Da li je došlo vreme za novu Evropsku - Evropski pokret u Srbiji

Prema istraživanjima javnog mnjenja veliki broj građana je
za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, ali njihovo razumevanje i
saznanje o procesu pristupanja i izazovima sa kojima ćemo se
susretati je ograničeno. Činjenica je da je Evropska unija stalno
prisutna, ali javnost u Srbiji nema priliku da dođe do potpunih
i objektivnih infomacija o specifičnostima evropskih integracija,
novoj poziciji Srbije u procesu približavanja Evropskoj uniji, kao
i načinu funkcionisanja institucija Evropske unije.
Evropski pokret u Srbiji (EPuS) i Forum za međunarodne
odnose u saradnji sa Istraživačkim centrom Slovačke asocijacije
za spoljnu politiku, uz pomoć Slovak Aid, od 01. januara
2008. godine je započeo projekat u okviru kog će dvomesečno
izlaziti časopis “Evropske sveske”. Primarni cilj ovog časopisa
jeste obezbeđivanje tačnih, redovnih i objektivnih informacija
i analiza o Evropskoj uniji, delovanju institucija Unije, spoljnoj i
bezbednosnoj politici, procesu evropskih integracija. Na damo
se da će ovakav časopis doprineti povećanju interesovanja za
delovanje same Unije, izgradnji analitičkih kapaciteta, komparativne
ekspertske analize i informisanju građana.
Cilj izdavanja ovakvog tipa časopisa je edukacija šire javnosti
o procesu integracije i spoljnoj politici, kao i obezbeđivanje
transparentnosti procesa pristupanja Uniji.

Dra gi či ta o ci,
Pred vama je šesti broj Evropskih svezaka koji je posvećen pitanju bezbednosti.
Tra di ci o nal ni po jam bez bed no sti od no sio se na voj na pi ta nja, i pr va aso ci ja ci ja su bi le
sli ke voj nih sna ga, oruž ja, ra ti šta. I u te o rij skom i u prak tič nom smi slu po jam bez bed no sti se
da nas shva ta kao da le ko ši ri kon cept. Sva ko dnev na prak sa, pri lič no ja sno po tvr đu je, da na to
ko li ko će mo bi ti bez bed ni uti če i sve ono što se de ša va na pri vred nom, so ci jal nom, eko lo škom,
zdrav stve nom, pa i obra zov nom pla nu. Ve o ma je va žno da bu de mo sve sni svih tih mno go strukih
uti ca ja i nji ho ve is pre ple te no sti, jer se sa mo uz po zna va nje svih tih uti ca ja mo že na pra vi
način formulisati i politika svake države.
Krug pi ta nja ko ja uti ču na bez bed no snu si tu a ci ju sva ke ze mlje i re gi o na je ve o ma veliki
i bilo je apsolutno nemoguće sve ih obraditi u ovom broju. Opre de li li smo se za tek sto ve ko ji
da ju vi še in for ma ci ja o pi ta nji ma iz po li tič ke rav ni – na ko joj se, uosta lom, i do no se od lu ke o
strategijskim pravcima razvoja i političkih koncepcija.
Sr bi ja je do ne la je dan broj do ku me na ta o stra te gij skim prav ci ma raz vo ja, a o dru gi ma se
od lu ka tek mo ra do ne ti. Trebalo bi da svi bu de mo sve sni ko li ko su ta pi ta nja va žna i slo že na, i
da ima mo u vi du da će naš iz bor sa da uti ca ti na uob li ča va nje okvi ra u ko ji ma će Sr bi ja su tra
formulisati svoje prioritete. Zemlja koja je strateški opredeljena za evropsku integraciju, mora
se be da pro jek tu je u kon tekst evrop skih pi ta nja i pro ble ma.
Zahvaljujući Slovakaid, organizaciji koja je finansijski podržala ovaj projekat, Evropske
sveske su objavljivane punih godinu dana. Že le li bi smo i ovom pri li kom, da im se za hva li mo
što su nam omogućili da obaveštavamo naše čitaoce o detaljima vezanim za teme koje smo
obrađivali – a sve su to teme koje imaju značajno mesto u opštim nastojanjima Srbije da se
što uspešnije pripremi za punu integraciju u EU.
Re dak ci ja
SADRŽAJ
2 Bezbednost-izazovi globalizacije
Milan Karagaća, član Foruma za međunarodne odnose
4 Da li je došlo vreme za novu Evropsku strategiju bezbednosti
Filip Ejdus, asistent na Fakultetu političkih nauka
6 Evropska strategija bezbednosti i energija
Milan Simurdić, predsednik Foruma za međunarodne odnose
8 Da li je održiva neutralnost Srbije
Dr Vatroslav Vekarić, član Foruma za međunarodne odnose
10 Rusija čeka
Petar Popović, novinar
11 No va ar hi tek tu ra tran sa tlant ske bez bed no sti
Boško Jakšić, član Foruma za međunarodne odnose
12 No va opa snost - zlo u po tre ba ne za po sle nih i si ro ma šnih
Intervju sa Oliverom Ivanovićem, državnim sekretarom u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju
15 NATO i EU-uz solidarnost ka saradnji
Nataša Petrović, Koordinatorka programa BFPE
16 Spoljna i bezbednosna politika Evropske unije
Branislava Alendar, članica Foruma za međunarodne odnose
18 Ograničenja i prednosti vojnog angažovanja Evropske unije
Marko Savković, istraživač saradnik u Centru za civilno vojne odnose
19 PREGLED KNJIGE / Ured ni ci: Sve tla na Sta na re vić i Fi lip Ej dus
Poj mov nik bez bed no sne kul tu re,
Cen tar za ci vil no voj ne od no se, 2009. 157 stra na
20 Saradnja Srbije sa EU u domenu evropske bezbednosne i odbrambene politike
Nataša Dragojlović, članica Izvršnog odbora EPuS
22 Reforma sektora bezbednosti i Evropska unija
Svetlana Đurđević-Lukić, istraživač, Institut za međunarodnu politiku i privredu
23 RADNA GRUPA: Pravosuđe, slobode i bezbednost
Izdavač:
EVROPSKI POKRET U SRBIJI
Kralja Milana 31/II
Beograd
Kontakt:
еvropskesveske@emins.org
Urednici:
Nina Dobrković
Marko Nikolić
Uređivački odbor:
Borivoj Erdeljan, Aleksandar Gatalica,
Dušan Lazić, Gordana Logar,
Jelica Minić, Ivo Visković, Ivan Torov
Koordinatorka projekta:
Svetlana Stefanović
Korektura i lektura:
Marija Todorović
Dizajn i priprema za štampu:
AGENCIJA ZAKOVSKI DESIGN
Štampa:
GRAFOLIK
grafičko-izdavačko društvo
Vojvode Stepe 375, 11000 Beograd
Tiraž:
1000
Godina:
2009.
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
659.3
EVROPSKE sveske / urednici Nina Dobrković,
Marko Nikolić. – God. 2, br. 6
(maj 2009)- Beograd ( Kralja Milana 31/II ):
Evropski pokret u Srbiji, 2009 –
(Beograd : Grafolik ). -28 cm
Dvomesečno
ISSN 1820-8169 = Evropske sveske
COBISS. SR – ID 148661772

Milan Karagaća,
član Foruma za međunarodne odnose
Bezbednost - izazov globalizacije
Sa vre me ni bez bed no sni iza zo vi i pret nje de ter mi ni šu ne samo
poimanje bezbednosti, već i strategijski pristup, koncepciju
i sistem globalne i nacionalne bezbednosti. Karakter i
dimenzije savremenih pretnji i izazova zahtevaju, pored vojnih,
mnogo širi spektar mera i angažovanje velikog broja duštvenih,
dr žav nih i me đu na rod nih su bje ka ta.
To je prva, bitna, razlika u percepciji bezbednosti od one
iz pe ri o da nje nog ve zi va nja za voj nu moć. Ta da je, glav ni subje
kat, a i obje kat bi la su ve re na dr ža va, i sma tra lo se da je
„Na ci ja (dr ža va) bez bed na u onoj me ri u ko joj ni je u opa sno sti
da žr tvu je svo je ključ ne vred no sti u že lji da iz beg ne rat i ako je
spo sob na da ih, ako je iza zva na, oču va po be dom u tom ra tu,“
kao što je to de fi ni sao Vоlter Lip man.
Me đu tim, na po čet ku 21. ve ka, u uslo vi ma iz me nje nih
me đu na rod nih od no sa i glo ba li za ci je, obje kat bez bed no sti
nije samo nacionalna država već i pojedinac, društvene grupe,
društva u celini i globalno društvo. Bezbednost označava
sta nje li še no ugro že no sti od ri zi ka, od no sno, mo že da se posma
tra kao sta nje bez opa sno sti.
Ova de fi ni ci ja se od no si na si gur nost po je di na ca kao i svih
oblika života, zatim realnih objekata i sistema, ali i apstraktnih
veličina - vrednosti. Razumljivo, radi se o različitim stepenima
si gur no sti jer se, po go to vo kod ve li kih si ste ma, ri zi ci i pret nje
ne mo gu pot pu no is klju či ti, a ste pen bez bed no sti je obr nu to
pro por ci o na lan ste pe nu ugro že no sti.
Bezbednost kao stanje se može posmatrati dvojako; kao
si gur nost od na pa da spo lja od stra ne dru gih su bje ka ta i mogu
ćih ob li ka ugro ža va nja i kao si gur nost da svo jim funk ci o nisa
njem ne ugro ža va dru ge – oko li nu. U ame rič koj ter mi no lo gi ji
postoje dva odvojena izraza za dva aspekta bezbednosti, tako
da sa fety podrazumeva predupređenje ugrožavanja drugih i
okoline i ima karakter
izo la ci je, a se cu rity, sigur
nost od ugro ža vanja
spo lja i ima ka rakter
imu ni te ta. Slič nu
di stink ci ju ima mo i u
srp skom je zi ku, gde
bezbednost i sigurnost
ni su pro sti si noni
mi, ni ti bi ih trebalo
mešati sa pojmom
za šti te, ko ji se vi še
od no si na teh nič ke
si ste me i objek te i či ni
samo jedan segment
bez bed no sti.
U stvar no sti, bez -
bed nost je sa mo stanje
relativnog odsustva
opa sno sti ko je po sto je
2
u od re đe nom pe ri o du, od re đe nom okru že nju i kon kret nim
uslo vi ma, ta ko da se opa sno sti ne mo gu pot pu no is klju či ti.
Bi lo da je reč o si gur no sti po je din ca, dr ža ve, za jed ni ce država
ili međunarodne zajednice, uvek se radi o nastojanju da
se osi gu ra ju vred no sti i sta nje za ko je se sma tra da su od vi talnog
zna ča ja. Bez bed nost je isto vre me no in te res, cilj i vred nost,
ali i sta nje, sve sno hte nje, od no sno si stem i de lat nost ka ko poje
din ca ta ko i dru štve ne gru pe, na ci je, dr ža ve i me đu na rod ne
za jed ni ce. Da kle, bez bed nost je struk tur ni ele ment op stan ka
i delovanja pojedinca, društva, države i međunarodne zajedni
ce i kao kom plek san fe no men, ima ono li ko aspe ka ta ko li ko
i vrednosti, odnosno oblika njihovog ugrožavanja.
U objek tiv nom smi slu, bez bed nost se me ri od su stvom
pret nji po usvo je ne vred no sti, a u su bjek tiv nom, od su stvom
stra ha da će te vred no sti bi ti ugro že ne. Zah te vi i te žnja za apso
lut nim ste pe nom bez bed no sti sa jed ne, i naj ve ćeg ste pe na
slobode, sa druge strane, se međusobno ograničavaju i predsta
vlja ju sta nje kom pro mi sa.
Da bi se do sti gao i odr žao po želj ni ste pen bez bed nosti
formulišu se i razrađuju bezbednosne strategije, sistemi i
kon cep ti, ko ji su re zul tat op šteg pri stu pa, pro ce ne ri zi ka i interakcije
različitih unutrašnjih i spoljnih faktora. U kontekstu
me đu na rod nog si ste ma bez bed no sti ima ju se u vi du dr ža ve
kao zaštitnici svih vrednosti pojedinaca i društva koje reprezen
tu ju, što se ogle da u spo sob no sti dr ža va i dru šta va da očuvaju
nezavisnim svoj identitet i funkcionalni integritet.
Ra ni je je bez bed nost bi la ko lek tiv no do bro u nad le žnosti
države – njene unutrašnje i spoljne bezbednosti, a sada se
postavlja pitanje kako to kolektivno dobro može da se inkorpo
ri ra u pro ces glo ba li za ci je.

Ta ko do la zi mo do pro blema
glo ba li za ci je i bez bed no sti u
sa vre me nim uslo vi ma, od no sno
po i ma nja svet ske i na ci o nal ne
bez bed no sti, pri če mu se nu žno
suočavamo sa dilemom da li globalizacija
doprinosi stvaranju bezbed
ne ili ri zič ne za jed ni ce, od nosno
da li stva ra vi še si gur no sti ili
vi še ne si gur no sti.
Globalne pretnje mogu se svrsta
ti u ne ko li ko gru pa, kao što su
te ro ri zam, pro li fe ra ci ja oruž ja za
masovno uništavanje, regionalni
kon flikti, organizovani kriminal, nefunkcionalne države i države
sklone raspadu, ugroženost okoline, nejednakost, siroma
štvo, pan de mi je, mi gra ci je, pri vred ne kri ze, pret nje energet
skim i in for ma ci o nim si ste mi ma (saj ber kri mi nal) i dru gi
kombinovani, modifi ko va ni i asi me trič ni ob li ci. Ka rak te ri še ih
visok stepen povezanosti, nepredvidivost, atipičnost, bezobzir
nost i bru tal nost, ta ko su dr ža ve, kao i svet u ce li ni, stal no
suočene sa manje-više koordiniranim spektrom pretnji i izazova
koji ugrožavaju sve vrednosti.
S ob zi rom na vred no sti ko je su pri mar no ugro že ne može
se go vo ri ti o na ci o nal noj, po li tič koj, voj noj, eko nom skoj,
ener get skoj, so ci jal noj, in for ma tič koj, eko lo škoj, teh no lo škoj,
kul tur noj i osta lim vr sta ma bez bed no sti, pa je ve ro vat no i smislenije
govoriti o nasilju raznih vrsta i razmera nego o ratu.
U sva kom slu ča ju, pretnje su globalne i moraju se globalno
suzbijati.
Dru ga kla si fikacija bi bila po kriterijumu razmera pretnji i
ugroženosti, tako da imamo različite nivoe bezbednosti - poje
di nač nu, na ci o nal nu, re gi o nal nu, me đu na rod nu i glo bal nu
bezbednost.
Globalne krize, novi rizici i izazovi zahtevaju globalnu odgo
vor nost, te no vo po i ma nje i re de finisanje sveobuhvatnog
razumevanja bezbednosti. Bez obzira na evidentne razlike, postoji
deklarativni konsenzus na svetskom nivou za zajedničko
očuvanje mira, a umesto konfrontacija, izražena orijentacija ka
part ner stvu i ko o pe ra ci ji kao osno va ma za raz vi ja nje svet skog
bezbednosnog partnerstva.
Već postoje i razrađuju se mnogobrojni institucionalizovani
oblici partnerstva i saradnje na bilateralnim i multilateralnim
osno va ma, od regionalnog do globalnog nivoa, u če mu
ključ nu ulo gu ima ju UN, OEBS, NA TO i EU, ali i mno go broj ne
regionalne inicijative i programi.
Po red nezamenjive ulo ge UN u bor bi za mir i bez bednost,
treba istaći OEBS i njen koncept kooperativne bezbedno
sti, kao pre te če sa vre me nog poj ma umre že ne bez bed no sti.
Važno mesto ima NATO sa idejom globalnog partnerstva, što
pro filiše kroz partnerstvo sa Rusijom i Ukrajinom, mediteranski
dijalog, intenziviranje saradnje sa ključnim zemljama u
regionima kao što su Japan, Južna Koreja, Australija, Novi Zeland,
Ju žna Afri ka i na rav no, part ner stva sa Ki nom i In di jom.
EU se afir mi še i u prak si do ka zu je sa kon cep tom efek tiv nog
multilateralizma i Zajedničkom bezbednosnom i odbrambenom
po li ti kom.
Po sto je i dru ge ini ci ja ti ve kao što su Šan gaj ska or ga ni zacija
za saradnju, Taškentski ugovor, inicijative zemalja Afrike,
me đu re gi o nal ni di ja log SAD-EU-Afrička unija i dru gi.
Veoma ozbiljno se računa na ulogu koju mogu imati Svetska
trgovinska organizacija, MMF i Svetska banka u sprečavanju
pra nja nov ca, fi nan sij skog kri mina
la, fi nan si ra nja te ro ri zma i uop šte,
do pri no sa eko nom skoj bez bed no sti,
kao što se oče ku je i od G-8 i G-20, da
kroz kon kret ne agen de da ju svoj dopri
nos ja ča nju bez bed no sti.
Sva koj vred no sti, po čev od in divi
du al nih, dru štve nih, dr žav nih, re gio
nal nih i svet skih, pre ti či tav spek tar
bezbednosnih izazova kojima se niko
ne mo že sa mo stal no suprotstaviti, niti
je za to do vo ljan sa mo voj ni fak tor,
već podrazumeva angažovanje svih
struktura na nivou pojedinačne države
i svih država i drugih međunarodnih činilaca na svetskom
nivou. Nužna je interoperabilnost svih navedenih činilaca i
širokog spektra političkih, diplomatskih, vojnih, civilnih, ekonomskih,
razvojnih i drugih mera, institucionalizovanih i neinstitucionalizovanih
aktera, što čini jedinstven sistem “umrežene
bez bed no sti” kao svo je vr sni „glo bal ni si stem op šte na rod ne
odbrane.“
Po la ze ći od to ga da se bez bed nost, po svo joj pri ro di, mora
posmatrati u internacionalnim okvirima, gde su države samo
jedan od mnogo aktera u međunarodnim konflik ti ma, a
uticaj nedržavnih aktera sve izraženiji, ključno pitanje je kako
dr ža ve mo gu da re a gu ju u sa vre me nom bez bed no sno-po li tičkom
ambijentu, imajući u vidu i nužno gubljenje dela suvereniteta
u klasičnom smislu. Samo izolovana država može uživati
u la žnom su ve re ni te tu, ina če, ula skom u sa ve ze i me đu na rodne
organizacije država dobrovoljno delegira deo suvereniteta,
što je nje na su ve re na od lu ka.
Ni naj ve će ze mlje vi še ni su u sta nju da se sa me su pro stave
glo bal nim iza zo vi ma, a po go to vo ne sred nje i ma le. Sva ki
izolacionizam u savremenom svetu je inače neproduktivan,
a po go to vo ka da je u pi ta nju su prot sta vlja nje sa vre me nim
pret nja ma i iza zo vi ma. Ma lim i sred njim ze mlja ma sto ji na
raspolaganju nekoliko strategijskih opcija za koje mogu da se
opredele: (1) neutralnost ili nesvrstani angažman; (2) bezbednosno
partnerstvo i inicijative; (3) kolektivna bezbednost u
okviru OUN; (4) kooperativna bezbednost u okviru OEBS; (5)
Ad-hok sa ve zi; (6) so li dar nost u okvi ru EU i (7) ko lek tiv na odbra
na u okvi ru NA TO.
Koji koncept će biti odabran zavisi isključivo od samih država,
njihovog položaja u svetu, procene ugroženosti, odnosa
po li tič kih sna ga u nji ma, ka ko su, i sa ko jim kon sen zu som su
de finisale nacionalne (državne) interese, odnosno, koliko su
im strategije nacionalne bezbednosti okrenute budućnosti,
re al ne i od go vor ne za bu duć nost.
U našem slučaju je najracionalnija kombinacija svih koncepata,
izuzev neutralnosti koja je flo sku la za krat ko roč nu poli
tič ku upo tre bu i ne ma ve ze sa re al no šću iz pro stog raz lo ga
što u sopstvenom interesu moramo sarađivati sa susedima i
ze mlja ma u re gi o nu, ko ji će svi bi ti u EU i NA TO. Ko nač no, mo ra
se ima ti u vi du da su re gi o nal na, evrop ska i glo bal na bez bednost
ne de lji ve, a sva ka ozbilj na ze mlja na sto ji da u što ve ćoj
me ri bu de su bje kat i part ner, a što ma nje obje kat ne de lji vog
si ste ma bez bed no sti. Ra ci o nal no je da i naš mo to bu de: „U sigur
ni joj Evro pi u jed nom bo ljem sve tu.“
Sva ki dru gi pri stup ni je do bar za bu duć nost Sr bi je, šte ti
njenim interesima i predstavlja dnevnopolitičko iživljavanje
jeftine politike nekih političkih stranaka nad zdravim razumom.
3

