07 20.pdf - Poljoprivredna tehnika
07 20.pdf - Poljoprivredna tehnika
07 20.pdf - Poljoprivredna tehnika
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong><br />
Cont. Agr. Engng. Vol. 37, No. 1, 65-74, March 2011<br />
Biblid: 0350-2953 (2011)37, 1: 65-74<br />
UDK: 632.95:634.21<br />
Originalni naučni rad<br />
Original scientific paper<br />
TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA I EKOLOŠKI ASPEKT KLASIČNE I<br />
SELEKTIVNE APLIKACIJE PESTICIDA U ZASADU KAJSIJE<br />
TEHNO-ECONOMIC ANALYSIS AND ECOLOGY ASPECT OF CLASSIC AND<br />
SELECTIVE PESTICIDE APPLICATION IN APRICOT ORCHARDS<br />
Aleksandar Sedlar, Rajko Bugarin, Nikola Đukić 1<br />
1 Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8.<br />
E-mail: alek@polj.uns.ac.rs<br />
SAŽETAK<br />
U radu je analizirana hemijska zaštita zasada kajsije primenom klasične i selektivne<br />
aplikacije. Analiza je imala za cilj da utvrdi ekološki aspekt različitih tipova aplikacije, kao i da<br />
kroz tehno-ekonomsku analizu istih potvrdi ili opovrgne isplatljivost i opravdanost primene<br />
selektivne aplikacije.Ekološki aspekat je praćen sa aspekta gubitaka pesticidne tečnosti u vidu<br />
zemljišnog drifta. Tretiranje je obavljeno vučenim orošivačem, koji je za potrebe selektivne<br />
aplikacije bio opremljen senzorima koji uključuju rasprskivače samo u prisustvu biljne mase.<br />
Pomoću vodosenzitivnih pločica i posebnih mernih posuda mereni su gubici radne tečnosti na<br />
zemljištu, primenom klasične i selektivne aplikacije. Selektivna aplikacija je prema rezultatima<br />
istraživanja, obezbedila smanjenje norme tretiranja od 17,78 % u trogodišnjem zasadu kajsije,<br />
odnosno od 19,03 % u dvogodišnjem zasadu. Ovo smanjenje norme u kombinaciji sa značajno<br />
smanjenim driftom daje prednost primeni selektivne aplikacije u mladima zasadima koštičavog<br />
voća, u odnosu na klasičnu aplikaciju sa ekološkog aspekta. Tehno-ekonomska analiza<br />
tretiranja kajsije pokazuje, da je selektivna aplikacija smanjila cenu koštanja po jednom<br />
tretiranju tri godine starog zasada kajsije za 14,9 €/ha, odnosno za 15,5 €/ha u dvogodišnjem<br />
zasadu. Posmatrano na celu sezonu uštede iznose 104,3 €/ha za trogodišnji zasad, odnosno<br />
108,5 €/ha za dvoogodišnji zasad kajsije.<br />
Ključne reči: zasad kajsije, tehno-ekonomska, zemljišni drift, klasična i selektivna<br />
aplikacija, orošivač.<br />
1. UVOD<br />
Kajsija se proizvodi sa većim ili manjim uspehom na svim kontinentima sveta. Najbolje<br />
uspeva u oblastima sa blagom, mediteranskom klimom, usled čega se u takvim oblastima<br />
intenzivno komercijalno uzgaja (Keserović 2008). Najveći proizvođač kajsije je Turska u kojoj<br />
se proizvodi preko 20 % od ukupne svetske proizvodnje. U strukturi voćarske proizvodnje u<br />
65
Sedlar A, i dr. (2011). Tehno-ekonomska analiza i ekološki aspekt klasične i selektivne<br />
aplikacije pesticida u zasadu kajsije. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(1): 65-74.<br />
Srbiji, kajsija se nalazi na osmom mestu (Keserović, 2010). Ekonomske štete nastale prisistvom<br />
bolesti u godinama povoljnim za razvoj patogena mogu biti značajne, pa se stoga radi na<br />
proučavanju prouzrokovača i iznalaženju efikasnih mera za njihovo suzbijanje (Aleksić, 2010).<br />
Na koštičavom voću se javlja više vrsta štetočina iz različitih taksonomskih grupa i<br />
poznavanjem mera za njihovo suzbijanje utiče se na rodnost i kvalitet plodova (Almaši, 2010).<br />
Možemo reći da je savremena proizvodnja kajsije nezamisliva bez hemijske zaštite. Broj<br />
tretmana kod zaštite kajsije se kreće između pet i sedam tokom vegetacije. Najznačajniji činioci<br />
