Separat broj 3, prilog časopisa TABOO broj 5 * ZAKON O ...

Z A K O N
O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA
(Objavljen u Slu`benom listu SRJ, broj 24/98)
I. PREDMET ZAKONA
^lan 1.
Ovim zakonom ure|uju se prava autora knji`evnih, nau~nih i
umetni~kih dela (u daljem tekstu: autorsko pravo), prava interpretatora,
proizvo|a~a fonograma, videograma, emisija i baza podataka kao prava srodna
autorskom pravu (u daljem tekstu: srodna prava), na~in ostvarivanja autorskog
i srodnih prava i sudska za{tita tih prava.
II. AUTORSKO PRAVO
1. Autorsko delo
^lan 2.
(1) Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izra`ena u
odre|enoj formi, bez obzira na njegovu umetni~ku, nau~nu ili drugu
vrednost, njegovu namenu, veli~inu, sadr`inu i na~in ispoljavanja, kao
i dopu{tenost javnog saop{tavanja njegove sadr`ine.
(2) Autorskim delom smatraju se, naro~ito:
1) pisana dela (knjige, bro{ure, ~lanci i dr.);
2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
3) dramska, dramsko-muzi~ka, koreografska i pantomimska dela, kao
i dela koja poti~u iz folklora;
4) muzi~ka dela, sa re~ima ili bez re~i;
5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
6) dela likovne umetnosti (slike, crte`i, skice, grafike, skulpture i
dr.);
7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
8) kartografska dela (geografske i topografske karte);
9) planovi, skice, makete i fotografije;
10) ra~unarski programi (u izvornom, objektnom i izvr{nom kodu).
1

^lan 3.
(1) Nezavr{eno autorsko delo, delovi autorskog dela, kao i naslov
autorskog dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz
~lana 2. stav 1. ovog zakona.
(2) Nezavisno od odredbe stava 1. ovog ~lana, za{tita za autorsko delo
obuhvata i naslov tog dela.
^lan 4.
(1) Pozori{na re`ija i koreografija, prevodi, prilago|avanja, muzi~ke
obrade, kao i prerade autorskih dela smatraju se autorskim delom ako
ispunjavaju uslove iz ~lana 2. stav 1. ovog zakona.
(2) Delo prerade je delo u kome su prepoznatljivi karakteristi~ni elementi
prera|enog (izvornog) dela.
(3) Za{tita autorskog dela iz stava 1. ovog ~lana ni na koji na~in ne
ograni~ava prava autora izvornog dela.
^lan 5.
(1) Autorskim delom smatra se i zbirka autorskih dela koja, s obzirom na
izbor i raspored sastavnih delova, ispunjava uslove iz ~lana 2. stav 1.
ovog zakona (enciklopedija, zbornik, antologija, izabrana dela, muzi~ka
zbirka, zbirka fotografija, grafi~ka mapa i sl.).
(2) Autorskim delom se smatra i zbirka narodnih knji`evnih i umetni~kih
tvorevina, kao i zbirka dokumenata, sudskih odluka i sli~ne gra|e
koja, s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova ispunjava uslove
iz ~lana 2. stav 1. ovog zakona.
(3) Zbirkom se smatra i baza podataka, bez obzira da li je u ma{inski
~itljivoj ili drugoj formi koja, s obzirom na izbor i raspored sastavnih
delova ispunjava uslove iz ~lana 2. stav 1. ovog zakona.
(4) Za{tita zbirke ni na koji na~in ne ograni~ava prava autora dela koja su
sastavni deo zbirke.
^lan 6.
(1) Autorskopravnom za{titom nisu obuhva}ene op{te ideje, na~ela,
principi i uputstva koji su sadr`ani u autorskom delu.
(2) Ne smatraju se autorskim delom:
1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi;
2) slu`beni materijali dr`avnih organa i organa koji obavljaju javnu
funkciju;
2

3) slu`beni prevodi propisa i slu`benih materijala dr`avnih organa i
organa koji obavljaju javnu funkciju;
4) podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.
^lan 7.
(1) Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji na~in i bilo gde u
svetu, prvi put saop{teno javnosti od strane autora, odnosno lica koje
je on ovlastio.
(2) Autorsko delo je izdato kad su primerci dela pu{teni u promet od
strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio u broju koji, imaju}i u
vidu vrstu i prirodu dela, mo`e da zadovolji potrebe javnosti.
(3) Delo likovne umetnosti se smatra izdatim i onda kad je originalni
primerak, ili najmanje jedna kopija dela u~injena trajno pristupa~nom
javnosti od strane autora, odnosno lica sa njegovom dozvolom.
2. Nastanak prava
^lan 8.
Autor u`iva moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela
od trenutka nastanka autorskog dela.
3. Subjekt autorskog prava
^lan 9.
(1) Autor je fizi~ko lice koje je stvorilo autorsko delo (u daljem tekstu:
delo).
(2) Autorom se smatra lice ~ije su ime, pseudonim ili znak nazna~eni na
primercima dela, ili navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne
doka`e druga~ije.
(3) Autor dela je nosilac autorskog prava.
(4) Pored autora nosilac autorskog prava mo`e biti i lice koje nije autor a
koje je u skladu sa ovim zakonom steklo autorsko pravo.
^lan 10.
(1) Koautor je fizi~ko lice koje je zajedni~kim stvarala~kim radom sa
drugim licem stvorilo delo.
3

(2) Koautori su nosioci zajedni~kog autorskog prava na koautorskom delu,
ako ovim zakonom ili ugovorom kojim se ure|uju njhovi me|usobni
odnosi nije druga~ije predvi|eno.
(3) Za ostvarivanje autorskog prava i preno{enje tog prava neophodna je
saglasnost svih koautora. Koautor ne sme uskratiti svoju saglasnost
protivno na~elu savesnosti i po{tenja, niti ~initi bilo {ta {to {kodi ili bi
moglo {koditi interesima ostalih koautora.
(4) Svaki koautor je ovla{}en da podnosi tu`be za za{titu autorskog prava
na koautorskom delu, s tim da mo`e da postavlja slu`bene zahteve
samo u svoje ime i za svoj ra~un.
(5) Ako se nisu druga~ije sporazumeli koautori dele ekonomsku korist od
iskori{}avanja koautorskog dela srazmerno stvarnom doprinosu koji je
svaki dao u stvaranju dela.
^lan 11.
(1) Koautorima filmskog dela se smatraju pisac scenarija, re`iser i glavni
snimatelj.
(2) Ako je muzika bitan element filmskog dela (muzi~ki film) i
komponovana je za to delo, onda je i kompozitor koautor filmskog
dela.
(3) Ako se radi o crtanom, odnosno animiranom filmu ili su crte` ili
animacija bitni elementi filmskog dela, onda su i glavni crta~ i glavni
animator koautori filmskog dela.
^lan 12.
(1) Ako dva ili vi{e autora spoje svoja dela radi zajedni~kog
iskori{}avanja, svaki od autora zadr`ava autorsko pravo na svom delu.
(2) Odnosi izme|u autora spojenih dela se utvr|uju ugovorom.
^lan 13.
(1) Autorsko pravo na autorskom delu ~iji autor nije poznat (anonimno
delo ili delo pod pseudonimom) ostvaruje:
1) za izdato delo - izdava~;
2) za objavljeno ali neizdato delo - lice koje je delo objavilo.
(2) Lica iz stava 1. ovog ~lana moraju, u slu~aju sumnje, dokazati da su
svoje pravo na izdavanje, odnosno objavljivanje dela pribavili od
autora, odnosno autorovog naslednika.
4

(3) Kad se utvrdi identitet autora dela iz stava 1. ovog ~lana, prestaju
prava izdava~a, odnosno lica koje je delo objavilo.
4. Sadr`ina autorskog prava
4.1. Moralna prava autora
4.1.1. Pravo paterniteta
^lan 14.
Autor ima isklju~ivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu.
4.1.2. Pravo na nazna~enje imena
^lan 15.
(1) Autor ima isklju~ivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu
nazna~eni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom
svakog javnog saop{tavanja dela.
(2) Autor se mo`e u pojedina~nim slu~ajevima na izri~it na~in odre}i
prava iz stava 1. ovog ~lana.
4.1.3. Pravo objavljivanja
^lan 16.
(1) Autor ima isklju~ivo pravo da objavi svoje delo i da odredi na~in na
koji }e se ono objaviti.
(2) Do objavljivanja dela samo autor ima isklju~ivo pravo da javno daje
obave{tenja o sadr`ini dela ili da opisuje svoje delo.
4.1.4. Pravo na za{titu integriteta dela
^lan 17.
Autor ima isklju~ivo pravo da {titi integritet svog dela, i to naro~ito:
1) da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovla{}enih
lica;
2) da se suprotstavlja javnom saop{tavanju svog dela u izmenjenoj ili
nepotpunoj formi;
3) da daje dozvolu za preradu svog dela.
5

4.1.5. Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskori{}avanju dela
^lan 18.
Autor ima isklju~ivo pravo da se suprotstavlja iskori{}avanju svog dela
na na~in koji ugro`ava ili mo`e ugroziti njegovu ~ast ili ugled.
4.2. Imovinska prava autora
^lan 19.
(1) Autor ima pravo na ekonomsko iskori{}avanje svog dela, kao i dela
koje je nastalo preradom njegovog dela.
(2) Za svako iskori{}avanje autorskog dela od strane drugog lica autoru
pripada naknada ako ovim zakonom ili ugovorom nije druk~ije
odre|eno.
4.2.1. Prava na iskori{}avanje dela u telesnoj formi
4.2.1.1. Pravo na snimanje i umno`avanje
^lan 20.
(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli bele`enje
svog dela na telesni nosa~ (papir, magnetna traka, vinilni disk,
kompakt disk, filmsku traku, kasetu i sl.) i umno`avanje primeraka
svog dela.
(2) Umno`avanje se mo`e vr{iti naro~ito {tampanjem, crtanjem, gravurom,
fotografisanjem, livenjem i drugim postupcima umetni~ke grafike i
plastike, mehani~kog ili magnetnog bele`enja.
(3) Umno`avanjem dela arhitekture smatra se pored ~injenja iz stava 1.
ovog ~lana i gra|enje objekta prema planu, odnosno projektu.
(4) Umno`avanje dela postoji nezavisno od broja primeraka dela, tehnike
kojom su umno`eni i trajnosti primeraka.
(5) Ako je autorsko delo ra~unarski program, umno`avanjem se smatra i
sme{tanje celog ili dela programa u memoriju ra~unara, odnosno
pu{tanje programa u rad na ra~unaru.
6

e~ o:
4.2.1.2. Pravo stavljanja primeraka dela u promet
^lan 21.
(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli stavljanje u
promet primeraka svog dela.
(2) Stavljanje primeraka dela u promet obuhvata i:
1) nu|enje primeraka dela radi stavljanja u promet;
2) skladi{tenje primeraka dela radi stavljanja u promet;
3) uvoz primeraka dela.
(3) Pravo autora na stavljanje primeraka dela u promet ne deluje prema
onom vlasniku primerka dela koji je taj primerak legalno pribavio od
autora ili od lica koje je autor ovlastio (iscrpljenje prava). Vlasnik
mo`e primerak dela koji je legalno pribavio od autora slobodno dalje
stavljati u promet.
4.2.1.3. Pravo davanja primeraka dela u zakup
^lan 22.
(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje
primeraka svog dela u zakup.
(2) Ako autor ustupi proizvo|a~u fonograma, odnosno videograma svoje
pravo iz stava 1. ovog ~lana, on zadr`ava pravo na u~e{}e u dobiti
koja se ostvaruje davanjem u zakup primeraka autorovog dela (dela
zabele`ena na video kaseti, audio kaseti, kompakt disku i sl.).
(3) Autor se ne mo`e odre}i prava na u~e{}e u dobiti iz stava 2. ovog
~lana.
^lan 23.
Autor nema isklju~ivo pravo iz ~lana 22. stav 1. ovog zakona ako je
1) gra|evinski realizovanom delu arhitekture;
2) delu primenjene umetnosti, realizovanom u vidu industrijskog ili
zanatskog proizvoda;
3) delu koje je nastalo ili je umno`eno radi davanja u zakup kao
isklju~ivog oblika iskori{}avanja dela, ugovorenog izme|u autora i
vlasnika primerka dela.
7

4.2.2. Prava na iskori{}avanje dela u bestelesnoj formi
4.2.2.1. Pravo izvo|enja
^lan 24.
(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvo|enje
svog dela.
(2) Izvo|enjem, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se javno
saop{tavanje nescenskih dela (govor, muzika) u`ivo pred publikom.
4.2.2.2. Pravo predstavljanja
^lan 25.
(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli
predstavljanje svog dela.
(2) Predstavljanjem, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se javno
saop{tavanje scenskih dela (dramsko, dramsko-muzi~ko, koreografsko,
pantomimsko delo) u`ivo pred publikom.
4.2.2.3. Pravo preno{enja izvo|enja ili predstavljanja
^lan 26.
(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli preno{enje
izvo|enja ili predstavljanja svog dela.
(2) Preno{enjem izvo|enja ili predstavljanja, u smislu stava 1. ovog ~lana,
smatra se istovremeno javno saop{tavanje dela koje se izvodi ili
predstavlja, publici koja se nalazi izvan prostora u kome se delo
izvodi ili predstavlja u`ivo, uz pomo} tehni~kih ure|aja kao {to su
zvu~nik, odnosno ekran i zvu~nik.
4.2.2.4. Pravo emitovanja
^lan 27.
(1) Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli emitovanje
svog dela.
(2) Emitovanjem, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se javno
saop{tavanje dela `i~nim ili be`i~nim prenosom elektromagnetnih,
elektri~nih ili drugih signala na daljinu (radio-difuzija i kablovska
difuzija).
8

(3) Be`i~no emitovanje i `i~no emitovanje su odvojene radnje
iskori{}avanja dela, i predmet su dva posebna autorskopravna
ovla{}enja, osim:
1) ako je `i~na reemisija dela koje se be`i~no emituje tehni~ki
neophodan uslov za prijem emisije;
2) ako se `i~nom reemisijom dela koje se be`i~no emituje signalom
snabdeva manje od sto prijemnika, na nekomercijalnoj osnovi.
(4) Radnja emitovanja, u smislu stava 2. ovog ~lana, postoji i kada se pod
kontrolom subjekta koji vr{i emitovanje (u daljem tekstu: emisiono
preduze}e), i na njegovu odgovornost, signali koji su namenjeni za
javni prijem {alju u neprekinutom komunikacionom lancu ka satelitu i
nazad na zemlju.
(5) Ako su signali kodirani, emitovanje preko satelita postoji pod uslovom
da su sredstva za dekodiranje signala dostupna javnosti preko
emisionog preduze}a iz stava 4. ovog ~lana, ili preko tre}eg lica koje
ima ovla{}enje emisionog preduze}a.
(6) Pod emitovanjem, u smislu stava 2. ovog ~lana, smatra se i javno
saop{tavanje dela `i~nim ili be`i~nim putem, na na~in koji omogu}ava
pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on
odabere.
4.2.2.5. Pravo javnog saop{tavanja dela koje se emituje
^lan 28.
Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo
delo koje se emituje istovremeno javno saop{tava publici na javnim mestima
kao {to su vozila javnog saobra}aja, restorani, ~ekaonice i sl. putem tehni~kih
ure|aja kao {to su radio-aparat ili televizor.
4.2.2.6. Pravo javnog saop{tavanja dela sa nosa~a zvuka ili slike
^lan 29.
Autor ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo
delo koje je zabele`eno na nosa~u zvuka, odnosno nosa~u slike (gramofonska
plo~a, kompakt disk, audio kaseta, video kaseta, filmska traka, opti~ki disk,
dijapozitiv) javno saop{tava uz pomo} tehni~kih ure|aja za reprodukovanje
zvuka, odnosno slike.
9

4.3. Prava autora prema vlasniku primerka autorskog dela
4.3.1. Pravo na pristup primerku dela
^lan 30.
(1) Autor ima pravo da od vlasnika primerka njegovog dela tra`i da mu
omogu}i pristup tom primerku, ako je to neophodno radi umno`avanja
dela, i ako se time bitno ne ugro`avaju opravdani interesi vlasnika,
odnosno lica koje dr`i taj primerak dela.
(2) Vlasnik dela, odnosno lice koje dr`i primerak dela iz stava 1. ovog
~lana nije du`no da autoru preda primerak dela.
4.3.2. Pravo sle|enja
^lan 31.
(1) Autor dela likovne umetnosti i autor knji`evnog, nau~nog i muzi~kog
dela u pogledu njegovog izvornog rukopisa, ima pravo da od vlasnika
originalnog primerka njegovog dela, odnosno rukopisa koji proda
drugome taj primerak u roku od 30 dana od dana njegove prodaje
bude obave{ten o imenu i adresi novog vlasnika dela i da potra`uje
iznos u visini od 3% od prodajne cene.
(2) Autor se ne mo`e odre}i prava iz stava 1. ovog ~lana, niti mo`e
njime raspolagati.
(3) Pravo iz stava 1. ovog ~lana se nasle|uje.
(4) Pravo iz stava 1. ovog ~lana ne postoji za dela iz oblasti arhitekture i
filmska dela.
^lan 32.
(1) Galerista ili organizator javne prodaje originala likovnih dela, odnosno
izvornih rukopisa du`an je da u roku iz ~lana 31. stav 1. ovog zakona
obavesti autora, odnosno njegovog naslednika:
1) izvr{enoj prodaji njegovog dela;
2) ceni po kojoj je delo prodato;
3) imenu i adresi prodavca dela;
4) imenu i adresi novog vlasnika dela.
(2) Galerista ili organizator javne prodaje originala likovnih dela, odnosno
izvornih rukopisa mo`e se osloboditi obaveze davanja autoru imena i
adrese prodavca, ako autoru isplati iznos iz ~lana 31. stav 1. ovog
zakona.
10

