Da li je došlo vreme za novu Evropsku - Evropski pokret u Srbiji

Dr Vatroslav Vekarić,
član Foruma za međunarodne odnose
Da li je odr ži va ne u tral nost Sr bi je
8
Na rod na skup šti na Sr bi je do ne la je 26. de cem bra 2007.
go di ne Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integri
te ta i ustav nog po ret ka Re pu bli ke Sr bi je ko jom je pro gla še na
vojna neutralnosti zemlje u odnosu na postojeće vojne saveze.
Ova od lu ka bez sum nje je bi la in spi ri sa na De kla ra ci jom o vojnoj
neutralnosti Srbije koju je samo dva meseca ranije donela
Demokratska stranka Srbije, partija tadašnjeg premijera Vojislava
Koštunice, a u kojoj je bilo naglašeno da vojna neutralnost
„pred sta vlja naj bo lji i naj po u zda ni ji na čin da Sr bi ja oču va
državni suverenitet, integritet i nezavisnost kao temelj svog
slo bod nog i sve u kup nog na pret ka i da obez be di do sto janstven
ži vot svo jih gra đa na.“ Taj do ku ment je po dr ža la ogrom na
ve ći na na rod nih pred stav ni ka i nji me su, u ne do stat ku dru gih
strateških dokumenata sa celovitim pogledom na spoljnopoli
tič ke i bez bed no sne pri o ri te te ze mlje, na ne ki na čin utvr đe ne
i spolj no po li tič ke smer ni ce Sr bi je u bu duć no sti. Ovim do kumentom
vojna neutralnost proglašena je važećom državnom
spoljnopolitičkom i odbrambenom fi lo zo fi jom. S ob zi rom na
da le ko se žne im pli ka ci je za ču đu je, da na kon do no še nja rezolucije
nije, sem retkih izuzetaka, usledila opsežnija debata
u struč nim kru go vi ma i ši roj jav no sti o stvar nim po li tič kim i
vojnim domašajima neutralnosti kao i o njenom pravno-političkom
značenju. Predlagači opcije o neutralnosti uspeli su
- u kontekstu pojačanih antievropskih i izolacionističkih težnji
nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i želje da se zbog toga
Sr bi ja još vi še pri bli ži Ru si ji - da na met nu ova kav stav go to vo
svim stranama u politiškom spektru Srbije. Pri tome, nažalost,
nisu pruženi zadovoljavajući odgovori na mnoštvo važnih pita
nja ko ja su otvo re na i da nas, na kon vi še od dve go di ne od
do no še nja po me nu tog do ku men ta.
Pitanje da li samoproglašena neutralnost sa vojno-političkog
i međunarodnopravnog stanovišta može da donese i
osi gu ra bi lo šta vi še od ono ga što se mo že po sti ći i bez ta kvog
obavezivanjaje svakako je jedno od zanimljivijih pitanja. Takvo
razjašnjavanje moglo bi da doprinese i sagledavanju problema
koji je u središtu kontroverze: da li ovako objavljena neutralnost
jamči ostvarivanje najvažnijih političkih i bezbednosnih
interesa zemlje
Sva ka te melj ni ja de ba ta tre ba lo bi da poč ne po ku ša jem da
se ostva ri što objek tiv ni ji uvid u isto rij sku evo lu ci ju ne u tral nosti.
Naime, ono što se često zanemaruje u ocenjivanju domašaja
ovakvog statusa država jeste činjenica da je neutralnost
ne sa mo po li tič ka ne go imo žda i pri mar no, prav na ka te go ri ja.