koji utiču na proces aplikacije su: vrsta i karakteristike zasada, vremenski uslovi u kojima se<br />
izvodi tretiranje, momenat primene, izbor, podešenost i karakteristike orošivača, vrsta i osobine<br />
pesticida, način rada, obučenost, motivisinost i umešnost rukovaoca agregata (Bugarin, 2008).<br />
Osim klasične aplikacije, zadnjih godina je u svetu prisutna i selektivna aplikacija. Poslednjih<br />
godina je u svetu rađen veliki broj projekata radi proizvodnje senzora, neophodnih za<br />
selektivnu aplikaciju, koji bi indetifikovali stablo ili obolelost biljki (Sedlar, 2008). O takvim<br />
senzorima govore Balsari i Van de Zande (20<strong>07</strong>). godine i nazivaju ih CHS i CIS senzori. CHS<br />
senzori (senzori za identifikaciju zdravstvenog stanja biljke) su optički senzori, koji rade na<br />
principu merenja talasne dužine svetlosne refleksije zdrave i bolesne biljke. CIS (senzori za<br />
identifikaciju stabla) su ultrazvučni senzori koji identifikuju prisustvo stabla. Ovi senzori su<br />
posebno značajni u zasadima kajsije jer njih odlikuje veliki međuredni razmak (4x5 m; 5x5 m).<br />
Svetska istraživanja su pokazala da upotreba ovih senzora može da doprinese uštedi tečnosti<br />
za čak 70% u mladom zasadu, odnosno 30% kod veoma razvijenog zasada (Stahli, 2003). U<br />
prvim godinama razvoja prisutno je mnogo „praznog prostora“ u voćnjaku što povećava drift,<br />
odnosno odnošenje pesticidne tečnosti vazdušnim strujanjem u atmosferu ili na zemlju. Koch i<br />
Weisser su 2000. godine pratili uštede pri selektivnom prskanju uz pomoć optički senzora<br />
proizvođača JacoLogic system. Prskani je zasadi višnje od faze cvetanja do faze opadanja lišća.<br />
Rezultati istraživanja ukazuju na to da je u zasadu višnje došlo do redukcije drifta od 50% u<br />
odnosu na konvencionalno prskanje. Opremanjem orošivača senzorima za identifikaciju stabala<br />
moguće je, uz relativno mala ulaganja ostvariti velike uštede u potrošnji pesticida i smanjiti<br />
drift, jer u prostorima između biljaka u redu ne bi bilo tretiranja (Sedlar, 2009).<br />
Praćenje površinskog drifta u dvogodišnjem i trogodišnjem zasadu kajsije, uz tehnoekonomsku<br />
analizu primene klasične i selektivne aplikacije obezbeđuje jasan prikaz ekonomske<br />
i ekološke opravdanosti primene selektivne aplikacije. Sa tim ciljem su sprovedena istraživanja<br />
prikazana u ovom radu.<br />
2. MATERIJAL I METOD RADA<br />
Provera gubitaka pesticidne tečnosti u vidu zemljišnog i vazdušnog drifta, kao i uštede u<br />
normi tretiranja primenom klasične i selektivne aplikacije, praćene su u zasadima kajsije<br />
poljoprivrednog dobra „Sava Kovačević“ iz Vrbasa. Zasadi kajsije tretirani su 7 puta tokom<br />
vegetacije. Ispitivanje u ovom radu obavljeno je prilikom petog tretiranja (22. 05. 2010.). Peto<br />
66
Sedlar A, i dr. (2011). Tehno-ekonomska analiza i ekološki aspekt klasične i selektivne<br />
aplikacije pesticida u zasadu kajsije. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(1): 65-74.<br />
tretiranje imalo je cilj suzbijanje čađave pegavosti i lisnih vaši fungicidom „Pehar“ (0,1 %) i<br />
insekticidom „Mavrik-EW” (0,03 %).<br />
Zasad kajsije podignut na černozemu i dosta ravnom terenu. Stabla kajsije su zasađena ma<br />
međurednom razmaku 4,5 x 4 m, sa uzgojnim oblikom u vidu kotlaste krune. Temperatura je<br />
iznosila 21 0 C, relativna vlažnost vazduha 91 %, a vetar je duvao na mahove, sa leve strane u<br />
odnosu na pravac kretanja agregata, brzinom 1,1 m/s.<br />
Tretiranje je obavljeno orošivačem „DDM 1000“, firme DalDeganMorava, koji je bio<br />
agregatiran sa traktorom „MTZ 82“. Orošivač je vučeni, zapremine rezervoara 1000 l.<br />