(3) Ako postoji osnovana sumnja u ispravnost i potpunost obave{tenja
dobijenih od galeriste ili organizatora javne prodaje, originala likovnih
dela, odnosno izvornih rukopisa, autor ima pravo da tra`i na uvid
odgovaraju}u dokumentaciju tog lica. Ako se utvrdi da obave{tenje
sadr`i neta~ne ili nepotpune podatke, tro{kove u vezi sa ostvarenjem
uvida u dokumentaciju snosi galerista ili organizator javne prodaje
originala likovnih dela, odnosno izvornih rukopisa.
4.3.3. Pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti
^lan 33.
(1) Vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i fotografije
ima pravo da taj primerak izla`e, bez obzira na to da li je delo
objavljeno, osim ako je autor, prilikom otu|enja tog originalnog
primerka, to izri~ito i u pisanoj formi zabranio.
(2) Autor ne mo`e zabraniti izlaganje originalnog primerka dela koji
pripada muzeju, galeriji ili drugoj sli~noj javnoj instituciji.
4.3.4. Pre~e pravo autora na preradu primerka dela arhitekture
^lan 34.
(1) Ako vlasnik gra|evine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture
ima nameru da vr{i odre|ene izmene na gra|evini obavezan je da
preradu dela prvo ponudi autoru ako je dostupan.
(2) Ako se izmene na gra|evini vr{e prema delu prerade koje nije sa~inio
autor, moraju se po{tovati moralna prava autora.
4.4. Pravo autora na posebnu naknadu
^lan 35.
(1) Autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, mo`e o~ekivati
da }e bez dozvole autora biti umno`avana na nosa~e zvuka, slike i
teksta, imaju pravo na posebnu naknadu od prodaje tehni~kih ure|aja i
nosa~a zvuka, slike i teksta, koji su podobni za takvo umno`avanje.
(2) Solidarni du`nici naknade iz stava 1. ovog ~lana su proizvo|a~,
uvoznik i prodavac tehni~kih ure|aja, odnosno nosa~a zvuka, slike i
teksta.
(3) U slu~aju umno`avanja autorskih dela fotokopiranjem ili sli~nom
tehnikom, pored prava na naknadu iz stava 1. ovog ~lana, autor ima
11

pravo i na naknadu od pravnog ili fizi~kog lica koje uz naplatu pru`a
usluge fotokopiranja.
(4) Lica iz stava 2. ovog ~lana ne pla}aju naknadu za tehni~ke ure|aje,
nosa~e zvuka, slike i teksta ako su oni namenjeni izvozu.
(5) Autori mogu ostvariti svoje pravo na naknadu iz st. 1. i 3. ovog ~lana
samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih
prava.
5. Ograni~enje autorskog prava
5.1. Zajedni~ka odredba
^lan 36.
U slu~ajevima iskori{}avanja autorskog dela na osnovu odredaba ovog
zakona o ograni~enju autorskog prava mora se navesti ime autora dela i izvor
iz koga je delo preuzeto (izdava~ dela, godina i mesto izdanja, ~asopis,
novina, televizijska ili radio stanica gde je delo, odnosno odlomak dela
izvorno objavljen ili neposredno preuzet i sl.).
5.2. Suspenzija isklju~ivih prava i prava na naknadu
^lan 37.
Bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade objavljeno autorsko
delo mo`e se umno`avati i javno saop{tavati radi sprovo|enja slu`benog
postupka pred sudskim ili drugim dr`avnim organima.
^lan 38.
(1) U okviru izve{tavanja javnosti putem {tampe, radija i televizije o
teku}im doga|ajima, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja
autorske naknade umno`avanje primeraka dela, kao i vr{enje svih
drugih oblika javnog saop{tavanja dela, pod slede}im uslovima:
1) da je delo objavljeno;
2) da se delo pojavljuje kao sastavni deo teku}eg doga|aja o kome
se javnost izve{tava;
3) da se umno`avanje primeraka dela, kao i drugi oblici javnog
saop{tavanja dela vr{e samo u onom obimu koji odgovara svrsi i
na~inu izve{tavanja o teku}em doga|aju.
12

(2) Ako su predmet izve{tavanja govor, odnosno beseda ili drugo delo iste
prirode dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske
naknade delo u celini umno`iti i javno saop{titi.
^lan 39.
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade
izvo|enje, predstavljanje, preno{enje izvo|enja ili predstavljanja, kao i javno
saop{tavanje dela sa nosa~a zvuka i slike, za potrebe nastave, kao i na
priredbama u obrazovnim ustanovama, ustanovama verskih zajednica,
ustanovama za zdravstvenu i socijalnu za{titu, kazneno-popravnim i vaspitnopopravnim
ustanovama, pod slede}im uslovima:
1) da je delo objavljeno;
2) da se delo ne koristi radi dobiti organizatora ili tre}eg lica;
3) da publika ima besplatan pristup;
4) da interpretatori dela ne primaju naknadu za izvo|enje ili
predstavljanje tog dela.
^lan 40.
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade
umno`avanje kratkih odlomaka objavljenih dela za svrhe nastave ili ispita.
^lan 41.
(1) Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade
umno`avanje primeraka objavljenog dela za potrebe li~nog obrazovanja
i sli~ne potrebe.
(2) Umno`eni primerci dela iz stava 1. ovog ~lana ne smeju se stavljati u
promet niti koristiti za bilo koji drugi oblik javnog saop{tavanja dela.
(3) Odredba stava 1. ovog ~lana ne odnosi se na:
1) snimanje izvo|enja, predstavljanja i prikazivanja dela;
2) trodimenzionalnu realizaciju planova za dela likovne umetnosti;
3) gra|evinsku realizaciju dela arhitekture;
4) pravljenje nove gra|evine po uzoru na postoje}u gra|evinu koja je
autorsko delo;
5) ra~unarske programe.
^lan 42.
(1) Ako je autorsko delo ra~unarski program, dozvoljeno je licu koje je na
zakonit na~in pribavilo primerak ra~unarskog programa da, radi
13

sopstvenog uobi~ajenog namenskog kori{}enja programa, bez dozvole
autora i bez pla}anja autorske naknade:
1) sme{ta program u memoriju ra~unara i pu{ta program u rad;
2) otklanja gre{ke u programu, kao i da vr{i druge neophodne
izmene u njemu, ako ugovorom nije druk~ije odre|eno;
3) na~ini rezervni primerak programa na trajnom telesnom nosa~u;
4) izvr{i dekompilaciju programa isklju~ivo radi pribavljanja
neophodnih podataka za postizanje interoperabilnosti tog programa
sa drugim, nezavisno stvorenim programom ili odre|enom
ra~unarskom opremom, pod uslovom da taj podatak nije bio na
drugi na~in dostupan.
(2) Podatak dobijen radnjom iz stava 1. ta~ka 4. ovog ~lana ne sme se
saop{tavati drugima ili koristiti za druge svrhe, posebno za stvaranje
ili plasman drugog ra~unarskog programa kojim bi se povredilo
autorsko pravo na prvom.
(3) Lice koje je na zakoniti na~in pribavilo primerak ra~unarskog
programa mo`e preduzeti radnje iz stava 1. ovog ~lana neposredno ili
preko drugog stru~nog lica koje radi po njegovom nalogu.
(4) Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade
umno`avanje, kao i drugi oblici javnog saop{tavanja kratkih odlomaka
autorskog dela (pravo citiranja), pod slede}im uslovima:
1) da je delo objavljeno;
2) da se pomenuti delovi, bez izmena, integri{u u drugo delo ako je
to neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference, uz jasnu
naznaku da je re~ o citatu;
3) da se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog dela, koji
je naslov citiranog dela, kada je i gde je citirano delo objavljeno,
odnosno izdato.
^lan 44.
(1) Emisiono preduze}e koje ima dozvolu za emitovanje dela, sme bez
dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade snimiti to delo na
nosa~ zvuka ili nosa~ slike, odnosno nosa~ zvuka i slike radi
emitovanja.
(2) Snimak dela iz stava 1. ovog ~lana mora biti izbrisan nakasnije u roku
od tri meseca po emitovanju dela.
(3) Snimak dela iz stava 1. ovog ~lana mo`e biti sa~uvan u arhivi
emisionog preduze}a ako ima dokumentarnu vrednost.
14

(4) Delo snimljeno u skladu sa odredbom stava 1. ovog ~lana ne sme se
ponovo emitovati bez dozvole autora.
^lan 45.
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade
dvodimenzionalno umno`avanje, stavljanje u promet tako umno`enih
primeraka, kao i drugi oblici javnog saop{tavanja dela koja se trajno nalaze
izlo`ena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim mestima.
^lan 46.
Za potrebe izrade kataloga javnih izlo`bi ili javnih prodaja dozvoljeno
je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade odgovaraju}e
umno`avanje izlo`enih dela i stavljanje u promet tako umno`enih primeraka.
^lan 47.
(1) U prodavnicama, na sajmovima i drugim mestima gde se demonstrira
rad ure|aja za snimanje, reprodukovanje i prenos zvuka i slike,
dozvoljeno je bez dozvole autora i bez pla}anja autorske naknade
umno`avanje dela na nosa~ zvuka i slike, javno saop{tavanje dela sa
tog nosa~a, kao i javno saop{tavanje dela koje se emituje, ali samo u
meri u kojoj je to neophodno za demonstriranje rada ure|aja.
(2) Snimci koji se na~ine na osnovu odredbe stava 1. ovog ~lana moraju
se bez odlaganja brisati.
5.3. Zakonska licenca
^lan 48.
(1) Bez dozvole autora, a uz obavezu pla}anja autorske naknade,
dozvoljeno je umno`avanje i stavljanje u promet objavljenih primeraka
dela ili odlomaka iz dela u vidu zbirke koja sadr`i priloge vi{e autora
i koja je, po svojoj sadr`ini, sistematizaciji i naznaci na koricama,
odnosno omotu, namenjena nastavi.
(2) Autor, odnosno nosilac autorskog prava na delu mora biti obave{ten o
nameri da se njegovo delo koristi u skladu sa odredbom stava 1. ovog
~lana pre nego {to se sa umno`avanjem otpo~ne.
^lan 49.
(1) Bez dozvole autora, a uz obavezu pla}anja autorske naknade,
dozvoljeno je u sredstvima javnog obave{tavanja umno`avanje,
stavljanje u promet primeraka, kao i drugi oblici javnog saop{tavanja
15

~lanaka i fotografija koje su objavljene u drugim sredstvima javnog
obave{tavanja, pod uslovom da se ti ~lanci i fotografije odnose na
teku}a dru{tvena pitanja, a da autor to nije izri~ito zabranio.
(2) Obaveza pla}anja naknade ne postoji ako se na na~in iz stava 1. ovog
~lana u vidu pregleda vi{e razli~itih komentara ili ~lanaka
iskori{}avaju samo kratki odlomci iz komentara ili ~lanaka.
^lan 50.
Bez dozvole autora, a uz obavezu pla}anja autorske naknade dozvoljeno je
trodimenzionalno umno`avanje dela koja su trajno izlo`ena na ulicama,
trgovima i drugim otvorenim javnim mestima, kao i stavljanje u promet tih
primeraka, osim ako se:
1) primerak dela skulpture dobija otiskom iz originalnog kalupa iz kojeg
je dobijen i primerak koji je trajno izlo`en na otvorenom javnom
mestu ili iz kalupa koji je na~injen otiskivanjem sa primerka dela
skulpture;
2) pravi nova gra|evina po uzoru na postoje}u gra|evinu;
3) proizvod oblikuje prema delu primenjene umetnosti.
^lan 51.
(1) Bez dozvole autora, a uz obavezu pla}anja autorske naknade,
dozvoljeno je emitovanje dela sa izdatih fonograma.
(2) Emisiono preduze}e je du`no da pre emitovanja dela sa organizacijom
za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava iz ~lana 144. ovog
zakona, odnosno sa autorom koji nije ~lan organizacije utvrdi visinu,
na~in i rok isplate autorske naknade.
6. Prenos autorskog prava
6.1. Prenos nasle|ivanjem
^lan 52.
(1) Naslednici autora mogu vr{iti ovla{}enja koja se ti~u moralnih prava
autora, osim prava na objavljivanje neobjavljenog dela ako je autor to
zabranio i prava na izmenu dela.
(2) Za{titu moralnih prava autora koja se ti~u paterniteta, integriteta dela i
zabrane nedostojnog iskori{}avanja dela mogu, osim naslednika, vr{iti
i udru`enja autora, kao i institucije iz oblasti nauke i umetnosti.
16

^lan 53.
Imovinska prava autora se nasle|uju.
6.2. Prenos na osnovu ugovora
6.2.1. Moralna prava autora
^lan 54.
Moralna prava autora ne mogu se prenositi ugovorom.
6.2.2. Imovinska prava autora
^lan 55.
Autor, odnosno njegov pravni sledbenik mo`e ustupiti pojedina ili sva
imovinska prava na svome delu drugom licu.
^lan 56.
(1) Ustupanje imovinskih prava mo`e biti isklju~ivo ili neisklju~ivo.
(2) U slu~aju isklju~ivog ustupanja imovinskih prava, jedino je sticalac
prava ovla{}en da na na~in propisan ugovorom iskori{}ava autorsko
delo, kao i da uz posebnu dozvolu autora, odnosno njegovog pravnog
sledbenika ustupa drugima to pravo. Pravo koje sticalac prava ustupa
drugima je neisklju~ivo pravo, ako ugovorom nije druk~ije odre|eno.
(3) U slu~aju neisklju~ivog ustupanja imovinskih prava, sticalac prava nije
ovla{}en da zabrani drugome da iskori{}ava autorsko delo, niti je
ovla{}en da ustupa drugome svoje pravo.
(4) Ako u ugovoru nije nazna~eno da se radi o isklju~ivom ili
neisklju~ivom ustupanju smatra se da se radi o neisklju~ivom
ustupanju imovinskog prava.
^lan 57.
(1) Ustupanje imovinskih prava mo`e biti predmetno, prostorno i
vremenski ograni~eno.
(2) U slu~aju predmetnog ograni~enja sticalac prava je ovla{}en da vr{i
jednu ili vi{e odre|enih radnji iskori{}avanja autorskog dela.
(3) U slu~aju prostornog ograni~enja sticalac prava je ovla{}en da
iskori{}ava autorsko delo na odre|enoj teritoriji koja je kod one na
kojoj autorsko pravo postoji.
17

(4) U slu~aju vremenskog ograni~enja sticalac prava je ovla{}en da
iskori{}ava autorsko delo u odre|enom vremenu koje je kra}e od
trajanja autorskog prava za to delo.
^lan 58.
(1) Lice koje je ustupanjem steklo imovinsko pravo od autora ili njegovog
naslednika mo`e to svoje pravo u celini preneti na drugog uz dozvolu
autora, odnosno autorovog naslednika.
(2) Dozvola autora, odnosno autorovog naslednika nije potrebna u slu~aju
prenosa preduze}a koje je nosilac imovinskog prava.
^lan 59.
Prenos svojine na originalnom primerku autorskog dela ne podrazumeva
sticanje autorskih prava na delu.
^lan 60.
(1) Ustupanje imovinskih prava za delo koje jo{ nije stvoreno dozvoljeno
je pod uslovom da se odredi vrsta budu}eg dela i radnje
iskori{}avanja dela.
(2) Ustupanje imovinskih prava za sva budu}a dela jednog autora, kao i
za jo{ nepoznate oblike iskori{}avanja dela je ni{tavo.
6.2.3. Autorski ugovor
^lan 61.
(1) Autorskim ugovorom se autorska prava ustupaju ili u celini prenose.
(2) Na autorski ugovor primenjuju se odredbe saveznog zakona kojima se
ure|uju obligacioni odnosi ako odredbama ovog zakona nije druk~ije
odre|eno.
(3) Autorski ugovori se zaklju~uju u pisanoj formi, ako ovim zakonom
nije druk~ije odre|eno.
^lan 62.
(1) U sumnji o sadr`ini i obimu prava koje se ustupa, odnosno prenosi
autorskim ugovorom smatra se da je ustupljeno, odnosno preneseno
manje prava.
(2) Dozvola za objavljivanje dela, kao i za ustupanje, odnosno prenos
prava na bele`enje dela na nosa~ zvuka ili slike, i dozvola za
emitovanje dela moraju biti izri~ito ugovorene, ako odredbama ovog
zakona nije druga~ije odre|eno.
18

