UF - 05.pdf

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA
Predmetni nastavnik : Dr MARKO IVANIŠ, docent
Nedelja 5 – Biznis plan u funkciji upravljanja
finansijama preduzeća
1

1. BIZNIS PLAN
- pojam i definisanje -
• U leksikonima menadžmenta pod pojmom “planiranje” najčešće se
podrazumeva izbor između mogućih alternativnih tokova budućih aktivnosti.
• Planiranje - predstavlja primarnu menadžment funkciju pomoću koje se
određuje kako se ciljevi ostvaruju, koja sredstva treba uložiti da bi se ciljevi
ostvarili i koji su to ekonomski i drugi efekti koji će se time postići.
• Plan - predstavlja “proizvod” ili “dokument” procesa planiranja. On sadreži
kvantitativno i kvalitativno utvrđene ciljeve i akcije za njihovu realizaciju.
• Planom se preciziraju : (a) sredstva za ostvarenje ciljeva, (b) odgovornost za
preuzimanje akcija, i (c) stepen uspešnosti koji se realno može dostići.
• U kontekstu navedneog, biznis plan je najbolje deifnisati kao “skup ciljeva,
politika, stratgeija i seta pojedinačnih programa aktivnosti za implementaciju
izabrane koncepcije biznisa”.
• Biznis plan je u savremenim privrednim uslovima postao izuzetno moćno
“oružje” (oruđe ili instrument) za upravljanje finansijama preduzeća.
2

• Biznis plan se radi za svaku poslovnu godinu, i u tom smislu on predstavlja
jednogodišnji okvir za razmišljanje o poslovnim aktivnostima preduzeća.
• Biznis plan je uvek usklađen sa strategijskim planom preduzeća.
• Biznis plan čine : kratkoročni ciljevi i strategije poslovnih funkcija preduzeća
(marketing, proizvodnja, istraživanje i razvoj, organizacija, finansije itd.).
• U biznis planu su uključena sva tri nivoa menadžmenta : (a) vrhovni (top)
menadžment, (b) srednji nivo menadžmenta i (c) operativni menadžment.
• Biznis plan koji obuhvata vremenski period od 1 godine, uglavnom je tipičan za
postojeća preduzeća i postojeće strategijske poslovne jedinice u okviru tzv.
“divizionalizovanog” preduzeća koje neguje proces strategijskog planiranja i ima
prethodno usvojen strategijski plan preduzeća.
• Biznisplan koji obuhvata vremenski period do 5 godina, najčešće je tipičan za
preduzeća u osnivanju (nastajanju), gde biznis plan u sebi sadrži strategijske,
taktičke i operativne odluke.
3

Osnovne razlike između biznis plana
standardnog poslovnog plana
STANDARDNI PLAN
Redovno se donosi
Vezan je za datume
Uključuje sve projekte u preduzeću
Izrađuje ga planska služba u preduzeću
Usmeren je ka internom okruženju
Cilj je usklađivanje svih poslovnih aktivnosti
Veoma je precizan i pouzdan
Ima jednokratna obeležja
(nisu dozvoljene korekcije i izmene)
BIZNIS PLAN
Vanredno se donosi
Vezan je za promene
Uključuje samo nove projekte
Izrađuje ga razvojna služba u preduzeću
Usmeren j eeksternom okruženju
Cilj je dobijanje podrške za nove projekte
Manje je precizan i pouzdan
Ima kontinuelna obeležja
(dozvoljene su korekcije i izmene)
4

2. SVRHA IZRADE
BIZNIS PLANA
• Biznis plan predstavlja osnovu uspešnog poslovanja svakog preduzeća. Analogno
tome, on je veoma značajan instrument upravljanja preduzećem.
• Biznis plan kao planski dokument, koristi se za interne i eksterne svrhe.
• Interna svrha biznis plana ogleda se u sledećem :
(1) Identifikovanje snaga i slabosti u poslovanju preduzeća;
(2) Sagledavanje budućih pravaca poslovanja preduzeća;
(3) Obezbeđivanje kontrole, gde BP podseća na kritične tačke poslovanja;
(4) Obezbeđivanje efektivne koordinacije svih menadžerskih aktivnosti;
(5) Merenje efikasnosti preduzeća u celini i njegovih organizacionih delova;
(6) Daje osnovni okvir za donošenje ključnih upravljačkih odluka;
(7) Sredstvo edukacije, harmonizacije i motivacije ključnih (top) menadžera;
(8) Pruža osnovu za brzo reagovanje na “turbulentne” uslove poslovanja.
5