Orošivač je opremljen rasprskivačima „Lechler“, sa ulošcima rasprskivača žute i crvene boje,<br />
oznake TR 80-02 i TR 80-04. Za tretiranje su korišćeni rasprskivači žute kolor kodacije, 2 x 6<br />
komada, koji su radili sa pritiskom 8 bar. Definisan je kapacitet vazdušne struje od 50.000 m 3 /h<br />
i radna brzina 5 km/h. Norma tretiranja je pri zadatim parametrima iznosila 406,4 l/ha. U cilju<br />
selektivne aplikacije orošivač je opremljen usmerivačkim tornjem, vertikalnim nosačem<br />
rasprskivača i ultrazvučnim senzorima UM30-1_111/5, nemačkog proizvođača „Sick“.<br />
Količina tečnosti koja je ostajala u rezervoaru kod selektivene aplikacije je merena proverom<br />
vremena pražnjenja rezervoara, uz poznatu vrednost kapaciteta orošivača za date radne<br />
parametre.<br />
Pločice za proveru zemljišnog drifta postavljene na šest nosača na svakih metar razdaljine,<br />
stim što je polazna tačka bio sam red.<br />
Merenje vazdušnog drifta je vršeno za svaku varijantu na desnoj strani u odnosu na pravac<br />
kretanja agregata u dva ponavljanja.<br />
Obrada pločica se vršila u laboratorijskim uslovima. Pločice su se skenirale, a zatim<br />
obrađivale pomoću kompijuterskog programa „Kapi“ (dizajniran od R. Bugarina i B.<br />
Karadžića). Program ima pokretni kordinatni sistem sa kojim se bira reperna površina (1 cm 2 )<br />
koja odslikava prosečne uslove pokrivenosti. Kao rezultat analize površine dobijaju se podaci o<br />
srednjem aritmetičkom prečniku (NMD), zapreminskom prečniku (VMD), pokrivenosti<br />
površine i broju kapi.<br />
Osim drifta praćeni su i količinski gubici. Za njihovo utvrđivanje su korišćene posebne<br />
posude postavljane pored vodosenzitivnih pločica. Tečnost sakupljena u posudama je merena<br />
na preciznim vagama odmah posle prolaska agregata.<br />
3. REZULTATI ISPITIVANJA I DISKUSIJA<br />
3.1. Zemljišni drift<br />
Zemljišni drift je jedan od najvećih zagađivača zemljišta. On je posebno izražen u mlađim<br />
zasadima koje karakteriše postojanje „praznog prostora“ u redu. Kod uzgoja koštičavaog i<br />
jezgrastog voća, koja karakterišu znatno veći razmaci sadnje nego jabučastog voća zemljišni<br />
drift može biti značajan problem posebno u prvim godinama razvoja. U cilju definisanja<br />
pozitivnog ekološkog efekta primene selektivne aplikacija u navedenim zasadima, praćen je<br />
zemljišni drift primenom klasične i selektivne aplikacije u zasadima kajsije, tabela 1.<br />
67
Sedlar A, i dr. (2011). Tehno-ekonomska analiza i ekološki aspekt klasične i selektivne<br />
aplikacije pesticida u zasadu kajsije. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(1): 65-74.<br />
Kod primene klasične aplikacije drift je izraženiji nego kod selektivne aplikacije. Prosečna<br />
pokrivenost površina dobijena merenjem zemljišnog drifta, K2 (klasična aplikacija –<br />
dvogodišnji zasad) varijante, sa leve strane u odnosu na pravac kretanja agregata je 28,79 %,<br />
dok je sa desne 21,47 %. Primenom selektivne aplikacije ta vrednost se smanjuje i iznosi 22,31<br />
% sa leve strane, odnosno 17,20 % sa desne strane. Uporedna kontrola zemljišnog drifta u<br />
zasadu kajsije starom 2 godine jasno pokazuje da je značajnije uporediti vrednost drifta ove dve<br />
varijante na 4, 5 i 6 metru merenja. Kod K2 varijante prosečna pokrivenost u tom slučaju iznosi<br />
17,10 % sa leve odnosno 9,11 % sa desne strane.<br />
Tab. 1. Zemljišni drift u zasadu starom 2 godine<br />
Tab. 1. Dift losses in two years old apricot orchard<br />
Pozicija merne pločice<br />
Measuring plate position<br />
NMD (µm)<br />
VMD (µm)<br />
Pokrivenost površine<br />
Area coverage<br />
(%)<br />
Broj kapi po cm 2<br />