Filip Ejdus,
asistent na Fakultetu političkih nauka
Da li je do šlo vre me za no vu
Evropsku strategiju bezbednosti
Prva, i za sada jedina, Evropska strategija bezbednosti
pod na zi vom „Bez bed na Evro pa u bo ljem sve tu”
usvo je na je u de cem bru, 2003. go di ne. Ne po sre dan po vod za
usvajanje ovog dokumenta bila je namera da se zakrpe pukoti
ne, ka ko unu tar EU ta ko i unu tar NA TO, iza zva ne du bo kim
neslaganjem oko rata u Iraku. Usvajanjem Evropske strategije
bezbednosti poslata je snažna poruka preko Atlantika, ali i u
osta tak sve ta, da EU ume da pri ča jed nim gla som kao i da je
taj glas i dalje naštimovan u transatlantskom ključu. Strategija
je na pi sa na u at mos fe ri ko ju su de fi ni sa li te ro ri stič ki na pa di
na SAD, 11. sep tem bra 2001. go di ne, kao i voj ne in ter ven ci je
za pad nih sa ve zni ka u Av ga ni sta nu i Ira ku. Šest go di na na kon
njenog usvajanja postavljaju se dva ključna pitanja. Prvo, u
ko joj me ri je EU us pe la da ostva ri ci lje ve ko je je se bi za cr ta la
2003. go di ne Dru go, da li je do šlo vre me za no vu Evrop sku
strategiju bezbednosti s obzirom na izmenjene globalne okolno
sti
4
Evrop ska stra te gi ja bez bed no sti iz 2003. go di ne
Pre tač no šest go di na, u mar tu, 2003. go di ne, zbog ne sloge
oko intervencije u Iraku, transatlantski odnosi zapali su u
naj du blju kri zu od osni va nja NA TO sa ve za 1949. go di ne. Dok
su Ame ri kan ci, vi še zbog sti ca nja le gi ti mi te ta ne go zbog kapaciteta,
okupljali “koaliciju voljnih” radi učestvovanja u vojnoj
intervenciji protiv Sadama Huseina, Evropa je bila paralizovana
po de lom, ka ko se ta da šnji se kre tar za od bra nu SAD Do nald
Ram sfeld po ma lo po grd no iz ra zio, na “no vu” proame rič ku
Evro pu i “sta ru” Evro pu, ko ja ni je že le la da ide u rat u Ira ku.
Irač ka kri za ba ci la je no vo sve tlo na ame rič ku spolj nu poli
ti ku i dok tri nu uni la te ral nih i preduhitrujućih ak ci ja ko je su
aktuelizovane Nacionalnom strategijom bezbednosti SAD iz
2002. go di ne. Me đu tim, ova kri za je ba ci la i sen ku sum nje na
Za jed nič ku spolj nu i bez bed no snu po li ti ku usta no vlje nu Spora
zu mom iz Ma strih ta 1992. go di ne, a po seb no na Evrop sku
bez bed no snu i od bram be nu po li ti ku (EBOP) lan si ra nu Deklaracijom
iz Svetog Maloa, 1998. godine. Međutim, baš kao
i ranije, u istoriji evropskih integracija, kriza i nejedinstvo bili
su katalizator stvaranja novog konsenzusa. Mandat za pisanje
Evrop ske stra te gi je bez bed no sti, vi so ki pred stav nik za spoljnu
i bez bed no snu po li ti ku Ha vi jer So la na, pr vi put je do bio
na ne for mal nom sa stan ku mi ni sta ra spolj nih po slo va EU održa
nom na grč kom ostr vu Ka ste lo ri zu od 2. do 4. ma ja 2003.
go di ne. Se dam me se ci ka sni je, na sa stan ku Evrop skog sa ve ta
odr ža nom u Bri se lu, 12. i 13. de cem bra 2003. go di ne, usvo je na
je Evropska strategija bezbednosti pod nazivom „Bezbedna
Evro pa u bo ljem sve tu”.
Prema rečima direktora studija Centra za Evropske politike
Antonija Misirolija, ovaj dokument zbog svoje konciznosti, elegan
ci je i re a li stič no sti spa da me đu naj bo lje sro če ne do ku mente
EU. Za raz li ku od dru gih slič nih do ku me na ta ko je je usvo ji la
EU, Evropska strategija bezbednosti nikada nije prošla kroz
komplikovanu proceduru međuvladinog pregovaranja, a sam
Ha vi jer So la na je na kon nje nog usva ja nja, u že lji da ona osta ne
vizija, a ne nekakav recept praktične politike, odbijao česte zahteve
da se ona operacionalizuje kroz akcione planove.
Ovaj dokument, kojim su identifikovane pretnje po bezbednost
Evrope, kao i instrumenti bezbednosne politike EU,
relaksirao je intraevropske tenzije koje su se u jeku iračke krize
usijale. Strategijom je identifikovano pet pretnji po bezbednost
evropskog kontinenta: terorizam, proliferacija oružja
za ma sov no uni šte nje, re gi o nal ni kon flikti, neuspeh država i
or ga ni zo va ni kri mi nal. Dok je pri li kom ana li ze bez bed no snih
pretnji EU pokazala sličnu stratešku percepciju kao i SAD, to
ipak ni je bio slu čaj ka da su bi li u pi ta nju stra te ški ci lje vi. Najveći
kontrast u odnosu na pomenutu strategiju SAD iz 2002.
go di ne bi lo je de kla ri sa no opre de lje nje za iz grad nju me đunarodnog
poretka zasnovanog na „efektivnom multilateralizmu”,
odnosno na razvoju snažnog međunarodnog društva,
međunarodnih institucija i međunarodnog prava. Osim toga
EU je kao svoj strateški interes prepoznala i stvaranje “prstena”
dobro upravljanih država u svom susedstvu. Region Balkana u
Evropskoj strategiji bezbednosti se pominjao više od ostalih
regiona, i to uglavnom u negativnom kontekstu, čime je jasno
sta vlje no do zna nja da EU u ovom pro sto ru ima na me ru da
pre u zme vi še od go vor no sti.
Konačno, Strategija je pozvala države članice da razvijaju
stra te šku kul tu ru “ko ja po dr ža va ra nu, br zu i ka da je neo p hodno,
sna žnu in ter ven ci ju”. Ti me, je za po čet i pro ces raz vi ja nja
jedinstvene strateške kulture EU kroz približavanje stavova
država članica o upotrebi vojne sile u međunarodnim odnosi
ma. To ni je bio ni ma lo lak za da tak ka da se u vi du ima ju sve
razlike koje postoje unutar EU, recimo, između članica NATO
i vojno neutralnih država; bivših kolonijalnih sila i onih koje
ni su ima le ko lo ni jal nu isto ri ju; ve li kih i ma lih dr ža va; iz me đu
sta rih i no vih de mo kra ti ja, itd. Ukrat ko, EU je ovim do ku mentom
sebi zacrtala niz veoma ambicioznih strateških ciljeva u
obla sti bez bed no sti.
U ko joj me ri je EU us pe la da ostva ri
po sta vlje ne ci lje ve
To kom sa stan ka Evrop skog sa ve ta u Bri se lu de cem bra,
2007. godine, šefovi država i vlada EU su pozvali Havijera Solanu
da uz pomoć Evropske komisije i država članica napravi
procenu implementacije Strategije. U Izveštaju visokog predstav
ni ka ko ji je usvo jen u de cem bru, 2008. go di ne, sim bo lički
tačno deset godina od deklaracije iz Sv. Maloa, postignuti

uči nak je osli kan po zi tiv no. U nje mu se is ti če ka ko je EU tokom
ana li zi ra nog pe ri o da (2004-2008.) pre u ze la naj ve ću odgo
vor nost u svo joj isto ri ji. Kao ilu stra ci je uspe šnog no še nja sa
glo bal nim pro ble mi ma u iz ve šta ju se, iz me đu osta log, na vo de
širenje demokratije i blagostanja kroz proces proširenja EU,
sta bi li za ci ja Bal ka na, part ner stvo sa ze mlja ma u su sed stvu EU
postignuto kroz Uniju za Mediteran i Istočno partnerstvo, bolja
koordinacija anti-terorističkih politika, ali i odbrambenih industri
ja kao i pre ko 20 ci vil nih i voj nih mi si ja po sla tih od Ko so va
i Me to hi je do In do ne zi je u okvi ru EBOP.
Me đu tim, u Iz ve šta ju se ta ko đe pre po zna ju i iza zo vi sa
kojima evropska spoljna politika mora bolje da se nosi u budućnosti.
Rizik od proliferacije oružja za masovno uništenje
se u po sled njih par go di na po ve ćao, što naj bo lje ilu stru ju
slu ča je vi Ira na i Se ver ne Ko re je. Ve li ki te ro ri stič ki na pa di su
se do go di li u Ma dri du, 2004. i Lon do nu, 2005. go di ne, a problem
radikalizacije kod kuće je postao još složeniji. „Piraterija”
na mo ru je, u me đu vre me nu, ta ko đe do spe la u ži žu evrop ske i
svet ske pa žnje. EU je u no vem bru, 2008. go di ne po sla la i svo ju
pr vu po mor sku mi si ju ATA LAN TA na so ma lij sku oba lu ka ko bi
sprečila pirate da ometaju nesmetanu pomorsku plovidbu u
Aden skom za li vu i u In dij skom oke a nu.
Po seb nu pa žnju Iz ve štaj je po sve tio iza zo vu ener get ske
bezbednosti. To je i razumljivo s obzirom da se u momentu
njegovog usvajanja nekoliko desetina miliona Evropljana
smrzavalo zbog nestašice gasa izazvane rusko ukrajinskim
sporom. U Izveštaju se države članice pozivaju da diverzifiku
ju ener get ske iz vo re kao i da ula žu vi še u ob no vlji ve i alternativne
izvore energije. Klimatske promene izazivaju čitav
niz pro ble ma po put pri rod nih ka ta stro fa, de gra da ci je ži vot ne
sredine i sukoba oko resursa, pa ih stoga Izveštaj naziva „multi
pli ka to rom pret nji”.
U izveštaju se takođe izlistavaju inicijative, ali i gorući izazovi
EU na Kavkazu, Bliskom Istoku i u Centralnoj Aziji. Indikativ
no je i to, da se Bal kan ovog pu ta po mi nje sa mo tri pu ta dok
se Gru zi ja po mi nje šest, Ru si ja se dam, a Iran čak osam pu ta. To
samo pokazuje da je došlo do pomeranja strateške pažnje sa
Bal ka na, ko ji je u ve li koj me ri za EU sa bez bed no snog sta novi
šta „re šen pro blem”, na no ve re gi o ne. Po vo dom ru sko-gru zijskog
kon flik ta ko ji je kul mi ni rao oru ža nim su ko bom u av gu stu,
2008. go di ne EU je uze la ak tiv no uče šće kroz ulo gu po sred ni ka
i pru ži la znat nu hu ma ni tar nu i fi nan sij sku po moć. U mi rov nom
pro ce su na Bli skom is to ku, EU je ta ko đe igra la zna čaj nu ulogu
kroz svo je na po re u Kvar te tu pru ža ju ći po dr šku Pro ce su
iz Ana po li sa ko ji bi tre ba lo da do ve de do re a li za ci je „re še nja
kroz dve države”. Osim toga, EU je intenzivno sarađivala kako
5
sa Pa le stin skim vla sti ma i Arap skom li gom, ta ko i sa Izra e lom
i pru ža la zna čaj nu hu ma ni tar nu i fi nan sij sku po moć. Dok je u
Ira ku si tu a ci ja po če la da se po bolj ša va još 2007. go di ne, u Avga
ni sta nu, u ko me je uče šće evrop skih sa ve zni ka zna čaj ni je,
situacija se nažalost pogoršala. Civilni instrumenti koji stoje
na raspolaganju EU su postali ključni elementi u novom „sveobuhvatnom
pristupu” NATO. EU je 2007. godine u Avganistan
po sla la i po li cij sku mi si ju sa ci ljem us po sta vlja nja odr ži vog i
efikasnog policijskog rada avganistanskih snaga reda.
Iako pomenuti Izveštaj nije bio zamišljen kao nova strategi
ja ni ti kao nje na „do pu na”, već sa mo kao ana li za im ple mentacije
Strategije iz 2003. godine, njegovo usvajanje je pokrenulo
debatu o tome da li je Evropi potrebna nova strategija
bez bed no sti.
Da li je do šlo vre me za no vu Evrop sku
stra te gi ju bez bed no sti
Globalno i regionalno strateško okruženje se još uvek
nije radikalno promenilo u odnosu na 2003. godinu, ali je na
do brom pu tu. Mo guć nost da po je di ne dr ža ve i te ro ri stič ke
or ga ni za ci je do đu u po sed nu kle ar nog oruž ja i da lje je opasna
i realna mogućnost. Klimatske promene su odmakle, čini
se, dalje od saradnje između ključnih međunarodnih aktera
u ovoj obla sti. Iz ne na đe nost i šok ko ji su iza zva li kon flik ti u
Gru zi ji i u Ga zi po ka za li su da Evro pa mo ra bi ti bo lje pri premlje
na za mo guć nost iz bi ja nja re gi o nal nih kon fli ka ta na svojoj
pe ri fe ri ji. Ubr za ni rast re gi o nal nih si la po put Bra zi la, Ru si je,
In di je i Ki ne uli va no ve na de, ali i stva ra no ve bri ge. Dok se
na na Is to ku Evro pe po la ko po no vo po ma lja „po li ti ka si le”, na
nje nim ju žnim i ju go i stoč nim gra ni ca ma, dr ža ve su i da lje slabe,
što pred sta vlja stal ni iz vor me kih bez bed no snih pret nji
poput nekontrolisanih migracija, organizovanog kriminala
i te ro ri zma. Pro ble mi ener get ske bez bed no sti, ve o ma štu ro
pokriveni strategijom iz 2003. godine, takođe su se popeli
na “top li sti” evrop skih bri ga. Me đu tim, naj ve ća pro me na se
de si la na sa mom vr hu li ste glo bal nih bez bed no snih iza zo va,
ri zi ka i pret nji. Ave ti Osa me i islam skog te ro ri zma kao da su
iz ble de le sa do la skom Oba me i kri ze ka pi ta li zma. Mul ti la tera
li zam, za ko ji je EU u pret hod nom pe ri o du bi la go to vo mesi
jan ski ve za na, ni je uvek bio efek ti van ka ko je to ona i že le la.
U mnogim primerima se pokazalo da saradnja sa strateškim
partnerima može dati više rezultata od univerzalnog multilateralizma
(Kontakt grupa na Balkanu, Kvartet na Bliskom
is to ku, raz go vo ri pet-plus-je dan po vo dom Ira na, itd). Mo žda
je po treb no iz no va pro mi sli ti o evropskom pristupu „efektivnog
multilateralizma” ko ji bi tre ba lo po sma tra ti kao sred stvo
spolj ne po li ti ke, a ne kao cilj sam po sebi.
Na ko ji na čin će eko nom ska kri za, u pot pu no sti ne pri sutna
u postojećoj Strategiji, uticati na bezbednosnu dinamiku u
Evro pi, još uvek je u ve li koj me ri ne po zna ni ca. Ono oko če ga
nema sumnje jeste, da taj efekat, ukoliko kriza potraje, neće
biti nimalo pozitivan. Visoka stopa nezaposlenosti, povećani
kriminalitet, radikalizacija ekstremnih levičarskih, desničarskih
i re li gij skih gru pa, ma sov ne de mon stra ci je, so ci jal na po drhtavanja
i smanjeni budžeti za odbranu i bezbednost samo
su ne ke od mo gu ćih po sle di ca pro du že ne eko nom ske kri ze
na evropsku bezbednost. Konsolidovane demokratije mogu
pod ne ti pad stan dar da i po ve ća nje ne za po sle no sti bez ve ćih
po tre sa, ali da li je to slu čaj i sa no vim de mo kra ti ja ma u Central
noj i Is toč noj Evro pi Na pri mer, u ja nu a ru, ove go di ne, antivladini
protesti u Rigi, na kojima je učetvovalo preko 10.000
ljudi, završili su se nasilnim sukobom između demonstranata »

»
i policije, a preko sto demonstranata je privedeno. U nekoliko
slučajeva, ugledni građani hapšeni su zbog širenja nepoverenja
u le ton ski ban kar ski si stem i le ton sku va lu tu. Kao ze mlja
na ivi ci ban kro ta, sa pla ni ra nim pa dom BDP-a od 10 % sa mo u
2009. godini Letonija će uskoro možda postati prva “neuspela
država” u Evropi. Slična sudbina može snaći i ostale tranzicione
demokratije koje se, za sada, suočavaju sa sličnim ekonomskim
ne da ća ma, ali još uvek, uglav nom bez ve ćih po li tič kih
previranja.
Da sli ka ni je baš to li ko lo ša go vo ri i či nje ni ca da je za
razliku od 2003. godine, EU danas teško okarakterisati kao
političkog patuljka i vojnog mrava. Uprkos problemima sa
in sti tu ci o nal nom re for mom, ona je da nas moć ni glo bal ni
igrač u svim poljima međunarodne politike, od ekonomije,
preko energetike, do diplomatije i odbrane. SAD možda i
dalje mogu, kao što je to tvrdila Bušova administracija, da
„idu same” ali su na primeru Iraka i Avganistana shvatile
da ne mo gu sa me i da za vr še po sao. EU, zbog svo je magnet
ske i me ke mo ći da nas pred sta vlja „ci vil nu su per si lu”
bez či je po mo ći SAD te ško da mo gu da iza đu na kraj sa
ključ nim glo bal nim iza zo vi ma. NA TO je u apri lu ove go dine
na pu nio še zde set go di na. Iako je nje gov osnov ni ra i son
d’être ne stao sa kra jem Hlad nog ra ta pre sko ro dve de cenije,
transatlantski savez je iznova pronalazio nove misije i
za dat ke. Me đu tim, kroz isto ri ju se po ka za lo da su se voj ni
savezi pre ili kasnije, uglavnom raspadali nakon što bi nestao
za jed nič ki ne pri ja telj. Nik Vit ni, pr vi di rek tor Evrop ske
od bram be ne agen ci je (2004-2007), ne dav no je me ta fo rički
pri me tio da iako ovaj še zde se to go di šnjak mo že po ži ve ti
još de ce ni ju ili dve, “vre me je za dis kret no raz mi šlja nje o
či nje ni ci da sta ri čo vek ne će za u vek bi ti sa na ma”. Bez obzira
na to da li je pisanje umrlice NATO savezu opravdano
ili ne, ono što je si gur no, to je da di rekt ni kon tak ti EU i SAD
postaju sve značajniji forum za regulisanje transatlantskih
od no sa u sfe ri bez bed no sti ko ja je da nas po sta la mno go
ši ri po jam od od bra ne.
Evropska strategija bezbednosti iz 2003. godine je odigrala
svoju ulogu, i to veoma dobro. Današnje okolnosti zahtevaju
novu Strategiju koja bi uvažila strateške promene do kojih je u
me đu vre me nu do šlo ka ko unu tar EU ta ko i u sve tu. Me đu tim,
ne bi va lja lo da se ovaj do ku ment shva ti kao teh no krat ska vežba
u ap strakt nom, stra te škom raz mi šlja nju. Ona bi, pre sve ga,
tre ba lo da pred sta vlja po li tič ki pro ces for mu li sa nja kon senzusa
političke zajednice oko strateških izbora. Na žalost, EU
do sada nije pokazala mnogo sluha za stvaranje popularnog
kon sen zu sa što naj bo lje ilu stru ju is ho di re fe ren du ma u Francu
skoj, Ho lan di ji i Ir skoj. Zbog to ga je u pro ces for mu li sa nja
nove Evropske strategije bezbednosti kao i u debatu o ulozi
EU u me đu na rod noj po li ti ci uop šte, po treb no uklju či ti sve zainteresovane
strane u Evropi i to na svim nivoima.
Novi strateški dijalog morao bi da uključi sve elemente
ho li stič ki de finisanog evropskog sektora bezbednosti. U ovaj
proces strateškog pregovaranja novog evropskog bezbednosnog
iden ti te ta bi tre ba lo uklju či ti bri sel sku ad mi ni stra ci ju,
na ci o nal ne vla de, par la men te, in sti tu te, uni ver zi te te, ne vla dine
organizacije, medije, privatni sektor bezbednosti, ali i širu
evrop sku jav nost. Na kon kri ze u Ira ku, 2003. go di ne, do a je ni
sa vre me ne evrop ske fi lo zof ske mi sli, Jir gen Ha ber mas i Žak
De ri da, pot pi sa li su za jed nič ki tekst u ko me su po zva li na izgradnju
jedinstvene evropske spoljne politike zasnovane na
međunarodnom pravu i međunarodnim institucijama u duhu
fil ozofije Emanuela Kanta. Evropa je danas ponovo u krizi,
ovog pu ta glo bal noj, eko nom skoj, ali i in ter noj, po li tič koj kri zi.
Zbog to ga su joj po treb ni no vi pod sti caj i no va vi zi ja. Što pre
to bo lje.
Milan Simurdić,
predsednik Foruma za međunarodne odnose
Evropska strategija bezbednosti i energija
Bezbednost je preduslov razvoja, ocena je iz Evropske strategije
bezbednosti iz 2003. godine. Prati je konstatacija
da je ener get ska za vi snost raz log za „po seb nu za bri nu tost“ u
Evro pi. Po ve zi va nje ove dve po stav ke vo di ka za ključ ku da je
za postizanje energetske bezbednosti neophodno usvajanje
i spro vo đe nje efikasne evropske energetske politike. Energetska
bezbednost za potrošače, a to je pozicija EU, zahteva
ka ko so lid ne, ugo vor no re gu li sa ne od no se sa pro iz vo đa či ma
i tranzitnim državama, tako i pouzdano, predvidivo i stabilno
snabdevanje. Taj zadatak nije nimalo jednostavan. Evropa je
naj ve ći svet ski uvo znik naf te i ga sa. Kom plek snost ovog izazova
ilustruju podaci o potrošnji nafte i gasa koji i dalje predsta
vlja ju glav ne ener get ske oslon ce. Po tro šnja naf te, pre ma
po da ci ma Ko mi si je EU za ta da 25 čla ni ca, pred sta vlja 37 %
6
ukup ne ener get ske po tro šnje, a pri rod nog ga sa 24 %. Slič ni
pro ce nat se pred vi đa i za 2030. go di nu uz bla gi pad za stuplje
no sti naf te (33,8 %) i rast ude la pri rod nog ga sa (27,3%).
Zelena knjiga Komisije EU iz 2006. godine konstatuje
da je Evro pa ušla u „no vu ener get sku eru“, obe le že nu nizom
izazova, o čemu, između ostalog, govore ovi podaci:
uvo zna ener get ska za vi snost u sle de ćih 20 – 30 go di na će
po ra sti sa sa da šnjih 50% na 70%, a za vi si će i od snab de vanja
iz ne sta bil nih re gi o na. Ka da je reč o naf ti, vi še od dve
trećine svetskih rezervi se nalazi u regionu Persijskog zaliva.
Pre ko 80% r eze rvi na fte se n al azi u vl asn ištvu n ac i ona lnih
naf tnih ko mp an ija, k oje se u svom n ast upu m ogu k or ist iti
i (geo)p ol iti čkim, a ne s amo ek ono mskim c ilj ev ima. P ol ovina
g asa u Un iju st iže iz s amo tri d rž ave (R us ija, No rv eška,