(3) Ustupanje, odnosno prenos odre|enog prava na iskori{}avanje dela ne
podrazumeva i ustupanje, odnosno prenos prava na autorsku naknadu u
slu~ajevima iskori{}avanja autorskog dela po osnovu zakonske licence.
(4) Ustupanje, odnosno prenos odre|enog prava na iskori{}avanje dela
podrazumeva i davanje dozvole za one izmene na delu koje su
tehni~ki neminovne ili uobi~ajene za taj na~in iskori{}avanja dela.
^lan 63.
Autorski ugovor sadr`i: imena ugovornih strana, naslov, odnosno
identifikaciju autorskog dela, prava koja su predmet ustupanja, odnosno
prenosa, visinu, na~in i rokove pla}anja autorske naknade, kao i sadr`inska,
prostorna i vremenska ograni~enja ako postoje.
^lan 64.
(1) Ako se kori{}enjem autorskog dela ostvari dobit koja je u o~iglednoj
nesrazmeri sa ugovorenom autorskom naknadom, autor, odnosno
njegov naslednik ima pravo da tra`i izmenu autorskog ugovora radi
otklanjanja te nesrazmere.
(2) Pravo iz stava 1. ovog ~lana zastareva u roku od dve godine od dana
saznanja za postojanje nesrazmere, a najdu`e u roku od {est godina od
kraja godine u kojoj je nesrazmera nastupila.
(3) Autor, odnosno njegov naslednik ne mo`e se unapred odre}i svog
prava iz stava 1. ovog ~lana.
^lan 65.
(1) Autor, odnosno njegov naslednik mo`e uskratiti dozvolu koju je dao,
odnosno povu}i ustupljeno imovinsko pravo ako sticalac dozvole,
odnosno prava ne ostvaruje pravo koje je pribavio, ili ga ostvaruje u
obimu manjem od ugovorenog, ~ime ugro`ava interese autora,
odnosno njegovog naslednika.
(2) Autor, odnosno njegov naslednik ne mo`e uskratiti dozvolu koju je
dao ako je neostvarivanje ili nedovoljno ostvarivanje prava od strane
sticaoca nastalo zbog razloga za koje je odgovoran autor, odnosno
njegov naslednik.
(3) Autor, odnosno njegov naslednik ne mo`e ostvarivati pravo iz stava 1.
ovog ~lana pre isteka roka od dve godine od zaklju~enja autorskog
ugovora, ili predaje primerka dela sticaocu prava ako je ta predaja
usledila posle zaklju~enja ugovora.
(4) Ako se radi o prilogu (~lanak, ilustracija i sl.) koji je namenjen za
objavljivanje, odnosno izdavanje u novinama ili ~asopisu, rok iz stava
3. iznosi {est meseci.
19

(5) Autor, odnosno njegov naslednik du`an je da pre nego {to uskrati
dozvolu, odnosno povu~e pravo, obavesti o tome sticaoca dozvole,
odnosno prava, i ostavi mu primeren rok da otpo~ne sa ostvarivanjem
prava koje je pribavio, odnosno da vr{i pravo u obimu koji je
pribavio.
(6) Autor, odnosno njegov naslednik ne mo`e se unapred odre}i svog
prava iz stava 1. ovog ~lana.
^lan 66.
(1) Autor mo`e uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povu}i ustupljeno
imovinsko pravo ako smatra da bi iskori{}avanje njegovog dela moglo
da nanese {tetu njegovom stvarala~kom ili li~nom ugledu, i to iz
razloga koji su nastali posle zaklju~enja autorskog ugovora, a za koje
ne odgovara sticalac prava.
(2) Autor ima obavezu da sticaocu prava naknadi nastalu stvarnu {tetu.
(3) Izjava o uskra}enju dozvole odnosno prava iz stava 1. ovog ~lana
proizvodi dejstvo od dana kad autor polo`i obezbe|enje za naknadu
{tete iz stava 2. ovog ~lana.
(4) Sticalac prava du`an je da na zahtev autora, u roku od tri meseca od
prijema izjave o uskra}enju dozvole odnosno prava iz stava 1. ovog
~lana, saop{ti autoru iznos neopokrivenih tro{kova koje je imao u vezi
sa pripremom za iskori{}avanje autorskog dela do dana prijema
obave{tenja o uskra}enju dozvole, odnosno prava. Ako sticalac prava
ne izvr{i svoju obavezu iz ovog stava, izjava o uskra}enju dozvole,
odnosno prava proizvodi dejstvo istekom roka iz ovog stava.
(5) Autor se ne mo`e unapred odre}i svog prava iz stava 1. ovog ~lana.
6.2.3.1. Izdava~ki ugovor
^lan 67.
(1) Izdava~kim ugovorom autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava
ustupa, odnosno prenosi na izdava~a pravo na umno`avanje autorskog
dela {tampanjem, i na stavljanje u promet tako umno`enih primeraka
dela, a izdava~ se obavezuje da delo umno`i i stavi primerke u
promet, kao i da za to plati naknadu autoru, odnosno drugom nosiocu
autorskog prava.
(2) Ako autorsko delo iz stava 1. ovog ~lana nije objavljeno, autorskim
ugovorom izdava~u se daje dozvola za objavljivanje dela.
(3) Izdava~kim ugovorom autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava
mo`e izdava~u ustupiti, odnosno preneti pravo za prevo|enje svog
20

dela, kao i ovla{}enje na umno`avanje i stavljanje u promet
prevedenog dela.
^lan 68.
Izdava~ki ugovor ~iji je predmet izdavanje ~lanka, crte`a i drugih
autorskih priloga u novinama i periodi~noj {tampi ne mora biti zaklju~en u
pisanoj formi.
^lan 69.
(1) Ustupanje prava na osnovu izdava~kog ugovora je isklju~ivo, ako nije
druk~ije ugovoreno.
(2) Odredba stava 1. ovog ~lana ne odnosi se na izdavanje ~lanaka, crte`a
i drugih autorskih priloga u novinama i periodi~noj {tampi.
^lan 70.
(1) Izdava~ki ugovor, pored elemenata iz ~lana 67. ovog zakona, sadr`i i
slede}e:
1) rok u kome je autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava du`an
da izdava~u preda uredan rukopis ili drugi originalni primerak
dela, kako bi izdava~u omogu}io umno`avanje dela. Ako nije
druk~ije ugovoreno, taj rok iznosi godinu dana od dana
zaklju~enja ugovora;
2) rok u kome je izdava~ du`an da otpo~ne sa pu{tanjem primeraka
dela u promet. Ako nije druk~ije ugovoreno taj rok iznosi godinu
dana od dana prijema urednog rukopisa ili drugog originalnog
primerka dela;
3) broj izdanja koji je izdava~ ovla{}en da izda. Ako nije druk~ije
ugovoreno izdava~ ima pravo samo na jedno izdanje dela;
4) visinu tira`a jednog izdanja. Ako visina tira`a nije ugovorena, a iz
poslovnih obi~aja ili drugih okolnosti o~igledno ne proizilazi
druk~ije, tira` iznosi 500 primeraka;
5) rok u kome izdava~, po iscrpljenju tira`a prethodnog izdanja, mora
otpo~eti sa pu{tanjem u promet primeraka narednog izdanja, ako
je ono ugovoreno. Ako nije druk~ije ugovoreno taj rok iznosi
godinu dana od dana kad je autor to zahtevao;
6) izgled i tehni~ku opremu primeraka dela.
(2) U slu~aju povrede ugovorne obaveze iz stava 1. ta~. 1, 2. i 5. druga
ugovorna strana ima pravo na raskid ugovora i na naknadu {tete zbog
neizvr{enja ugovora.
21

Obaveza je izdava~a:
^lan 71.
1) da se stara o prometu primeraka dela, i da o tome povremeno
obave{tava autora, odnosno drugog nosioca autorskog prava, na njegov
zahtev;
2) da autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava, na njegov
zahtev, u odgovaraju}oj fazi tehni~kog procesa umno`avanja dela
omogu}i korekturu;
3) da prilikom pripreme svakog narednog izdanja dela omogu}i autoru da
unese odgovaraju}e izmene, pod uslovom da to ne menja karakter dela
i da, imaju}i u vidu celinu izdava~kog ugovora, ne predstavlja
nesrazmerno veliku obavezu za izdava~a.
^lan 72.
Rukopis ili drugi originalni primerak autorskog dela koji je predat
izdava~u ne postaje svojina izdava~a, osim ~lanaka, crte`a i drugih priloga u
novinama i periodi~noj {tampi, ili ako je ugovorom druk~ije odre|eno.
^lan 73.
Ako jedini postoje}i primerak autorskog dela propadne usled vi{e sile
posle njegove predaje izdava~u radi izdavanja, autor, odnosno drugi nosilac
autorskog prava ima pravo na pravi~nu naknadu koja bi mu pripala da je delo
bilo objavljeno.
^lan 74.
(1) Izdava~ koji je pribavio pravo da izda delo u formi knjige ima tokom
perioda od tri godine od dana zaklju~enja izdava~kog ugovora pre~e
pravo pribavljanja prava na umno`avanje dela i stavljanje u promet
primerka tog dela u formi elektronskog zapisa.
(2) Pre~e pravo iz stava 1. ovog ~lana, prestaje ako izdava~ u roku od 30
dana od dana u~injene ponude u pisanoj formi ne prihvati ponudu
autora, odnosno drugog nosioca autorskog prava.
^lan 75.
Ako izdava~ namerava da neprodate primerke dela proda kao staru
hartiju, du`an je da prethodno ponudi autoru, odnosno njegovom nasledniku
ako je dostupan da te primerke otkupi, po ceni za staru hartiju.
22

6.2.3.2. Ugovor o predstavljanju i ugovor o izvo|enju
^lan 76.
Ugovorom o predstavljanju, odnosno ugovorom o izvo|enju autor,
odnosno drugi nosilac autorskog prava ustupa korisniku pravo na
predstavljanje ili pravo na izvo|enje autorskog dela, a korisnik se obavezuje
da to delo predstavi, odnosno izvede u odre|enom roku, na na~in i pod
uslovima koji su odre|eni ugovorom.
^lan 77.
Ako autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ne preda korisniku
delo (rukopis, partituru i sl.) u ugovorenom roku ili korisnik delo ne predstavi,
odnosno ne izvede u ugovorenom roku, autor, odnosno drugi nosilac autorskog
prava ili korisnik dela mo`e zahtevati raskid ugovora o predstavljanju,
odnosno ugovora o izvo|enju i tra`iti naknadu {tete.
^lan 78.
Rukopis, partitura ili drugi original dela koje je predmet ugovora o
predstavljanju, odnosno ugovora o izvo|enju ostaje svojina autora, ako
ugovorom nije druk~ije odre|eno.
^lan 79.
Korisnik ugovora o predstavljanju, odnosno ugovora o izvo|enju du`an
je da autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava omogu}i uvid u
predstavljanje, odnosno izvo|enje dela, kao i da mu dostavi program i da ga
povremeno obave{tava o prihodima od predstavljanja, odnosno izvo|enja dela.
6.2.3.3. Ugovor o preradi autorskog dela
^lan 80.
Ugovorom o preradi autorskog dela autor, odnosno njegov naslednik
daje drugom licu dozvolu za preradu dela radi scenskog prikazivanja, odnosno
izvo|enja, radi snimanja filmskog dela ili za druge potrebe.
^lan 81.
(1) Ako ugovorom o preradi autorskog dela radi snimanja filmskog dela
nije druk~ije odre|eno, autor, odnosno njegov naslednik njima ustupa
slede}a isklju~iva prava:
1) na preradu dela za stvaranje filmskog dela;
2) na umno`avanje primeraka tako stvorenog filmskog dela i njihovo
stavljanje u promet;
23

3) na prikazivanje filmskog dela;
4) na emitovanje filmskog dela;
5) na titlovanje i sinhronizaciju filmskog dela na drugim jezicima.
(2) Ugovor iz stava 1. ovog ~lana ovla{}uje sticaoca prava na samo jednu
preradu i jedno snimanje, ako nije druk~ije ugovoreno.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog ~lana shodno se primenjuju i na ugovor o
preradi autorskog dela radi snimanja televizijskog dela.
6.2.3.4. Ugovor o filmskom delu
^lan 82.
Ugovorom o filmskom delu se jedno ili vi{e lica obavezuju
proizvo|a~u filmskog dela da stvarala~ki sara|uju na izradi filmskog dela i
ustupaju mu svoja imovinska prava na to delo.
^lan 83.
(1) Ako ugovorom o filmskom delu nije izri~ito druk~ije odre|eno
koautori filmskog dela, odnosno autori pojedinih doprinosa filmskom
delu, ustupaju proizvo|a~u filmskog dela isklju~ivo pravo na snimanje,
umno`avanje, stavljanje u promet, javno prikazivanje i druge oblike
iskori{}avanja filmskog dela.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, pisac scenarija i kompozitor
filmske muzike, kao koautori filmskog dela u smislu ~lana 11. ovog
zakona zadr`avaju pravo da svoje delo samostalno iskori{}avaju,
odvojeno od filmskog dela, osim ako je u ugovoru o filmskom delu
predvi|eno druga~ije.
^lan 84.
(1) Filmsko delo se smatra zavr{enim kada je postignut dogovor o
kona~noj verziji izme|u koautora i proizvo|a~a filmskog dela (prava
standardna kopija filmskog dela).
(2) Zabranjeno je uni{tavanje prve standardne kopije filmskog dela.
^lan 85.
Ako proizvo|a~ filmskog dela namerava da filmsko delo iskori{}ava u
verziji koja se razlikuje od one koja se nalazi na prvoj standardnoj kopiji
filmskog dela, mora pribaviti saglasnost ve}ine koautora filmskog dela, me|u
kojima je glavni re`iser.
24

^lan 86.
(1) U ugovoru o filmskom delu bitan element su odredbe o autorskoj
naknadi, kojima se mora odrediti koji iznos autorske naknade
odgovara kom obliku i obimu iskori{}avanja filmskog dela.
(2) Ugovorena naknada za snimanje filmskog dela ne obuhvata naknadu
za umno`avanje i javno prikazivanje filmskog dela.
(3) Proizvo|a~ filmskog dela je du`an da zavr{eno filmsko delo koristi.
(4) Proizvo|a~ filmskog dela je obavezan da koautore filmskog dela, kao i
autore pojedinih doprinosa filmskom delu obave{tava o ostvarenim
prihodima, kao i da im omogu}i uvid u poslovne knjige.
^lan 87.
(1) Koautori filmskog dela imaju pravo na raskid ugovora, kao i pravo da
zadr`e ugovorenu naknadu ako proizvo|a~ filmskog dela ne zavr{i
prvu standardnu kopiju filmskog dela u roku od tri godine od dana
zaklju~enja ugovora o filmskom delu, ako nije druga~ije ugovoreno.
(2) Osim prava iz stava 1. ovog ~lana koautori filmskog dela imaju pravo
na naknadu {tete ako proizvo|a~ filmskog dela ne otpo~ne sa
iskori{}avanjem filmskog dela u roku od jedne godine od dana
zavr{etka prve standardne kopije filmskog dela, ako ugovorom nije
predvi|en drugi rok.
^lan 88.
(1) Ako koautor filmskog dela ili autor pojedinih doprinosa filmskom delu
odbije da sara|uje na izradi filmskog dela ili ako usled vi{e sile nije u
mogu}nosti da nastavi saradnju, ne mo`e se protiviti da se rezultat
njegovog stvarala~kog rada upotrebi za dovr{enje filmskog dela.
(2) Koautor filmskog dela, odnosno autor pojedinih doprinosa filmskog
dela iz stava 1. ovog ~lana ima odgovaraju}a autorska prava na dati
doprinos filmskom delu.
6.2.3.5. Ugovor o narud`bini autorskog dela
^lan 89.
(1) Ugovorom o narud`bini autorskog dela autor se obavezuje da za
naru~ioca izradi autorsko delo i preda mu primerak istog, a naru~ilac
se obavezuje da autoru plati naknadu.
(2) Naru~ilac ima pravo da objavi delo i da stavi u promet primerak dela
koji mu je autor predao, a autor zadr`ava ostala autorska prava, ako
ugovorom o narud`bini nije druk~ije odre|eno.
25