Drop number per cm 2<br />
Klasična aplikacija (K2) – drift sa leve strane kretanja agregata-Classic application (K3) – left side drift<br />
1 m 121,32 251,23 47,50 78<br />
2 m 114,32 231,41 38,08 58<br />
3 m 133,24 268,35 35,90 47<br />
4 m 103,01 201,32 29,90 35<br />
5 m 115,29 224,51 15,63 24<br />
6 m 101,95 200,13 5,78 10<br />
Klasična aplikacija (K2) – drift sa desne strane kretanja agregata-Classic application (K3) – right side drift<br />
1 m 128,69 265,32 32,62 56<br />
2 m 108,06 208,02 37,65 62<br />
3 m 114,30 234,30 31,22 59<br />
4 m 128,23 267,23 9,16 18<br />
5 m 117,70 241,71 12,34 16<br />
6 m 1<strong>07</strong>,79 209,12 5,83 8<br />
Selektivna aplikacija (S2) – drift sa leve strane kretanja agregata-Selective application (S3) – left side drift<br />
1 m 124,54 259,85 39,52 59<br />
2 m 111,25 229,85 40,12 62<br />
3 m 119,52 240,23 31,25 56<br />
4 m 106,52 211,12 15,16 15<br />
5 m 110,12 216,41 7,81 10<br />
6 m 0 0 0 0<br />
Selektivna aplikacija (S2) – drift sa desne strane kretanja agregata-Selective application (S3) – right side drift<br />
1 m 119,89 245,12 31,12 55<br />
2 m 112,23 232,12 28,54 51<br />
3 m 116,52 235,54 32,58 58<br />
4 m 110,12 215,65 8,65 12<br />
5 m 114,25 213,21 2,38 6<br />
6 m 0 0 0 0<br />
68
Sedlar A, i dr. (2011). Tehno-ekonomska analiza i ekološki aspekt klasične i selektivne<br />
aplikacije pesticida u zasadu kajsije. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(1): 65-74.<br />
Kod selektivne aplikacije ta vrednost je gotovo tri puta manja i iznosi 7,65 % sa leve,<br />
odnosno 3,67 % sa desne strane. Kod selektivne aplikacije na šestom metru nije primećen<br />
uopšte drift, dok je kod klasične aplikacije prosečna pokrivenost na ovoj poziciji iznosila 5,78<br />
% sa leve, odnosno 5,83 % sa desne strane. Kod varijanti K3 i S3 razlika u veličini zemljišnog<br />
drifta je još veća, tabela 2.<br />
Tab. 2. Zemljišni drift u zasadu starom 3 godine<br />
Tab. 2. Dift losses in three years old apricot orchard<br />
Pozicija merne pločice<br />
Measuring plate position<br />
NMD (µm)<br />
VMD (µm)<br />
Pokrivenost površine<br />
Area coverage<br />
(%)<br />
Broj kapi<br />
po cm 2<br />
Drop number<br />
per cm 2<br />
Klasična aplikacija (K3) – drift sa leve strane kretanja agregata-Classic application (K3) – left side drift<br />
1 m 131,90 291,21 60,75 79<br />
2 m 118,06 239,25 23,39 31<br />
3 m 116,71 231,31 19,18 21<br />
4 m 118,18 241,12 14,32 20<br />
5 m 113,11 227,15 15,32 18<br />
6 m 109,15 210,35 14,37 15<br />
Klasična aplikacija (K3) – drift sa desne strane kretanja agregata-Classic application (K3) – right side drift<br />
1 m 125,87 285,60 20,41 38<br />
2 m 127,27 291,60 4,01 8<br />
3 m 117,12 243,21 17,91 24<br />
4 m 89,61 201,32 0,75 5<br />
5 m 124,28 285,12 0,64 3<br />
6 m 114,39 138,16 0,23 3<br />
Selektivna aplikacija (S3) – drift sa leve strane kretanja agregata-Selective application (S3) – left side drift<br />
1 m 127,89 285,58 42,12 68<br />
2 m 119,25 268,84 25,41 29<br />
3 m 118,54 263,45 11,15 18<br />
4 m 109,12 208,15 6,21 15<br />
5 m 112,23 228,65 7,85 12<br />
6 m 0 0 0 0<br />
Selektivna aplikacija (S3) – drift sa desne strane kretanja agregata-Selective application (S3) – right side drift<br />
1 m 121,12 275,42 15,21 21<br />
2 m 105,12 216,48 10,25 20<br />
3 m 117,94 237,81 0,42 5<br />
4 m 98,25 189,45 0,78 6<br />
5 m 0 0 0 0<br />
6 m 0 0 0 0<br />
Zemljišni drift K3 varijante na levoj strani iznosi 24,55 %, a na desnoj 7,32 %. Primenom<br />
selektivne aplikacije prosečne vrednosti zemljišnog drifta su smanjene na levoj strani na 15,45<br />
%, odnosno 4,44 % na desnoj strani. Kao i kod dvogodišnjeg zasada kajsija i kod trogodišnjeg<br />