A lžir), a pr ema s ad ašnjim tre nd ov ima uvoz g asa će u n arednih
25 g od ina p or asti 80%. Evr opa se s u oč ava sa sk upom
energijom i nizom opasnosti po bezbednost snabdevanja
energentima. Pogotovo su prisutne negativne klimatske prom
ene, što je p osl ed ica p ov eć anja k or išć enja f osi lnih g or iva
(nafta, gas): predviđa se da će izostanak mera za redukciju
emisije gasova „zelene bašte“ do kraja ovog veka podići prosečnu
temperaturu u rasponu od 1,6 do neverovatnih 5,8
stepeni, što može imati veoma ozbiljne posledice po privredu
i ekosistem. Klimatske promene su postale nerazdvojivi
pratilac energije iz fosilnih goriva. Istovremeno, Evropa još
nije razvila zaokruženo, konkurentno energetsko tržište (ali
i m ere za p ov eć anje ene rge tske efik asn osti i v ećeg k or išćenja
obnovljivih izvora energije), što je uz stabilno i bezbedno
snabdevanje, drugi element energetske bezbednosti.
Na osnovnim postavkama iz Zelene knjige zasniva se i deo
Izveštaja o primeni Evropske bezbednosne strategije, sa kraja
2008. g od ine k oji se o dn osi na ene rge tsku be zbe dnost.
Pr ime tno je da r aste zn ačaj ove t eme u o dn osu na p rv obi tni
tekst Strategije.
Evropa će u budućem periodu morati da iz uvoza nabavlja
oko 10 m il i ona b ar ela i je dnu m il ija rdu ku bnih m et ara
g asa dne vno. Iz az ovi l eže u ova dva p od atka, o dn osno u č injenici
da će EU morati da se osloni na međunarodno tržište
energije. K ak o će i h rešavati K or isno je pods etiti da EU s matra
da su multilateralizam i međunarodno pravo najbolji
način za rešavanje problema pred kojima se nalaze Evropa
i svet, za suočavanje sa globalnim izazovima. Kako se to prevodi
u energetsku oblast , određenu upravo kao izazov
Praktično, zalaganjem za multilateralni pristup energetskoj
bezbednosti . On se već odvija kroz iniciranje Ugovora o
ener get skoj povelji po četkom 90-tih godina prošlog ve ka,
al i, i kroz raz vo j dijaloga sa poje di ni m klju čn im part ne ri ma
(Rusija), politikom susedstva (Mediteranskom i Istočnom ),
specijalnim odnosima (države Persijskog zaliva). Energija
je jedna od pri ori tet nih tem a u Z ajedničkoj b ezbedn os no j
i spoljnoj politici , ali i spoljnih odnosa EU. Paralelno sa tim,
drž av e člani ce EU, imajuć i u vidu da je en erg ija jo š uvek
značajnim delom nacionalna, a ne samo tema EU, razvijaju
svoje bilateralne odnose sa snabdevačima energije . Posebno
je interesantno pitanje sinergije EU i NATO na planu
energetske bezbednosti. Za oba aktera energija je postala
jedan o d bezbedn osnih rizika, u os talom kao i n admet anj e
za prirodne r esurse . Iako j oš nema čv rst og konce pt a, p reklapanje
interesovanja za energiju kao izazov u strategijama
b ez be dnosti u st ra te gi jama d ve organiz ac ij e uka zu je n a
povećano interesovanje, sa kojim pogotovo u svetlu iznetih
podataka o povećanju zavisnosti od uvoza energenata, bi
trebalo dugoročno računati .
Cilj međunarodne energetske politike EU bi trebalo
da bude uspostavljanje okvira za razvoj integrisanog tržišta
koje se proteže od Evrope do Centralne Azije , Bliskog Istoka
i Severne Afrike , smatra bivši holandski šef diplomatije Van
Arcen. U toj novoj energetskoj paradigmi, koja doprinosi
jačanju en er getske, a time i op šte be zb ed nosti EU, b iće
prisutni različiti nivoi saradnje i integracije, praktično niz
konce ntričnih prs tenova, s a EU u centr u. U naredn om bi bil e
države koje su spremne da razviju pravna i nadnacionalna
sredst va za postizan je energe tsk e bezbed nosti. Energetsk a
zajednica (čiji je čla n i Srb ij a ) je pri mer kak o to mož e da
7
funkcioniše. Izvan kruga potencijalnih članica Energetske
zajednice se nalazi treći i poslednji spoljni prsten država
u kome je saradnja povezana sa razvojem preduslova za
inves tic ij e, p iše hol a nd sk i diploma ta odslika vaj uć i i geopolitik
u energe tske bez be dn osti E U.
Koliko evropska strategija bezbednosti utiče na Srbiju,
kao potencijalnog kandidata za članstvo u EU, pre svega
u s ektor u energije Institu cio nalne v ez e Srb ije s a EU su, u
suštini, na jviše napredoval e upravo u toj oblast i. To je o stvareno
članstvom u Energetskoj zajednici i ratifikac ijom U govora
200 6.godine. N a taj n ač in Srbi ja post aje, pre sv ega, u
domen u struje i ga sa, deo unut raš njeg tržišt a EU. Drugi s t ub
predstavlja , za sada , samo u Beogradu ratifikovan Sporazum
o stabilizaciji i pridruživanju , prema kome „saradnja može
uk lj uč iti sled eće : form ul is anje i pl an ir anje ene rg et sk e politi
ke, u kl jučuju ći m od ernizaci ju in fr as tr ukture, p ob oljšanje
i d iv erzifikaciju snabdevanja i poboljšanje pristupa energetskom
tržištu, uključujući olakšanje tranzita , prenosa i
distri buc ij e i u napređen ja ene rgets kih interkon ekc ij a od
regionalne važnosti sa susednima državama; promovisanje
št ednje e ne rgij e, ene rg etske e fikasnosti , obnovljivih izvora
energije i proučavanje uticaja proizvodnje energije i njene
potrošnje na životnu sredinu; stvaranje okvirnih uslova za
restruktuiranje energetskih kompanija i saradnju između
subjekata u ovoj oblasti“. U oba slučaja radi se o okvirima
ko ji do prinos e jačanj u ener getske b ez bednost i Sr bije. Por ed
toga, otvaranje pregovora o članstvu bi , može se sa izvesnošću
pretp ostavi ti, d onelo i ra zgovore na pl anu bezbe dnosti
u skladu sa postojećom evropskom strategijom i Izveštajem
o njenoj implementaciji , uključujući i delove koji se odnose
na energiju. »

Dr Vatroslav Vekarić,
član Foruma za međunarodne odnose
Da li je odr ži va ne u tral nost Sr bi je
8
Na rod na skup šti na Sr bi je do ne la je 26. de cem bra 2007.
go di ne Rezoluciju o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integri
te ta i ustav nog po ret ka Re pu bli ke Sr bi je ko jom je pro gla še na
vojna neutralnosti zemlje u odnosu na postojeće vojne saveze.
Ova od lu ka bez sum nje je bi la in spi ri sa na De kla ra ci jom o vojnoj
neutralnosti Srbije koju je samo dva meseca ranije donela
Demokratska stranka Srbije, partija tadašnjeg premijera Vojislava
Koštunice, a u kojoj je bilo naglašeno da vojna neutralnost
„pred sta vlja naj bo lji i naj po u zda ni ji na čin da Sr bi ja oču va
državni suverenitet, integritet i nezavisnost kao temelj svog
slo bod nog i sve u kup nog na pret ka i da obez be di do sto janstven
ži vot svo jih gra đa na.“ Taj do ku ment je po dr ža la ogrom na
ve ći na na rod nih pred stav ni ka i nji me su, u ne do stat ku dru gih
strateških dokumenata sa celovitim pogledom na spoljnopoli
tič ke i bez bed no sne pri o ri te te ze mlje, na ne ki na čin utvr đe ne
i spolj no po li tič ke smer ni ce Sr bi je u bu duć no sti. Ovim do kumentom
vojna neutralnost proglašena je važećom državnom
spoljnopolitičkom i odbrambenom fi lo zo fi jom. S ob zi rom na
da le ko se žne im pli ka ci je za ču đu je, da na kon do no še nja rezolucije
nije, sem retkih izuzetaka, usledila opsežnija debata
u struč nim kru go vi ma i ši roj jav no sti o stvar nim po li tič kim i
vojnim domašajima neutralnosti kao i o njenom pravno-političkom
značenju. Predlagači opcije o neutralnosti uspeli su
- u kontekstu pojačanih antievropskih i izolacionističkih težnji
nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i želje da se zbog toga
Sr bi ja još vi še pri bli ži Ru si ji - da na met nu ova kav stav go to vo
svim stranama u politiškom spektru Srbije. Pri tome, nažalost,
nisu pruženi zadovoljavajući odgovori na mnoštvo važnih pita
nja ko ja su otvo re na i da nas, na kon vi še od dve go di ne od
do no še nja po me nu tog do ku men ta.
Pitanje da li samoproglašena neutralnost sa vojno-političkog
i međunarodnopravnog stanovišta može da donese i
osi gu ra bi lo šta vi še od ono ga što se mo že po sti ći i bez ta kvog
obavezivanjaje svakako je jedno od zanimljivijih pitanja. Takvo
razjašnjavanje moglo bi da doprinese i sagledavanju problema
koji je u središtu kontroverze: da li ovako objavljena neutralnost
jamči ostvarivanje najvažnijih političkih i bezbednosnih
interesa zemlje
Sva ka te melj ni ja de ba ta tre ba lo bi da poč ne po ku ša jem da
se ostva ri što objek tiv ni ji uvid u isto rij sku evo lu ci ju ne u tral nosti.
Naime, ono što se često zanemaruje u ocenjivanju domašaja
ovakvog statusa država jeste činjenica da je neutralnost
ne sa mo po li tič ka ne go imo žda i pri mar no, prav na ka te go ri ja.
To zna či da ne u tral nost mo že bi ti pri zna ta kao va lid na dr žav na
politika sa svim posledicama samo ako je takav status i položaj
prihvaćen i garantovan od strane ostalih zemalja. Instrumenti
kojima se neutralnim zemljama odobravala i garantovala neutralnost
najčešće su bili multilateralni međunarodni ugovori,
a oni koji su odobravali nečiju neutralnost najčešće su u istoriji
bi le ve li ke si le. Ta ko je na pri mer Austri ja, na ko ju se če sto pozi
va ju pri sta li ce ne u tral no sti Sr bi je, tzv. Dr žav nim ugo vo rom iz
1955. go di ne, uz spon zor stvo vo de ćih sa ve znič kih si la, oba veza
na na neutralnost što je i ostvarila posebnom Deklaracijom o
neutralnosti austrijskog parlamenta donešenom 26. oktobra iste
godine. Švajcarska je, pak, stekla međunarodnopravno priznati
status neutralnosti na Bečkom kongresu 1815. kada su tadašnje
evropske sile odobrile ujedinjenje švajcarskih kantona i potvrdi
le od u sta ja nje od pre ten zi ja pre ma ovoj ze mlji. Ovo me tre ba
dodati da se Vatikan, kao sedište poglavara Katoličke crkve, Lateranskim
sporazumima iz 1929. godine obavezao na „trajnu
neutralnost i uzdržavanje od posredovanja u sukobima između
dr ža va, osim u slu ča ju da to od nje ga bu de za tra že no“.
No vi ja isto ri ja ne po zna je mno go slu ča je va me đu na rod no
priznate neutralnosti. Malta je 1980. godine proglasila neutralnost
ko ju joj je pri zna la i za jam či la sa mo Ita li ja. Že nev skim spora
zu mi ma iz 1962. godine, če tr na est ze ma lja, uklju ču ju ći ve li ke
si le, pri zna le su ne u tral nost La o su. Naj sve ži ji pri mer me đu narod
no pri zna te ne u tral no sti bio je Turk me ni stan, ko me je Ge neral
na skup šti na UN 1995. go di ne po seb nom re zo lu ci jom, ko ju
su podržale 184 zemlje, priznala status neutralne države, pa je
Turk me ni stan ostao sa mo pri dru že ni (ne i pu no prav ni) član tzv.
Zajednice nezavisnih država, međunarodne organizacije koja
oku plja sve biv še so vjet ske re pu bli ke osim pri bal tič kih.
Od neutralnih zemalja čiji je status međunarodnopravno
regulisan trebalo bi razlikovati zemlje koje su tokom istorije iz
različitih razloga, pre svega, zarad vlastite bezbednosti, insistirale
na neuključivanju u vojne saveze tako da su vremenom,
u ve ćoj ili ma njoj me ri, uspe va le da ostva re da se nji ho va neutralnost,
iako formalno nepotvrđena, smatra nekom vrstom
pri hva će nog obi čaj nog pra vi la bu du ći da su je po je di ne si le
prihvatale i poštovale. Takav je slučaj Švedske koja se tradicio
nal no sma tra ne u tral nom ze mlja pr ven stve no zbog či nje ni ce
što od kra ja na po le on skih ra to va, po čet kom XIX sto le ća (sa iz u-
zet kom krat kog ra ta sa Nor ve škom 1814. go di ne) do da nas ni je
ratovala ni sa kim. Zahvaljujući tome, uspevala je da tokom dva
svetska rata u XX stoleću privoli sukobljene sile da poštuju njenu
neutralnost. Irska i Finska su, takođe, tradicionalno vodile
izbalansiranu spoljnu politiku neuključivanja u vojne saveze
i ratove. S druge strane, Luksemburg je imao međunarodno
pri zna ti sta tus ne u tral ne ze mlje od 1839. go di ne ali ga se vlasti
tim Usta vom iz 1948. go di ne od re kao, ušav ši u NA TO na kon
osnivanja ovog vojnog saveza.
Posebnu grupu čine zemlje čija je neutralnost rezultat samo
pro gla še nja, od no sno one zemlje ko je su is ka za le na meru
i že lju da bu du iz van voj nih sa ve za, ali im ta kav sta tus ni je
ni međunarodnopravno ni običajno priznat. Poznat je slučaj
bal tič kih ze ma lja Esto ni je, Le to ni je i Li tva ni je ko je su se 1938.
odnosno 1939. godine proglasile neutralnim državama. To im,
međutim, nije pomoglo da spreče okupaciju od strane Sovjetskog
Saveza, na temelju sporazuma Ribentrop-Molotov koji je,

kako je kasnije utvrđeno, sadržavao tajne odredbe sa dogovorom
o podeli interesnih sfera između nacističke Nemačke i
sovjetske Rusije. U novije vreme, samoproglašenim neutralnim
ze mlja ma pri klju či le su se Kam bo dža, ko ja od 1993. go di ne
bezuspešno zahteva da joj međunarodna zajednica prizna
takav status, i Moldavija koja se vlastitim Ustavom proglasila
„permanentno neutralnom“ zemljom. U ovu grupu zemalja trebalo
bi ubrojiti i Srbiju čija je „vojna neutralnost“ proklamovala
već po me nu tom skup štin skom re zo lu ci jom.
Danas je očigledno da neutralnost sve više postaje anahro
ni zam u mo der noj kon ste la ci ji me đu na rod nih od no sa. Ako
je u vreme blokovske podele sveta distanciranje od blokovske
po li ti ke ima lo od re đe nog smi sla (ta ko se mo gu ob ja sni ti i
spe ci fičan položaj i povremene političke inicijative evropskih
ne u tral nih i ne svr sta nih ze ma lja u okvi ru pro ce sa OEBS-a 70-
tih i 80-tih go di na pro šlog sto le ća), no vi tren do vi u me đu narod
nim od no si ma po sta vlja ju dru ga či je pri o ri te te pred naj ve ći
broj ze ma lja. U sve tu u ko me vi še ne ma bi po lar ne struk tu re, ni
za o štre no su prot sta vlje nih voj nih ali jan si, glo ba li za ci ja i ekonomska
integracija čine status neutralnosti umnogome lišenim
sa dr ža ja. Ma da smo još da le ko od bes kon flikt nog sve ta,
9
da na šnji NA TO kao je di ni pre o sta li
voj ni sa vez vi še je od sa me voj ne
ali jan se: on isto vre me no pred stavlja
vred no snu aso ci ja ci ju i in sti tucionalnu
emanaciju liberalne demokratije
na kojoj počivaju ne samo taj
savez, nego i evropska integracija
(Evrop ska uni ja). Zbog to ga iz gle da
te ško odr ži vo stre mlje nje član stvu
u Evropskoj uniji, a izbegavanje ne
sa mo član stva u NA TO, već i ak tiv ne
saradnje sa alijansom. Argumenti
o „neutralnosti“ članica EU kakve su
Austri ja, Šved ska, Fin ska ili Ir ska u
slu ča ju Sr bi je gu be na ube dlji vo sti
bu du ći da ove ze mlje, po red to ga
što je njihova neutralnost pojavljivala
u dru ga či jem isto rij skom kon tekstu,
ne do vo de u pi ta nje vred no sti
na kojima počiva NATO, a pogotovo
ga ne sma tra ju pre pre kom vla sti toj
do bro bi ti.
Na še je mi šlje nje da se ne u tralnost,
ka da je reč o Sr bi ji, u po sto jećim
okol no sti ma, ja vlja pre sve ga,
kao stav izolacionizma i odbacivanja
član stva u NA TO, a ne kao jed na
po zi tiv na i per spek tiv na dr žav na
strategija. Teško je oteti se utisku
da je „voj na ne u tral nost“ Sr bi je progla
še na kao dnev no po li tič ki akt
ne pri sta ja nja na ne za vi snost Ko sova
i po dr šku ko ju je tom ak tu da la
većina zemalja Zapada. Umesto rasplamsavanja
antinatovske retorike
i pasivnosti u saradnji sa alijansom
ko ja se gra ni či sa boj ko tom i podgrevanja
animoziteta iz prošlosti, uz
neadekvatno evociranje i odsustvo
celovitog razjašnjavanja odgovorno
sti za 1999. go di nu, či ni se da je
kraj nje vre me da po li tič ka eli ta ze mlje pre i spi ta „voj nu ne u-
tralnost“ i u svetlosti novih razvoja redefi ni še ovu kon cep ci ju.
Najnoviji ulazak susednih zemalja u NATO (Hrvatska, Albanija)
i de kla ri sa ne na me re osta lih (Ma ke do ni ja, Cr na Go ra, BiH) da
po sta nu čla ni ce ove ali jan se, kao i po tre ba da se, po okon čanju
saradnje sa Haškim tribunalom, ubrza evropska integracija
Sr bi je, do vo ljan su raz log za to. No ve ar gu men te u pri log
re de fi ni ci je ne u tral no sti kao dr žav ne po li ti ke Sr bi je da je i sada
šnja eko nom ska kri za: član stvo u NA TO, iako for mal no ni je
uslov ni za član stvo u EU, ni za ino stra ne in ve sti ci je, va žan je
podsticajni faktor porasta poverenja inostranstva prema Srbiji,
sprem no sti da se sa njom po slu je i da joj se pru ži po dr ška.
Zbog sve ga to ga po ru ku NA TO Sr bi ji ko jom se vo lja i ko ra ci
srp skih vla sti vi de kao pre sud ni za da lje pro du blji va nje sa da
zamrlog partnerstva, treba shvatiti kao šansu za supstancijalnu
promenu sadašnje izolacionističke koncepcije o neutralnosti.
Sa mo ne što vi še od dve go di ne na kon pro gla ša va nja „voj ne
neutralnosti“ Srbije ništa ne izgleda manje tačno od stava iz
po me nu te de kla ra ci je DSS da bi „od u sta ja nje od prin ci pa voj ne
neutralnosti i pristupanje NATO paktu...opteretilo unutrašnji
preobražaj i napredak zemlje“.

Petar Popović,
novinar
Ru si ja če ka
„Ru si ja je iz gu bi la im pe ri ju, a još ni je pro na šla ulo gu“, na pisao
je Ti mo ti Gar ton Eš. Du ho vi to je, ali ne či ni se tač nim. Ru si ja
če ka, sprem na da u svo je na ruč je pri hva ti Evro pu, po što se EU
suoči sa situacijom kada će morati da prizna da bez Rusije ne
mo že re ši ti pr vu na do la ze ću bez bed no snu kri zu u svom pro storu
– re ci mo, na Bal ka nu.
Žar iz kojeg se ponovo može razgoreti plamen, nije ugašen.
Tinja u mržnji, antagonizmu i osećanjima vinovnika i žrtava prethodnih
ratova da njihovi računi nisu izvedeni do kraja. Pretekli
ra zor ni na boj je za me na za iz o sta lu „bu duć nost unu tar EU.“ Ge neracija
mladih, stasala u međuvremenu, preuzela je ekstremistički
po rok oče va ose ća ju ći da je i ona sa ma bez iz bo ra. To je ge ne raci
ja ko ja ži vi ov de i sa da. Ona ne ma vre me na (a ni str plje nja) za
ob ja šnje nja – i put. Od sa zna nja „da je pre va re na“ do ide je da je
njena nacija „žrtva zavere,“ je sasvim kratak.
Ljud ske tvo re vi ne ni su što i lju di, ali kao i lju di, i or ga ni zaci
je mo gu ose ti ti „za mor go di na“ – na ro či to ako su bez in spiracije.
Na pedesetogodišnjicu svog postojanja (2007. godine),
EU je pod se ća la na pi to na s te le tom u sto ma ku. Sa Bal ti kom i
zemljama Istoka, ugrabljenim i ugrađenim u njenu strukturu navrat-nanos
(stvorenu “prazninu” trebalo je popuniti dok je Rusija
u sta nju šo ka!), EU se ose ti la is cr plje nom. Nje ni do bro na mer ni
psi ho lo zi, hro ni ča ri i ana li ti ča ri na stan ka i iz ra sta nja za jed ni ce,
savetovali su „novo nadahnuće.“ Nešto što bi podiglo posustali
moral njenih „lidera i naroda“. „Pitona“ je, međutim, vuklo da
se sklup ča i opu sti. Bri sel se na šao pred di le mom„ši ri ti se, ili se
utvrditi“, – otkrivajući već samim pitanjem da je EU „za sada“
sklonija mirovanju.
Sti cao se uti sak da je i tzv. sta ra Evro pa u šo ku, ta ko đe. Ona
ni je že le la da lje, dok ne vi di ka ko će na pred, što je tre ba lo utvr diti
„ustavom,“ odbačenim na referendumima. Njen „strah od strana
ca“ je po čeo da pod se ća na re fleks pri su tan u vre me ku ge.
Mno go šta se, ne ka ko u isto vre me sple lo u jed no – jef ti no po nuđen
rad pri do šlih EU ro đa ka (to bo že opa san po po sao i nad ni ce
sta ro se de la ca) i te ro ri zam, pre net iz Azi je i sa Sred njeg is to ka,
dok je ne stao “stra ha od Ru sa”, i so li dar no ose ća nje po tre be za
ho mo ge ni za ci jom NA TO pak ta.
Naprotiv, naišli su Rusi s parama, koje su voljno trošili. Putin
je do la zio u go ste, šar mi rao i nu dio gas. A Buš je, bez osvr ta nja
na sa ve zni ke, sa mo volj no po čeo rat u Ira ku. Upleo je i Ame ri ku
i Evro pu u rat u Av ga ni sta nu, i pri ti skao je Evro pu da so li dar no
tro ši i sred stva i voj ni ke.
„Rusija koja je ustala“ posmatrala je i proučavala ovu „veliku
Evro pu“ vr lo pa žlji vo. Uz to je i pom no stu di ra la sva ki pa sus
diplomatskog testamenta Gorčakova, ruskog ministra kojem je
re sor po ve ren 1856. go di ne – ne po sred no po što je car ska Ru si ja
izgubila Krimski rat. Manevrišući i koristeći se neslogom između
različitih evropskih država i Turske, Gorčakov je već 1870. iskoristio
mogućnost da izjavi glasan otkaz Rusije od priznavanja odredbe
10
Pariskog ugovora o zabrani držanja flo te i ba za u Cr nom mo ru. Sve
značajne imperije tog doba ujedinile su se bile protiv Rusije, podvukao
je u jednoj prilici ruski državnik-veteran Primakov. Čini se da
je šef Ru si je bio mi sli ma uz Go ča ko va, vre ba ju ću re pri zu 1870.
Mo skva je već 2005. go di ne pri me ti la da unu tar EU „na rasta
ju struk tur ne sla bo sti“ (ne u speh re fe ren du ma u Fran cu skoj i
Holandiji). Ona je videla da „stara Evropa“ pokazuje odbojnost
„prema liberalnim reformama“ (neće ih prihvatiti stanovništvo!),
da je u od no su na „no vo-Evro plja ne“ ušu ška na u bla go sta nje i
da će „novi Evropljani“ zahtevati reforme, „ali (da je) potencijal
njihovog uticaja ograničen.“
Moskva je raspoznala da je antiruska „nova Evropa“ periferna
uti ca jem, a da se „sta ra Evro pa“ ne bo ji Ru si je. I još va žni je –
da EU „obrazuje ‘posleratne oružane snage’ procenjene na skoro
milion ljudi, ali faktički nesposobne, ne samo da ratuju nego i
da efi ka sno uče stvu ju čak i u ve ći ni mi rov nih ope ra ci ja“ (Sa vet
za spolj nu i od bram be nu po li ti ku).
Putin je Evropejac. Putinova Rusija vidi sebe obnovljenu i
čvr sto unu tar za jed ni ce sa Za pa dom. „Ne mač ka joj u to me mora
po mo ći, jer je za jed ni ca Evro pe i Ru si je i u in te re su Evro pe i u
in te re su Za pa da“, na pi sao je u me mo a ri ma Ger hard Šre der.
Pre ma Šre de ru, Pu ti nov stav je da će Evro pa, sa mo sa ra đujući
s Rusijom „ojačati svoju poziciju jakog i samostalnog igrača
na svet skoj sce ni,“ i to „tek u slu ča ju da joj uspe da svo je sopstve
ne mo guć no sti uje di ni s ljud skim, te ri to ri jal nim i pri rod nim
re sur si ma, a ta ko đe i s eko nom skim, kul tur nim i od bram be nim
po ten ci ja lom Ru si je.“
Na političkoj sceni nema Šredera, ali ima, jednim uticajnijim
de lom šre de rov ski na stro je ne EU. Pro šlog le ta Ru si ja je svog
zapadnog rivala izložila ispitu. Rat u Gruziji zatekao je EU „ošamu
će nu ru skim ga som.“ Gla ve čla ni ca EU i NA TO okre nu le su
se Briselu, ali tamo se ukazao samo šav politički nesraslog tkiva
„sta re Evro pe“ i nje nog pro ši re nja na is to ku.
S Gru zi jom „pod ru kom,“ Ru si ja je upla ši la Bal tik (Esto ni ju,
Le to ni ju, Li tva ni ju) i Polj sku. Ak tu e li zo va na je te ma po u zda no sti
NA TO pak ta. Polj ska i Po lja ci ne že le da bu du u sa ve zi ma u ko ji ma
po moć ka sni, obe lo da nio je pre mi jer Polj ske Tusk. („Ni je do bro
kada pomoć stiže poginulima.“) Većinsko raspoloženje „novih“
povuklo je u stranu oslonca na Vašington.
Kao Gor ča kov, ot ka zu ju ći po vi no va nje Ru si je Pa ri skom ugovoru,
tandem Medvedev-Putin otkazuje uvažavanje posledica
hladnog rata. Rusija traži novi pakt o bezbednosti Evrope, takav
kojim će se priznati do sada nepoštovane zone njenih interesa.
Za ni mlji vo je pi ta nje na ko ji će se na čin re ši ti Bal kan. Evro pi go di
ide ja da je „Bal kan re šen.“ U BiH i na Ko so vu su tru pe atlant skog
vojnog nadzora, EU policija i službenici. Međutim, s protekom
vre me na, okov se ha ba. A či ni se da Ru si ja, „ti him ra dom iza scene“
vo di stva ri u prav cu da to po ka že.