(3) Ako je na osnovu ugovora o narud`bini autorskog dela izra|en
ra~unarski program, naru~ilac sti~e sva prava iskori{}avanja
ra~unarskog programa, ako ugovorom nije druk~ije odre|eno.
^lan 90.
Naru~ilac autorskog dela ima pravo da usmerava i kontoli{e postupak
stvaranja dela, ali ne i da time su{tinski ograni~ava slobodu umetni~kog,
stru~nog ili nau~nog izra`avanja autora.
^lan 91.
(1) Autorsko delo nastalo spajanjem priloga ve}eg broja autora u jednu
celinu (enciklopedija, antologija, ra~unarski program, baza podataka i
sl.), smatra se kolektivnim autorskim delom.
(2) Autori priloga u kolektivnom autorskom delu isklju~ivo ustupaju sva
svoja imovinska prava licu koje je organizator izrade kolektivnog dela,
ako ugovorom nije druk~ije odre|eno.
(3) Lice koje je organizator izrade kolektivnog autorskog dela ima pravo
da objavi i da iskori{}ava delo pod svojim imenom, s tim da na
svakom primerku dela mora biti navedena lista autora ~ije autorske
priloge kolektivno delo sadr`i.
7. Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu
^lan 92.
(1) Ako je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa izvr{avaju}i
svoje radne obaveze poslodavac je ovla{}en da to delo objavi i nosilac
je isklju~ivih imovinskih prava na njegovo iskori{}avanje u okviru
svoje registrovane delatnosti u roku od pet godina od zavr{etka dela,
ako op{tim aktom ili ugovorom o radu nije druk~ije odre|eno. Autor
ima pravo na posebnu naknadu zavisno od efekata iskori{}avanja dela.
(2) Autor dela stvorenog u radnom odnosu zadr`ava na tom delu sva
autorska prava osim prava iz stava 1. ovog ~lana.
(3) Posle isteka roka iz stava 1. ovog ~lana isklju~iva imovinska prava na
delu sti~e autor.
(4) Ako je autorsko delo ra~unarski program nosilac isklju~ivih
imovinskih prava na delu je poslodavac.
^lan 93.
Kriterijumi za utvr|ivanje visine i na~in pla}anja naknade iz ~lana 92.
stav 1. ovog zakona odre|uje se op{tim aktom ili ugovorom o radu.
26

^lan 94.
(1) Prilikom izdavanja sabranih dela autor ima pravo da i pre isteka roka
iz ~lana 92. stav 1. ovog zakona objavi svoje delo stvoreno u radnom
odnosu.
(2) Za objavljivanje dela iz stava 1. ovog ~lana nije potrebna dozvola
poslodavca.
^lan 95.
Prilikom kori{}enja dela stvorenog u radnom odnosu poslodavac je
du`an da navede ime, pseudonim ili znak autora.
8. Trajanje autorskog prava
^lan 96.
(1) Imovinska prava autora traju za `ivota autora i 50 godina posle
njegove smrti.
(2) Moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava
autora.
^lan 97.
(1) Imovinska prava koautora prestaju po isteku 50 godina od smrti
koautora koji je poslednji umro.
(2) Imovinska prava na delu ~iji se autor ne zna (anonimno delo ili delo
pod pseudonimom) prestaju po isteku 50 godina od dana objavljivanja
dela. Ako autor otkrije svoj identitet pre navedenog roka, imovinsko
pravo traje kao da je identitet autora poznat od dana objavljivanja
dela.
^lan 98.
Ako se po~etak roka trajanja autorskog prava ra~una od objavljivanja
dela, a delo je objavljivano u nastavcima, smatra se da je delo objavljeno
objavljivanjem poslednjeg nastavka.
^lan 99.
Rokovi za potrebe utvr|ivanja datuma prestanka imovinskih prava
autora ra~unaju se od 1. januara godine koja neposredno sledi za godinom u
kojoj se desio doga|aj koji je relevantan za po~etak roka.
27

^lan 100.
(1) Po isteku roka trajanja imovinskih prava autora o za{titi moralnih
prava autora staraju se udru`enja autora i institucije iz oblasti nauke i
umetnosti.
(2) Pored subjekata iz stava 1. ovog ~lana, svako lice ima pravo da {titi
paternitet i integritet dela, kao i da se suprotstavi svakom obliku
nedostojnog iskori{}avanja autorskog dela.
9. Lica na koja se zakon primenjuje
^lan 101.
(1) Strani dr`avljani imaju autorska prava u Saveznoj Republici
Jugoslaviji pod uslovom:
1) da je autor lice koje ima autorska prava na osnovu me|unarodnog
ugovora koji je potvrdila Savezna Republika Jugoslavija, ili
2) da postoji uzajamnost izme|u Savezne Republike Jugoslavije i
zemlje kojoj autor pripada.
(2) U slu~aju sumnje u postojanje uzajamnosti u pogledu prava zemlje
kojoj autor pripada obja{njenje daje nadle`ni savezni organ, odnosno
savezna organizacija nadle`na za autorsko pravo (u daljem tekstu:
nadle`ni savezni organ).
^lan 102.
Pravo sle|enja iz ~lana 31. ovog zakona priznaje se stranom
dr`avljaninu isklju~ivo na osnovu uzajamnosti.
^lan 103.
Moralna prava autora priznaju se stranom dr`avljaninu bez obzira na to
da li su ispunjeni uslovi iz ~lana 101. stav 1. ovog zakona.
III SRODNA PRAVA
1. Pravo interpretatora
1.1. Ustanovljenje prava
^lan 104.
Za svoju interpretaciju autorskog dela, interpretator ima moralna prava i
imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
28

1.2. Interpretacija
^lan 105.
(1) Interpretacija, u smislu ovog zakona, jeste duhovna tvorevina koja
nastaje li~nim anga`ovanjem interpretatora radi zvu~nog, odnosno
vizuelnog ili zvu~no-vizuelnog saop{tavanja dela javnosti.
(2) Delo koje je predmet interpretacije ne mora biti za{ti}eno autorsko
delo.
1.3. Interpretator
^lan 106.
(1) Interpretator, u smislu ovog zakona, jeste fizi~ko lice koje se
stvarala~ki anga`uje na interpretaciji dela (muzi~ar, glumac, igra~,
pantomimi~ar, peva~, dirigent).
(2) Lica koja pru`aju tehni~ki doprinos interpretaciji dela nisu
interpretatori.
(3) Odnosi izme|u dva ili vi{e interpretatora koji u~estvuju u interpretaciji
jednog dela ure|uju se shodnom primenom odredaba ovog zakona
koje se odnose na koautore.
1.4. Sadr`ina prava
1.4.1. Moralna prava interpretatora
^lan 107.
(1) Interpretator ima isklju~ivo pravo:
1) da bude priznat kao stvaralac svoje interpretacije;
2) da njegovo ime bude nazna~eno na svakom primerku snimka, na
programu ili na drugi prikladan na~in prilikom svakog
iskori{}avanja njegove interpretacije;
3) da se suprotstavi izmeni njegove interpretacije, odnosno svakom
iskori{}avanju njegove interpretacije u izmenjenoj formi, ako se
time ugro`ava njegov stvarala~ki ili stru~ni renome;
4) da se suprotstavi stavljanju u promet snimka njegove
interpretacije, ako snimak sadr`i tehni~ke nedostatke koji
ugro`avaju integritet interpretacije, a time i renome interpretatora;
5) da se suprotstavlja iskori{}avanju svoje interpretacije na na~in koji
ugro`ava ili mo`e ugroziti njegovu ~ast ili ugled.
29

(2) Ako interpretaciju vr{i ansambl interpretatora, pravo iz stava 1. ta~ka
2. ovog ~lana imaju ansambl kao celina i solisti.
^lan 108.
Ako vi{e interpretatora u~estvuje u interpretaciji jednog dela,
ostvarivanje moralnih prava ne mo`e biti na {tetu interesa drugih.
1.4.2. Imovinska prava interpretatora
^lan 109.
(1) Interpretator ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) bele`enje (snimanje) svoje interpretacije i umno`avanje snimaka
interpretacije;
2) stavljanje u promet snimaka svoje interpretacije;
3) davanje u zakup snimaka svoje interpretacije;
4) istovremeno preno{enje interpretacije putem tehni~kih ure|aja kao
{to su zvu~nik i ekran, publici koja se nalazi izvan prostora u
kome se interpretiranje izvodi u`ivo;
5) emitovanje u`ivo svoje interpretacije;
6) javno saop{tavanje svoje snimljene interpretacije, u smislu ~lana
27. stav 6. ovog zakona.
(2) Interpretator nema isklju~ivo pravo na emitovanje svoje interpretacije
koja je snimljena i izdata na nosa~u zvuka, kao ni interpretacije koja
je sa dozvolom interpretatora snimljena na nosa~u zvuka i slike.
(3) Ako interpretator ustupi proizvo|a~u fonograma, odnosno videograma
svoje pravo iz stava 1. ta~ka 3. ovog ~lana, on zadr`ava pravo na
u~e{}e u dobiti koja se ostvaruje davanjem u zakup primeraka snimka
interpretacije. Interpretator se ne mo`e odre}i svog prava na u~e{}e u
dobiti.
^lan 110.
Interpretator ima pravo na naknadu od proizvo|a~a fonograma za:
1) emitovanje njegove interpretacije sa izdatog snimka na nosa~u zvuka;
2) javno saop{tavanje njegove interpretacije koja se emituje sa izdatog
snimka na nosa~u zvuka;
3) javno saop{tavanje njegove interpretacije sa izdatog snimka na nosa~u
zvuka.
30

1.5. Prenos prava
^lan 111.
(1) Interpretator mo`e svoja imovinska prava iz ~lana 109. ovog zakona
ustupiti, odnosno preneti na drugo lice interpretatorskim ugovorom.
(2) Lice kome je ustupljeno pravo iz stava 1. ovog ~lana ne mo`e to
pravo ustupati tre}em licu bez saglasnosti interpretatora, ako
interpretatorskim ugovorom nije druga~ije odre|eno.
^lan 112.
(1) Ako u interpretaciji jednog dela, pored dirigenta i solista u~estvuje
vi{e od pet interpretatora, smatra se da interpretaciju vr{i ansambl
(hor, orkestar, dramski ansambl, baletni ansambl, operski ansambl).
(2) U ostvarivanju prava iz ovog zakona ansambl zastupa lice koje ovlasti
ve}ina ~lanova ansambla.
(3) Ako u interpretaciji jednog dela pored ansambla u~estvuju dirigent,
solisti i nosioci glavnih uloga koji nisu ~lanovi ansambla, u
ostvarivanju prava iz ovog zakona potrebna je saglasnost i ovih lica
ako izme|u njih i ansambla nije druk~ije ugovoreno.
^lan 113.
(1) Interpretatorski ugovor sadr`i: imena ugovornih strana, vrstu i na~in
kori{}enja interpretacije, ime autora i naziv autorskog dela koje se
interpretira i visinu, na~in i rokove pla}anja naknade.
(2) Interpretatorski ugovor koji se odnosi na emitovanje interpretacije,
osim elemenata iz stava 1. ovog ~lana, sadr`i i broj emitovanja i
period u kome se mo`e izvr{iti emitovanje, a interpretatorski ugovor
koji se odnosi na snimanje i umno`avanje primeraka snimka
interpretacije sadr`i i broj primeraka koji se mogu umno`iti.
(3) Interpretatorski ugovor se zaklju~uje u pisanoj formi.
^lan 114.
Lice kome je ustupljeno pravo iz ~lana 109. ovog zakona du`no je da
interpretatoru dostavlja potpune podatke o kori{}enju interpretacije.
31

1.6. Prava interpretatora iz radnog odnosa
^lan 115.
Prava interpretatora koji su svoju interpretaciju stvorili na osnovu
ugovora o radu, ure|uju se shodnom primenom odredaba ovog zakona o
odnosu autora i poslodavca.
2. Pravo proizvo|a~a fonograma
ograma
2.1. Ustanovljenje prava
^lan 116.
Za svoj fonogram, proizvo|a~ fonograma ima imovinska prava u skladu
sa ovim zakonom.
2.2. Fonogram
^lan 117.
(1) Fonogram je zabele`eni zvuk, odnosno odre|eni niz zvukova na
nosa~u zvuka.
(2) Proizvo|a~ fonograma ima pravo predvi|eno ovim zakonom za prvi
snimak.
2.3. Proizvo|a~ fonograma
^lan 118.
Proizvo|a~ fonograma je fizi~ko ili pravno lice u ~ijoj je organizaciji i
~ijim je sredstvima fonogram na~injen.
2.4. Sadr`ina prava
^lan 119.
Proizvo|a~ fonograma ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili
dozvoli:
1) umno`avanje svog fonograma i stavljanje u promet tako umno`enih
primeraka fonograma;
2) davanje u zakup primeraka fonograma;
3) javno saop{tavanje svog fonograma, u smislu ~lana 27. stav 6. ovog
zakona.
32

^lan 120.
(1) Proizvo|a~ izdatog fonograma ima pravo na naknadu za:
1) emitovanje fonograma;
2) javno saop{tavanje fonograma;
3) javno saop{tavanje fonograma koji se emituje.
(2) Ako ugovorom izme|u proizvo|a~a izdatog fonograma i interpretatora
nije druga~ije odre|eno, proizvo|a~ fonograma je obavezan da
polovinu naknade iz stava 1. ovog ~lana preda interpretatorima ~ije se
interpretacije nalaze na njegovom fonogramu.
3. Pravo proizvo|a~a videograma
3.2. Ustanovljenje prava
^lan 121.
Za svoj videogram, proizvo|a~ videograma ima imovinska prava u
skladu sa ovim zakonom.
3.2. Videogram
^lan 122.
(1) Videogram je zabele`eni odre|eni niz slika sa ili bez prate}eg zvuka
na nosa~u slike, odnosno nosa~u slike i zvuka.
(2) Proizvo|a~ videograma ima prava predvi|ena ovim zakonom samo za
prvi snimak.
3.3. Proizvo|a~ videograma
^lan 123.
Proizvo|a~ videograma je fizi~ko ili pravno lice u ~ijoj je organizaciji i
~ijim je sredstvima videogram na~injen.
3.4. Sadr`ina prava
^lan 124.
Proizvo|a~ videograma ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili
dozvoli:
33

1) umno`avanje svog videograma ili stavljanje u promet tako umno`enih
primeraka;
2) javno saop{tavanje svog videograma sa nosa~a slike, odnosno sa
nosa~a slike i zvuka (prikazivanje);
3) davanje primeraka svog videograma u zakup.
^lan 125.
Proizvo|a~ videograma ima pravo da se suprotstavi iskori{}avanju svog
videograma u izmenjenoj formi, ako se takvim iskori{}avanjem mogu ugroziti
njegovi opravdani imovinski interesi.
4. Pravo proizvo|a~a emisije
4.1. Ustanovljenjenje prava
^lan 126.
Proizvo|a~ emisije ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
4.2. Emisija
^lan 127.
Emisija je u elektri~ni, elektromagnetni ili drugi signal pretvoren
zvu~ni, vizuelni, odnosno zvu~no-vizuelni sadr`aj koji se emituje radi
saop{tavanja javnosti.
4.3. Proizvo|a~ emisije
^lan 128.
(1) Proizvo|a~ emisije je fizi~ko ili pravno lice u ~ijoj je organizaciji i
~ijim je sredstvima emisija proizvedena.
(2) Lice koje samo emituje ili reemituje emisiju nije proizvo|a~ emisije.
4.4. Sadr`ina prava
^lan 129.
Proizvo|a~ emisije ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) reemitovanje svoje emisije;
34

2) snimanje svoje emisije na nosa~ zvuka ili slike, odnosno zvuka i slike;
3) umno`avanje tog snimka i stavljanje u promet tako umno`enih
primeraka snimka;
4) davanje primeraka snimka emisije u zakup.
5. Pravo proizvo|a~a baze podataka
5.1. Ustanovljenje prava
^lan 130.
Proizvo|a~ baze podataka ima imovinska prava u skladu sa ovim
zakonom.
5.2. Baza podataka
^lan 131.
(1) Baza podataka je zbirka elektronski ure|enih i zabele`enih podataka,
dela ili drugih materijala kojima se elektronski pristupa, i materijala
neophodnih za njeno funkcionisanje, kao {to su re~nik, indeks ili
sistem za dobijanje ili prikazivanje informacija.
(2) Bazom podataka ne smatra se ra~unarski program koji se koristi za
njeno stvaranje ili rad.
5.3. Proizvo|a~ baze podataka
^lan 132.
Proizvo|a~ baze podataka je fizi~ko ili pravno lice u ~ijoj je
organizaciji i ~ijim je sredstvima napravljen (projektovan) sadr`aj baze
podataka.
5.4. Sadr`ina prava
^lan 133.
(1) Proizvo|a~ baze podataka ima isklju~ivo pravo da drugome zabrani ili
dozvoli:
1) povremeno ili stalno umno`avanje baze podataka u celini ili u
delovima, za bilo koju namenu i u bilo kojoj formi;
2) prevo|enje, adaptiranje, ure|ivanje i bilo kakvo drugo menjanje
baze podataka;
3) umno`avanje rezultata dobijenih radnjama iz ta~ke 2. ovog stava;
35

4) stavljanje u promet primeraka baze podataka;
5) povezivanje, komunikaciju, prikazivanje ili javno izlaganje baze
podataka.
(2) Pravo iz stava 1. ta~ke 1. ovog ~lana obuhvata i pravo proizvo|a~a baze
podataka da se suprotstavi:
1) neovla{}enom izdavanju celine ili dela osnovnog sadr`aja baze
podataka;
2) neovla{}enom kori{}enju izdvojene celine ili dela osnovnog sadr`aja
baze podataka.
6. Zajedni~ke odredbe o srodnim pravima
6.1. Odnos izme|u autorskog i srodnih prava
^lan 134.
Srodna prava ni na koji na~in ne uti~u na prava autora u pogledu
njihovih dela.
6.2. Ograni~enja srodnih prava, iscrpljenje prava i emitovanje
^lan 135.
Na srodna prava shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o
ograni~enjima i iscrpljenju autorskog prava, kao i odredba o pravu emitovanja
iz ~lana 27. ovog zakona.
6.3. Prenos srodnih prava
^lan 136.
Srodna prava su prenosiva, osim li~nih prava interpretatora.
6.4. Pravo na posebnu naknadu
^lan 137.
Nosioci srodnih prava, osim proizvo|a~a baze podataka, imaju pravo na
posebnu naknadu, koja je propisana u ~lanu 35. ovog zakona, i to pod istim
uslovima koji va`e za autore.
36

