11 Biografija Tesic.pdf - Poljoprivredna tehnika

Savremena poljoprivredna tehnika
Cont. Agr. Engng. Vol. 36, No. 1, 94-98, January 2010
PROF. DR MILOŠ TEŠIĆ – CEO RADNI VEK U POLJOPRIVREDNOJ
TEHNICI
Krajem septembra 2009. penzionisan je prof. Miloš Tešić – doajen poljoprivredne
tehnike u Srbiji, nakon 43,5 g. radnog staža. Skoro svim sadašnjim profesorima raznih
predmeta iz oblasti poljoprivredne tehnike na Poljoprivrednom fakultetu i Fakultetu
tehničkih nauka u Novom Sadu pre četiri decenije bio je asistent. Počeo je da radi pre više
od 40 g. kao asistent na Poljoprivrednom fakultetu, a posle 5 g. prešao je na Mašinski
fakultet, gde je i završio radni vek. Svo to vreme sarađivao je sa kolegama sa odeljenja za
poljoprivednu tehniku odnosno mehanizaciju poljoprivrede na oba fakulteta, te na oba bio
podjednako uvažavan. Kroz Vojvođansko i Jugoslovensko društvo za poljoprivrednu
tehniku, naša savetovanja i časopise doprinosio je opštem, ponekad i burnom opremanju
poljoprivrede savremenim mašinama. Dobro zna nemački i engleski, pa je celoga radnog
veka posle brojnih putovanja prenosio novosti iz razvijenih zemalja u Vojvodinu/Srbiju.
Krajem šezdesetih bio je godinu dana na studijama i usavršavanju u Stuttgartu, u jednom
tada, a i danas, od vodećih evropskih Instituta za poljoprivrednu tehniku gde je stekao
prijatelje sa kojima je sarađivao sledećih 30 g. Bio je kao kod kuće u institutima
poljoprivredne tehnike u Nemačkoj, Mađarskoj, Čehoslovačkoj, a uvažavan i u Rumuniji,
Italiji, Austriji. Uvek je podsticao studente i mlađe kolege na usavršavanje u inostranstvu, a
svojim ugledom i preporukom obezbedio im je mesto za usavršavanje u renomiranim
institutima. Više od 30 kolega je iskoristilo taj podsticaj. Imao je stroge kriterijume, u
svemu zahtevao visoki kvalitet. Njegovi doktoranti, magistranti i autori članaka objavljenih
u časopisima koje je uređivao ili za koje je pisao recenzije dobro su to upoznali. Potrebu za
stalnim usavršavanjem pokazao i ostvario je i na sebi; kako kaže svakih 7 g. imao je novo
područje rada. Poslednje je korišćenje obnovljivih izvora energije u poljoprivredi. To je
94

Prof. dr Miloš Tešić – ceo radni vek u poljoprivrednoj tehnici.
započeo, ali nije još realizovao, pa je na nama mlađima da i to što pre ostvarimo u praksi i
nauci.
Mnogo je rezultata njegovoga rada, koji se visoko cene kod univerzitetskih nastavnika.
Ovde ćemo nabrojati korektan prijateljski odnos sa saradnicima i kolegama, stalnu
spremnost da svakome mlađem kolegi i saradniku pomogne u istraživanju i dostizanju
željenoga cilja, članstvo u komisijama za odbranu doktorata na univerzitetima u Zagrebu,
Ljubljani i Minhenu, ponuda i predlog dekana Poljoprivrednog fakulteta u Göttingenu
ministru prosvete Donje Saksonije da ga prihvati na mesto redovnog profesora i direktora
Instituta za poljoprivrednu tehniku u Göttingenu, zavidan ugled Katedre i saradnika na
čijem je čelu bio dve decenije, te status dopisnog člana Vojvođanske akademije nauka i
umetnosti.
Vojvođansko društvo za poljoprivrednu tehniku i Nacionalno naučno društvo za
poljoprivrednu tehniku izražavaju zahvalnost prof. Milošu Tešiću za njegov veliki doprinos
razvoju poljoprivredne tehnike i obrazovanju inženjera poljoprivredne tehnike i inženjera
mehanizacije poljoprivrede u Vojvodini, pa mu želi da u dobrom zdravlju dugo koristi
zasluženu penziju.