Boško Jakšić,
član Foruma za međunarodne odnose
Nova arhitektura transatlantske bezbednosti
Odnosi SAD i EU u posthladnoratovskom periodu, posebno posle
na pa da na Ame ri ku 11. sep tem bra, 2001. go di ne, če sto su
opisivani sintagmom “moći protiv slabosti”. Dok su SAD bile sklone
upo tre bi hard po wer i unilateralizmu, Evropljani su bili skloniji soft
po wer zalažući se za sveobuhvatni pristup bezbednosti i pozivajući
na multilateralizam. Kada se uporede Euro pean Se cu rity Stra tegy iz
2003. i US National Security Strategy iz 2002. go di ne, vi di se ko li ko
su strategije divergentne, ako ne i suprotne.
Dug put pre đen je za krat ko vre me. Ko li ko 2001.go di ne, SAD
su bile jedina svetska supersila uverena da ne mora da deli moć
čak ni sa svo jim isto rij skim sa ve zni ci ma. Sa mo osam go di na kasni
je, ne po sto ji vla dar sve ta. Mo to pred sed ni ka Ba ra ka Oba me je
mno go po kor ni ji: Ame ri ka svo ju moć mo že da ostva ri sa mo kroz
saradnju sa drugima.
Do la zak Oba me ne sum nji vo je pri li ka da se pre va zi đu po dele
koje su karakterisale prekoatlantske odnose i da se partnerstvo
ojača novim dinamizmom i vizijama. U sadašnjoj raspravi o percepci
ja ma pret nji, bez bed no snim vred no sti ma ili upo tre bi si le, op šte
je pri hva će no da su SAD i Evro pa su o če ne sa slič nim ri zi ci ma i pretnjama
i da odgovaraju tako što projektuju bezbednost na spolja
ka ko bi je ima le unu tra.
Osnovna premisa, koja podrazumeva obostrano uvažavanje
tran sa tlant skih re al no sti je pri hva ta nje sa zna nja o na stan ku multi
po lar nog sve ta, ko ji će uti ca ti na spolj no po li tič ke op ci je ka ko
Amerikanaca tako i Evropljana i određivati njihovu sposobnost da
ob li ku ju dru ge.
Nova arhitektura podrazumeva snažan američki angažman
u NATO, takve odnose NATO-EU koji će promovisati i projektovati
efikasnu civilno-vojnu bezbednost i van evro-atlantskih granica i
odnose EU-SAD koji će obezbeđivati njihovu bezbednost kod kuće.
Stižu novi testovi vizija i volja.
Oči to je da je neo p ho dan no vi ugo vor o bez bed no sti ko ji bi
harmonizovao pristupe bezbednosti na dve strane Atlantika. Ali,
da bi se ta kav ugo vor sklo pio, po treb na je sa gla snost o za jed nič koj
po li ti ci. Raz li ke u bez bed no snim kul tu ra ma i pri stu pi ma su i da lje
pri sut ne. Da li su za jed nič ke ak ci je neo p hod ne Da li su iz vo dljive
Da li će funk ci o ni sa ti Da li će bi ti efi ka sne Da li ima do volj no
vo lje za ta kve ak ci je
SAD su ne sum nji vo moć ni ji i ho mo ge ni ji fak tor ne go EU i
Amerika svoju strategiju zasniva na toj moći. Ukoliko SAD imaju
ten den ci ju da su vi še mi li ta ri zu ju bez bed nost, Evro pa je sklo ni ja da
tim pi ta nji ma pri stu pa “gra đan ski”. Deo ob ja šnje nja je u to me što
EU ni je dr ža va, a deo se kri je u isto rij skom is ku stvu Evro plja na da
demokratija – koliko god poželjna – automatski ne znači stabilnost
u društvima kojima je Evropa nekada dominirala. Dalje, vlast unutar
EU di zaj ni ra na je ta ko da ba lan si ra moć unu tar Evro pe, a ne da
projektuje moć van nje. EU nema ministarstvo odbrane sa uticajem
ka kav unu tar SAD ima De part ment of De fen ce.
Evro pa je pri tom op te re će na pi ta nji ma slo že ne i ne iz ve sne
bu duć no sti, dok se SAD, po seb no po sle iz bo ra Oba me i bez obzi
ra na eko nom sku kri zu, ose ća ju si gur ni je u smi slu sop stve nog
identiteta i pronalaženja unutrašnje inspirativnosti koja je nestala
tokom dva mandata Džordža V. Buša. Uostalom, čitava debata o
li mi ti ma ši re nja EU umno go me se ti če pi ta nja da li je Evro pa prostor
od re đen svo jom ge o gra fi jom i kul tu rom ili je, po put SAD, ide ja
11
otvorena svima. Oko toga su nivoi ambicija na dve strane Atlantika
različiti.
Evropljani i Amerikanci moraju da udruže napore kako bi
identifikovali ključne izazove bezbednosti i zajednički radili na tome
da ih ot klo ne. Od SAD se oče ku je da pri hva te i ak tiv no po drže
snažnu EU uvažavajući činjenicu da je Evropi neophodna jaka
Ame ri ka, ali da Evro pa ni ka de ne će bi ti imi ta ci ja SAD. Oba ma ima
pri li ku da po ka že da je otvo ren i ose tljiv na po gle de i uti ca je svojih
partnera.
S dru ge stra ne, Ame ri ka od EU oče ku je da pro ši ri ho ri zon te,
ne sa mo u smi slu da mo že voj no da dej stvu je po sve tu, već u smislu
mno gih po li tič kih, eko nom skih i bez bed no snih pi ta nja ko ja su
stu bo vi sa vre me ne bez bed no sti.
Obamina administracija i evropski saveznici moraće da stvore
novu “kulturu partnerstva” sposobnu da se suoči sa izazovima koji
su pokazali sva ograničenja američke vojne moći. Novi strateški
di ja log je otvo ren su sre ti ma ame rič kog pred sed ni ka sa li de ri ma
Bri ta ni je, Ne mač ke, Fran cu ske, Re pu bli ke Če ške kao pred se davajuće
EU i generalnim sekretarom NATO. Revizija transatlantske
agende bezbednosti je počela. Dva seta izazova umnogome će je
obeležavati naredne decenije. Prvi izazovi su vezani za posebne
pro ble me na ko je bi trebalo od go vo ri ti od mah. Dru gi set, ta ko đe
zahteva trenutnu zajedničku akciju, ali podrazumeva dugoročniji
an ga žman.
Spisak identifikovanih izazova bezbednosti nije kratak: Avganistan,
Pakistan, Iran, proliferacija oružja za masovno uništavanje,
Bli ski is tok, te ro ri zam, do ma ća bez bed nost EU i SAD, Ru si ja,
pro ši re nje EU i evrop ska pe ri fe ri ja, Azi ja, ener get ska bez bed nost i
kli mat ske pro me ne, glo bal no si ro ma štvo, re for ma me đu na rod nih
in sti tu ci ja.
Što se Sr bi je ti če, evro a tlanst ki cilj je da se ubr za unu tra šnja i
spolj na tran sfor ma ci ja Sr bi je ka ko bi po bolj ša la svo je kva li fi ka ci je
za ula zak u EU i NA TO, jer je cilj da sve bal kan ske ze mlje bu du u EU
i NATO najkasnije do 2015. Sva buduća proširenja zahtevaće aktivnu
i koordinisanu diplomatsku akciju EU i SAD kako bi se razrešili
“zamrznuti konflik ti” na evrop skoj pe ri fe ri ji.
No vo part ner stvo zna či i da SAD i Evro pa uskla de svo ja oče kiva
nja. Realna je opa snost da Evro pa pre vi še oče ku je od Oba mi ne
administracije, a da Vašington preceni evropske kapacitete. Obama
je svakako manje unilateralan od prethodnika, ali pojačava svoje
zahteve Evropljanima zarad ravnomernijeg raspoređivanja obaveza
u menadžmentu globalne bezbednosti. Zato će se izrada nove
kooperativne strategije transatlantskih partnera brzo pokazati kao
pri o ri tet na.
Va šing ton će, za oče ki va ti je, iza ći sa no vom Na ti o nal Se cu rity
Strategy koja će čvrsto počivati na strateškom liderstvu SAD. Evropljani
su upravo završili reviziju svoje Euro pean Se cu rity Stra tegy
či ji je cilj po ve ća nje ulo ge Evro pe. Oče ku je se da ove go di ne NA TO
počne izradu svog novog Strategic Concept. Od to ga ko li ko ove
strategije budu koherentne, zavisiće i njihova pojedinačna efi kasnost,
ali je si gur no da je stra te ški ja ča i spo sob ni ja EU ne sum nji vo
u interesu SAD.
Dramatičnu obnovu jedinstva ciljeva Evropljana i Amerikanaca
teško je ipak očekivati s obzirom na težak legat politike prethod
ne ame rič ke ad mi ni stra ci je.

Intervju sa Oliverom Ivanovićem,
državnim sekretarom u
Ministarstvu za Kosovo i Metohiju
Nova opasnost - zloupotreba
ne za po sle nih i si ro ma šnih
Ka da se go vo ri o pro ble mi ma bez bed no sti u Sr bi ji,
pr vo se po mi sli na Ko so vo. I naj no vi ji do ga đa ji u
vezi sa pitanjima decentralizacije i novembarskih
izbora na Kosovu, primenjivanja Plana Srbija-UN
od šest tačaka ili Ahtisarijevog plana, pokazuju da
smo, u još jed noj, no voj, fa zi do go vo ra oko stva ranja
prav nog po ret ka na KiM, osnov nog uslo va za
dostizanje makar elementarne bezbednosti za sve
kosovske građane. Najbolji sagovornici za to su oni
ko ji na Ko so vu ži ve, ali ima ju i zna čaj nu po li tič ku
ulo gu i pri li ku da uti ču na raz voj do ga đa ja, kao Oliver
Iva no vić.
U ko joj će me ri Sr bi ja mo ći da pri me nju je svo ju Stra te gi ju naci
o nal ne bez bed no sti na Ko so vu
Sr bi ja mo že ma lo šta da ura di di rekt no na KiM. To je sasvim
si gur no i tu se ni šta ni je pro me ni lo od 1999.go di ne. Povlačenjem
bezbednosnih snaga odozdo i potpisivanjem ugovora,
stavili smo do znanja u svim političkim razgovorima da
ćemo se striktno držati ugovora i da ga nećemo kršiti. Druga
stvar je da ćemo sav uticaj na bezbednosnu situaciju ostvarivati
preko svojih predstavnika dole, mislim na KFOR, u kasnijoj
fa zi na UN MIK po li ci ju, a u naj no vi joj fa zi na EULEX. To zna či
da ta komunikacija mora da bude svakodnevna i intenzivnija
ne go što je da nas. Raz me na in for ma ci ja je po če tak i osno va
svake saradnje. Ja tu vidim, otprilike, mesto gde može najviše
da se ura di, iako smo mi i po sle de set go di na još uvek na
ne ka kvom po čet ku.
Za što se Be o gra du stal no pre ba cu je i od me đu na rod nih predstav
ni ka i od ko sov ske vla de da je na se ve ru Ko so va us po stavio
pa ra lel ne bez bed no sne struk tu re
To je pot pu no neo sno va no, jer Be o grad, kao što sam rekao,
nema nameru da dole uspostavlja paralelne policijske
struk tu re. Na pro tiv.
12
Pri med be se ti ču ra znih bez bed no snih aspe ka ta…
Ali, mi sli se na po li cij ske struk tu re. Be o grad je od 2001.
a po seb no od 2002. go di ne ušao u jed nu pot pu no otvo re nu
i veoma korektnu saradnju sa međunarodnom zajednicom.
Mi smo tada započeli prve razgovore o uključivanju Srba u
KPS. Pr va re zul ta te smo ima li 2002. go di ne i to ni su bi li baš
impozantni rezultati, jer smo naišli na veliki otpor Srba da se
uklju če u KPS. Raz log za nji hov ot por bio je, pre sve ga, u tome
što su te in sti tu ci je po ku ša va le da se be pro mo vi šu kao
institucije nezavisne države. Imali smo par dogovora koji nisu
ni kad pre to če ni u pi sme ni spo ra zum, ali je su bi li do go vo ri ko ji
su podrazumevali da se najkvalitetniji srpski kadrovi uključe
u KPS. Nije dobra selekcija za KPS u ovakvoj situaciji, teškoj i
kon fu znoj, jer lju di ne će u KPS. On da se u KPS za pra vo uključu
je onaj ko ho će. Ja to ilu stru jem ova ko: onaj ko ji mo ra da
iz va di pi štolj sva ki put kad za u sta vi vo zi lo jer ga ni ko ne respek
tu je - ni je baš do bar po li ca jac. Bio sam u ško li u Vu či tr nu,
i ono što sam vi deo je ste da pred se lek ci ja i se lek ci ja ni su baš
dale kadrove i prototip policajca za Balkan. Takav policajac kod
nas ne uživa respekt zajednice. Problem je i psihološki profil
kandidata. Obuka traje između 12 i 16 nedelja, a u poslednje
vre me sa mo 12 ne de lja. To, ipak, ni je do volj no da bu du ći poli
ca jac stek ne i do volj no zna nja i do volj no sa mo po u zda nja da
de lu je auto ri ta tiv no pred kri mi nal cem ili obič nim gra đa ni nom
ko ji kr ši pro pi se.
Sa da je ak tu el na te ma de cen tra li za ci je na Ko so vu. Oči gled no
je ne za do volj stvo Be o gra da na či nom na ko ji se to spro vo di,
naročito potezima i izjavama me đu na rod nog pred stav ni ka
EU, Pitera Fejta.
Tra ži li smo da se Sa vet Evro pe uklju či u to. Pi ta nje decentralizacije,
odnosno, formiranja novih opština je nesumnjivo
važno za srpski živalj koji živi dole. Ljudi u enklavama se
ose ća ju pot pu no ne be zbed no i nji ma je ve o ma po treb no da
na lokalnom nivou mogu da reše većinu svojih svakodnevnih
problema. To podrazumeva, svakako, i lokalnu policijsku stani
cu, even tu al no i sud, jer pru ža pri li ku da lju di bez kon flik ta i
tr za vi ca re ša va ju ne ke sva ko dnev ne pro ble me. Go vo rim o pet
op šti na ko je bi tre ba lo da bu du for mi ra ne. Ta ko do bru i ve o ma
ko ri snu ide ju, eg zi sten ci jal no bit nu za Sr be ko ji ži ve do le, mo-

že da upro pa sti ne ko ko vo di svoj sop stve ni rat. Ja apo stro fi ram
čo ve ka, Pi te ra Fej ta, ali to je Me đu na rod na ci vil na kan ce la ri ja
ko ja je za mi šlje na na je dan na čin, ka da su je po sta vlja li, a ko ja
je na te re nu do ži ve la tran sfor ma ci ju. UN MIK je na sta vio da
ra di, i ne sa mo da ni je osla bio, već je u po li tič kom smi slu ojačao
na kon sed ni ce SB UN odr ža ne u no vem bru, jer je iz ve štaj
UN MIK bio deo ras pra ve. U iz ve šta ju UN MIK sto ji pred log da se
EULEX uklju či na či ta voj te ri to ri ji KiM. Svih 15 čla ni ca SB UN je
gla sa lo za iz ve štaj i re struk tu ri ra nje UN MIK, ali isto vre me no i
za pru ža nje pri li ke mi si ji EULEX. Na te re nu se do ga đa dru ga či ja
stvar. UN MIK je la ko, bez ika kvih pro ble ma pre neo deo svo jih
ovla šće nja ko ja se ti ču po li ci je, pra vo su đa i ca ri ne na EULEX,
ta ko da je u ovom tre nut ku si tu a ci ja ta kva da ICO još “tra ži sebe”.
Insistiranje na ovome motivisano je time da ICO bar nešto
ra di, da oprav da svo je po sto ja nje do le. Srp ska vla da se do sa da
nije izjašnjavala po tom pitanju i ne smatramo potrebnim da
se u ovom trenutku izjašnjavamo. Ali, onoga trenutka, kada
bu de mo pri te ra ni uza zid i ka da srp ska vla da bu de mo ra la da
se izjasni, ja mislim da će to izjašnjavanje biti negativno. Ovu
Vla du oba ve zu ju sve od lu ke Skup šti ne ve za ne za ovu ili slič nu
temu do sledeće odluke koja bi, eventualno, promenila taj odnos
i te okvi re. Za to smo iza šli sa ide jom o tre ćoj, ne u tral noj
or ga ni za ci ji, o Sa ve tu Evro pe, ko ji se du go ba vio tim pi ta njem.
Osam me se ci su bi li do le i pu no su na u či li o KiM. Po zna ju proble
ma ti ku, a ima li su i ne što dru ga či je re še nje. Pred la ga li su da
op šti ne bu du ma nje, ali da ih ima vi še.
Ka kva je sud bi na tog Va šeg pred lo ga
Izgleda da je to izazvalo određena interesovanja. Ja sam
taj predlog ponovio na više mesta. To tako biva, jednostavno
morate zacrtati predlog i biti uporni, i u jednom trenutku će se
taj pred log na ći na pra vom me stu.
Šta je po sti gao EULEX za če ti ri me se ca de lo va nja na Ko so vu
Ne mno go. EULEX ima ozbi ljan pro blem sa svo jim manda
tom. Za tim, nje gov dru gi pro blem je što je po ka zao da se
sukobljava sa našim programom iz Plana od šest tačaka. Treći
problem je što su zahtevi Srba i zahtevi Albanaca suprotstavljeni
od strane EULEX. U ovom trenutku organizovani kriminal
ni je pro blem za EULEX, jer još ni je po čeo da uti če, da za strašuje,
pritiska i ometa kroz uslovljavanja, ali će to predstavljati
ve li ki pro blem. EULEX je, da kle, do šao do le sa ide jom da bu de
mo ni to ring mi si ja. Is po sta vi lo se da to ne će mo ći, da mo ra da
ima izvesne izvršne funkcije, jer Srbi neće prihvatiti da kosovske
in sti tu ci je ima ju pot pu na ovla šće nja i na pro sto ru gde ži ve
Sr bi, kao što to ima ju u Pri šti ni ili u ne kim dru gim sre di na ma,
gde ži ve sa mo Al ban ci. Vr lo je bit no da EULEX na đe re še nje za
ne što ta kvo. On to mo ra da ura di, a pi ta nje pra vo su đa je, po
me ni, bio pr vi test. Tri uslo va su za nas bi la ve o ma bit na. Mi
smo ta tri pi ta nja već re ša va li sa UN MIK i mi slim da smo to reši
li. Jed no od ključ nih pro ble ma je za pra vo to da se EULEX ni je
od re dio u od no su na Spo ra zum ko ji smo mi ima li sa UN MIK i
UN u Nju jor ku. EULEX u svim svo jim sa op štenj ma, a po go to vo
Iv de Ker ma bon u svo jim iz ja va ma, ka že da EULEX ne ma ni šta
sa Spo ra zu mom od šest ta ča ka ko ji je na ma bio osnov za prihva
ta nje mi si je EULEX na te ri to ri ji gde ži ve Sr bi. Taj spo ra zum
re ša va tri bit ne stva ri ka da je pra vo su đe u pi ta nju – za kon u prime
ni, ko ime nu je su di je i tu ži o ce i te ri to ri ju na ko joj se pro sti re
od go vor nost po je di nih su di ja. Te tri tač ke bi EULEX jed no stavno
mo rao da re ši, mo rao bi da da od go vor na to, jer uko li ko to
ne bu de ja sno, uko li ko se ne bu de od re dio pre ma to me, mi slim
da bi to moglo da ima određene implikacije na dalju saradnju
sa misijom EULEX. Izvesno je da mi nećemo primenjivati zako
ne ne za vi sne Re pu bli ke Ko so vo, to je si gur no.U tom slu ča ju
13
je rešenje UNMIK uredba koja bi zapravo mogla da preslika taj
za kon, da ga pred sta vi u ne kom slič nom vi du, ali bez kon troverz
nih re či kao što je Re pu bli ka Ko so vo ili ne če ga što uka zu je
na ne za vi snu dr ža vu. Ako je već ta ko, is ko ri sti mo UN MIK koji
je, na taj na čin, po tre ban svi ma. Po tre ban je Sr bi ma, jer mi
nećemo prihvatiti Kosovo kao nezavisnu državu, potreban je
Al ban ci ma ko ji že le da ima ju kon tak te sa Sr bi jom, po tre ban je
strancima, jer sve ono što oni zovu evropski put stabilizacije
re gi o na, jed no stav no ne će bi ti mo gu će uko li ko osta nu po litič
ke ten zi je iz me đu Sr ba i Al ba na ca, ko je će si gur no osta ti,
jer se mi sa tom nji ho vom ne za vi sno šću ne će mo po mi ri ti. Albanci
neće odustati, prema tome, stranci imaju gotovo nerešiv
pro blem. Sa me đu na rod nom ci vil nom kan ce la ri jom ne ma mo
ko mu ni ka ci ju, sa EULEX ko mu ni ka ci ja po sto ji, ali to je sa mo
je dan deo me đu na rod ne za jed ni ce. Ko mu ni ka ci ja po sto ji i sa
KFOR, ko ji je tu ne sum nji vo bez bed no sni fak tor i osta je fak tor
broj je dan i mo ram da ka žem ono što če sto po na vljam, da je
KFOR jedina institucija koja uživa jednako poverenje svih, i
Al ba na ca i Sr ba.
Čini se kao da Srbija više retorički nego faktički insistira na Spora
zu mu od šest ta ča ka ko ji se, u jed nom mo men tu po ja vio kao
solomonsko rešenje.
UN MIK je oži veo, oja čao je, i to je ma lo raz o ča ra lo tvr de
za go vor ni ke ko sov ske ne za vi sno sti. A ako po sto ji UN MIK, nema
po tre be za ICO - ili će se sva ko dr ža ti svog omi lje nog međunarodnog
predstavnika: Albanci Fejta, a mi ćemo sarađivati
sa Za ni je ri jem ili sa ne kim ko ga bu de za me nio.
Lam ber to Za ni je ri je ne dav no iza šao sa sta vom da će UN MIK
ubu du će ja ča ti svo ju po li tič ku ulo gu. U Be o gra du je So la nin
iza sla nik, Pi ter So ren sen, sa ve o ma zna čaj nom ulo gom i ovlašće
nji ma. Ka ko je mo gu će da Pi ter Fejt da iz ja vu u ko joj ka že
da pri me nju je Ah ti sa ri jev plan, na kon što je i EU pri hva ti la Plan
UN i Sr bi je od šest ta ča ka
On to mo že da ra di dok ga ne sme ne. To za o štra va od no se
iz me đu Bri se la i Nju jor ka i ni je ni ka ko do bro, jer se to pre la ma
na pitanju Kosova koje u širem smislu nije mnogo značajno za
taj svet. Ni Ko so vo ni Za pad ni Bal kan ni su na agen di ve li kih si la
i sa mo se s vre me na na vre me po ja ve da bi po slu ži le kao po ziti
van pri mer jed ni ma ili ne ga ti van pri mer dru gi ma, ali si gur no
ne pred sta vlja stra te ško pi ta nje ni za jed nu od ve li kih si la.
Okud, po Vama, onda toliko “strastveno” interesovanje, pre
svih SAD i velikog broja zemalja članica EU, za nezavisnost
Ko so va Ima li to ne ke ve ze sa ve li kom NA TO avan tu rom, bombardovanjem
SRJ
Naj bo lji od go vor na ovo pi ta nje je od go vor jed nog američ
kog di plo ma te ko ji sam do bio po sta vlja ju ći mu slič no pita
nje. Re kao mi je: ”Ni šta. Ali, mi smo ve li ka si la. Pi ta ni smo za
mi šlje nje i kad smo već pi ta ni, oče ku je mo da se to mi šlje nje
po štu je”. To de lu je ogo lje no i upro šće no, ali je moj ose ćaj da je
to tač no. Pot pu na je be smi sli ca ko ju ču jem od vi so kih i uglednih
po li ti ča ra ov de, da Bond stil sim bo lič ki po ka zu je ko li ki je
strateški interes Amerikanaca za Balkan. To, apsolutno, nema
ni ka kve ve ze. Bond stil ko šta 55 mi li o na do la ra, a to se u američ
kom bu dže tu ne ose ća. Ta ba za je sva, sem pla toa, mon tažno-de
mon ta žna, a na pra vlje ne su i ve će ba ze i ve će sna ge
po sto je u Bu gar skoj, Ru mu ni ji, Tur skoj i na ju gu Ita li je. NA TO je
imao problem koherentnosti i pokušavao je da se objedini na
nečemu, ali se i objedinio i razjedinio po pitanju bombardovanja
SRJ. Homogenizovali su se lako, jer ih je Milošević homogenizovao,
ali su se razjedinili na pitanju primene sile. Međutim,
tu je napraviljen presedan koji je poslužio 2003. godine za na- »