6.5. Trajanje prava
^lan 138.
(1) Imovinska prava interpretatora traju 50 godina od dana izdavanja
snimka inerpretacije, a za neizdate snimke interpretacije, od dana
snimanja interpretacije. Moralna prava interpretatora traju i po
prestanku trajanja njegovih imovinskih prava.
(2) Pravo proizvo|a~a fonograma, odnosno proizvo|a~a videograma traje
50 godina od dana izdavanja fonograma, odnosno videograma, a ako
fonogram, odnosno videogram nije izdat pravo traje 50 godina od
dana nastanka fonograma, odnosno videograma.
(3) Pravo proizvo|a~a emisije traje 20 godina od dana prvog emitovanja
za{ti}ene emisije.
(4) Pravo proizvo|a~a baze podataka traje 15 godina od dana nastanka
baze podataka.
(5) Ako nastanu bitne promene u selekciji ili ure|enju sadr`aja baze
podataka rok iz stava 4. ovog ~lana produ`ava se za jo{ 15 godina.
Bitnim promenama u selekciji ili ure|enju sadr`aja baze podataka
smatraju se dodavanje, brisanje ili popravljanje celine ili dela sadr`aja
baze podataka koji za rezultat imaju novu verziju baze podataka.
(6) Pojam izdavanja iz st. 1. i 2. ovog ~lana odre|en je shodnom
primenom ~lana 7. stav 2. ovog zakona.
(7) U pogledu na~ina ra~unanja rokova iz ovog ~lana shodno se
primenjuje odredba ~lana 99. ovog zakona.
6.6. Lica na koja se zakon odnosi
^lan 139
(1) Interpretatoru i proizvo|a~u fonograma koji je strano lice priznaju se
prava predvi|ena ovim zakonom na osnovu me|unarodnih ugovora
koje je potvrdila Savezna Republika Jugoslavija.
(2) Interpretatoru koji je strano lice priznaju se prava predvi|ena ovim
zakonom ako je ispunjen jedan od slede}ih uslova:
1) da interpretator ima prebivali{te u Saveznoj Republici Jugoslaviji;
2) da je interpretacija izvedena na teritoriji Savezne Republike
Jugoslavije;
3) da je interpretacija zabele`ena (snimljena) na fonogramu koji je
za{ti}en na osnovu ovog zakona;
37

4) da je nesnimljena interpretacija sadr`ana u emisiji koja je za{ti}ena
na osnovu ovog zakona.
(3) Proizvo|a~u fonograma koji je strano lice priznaju se prava
predvi|ena ovim zakonom ako je fonogram prvi put nastao na
teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
^lan 140.
Interpretatoru koji je strani dr`avljanin priznaju se moralna prava bez
obzira na to da li su ispunjeni uslovi iz ~lana 139. ovog zakona.
^lan 141.
(1) Proizvo|a~u videograma, proizvo|a~u emisije i proizvo|a~u baze
podataka koji je strano lice priznaju se prava predvi|ena ovim
zakonom na osnovu me|unarodnih ugovora koje je potvrdila Savezna
Republika Jugoslavija ili na osnovu uzajamnosti.
(2) U slu~aju sumnje u postojanje uzajamnosti u pogledu prava zemlje
kojoj proizvo|a~ videograma, proizvo|a~ emisije i proizvo|a~ baze
podataka pripada obja{njenje daje nadle`ni savezni organ.
(3) Proizvo|a~u videograma i proizvo|a~u baze podataka koji je strano
lice priznaju se prava predvi|ena ovim zakonom ako je videogram,
odnosno baza podataka prvi put nastala na teritoriji Savezne Republike
Jugoslavije.
(4) Proizvo|a~u emisije koji je strano lice priznaju se prava predvi|ena
ovim zakonom ako je emisija emitovana, odnosno reemitovana sa
teritorije Savezne Republike Jugoslavije.
IV. OSTVARIVANJE AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA
^lan 142.
Nosilac autorskog ili srodnog prava mo`e svoje pravo ostvarivati
individualno ili kolektivno.
1. Individualno ostvarivanje
^lan 143.
(1) Individualno ostvarivanje autorskog i srodnih prava mo`e se vr{iti
neposredno ili preko zastupnika na osnovu odgovaraju}eg punomo}ja.
38

(2) Zastupnici u individualnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava
mogu biti fizi~ka ili pravna lica (autorske agencije).
2. Kolektivno ostvarivanje
2.1. Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava
^lan 144.
(1) Autorsko i srodna prava kolektivno se ostvaruju preko organizacije za
kolektivno ostvarivanje tih prava (u daljem tekstu: organizacija).
(2) Organizacija se ne osniva radi sticanja dobiti.
(3) Organizacija je specijalizovana za ostvarivanje odre|enih vrsta prava
povodom odre|enih predmeta za{tite, u skladu sa statutom.
^lan 145.
(1) Nosioci autorskog, odnosno srodnih prava preko organizacije
kolektivno ostvaruju isklju~iva imovinska autorska, odnosno srodna
prava, kao i pravo na potra`ivanje naknade.
(2) U slu~aju ostvarivanja isklju~ivih imovinskih prava, nosioci autorskog,
odnosno srodnih prava ugovorom isklju~ivo ustupaju svoja prava
organizaciji, sa nalogom da ona u svoje ime a za njihov ra~un
zaklju~uje ugovore sa korisnicima autorskih dela i predmeta srodnih
prava (u daljem tekstu: korisnici) o neisklju~ivom ustupanju tih prava.
(3) U slu~aju ostvarivanja prava na naknadu, nosioci autorskog, odnosno
srodnih prava daju nalog organizaciji da u svoje ime a za njihov ra~un
naplati naknadu od korisnika.
(4) Organizacija ima pravo da pred sudom i drugim organima {titi prava
koja su joj nosioci autorskog, odnosno srodnih prava poverili na
kolektivno ostvarivanje.
2.2. Osnivanje organizacije
^lan 146.
Organizaciju osnivaju autori, odnosno nosioci autorskog ili srodnih
prava, odnosno njihova udru`enja (u dajem tekstu: osniva~i).
^lan 147.
(1) Osniva~ki akt organizacije je ugovor o osnivanju.
39

(2) Osniva~ki akt organizacije koju osniva jedno udru`enje je odluka o
osnivanju.
^lan 148.
Organizacija ne mo`e da obavlja ni jednu drugu delatnost osim
delatnosti iz ~lana 145. ovog zakona.
^lan 149.
(1) Osniva~i organizacije su du`ni da od nadle`nog saveznog organa
pribave dozvolu za obavljanje delatnosti organizacije.
(2) Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti osniva~i
podnose osniva~ki akt organizacije, predlog statuta i dokaz o uplati
takse propisane saveznim zakonom kojim se ure|uju savezne
administrativne takse.
^lan 150.
Dozvola za obavljanje delatnosti se izdaje organizaciji koja ispunjava
slede}e uslove:
1) da ima sedi{te u Saveznoj Republici Jugoslaviji;
2) da njeni osniva~i predstavljaju ve}inu nosilaca autorskog, odnosno
srodnih prava iz oblasti na koju se odnosi delatnost organizacije, a
koji imaju prebivali{te u Saveznoj Republici Jugoslaviji ili su njeni
dr`avljani;
3) da ima kadrovske, finansijske, tehni~ke i organizacione pretpostavke
da mo`e efikasno da ostvaruje prava doma}ih i stranih nosilaca
autorskog, odnosno srodnih prava u Saveznoj Republici Jugoslaviji,
odnosno doma}ih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u
inostranstvu iz oblasti na koju se odnosi njena delatnost.
^lan 151.
(1) Nadle`ni savezni organ du`an je da donese re{enje o izdavanju
dozvole za obavljanje delatnosti, odnosno re{enje o odbijanju zahteva
u roku od 30 dana od dana podno{enja zahteva za izdavanje dozvole
za obavljanje delatnosti.
(2) Re{enjem o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti organizacija
sti~e pravo da u trajanju od pet godina od dana izdavanja re{enja
obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog, odnosno srodnih
prava.
(3) Organizacija ima pravo da neograni~eni broj puta zahteva obnovu
dozvole za obavljanje delatnosti.
40

^lan 152.
(1) Organizacija sti~e svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar.
(2) Uz prijavu za upis u sudski registar osniva~i organizacije su du`ni da
podnesu re{enje nadle`nog saveznog organa o izdavanju dozvole za
obavljanje delatnosti.
(3) Brisa}e se iz sudskog registra organizacija koja pre isteka perioda iz
~lana 151. stav 2. ovog zakona ne obnovi dozvolu za obavljanje
delatnosti ili kojoj dozvola za obavljanje delatnosti bude oduzeta na
osnovu ~lana 153. ovog zakona.
^lan 153.
(1) Nadle`ni savezni organ oduze}e organizaciji dozvolu za obavljanje
delatnosti kada utvrdi:
1) da je dozvola za obavljanje delatnosti izdata na osnovu neistinitih
podataka;
2) da organizacija nije u roku koji je odredio nadle`ni savezni organ
sprovela nalo`ene mere za otklanjanje nepravilnosti u svom radu;
3) da organizacija nije u roku od godinu dana od dana osnivanja
obezbedila kolektivno iskori{}avanje predmeta za{tite doma}ih
nosilaca prava u inostranstvu, kao i stranih nosilaca prava u
Saveznoj Republici Jugoslaviji.
(2) Re{enje o oduzimanju dozvole iz stava 1. ovog ~lana je kona~no.
(3) O izdavanju re{enja iz stava 1. ovog ~lana nadle`ni savezni organ
obavesti}e nadle`ni sud u kome je organizacija upisana u registar.
(4) Re{enje o izdavanju, obnovi i oduzimanju dozvole za obavljanje
delatnosti objavljuje se u “Slu`benom listu Savezne Republike
Jugoslavije”.
^lan 154.
(1) Organizacija se upisuje u evidenciju organizacija za kolektivno
ostvarivanje autorskog i srodnih prava koju vodi nadle`ni savezni
organ.
(2) U evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i
srodnih prava iz stava 1. ovog ~lana upisuju se: naziv i sedi{te
organizacije, delatnost organizacije, datum upisa, obnove upisa i
brisanja organizacije iz evidencije, ugovori o saradnji sa inostranim
organizacijama i podaci o ~lanstvu u me|unarodnim organizacijama.
(3) O promenama ~injenica koje se upisuju u evidenciju organizacija za
kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, organizacija je
41

du`na da obavesti nadle`ni savezni organ u roku od petnaest dana od
dana nastanka promene.
(4) Promene iz stava 3. ovog ~lana upisuju se u evidenciju organizacija za
kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
2.3. Organi organizacije
^lan 155.
(1) Organizacijom upravljaju njeni osniva~i u skladu sa statutom
organizacije.
(2) Organi organizacije su: skup{tina, upravni odbor, direktor i nadzorni
odbor.
2.4. Op{ti akti organizacije
^lan 156.
(1) Op{ti akti organizacije su: statut, tarifa, plan raspodele i drugi op{ti
akti kojima se ure|uju odre|ena pitanja iz delatnosti organizacije.
(2) Statut je osnovni akt organizacije i drugi op{ti akti moraju biti u
saglasnosti sa njim.
(3) Pojedina~ni akti koje donose organi i ovla{}eni pojedinci u
organizaciji moraju biti u skladu sa op{tim aktom organizacije.
^lan 157.
(1) Statut organizacije sadr`i odredbe o vrsti i predmetu prava koja se na
kolektivan na~in ostvaruju preko organizacije.
(2) Statut organizacije donosi skup{tina organizacije.
^lan 158.
(1) Tarifa sadr`i iznose naknade koju organizacija napla}uje korisnicima
za pojedine oblike iskori{}avanja pojedinih predmeta za{tite.
(2) Tarifa se odre|uje u procentualnom iznosu od prihoda koji korisnik
ostvaruje iskori{}avanjem predmeta za{tite. Taj iznos mora biti u
srazmeri sa zna~ajem koji za prihode korisnika ima iskori{}avanje
predmeta za{tite sa repertoara organizacije, ali ne sme biti ve}i od
10% tih prihoda.
(3) Ako korisnik ne ostvaruje prihod, ili ako iskori{}avanje predmeta
za{tite nije u neposrednoj vezi sa prihodom koji korisnik ostvaruje,
42

tarifa se odre|uje u procentualnom iznosu od tro{kova za
iskori{}avanje predmeta za{tite.
(4) Ako se iskori{}avanje jednog predmeta za{tite vr{i zajedno sa drugim
predmetom za{tite, odnosno ako za jedno iskori{}avanje ima vi{e
nosilaca prava, tarifa se odre|uje srazmerno.
(5) Tarifu donosi upravni odbor organizacije.
(6) Tarifa se objavljuje u “Slu`benom listu Savezne Republike
Jugoslavije”.
^lan 159.
(1) Plan raspodele sadr`i kriterijume na osnovu kojih organizacija
raspodeljuje nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava prihod koji
je u vidu naknade za iskori{}avanje predmeta za{tite prikupila od
korisnika.
(2) Na~ela plana raspodele su: srazmernost, primerenost i pravi~nost,
zavisno od: vrste predmeta za{tite, na~ina iskori{}avanja predmeta
za{tite, obima iskori{}avanja predmeta za{tite i drugih ciljeva
utvr|enih aktima organizacije.
(3) Plan raspodele utvr|uje skup{tina organizacije.
^lan 160.
U skladu sa statutom i odlukama svojih organa organizacija izdvaja deo
prihoda prikupljenog od korisnika za pokri}e tro{kova svog rada.
2.5. Shodna primena drugih saveznih zakona
^lan 161.
Na organizaciju shodno se primenjuju odredbe saveznog zakona kojim
se ure|uje pravni polo`aj preduze}a, ako ovim zakonom nije druk~ije
odre|eno.
2.6. Obaveze organizacije
^lan 162.
(1) U poslovanju organizacije sa korisnicima postoji pretpostavka da
organizacija ima ovla{}enje da deluje za ra~un svih nosilaca autorskog,
odnosno srodnih prava u pogledu onih prava i onih vrsta predmeta
za{tite koji su obuhva}eni njenom delatno{}u.
43

(2) Nosilac autorskog, odnosno srodnog prava koji nije sa organizacijom
zaklju~io ugovor iz ~lana 145. ovog zakona, mo`e da obavesti
organizaciju da }e svoja prava ostvarivati individualno.
(3) Organizacija je du`na da korisnike izvesti o imenima nosilaca
autorskog, odnosno srodnih prava iz stava 2. ovog ~lana.
(4) Nosioce autorskog, odnosno srodnih prava, koji nisu obavestili
organizaciju da svoja prava `ele da ostvaruju individualno,
organizacija je du`na da prilikom raspodele naknade tretira
ravnopravno sa nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava koja
imaju sa organizacijom ugovor iz ~lana 145. ovog zakona.
^lan 163.
(1) Organizacija je du`na da sa svakim zainteresovanim korisnikom
odnosno udru`enjem korisnika pod ravnopravnim i primerenim
uslovima zaklju~i ugovor o neisklju~ivom ustupanju prava
iskori{}avanja predmeta za{tite sa njenog repertoara.
(2) Ugovor iz stava 1. ovog ~lana sadr`i naro~ito: vrstu predmeta za{tite,
na~in iskori{}avanja predmeta za{tite, visinu i na~in pla}anja naknade
ogranizaciji, vreme trajanja ugovora.
^lan 164.
Organizacija je du`na da nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava,
koji su sa njom zaklju~ili ugovor iz ~lana 145. ovog zakona i nosiocima
autorskog i srodnih prava iz ~lana 162. stav 4. ovog zakona, raspodeli sav
prihod ostvaren od naknade prikupljene od korisnika, izuzev sredstava
odre|enih za namenu predvi|enu u ~lanu 160. ovog zakona, a u skladu sa
planom raspodele.
^lan 165.
(1) Raspodela iz ~lana 164. ovog zakona mora biti zasnovana na
preciznim podacima.
(2) Ukoliko preciznih podataka nema, odnosno ukoliko bi prikupljanje
preciznih podataka predstavljalo za organizaciju neprihvatljiv
organizacioni i finansijski teret, dozvoljeno je da se plan raspodele
zasnuje na procenama koje proizilaze iz relevantnih i proverljivih
~injenica.
^lan 166.
(1) Organizacija, na osnovu ugovora sa odgovaraju}im inostranim
organizacijama, obezbe|uje kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih
44

prava doma}ih nosilaca u inostranstvu, kao i stranih nosilaca u
Saveznoj Republici Jugoslaviji.
(2) Obavezu iz stava 1. ovog ~lana organizacija je du`na da ispuni u roku
od godinu dana od dana osnivanja.
2.7. Obaveze korisnika
^lan 167.
(1) Korisnici su du`ni da obave{tavaju organizaciju o nazivu predmeta
za{tite, u~estanosti i obimu iskori{}avanja, kao i o drugim okolnostima
koje su relevantne za obra~un naknade koja se, prema tarifi, pla}a.
(2) Podaci iz stava 1. ovog ~lana dostavljaju se organizaciji u roku od 15
dana od dana po~etka kori{}enja predmeta za{tite.
(3) Korisnici koji su na osnovu ovog zakona ovla{}eni da iskori{}avaju
predmete za{tite bez dozvole nosioca prava a uz obavezu pla}anja
naknade, dostavljaju podatke iz stava 1. ovog ~lana jedanput mese~no.
2.8. Nadzor nad radom organizacije
^lan 168.
(1) Nadzor nad radom organizacije vr{i nadle`ni savezni organ.
(2) Radi ostvarivanja nadzora organizacija je du`na da dostavlja
nadle`nom saveznom organu:
1) godi{nji izve{taj o poslovanju i godi{nji obra~un;
2) izmene statuta, tarife i njihove izmene, plan raspodele naknade i
njegove izmene, ugovore sa odgovaraju}im inostranim
organizacijama, sudske i upravne odluke u kojima je organizacija
jedna od strana.
(3) Organizacija dostavlja dokumente i podatke iz stava 1. ovog ~lana u
roku od 15 dana od dana njihovog usvajanja, odnosno od dana
nastanka promene.
^lan 169.
(1) Nadle`ni savezni organ ima pravo da njegovi predstavnici prisustvuju
sednicama organa organizacije, kao i pravo uvida u poslovne knjige.
(2) Nadle`ni savezni organ ukaza}e na nepravilnosti u radu organizacije,
nalo`i}e sprovo|enje mera za otklanjanje nepravilnosti i odredi}e rok
za njihovo otklanjanje.
45