Biografski podaci
TEŠIĆ dr Miloš, rođen je u Novom Sadu 1941. gde je završio gimnaziju «J.J. Zmaj»
1960, Mašinski fakultet - smer mehanizacije 1965. i poslediplomske studije iz oblasti
Upravljanje poslovnim sistemima 1974. sa magistarskim radom: Opravdanost i mogućnosti
razvoja mašina za obavljanje više operacija u jednom prohodu u oblasti predsetvene obrade
zemljišta, setve i đubrenja. Studirao je i na Mašinskom fakultetu u Stuttgartu 1968/69, te
Poljoprirednom fakultetu u Göttingenu 1975/76. Doktorirao je sa temom “Das Verdichten
unter Nährstoffaufschluss von Futterpflanzen in Matrizenpressen” (Sabijanje krmiva uz
oslobađanje hranljivih materija u presama sa matricama) 1977. na Univerzitetu Georg
August u Göttingenu/Nemačka.
Radio je u građevinskom preduzeću Neimar 1966-1967, a potom sve vreme na
Univerzitetu u Novom Sadu: od 1967-1972. na Poljoprivrednom fakuletu kao asistent za
predmet Konstrukcije poljoprivrednih mašina, a od 1973. na Mašinskom fakultetu, kasnije
FTN, u Novom Sadu, i to do 1978. kao asistent, a potom do 1984. docent, 1985-1989.
vanredni profesor i od 1989. redovni profesor za naučnu oblast Poljoprivredno mašinstvo.
Šef Katedre za poljoprivredno mašinstvo bio je od 1978-1999 kada je to mesto svojom
inicijativom prepustio mlađem kolegi. Direktor Instituta za mehanizaciju bio je od 1981-
1984. Ispred Reformske demokratske stranke Vojvodine bio je član Izvršnog odbora
skupštine grada Novog Sada zadužen za saobraćaj i puteve 1995. i 1996. Na
Fachhochschule Weihenstephan u Triesdorfu/Nemačka radio je kao profesor dva semestra
2001-2002. gde je na redovnim i poslediplomskim studijama predavao predmet
Poljoprivredna tehnika. Dopisni je član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti od 2004,
a generalni sekretar VANU od 2004-2008.
95

Prof. dr Miloš Tešić – ceo radni vek u poljoprivrednoj tehnici.
Rad u struci
Radio je na usavršavanju i razvoju mašina i postupaka za žetvu, doradu, transport i
korišćenje krmnog bilja i obnovljivih sirovina iz ratarstva, mašina za ubiranje i postrojenja
za sušenje lekovitog bilja, te postupaka za poboljšanje energetske efikasnosti u
poljopirvredi. Afirmaciju Katedre za poljoprivredno mašinstvo razvijao je kroz stalne
kontakte i dobru saradnju sa kolegama iz struke u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, u
Nemačkoj (Stuttgart, Göttingen, Freising, Bonn, Potsdam), Budimpešti-Gödöllo, Pragu,
Nitri. Studijski boravci u Francuskoj, Italiji, Kini, Poljskoj, Grčkoj, Albaniji i Austriji.
Kao docent i profesor radio je u brojnim telima za upravljanje i razvoj Instituta, Fakulteta
i Univerziteta. Na primer, dve decenije bi je šef Katedre za poljoprivredno mašinstvo, član
više kadrovskih i finansijskih komisija, nekoliko godina član Saveta Fakulteta tehničkih
nauka, zamenik predsednika Saveta FTN, kandidat na konkursu za dekana FTN, kandidat
za profesora i direktora Instituta za poljoprivrednu tehniku u Göttingenu, delegat FTN u
Zajednici mašinskih fakulteta Jugoslavije, član više komisija za nastavne planove i
programe, član Veća za razvoj, koordinaciju i međunarodnu saradnju Univerziteta u Novom
Sadu, ekspert SIZ-a za nauku Vojvodine, predsednik Komisije za mašinsku tehniku
Nastavno-naučnog veća Univerziteta 1994-1996, predsednik Komisije za poljoprivrednu
tehniku Nastavno–naučnog veća Univerziteta u Novom Sadu od 2002-2004. Član Komisije
ѕa mašinsku i poljoprivrednu tehniku Nastavno-naučnog veća Univerziteta u Novom Sadu
2004-2008. Predsednik Programa „400 mladih istraživača za put ka evropskoj integraciji“
Univerziteta u Novom Sadu i Izvršnog veća AP Vojvodine, od 2005-2008.