»
pad na Irak. Ci ti ra ću Jap de Hop She fe ra ko ji je re kao sle de će o
bombardovanju: ”Za mnoge je to i dalje kontroverzna odluka,
ali ja mi slim da je bi la ko ri sna”. To je re kao na Bri sel skom fo rumu.
Dru go, i “Ame ri kan ci su lju di”, ni su oni van ze malj ci. I oni
imaju sujetu, imaju i lične ideje i interese koje i pojedinačno
na sto je da sle de. Sa da je do šlo do sme ne na ame rič kom vr hu,
do šli su no vi lju di. Ne mi slim da će do ći do ve li kog za o kre ta,
jer jed na ve li ka si la ne mo že se bi da do zvo li da me nja po li ti ku
od iz bo ra do iz bo ra, ali će do ći do la ga nog uspo ra va nja. Ipak,
uko li ko za ne ko li ko go di na na Ko so vu ne do đe do zna čaj nog
po bolj ša nja, uko li ko Bal kan i Sr bi ja u evrop sku in te gra ci ju ne
budu uključeni mnogo intenzivnije, možda bi se moglo desiti
da se Amerika ponovo zainteresuje za rešavanje jednog dugotrajnog
problema koji je u jednom trenutku zapustila. Ako
se stva ri bu du ta ko od vi ja le, mo žda bi mo glo da se de si da se
SAD ponovo zaintersuju i vrate na Balkan.
Ko li ko eko nom ski aspekt, pre sve ga, iz u zet no ve li ka ne za posle
nost, si ro ma štvo i bes per spek tiv nost, ka kvu - ta kvu bez bednost
na Ko so vu, či ne jos ra nji vi jom
Da, oko 25% ukup nog, a oko 60% rad no spo sob nog stanovništva,
od 18-55 godina je nazaposleno. Nije moguće naći
po sao za to li ki broj lju di. Po red po li tič ke sta bil no sti i vla da vine
prava koji sad nedostaju Kosovu, treći uslov je nesumnjivo
infrastruktura: putevi, železnica, voda, struja, telekomunikaci
je. In fra struk tur ni pro jek ti ima ju još je dan aspekt ko ji ne bi
trebalo potcenjivati, a to je ogromno zapošljavanje. Druga
stvar: to ne će za po sli ti sve ove lju de. Po red to ga, po sto ji nape
tost, ko ja je po put ba lo na ko ji uvek mo že da puk ne. Bi lo bi
do bro da se Evro pa osve sti i poč ne da re ša va ovaj pro blem,
ina če će mo opet ima ti Bal kan u ne ka kvom su ko bu. Po treb no
je omo gu ći ti da se sa Bal ka na, a po go to vo sa KiM bar 50.000-
100.000 lju di pri mi ili za po sli na je dan or ga ni zo va ni na čin: na
sezonske poslove. Ako Evropa to ne bude uradila organizovano,
ljudi će doći spontano. Ako dolaze spontano, idu pravo
u pod ze mlje.
Oče ku je se da se ve li ki broj ko sov skih Al ba na ca sa da vra ti na
Ko so vo sa Za pa da
Pri čao sam sa Bri tan ci ma, pre ne ko li ko go di na, ka da su oni
za po če li pri ču o to me da bi 30.000 lju di tre ba lo da vra te na Koso
vo i ta da sam im re kao: “Vi će te ih vra ti ti, ali će vam po no vo
doći u Britaniju, jer ne možete da vratite ljude davanjem nezavisnosti.”
Potpuno pogrešno. Njih ce držati dole eventualno
bo lji uslo vi ži vo ta, a ne za vi snost par me se ci, dok su u eufo ri ji.
Ali, eufo ri ja je pro šla. Al ban ci po sta ju sve sni da ne za vi snost
ne nu di po sao, ne nu di no va rad na me sta. Ne ma do volj no
pa ra, zbog eko nom ske kri ze, da se finansiraju infrastrukturni
pro jek ti. Ima li su do na tor sku kon fe ren ci ju ko ja je bi la pot pu ni
pro ma šaj. Oče ki va li su dve mi li jar de, a do bi li su 700-800 mili
o na. Oni ko ji od lu ču ju o sta bil no sti, o bez bed no sti u Evro pi
i to mo ra ju da ima ju u vi du. Iz ne na đen sam da pro te sta već
ne ma, ali ve ru jem da će se po ja vi ti to kom ove go di ne.To će
bi ti so ci jal no mo ti vi sa ni pro te sti ko ji se na Ko so vu i na Bal kanu,
la ko pre tvo re u po li tič ki mo ti vi sa ne pro te ste, jer će se re ći:
me đu na rod na za jed ni ca je kri va, Sr bi su kri vi, oni ho će da nas
re in te gri šu; da smo čla ni ca UN mi bi smo do bi li i pa re, a ova ko
ne možemo ni od banaka da pozajmimo. Prosečna plata je oko
170 evra, najmanja u regionu. Nezadovoljstvo pokazuju prosvetni,
zdravstveni radnici, radnici u javnim službama i što je
veoma opasno – policajci. Policajci sa platom od 260 eura ne
mogu biti zadovoljni. Alternativa je da njihova veza sa organizovanim
kriminalom ojača, pa da imamo jos veće urušavanje
in sti tu ci ja.
14
U Sr bi ji se Spe ci jal no tu ži la štvo ba vi i pi ta nji ma zlo či na nad
Al ban ci ma, ali stva ri ne ne pre du ju do volj no ka da se ra di o zloči
ni ma nad ne al ban skim ži vljem. Ko li ko to po gor ša va bez bedno
sne mo guć no sti ži vo ta na KiM
Oko 900 lju di je stra da lo na stra ni Sr ba i uop šte ne albanaca.
Mira i stabilnosti neće biti dok porodice žrtava ne
bu du za do vo lje ne. To će bi ti “de sta bi li zu ju ći fak tor”, da se
gru bo iz ra zim, jer će oni stal no ići na to da ak tu e li zi ra ju svoje
pi ta nje, a to če sto stva ra vi so ku po li tič ku ten zi ju, jer uvek
ima te ne ko ga ko ko ri sti nji ho vu ne vo lju. Či ni mi se da je u
Sr bi ji kre nu lo do bro, jer ima mo ne ko li ko ozbilj nih su đe nja
za ratne zločine na KiM. Moramo shvatiti da su ružne stvari
či nje ne u na še ime. Sa da je tre nu tak da se bu kval no osve stimo.
Ne će bi ti do bro ako to osve šći va nje do đe sa mo sa na še
stra ne, a Al ban ci bu du još u eufo ri ji. Re še nje vi dim, ma da će
možda zvučati utopistički, u radu jedne velike i ozbiljne komi
si je za isti nu i po mi re nje kao što je to bi lo u Ju žnoj Afri ci.
Mi slim da bi svi mi, ko ji ži vi mo u ze mlja ma ko je su na sta le
raspadom SFRJ morali da razmišljamo o tome. Važno je da
lju di sa zna ju šta se sve do ga đa lo. Naj če šće ni je ja sno da li je
ne što uzrok ili je po sle di ca ne če ga što se pret hod no do godi
lo. Otvo re ni di ja log sa svi ma sa ko ji ma smo bi li u su ko bu
je neminovnost.
Da li u al ban skoj po li tič koj eli ti ali i me đu sta nov ni štvom, i dalje
po sto ji in te gri sa nost i u to me da o toj te mi ne sme i ne bi
trebalo da se govori, u opštem interesu
To još uvek va ži i to je i da nas dominantan ose ćaj. Pi tanje
šta ćeš do bi ti, a šta iz gu bi ti u na ci o nal nom smi slu, oni još
vezuju za pitanja statusa i njegovo priznavanje. I te incidente
dovode u vezu: ako bi se zločini istražili, to bi narušilo njihove
dalje napore oko nazavisnosti.To je poigravanje emocijama
lju di, jer su oni jos uvek ro man ti čar ski i re kao bih, na je dan arhaičan
način, zainteresovani za nezavisnost Kosova. A stvar je
u to me da ovo ima ve ze sa obič nim kri mi na lom.
Ko li ko su Sr bi sa Ko so va sve sni ka ko se po stu pa lo pre ma Alban
ci ma od stra ne srp ske dr ža ve, a da su u tome, možda,
učestvovali i ne ki od njih Da li su shva ti li da su po gre ši li, podr
ža va ju ći Mi lo še vi ća
Pro šli smo kroz jed nu fa zu “go re-do le”, kroz si nu so i du.
Sr bi na KiM su bi li u stra šnoj eufo ri ji 90-tih go di na, za sve ono
što smo doživljavali kao nepravdu pre toga, mislili smo da
smo do bi li kom pen za ci ju, u tih de vet go di na ka da je 10-tak
procenata Srba imalo potpunu kontrolu nad svim institucija
ma. I to je raz log što stal no me ša mo kon se kven ce i uzro ke.
Ono što mi doživljavamo kao konsekvencu, Albanci doživljavaju
kao uzrok. I to prepucavanje nije nikako dobro. Onda je
do šla 2000. go di na ka da je Mi lo še vić, osim na Ko so vu, iz gu bio
go to vo svu da. Ali se i na Ko so vu pr vi put po ja vi lo dru ga či je
mi šlje nje. U go di na ma na kon to ga ima li smo pri lič nu eufo riju
oko DOS i promena, i početak otvaranja Srba za drugačije
miš je nje i po sta li smo sve sni da se mno go to ga lo šeg do godi
lo i Al ban ci ma. Po tom, sle di pe riod u ko jem ni smo do bili
adekvatnu kompenzaciju za to, i kosovski Srbi su ponovo
počeli da se zatvaraju, a to vidite po rezultatima poslednijih
lo kal nih i par la men tar nih iz bo ra. To je nor mal na re ak ci ja i taj
proces suočavanja će trajati malo duže nego kod drugih, pre
sve ga, zbog uslo va pod ko ji ma ži vi mo. Što su te ži uslo vi života
dole, to su radikalniji stavovi i sklonost ka ekstremnijim
re še nji ma.
NASTASJA RADOVIĆ

NA TO i EU – uz so li dar nost ka sa rad nji
15
Nataša Petrović,
Koordinatorka programa BFPE
NA TO je upra vo obe le žio svoj 60-ti ro đen dan i to je po vod
da se po sta ve pi ta nja šta je ovaj sa vez da nas i ku da ide
Ovo go di šnji, 21. po re du, NA TO sa mit odr žao se u gra do vi ma
Baden-Badenu i Kelu u Nemačkoj i u Strazburu u Francuskoj,
pod se ća ju ći da su i ko re ni Evrop ske uni je, naj ve ćeg „evropskog
mirovnog projekta“, nikli upravo saradnjom Nemačke i
Francuske u ovim regionima Alzasa i Lorena bogatim ugljem
i če li kom.
Ovaj ju bi lar ni sa mit je, osim obe le ža va nja šest de ce nija
postojanja Alijanse i prisustva novoizabranog američkog
pred sed ni ka Oba me, obe le žen i ne kim kon kret ni jim po ma cima.
Fran cu ska je od lu či la da se, osim uče šća u voj no-po li tič kim
forumima, vrati i u vojnu strukturu Alijanse, nakon 43 godine
svojevoljnog odsustva. Obeležen je bio i diplomatskim pritisci
ma i po be dom kon sen zu sa ko ji je omo gu ćio iz bor no vog
generalnog sekretara, danskog političara Andersa Fog Rasmusena
(Turska je izrazila neslaganje zbog reakcija koje je 2006.
godine u muslimanskom svetu izazvalo objavljivanje karikatura
pro ro ka Mu ha me da u dan skim no vi na ma). Pr je mom Al ba ni je
i Hrvatske, NATO je nastavio svoju politiku «otvorenih vrata»,
obavezujući se da će nastaviti saradnju i sa partnerskim zemljama
– što prvenstveno podrazumeva Makedoniju (kojoj je
pre pre ka pri je mu spor sa Grč kom oko ime na) i Bo snu i Her cego
vi nu, ali i Gru zi ju i Ukra ji nu (iako im ni su po sla ti po zi vi za pristu
pa nje Ak ci o nom pla nu pri pre me za član stvo). Ne sta bil nost
me đu na rod nih okol no sti, ka ko u voj nom i po li tič kom, ta ko i u
ekonomskom pogledu, uticalo je svakako i na činjenicu da se
opet nije pomaklo u donošenju novog strateškog koncepta,
ni ti u de fi ni sa nju no vih pret nji.
Priroda bezbednosnih izazova 21. veka dovodi u vezu
bezbednost evroatlantske zone sa ostalim zbivanjima u svetu,
po tvr đu ju ći te zu da je me đu na rod na bez bed nost ne de ljiva
i međuzavisna. Najjača ilustracija ovakvog pristupa jeste
mi si ja Me đu na rod nih sna ga za po dr šku bez bed no sti (ISAF) u
Av ga ni sta nu, ko ja tre nut no i pred sta vlja pri o ri tet Ali jan se. Lide
ri ze ma lja NA TO su, sto ga, po se ban zna čaj da li od no si ma sa
Rusijom, procenujući da, bez obzira na postojeće nesuglasice
oko pro ši re nja NA TO, sa me ze mlje čla ni ce i Ru si ja de le za jedničke
bezbednosne interese, kao što su stabilizacija Avganistana,
bor ba pro tiv te ro ri zma, kon tro la na o ru ža nja, raz o ru ža nje i
bor ba pro tiv ši re nja oruž ja za ma sov no uni šte nje do stan dardnih
bez bed no snih pret nji. Na gla še no je, ta ko đe, da de le i no ve
izazove poput energetske bezbednosti, posledica klimatskih
promena, i urušavanja nefunkcionalnih država. U tom kontekstu,
od no si sa Ru si jom mo gli bi da se osla nja ju na ja ča nje znača
ja Sa ve ta NA TO-Ru si ja kroz kon kret ni ji di ja log, osna ži va nje
saradnje oko Avganistana i stvaranja efektivne protivraketne
odbrane Evrope.
Lideri NATO su, takođe, pozdravili napore EU da jača svoje
sposobnosti za adekvatne odgovore na zajedničke bezbednosne
iza zo ve. Za jed nič ka spolj na i bez bed no sna po li ti ka, kao i
Evropska bezbednosna i odbrambena politika, važni su elementi
izgradnje strategijske autonomije EU u skladu sa Evropskom
strategijom bezbednosti iz 2003. godine, a u okvirima
međunarodnog poretka zasnovanog na efektivnom multilateralizmu.
Unija, slanjem svojih misija u krizna područja, radi
na odbrani svojih interesa u svetu, zaštiti bezbednosti svojih
građana, poštujući ljudska prava i demokratske vrednosti i očuvanjem
mira u svetu. Ovako se jačaju spoljnopolitički identitet
i kre di bi li tet EU, iako je ne sum nji vo da NA TO pred sta vlja, i
pred sta vlja će, naj bit ni ju kom po nen tu bez bed no sne ar hi tektu
re Evro pe.
Povratak Francuske u vojnu strukturu Alijanse je, stoga,
nešto čemu zajedno aplaudiraju i EU i NATO. Sa jedne strane,
za NA TO to pred sta vlja pre ko po treb nu sta bi li za ci ju od no sa
iz me đu SAD i Evro pe. Sa dru ge stra ne, za svet je to po ru ka da
se transatlantska zajednica homogenizuje oko ciljeva odbrane
i ja ča nja me đu na rod ne sta bil no sti.
Ko nač no, uzi ma ju ći u ob zir is ku stvo sa rad nje EU i NA TO
u zajedničkom angažovanju u različitim operacijama, poput
Kosova i Avganistana, neophodna je jasna podela zadataka
iz me đu Ali jan se i Uni je, od no sno re vi zi ja aran žma na „Ber lin
plus“. Ona bi mo gla da iz gle da ta ko da EU pre u zme tzv. ci vil nu
kom po nen tu, od no sno pi ta nja po put re for me sek to ra bez bednosti,
razoružanja, demobilizacije i reintegracije kadra i pitanja
proliferacije. NATO bi, u tom slučaju, bio odgovoran za pronalaženje
odgovarajućih rešenja na probleme poput globalnog
te ro ri zma, ener get ske i cyber bez bed no sti i de struk tiv nih no vih
tehnologija, kao i strategijskog transporta snaga i budućih među
dr žav nih su ko ba kao pret nji glo bal noj bez bed no sti.
Po li tič ka i bez bed no sna re al nost sa kra ja 20. i po čet ka 21.
ve ka pri mo ra la je NA TO da se, 20 go di na na kon pa da Ber linskog
zi da i lu ta nja i sa pli ta nja o zam ke glo ba li zma, usme ri na
širok prostor koordinisanog i partnerskog delovanja u drugim
re gi o ni ma, i na ar ti ku li sa nje od go vo ra na mo der ne iza zo ve i
pret nje bez bed no sti. U tom kon tek stu, pri rod no se na me će
kao imperativ jačanje saradnje i poverenja i efi ka sni ja po de la
od go vor no sti iz me đu Ali jan se i EU. Sud bi na ovog part ner stva
predstavljaće paradigmu u širenju partnerskih odnosa Alijanse
sa osta lim ak te ri ma na svet skoj bez bed no snoj sce ni. Kon tu re
te pa ra dig me mo ći će da se na slu te u na red nom pe ri o du čim
bude poznat sadržaj revidirane Evropske strategije bezbednosti
(iz 2003. go di ne) i no vog stra te škog kon cep ta NA TO, či ji su
pro ce si iz ra de upra vo sa ovim sa mi tom iz bi li u pr vi plan.
NATO i EU su, podsetimo se, međunarodne multilateralne
struk tu re za sno va ne na istim vred no sti ma: slo bo di, de mokratiji,
ljudskim pravima i vladavini prava, koje su osnovane
sa ciljem očuvanja mira, stabilnosti i bezbednosti, pre svega,
ge o graf skog pro sto ra Se ver ne Ame ri ke i Evro pe. Ta ko đe, ne izbe
žno se mo ra ima ti u vi du da 94% po pu la ci je EU či ne gra đa ni
ze ma lja čla ni ca NA TO, 21 od 27 ze ma lja EU su ze mlje unu tar
Ali jan se, 21 ze mlja od sa da šnjih 28 čla ni ca NA TO či ne čla ni ce
Uni je, a tri su kan di da ti za član stvo u EU – Al ba ni ja, Hr vat ska
i Tur ska.