V. EVIDENCIJA AUTORSKIH DELA I
PREDMETA SRODNIH PRAVA
^lan 170.
(1) Radi obezbe|enja dokaza nosioci autorskog i srodnih prava mogu da
deponuju primerke svojih dela i predmete srodnih prava kod
nadle`nog saveznog organa.
(2) Primerci dela i predmeta srodnih prava koji se deponuju moraju biti u
formi pisanog dokumenta (rukopis, {tampani tekst, muzi~ka partitura),
zvu~nog, vizuelnog ili audiovizuelnog zapisa ili u digitalnoj formi.
(3) Nadle`ni savezni organ vodi evidenciju za svaku vrstu autorskih dela i
predmeta srodnih prava.
(4) Nosilac autorskog i srodnih prava du`an je da prilikom deponovanja i
uno{enja u evidenciju autorskog dela ili predmeta za{tite srodnog
prava da istiniti i potpun podatak o svom autorskom delu i predmetu
za{tite srodnih prava.
(5) Podaci u evidenciji smatraju se istinitim dok se suprotno ne doka`e.
(6) Savesno lice koje je povredilo tu|e autorsko ili srodno pravo uzdaju}i
se u ta~nost podataka u evidenciji ne odgovara za naknadu {tete zbog
povrede tog prava.
(7) Uno{enje u evidenciju i deponovanje primeraka autorskih dela i
predmeta srodnih prava ni na koji na~in ne uti~e na nastanak i trajanje
prava koja su utvr|ena ovim zakonom.
(8) Sadr`aj evidencije iz stava 3. ovog ~lana i uslovi koje treba da
ispunjavaju primerci dela i predmeta srodnih prava koji se deponuju
ure|uju sa propisom donetim za izvr{avanje ovog zakona.
^lan 171.
Za uno{enje i evidenciju i deponovanje primeraka autorskih dela i
predmeta srodnih prava pla}a se propisana taksa.
46

VI. ZA[TITA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA
1. Sudska za{tita
^lan 172.
(1) Nosilac autorskog prava, interpretator, proizvo|a~ fonograma,
proizvo|a~ videograma, proizvo|a~ emisije, proizvo|a~ baze podataka
i sticalac isklju~ivih ovla{}enja na autorska i srodna prava mo`e
tu`bom da zahteva:
1) utvr|enje povrede prava;
2) prestanak povrede prava;
3) uni{tenje ili preina~enje predmeta kojima je izvr{ena povreda
prava, uklju~uju}i i primerke predmeta za{tite, njihove ambala`e,
matrice, negative i sli~no;
4) uni{tenje ili preina~enje alata i opreme uz pomo} kojih su
proizvedeni predmeti kojima je izvr{ena povreda prava, ukoliko je
to neophodno za za{titu prava;
5) naknadu imovinske {tete;
6) objavljivanje presude o tro{ku tu`enog.
(2) Autor, odnosno interpretator ima pravo na tu`bu za naknadu
neimovinske {tete zbog povrede svojih moralnih prava.
(3) Odredba stava 1. ta~ka 3. ovog ~lana ne odnosi se na:
1) gra|evinski realizovana dela arhitekture;
2) razdvojive delove predmeta kojim je izvr{ena povreda prava, ako
proizvodnja tih delova i njihovo stavljanje u promet nisu
protivzakoniti.
(4) Umesto zahteva za uni{tenje ili preina~enje predmeta kojima je
izvr{ena povreda prava (stav 1. ta~ka 3. ovog ~lana) tu`ilac mo`e
zahtevati da mu povredilac prava preda te predmete.
^lan 173.
Postupak po tu`bi zbog povrede autorskog i srodnih prava je hitan.
^lan 174.
(1) Iskori{}avanje bilo kog predmeta za{tite uz upotrebu neovla{}eno
umno`enih primeraka tog predmeta za{tite, odnosno na osnovu
neovla{}ene emisije, predstavlja povredu prava.
(2) Povredu prava predstavlja i:
47

1) uklanjanje ili menjanje, bez ovla{}enja, bilo koje elektronske
informacije o iskori{}avanju prava;
2) stavljanje u promet, uvoz radi stavljanja u promet, emitovanje ili
saop{tavanje javnosti, bez ovla{}enja, primeraka predmeta za{tite
autorskog ili srodnog prava, uz znanje da su uklonjene ili
neovla{}eno izmenjene elektronske informacije o iskori{}avanju
prava;
3) posedovanje, odnosno stavljanje u promet sredstava ~ija je
isklju~iva namena da olak{aju uklanjanje ili onesposobljavanje
tehni~ke za{tite ra~unarskog programa ili druge vrste predmeta
za{tite od neovla{}enog iskori{}avanja.
(3) U smislu stava 2. ovog ~lana izraz “informacija o iskori{}avanju
prava” ozna~ava svaku informaciju kojom se identifikuje delo, autor
dela, nosilac nekog prava na delo ili informaciju o vremenu i
uslovima kori{}enja dela, kao i brojeve ili kodove koji predstavljaju
takvu informaciju, kada je informacija stavljena na primerak dela ili se
pojavljuje kod saop{tavanja dela javnosti.
^lan 175.
(1) Autorsko pravo i pravo interpretatora ne mogu biti predmet prinudnog
izvr{enja.
(2) Predmet prinudnog izvr{enja mogu biti samo odre|ena imovinska
potra`ivanja koja proizilaze iz prava iz stava 1. ovog ~lana.
(3) Nedovr{ena dela i neobjavljeni rukopisi ne mogu biti predmet
prinudnog izvr{enja.
^lan 176.
(1) Na zahtev nosioca prava koji u~ini verovatnim da je njegovo autorsko
ili srodno pravo povre|eno, ili da }e biti povre|eno, sud mo`e da
odredi privremenu meru oduzimanja ili isklju~enja iz prometa
predmeta kojima se vr{i povreda, odnosno mera zabrane nastavljanja
zapo~etih radnji kojima bi se mogla izvr{iti povreda.
(2) U slu~aju zahteva zbog nepla}anja naknade za autorska i srodna prava
iz ~lana 51. stav 1. i ~lana 120. stav 1. ta~ka 1. ovog zakona, sud }e
odrediti privremenu meru zabrane emitovanja dela sa izdatih
fonograma odnosno zabrane emitovanja fonograma.
^lan 177.
(1) Na zahtev nosioca prava koji u~ini verovatnim da je njegovo autorsko
ili srodno pravo povre|eno, kao i da postoji opravdana sumnja da }e
dokazi o tome biti uni{teni ili da }e ih kasnije biti nemogu}e pribaviti,
48

sud mo`e pristupiti obezbe|enju dokaza bez prethodnog obave{tenja ili
saslu{anja lica od koga se dokazi prikupljaju.
(2) Obezbe|enjem dokaza, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se pregled
prostorija, knjiga, dokumenata, baza podataka i dr. kao i zaplena
dokumenata, ispitivanje svedoka i ve{taka.
(3) Licu od koga se dokazi prikupljaju, sudsko re{enje o obezbe|enju
dokaza bi}e uru~eno u trenutku prikupljanja dokaza, a odsutnom licu
~im to postane mogu}e.
^lan 178.
(1) Privremena mera iz ~lana 176. i obezbe|enje dokaza iz ~lana 177.
ovog zakona mogu se tra`iti i pre podno{enja tu`be, pod uslovom da
se tu`ba podnese u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva za
odre|ivanje privremene mere, odnosno zahteva za obezbe|enje dokaza.
(3) @alba protiv re{enja kojim je sud odredio privremenu meru iz ~lana
176. ne odla`e izvr{enje re{enja.
^lan 179.
(1) Sud mo`e narediti licu koje je povezano sa povredom tu|eg autorskog
ili srodnog prava ({tampar, proizvo|a~, uvoznik, snabdeva~, vlasnik
primerka predmeta za{tite i sli~no) da da obave{tenja ili preda
dokumente koji su u vezi sa povredom.
(2) Obaveza iz stava 1. ovog ~lana ne postoji za lica koja su po zakonu
izuzeta od obaveze svedo~enja.
(3) Lice koje ne izvr{i svoju obavezu iz stava 1. ovog ~lana odgovara za
{tetu koja iz toga proiza|e.
^lan 180.
U slu~aju spora za utvr|ivanje prava izdava~a, odnosno lica koje je
objavilo delo ~iji autor nije poznat (~lan 13. stav 2) sud je du`an da obezbedi
da se anonimnost autora sa~uva.
2. Arbitra`a
^lan 181.
Spor u oblasti autorskog i srodnih prava izme|u organizacije i korisnika
koji je pravno lice mo`e se izneti pred stalni izabrani sud za intelektualnu
svojinu (arbitra`a) pri Privrednoj komori Jugoslavije.
49

VII. KAZNENE ODREDBE
1. Krivi~na dela
POVREDA MORALNIH PRAVA AUTORA I INTERPRETATORA
^lan 182.
(1) Ko pod svojim imenom ili imenom drugog u celini ili delimi~no
objavi, izvede, predstavi, prenese izvo|enje ili predstavljanje ili
emituje tu|e autorsko delo ili iskoristi tu|u interpretaciju (snimi,
umno`i, prenese ili emituje) kazni}e se za krivi~no delo kaznom
zatvora od tri meseca do tri godine.
(2) Ko bez dozvole autora izmeni ili preradi tu|e autorsko delo ili izmeni
tu|u snimljenu interpretaciju kazni}e se za krivi~no delo nov~anom
kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.
(3) Ko iskori{}ava tu|e autorsko delo ili tu|u interpretaciju na na~in koji
ugro`ava ili mo`e ugroziti autorovu ili interpretatorovu ~ast ili ugled
kazni}e se za krivi~no delo nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do
{est meseci.
NEOVLA[]ENO ISKORI[]AVANJE AUTORSKOG DELA
ILI PREDMETA SRODNOG PRAVA
^lan 183
(1) Ko bez dozvole nosioca autorskog, odnosno srodnih prava u celini ili
delimi~no objavi, izvede, predstavi, prenese izvo|enje ili
predstavljanje, snimi, umno`i, stavi u promet, emituje, da u zakup, ili
na drugi na~in iskoristi autorsko delo ili predmet srodnog prava
kazni}e se za krivi~no delo nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do
jedne godine.
(2) Ko u nameri pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog stavi u
promet ili da u zakup primerke autorskog dela, snimke interpretacije,
tu|u emisiju, ili primerke fonograma, videograma, odnosno baze
podataka za koje zna da su neovla{}eno objavljeni, snimljeni ili
umno`eni, kazni}e se za krivi~no delo kaznom zatvora do tri godine.
50

UNI[TENJE ILI O[TE]ENJE PRVE STANDARDNE
KOPIJE FILMSKOG DELA
^lan 184.
Ko uni{ti, o{teti ili u~ini neupotrebljivom prvu standardnu kopiju
filmskog dela kazni}e se za krivi~no delo nov~anom kaznom ili kaznom
zatvora do jedne godine.
NEISTINITO REGISTROVANJE AUTORSKOG DELA
I PREDMETA SRODNOG PRAVA
^lan 185.
Nosilac autorskog, odnosno srodnog prava koji prilikom uno{enja u
evidenciju i deponovanja u javni registar nadle`nog saveznog organa autorskog
dela ili predmeta srodnog prava da neistiniti ili prikrije pravi podatak o svom
autorskom delu ili predmetu srodnog prava kazni}e se za krivi~no delo
nov~anom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine.
^lan 186.
Gonjenje za krivi~na dela iz ~l. 182. do 185. ovog zakona preduzima se
po privatnoj tu`bi.
2. Privredni prestupi
^lan 187.
(1) Nov~anom kaznom od 45.000 do 450.000 novih dinara kazni}e se za
privredni prestup preduze}e ili drugo pravno lice ako:
1) bez dozvole nosioca autorskog, odnosno srodnog prava u celini ili
delimi~no objavi, izvede, predstavi, prenese izvo|enje ili
predstavljanje, snimi, umno`i, stavi u promet, emituje, da u zakup,
ili na drugi na~in iskoristi autorsko delo ili predmet srodnopravne
za{tite (~l. 16, 20, 21, 22, 24, 25, 26, 27, 109, 119, 124, 129. i
133);
2) u nameri pribavljanja materijalne koristi stavi u promet ili da u
zakup primerke autorskog dela, snimke interpretacije, tu|u emisiju,
ili primerke fonograma, videograma, odnosno baze podataka za
koje zna da su neovla{}eno snimljeni ili umno`eni (~l. 21. i 22,
~lan 109. stav 1. ta~. 2. i 3. ~lan 119, ~lan 124. ta~. 1. i 3, ~lan
129. ta~. 3. i 4. i ~lan 133. stav 1. ta~ka 4);
3) uni{ti prvu standardnu kopiju filmskog dela (~lan 84. stav 2);
51

4) izvr{i odre|ene izmene na gra|evini koja predstavlja
materijalizovani primerak dela arhitekture, a preradu dela nije prvo
ponudio autoru dela (~lan 34);
5) obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog, odnosno
srodnog prava bez dozvole nadle`nog saveznog organa (~lan 151.
stav 2);
6) u roku od 15 dana od dana po~etka kori{}enja predmeta za{tite,
odnosno u roku od 30 dana od dana po~etka kori{}enja predmeta
za{tite ako se radi o kori{}enju bez dozvole nosioca prava, ne
obavesti organizaciju o nazivu predmeta za{tite i obimu njegovog
iskori{}avanja (~lan 167).
(2) Za radnje iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgovorno lice u
preduze}u ili drugom pravnom licu nov~anom kaznom od 3.000 do
30.000 novih dinara.
3. Prekr{aji
^lan 188.
(1) Nov~anom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazni}e se za
prekr{aj preduze}e ili drugo pravno lice ako:
1) bez navo|enja imena autora ili interpretatora ili pod drugim
imenom u celini ili delimi~no objavi, izvede, predstavi, prenese
izvo|enje ili predstavljanje ili emituje tu|e autorsko delo ili
iskoristi tu|u interpretaciju (~lan 15. i ~lan 107. stav 1. ta~ka 2);
2) bez dozvole autora izmeni ili preradi tu|e autorsko delo ili tu|u
snimljenu interpretaciju (~lan 17. i ~lan 107. stav 1. ta~ka 3);
3) u svojstvu galeriste ili organizatora javne prodaje originala
likovnih dela, odnosno izvornih rukopisa u roku od 30 dana od
dana prodaje primerka originala dela, odnosno rukopisa ne
obavesti autora dela o imenu i adresi prodavca njegovog dela, o
imenu i adresi novog vlasnika dela i o ceni po kojoj je delo
prodato ili ne plati autoru 3% iznosa od prodajne cene dela (~lan
32. st. 1. i 2);
4) prilikom uno{enja u evidenciju i deponovanja kod nadle`nog
saveznog organa autorskog dela ili predmeta za{tite srodnog prava
da neistiniti ili prikrije pravi podatak o svom autorskom delu ili
predmetu za{tite srodnog prava (~lan 170. stav 4);
5) u svojstvu izdava~a proda neprodate primerke dela kao staru
hartiju a da ih nije prethodno ponudio autoru, odnosno njegovom
nasledniku da ih otkupi (~lan 75).
52