U okviru stručnih organizacija radio je kao član redakcije Tribine centra za uporedno
izučavanje društvenog i tehnološkog progresa, član Komisije pokrajinskih društvenih
saveta za izradu materijala "Osnovni pravci tehnološkog razvoja u Vojvodini" – grupa za
sekundarne sirovine, Agrarnog programa Vojvodine, predsednik Radne grupe za praćenje
realizacije plana proizvodnje poljoprivrdnih mašina u Vojvodini, član Komisije za izradu
jugoslovenskih standarda u oblasti poljoprivrednih mašina – dve decenije, član i zamenik
predsednika Centralne komisije za ocenu noviteta iz oblasti poljoprivrivredne tehnike na
Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, predsednik Saveta za biogoriva pri
Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine.
Sarađivao je sa poljoprivrednim gazdinstvima (Bečej, Subotica, Futog) u oblasti
planiranja i eksploatacije poljoprivrednih mašina, te fabrikama poljoprivrednih mašina
(Bratstvo - Subotica, Poljostroj - Odžaci, Novkabel - Novi Sad, Pobeda - Novi Sad) u
opredeljenju proizvodnog programa i razvoju poljoprivrednih mašina.
Prof. dr Miloš Tešić objavio je oko 250 radova u časopisima i na naučno-stručnim
skupovima u zemlji i inostranstvu, te uradio oko 40 projekata, studija, revizija i veštačenja.
U četrdesetak radova je koautor sa kolegama iz Nemačke. Autor je jednog univerzitetskog
udžbenika: „Principi rada mašina za ubiranje travnatih materijala“, FTN Novi Sad, 1983.
Rukovodilac je izrade i prvi koautor monogafije „Mogućnosti proizvodnje i korišćenja
biodizela u AP Vojvodini”, VANU Novi Sad 2008. Učesnik je ili rukovodilac desetak
istraživačko-razvojnih projekata koje su finansirali SIZ - Fond za naučni rad Vojvodine,
96

Prof. dr Miloš Tešić – ceo radni vek u poljoprivrednoj tehnici.
Ministarstvo nauke Srbije i Ministarstvo nauke i tehnologije Nemačke. Koautor je 7
tehničkih rešenja mašina koje su realizovane i primenjene u praksi. Koautor tri odobrena
patenta.
Kao jedan od osnivača i stalno aktivnih vodećih članova Vojvođanskog društva za
poljoprivrednu tehniku i Jugoslovenskog društva za poljoprivrednu tehniku, u kojima je
obavljao mnoge dužnosti, naglašavao je potrebu da svaki posao treba da se uradi tako da
rezultat bude vrhunskog kvaliteta i udovolji istinske kriterijume naučnosti, te da može da se
vrednuje u internacionalnim razmerama. Naročito je bio strog u pogledu kriterijuma
naučnosti i kvaliteta radova koji treba da budu štampani u časopisima, te kao mentor
diplomskih (oko 25), magistarskih (2) i doktorskih (6) disertacija. Bio član Izdavačkog
saveta i uređivačkog odbora, te urednik časopisa Savremena poljoprivredna tehnika 1991-
2003, a i časopisa Agricultural Engineering od osnivanja 1995 do 2003. Objavljivao je
radove u časopisima Savremena poljoprivredna tehnika, Revija agronomska saznanja,
Procesna tehnika i energetika u poljoprivredi, Agricultural Engineering, Landtechnik, Solar
and Wind Technology, International Agrophisics, Thermal Science. Radio je recenzije za
časopise: Savremena poljoprivredna tehnika, Revija agronomska saznanja, Agricultural
Engineering, Agricultural Engineering International, Thermal Science.
Za vreme celokupnoga rada prenosio je novosti i naprednu tehnologiju iz razvijenih
zemalja u privredu Vojvodine/Srbije. Početkom 2000-ih uočio je u razvijenim zemljama
Evrope početak primene obnovljivih izvora energije, pa je tokom poslednje decenije svojih
stručnih i naučnih aktivnosti radio na afirmaciji i razvoju postupaka proizvodnje i
korišćenja obnovljivih izvora energije, a pre svega biogasa. Na stvaranje uslova za njihovu
primenu u Srbiji uticao je od 2004-2008 i kao član Kolegijuma direktora nacionalnog
programa energetske efikasnosti, pri Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja Republike
Srbije, u svojstvu zamenika direktora za programe u oblasti obnovljivih izvora energije.