69
Sedlar A, i dr. (2011). Tehno-ekonomska analiza i ekološki aspekt klasične i selektivne<br />
aplikacije pesticida u zasadu kajsije. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(1): 65-74.<br />
je primetan značajan pad vrednosti drifta posle 3 mernog mesta, pogotovo kod primene<br />
selektivne aplikacije.<br />
Prosečna vrednost zemljišnog drifta, posle 3 metra, na levoj strani S3 varijante je 4,68 %,<br />
odnosno 0,26 % na desnoj strani. Posebno treba naglasiti da na 6 metru leve strane, kao i 5,<br />
odnosno 6 metru desne strane u odnosu na pravac kretanja agregata uopšte nije bilo drifta. Kod<br />
K3 vrednosti drifta posle trećeg metra takođe su pale i iznose 14,67 % na levoj, odnosno 0,54<br />
% na desnoj strani. Pretpostavka da će selektivna aplikacija značajno smanjiti drift je napred<br />
prikazanim rezultatima u potpunosti potvrđena. Iskazano potvrđuje i praćenje količinskih<br />
gubitaka klasične i selektivne aplikacije. Primenom klasične aplikacije, izmerena je vrlo<br />
ravnomerna prosečna distribucija gubitaka sa leve i desne strane i ona na obe strane iznosi<br />
24,49 % od norme tretiranja, odnosno 98,96 kg/ha. Kod selektivne aplikacija ta vrednost je<br />
manja i na levoj strani iznosi 45,67 kg/ha ili 11,30 % od norme tretiranja, a na desnoj 53,28<br />
kg/ha (Bugarin, 2010).<br />
3.2. Tehno-ekonomska analiza klasične i selektivne aplikacije<br />
Primena selektivne aplikacije u mladim zasadima kajsije je dala značajne uštede. Kod zasada<br />
kajsije podignutog 20<strong>07</strong>. godine, selektivna aplikacija je obezbedila smanjenje norme za 17,78<br />
%, pa je stvarna norma iznosila 334,14 l/ha umesto projektovane 406,4 l/ha. Primenu klasične<br />
aplikacije je pratila stvarna norma od 418,99 l/ha usled gubitaka koji se javljaju zbog<br />
nepravovremenog uključenja i isključenja orošivača na krajevima prohoda.<br />
Kod zasada kajsije podignutog 2008. godine, imamo identičnu situaciju kod klasične<br />
aplikacije, gde je stvarna norma iznosila 418,18 l/ha. Selektivnu aplikaciju karakteriše nešto<br />
veća ušteda od 19,03 % i stvarna norma od 329,09 l/ha.<br />
Iz tabele 3. se vidi da je selektivna aplikacija obezbedila povećanje površinskog učinka za 54<br />
ar, pa on pri istoj projektovanoj normi od 406,4 l/ha iznosi 2,88 ha u odnosu na 2,34 ha koji se<br />
ostvaruju u oba voćnjaka primenom klasične aplikacije. Pošto se voda nalazila na 500 m od<br />
zasada kajsije vozač agregata pređe 1 kilometar kako bi otišao po vodu i vratio se da nastavi<br />
tretiranje. Posmatranjem potrošnje goriva dolazi se do zaključka da je selektivna aplikacija<br />
obezbedila 16,14 % manju potrošnju goriva u odnosu na klasičnu i ona iznosi 6,08 l/ha. Ako se<br />
potrošnja posmatra u jedinici vremena onda je ušteda 33 % u odnosu na klasičnu jer se po satu<br />
rada troši 2,99, odnosno u dvogodišnjem zasadu 2,96 l/h.<br />
Pretvaranjem uštede u potrošnji goriva u novac dobije se da su troškovi goriva po jedinici<br />
površine kod selektivne aplikacije 698,98 din/ha, što je ušteda od 134,77 din/ha, u odnosu na<br />
cenu goriva kod klasične aplikacije koja iznosi 833,75 din/ha. Pretvoreno u eure ušteda u<br />
gorivu po jednom tretiranju iznosi 1,30 €/ha. Pošto je ispitivana kajsija tretirana sedam puta, to<br />
je ušteda za celu sezonu 9,1 €/ha.<br />
Na smanjenu cenu goriva koju ostvaruje selektivna aplikacija treba dodati uštede u ceni<br />
koštanja tretiranja po zvaničnom cenovniku „Zadružnog saveza Srbije“ od 25 eura, što znači da<br />
70
Sedlar A, i dr. (2011). Tehno-ekonomska analiza i ekološki aspekt klasične i selektivne<br />