To zna či da ne u tral nost mo že bi ti pri zna ta kao va lid na dr žav na
politika sa svim posledicama samo ako je takav status i položaj
prihvaćen i garantovan od strane ostalih zemalja. Instrumenti
kojima se neutralnim zemljama odobravala i garantovala neutralnost
najčešće su bili multilateralni međunarodni ugovori,
a oni koji su odobravali nečiju neutralnost najčešće su u istoriji
bi le ve li ke si le. Ta ko je na pri mer Austri ja, na ko ju se če sto pozi
va ju pri sta li ce ne u tral no sti Sr bi je, tzv. Dr žav nim ugo vo rom iz
1955. go di ne, uz spon zor stvo vo de ćih sa ve znič kih si la, oba veza
na na neutralnost što je i ostvarila posebnom Deklaracijom o
neutralnosti austrijskog parlamenta donešenom 26. oktobra iste
godine. Švajcarska je, pak, stekla međunarodnopravno priznati
status neutralnosti na Bečkom kongresu 1815. kada su tadašnje
evropske sile odobrile ujedinjenje švajcarskih kantona i potvrdi
le od u sta ja nje od pre ten zi ja pre ma ovoj ze mlji. Ovo me tre ba
dodati da se Vatikan, kao sedište poglavara Katoličke crkve, Lateranskim
sporazumima iz 1929. godine obavezao na „trajnu
neutralnost i uzdržavanje od posredovanja u sukobima između
dr ža va, osim u slu ča ju da to od nje ga bu de za tra že no“.
No vi ja isto ri ja ne po zna je mno go slu ča je va me đu na rod no
priznate neutralnosti. Malta je 1980. godine proglasila neutralnost
ko ju joj je pri zna la i za jam či la sa mo Ita li ja. Že nev skim spora
zu mi ma iz 1962. godine, če tr na est ze ma lja, uklju ču ju ći ve li ke
si le, pri zna le su ne u tral nost La o su. Naj sve ži ji pri mer me đu narod
no pri zna te ne u tral no sti bio je Turk me ni stan, ko me je Ge neral
na skup šti na UN 1995. go di ne po seb nom re zo lu ci jom, ko ju
su podržale 184 zemlje, priznala status neutralne države, pa je
Turk me ni stan ostao sa mo pri dru že ni (ne i pu no prav ni) član tzv.
Zajednice nezavisnih država, međunarodne organizacije koja
oku plja sve biv še so vjet ske re pu bli ke osim pri bal tič kih.
Od neutralnih zemalja čiji je status međunarodnopravno
regulisan trebalo bi razlikovati zemlje koje su tokom istorije iz
različitih razloga, pre svega, zarad vlastite bezbednosti, insistirale
na neuključivanju u vojne saveze tako da su vremenom,
u ve ćoj ili ma njoj me ri, uspe va le da ostva re da se nji ho va neutralnost,
iako formalno nepotvrđena, smatra nekom vrstom
pri hva će nog obi čaj nog pra vi la bu du ći da su je po je di ne si le
prihvatale i poštovale. Takav je slučaj Švedske koja se tradicio
nal no sma tra ne u tral nom ze mlja pr ven stve no zbog či nje ni ce
što od kra ja na po le on skih ra to va, po čet kom XIX sto le ća (sa iz u-
zet kom krat kog ra ta sa Nor ve škom 1814. go di ne) do da nas ni je
ratovala ni sa kim. Zahvaljujući tome, uspevala je da tokom dva
svetska rata u XX stoleću privoli sukobljene sile da poštuju njenu
neutralnost. Irska i Finska su, takođe, tradicionalno vodile
izbalansiranu spoljnu politiku neuključivanja u vojne saveze
i ratove. S druge strane, Luksemburg je imao međunarodno
pri zna ti sta tus ne u tral ne ze mlje od 1839. go di ne ali ga se vlasti
tim Usta vom iz 1948. go di ne od re kao, ušav ši u NA TO na kon
osnivanja ovog vojnog saveza.
Posebnu grupu čine zemlje čija je neutralnost rezultat samo
pro gla še nja, od no sno one zemlje ko je su is ka za le na meru
i že lju da bu du iz van voj nih sa ve za, ali im ta kav sta tus ni je
ni međunarodnopravno ni običajno priznat. Poznat je slučaj
bal tič kih ze ma lja Esto ni je, Le to ni je i Li tva ni je ko je su se 1938.
odnosno 1939. godine proglasile neutralnim državama. To im,
međutim, nije pomoglo da spreče okupaciju od strane Sovjetskog
Saveza, na temelju sporazuma Ribentrop-Molotov koji je,