• Eksterna svrha biznis plana ogleda se u sledećem :
(1) Može se koristiti kao osnova za dobijanje finansijskih sredstava od
eksternih investitora (institucija ili pojedinaca):
(2) Može poslužiti kao dobra osnova za upoznavanje eksternih interesnih
struktura za upoznavanje sa ciljevima, specifičnostima poslovnog procesa i
ostvarenim poslovnim performansama preduzeća (stejkholderi, država itd).
(3) Može se koristiti za izražavanje namera preduzeća u cilju sprečavanja ili
neutralisanja akcija konkurencije (ili nosilaca ekonomske politike).
• Ako je biznis plan namenjen da posluži kao osnova za dobijanje finansijskih
sredstava od potencijalnih investitora (kreditora) onda on treba da pruži :
(a) Dokaze o tržišnoj orijentaciji projekta koji je predmet biznis plana;
(b) Dokaze o prihvatanju konkretnog programa od strane kupaca;
(c) Dokaze o potrebnim finansijskim performansama investicionog projekta;
6

3. OSNOVNE FAZE (KORACI)
U IZRADI BIZNIS PLANA
Organizacija planskog
procesa
1) Organizacija procesa planiranja ;
2) Dijagnoza situacije i predviđanje okruženja ;
3) Definisanje ciljeva (i stratgeija) ;
4) Izrada planova poslovnih funkcija ;
5) Izrada finansijskog plana ;
6) Izrada biznis plan dokumenta.
Dijagnoza stanja
Definisanje ciljeva
Izrada planova
poslovnih funkcija
Izrada finansijskog
plana
Izrada biznis plana
7

• 1) Organizacija procesa planiranja – predstavlja osnovni preduslov “biznis
planiranja”. Ona obuhvata postavljanje osnovnih parametara i ciljeva planiranja,
podelu odgovornosti i alokaciju vremena i resursa.
• 2) Dijagnoza stanja (sa predviđanjem okruženja) – obuhvata dvostruke aktivnosti:
(a) Ocenu internih mogućnosti preduzeća u smislu identifikovanja njegovih jakih i
slabih strana, kao i analizu prošlih finansijskih performasi ;
(b) Ocenu eksternih trendova razvoja, u smislu identifikovanja šansi i pretnji iz
okruženja, kao i procenu njihovog uticaja na buduće performanse.
• 3) Definisanje ciljeva – odnosi se na željena stanja ili nivoe aktivnosti kojima
preduzeće teži. Ciljevi se mogu formulisati na nivou preduzeća, poslovne jedinice
ili poslovne funkcije.
• 4) Izrada planova poslovnih funkcija – odnosi se na planove marketinga,
proizvodnje (uključujući i plan nabavke materijala), istraživanja i razvoja,
organizacije i upravljanja (uključujući i plan kadrova). Prema prioritetu izrade na
prvom mestu je plan marketinga, a ostali planovi se izvode iz njega.
8

• 5) Izrada finansijskog plana (budžeta) – započinje nakon izrade planova poslovnih
funkcija. Finansijski plan predstavlja 3 (tri) osnovne projekcije : bilansa uspeha,
bilansa stanja, i gotovinskog toka. Osim ovih projekcija, ovaj plan sadrži i
projekcije tzv. racia (relativnih veličina) koji najbolje pokazuju poboljšanje ili
pogoršanje pojedinih performansi preduzeća. Finansijski plan može biti osnova za
reviziju planova poslovnih funkcija.
• 6) Izrada biznis plana – odnosi se na biznis plan u pisanoj formi (skup teksta, tabela
i grafikona). Biznis plan kao dokument, treba da počinje tzv. izvršnim rezimeom, a
zatim se daje plan marketintga, plan proizvodnje, plan istraživanja i razvoja, plan
organizacije i upravljanja, finansijski plan i na kraju prilozi (dodaci) uz biznis plan.
• Međutim, imajući u vidu osnovne metodološke okvire za izradu biznis planova,
moglo bi se reći da bazične (ključne) segmente biznis plana čini: (a) Izvršni rezime
biznis plana; (b) Marketing segment biznis plana; (c) Proizvodni segment biznis
plana; i (d) Finansijski segment biznis plana.
9