Branislava Alendar,
članica Foruma za međunarodne odnose
Spolj na i bez bed no sna po li ti ka
Еvrop ske uni je
Spolj na i bez bed no sna po li ti ka (Com mon Fo re ign and Secu
rity Po licy – CFSP) je jed na je od naj mla đih za jed nič kih
politika Evropske unije čiji razvoj tek predstoji, a defi ni sa na
je čla no vi ma 23 - 41 Ugo vo ra o EU iz Li sa bo na. Isti Ugo vor
de fi ni sao je i za jed nič ku bez bed no snu i od bram be nu po li tiku
(Com mon Se cu rity and De fen ce Po licy – CSDP, po zna ta kao
Euro pean Se cu rity and De fen ce Po licy - ESDP) čla no vi ma 42 -
46. Na tim osno va ma tre ba lo bi da se raz vi je tzv. „dru gi stub“
sa rad nje dr ža va čla ni ca EU što bi omo gu ći lo da EU, ko ja je
na me đu na rod noj sce ni je dan od naj ve ćih tr go vin skih i ekonom
skih či ni la ca, po sta ne i zna ča jan po li tič ki či ni lac. Za to je,
pre svega, potrebna unisona volja država članica, budući da
je spolj na i bez bed no sna po li ti ka deo nji ho vog ne pri ko snove
nog na ci o nal nog su ve re ni te ta. Sprem nost za ko or di na ci ju
spoljnih politika država članica bila je do sada potvrđena,
ma da je bi lo i ne su gla si ca o zajedničkom nastupu (iračka
kriza), ali do željenog stepena saradnje kada će „Evropa govo
ri ti jed nim gla som“ po treb no je još mno go uskla đi va nja i
od stu pa nja od na ci o nal nog u ime nad na ci o nal nog su ve reni
te ta, što je već u ve li koj me ri uči nje no u obla sti tr go vi ne
(ca rin ska uni ja; unu tra šnje tr ži šte) i eko no mi je (mo ne tar na
uni ja). „Me ka sna ga“ (soft po wer) i „strukturalna diplomatija“
pri me nji va ne su do sa da kroz eko nom sku sa rad nju (štap i
šar ga re pa pri stup) s tre ćim ze mlja ma s ko ji ma EU ima spora
zu me. I taj pri stup je, sma tra se u EU, ne do volj no efi ka san
u kri znim pod ruč ji ma, a cilj EU je da dâ svoj do pri nos re šavanju
kriza, za sada diplomatski i kroz misije, preventivno i
u post-kon fliktnim etapama krize, jer raspolaže „civilnim instrumentima“
(policija, sudstvo).
Podsetimo da je politička saradnja između država člani
ca (Euro pean Po li ti cal Co o pe ra tion - EPC) za po če la ne formalnim
konsultacijama između ministara inostranih poslova
„Še sto ri ce“ još 1960.go di ne, me đu tim, pr vi iz ve štaj o po litič
koj sa rad nji usvo jen je po sle če tr na est go di na (1974). Insti
tu ci o nal ni osnov za za jed nič ku po li tič ku i bez bed no snu
sa rad nju bio je po sta vljen u do ku men tu ko jim je 1986. godi
ne za po če la re for ma in te gra ci je. Taj do ku ment - Je din stve ni
evrop ski akt - u čla nu 30 re gu li sao je “Evrop sku sa rad nju u
obla sti spolj ne po li ti ke“. Re for mom su Rim ski ugo vo ri o EEZ
za me nje ni u Ma strih tu Ugo vo rom o Evrop skoj uni ji (1991).
Ovaj ugovor je potom dopunjavan u Amsterdamu (1997),
Ni ci (2001) i ne dav no u Li sa bo nu (2007). Po sled nji Ugo vor
o EU iz Li sa bo na je dao osnov za na pred nu eko nom sku i
16
političku uniju. Ugovor je u fazi prihvatanja i tek treba da
stu pi na sna gu.
Ovim Ugo vo rom o Evrop skoj uni ji utvr đen je osnov za
razvoj spoljne i bezbednosne politike i ukoliko to bude volja
država članica, osnov za razvoj zajedničke odbrambene politike,
koja bi mogla da dovede do zajedničke odbrane. U tom
ci lju je i Za pad no e vrop ska uni ja (Western European Union –
WEU), zapadnoevropska odbrambena zajednica, osnovana
još 1948. godine sa ciljem zaštite od revanšizma poraženih
dr ža va u II svet kom ra tu, do bi la no vu ulo gu. EU s WEU tre ba
da in sti tu ci o na li zu je od no se, bu du ći da se oče ku je da svo jim
sna ga ma pru ži po dr šku ak ci ja ma u ko ji ma bi EU trebalo da
ima aktivnu ulogu na međunarodnoj sceni. Trebalo bi imati u
vi du da su sve dr ža ve čla ni ce uklju če ne u rad WEU, ali sa mo
ih je de set sa sta tu som čla ni ca WEU.
Po sta vlje ni cilj za jed nič ke spolj ne i bez bed no sne po li tike
i zajedničke bezbednosne i odbrambene politike čini se
teško ostvarivim, budući da je dvadeset i jedna država članica
EU u član stvu NA TO-a 1 , a NA TO do bi ja no ve pod sti ca je za
svoje jačanje i delovanje. Nesumnjivo je, međutim, da sama
suština integracije EU zahteva ovaj sled. Potpuno unutrašnje
tržište, osnov funkcionalnosti EU, zahteva podršku država
čla ni ca kroz nji ho vu za jed nič ku eko nom sku i mo ne tar nu poli
ti ku, a ta ko stvo re na nad na ci o nal na eko nom ska struk tu ra
može biti očuvana uz zajedništvo država članica i u sferi politike,
bezbednosti i odbrane.
Zna čaj nu ulo gu u raz vo ju CFSP i ESDP ima Ha vi jer So lana,
sa da šnji vi so ki pred stav nik EU za spolj nu i bez bed no snu
po li ti ku i ge ne ral ni se kre tar Sa ve ta EU, kao i se kre tar WEU,
i, ne treba izostaviti, nekadašnji generalni sekretar NATO-a
(1995-1999.), u vre me ka da je sam NA TO do bio no vu ulogu
na svet skoj sce ni. Trebalo bi re ći da je So la ni na dvoj na
funkcija u EU bila neizbežna kako bi se institucionalizovala
CFSP zbog manj ka vo sti od re da ba Ugo vo ra o EU kao i zbog
ne po sto ja nja in sti tu ci o nal ne struk tu re za po dr šku ostva rivanja
ove politike. Ova oblast saradnje bila je izdvojena od
ostalih i imala je poseban Sekretarijat. Stupanjem na snagu
Ugovora o EU iz Lisabona ta dvojna funkcija biće ukinuta iz
dva razloga:
1) Ugo vor sa dr ži od red be ko je i CFSP i ESDP u do volj noj
me ri in sti tu ci o na li zu ju kao za jed nič ku po li ti ku i
1
Čla ni ce NA TO ni su Austri ja, Ir ska, Ki par, Fin ska, Mal ta i Šved ska.

2) Sa vet EU je ste kao funk ci o nal nu struk tu ru ko ja omogućava
realizaciju ovih politika.
Osvr ni mo se na evo lu ci ju ci lje va CFSP i ESDP. Ugo vor o
Evrop skoj uni ji iz Ma strih ta svo jim od red ba ma (po gla vlje V,
član J) je da vao mo guć nost da EU na me đu na rod noj sce ni
„go vo ri jed nim gla som“. Ci lje vi spolj ne i bez bed no sne po liti
ke bi li su:
1) zaštita zajedničkih vrednosti, osnovnih interesa i neza
vi sno sti Uni je;
2) jačanje bezbednosti Unije i država članica;
3) održavanje mira i jačanje međunarodne bezbednosti
u skla du s prin ci pi ma Po ve lje UN, Za vr šnog ak ta iz Hel sin ki ja
i Pa ri ske po ve lje;
4) unapređivanje međunarodne saradnje i
5) razvoj i jačanje demokratije i pravne države i poštovanje
prava čoveka i osnovnih sloboda. S obzirom na novine
u me đu na rod nim od no si ma pre ma Ugo vo ru iz Li sa bo na
(po gla vlje V pod na slo vom Ge ne ral Pro vi si ons on the Union’s
Ex ter nal Ac ti ons and Spe ci fic Pro vi si ons on the Com mon and
Se cu rity Po licy) ci lje vi spolj ne i bez bed no sne po li ti ke po staju:
1) zaštita zajedničkih vrednosti, osnovnih interesa, bezbed
no sti, ne za vi sno sti i je din stva Uni je;
2) razvoj i jačanje demokratije i pravne države, poštovanje
ljudskih prava i principa međunarodnog prava;
3) zaštita mira, spre ča va nje su ko ba, ja ča nje me đu narod
ne bez bed no sti u skla du s prin ci pi ma Po ve lje UN, Za vršnog
ak ta iz Hel sin ki ja i Pa ri ske po ve lje, uklju ču ju ći i one
ko ji se od no se na spolj ne gra ni ce;
4) po moć odr ži vom eko nom skom, so ci jal nom i eko loškom
razvoju zemalja u razvoju s osnovnim ciljem iskorenjivanja
siromaštva,
5) po dr ška in te gri sa nju svih dr ža va u svet sku pri vre du,
što uklju ču je i ubr za no ukla nja nje pre pre ka u me đu na rodnoj
razmeni,
6) po moć raz vo ju me đu na rod nih nor mi za za šti tu i
unapređenje kvaliteta životne sredine i održivo upravljanje
glo bal nim pri rod nim re sur si ma u ci lju ostva re nja odr ži vog
razvoja,
7) pomoć stanovništvu, državama i regijama u slučaju
pri rod nih i iza zva nih ka ta stro fa, i
8) unapređenje međunarodnog sistema zasnovano na
snažnijoj multilateralnoj saradnji i dobrom globalnom upravlja
nju.
Smer ni ce o za jed nič kim ak ci ja ma utvr đu je Evrop ski savet,
a ciljeve i sredstva Savet ministara jednoglasno ili kvalifikovanom
većinom, što je utvrđeno još odredbama JEA. To je
osta lo ne pro me nje no i u Ugo vo ru o EU iz Li sa bo na. No vi na
je da bi dr ža ve čla ni ce ko je se pro ti ve do no še nju ne ke odluke
trebalo da predstavljaju bar trećinu stanovništva Unije
ka ko se od lu ka ne bi do ne la.
Državama članicama i odredbama Ugovora iz Lisabona
omo gu će no je da vo de svo ju spolj nu i bez bed no snu po li tiku
u skla du sa svo jim spe ci fič no sti ma uz oba ve zu da vo de
računa o stavovima ostalih država članica i teže zajedničkom
sta vu. Isto vre me no i Uni ja i dr ža ve čla ni ce oba ve za ne su odred
ba ma Po ve lje UN i od lu ka ma Sa ve ta bez bed no sti (član
42; De kla ra ci ja 12). Dan ska je de mon stri ra ju ći tu slo bo du,
bu du ći čla ni ca i NA TO i EU, od lu či la da uče stvu je u spolj noj
i bez bed no snoj po li ti ci EU, ali iz ri či to ne že li da uče stvu je u
voj no-bez bed no snoj po li ti ci EU (Pro to kol 22) .
Ni u Li sa bon skom ugo vo ru Ko mi si ja i Par la ment ni su dobi
li ve ću moć u ovoj obla sti.
Osta lo je ne pro me nje no i to, da sa rad nja u obla sti spolj ne
politike i bezbednosti ne čini deo komunitarnog prava, već se
smatra međunarodnim ugovorom između država članica.
Ugo vo rom iz Li sa bo na utvr đe na je kom plek sni ja struktu
ra slu žbi za oblast CFSP i ESDP sa rad nje. Usta no vlja va se
i po seb na “Euro pean Ex ter nal Ac tion Ser vi ce” ko ju či ne predstav
ni ci po seb nih slu žbi Sa ve ta, ali i Ko mi si je i di plo mat skih
predstavništava država članica. Istovremeno se formira i “The
Euro pean De fen se Agency” zadužena za razvoj odbrambene
spo sob no sti EU. Ona bi tre ba lo, ka da Ugo vor stu pi na snagu,
da utvr di ko je na bav ke i na o ru ža nje su Uni ji neo p hod ni
za operativne potrebe, da preduzme mere za zadovoljenje
tih po tre ba, kao i me re za ja ča nje in du strij ske i teh no lo ške
osnove odbrambenog sektora EU („Ca pa bi lity De ve lop ment
Mec ha nism“).
EU u ovoj oblasti može ostvariti sve odgovarajuće oblike
saradnje s međunarodnim organizacijama UN i njenim
specijalizovanim agencijama, SE, OEBS i OECD (članu 220).
Takve odnose EU može održavati i s drugim međunarodnim
or ga ni za ci ja ma. Ono što je i za Sr bi ju va žno, s ob zi rom na
mi si ju EU na Ko so vu i Me to hi ji, je da u Pro to ko lu 10 uz Ugovor
o EU iz Li sa bo na pi še da Uni ja mo že ostva ri ti sa rad nju s
Ujedinjenim nacijama za „hitno upućivanje misija“ na osnovi
gla ve VI i gla ve VII Po ve lje UN. Pri to me, tre ba lo bi ima ti u
vidu da se prema dokumentima UN saradnja UN s regionalnim
or ga ni za ci ja ma za sni va na od red ba ma gla ve VI II. Pre ma
dokumentima UN, održavanje mira je u nadležnosti Saveta
bezbednosti, ali u očuvanju mira mogu učestvovati i regionalne
or ga ni za ci je u svom re gi o nu uz iz ri či tu sa gla snost Sa ve ta
bezbednosti. Stoga su UN i EU razvile redovnu saradnju kroz
‘Desk-to-Desk Dialogue’ i ‘UN-EU Steering Committee on Crisis
Ma na ge ment’. Trebalo bi uka za ti na to da se u sa rad nji UN
s regionalnim organizacijama uglavnom ne radi o snagama
pri nu de (na ko je se od no si gla va VII Po ve lje) i da, uosta lom,
regionalne organizacije mahom i ne raspolažu takvim snaga
ma. 1 Mo gu će je, me đu tim, da je ova od red ba Pro to ko la 10
vi še u skla du s am bi ci ja ma EU i nje nom vi zu e li za ci jom bu dućnosti
koja je, kada je reč o evoluciji integracione grupacije, do
sa da bi la uspe šna. Tre ba lo bi pod se ti ti, ta ko đe, da se ni NA TO
svo je vre me no ni je sa gla sio da je avi on sku po dr šku sna ga ma
UN PRO FOR pru žio u skla du s od red ba ma gla ve VI II.
Ne sum nji vo je da se te žnja EU za sa mo stal no šću i sa modo
volj no šću i u obla sti spolj ne i bez bed no sne po li ti ke po stepeno
realizuje. Za uspeh tog poduhvata potrebna je snažna
Uni ja sa stvar nom eko nom skom i teh no lo škom sna gom.
1
Videti: “Cooperation between the United Nations and regional organizations/arrangements
in a peacekeeping environment – Suggested principles
And Mec ha nisms”, UN, March 1999; Re port of the Sec re tary Ge ne ra lon the
relationship between the UN and regional organizations, in particular African
Union, in the ma in te nan ce of in ter na ti o nal pe a ce and se cu rity”, Se cu rity
Co un cil, UN, S/2008/186.
17

Marko Savković,
istraživač saradnik u Centru za civilno vojne odnose
Ogra ni če nja i pred no sti voj nog
angažovanja Evropske unije
Oružane snage država članica Evropske unije (EU) danas
čine deo multinacionalnih operacija podrške miru širom
sveta. U kontekstu značajne iskorišćenosti resursa NATO i Sjedinjenih
Država (SAD), evropska bezbednosna i odbrambena poli
ti ka (EBOP) do bi la je na po li tič koj i upo treb noj vred no sti. Kao
bez bed no sni ak ter ko ji na stu pa na te me lju je din stve ne spoljne
politike 27 država članica, EU je Strategijom bezbednosti
iz 2003. go di ne po tvr di la na me ru da bu de glo bal no pri sut na.
Me đu tim, u re ak ci ji na glo bal ne iza zo ve bez bed no sti, ona mora
raspolagati kredibilnim vojnim odgovorom, a tog odgovora
ne mo že bi ti uko li ko pret hod no ni su stvo re ni po li tič ki pred u-
slovi i izgrađeni odgovarajući kapaciteti za angažovanje.
Prvo ograničenje vojnog angažovanja EU je u suprotstavlje
nim sta vo vi ma nje nih vo de ćih čla ni ca o me stu EBOP u ši roj
strategiji povećanog „prisustva“ (actorness) EU u me đu na rodnim
od no si ma. Po sto je dr ža ve, po put Ve li ke Bri ta ni je i Fran cuske,
koje su sklonije razvijanju kapaciteta koji će osposobiti EU
da projektuje vojnu moć širom sveta. Način na koji različite države
vide EBOP, kada se raspravlja o „podeli posla“ u globalnoj
(ne sa mo evrop skoj) bez bed no snoj ar hi tek tu ri i ope ra ci ja ma
podrške miru, dodatno problematizuje ovu razliku u stavu.
Uzmi mo za pri mer na po re SAD i nje nih sa ve zni ca ulo žene
u pro ces „iz grad nje dr ža ve“ u Av ga ni sta nu. Ve ći na čla ni ca
EU ne že li ili ni je spo sob na da po ša lje zna čaj ni ji broj voj ni ka
u Av ga ni stan, na ro či to u ju žne pro vin ci je gde se od vi ja ju najžešći
sukobi, a mir se pre „nameće“ nego „održava“. Ovakvoj
si tu a ci ji su do pri ne la objek tiv na ogra ni če nja ka pa ci te ta no vih,
ma nje raz vi je nih čla ni ca EU i NA TO, ali i raz li ka u kul tu ri upotre
be oru ža nih sna ga. Mi si ja EBOP osmi šlje na da pru ži po dr šku
po li cij skoj slu žbi po kre nu ta je tek 2007. go di ne. Čak i ta da su
se pojavile teškoće u regrutovanju svega 170 instruktora sa
zadatkom nadgledanja osnovne obuke.
Drugo ograničenje vojnog angažovanja EU predstavlja
njena strateška kultura (u stručnoj literaturi odvija se debata
postoji li uopšte jedinstvena strateška kultura EU). Ume sto
da oslonac potraži u Ujedinjenim nacijama (UN), prethodna
administracija SAD je u međunarodnim odnosima kroz „koalici
je volj nih“ spro vo di la dok tri nu pre emp ci je. Na su prot to me,
u Strategiji bezbednosti EU akcenat je na potrebi saradnje u
multilateralnom formatu, čije su granice određene Poveljom
Ujedinjenih nacija. Takođe, u razumevanju strateške kulture
EU, trebalo bi uvažiti hladnoratovsko nasleđe doktrine narodne
od bra ne, du go pri sut ne u po je di nim čla ni ca ma EU ko je su
ne dav no stu pi le u član stvo. Ova kva dok tri na za re zul tat ima
oružane snage čija je pokretljivost smanjena na uštrb masovno
sti i či ji se sa stav u zna čaj noj me ri po pu nja va re gru ta ci jom.
18
Ta kve oru ža ne sna ge se te ško no se sa mo der nim iza zo vi ma
multinacionalnih operacija podrške miru.
Treće ograničenje vojnog angažovanja EU predstavlja činjenica
da su ljudski kapaciteti kojima EU raspolaže minimalni,
ako se upo re de sa ukup nim broj nim sta njem oru ža nih sna ga
njenih članica. Manje od 3% aktivnog sastava angažovano je
u nekoj od multinacionalnih operacija. Proklamovani cilj NA-
TO, da 40% kop ne nih sna ga bu de spo sob no za uče šće, či ni se
nedostižnim. Postoje objektivni razlozi zašto je to tako. Nije
jed no stav no usvo ji ti no vu dok tri nu voj nog an ga žo va nja jer joj
pret ho di pro me na u per cep ci ji iza zo va, ri zi ka i pret nji bez bednosti.
Ona podrazumeva usvajanje novih, drugačijih misija oružanih
snaga, koje će rezultirati promenama u obuci, prelasku
na nove sisteme naoružanja itd. Dodajmo ovome dva izrazito
suprotstavljena zahteva koji se postavljaju pred države učesnice
EBOP: prvi, za racionalizacijom u potrošnji sistema odbrane
i drugi, za dostizanjem interoperabilnosti sa snagama SAD koje
su su per i or ne u teh no lo škom smi slu.
Od su stvo ade kvat nih ma te ri jal nih ka pa ci te ta pred sta vlja
četvrto ograničenje vojnog angažovanja EU. Nedostaci naoruža
nja i voj ne opre me u ar se na lu čla ni ca EU po sta li su oči gledni
to kom de ve de se tih na Za pad nom Bal ka nu i od no si li su se
na održavanje komunikacije putem satelita, kao i vazdušno
izviđanje i obaveštavanje. Zatim, EBOP nedostaje sposobnost
strateškog i taktičkog vazdušnog transporta trupa i materijala.
Program razvoja transportnog aviona velikog doleta i korisne
no si vo sti „Er bas A400M“, sa ci ljem pro iz vod nje 170 avi o na koji
će ući u inventar Francuske, Italije, Velike Britanije, Španije,
Ne mač ke, Bel gi je i Luk sem bur ga ka sni. Ve za ni pro blem taktičkog
transporta trupa postao je očigledan u misiji EBOP u
Čadu i Centralnoafričkoj Republici. Željena interoperabilnost
onemogućena je razlikama u sistemima naoružanja koje su
usvo ji le po je di nač ne čla ni ce. U tom smi slu, us po sta vlje na je
Evropska agencija odbrane, koja u saradnji sa Vojnim komitetom
EU razvija Plan razvoja sposobnosti (Ca pa bi lity De ve lopment
Plan, CDP).
Po sto je, me đu tim, u pred lo že noj „po de li po sla“ i dve komparativne
prednosti EBOP, koje snage EU čine prihvatljivijim za
suprotstavljene strane u konflik tu.
Prva komparativna prednost tiče se činjenice da postoje
države i regioni čiji će se politički lideri za pomoć pre obratiti
EU, iz isto rij skih i kul tur nih raz lo ga, ali i na osno vu po li tič ke raču
ni ce. Ta ko se u re al no sti sa vre me nog sve ta po ka za lo da je,
kao akter koji će razdvajati zaraćene strane, EU prihvatljivija na
Bli skom is to ku i u Pod sa har skoj Afri ci.
Druga komparativna prednost je u pristupu upravljanja
krizom koji se razvija u okviru EBOP. Vojni odgovor predstavlja

sa mo je dan od mno gih ala ta. Ko or di na ci ja sa ci vil nim ak te ri ma
i instrumentima predstavlja sastavni deo procesa. Prema Džoli
je nu Ho vor tu, jed nom od vo de ćih struč nja ka za EBOP, „pri o-
ritizacija upravljanja krizama u odnosu na vojno angažovanje
sa gla sna je evrop skoj bez bed no snoj kul tu ri ko ja na sta je“. On
do da je ka ko „sve mi si je EBOP ima ju voj nu i ci vil nu kom po nentu“
te da je „Havijer Solana u pravu kada odbija da uspostavi
raz li ku iz me đu njih“.
Pred no sti na stra nu, od nos sa NA TO i da lje će pred sta vlja ti
suštinski izazov EBOP. Činjenica da 21 država članica EU jeste
istovremeno i članica NATO nije doprinela boljem razumevanju
donosilaca odluka u oba saveza. Sa pobedom Nikole Sarko
zi ja na pred sed nič kim iz bo ri ma, po ja vi la se na da da ne ka
nova inicijativa Francuske i Velike Britanije, nalik „Zajedničkoj
de kla ra ci ji“ iz 1998. go di ne ko ja je utr la put in sti tu ci o nal nom
razvoju EBOP, može ponuditi rešenje za dilemu o mestu EBOP
u glo bal noj bez bed no snoj ar hi tek tu ri. Ta kav raz voj do ga đa ja
mo gao bi mo ti vi sa ti Ne mač ku, ko ja je do sa da po ka za la ma lo
interesa da predvodi proces unapređenja sposobnosti EBOP,
da se vi še an ga žu je.
Ključni proces ostaje evropeizacija onih politika država
čla ni ca ko je su od vi tal nog zna ča ja za us po sta vlja nje za jedničke
spoljne politike i odbrane EU. Ugovorom iz Lisabona, koji
trenutno prolazi kroz mučan proces ratifi ka ci je, že le se uve sti
značajne inovacije koje su važne za EBOP. Teži se konzistentnijem
pred sta vlja nju Uni je u me đu na rod nim od no si ma ta ko što
bi se us po sta vi la funk ci ja pred sed ni ka Evrop skog sa ve ta, sa
man da tom ko ji tra je dve i po go di ne i ko ji se mo že ob no vi ti.
Visokom predstavniku bi ubuduće u radu pomagala diplomatska
slu žba, na zva na Evrop skom slu žbom za spolj ne po slo ve
(Euro pean Ex ter nal Ac tion Ser vi ce, EEAS). Zatim, u odlučivanju
o pro ble mi ma spolj ne po li ti ke i od bra ne, Sa vet EU bi za se dao
u for ma tu no vog, iz dvo je nog Sa ve ta za spolj ne po slo ve.
U do me nu EBOP, ko ji bi sa da pot pao pod „za jed nič ku politiku
bezbednosti i odbrane“ proklamovane su dve klauzule
ka rak te ri stič ne za voj no-po li tič ke sa ve ze, kla u zu la „so li dar nosti“
i klauzula „uzajamne odbrane“. Ipak, najznačajnija novina
je pre po ru ka za uvo đe nje kva li fikovane većine, nepojmljive u
„dru gom stu bu“ EU, kao prin ci pa od lu či va nja Sa ve ta. Naš zaklju
čak je da će nad na ci o nal nost kao prin cip pre va zi la že nja
nacionalnih osobenosti postati prihvatljiv, onda kada svest o
ne de lji vo sti iza zo va, ri zi ka i pret nji bez bed no sti po sta ne sastavni
deo evropske strateške, vojne i bezbednosne kulture.
PREGLED KNJIGE
Urednici: Svetlana Stanarević i Filip Ejdus
Poj mov nik bez bed no sne kul tu re
Cen tar za ci vil no voj ne od no se, 2009. 157 stra na
19
Centar za civilno vojne odnose (CCVO) je početkom godine
ob ja vio no vu pu bli ka ci ju, Poj mov nik bez bed no sne kul tu re
ko ja je pr ven stve no na me nje na mla di ma. Ured ni ci, Sve tla na
Sta na re vić i Fi lip Ej dus, su uz po moć gru pe auto ra – mla dih
struč nja ka iz obla sti bez bed no sti (Đor đe Po po vić, Mar ko Milošević,
Jelena Unijat, Ivan Dimitrijević, Dragana Matović, Saša
Đorđević) sačinili izbor pojmova koji bi trebalo da razjasne pita
nja lič ne, na ci o nal ne i me đu na rod ne bez bed no sti. Poj mov nik
je nastao kao rezultat projekta „Istraživanje i podizanje bezbedno
sne kul tu re mla dih“ ko ji CCVO re a li zu je u sa rad nji sa Fa kultetom
bezbednosti u cilju sprovođenja Nacionalne strategije
za mla de.
Lič na i ljud ska bez bed nost mla dih je te ma ko jom se moraju
baviti svi segmenti društva kako bi se povećala bezbednosna
kultura koja se „ogleda u prepoznavanju opasnosti,
reagovanju na njih izbegavanjem opasnosti, otklanjanjem
opasnosti ili upućivanjem na subjekte koji će profesionalno
reagovati i sačuvati ugrožene vrednosti“. Sve češće ispoljavanje
na si lja me đu mla di ma i bez bed no sne pret nje ko je se ogle daju
u no vim in for ma ci o nim teh no lo gi ja ma po ka zu ju da se tom
problemu mora pristupiti na sistematičan i odgovoran način.
Ob ja vlji va nje ova kvog poj mov ni ka je si gur no je dan od obaveznih
koraka u ostvarivanju pomenutog cilja.
Publikacija je struktuirana u vidu pojmovnika koji sadrži
čak 180 pojmova lične, nacionalne i međunarodne bezbedno
sti, po re đa ne po azbuč nom re du (A-Š). Uz sva ki po jam stoji
od red ni ca – sim bol ko ji od re đu je nje go vo pri pa da nje vr sti
bezbednosti. Posebno je za pohvalu spremnost autora da uz
ve li ki broj poj mo va po nu de do dat ne iz vo re in for ma ci ja na
in ter ne tu i u li te ra tu ri. Bu du ći da je na me njen mla di ma, Pojmovnik
je interesantno dizajniran uz ilustracije koje privlače
pa žnju.
Ova pu bli ka ci ja je iz u zet no vred na jer po red već odo maćenih
pojmova nacionalne i međunarodne bezbednosti uvodi i
pojmove lične bezbednosti poput maltretiranja, klevete, manipulacije,
mobinga, pola i polnog identiteta, trafi kin ga i sek sualne
eksploatacije, kompjuterskog kriminala i hakera koji se do
sada u široj javnosti nisu doživljavali kao pojmovi bezbednosne
kul tu re i ko ji ma se tek s vre me na na vre me po sve ću je pa žnja
koju zaslužuju. Ove pojmove smatram ključnim kako bi mladi
išli u ko rak s vre me nom u ko jem ži ve i ima li tač ne i po u zdane
in for ma ci je o nji ma. Iako su za ne ke poj mo ve objašnjenja
ne pri la go đe na u pot pu no sti cilj noj gru pi, auto ri su ostva ri li
ve li ki uspeh u na me ri da pri bli že poj mo ve bez bed no sti, jer je
po ve ća nje in for mi sa no sti mla dih i bez bed no sne kul tu re me đu
nji ma pred u slov za po ve ća nje nji ho ve bez bed no sti. Do dat na
vred nost je što Poj mov nik bez bed no sne kul tu re mo gu ko ri sti ti
svi kao pod set nik i pri ruč nik u ra du.
Bo ja na Po po vić