aplikacije pesticida u zasadu kajsije. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(1): 65-74.<br />
usled povećanog površinskog učinka selektivne aplikacije ušteda po jednom tretiranju iznosila<br />
4,7 eura, odnosno za celu sezonu 32,9 eura.<br />
Cena pesticida iznosi 5.150 din/ ha, po jednom tretiranju zasada kajsije, što je 50 €/ha.<br />
Uštede, koje je ostvarila selektivna aplikacija u potrošnji pesticida, u zasadu kajsija starom 3<br />
godine iznose 8,9 €/ha, odnosno u zasadu starom dve godine 9,5 €/ha. Ukupno za celu sezonu<br />
je to 62,3 €/ha u trogodišnjem zasadu, odnosno u zasadu starom dve godine 66,6 €/ha.<br />
Tab. 3. Eksploatacioni učinci, gubici i uštede klasične i selektivne aplikacije kajsije<br />
Tab. 3. Exploatation output, losses and saving of classic and selective pesticide application<br />
2<br />
god.<br />
3<br />
god.<br />
2<br />
god.<br />
3<br />
god.<br />
Norma<br />
Applica<br />
tion rate<br />
(l/ha)<br />
Gubitak i ušteda<br />
klasične i selektivne<br />
aplikacije<br />
Losses and saving of<br />
classic and selective<br />
pesticide application<br />
(%)<br />
gubitak<br />
klasične<br />
aplikac.<br />
losses<br />
of<br />
classic<br />
applicati<br />
on<br />
ušteda<br />
selekt.<br />
aplikac.<br />
saving of<br />
selctive<br />
applicati<br />
on<br />
Stvarna norma<br />
tretiranja<br />
Actually application<br />
rate<br />
(l/ha)<br />
klasična<br />
aplikac.<br />
classic<br />
applicati<br />
on<br />
selekt.<br />
aplikac.<br />
selective<br />
applicati<br />
on<br />
Potrošnja goriva<br />
Fuel consumpton<br />
(l/ha)<br />
orošavan<br />
je<br />
spraying<br />
transport i<br />
punjenje<br />
transportati<br />
on and<br />
filling<br />
Stvarni učinak<br />
Actually output<br />
(ha)<br />
klasična<br />
aplikac.<br />
classic<br />
applicati<br />
on<br />
selekt.<br />
aplikac.<br />
selectiv<br />
e<br />
applicat<br />
ion<br />
406,4 3,1 17,78 418,99 334,14 6,25 1 2,34 2,88<br />
406,4 2,9 19,03 418,18 329,06 6,25 1 2,34 2,88<br />
Potrošnja goriva<br />
Fuel consumpton<br />
(l/ha)<br />
klasična<br />
aplikac.<br />
classic<br />
applicati<br />
on<br />
selektiv.<br />
aplikac.<br />
selective<br />
applicati<br />
on<br />
Potrošnja goriva<br />
Fuel consumpton<br />
(l/h)<br />
klasična<br />
aplikac.<br />
classic<br />
applicati<br />
on<br />
klasična<br />
aplikac.<br />
classic<br />
applicati<br />
on<br />
Troškovi goriva<br />
Fuel expense<br />
(din/ha)<br />
klasična<br />
aplikac.<br />
classic<br />
applicati<br />
on<br />
selektivna<br />
aplikacija<br />
selective<br />
application<br />
Troškovi goriva<br />
Fuel expense<br />
(din/h)<br />
klasična<br />
aplikac.<br />
classic<br />
applicati<br />
on<br />
selektiv<br />
.<br />
aplikac.<br />
selectiv<br />
e<br />
applicat<br />
ion<br />
406,4 7,25 6,08 4,46 2,99 833,75 698,98 512,69 344,42<br />
406,4 7,25 6,08 4,45 2,96 833,75 698,98 511,95 340,53<br />
Ako se saberu sve iskazane uštede, dobije se da je selektivna aplikacija smanjila cenu<br />
koštanja po jednom tretiranju tri godine starog zasada kajsije za 14,9 €/ha, odnosno za 15,5 €/ha<br />
71
Sedlar A, i dr. (2011). Tehno-ekonomska analiza i ekološki aspekt klasične i selektivne<br />
aplikacije pesticida u zasadu kajsije. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(1): 65-74.<br />
u dvogodišnjem zasadu. Posmatrano na celu sezonu uštede iznose 104,3 €/ha za trogodišnji<br />
zasad, odnosno 108,5 €/ha za dvogodišnji zasad kajsije.<br />
4. ZAKLJUČAK<br />
Analiza zemljišnog drifta u dvogodišnjem zasadu kajsije je za klasičnu aplikaciju iskazala<br />
prosečnu pokrivenost površina od 25,13 %, dok je kod selektivne aplikacije ta vrednost iznosi<br />
