narednih 15 dana.
Change language