Nataša Dragojlović,
članica Izvršnog odbora EPuS
Sa rad njа Sr bi je sa EU u do me nu еvrop ske
bez bed no sne i od bram be ne po li ti ke
Potpisivanjem i ratifi ka ci jom Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pridruživanju,
apri la pro šle go di ne, Sr bi ja ula zi u no vu fa zu odnosa
sa Evropskom unijom. Prvi put ovi odnosi će funkcionisati
na ugo vor noj osno vi, a Sr bi ja do bi ja sta tus dr ža ve pri dru že ne
Evrop skoj Uni ji. Na ša dr ža va se stu pa njem na sna gu ovog Sporazuma
obavezuje na postepeno usklađivanje zakonodavstva sa
pravnim tekovinama Evropske zajednice, kao i na njegovu dosled
nu pri me nu. Osim to ga, Sr bi ja se pre ma slo vu tog Spo ra zu ma
(član 10) obavezuje i na postepeno usklađivanje sa politikama
Evrop ske uni je, da kle i u obla sti Za jed nič ke spolj ne i bez bed nosne
po li ti ke, ko ja se naj ma nje od no si na har mo ni za ci ju pro pisa
a naj ve ćim de lom je usme re na na do sti za nje vi so kog ni voa
saglasnosti oko najvažnijih pitanja spoljnopolitičkog delovanja
Za jed ni ce kao ce li ne.
Strategija pristupanja Srbije EU, usvo je na 2005. go di ne,
sa mo na jed nom me stu po mi nje i to ve o ma na čel no, po tre bu
da se ova po li ti ka uskla đu je, ta ko što ka že da „Srbija bi trebalo
da nastavi da rešava svoje unutrašnje protivrečnosti i probleme
na bazi evropskih demokratskih vrednosti i principa i da razvija
svestranu saradnju sa susednim državama, jer će time doprineti
glav nom ci lju Za jed nič ke spolj ne i bez bed no sne po li ti ke – mi ru
i bez bed no sti u Evro pi“.
Strategija nacionalne bezbednosti, koju je Vlada usvojila
pro šlog me se ca (a Na rod na skup šti na tek tre ba da je usvo ji),
naj ek spli cit ni je se od re đu je pre ma oba ve za ma ko je se ti ču usklađivanja
sa „pozicijama i delovanjem Evropske unije u svim najvažnijim
pitanjima globalnog, evropskog i regionalnog karaktera“.
Uz razumevanje sve značajnije uloge EU u kreiranju evropske i
globalne bezbednosti, autori strategije naglašavaju spremnost
Re pu bli ke Sr bi je da kroz pro ces evrop skih in te gra ci ja „iz gra đuje
ka pa ci te te i spo sob no sti si ste ma na ci o nal ne bez bed no sti, u
skla du sa stan dar di ma i oba ve za ma ko je pro iz i la ze iz EBOP…kao
i da uče stvu je u iz grad nji i una pre đe nju re gi o nal ne i glo bal ne
bezbednosti“. U strategiji se dalje kaže da je politika odbrane zasno
va na na „mul ti la te ral nom i in te gral nom pri stu pu bez bed nosti“,
kao i to da se njo me afir mi še kon cept ko o pe ra tiv ne bez bednosti.
Cilj tako koncipirane politike odbrane je, između ostalog,
i „integracija u evropske i druge međunarodne strukture“. U tom
ci lju, Sr bi ja is ka zu je na me ru da iz gra đu je ka pa ci te te „ele me na ta
sistema odbrane za izvršavanje obaveza u okviru Evropske bezbednosne
i odbrambene politike“.
Strategija odbrane, ko ja je usvo je na od stra ne Vla de u
apri lu ove go di ne, po tvr đu je još jed nom opre de lje nja is ka za na u
Strategiji nacionalne bezbednosti, i konkretizuje ih kroz zadatke
politike odbrane, od kojih su za ovu temu posebno značajni „učešće
u multinacionalnim operacijama, angažovanje u aktivnostima
Evropske bezbednosne i odbrambene politike, angažovanje u
NATO programu Partnerstvo za mir i dostizanje interoperabilnosti
sa sistemima odbrane država uključenih u ovaj program“.
Iz slova navedenih strategija proizilazi nedvosmisleno strate
ško pro e vrop sko opre de lje nje Sr bi je. Ne ne do sta je ni raz u mevanje
savremenih trendova i koncepata bezbednosti, a ni znanja
i sa zna nja o to me šta bi sve Srbija trebalo da usvoji, us po sta vi
i spro ve de, kao bi po sta la pu no pra van član EU. Mo glo bi se zaklju
či ti da po li tič ka vo lja po sto ji. U pri log ovoj te zi ide i či nje ni ca
20
da je u eks po zeu pre mi je ra ak tu el ne srp ske Vla de (07. Jul 2008.
godine), takođe izričito rečeno da će „nova Vlada ubrzati proces
usvajanja Strategije nacionalne bezbednosti, Strategije odbrane,
Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane, Strategijskog pregleda
odbrane i Plana odbrane Republike Srbije, kao i usvajanje zakona
kojima bi se kompletirao institucionalni okvir za inteziviranje
tempa reforme sistema odbrane. Posebno je značajno intezivirati
pro ces har mo ni za ci je za ko no dav stva sa stan dar di ma Evrop ske
unije.“ Iako se proces približavanja EU u pogledu odbrane najmanje
od no si na har mo ni za ci ju prav nih pro pi sa, iz iz la ga nja premi
je ra se mo že za klju či ti da po sto ji na me ra da se i u ovoj obla sti
sarađuje i usvajaju standardi demokratskih evropskih društava.
U pro ce su evrop skih in te gra ci ja Sr bi je, dru gi stub EU (Za jednič
ka spolj na i bez bed no sna po li ti ka), pre te žno spa da u de lo krug
rada Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane, a delimično
su za pojedine oblasti zadužena i ministarstva unutrašnjih
poslova, ekonomije i pravde, kao i vojne i civilne bezbednosne
agen ci je, i oni će ne po sred no bi ti od go vor ni za pro ce se im plementacije
i integracije u Evropsku bezbednosnu i odbrambenu
po li ti ku (ESDP). Pred stav ni ci ovih mi ni star sta va i agen ci ja či ne
Pod gru pu struč ne gru pe (31), ko ja je za du že na za har mo ni za ci ju
sa EU u domenu zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene
po li ti ke.
U ci lju što bo lje pri pre me či ta vog dru štva, a na ro či to ad ministracije
za nove izazove i obaveze koji proizilaze iz Sporazuma
o stabilizaciji i pridruživanju, izrađen je i od strane Vlade usvojen
polovinom prošle godine, sveobuhvatan dokument – Na ci o nalni
plan integracija, koji omogućava planiranje i praćenje svih
vla di nih ak tiv no sti u pro ce su pri stu pa nja, kao i nji ho vu efi ka snu
koordinaciju. U delu ovog dokumenta, koji se odnosi na odbranu,
ka že se da „Re pu bli ka Sr bi ja kon ti nu i ra no una pre đu je di ja log
sa Evrop skom uni jom i re for mi še svo je ci vil ne i voj ne ka pa ci te te
kako bi, između ostalog, bila spremna da nakon punopravnog
članstva preuzme obaveze koje proizilaze iz Evropske bezbedno
sne i od bram be ne po li ti ke (Co mon Se cu rity and De fen ce Policy
– ESDP) i uče stvu je u ope ra ci ja ma za kri zni me nadž ment pod
vođ stvom EU.“ I ovim do ku men tom po tvr đu je se na me ra Sr bi je
da svo je sna ge an ga žu je u ci lju spro vo đe nja Evrop ske bez bed nosne
i odbrambene politike, ali nije jasno zašto tek kada postane
punopravna članica, niti zašto samo u operacijama kriznog menadžmenta.
Naime, države koje nisu, niti nameravaju da budu
čla ni ce EU, ta ko đe mo gu uče stvo va ti u nje nim mi si ja ma. Ze mlje
ko je pre ten du ju na član stvo i na la ze se u pro ce su pri stu pa nja
takođe imaju tu mogućnost, kako one koje su kandidati, tako i
one ko je taj sta tus još uvek ne ma ju. Pri me ri se na la ze u na šem
neposrednom okruženju. Hrvatska je angažovana u misiji EULEX
na Kosovu i ima potpisan Sporazum sa EU o angažovanju svojih
sna ga u mi si ji EU u Ča du, Al ba ni ja je za istu mi si ju po nu di la
50-60 ljudi; Makedonija je od 2006. godine aktivno učestvovala
u mi si ji EUFOR u Bo sni Her ce go vi ni i to sa he li kop ter skim de tašma
nom u če ti ri ro ta ci je do ju la 2008. Ova dr ža va u mi si ji EUFOR
učestvuje i sa medicinskim kapacitetima i ima pomoćnika pravnog
savetnika Komandanta EUFOR. Učestvuje takođe i u misiji
ALTEA, koja se sprovodi u BiH. U svakom slučaju, Nacionalni plan
integracija (NPI) je dokument koji se periodično revidira, pa će ovi

stavovi Srbije verovatno biti revidirani u skladu sa strategijama,
či je se usva ja nje oče ku je u par la men tu.
Kada se sa strategijskog i deklarativnog nivoa zalaganja za
naše učešće u svemu što podrazumeva najpre proces integracija,
a zatim i punopravno članstvo u EU, dođe do realizacije, potreban
je čitav niz konkretnih politika i aktivnosti, kojima se ta namera
praktično sprovodi. Ministarstvo odbrane u Nacionalnom planu
integracija prezentuje dostignuti nivo saradnje sa EU u domenu
odbrane, pa se tako ističe činjenica da je zaključen veliki broj spora
zu ma o sa rad nji sa EU i nje nim voj nim sna ga ma, pri če mu je veo
ma zna čaj no na po me nu ti da je u ja nu a ru 2006. go di ne za klju čen
„Tehnički aranžman između snaga EU (EUFOR) i Saveta ministara
SCG u ve zi sa tran zit nim do go vo ri ma” i da je to pr vi je spo ra zum
ko ji je Re pu bli ka Sr bi ja (SCG) za klju či la sa EU. Svim ovim za ko ni ma
i potpisanim i ratifikovanim međunarodnim sporazumima, ugovori
ma i aran žma ni ma, stvo re ne su osnov ne pret po stav ke za da lje
unapređenje odnosa sa EU i zaključivanje budućih sporazuma o
uče šću sna ga Voj ske Sr bi je u mi rov nim ope ra ci ja ma ko je su pod
vođstvom EU, kao i za prihvatanje velikog broja odluka iz oblasti
Evropske bezbednosne i odbrambene politike. Međutim, Ministar
stvo od bra ne na vo di ne ko li ko pre pre ka za ko no dav ne pri ro de,
koje bi trebalo da budu otklonjene kratkoročno (Izrada i usvajanje
Za ko na o uče šću pro fe si o nal nih pri pad ni ka Voj ske Sr bi je, oso blja
civilne zaštite i zaposlenih u organima državne uprave u mirovnim
operacijama i drugim aktivnostima u inostranstvu, Zakona o klasi
fi ka ci ji i za šti ti taj nih po da ta ka Re pu bli ke Sr bi je, Za ko na o za šti ti
podataka o ličnosti) a srednjoročnog (Zakona o civilnoj zaštiti, Zakona
o upravljanju krizama i Zakona o zaključivanju međunarodnih
sporazuma). Nacrti svih ovih zakona su izrađeni i očekuje se
njihovo usvajanje. Pod pretpostavkom da postoji politička volja
iskazana u strategijama i političkim nastupima zvaničnika, i da su
pravne i institucionalne prepreke za angažovanje snaga odbrane
u mi si ja ma EU ot klo nje ne, po sta vlja se pi ta nje šta bi Srbija trebalo
da uradi da bi i praktično postala saradnik u realizaciji Evropske
bezbednosne i odbrambene politike - EBOP (Euro pean Se cu rity
and De fen ce Po licy - ESDP).
U pri prem noj fa zi to bi sva ka ko zna či lo iz grad nju ka pa ci teta,
ljudskih i institucionalnih i u tom smislu Ministarstvo odbrane
sprovodi u saradnji sa drugim ministarstvima uz pomoć država
EU, adekvatne obuke i edukaciju kadrova. Potrebno je naglasiti
značaj obuke državnih službenika država Zapadnog Balkana koje
se već u tre ćem ci klu su spro vo de u sa rad nji MO Austri je, Ne mačke
i Ma đar ske. Kroz ovu obu ku je pro šlo oko 25-30 na ših dr žav nih
službenika. Dakle implementacija planova MO u pogledu jačanja
in sti tu ci o nal nih i ljud skih ka pa ci te ta za po slo ve ve za ne za EBOP
je po če la i u NPI se pre zen tu ju pla no vi ka dro va i fi nan si ja neo p-
hod nih za pu nu re a li za ci ju sve ga na ve de nog.
U svakom slučaju, za praktično uključenje RS u mirovne operacije
pod vođstvom EU, neophodno je ispunjavanje tri ključna
uslova:
1) da Voj ska Sr bi je (VS) ras po la že ospo so blje nim sna ga ma ko je
bi bile poželjne za angažovanje u datoj mirovnoj operaciji EU;
2) po sto ja nje tzv. „Cri ti cal as set“ unu tar ne ke od ESDP mi si ja
(tj. izražena potreba za obezbeđenjem izvesnog broja trupa određe
ne spe ci jal no sti i na me ne, ko je Sr bi ja po se du je) i
3) po sto ja nje po li tič ke sa gla sno sti unu tar Evrop ske uni je
da bi Republika Srbija zaista trebalo da an ga žu je svo je sna ge u
nekoj od mirovnih operacija EU (u tom slučaju najverovatnije bi
bi la is klju če na mo guć nost nji ho vog an ga žo va nja na te ri to ri ji BiH,
a pogotovu Kosova).
Uslov no de fi ni šu ći na ve de ni po stig nu ti ste pen me đu na rodne
(voj ne) sa rad nje Re pu bli ke Sr bi je u do me nu bez bed no sti sa
EU kao „ni ži sred nji ni vo“, pre la zak na „vi ši sred nji ni vo“ na stu pio
bi u slu ča ju da Sa vet EU do ne se od lu ku o po tre bi us po sta vlja nja
„ESDP part ner stva“ sa ce lo kup nim re gi o nom Za pad nog Bal ka na
(bez obzira na trenutni stepen EU integracije pojedinih država). U
tom slu ča ju, iako ni je čla ni ca EU, Sr bi ja bi do bi la mo guć nost da
21
sa EU ostva ri niz ob li ka sa rad nje ko ji bi se mo gao efikasno razvijati
kroz:
1. re dov ne kon sul ta ci je u Po li tič ko-bez bed no snom ko mi te tu,
(PSC - Politico-Security Commitee, te lo u sa sta vu Sa ve ta EU,
koje upravlja Evropskom bezbednosnom i odbrambenom
po li ti kom);
2. aktiviranje twin ning projekata (postavljanje eksperata iz EU,
pored ostalih ministarstava, i u ministarstvu odbrane i spoljnih
poslova u zemljama regiona);
3. redovne konsultativne sastanke ministara odbrane država
članica EU i država Zapadnog Balkana u sklopu Vojnog komi
te ta EU, EUMC, EU Military Committee;
4. us po sta vlja nje kon ta ka ta sa pred stav ni ci ma Voj nog šta ba EU
(EU Mi li tary Staff) i
5. uspostavljanje kontakata između Potkomiteta za bezbednost
i odbranu Evropskog parlamenta i skupštinskih odbora za
od bra nu i bez bed nost iz re gi o na (po put uče šća par la menta
ra ca na sa stan ci ma Par la men tar ne skup šti ne NA TO – odnosno
u svojstvu posmatrača).
Mak si mum sa rad nje ko ji bi se u ovoj fa zi mo gao ostva ri ti sa
EU u do me nu bez bed no sti, bio bi de kla ri sa nje i pri pre ma sna ga
Voj ske Sr bi je (tzv. „pac ka ges“) za uče stvo va nje u bor be nim gru pama
EU – EU Bat tle Gro ups.
Opre ma nje, uve žba va nje, pri pre ma i ser ti fi ka ci ja na zdru ženim
ve žba ma te kli bi do mo men ta ula ska Sr bi je u EU, od no sno
nji ho vog po sta vlja nje na red nu li stu (ro o ster) operativnih borbenih
gru pa EU.
S ob zi rom da EU u okvi ru ESDP ne or ga ni zu je sa mo voj ne, već
i ci vil ne (po sma trač ke, po li cij ske, za re for mu si ste ma bez bed no sti
i sl.) mirovne operacije, pruža se i velika mogućnost da se, osim
voj nih sna ga an ga žu ju i na ši is tak nu tih ci vil ni eks per ti (slu žbe ni ci
Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva pravde, Ministarstva
unu tra šnjih po slo va i eks pert skih NVO).
Na men ska in du stri ja na še ze mlje bi u ovoj fa zi već mo gla da
pronađe svoje mesto u poslovnim planovima evropske odbrambene
in du stri je, što bi pred sta vlja lo i po če tak sa rad nje sa Evrop skom
odbrambenom agencijom (EDA, Euro pean De fen se Agency).
Pod pret po stav kom da će Sr bi ja u to ku 2009. go di ne do bi ti
status države kandidata za pristupanje EU, na osnovu postojeće
Strategije o pristupanju EU, našoj državi na „raspolaganju“ preosta
je ukup no tri go di ne do pu ne in te gra ci je u EU. Pro ces pre gova
ra nja RS o pri stu pa nju EU tre ba lo bi da bu de za vr šen do 2012.
go di ne.
U ovom pe ri du po treb no je do sti ći pu nu uskla đe nost Voj ske
Sr bi je sa stan dar di ma i pro ce du ra ma NA TO, što omo gu ću je i postu
pa nje u skla du sa Ber lin+ me ha ni zmom EBOP, kao i pu nu funkcionalnost
organizacione jedinice unutar Ministarstva odbrane
koja radi na poslovima EBOP. Zatim, potrebno je formiranje jezgra
nacionalnog elementa EU vojnog osoblja u sastavu Generalštaba
Vojske Srbije, tačnije Centra za mirovne operacije, uz adekvatnu
ospo so blje nost ofi ci ra za rad u EU Mi li tary Staff (EUMS), pa čak i u
sklo pu Ci vil-Mi li tary Cell, od no sno onih slu žbe ni ka ko ji će ta mo
bi ti se kon do va ni po pri stu pa nju Sr bi je EU. Po treb na je, sva ka ko i
pri pre ma stal nog voj nog pred stav ni ka Re pu bli ke Sr bi je pri Vojnom
ko mi te tu EU.
S ob zi rom da je Sr bi ja je di na dr ža va ko ja još uvek ni je do ne la
de fi ni tiv nu od lu ku o uklju či va nju u NA TO, da ima skup štin sku rezoluciju
o vojnoj neutralnosti u odnosu na postojeće vojne saveze,
da je čla ni ca PzM i da to sma tra do volj nim okvi rom za sa rad nju sa
NA TO, da ima sta tus pri dru že ne dr ža ve EU i mi si ju EU na de lu sopstve
ne te ri to ri je, či ni se da će put do pu nog uče šća Sr bi je u EBOP
bi ti ve o ma te žak. Do 2012. go di ne će se ipak sve raz ja sni ti, re kli
bi op ti mi sti. Pe si mi sti bi na sve ovo do da li i svet sku eko nom sku
kri zu, re na ci o na li za ci ju kon cep ta bez bed no sti, iz bo re za Evrop sku
ko mi si ju i za mor od pro ši re nja EU. Ja bih re kla da ima mo stra tegi
je. Ko nač no.