19,76 %. Prosečna vrednost zemljišnog drifta u trogodišnjem zasadu kajsije u slučaju klasične<br />
aplikacije iznosi 15,94 %, a kod selektivne 9,95 %. Pretpostavka da će selektivna aplikacija<br />
značajno smanjiti drift je napred prikazanim rezultatima u potpunosti potvrđena. Iskazano<br />
potvrđuje i praćenje količinskih gubitaka klasične i selektivne aplikacije. Primenom klasične<br />
aplikacije, izmerena je vrlo ravnomerna prosečna distribucija gubitaka sa leve i desne strane i<br />
ona na obe strane iznosi 24,49 % od norme tretiranja, odnosno 98,96 kg/ha. Kod selektivne<br />
aplikacija ta vrednost je manja i na levoj strani iznosi 45,67 kg/ha ili 11,30 % od norme<br />
tretiranja, a na desnoj 53,28 kg/ha.<br />
Selektivna aplikacija je u mladim zasadima kajsije obezbedila značajno smanjenje norme<br />
tretiranja od 17,78 % u trogodišnjem zasadu kajsije, odnosno od 19,03 % u dvogodišnjem<br />
zasadu. Ovo smanjenje norme u kombinaciji sa smanjenim driftom daje prednost primeni<br />
selektivne aplikacije u mladima zasadima koštičavog voća, u odnosu na klasičnu aplikaciju sa<br />
ekološkog aspekta.<br />
Tehno-ekonomska analiza tretiranja kajsije pokazuje, da je selektivna aplikacija smanjila<br />
cenu koštanja po jednom tretiranju tri godine starog zasada kajsije za 14,9 €/ha, odnosno za<br />
15,5 €/ha u dvogodišnjem zasadu. Posmatrano na celu sezonu uštede iznose 104,3 €/ha za<br />
trogodišnji zasad, odnosno 108,5 €/ha za dvogodišnji zasad kajsije.<br />
Stavljanjem u odnosu minimalne cene opremanja orošivača senzorima za selektivnu<br />
aplikaciju od 1000 eura sa iskazanim uštedama vidi se da je na površini od 1 ha potrebno 9-10<br />
sezona da se investicija isplati. Imanje „Sava Kovačević“ na kome je vršeno ispitivanje ima<br />
8,87 ha pod kajsijom što znači da se njima investicija isplati za jednu sezonu.<br />
5. LITERATURA<br />
[1] Aleksić G, Popović Tatjana, Milovanović P, Starović M, Trkulja N, Savić D. 2010. Mikoze kajsije,<br />
Biljni lekar, 38(4-5): 310-316.<br />
[2] Amaši R. 2010. Polifagne štetočine koštičavih voćaka, Biljni lekar, 38(4-5): 338-347.<br />
[3] Balsari P. et al. 20<strong>07</strong>. The development of a Crop Identification System (CIS) able to adjust spray<br />
application to target characteristics; SuProFruit, Alnarp, Sweden.<br />
[4] Bugarin R, Sedlar A, Đukić N. 2009. Gubici usled drifta pri orošavanju višegodišnjih zasada i mere<br />
za smanjenje, Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong>, 35(1-2): 118-126.<br />
[5] Bugarin R, Sedlar A, Jovanović B. 2010. Gubici usled drifta pri mehanizovanoj zaštiti kajsije, Biljni<br />
lekar, 38(4-5): 398-406.<br />
[6] JC Van de Zande et al. 20<strong>07</strong>. Development of a Crop Health Sensor (CHS) to minimase spray<br />
applications in apple; SuProFruit, Alnarp, Sweden.<br />
72
Sedlar A, i dr. (2011). Tehno-ekonomska analiza i ekološki aspekt klasične i selektivne<br />
aplikacije pesticida u zasadu kajsije. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(1): 65-74.<br />
[7] Koch H, Weisser P. 2000. Sensor equipped orchard spraying – efficacy, savings and drift reduction,<br />
Aspects of Applied Biology, (57)-Pesticide Application: 357-362.<br />
[8] Keserović Z, Korać Nada, Magazin N, Grugurević V, Gvozdenović D, Bijelić Sandra, Vračević<br />
Biserka 2008. Proizvodnja voća i grožđa na malim površinama. Udžbenik, str. 276, Izdavač:<br />
Poljoprivredni fakultet – Novi Sad.<br />
[9] Keserović Z, Ognjanov V, Vračević Biserka, Magazin N. 2010. Stanje i perspektive proizvodnje<br />
kajsije i šljive u Srbiji, Biljni lekar, 38(4-5): 263-271.<br />
[10] Sedlar A, Đukić N, Bugarin R. 2008. Savremena tehnička rešenja i mere poboljšanja efikasnosti<br />