Predsednik je Saveta za biogoriva Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine.
Priznat u inostranstvu
Puno je radio na uspostavljanju saradnje i kontakata sa kolegama u srodnim institutima u
inostranstvu. Četiri godine radio je kao savetnik Fabrike poljoprivrednih mašina
Mengele/Günzburg - Nemačka u Jugoslaviji. Nakon priprema koje je on sproveo 1984. g.
došlo je do potpisivanja ugovora o razmeni nastavnika i saradnika Univerziteta u Novom
Sadu i Pragu/Suchdol. Godinama je dovodio kolege iz Nemačke na savetovanja
Vojvođanskog i Jugoslovenskog društva za poljoprivrednu tehniku da referišu o novostima
u poljoprivrednoj tehnici.
Uz podršku fondacije Alexander von Humboldt radio je istraživanja za doktorsku
disertaciju u Göttingenu 1975-1977. i u Institutu za poljoprivrednu tehniku u tropima i
subtropima u Stuttgart-Hohenheimu 1992. Još 1968/69. deset meseci se usavršavao u
Institutu za poljoprivrednu tehniku u Stuttgart-Hohenheimu i studirao na Mašinskom
fakultetu u Stuttgartu. Nekoliko puta bio je član komisija za odbranu magistarskih teza i
doktorskih disertacija na Univerzitetima u Zagrebu, Ljubljani i Minhenu. Od 1986. do
sankcija uvedenih Jugoslaviji 1992. rukovodio je delom zajedničkog nemačko-
97

Prof. dr Miloš Tešić – ceo radni vek u poljoprivrednoj tehnici.
jugoslovenskog naučnoistraživačkog projekta, koji je sredstvima Nemačkog ministarstva za
nauku i tehnologiju realizovan sa Institutom za poljoprivrednu tehniku u tropima i
subtropima u Stuttgart-Hohenheimu, na razvoju postrojenja i postupaka za solarno sušenje
lekovitog bilja. Dva tada mlada istraživača iz Nemačke koji su tih godina radili pod
rukovodstvom prof. Tešića u Bačkom Petrovcu, danas su profesori na Univerzitetima u
Stuttgart-Hohenheimu i u Kasselu. Kada su nakon sankcija prvi put odobreni TEMPUS
projekti Evropske unije za Univerzitete u Jugoslaviji (2002) bio je rukovodilac jednoga od
ukupno četiri odobrena projekta u kojima su učestvovali saradnici Univerziteta u Novom
Sadu, sa kolegama sa Univerziteta u Stuttgartu, Wageningenu, Solunu, Viterbu i Prištini.
Široki vidici
Na početku tragičnih događanja na prostorima bivše Jugoslavije jedan je od inicijatora i
osnivača Novosadskog kluba i Vojvođanskog kluba, u kome je aktivan do 1996. Inicijator
je osnivanja i prvi predsednik Kluba stipendista Alexander von Humboldt Stiftung i DAAD
pri Univerzitetu u Novom Sadu (2001-2004). Bio je i predsednik Društva za nemački jezik
i kulturu u Vojvodini od 2006. do 2008. g.
U drugoj polovini devedesetih, kada su većini stručnjaka iz Jugoslavije uskraćeni
kontakti sa kolegama u inostranstvu, on ih nije prekidao, pa piše o potrebi reforme studija i
obrazovanja inženjera, trendovima razvoja poljoprivrede i poljoprivredne tehnike, te
ukazuje na promene koje se mogu očekivati u Vojvodini. Početkom 2000-ih posebno se
angažuje da se kroz savremeno obrazovanje smanje štetne posledice decenijske izolacije
Srbije. Njegovim angažovanjem petnaestak diplomiranih inženjera poljoprivrede,
mašinstva i elektrotehnike dobilo je nemačke DAAD i Humboldt stipendije za
jednogodišnje usavršavanje ili dvogodišnje poslediplomske studije, odnosno istraživanja za
doktorat u Nemačkoj.
Prof. dr Miladin Brkić
Prof. dr Milan Martinov
98