(2) Za radnje iz stava 1. ovog ~lana kazni}e se i odgovorno lice u
preduze}u ili drugom pravnom licu nov~anom kaznom od 900 do
9.000 novih dinara.
(3) Nov~anom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazni}e se za
prekr{aj preduzetnik bez svojstva pravnog lica ako u~ini neku od
radnji iz stava 1. ovog ~lana.
(4) Nov~anom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazni}e se za
prekr{aj fizi~ko lice koje kao vlasnik gra|evine izvr{i odre|ene izmene
na gra|evini koja predstavlja materijalizovani primerak dela
arhitekture, a preradu dela nije prvo ponudio autoru dela (~lan 34).
(5) Nov~anom kaznom od 900 do 9.000 novih dinara kazni}e se za
prekr{aj fizi~ko lice koje u roku od 30 dana od dana prodaje
originalnog primerka likovnog dela, odnosno izvornog rukopisa ne
obavesti autora dela o imenu i adresi novog vlasnika dela i ne plati
iznos od 3% od prodajne cene dela (~lan 31. stav 1).
III. PRELAZNE E I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 189.
Interpretator ~ije je trajanje prava isteklo do dana stupanja na snagu
ovog zakona ne mo`e tra`iti utvr|ivanje prava po ovom zakonu.
^lan 190.
Postoje}e organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih
prava du`ne su da se organizuju i usklade svoje op{te akte sa odredbama ovog
zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
^lan 191.
Ugovori koji su zaklju~eni do dana stupanja na snagu ovog zakona
izvr{avaju se u skladu sa zakonom koji je va`io u vreme zaklju~enja ugovora.
^lan 192.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o autorskom
pravu (“Slu`beni list SFRJ”, br. 19/78, 24/86 i 21/90).
^lan 193.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
“Slu`benom listu SRJ”.
53

ZAKON O @IGOVIMA
Objavljen u Slu`benom listu SRJ, broj 15/95 i 28/96
I. OSNOVNE ODREDBE
^lan 1.
Ovim zakonom ure|uju se na~in sticanja i za{tita prava na znak u
prometu robe, odnosno usluga.
@ig je pravo kojim se {titi znak koji u prometu slu`i za razlikovanje
robe, odnosno usluga jednog fizi~kog ili pravnog lica od iste ili sli~ne robe,
odnosno usluga drugog fizi~kog ili pravnog lica.
^lan 2.
@ig mo`e biti individualni ili kolektivni.
Kolektivni `ig imaju pravo da koriste vi{e lica iz ~lana 1. stav 2. ovog
zakona za obele`avanje svoje robe, odnosno usluga u prometu.
Korisnik kolektivnog `iga ima pravo da koristi taj `ig samo na na~in
predvi|en op{tim aktom o kolektivnom `igu.
^lan 3.
@igom, u smislu ovog zakona, ne smatraju se pe~at, {tambilj i punc
(slu`beni znak za obele`avanje dragocenih metala, mera i sl.).
II. PREDMET I USLOVI ZA[TITE
^lan 4.
@igom se {titi znak koji slu`i za razlikovanje robe, odnosno usluga u
prometu, koji se mo`e grafi~ki predstaviti. Znak se mo`e sastojati na primer
od re~i, slogana, slova, brojeva, slika, crte`a, rasporeda boja, trodimenzionalnih
oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzi~kih fraza koje se mogu
grafi~ki prikazati.
@igom se ne mo`e za{titi znak:
^lan 5.
1) koji je protivan moralu ili zakonu;
2) koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe,
odnosno usluga u prometu;
54

3) koji isklju~ivo predstavlja oblik odre|en prirodom robe ili oblik robe
neophodan za dobijanje odre|enog tehni~kog rezultata;
4) koji isklju~ivo ozna~ava vrstu robe, odnosno vrstu usluga, njihovu
namenu, vreme ili na~in proizvodnje, kvalitet, cenu, koli~inu, masu i
geografsko poreklo;
5) koji je uobi~ajen za ozna~avanje odre|ene vrste robe, odnosno usluga;
6) koji svojim izgledom ili sadr`ajem mo`e da stvori zabunu u prometu
u pogledu porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe, odnosno
usluga;
7) koji sadr`i zvani~ne znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju
kvaliteta ili ih podr`ava;
8) koji je istovetan za{ti}enom znaku drugog lica za istu ili sli~nu vrstu
robe, odnosno usluga;
9) koji je sli~an za{ti}enom znaku drugog lica za istu ili sli~nu vrstu
robe, odnosno usluga ako ta sli~nost mo`e da stvori zabunu u prometu
i dovede u zabludu u~esnike u prometu;
10) koji je, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, kod
u~esnika u prometu u Saveznoj Republici Jugoslaviji (u daljem tekstu:
Jugoslavija), nesumnjivo poznat kao znak visokog renomea kojim
svoju robu, odnosno usluge obele`ava drugo lice (~uveni `ig);
11) koji svojim izgledom ili sadr`ajem povre|uje autorska prava ili prava
industrijske svojine;
12) koji sadr`i dr`avni ili drugi javni grb, zastavu ili amblem, naziv ili
skra}enicu naziva neke zemlje ili me|unarodne organizacije, kao i
njihovo podra`avanje, osim po odobrenju nadle`nog organa odnosne
zemlje ili organizacije;
13) koji predstavlja ili podra`ava nacionalni ili religiozni simbol.
Za{ti}enim znakom iz stava 1. ta~. 8. i 9. ovog ~lana smatra se i znak
koji je predmet prijave za priznanje `iga, pod uslovom da `ig po toj prijavi
bude priznat, kao i znak koji je poznat u Jugoslaviji u smislu ~lana 6. bis
Pariske konvencije o za{titi industrijske svojine.
Lik ili ime lica mo`e se za{tititi samo po pristanku tog lica.
Lik ili ime umrlog mo`e se za{tititi samo po pristanku roditelja,
bra~nog druga i dece umrlog.
Lik istorijske ili druge umrle znamenite li~nosti mo`e se za{tititi uz
dozvolu nadle`nog organa i pristanak njenih srodnika do tre}eg stepena
srodstva.
55

^lan 6.
Strana fizi~ka i pravna lica u pogledu za{tite znaka `igom u Jugoslaviji
u`ivaju ista prava kao i doma}a fizi~ka i pravna lica ako to proizilazi iz
me|unarodnih ugovora ili iz na~ela uzajamnosti.
Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.
III. POSTUPAK ZA[TITE
Zajedni~ke odredbe
^lan 7.
Pravna za{tita znakova koji se koriste u prometu robe, odnosno usluga,
ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi savezni organ, odnosno
organizacija koja obavlja poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu:
nadle`ni savezni organ).
Odluke iz stava 1. ovog ~lana su kona~ne i protiv njih se mo`e voditi upravni
spor.
^lan 8.
Nadle`ni savezni organ vodi Registar prijava za priznanje `igova (u
daljem tekstu: Registar prijava) i Registar `igova.
Registri iz stava 1. ovog ~lana su javni i zainteresovana lica ih mogu
razgledati bez pla}anja posebnih taksa.
Spise registrovanih `igova zainteresovana lica mogu razgledati, na
usmeni zahtev, samo u prisustvu slu`benog lica.
Na pismeni zahtev zainteresovanih lica i posle pla}anja odgovaraju}e
takse nadle`ni savezni organ izdaje kopije dokumenata i odgovaraju}e potvrde
i uverenja o ~injenicama o kojima vodi slu`benu evidenciju.
^lan 9.
Nadle`ni savezni organ je du`an da zainteresovanim fizi~kim i pravnim
licima u~ini dostupnim svoju dokumentaciju i informacije o `igovima.
^lan 10.
Nosilac `iga, odnosno podnosilac prijave za priznanje `iga mo`e
podneti zahtev za me|unarodno registrovanje `iga u skladu sa va`e}im
me|unarodnim sporazumima.
56

Zahtev za me|unarodno registrovanje iz stava 1. ovog ~lana podnosi se
preko nadle`nog saveznog organa.
^lan 11.
Strana fizi~ka i pravna lica ostvaruju prava iz ovog zakona u postupku
pred doma}im sudovima i organima uprave samo preko punomo}nika koji se
u vidu zanimanja bavi zastupanjem i koji je jugoslovenski dr`avljanin ili
jugoslovensko pravno lice.
^lan 12.
U Registar zastupnika, koji vodi nadle`ni savezni organ, upisuju se
fizi~ka i pravna lica koja ispunjavaju uslove predvi|ene saveznim zakonom
kojim se ure|uju patenti.
Pokretanje postupka za priznanje `iga
^lan 13.
Postupak za priznanje `iga pokre}e se prijavom za priznanje `iga (u
daljem tekstu: prijava).
Bitni delovi prijave su:
1) zahtev za priznanje `iga;
2) znak koji se `eli za{tititi;
3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.
Sadr`ina bitnih delova prijava
^lan 14.
Zahtev za priznavanje `iga sadr`i:
1) podatke o podnosiocu prijave;
2) nazna~enje da li je u pitanju individualni ili kolektivni `ig;
3) potpis i pe~at podnosioca prijave.
Prijava mo`e da sadr`i zahtev za priznanje samo jednog `iga koji se
odnosi na jednu ili vi{e vrsta robe, odnosno usluga.
Ako znak iz ~lana 13. stav 2. ta~ka 2. ovog zakona sadr`i figurativni
elemenat, njegov izgled mora biti jasan, ura|en na kvalitetnom papiru i
pogodan za reprodukovanje.
57

Ako se za{tita tra`i za znak u boji, prijava mora da sadr`i nazna~enje
boje, odnosno kombinacije boja.
Roba, odnosno usluge iz ~lana 13. stav 2. ta~ka 3. ovog zakona moraju
biti ozna~eni i svrstani prema klasama iz Ni~anskog aran`mana o
me|unarodnoj klasifikaciji robe i usluga radi registrovanja `igova.
^lan 15.
U postupku pred nadle`nim saveznim organom pla}aju se takse
saglasno zakonom kojim se ure|uju savezne administrativne takse i naknade
posebnih tro{kova postupka i tro{kova za pru`anje informacionih usluga.
Prijava za priznanje kolektivnog `iga
^lan 16.
Pored delova iz ~lana 14. ovog zakona, uz prijavu za priznanje
kolektivnog `iga prila`e se op{ti akt o kolektivnom `igu.
Op{ti akt o kolektivnom `igu sadr`i: podatke o podnosiocu prijave,
odnosno licu ovla{}enom da ga predstavlja; odredbe o izgledu znaka i robi,
odnosno uslugama na koje se znak odnosi; odredbe o tome ko ima pravo na
kori{}enje kolektivnog `iga i pod kojim uslovima; odredbe o pravima i
obavezama korisnika kolektivnog `iga u slu~aju povrede `iga i odredbe o
merama i posledicama u slu~aju nepridr`avanja odredaba op{teg akta.
Registar prijava
^lan 17.
U Registar prijava upisuju se podaci o bitnim delovima prijave iz ~l.
13, 14. i 16. ovog zakona i drugi propisani podaci.
Datum podno{enja prijave
^lan 18.
Prijava se zavodi u Registar prijava samo ako sadr`i bitne delove
prijave iz ~l. 13. i 14. ovog zakona.
Na prijavu koja sadr`i delove iz stava 1. ovog ~lana upisuje se broj
prijave i datum i ~as njenog prijema u nadle`nom saveznom organu i o tome
se podnosiocu prijave izdaje potvrda.
58

Ako prijava ne sadr`i delove iz stava 1. ovog ~lana, nadle`ni savezni
organ }e pozvati podnosioca prijave da u roku od 30 dana od dana prijema
obave{tenja otkloni nedostatke zbog kojih prijava nije mogla biti upisana u
Registar prijava. Ako podnosilac prijave u odre|enom roku otkloni nedostatke,
takvoj prijavi prizna}e se kao datum podno{enja prijave datum prijema u
nadle`nom saveznom organu podneska kojim se nedostaci otklanjaju, o ~emu
}e se doneti poseban zaklju~ak i prijava upisati u Registar prijava.
Pravo prvenstva
^lan 19.
Podnosilac prijave ima pravo prvenstva od datuma podno{enja prijave u
odnosu na sva druga lica koja su za isti ili sli~an znak kojim se obele`ava ista
ili sli~na roba, odnosno usluge kasnije podnela prijavu.
^lan 20.
Pripadniku zemlje Pariske unije koji je u nekoj zemlji ~lanici podneo
urednu prijavu prizna}e se u Jugoslaviji pravo prvenstva od datuma
podno{enja te prijave ako u Jugoslaviji za isti znak podnese prijavu u roku od
6 meseci od dana podno{enja prijave u odnosnoj zemlji, a u zahtevu za
priznanje `iga nazna~i datum podno{enja, broj prijave i zemlju u kojoj je
prijava podnesena.
Pripadnik zemlje Pariske unije iz stava 1. ovog ~lana du`an je da u
roku od tri meseca od dana podno{enja prijave u Jugoslaviji dostavi
nadle`nom saveznom organu prepis te prijave, overen od nadle`nog organa
zemlje ~lanice unije u kojoj je prijava podneta (prioritetno uverenje) i overen
prevod te prijave.
^lan 21.
Podnosilac prijave koji je u roku od tri meseca pre podno{enja prijave
upotrebio odre|eni znak za obele`avanje robe, odnosno usluga na izlo`bi ili
sajmu me|unarodnog karaktera u Jugoslaviji ili u drugoj zemlji ~lanici Pariske
unije, mo`e u prijavi tra`iti priznanje prava prvenstva od dana prve upotrebe
tog znaka.
Podnosilac prijave iz stava 1. ovog ~lana uz prijavu dostavlja potvrdu
nadle`nog organa zemlje ~lanice Pariske unije da je u pitanju izlo`ba, odnosno
sajam me|unarodnog karaktera, uz nazna~enje podataka o vrsti izlo`be,
odnosno sajma, mestu odr`avanja, datumu otvaranja i zatvaranja izlo`be,
odnosno sajma, i datumu prve upotrebe znaka ~ija se za{tita tra`i.
Uverenje da je izlo`bi odnosno, sajmu odr`anom u Jugoslaviji zvani~no
priznat me|unarodni karakter izdaje Privredna komora Jugoslavije.
59

^lan 22.
Priznanjem prava prvenstva iz ~lana 21. ovog zakona ne produ`avaju se
rokovi iz ~lana 20. ovog zakona.
^lan 23.
U prijavi se ne mogu naknadno bitno izmeniti izgled znaka niti
dopuniti spisak robe, odnosno usluga.
Ne smatra se izmenom znaka u re~i ispisivanje znaka posebnim tipom slova.
^lan 24.
Prijave se ispituju po redosledu odre|enom datumom njihovog
podno{enja.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, prijava se mo`e re{avati po
hitnom postupku:
1) u slu~aju sudskog ili drugog spora;
2) ako je podnesen zahtev za me|unarodno registrovanje `iga;
3) ako je, saglasno drugim propisima, neophodno izvr{iti hitnu
registraciju, uz obavezu podno{enja posebnog zahteva za to.
U slu~ajevima iz stava 2. ovog ~lana podnosi se zahtev za ispitivanje
prijave po hitnom postupku, za {ta se pla}a posebna taksa.
Ispitivanje urednosti prijave
^lan 25.
Prijava je uredna ako sadr`i bitne delove iz ~l. 13, 14. i 16. ovog
zakona, dokaz o uplati takse za prijavu i druge propisane podatke.
Ako utvrdi da prijava nije uredna, nadle`ni savezni organ }e pismeno
(rezultatom ispitivanja), uz navo|enje razloga, pozvati podnosioca prijave da je
uredi u roku koji nadle`ni savezni organ odredi.
Na obrazlo`eni zahtev podnosioca prijave nadle`ni savezni organ }e
produ`iti rok iz stava 2. ovog ~lana za vreme koje smatra primerenim.
Ako podnosilac prijave u ostavljenom roku ne uredi prijavu ili ne plati
taksu za njeno ure|ivanje, nadle`ni savezni organ }e zaklju~kom odbaciti
prijavu.
60

U slu~aju stava 4. ovog ~lana, podnosilac prijave mo`e podneti predlog
za povra}aj u pre|a{nje stanje, u roku od {est meseci od dana dostavljanja
zaklju~ka o odbacivanju.
Ispitivanje uslova za priznanje prava
^lan 26.
Ako je prijava uredna u smislu ~lana 25. ovog zakona, nadle`ni savezni
organ ispituje da li su ispunjeni uslovi za priznanje `iga.
^lan 27.
Ako utvrdi da prijava ne ispunjava uslove za priznanje `iga, nadle`ni
savezni organ }e pismeno (rezultatom ispitivanja) obavestiti podnosioca prijave
o razlozima zbog kojih se `ig ne mo`e priznati i pozva}e ga da se u roku koji
nadle`ni savezni organ odredi izjasni o tim razlozima.
Na obrazlo`eni zahtev podnosioca prijave nadle`ni savezni organ }e
produ`iti rok iz stava 1. ovog ~lana za vreme koje smatra primerenim.
Nadle`ni savezni organ }e re{enjem odbiti zahtev za priznanje `iga ako
se podnosilac prijave uop{te ne izjasni ili ako se izjasni, a nadle`ni savezni
organ i dalje smatra da se `ig ne mo`e priznati.
Nadle`ni savezni organ }e doneti re{enje o delimi~nom usvajanju
zahteva za priznanje `iga ako se podnosilac prijave uop{te ne izjasni ili ako se
izjasni, a nadle`ni savezni organ smatra da se `ig mo`e priznati samo za
pojedinu robu, odnosno uslugu.
Ako se podnosilac prijave ne izjasni, a nadle`ni savezni organ donese
re{enje iz st. 3. i 4. ovog ~lana, podnosilac prijave mo`e podneti predlog za
povra}aj u pre|a{nje stanje u roku od {est meseci od dana dostavljanja re{enja
o odbijanju zahteva za priznanje `iga.
Re{enje o priznanju `iga
^lan 28.
Ako prijava ispunjava uslove za priznanje prava, nadle`ni savezni organ
zaklju~kom poziva podnosioca prijave da plati taksu za prvih deset godina
za{tite i tro{kove objave `iga i da dostavi dokaze o izvr{enim uplatama.
Nadle`ni savezni organ }e zaklju~kom odbaciti prijavu ako podnosilac
prijave u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvr{enim uplatama iz stava 1.
ovog ~lana.
61