orošivača u cilju primene malih i srednjih normi pri orošavanju voćnjaka, Savremena poljoprivredna<br />
<strong>tehnika</strong>, 34 (3-4): 117-128.<br />
[11] Sedlar A, Đukić N, Bugarin R. 2009. Ekološki prihvatljive mašine za aplikaciju pesticida u<br />
voćnjacima i vinogradima, Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong>, 35(1-2): 16-25.<br />
[12] Stahli W. 2003. Masini pentru aplicarea tratamentelor fitosanitzare si fertilizarea foliara a culturilor<br />
legumicole, Partea I-a: aparate si masini de stropit, Editura Agroprint, Timosoara.<br />
TEHNO-ECONOMIC ANALYSIS AND ECOLOGY ASPECT OF CLASSIC AND<br />
SELECTIVE PESTICIDE APPLICATION IN APRICOT ORCHARDS<br />
Aleksandar Sedlar, Rajko Bugarin, Nikola Đukić<br />
SUMMARY<br />
Increasing of agricultural products consumption through a trans-disciplinary approach<br />
leading to high quality produce from environmentally safe sustainable methods is one of<br />
modern agricultural production aims. Planting and caring of the orchard demands significant<br />
financial resources, but as well it secures gain. Special attention to the care of the orchard<br />
deserves the protection against illnesses and pests. Chemical protection is the most commonly<br />
used of all measures of plant protection. Chemical protection of orchards usually is performed<br />
by air assistance sprayers.<br />
Class and type of air assistance sprayer affects on the quality of work, and by it the<br />
efficiency of applying the pesticide. Excellent solution presents usage of sensors which would<br />
be adapted on air assistance sprayers and give data regarding the size of plants and health<br />
condition. Sensors provide new way of application. That is selective application and it is<br />
environmentally safe sustainable methods of pesticide application.<br />
This paperwork analyze chemical protection of apricort orchards with air assisted sprayer.<br />
Drift losses and tehno-economic analysis is primary view poit in this work. Drift causes poor<br />
quality of biological efficiency, increase chemical protection costs and environmental pollution,<br />
esspecially soil pollution.<br />
It was sprayed two and three years old apricort orchards with classic and selective way of<br />
application with the same type of air assisted sprayer. Different type of application was in aim<br />
to get better view of ecological aspect this application methods. In aim of selective application<br />
air assisted sprayers is equiped with ultrasonic sensor for tree detection.<br />
73
Sedlar A, i dr. (2011). Tehno-ekonomska analiza i ekološki aspekt klasične i selektivne<br />
aplikacije pesticida u zasadu kajsije. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(1): 65-74.<br />
Both type of application are lead in the same day with same weather condition in the same<br />
orchard and with indetical application rate. With special water-sensitive plates and measuring<br />
dishes was checked pesticide losses on soil and in orchard for both type of pesticide<br />
application.<br />
Tehno-economic analysis point to justification and worthwhile of selective pesticide<br />
application according to economic and exploitation aspect.<br />
Key words: tehno-economic, apricort orchard, air assisted sprayers, drift losses, pesticide<br />
application.<br />
Rad predstavlja deo istraživanja na projektu koje finansira Ministarstvo za nauku Republike<br />
Srbije: „Unapređenje energetskih i ekoloških efikasnosti traktora i mobilnih sistema“.<br />
Evidencioni broj projekta – TR-20<strong>07</strong>8.<br />
Primljeno: 17. 02. 2011. Prihvaćeno: 10. 03. 2011.<br />
74
Change language