Svetlana Đurđević-Lukić,
istraživač, Institut za međunarodnu politiku i privredu
Re for ma sek to ra bez bed no sti i Evrop ska uni ja
Sa završetkom hladnog rata i promenom karaktera međuna
rod nog si ste ma pi ta nja na ci o nal ne i glo bal ne bez bedno
sti otvo re na su na no vim osno va ma. Do bi ja ju na zna ča ju
za la ga nja za na pu šta nje po i ma nja bez bed no sti kao dr žav no i
vojno-centrične. Nova poimanja bezbednosti sve više uključuju
i nevojne pretnje i nevladine aktere. Preispitivanje koncepta
bezbednosti usko shvaćenog kao korišćenje vojne sile radi
osi gu ra nja te ri to ri jal nog in te gri te ta su ve re ne dr ža ve od vi ja se
u dva glavna pravca. Jedan je širenje pojma bezbednosti tako
da uklju ču je ne voj ne pret nje – eko nom ske, so ci jal ne, po li tič ke,
kulturne, demografske, ekološke. Drugi pravac je produbljivanje
poimanja bezbednosti tako što se u centar stavlja pojedinac
i njegova dobrobit – sve do takozvane ljudske bezbednosti
(eng. Hu man Se cu rity). Ta ko đe, pri ro da tra di ci o nal ne voj ne bezbed
no sti je une ko li ko iz me nje na sa na gla skom na asi me tričnim
sukobima, kriminalizaciji i privatizaciji konfli ka ta.
Usled svih ovih pro me na, pro mo vi šu se no vi kon cep ti za
praktično ostvarivanje bezbednosti na način koji će uključivati
demokratiju i razvoj. Krajem devedesetih počeo je da se formuli
še kon cept re for ma sek to ra bez bed no sti (RSB, eng. Se cu rity
Sector Reform). On se od no si na niz pro ble ma i ak tiv no sti ko ji
se ti ču re for me od re đe nih ele me na ta jav nog sek to ra ko ji su
zaduženi za ostvarivanje spoljašnje i unutrašnje bezbednosti.
Cilj je ostvarivanje efi ka sne i de lo tvor ne bez bed no sti dr ža ve i
ljudi u okviru demokratskog društva.
Kon cept se raz vi jao od užeg pri stu pa, ko ji je u naj sve de nijoj
varijanti podrazumevao samo tradicionalne državne aktere
ko ji ko ri ste si lu (voj sku, po li ci ju, oba ve štaj nu za jed ni cu i si stem
njihove kontrole), ka širem, koji uključuje celokupno pravosuđe,
kazneni i sistem zaštite ljudskih prava, carinu, fi nan sij sku
policiju, privatne kompanije u oblasti bezbednosti, i civilno
društvo (istraživačke i profesionalne organizacije, religijske i
ženske grupe, nevladine organizacije, medije). Ukratko, sektor
bez bed no sti pod ra zu me va ona te la ko ja su od go vor na, ili
ko ja bi tre ba lo da bu du od go vor na, za za šti tu dr ža ve i nje nih
građana. Sektor bezbednosti je često rasadnik korupcije, pa
ova re for ma uklju ču je i pod sti ca je da tro ško vi za ovu oblast
budu shvaćeni kao deo standardne procedure dodeljivanja i
kontrole sredstava, da su transparentni i podnošljive visine sa
stanovišta celine društva, kao i da se sredstva unutar sektora
do de lju ju pre ma ja snim pri o ri te ti ma.
Re for ma sek to ra bez bed no sti sa dr ži ve o ma ko ri stan instru
men ta rij i za ze mlje ili re gi o ne ko ji se isto vre me no su o čava
ju sa po sta u to ri tar nom tran zi ci jom, eko nom skim i post konflikt
nim opo rav kom, kao što je slu čaj sa Za pad nim Bal ka nom.
Ova kva re for ma obez be đu je okvir za ja ča nje vla da vi ne pra va
(in sti tu ci o nal ni ka pa ci te ti), le gi ti mi tet (bez bed no snih sna ga i
čitave države), održivi privredni razvoj i transparentnost fi nansijskog
sistema (razvoj i modernizacija), i izgradnju unutrašnjeg
po ve re nja u ze mlji kao i me đu su sed nim ze mlja ma.
In te res za sa gle da va nje re for me sek to ra bez bed no sti u
kontekstu politike Evropske unije postoji već duže vreme, a
taj kon cept pri me nju je vi še ze ma lja čla ni ca. EU se za pra vo već
22
godinama bavi elementima RSB preko raznih oblasti i instrumenata
- od razvojne pomoći, demokratije i ljudskih prava,
pre ko pro ce sa sta bi li za ci ja i pri dru ži va nja, pre ven ci je kon fli ka ta
i upravljanja krizama, do oblasti slobode, bezbednosti i pravde.
Ra di se, me đu tim, o po tre bi us po sta vlja nja jed nog ova kvog
sveobuhvatnog okvira.
Mo guć nost po dr ške tre ćim ze mlja ma u re for mi sek to ra
bezbednosti navodi se eksplicitno u Evropskoj strategiji bezbed
no sti iz 2003. go di ne. Na kon to ga, u ne ko li ko ak ci o nih planova
naglašava se potreba za razvijanjem ekspertize za RSB u
okviru misija evropske bezbednosne i odbrambene politike
(ESDP), i po seb no za po dr šku mi ru i bez bed no sti u Afri ci. Na
raz vo ju kon cep ta RSB za EU ra đe no je na ro či to od 2005. godi
ne. Sa vet je za ključ ke na ovu te mu usvo jio no vem bra 2005.
go di ne, pri stu pa ju ći joj sa sta no vi šta ESDP, dok je po li ti ka Komi
si je EU u ve zi sa re for mom sek to ra bez bed no sti usvo je na
ma ja 2006. go di ne, pri hva ta ju ći pri stup RSB ko ji je for mu li sa la
Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (OECD).
Spe ci fič no spro vo đe njem re for me sek to ra bez bed no sti
na Za pad nom Bal ka nu ključ ne in sti tu ci je EU ba vi le su se u
nekoliko navrata, naglašavajući da je potreban sveobuhvatni
pri stup pre ma ovom re gi o u nu, u okvi ru ko ga će od re đe ne
aktivnosti biti modelirane prema specifič nim okol no sti ma u
svakoj zemlji. Elementi reforme sektora bezbednosti kao što
su jačanje vladavine prava, demokratskih institucija i poštova
nje me đu na rod nih stan dar da, de mo krat ska od go vor nost i
parlamentarna kontrola sektora bezbednosti, učešće civilnog
društva, i mogućnost da sprovođenje RSB podstiće saradnju
i po ve re nje me đu ze mlja ma Za pad nog Bal ka na po seb no su
apo stro firani (na primer u Co un cil Con clu si ons on ESDP, 2727th
GE NE RAL AF FA IRS ouncil meeting - Brussels, 15 May 2006).
Koncept reforme sektora bezbednosti podrazumeva
holistički pristup i to na dva načina. Prvo, njime se integrišu sve
parcijalne reforme u okviru odbrane, obaveštajnih delatnosti,
policije i pravosuđa, koje su ranije uglavnom bile doživljavane
kao odvojene. Drugo, on povezuje mere preduzete u cilju
povećanja efikasnosti i delotvornosti bezbednosnih snaga sa
ukupnim promenama u pogledu uspostave demokratskog
upravljanja. Budući da podrazmeva sinergiju raznih oblasti
i nivoa upravljanja, u sprovođenju ovog koncepta ima brojnih
izazova. Unutar EU, kada se radi o podršci reformi sektora
bezbednosti, stoga se poziva na uspostavljanje razmene informacija
i koordinaciju kako bi se ostvario uvid u aktivnosti
Saveta, Komisije i zemalja članica EU u Zapadnom Balkanu,
i tako izbegla nepotrebna dupliranja i ostvarila koheretnost
napora svih aktera EU na terenu.
U prvoj knjizi na ovu temu – European Union and Security
Sector Reform, (urednici David Spence i Filip Fluri, DCAF, 2008)
ustanovljeno je da postoji više problema u sprovođenju ovog
kocepta od strane EU. Najvažniji su nepostojanje „institucionalne
kuće“, jedinstvenog koncepta i konsolidovane budžetske
podrške – previše se oslanja, a trošenje od strane Komisije bez
strateške političko-administrativne baze.

Na strani zemalja Zapadnog Balkana takođe ima prepreka.
Domaće elite često nisu naročito zainteresovane za transparentnost,
odgovornost i demokratsku kontrolu. Sprovođenje
reformi u ovim oblastima neretko se prezentira kao tehničko
pitanje. Međutim, iako sadrži brojne tehničke komponente,
reforma sektora bezbednosti nije tehnički poduhvat koji se
tiče samo stvaranja efikasnijih i delotvornijih oružanih snaga
i službi bezbednosti. Ona je duboko politička, jer se bavi najosetljivijim
sektorima države, dovodi u pitanje zatečeni odnos
snaga, ukorenjene interese i paradigme. Puko usvajanje zakona,
neće imati odgovarajući efekat ukoliko to nije praćeno
njihovim revnosnim sprovođenjem, što je političko pitanje par
exellence. Reforma sektora bezbednosti stoga podrazumeva da
postoji konsenzus unutar društva o osnovnim pretpostavkama
reforme, o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, i o
načinu na koji će uloge pojedinačnih snaga bezbednosti biti
definisane i kontrolisane.
Ostvarivanje bezbednosti zahteva kompleksan i dugotrajan
proces rekonfiguracije bezbednosnih uloga i odgovornosti
niza aktera – od lokalnih „gospodara rata” do međunarodnih
organizacija. Stoga će osmišljavanje i srpovođenje reforme sektora
bezbednosti verovatno zadugo biti važna tema u našem
regionu.
RADNA GRUPA:
Pravosuđe, slobode i bezbednost
Dom Narodne Skupštine
Republike Srbije
17. decembar 2008.
Prvo zasedanje Radne grupe Pravosuđe, slobode
i bezbednost Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
održano je u sredu, 17. decembra 2008. godine sa
početkom u 10.00 časova, u Domu Narodne skupštine
Republike Srbije.
Na temu: Nove institucije za borbu protiv korupcije
i uloga nevladinog sektora u prevenciji korupcije
govorili su: g. Daniel Lipsic, bivši ministar pravde
Republike Slovačke koji nas je upoznao sa institucijama
za borbu protiv korupcije Republike Slovačke i njihovim
iskustvima, zatim gđa Gordana Pualić, državni sekretar
Ministarstva pravde Republike Srbije koja nas je upoznala
sa novim institucijama istog tipa u Srbiji. G. Nemanja
Nenadić, programski direktor NVO – Transparentnost
Srbija u svom izlaganju je ukazao na ulogu nevladinog
sektora u prevenciji protiv korupcije. Moderator Radne
grupe bila je gđa Nataša Dragojlović, interni ekspert i
članica Izvršnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji.
PREPORUKE
• Srbija se na ovogodišnjoj listi Transparensi internešnala,
sa indeksom percepcije korupcije 3,4, i dalje nalazi
među zemljama koje imaju velike probleme sa korupcijom.
1 Indeks je ostao isti kao 2007. godine, tako da
Srbija, koja je prošle godine bila na 79. mestu, sada
deli 85. mesto sa Crnom Gorom, Albanijom, Indijom,
Madagaskarom, Panamom i Senegalom. Potrebno je
da se ozbiljnom analizom utvrde i objave razlozi za
1
http://www.transparentnost.org.yu/index_en.htm
stagnaciju u suzbijanju korupcije i snižavanju njenog
nivoa u Srbiji i o tome informiše javnost.
• Dugoročna i dobro koncipirana borba protiv korupcije,
na bazi primene Strategije borbe protiv korupcije,
podrazumeva usvajanje dobrih i međusobno
usklađenih zakona, kao i izgradnju efikasnih i samostalnih
institucija koje će građanima biti odgovorne
za primenu tih zakona. U pogledu osnivanja novih
institucija za borbu protiv korupcije i donošenja Zakona
o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o
oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela, Radna
grupa pozdravlja donošenje ovih zakona kojima se
obezbeđuje institucionalni okvir i stvaraju zakonski
uslovi za borbu protiv korupcije, ali je stava da je od
suštinske važnosti postojanje snažne političke volje
da se oni adekvatno primene. Tek donošenje zakona
koji su međusobno usklađeni i osnivanje regulatornih
tela i agencija uz spremnost da se zakoni primene a telima
omogući nezavisno funkcionisanje bi predstavljali
izraz potpune spremnosti vlasti da se odlučno upusti
u borbu protiv korupcije.
• Nedostatak političke volje ogleda se u nepostojanju
s odgovarajućih tehničkih uslova za rad organima i
regulatornim telima koja se osnivaju u cilju efikasne
primene i operacionalizacije novousvojenih antikorupcijskih
zakona. Radna grupa smatra da je neophodno
da Vlada Republike Srbije ali i drugi državni organi
osim obezbeđivanja ovih uslova obezbede suštinsku
političku podršku, nezavisnost i punu slobodu delovanja
organima i telima osnovanim u cilju efikasne
borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
• Odnos Vlade prema nalazima, izveštajima, sugestijama
i preporukama ovih tela morao bi biti operacionalizovan
kroz odluke Vlade i postupke nadležnih
23

ministarstava, tako da otkrivanje i procesuiranje dela
i počinilaca korupcije i organizovanog kriminala ima
odgovarajući epilog pred pravosudnim organima.
• Uloga parlamenta u borbi protiv korupcije, osim
zakonodavnih aktivnosti, ogleda se i u kontrolnoj
funkciji. Parlamentarni odbori nadležni za pitanja koja
se tiču borbe protiv korupcije trebalo bi da razmatraju
redovne izveštaje kako vladinih tela, tako i nevladinih
organizacija, koji se tiču primene zakona i strategija
za borbu protiv korupcije. Uslov za efikasno vršenje
nadzorne i kontrolne funkcije parlamenta jeste zainteresovanost
i spremnost parlamentarnih stranaka da
se ozbiljno uhvate u koštac sa korupcijom i organizovanim
kriminalom.
• Novousvojeni set pravosudnih zakona ima za cilj
reformu pravosuđa, reorganizaciju i racionalizaciju
mreže sudova, kao i profesionalizaciju sudijskog kadra.
Primena ovih zakona bi trebalo da omogući efikasnije
vođenje sudskih postupka i garantuje nezavisnost sudske
funkcije. Radna grupa smatra da pri izboru nosilaca
pravosudnih funkcija najvažniji kriterijum mora biti
stručnost u radu.
• Revitalizacija profesionalne etike u svim profesijama
imperativ je u borbi protiv korupcije. Izgradnja strategije
i mehanizama koji će na konkretan način doprineti
jačanju profesionalne etike jeste posao u kome bi
trebalo da aktivno učestvuju kako vladin, tako i nevladin
i privatni sektor društva.
• Iako su očekivanja građana u borbi protiv korupcije
pre svega usmerena na vladu i parlament, na kojima
je i najveća odgovornost, u ovom procesu trebali bi
podsticati aktivnu ulogu svih društvenih aktera. Uspostavljanje
političkog konsenzusa preduslov je
za širi društveni konsenzus. Za efikasnu borbu protiv
korupcije koju sprovode državni organi od velikog
je značaja nedvosmislena podrška javnosti, civilnog
društva ali i opozicije. Uloga medija je u ovom procesu
nemerljiva i stoga je neophodno uspostaviti stalnu saradnju
sa medijima, ohrabrivati istraživačko novinarstvo
i slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
• Bez adekvatne komunikacije i koordinacije aktivnosti
državnih organa i ostalih društvenih aktera nije
moguće sistemski pratiti i usmeravati borbu protiv korupcije,
što u krajnjoj instanci umanjuje njene efekte.
Razmena informacija, iskustava, međusobno pružanje
pomoći i podrške, eliminisanje rivaliteta kako između
institucija, tako i između sektora doprinosi stvaranju
pozitivne atmosfere koja ohrabruje i daje podstrek otkrivanju
i sankcionisanju slučajeva korupcije.
• Uloga nevladinog sektora posebno se ogleda u
podizanju svesti građana o nivou korupcije, o njenom
razarajućem delovanju na dalji razvoj i demokratizaciju
24
društva, kao i u monitoringu sprovođenja antikorupcijskih
mera. Analize, izveštaji i preporuke NVO i instituta
moraju imati adekvatan tretman u vladi i parlamentu i
moraju poslužiti kao osnova za usmeravanje aktivnosti
državnih organa u borbi protiv korupcije. Uspostavljanje
partnerskog odnosa sva tri sektora društva doprinosi
kako postizanju konsenzusa u čitavom društvu, tako i
efikasnosti preduzetih mera u borbi protiv korupcije,
unapređenju rada državnih organa i otklanjanju prepreka
i otpora koji postoje kada je reč o borbi protiv korupcije.
Od Vlade Republike Srbije se posebno očekuje da
promoviše i podržava istraživanja i analize fenomena
korupcije, uključujući i procenu njegovih pojavnih oblika,
obrazaca i pokretača korupcije u ciljanim sektorima
i institucijama (npr. pravosuđe, zakonodavni procesi,
političke partije i izbori, lokalna samouprava, javne
nabavke, energija, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura,
poreska uprava, carine, registracije i licenciranje
privrednih društava, banke, osiguranje i penzije).
• Iskustva država koje su postale članice Evropske unije
govore nedvosmisleno da je proces evropske integracije
pozitivno delovao na smanjenje nivoa korupcije
i organizovanog kriminala. Usvajanje propisa i uspostavljanje
mehanizama koji postoje u EU sigurno će
unaprediti rad državnih organa i doprineti efikasnijoj
borbi protiv korupcije. U tom smislu potrebno je doraditi
i unaprediti postojeće antikorupcijske strategije u
skladu sa međunarodnim konvencijama, opštim principima
i preporukama od strane institucija Evropske
unije i Komiteta Saveta Evrope za borbu protiv korupcije
(GRECO) i uspostaviti visoke standarde integriteta
i kontrolne mehanizme u cilju smanjenja mogućnosti
za korupciju u državnoj upravi, pravosuđu i političkim
partijama. Pri tom je potrebno imati na umu da Evropska
unija izdvaja bitna finansijska sredstva i pruža
tehničku pomoć državama aspirantima za članstvo u
borbi protiv korupcije.
• Imajući u vidu da je R. Srbija jedina zemlja u regionu
koja nije potpisala memorandum o saradnji u Regionalnoj
Inicijativi za borbu protiv korupcije – RAI (potpisan
2007. godine, Radna grupa apeluje na ministarstva:
pravde, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova i
finansija da učine sve neophodne korake kako bi Srbija
uzela aktivno učešće u radu ove regionalne inicijative.
Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala
nije moguća bez regionalne saradnje, razmene informacija,
međusobne podrške i pomoći između država
regiona. Zato je neophodno da i državni i nevladini
akteri i mediji uzmu aktivno učešće u regionalnim aktivnostima
koje sprovodi RAI, partnerske organizacije
i institucije, u cilju razmene najboljih praksi i iskustava
u odnosu na mere za prevenciju i suzbijanje korupcije,
uključujući korupciju na višim nivoima, konflikt interesa,
procedure javnih nabavki, integritet poslovanja i
ulogu civilnog društva.

INFO EPuS
Evrop ski po kret u Sr bi ji uz po moć Fri e drich Ebert fon da ci je izdao je pu bli ka ci ju „Ce vo vo di, po li ti ka i moć“ ko ja
je pre ve de no iz da nje stu d i je lon don skog Cen tra za evrop sku re for mu ob ja vlje ne kra jem 2008. go di ne. Stu di ja se
sa sto ji od 15 krat kih i či tlji vih tek sto va u ko ji ma is tak nu ti struč nja ci, zva nič ni ci i po li ti ča ri pru ža ju od go vo re na brojna
pi ta nja. Ne ka od po sta vlje nih pi ta nja su: Da li Kremlj ko ri sti ener gi ju kao po li tič ko oruž je Za što stag nira ruska
pro iz vod nja naf te i ga sa Može li i da li bi trebalo EU da pokuša da sma nji svo ju za vi snost od ru skih hi dri kar bo na
Da li su EU i Ru si ja u ra tu ce vo vo da Šta zna či ener get ska so li dar nost
Rusija jeste i u doglednoj budućnosti će ostati pojedinačno najvažniji snabdevač energije EU. EU je za Rusi ju
naj ve će i na ju no sni je tr ži šte. Zbog to ga će ener gi ja osta ti u sa mom sr cu sve te žeg i slo že ni jeg od no sa.
Korupcija u Srbiji je veoma rasprostranjena pojava i predstavlja prepreku na putu ka evropskoj integraciji.
Evropski pokret u Srbiji i Pravnici za demokratiju uz podršku National Endowment for democracy pokrenuli su pro jekat
„Imam pra vo da znam“ koji ima za cilj ustanovljavanje mehanizama za praćenje i kontrolu rada javnih zvaničnika
u ustanovama lokalne samouprave i javnim preduzećima (fir ma ma či ji je vla snik dr ža va). Ovaj pro ces će una pre di ti
kontrolu njihovog rada od strane građana i doprineti unapređenju pravilne primene zakona, podnošenje pred lo ga
za unapređenje postojećih zakona i racionalnije upravljanje javnim resursima.
U okvi ru pro jek ta bi će stvo re na mre ža jav no od go vor nih po je di na ca i or ga ni za ci ja u 18 gra do va Sr bi je ko ji će
spro vo di ti mo ni to ring ra da lo kal nih in sti tu ci ja u jav nih pred u ze ća. Na in ter net por ta lu www.imampravodaznam.rs
će u formi alarma redovno biti objavljivani rezultati monitoringa i nepravilnosti u radu javnih činovnika i informacije
će biti dostupne medijima i široj javnosti.
Projekat Definisanje Strategije spoljne politike i postizanje široke saglasnosti o prioritetima razvoja spoljne
politike Srbije je usmeren na izradu Strategije spoljne politike Srbije, čije nepostojanje dovodi do konfuzije u
spoljnopolitičkom delovanju, ali i u planiranju i predviđanju spoljnopolitičkog delovanja u budućnosti. Imajući u
vidu činjenicu da zvanična spoljna politika Vlade Srbije nije doneta, a da se proces oblikovanja i vođenja spoljne
politike u mandatu prethodne dve Vlade vodio na netransparentan način, kao i to da su neke dalekosežne
spoljnopolitičke odluke donete bukvalno preko noći, ovim projektom želeli bismo da predstavimo mehanizam
izrade i donošenja strategijskih dokumenata, koji se praktikuje u razvijenim demokratskim društvima. Projekat ima
za cilj izradu predloga strategije spoljne politike u koju su uključeni najeminentniji stručnjaci iz različitih oblasti,
akademska i stručna javnost, instituti, fakulteti i NVO. U toku projekta biće formirane tri radne grupe sastavljene od
studenata FPN, Pravnog, Ekonomskog i Filozofskog fakulteta čiji će zadatak biti da uz pomoć asistenata i mentora iz
Foruma za međunarodne odnose izrade tri različita nacrta Strategije spoljne politike Srbije. Različiti predlozi će biti
debatovani na okruglim stolovima u 10 gradova Srbije. Na kraju debate biće analizirane sve preporuke i radni tim
će izraditi jedinstven predlog Strategije, koji će zatim biti publikovan i prezentovan javnosti. Projekat je realizovan
uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju.
Evropski pokret u Srbiji već duži niz godina prati metodologiju sprovođenja razvojnih instrumenata Evropske
unije namenjenih Srbiji kao i spremnost institucija da ih koriste. Deo naših projekata je usmeren upravo ka podizanju
kapaciteta onih institucija kojima su ovako dizajnirani instrumenti namenjeni.
U okviru aktuelnog projekata koji predstavlja nastavak našeg rada na IPA instrumentu Lokalna samouprava i
civilno društvo u procesu programiranja i projektovanja Instrumenta pretpristupne pomoći EU Srbiji 2007-2013 organizujemo
dva tipa seminara: prvi sa fokusom na prekograničnu saradnju u okviru projekta koji sveobuhvatno podržava
Fond za otvoreno društvo, a drugi tip seminara gde su fokus IPA i Programi Zajednice predstavlja deo šireg projekta
koji podržava Institut za održive zajednice
Učesnike biramo po prijavi i to iz lokalnih samouprava, nevladinih organizacija, turističkih organizacija, resurs
i ruralnih centara, filijala službe za zapošljavanje, privrednih komora….
Tokom seminara se najveća pažnja posvećuje metodologiji izrade projektnog pregleda kroz Pristup logičke
matrice kao sredstva za pripremu i analizu projekata kao i analizi već pripremljenih nacrta projekata učesnika.