U slu~aju iz stava 2. ovog ~lana podnosilac prijave mo`e podneti
predlog za povra}aj u pre|a{nje stanje u roku od {est meseci od dana
dostavljanja zaklju~ka o odbacivanju prijave.
Upis `iga u Registar `igova
^lan 29.
Kad podnosilac prijave dostavi dokaze o izvr{enim uplatama iz ~lana
28. stav 1. ovog zakona, nadle`ni savezni organ donosi re{enje o priznanju
`iga i priznato pravo s propisanim podacima upisuje u Registar `igova.
Izdavanje isprave o `igu i objavljivanje priznatog prava
^lan 30.
Nosiocu `iga izdaje se isprava o `igu, a priznato pravo objavljuje u
slu`benom glasilu.
IV. SADR@INA, STICANJE I OBIM PRAVA
^lan 31.
Nosilac `iga ima isklju~ivo pravo da znak za{ti}en `igom koristi za
obele`avanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim
licima zabrani da isti ili sli~an znak neovla{}eno koriste za obele`avanje iste
ili sli~ne robe, odnosno usluga.
Pravo iz stava 1. ovog ~lana obuhvata i upotrebu znaka za{ti}enog
`igom na sredstvima za pakovanje, katalozima, prospektima, oglasima i drugim
oblicima ponude, na uputstvima, fakturama, u korespondenciji i u drugim
oblicima poslovne dokumentacije, kao i na uvezenoj robi, odnosno uslugama.
Prava iz st. 1. i 2. ovog ~lana ima i podnosilac prijave od datuma podno{enja
prijave.
^lan 32.
Ako se znak za{ti}en `igom sastoji iz re~i ili slova, ili kombinacije re~i
i slova, za{tita obuhvata te re~i, slova i kombinacije, njihove transkripcije, ili
transliteracije, ispisane ma kojim tipom slova, u ma kojoj boji ili izra`ene na
bilo koji drugi na~in, ~ak i ako se dodaju re~i “tip”, “na~in”, “po postupku” i
sl.
62

^lan 33.
Znak za{ti}en `igom koji sadr`i natpise, re~i ili kombinacije slova ne
isklju~uje pravo drugog lica da pod istim natpisom, re~ima ili kombinacijama
slova stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako ti natpisi, re~i ili
kombinacije slova predstavljaju njegovo ime, firmu ili naziv koji nisu ste~eni
na nesavestan na~in.
^lan 34.
Nosilac `iga ne mo`e zabraniti drugom licu da isti ili sli~an znak
koristi za obele`avanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u
pitanju ~uveni `ig.
^lan 35.
@ig se sti~e upisom priznatog prava u Registar `igova, a va`i od
datuma podno{enja prijave.
^lan 36.
@ig traje deset godina, ra~unaju}i od datuma podno{enja prijave, s tim
{to se njegovo va`enje, uz pla}anje odgovaraju}e takse, mo`e produ`avati
neograni~en broj puta.
^lan 37.
Nosilac `iga du`an je da `ig koristi.
V. PROMET PRAVA
^lan 38.
@ig, odnosno pravo iz prijave mo`e biti predmet ugovora o prenosu
prava, licenci, zalogi, fran{izi i sl.
Ugovor iz stava 1. ovog ~lana sastavlja se u pismenoj formi i upisuje u
odgovaraju}i registar na zahtev jedne od ugovornih strana.
Ugovor iz stava 1. ovog ~lana koji nije upisan u odgovaraju}i registar
ne proizvodi pravno dejstvo prema tre}im licima.
Prenos prava
^lan 39.
Nosilac `iga, odnosno podnosilac prijave mo`e ugovorom preneti `ig,
odnosno pravo iz prijave, i to za sve ili samo za neku robu, odnosno uslugu.
63

Ugovor o prenosu prava iz stava 1. ovog ~lana sastavlja se u pismenoj
formi i mora sadr`ati: nazna~enje ugovornih strana, broj `iga ili broj prijave i
visinu naknade ako je ugovorena.
Kolektivni `ig i pravo na njegovo kori{}enje ne mogu biti predmet
ugovora o prenosu prava.
Licenca
^lan 40.
Nosilac `iga, odnosno podnosilac prijave mo`e ustupiti pravo kori{}enja
`iga, odnosno prava iz prijave.
Ugovor o licenci iz stava 1. ovog ~lana sastavlja se u pismenoj formi i
sadr`i vreme trajanja licence, obim licence i visinu naknade ako je naknada
ugovorena.
Kolektivni `ig ne mo`e biti predmet ugovora o licenci.
VI. PRESTANAK PRAVA
^lan 41.
@ig prestaje istekom roka od deset godina za koji je pla}ena taksa ako
se njegovo va`enje ne produ`i.
@ig prestaje i pre isteka roka iz stava 1. ovog ~lana:
1) ako se nosilac `iga odrekne svog prava - narednog dana od dana
predaje nadle`nom saveznom organu podneska o odricanju;
2) na osnovu sudske odluke, odnosno odluke nadle`nog saveznog organa,
u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom - danom odre|enim tom
odlukom;
3) ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo fizi~ko lice koje je
nosilac prava - danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je `ig
pre{ao na pravne sledbenike pravnog lica, odnosno naslednike fizi~kog
lica.
^lan 42.
Ako je u Registru `igova upisano odre|eno pravo u korist tre}eg lica
(licenca, zaloga ili dr.), nosilac `iga ne mo`e se odre}i `iga bez pismene
saglasnosti lica na ~ije ime je upisano to pravo.
Ako nosilac `iga u odre|enom roku ne plati propisanu taksu, a u
Registru `igova je upisana licenca, zaloga ili neko drugo pravo u korist tre}eg
64

lica, nadle`ni savezni organ }e to lice obavestiti da nije pla}ena taksa i da je
mo`e platiti u roku od {est meseci od dana prijema obave{tenja i time odr`ati
va`enje `iga.
^lan 43.
Ako `ig prestane zbog nepla}anja propisane takse, nosilac `iga ima
isklju~ivo pravo da zahteva u roku od jedne godine od dana prestanka va`enja
`iga, da se `ig, uz ponovno podno{enje prijave, ponovo registruje na njegovo
ime za istu robu, odnosno usluge.
VII. OGLA[AVANJE NI[TAVIM RE[ENJA O
PRIZNANJU @IGA, ODNOSNO
ME|UNARODNOG REGISTROVANJA
^lan 44.
Re{enje o priznanju `iga, odnosno me|unarodno registrovanje `iga za
Jugoslaviju mo`e se oglasiti ni{tavim, u celini ili samo za neku robu, odnosno
usluge, ako se utvrdi da u vreme dono{enja re{enja nisu bili ispunjeni uslovi
za priznanje `iga predvi|eni ovim zakonom.
^lan 45.
Re{enje o priznanju `iga, odnosno me|unarodno registrovanje `iga za
Jugoslaviju, mo`e se oglasiti ni{tavim za sve vreme trajanja za{tite, i to po
slu`benoj du`nosti, na predlog zainteresovanog lica ili na predlog javnog
tu`ioca.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, predlog za ogla{avanje
ni{tavim re{enja o priznanju `iga, odnosno me|unarodno registrovanje `iga za
Jugoslaviju, na osnovu ~lana 5. stav 1. ta~. 8. i 9. ovog zakona, mo`e podneti
samo nosilac prava na ranije registrovani `ig ili lice koje on ovlasti, osim ako
se u roku od pet godina pre podno{enja predloga za ogla{avanje ni{tavim nije
protivio upotrebi kasnije registrovanog `iga ~iji je podnosilac prijave bio
savestan.
Uz predlog za ogla{avanje ni{tavim re{enja o priznanju `iga, odnosno
me|unarodnog registrovanja `iga za Jugoslaviju podnose se odgovaraju}i
dokazi.
^lan 46.
Ako podnosilac predloga za ogla{avanje ni{tavim re{enja o priznanju
`iga, odnosno me|unarodnog registrovanja `iga za Jugoslaviju u toku postupka
odustane od svog predloga, nadle`ni savezni organ mo`e nastaviti postupak po
slu`benoj du`nosti.
65

VIII. PRESTANAK @IGA ZBOG NEKORI[]ENJA
^lan 47.
Nadle`ni savezni organ mo`e, na zahtev zainteresovanog lica, doneti
re{enje o prestanku `iga ako nosilac `iga ili lice koje je on ovlastio bez
opravdanog razloga nije na doma}em tr`i{tu koristio `ig za obele`avanje robe,
odnosno usluga na koje se `ig odnosi, i to neprekidno u trajanju od pet
godina od dana upisa `iga u Registar `igova, odnosno od dana kad je `ig
poslednji put kori{}en. U postupku po zahtevu za prestanak `iga zbog
nekori{}enja `iga nosilac `iga ili lice koje je on ovlastio du`ni su da doka`u
da `ig koriste.
Kori{}enjem `iga, u smislu stava 1. ovog ~lana, smatra se i javno
ogla{avanje robe, odnosno usluga na koje se predmetni `ig odnosi u
slu`benom glasilu nadle`nog saveznog organa ili u drugim sredstvima javnog
informisanja u Jugoslaviji.
Pravo na kori{}enje kolektivnog `iga mo`e prestati i ako se kolektivni
`ig upotrebljava protivno op{tem aktu o kolektivnom `igu.
^lan 48.
U slu~aju iz ~lana 47. ovog zakona `ig prestaje da va`i narednog dana
od dana pravnosna`nosti re{enja o prestanku `iga zbog nekori{}enja.
IX. GRA|ANSKOPRAVNA ZA[TITA
Za{tita u slu~aju povrede `iga
^lan 49.
Lice koje povredi `ig ili pravo iz prijave odgovara za {tetu po op{tim
pravilima o naknadi {tete. Ako je {teta prouzrokovana namerno, naknada {tete
mo`e se zahtevati do trostrukog iznosa stvarne {tete i izmakle koristi.
Odgovornost za povredu prava iz stava 1. ovog ~lana ne isklju~uje
odgovornost za delo nelojalne konkurencije.
Lice ~ije je pravo povre|eno mo`e, pored naknade {tete, tra`iti da se
licu koje je povredilo njegovo pravo zabrani dalje vr{enje radnje kojom se ~ini
povreda i da se presuda kojom se utvr|uje povreda objavi o tro{ku tu`enog.
^lan 50.
Povredom `iga ili prava iz prijave smatra se svako neovla{}eno
kori{}enje za{ti}enog znaka od strane bilo kog u~esnika u prometu, u smislu
~lana 31. ovog zakona, kao i neovla{}eno raspolaganje za{ti}enim znakom.
66

Povredom iz stava 1. ovog ~lana smatra se i podra`avanje za{ti}enog
znaka.
Prilikom utvr|ivanja da li postoji povreda `iga, sud naro~ito vodi
ra~una o tome da li postoji istovetnost ili bitna sli~nost, u smislu ~lana 32.
ovog zakona.
^lan 51.
Tu`bu zbog povrede `iga mo`e podneti nosilac `iga, podnosilac prijave
i sticalac isklju~ive licence.
Postupak po tu`bi zbog povrede prava iz prijave sud mo`e prekinuti do
odluke nadle`nog saveznog organa o priznanju `iga.
^lan 52.
Tu`ba zbog povrede `iga, odnosno povrede prava iz prijave mo`e se
podneti u roku od tri godine od dana kada je tu`ilac saznao za povredu i
u~inioca, a najdocnije u roku od pet godina od dana u~injene povrede.
^lan 53.
Tu`bom zbog povrede `iga, odnosno povrede prava iz prijave, mo`e se
tra`iti da sud odredi privremenu meru zabrane vr{enja radnji kojima se
povre|uje `ig, odnosno pravo iz prijave i meru privremenog oduzimanja robe
ili isklju~enja iz prometa robe koja povre|uje ta prava.
Izuzetno, privremena mera se mo`e tra`iti i pre podno{enja tu`be, pod
uslovom da se tu`ba podnese u roku od 15 dana od dana podno{enja zahteva
za odre|ivanje privremene mere.
U slu~aju istovetnosti ili bitne sli~nosti u smislu ~lana 32. ovog zakona,
sud je obavezan da odredi privremenu meru iz st. 1. i 2. ovog ~lana.
@alba protiv re{enja kojim se odre|uje privremena mera ne zadr`ava
izvr{enje re{enja.
Postupak po tu`bi zbog povrede `iga, odnosno povrede prava iz prijave,
je hitan.
Osporavanje `iga
^lan 54.
Fizi~ko ili pravno lice koje u prometu koristi znak za obele`avanje
robe, odnosno usluga, a za koji je drugo lice podnelo prijavu ili ga
registrovalo na svoje ime za obele`avanje iste ili sli~ne robe, odnosno usluga,
mo`e tra`iti da ga sud oglasi za podnosioca prijave, odnosno nosioca prava
samo ako doka`e da je taj znak bio op{te poznat za obele`avanje njegove
robe, odnosno usluga pre nego {to je tu`eni podneo prijavu.
67

Ako tu`eni doka`e da je isti ili sli~an znak koristio u prometu za
obele`avanje iste ili sli~ne robe, odnosno usluga isto koliko i tu`ilac ili du`e
od njega, sud }e odbiti tu`beni zahtev iz stava 1. ovog ~lana.
Tu`ba iz stava 1. ovog ~lana ne mo`e se podneti po isteku roka od pet
godina od dana upisa `iga u registar.
^lan 55.
Ako se sudskom odlukom usvoji tu`beni zahtev iz ~lana 54. ovog
zakona, nadle`ni savezni organ }e po prijemu presude, ili na zahtev tu`ioca,
upisati tu`ioca u odgovaraju}i registar kao podnosioca prijave, odnosno
nosioca `iga.
^lan 56.
Pravo koje je tre}e lice pribavilo od ranijeg podnosioca prijave,
odnosno nosioca `iga iz ~lana 54. ovog zakona va`i i prema novom
podnosiocu prijave, odnosno nosiocu prava samo ako je bilo upisano u
odgovaraju}i registar ili uredno prijavljeno za upis pre podno{enja tu`be iz
~lana 54. ovog zakona.
X. KAZNENE ODREDBE
^lan 57.
Nov~anom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazni}e se za
privredni prestup preduze}e ili drugo pravno lice koje na bilo koji na~in
propisan ovim zakonom povredi `ig, odnosno pravo iz prijave (~lan 50).
Nov~anom kaznom od 1.500 do 15.000 novih dinara kazni}e se za radnje iz
stava 1. ovog ~lana i odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom licu.
^lan 58.
Nov~anom kaznom od 3.000 do 45.000 novih dinara kazni}e se za
prekr{aj preduze}e ili drugo pravno lice koje se neovla{}eno bavi zastupanjem
stranih pravnih i fizi~kih lica (~lan 11).
Za radnje stava 1. ovog ~lana nov~anom kaznom od 1.500 do 4.500
novih dinara kazni}e se i odgovorno lice u preduze}u ili drugom pravnom
licu.
Nov~anom kaznom od 1.500 do 4.500 novih dinara kazni}e se za
prekr{aj fizi~ko lice koje se neovla{}eno bavi zastupanjem stranih pravnih i
fizi~kih lica.
68

XI. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 59.
Nosioci `igova upisanih u Registar `igova zaklju~no s brojem 30.000
du`ni su da podnesu zahtev za obnovu predmeta do isteka roka va`enja `iga.
U protivnom, `ig prestaje da va`i.
Uz zahtev iz stava 1. ovog ~lana dostavljaju se registarski broj `iga,
podaci o nosiocu `iga, izgled znaka, spisak robe, odnosno usluga na koje se
znak odnosi, svrstanih prema klasama iz Ni~anskog aran`mana o
me|unarodnoj klasifikaciji robe, odnosno usluga i drugi propisani podaci.
Obnavljanje predmeta `igova ne uti~e na pravo prvenstva i druga
ste~ena prava.
^lan 60.
Registrovani `igovi koji va`e na dan stupanja na snagu ovog zakona
ostaju i dalje na snazi i na njih }e se primenjivati odredbe ovog zakona.
Odredbe ovog zakona primenjiva}e se i na prijave za priznanje `iga
podnesene do dana stupanja na snagu ovog zakona, a po kojima upravni
postupak nije okon~an.
^lan 61.
Propisi za izvr{avanje ovog zakona done}e se u roku od 60 dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
^lan 62.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da va`e odredbe Zakona o
za{titi pronalazaka, tehni~kih unapre|enja i znakova razlikovanja (“Slu`beni
list SFRJ”, br. 34/81, 3/90 i 20/90) koje se odnose na `igove.
^lan 63.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
“Slu`benom listu SRJ”.
69