a) Rezime biznis plana
• Rezime biznis plana predstavlja skraćeni prikaz (1-3 strane) integralnog teksta
biznis plana. On je posebno značajan segment biznis plana jer sadrži dovoljno
bitnih elemenata za preliminarnu ocenu podobnosti investicionog projekta za
kreditiranje.
• Rezime biznis plana najčešće se daje u formi obrazaca koji sadrže rekapitulirane
odgovore na osnovna pitanja koja biznis plan detaljno obrađuje. Ova pitanja se
uglavnom kategorijuju na dve osnovne grupe, to su : (1) Podaci o investitoru, i (2)
Podaci o biznis planu.
• Rezime predstavlja najkritičniji deo biznis plana, budući da od njega najviše zavisi
koliko će potencijalni investitori biti zainteresovati za konkretnu biznis ideju. Ako
ih rezime zainteresuje, onda analiziraju celokupan integralni tekst biznis plana.
Zbog toga, rezime mora biti kratak, koncizan i atraktivan.
• Ono što rezime biznis plana mora da pruži, jeste definisanje odgovora na pitanja :
šta, kako, zašto i gde. Po pravilu, rezime se sastavlja na kraju izrade biznis plana,
odnosno nakon kompletiranja svih elemenata projekta.
10

) Marketing segment
biznis plana
• Marketing plan predstavlja pisani segment biznis plana koji obuhvata sve
aktivnosti marketinga, uključujući i kontrolu. Osnovni cilj procesa planiranja
marketinga jeste izrada adekvatnog marketing plana koji treba da sadrži
nekoliko značajnih aktivnosti i elemenata, to su :
(1) Segmentacija tržišta i određivanje ciljnog tržišta;
(2) Određivanje potencijalnih kupaca (potencijalnog tržišta);
(3) Identifikovanje i opis konkurencije;
(4) Procena tržišnog udela na ciljnom tržištu;
(5) Određivanje prodajne cene proizvoda ili usluga;
(6) Određivanje strategije prodaje.
• Planiranje marketinga predstavlja veoma složen proces koji uključuje ocenu
povoljnih tržišnih šansi i resursa preduzeća, određivanje ciljeva marketinga,
strategija, taktika, načina provere i kontrole.
• Marketing plan predstavlja “srce” biznis plana (sve se proverava na tržištu).
11

Struktura marketing plana
1) Rezime marketing plana
2) Analiza situacije u okruženju
3) Analiza tržišne situacije
4) Analiza povoljnih šansi i pretnji
5) Opis snaga i slabosti preduzeća
6) Popis resursa preduzeća
7) Opis ciljeva marketinga
8) Prikaz strategije marketinga
9) Finansijske projekcije i budžet
10) Standardi kontrole
12

c) Proizvodni segment
biznis plana
• Pri razmatranju plana proizvodnje treba imati u vidu plan prodaje, budući da
postoji njihova međusobna uslovljenost u smislu sledećeg : (a) plan prodaje ne
može se realizovati dok se ne sagleda i utvrdi plan proizvodnje, i (b) plan
proizvodnje ne može se realizovati dok se ne sagleda i utvrdi plan prodaje.
• Po svom sadržaju, plan proizvodnje treba da obuhvati sve planske zadatke iz
kojih se može sagledati sledeće :
(1) Šta treba proizvoditi po vrstama proizvoda;
(2) Koji se ukupan obim proizvodnje planira;
(3) Koji se obim proizvodnje planira po oblicima proizvoda;
(4) Koji se obim proizvodnje planira po proizvodnim jedinicama;
(5) Način proizvodnje (masovna, maloserijska, ručna);
(6) Dinamika proizvodnje;
(7) Stepen iskorišćenosti kapaciteta;
(8) Održavanje sredstava za rad.
13

Struktura proizvodnog plana
(1) Analiza lokacije - podrazumeva prezentovanje osnovnih podataka o izboru
optimalnog mesta preduzeća (makro i mikro lokacija), pri čemu se analizom
vrednovanja lokacijskih faktora vrši izbor i konačno odlučivanje.
(2) Potrebe proizvodnje - podrazumeva opis tehnološkog procesa kojim se
proizvod stvara, pri čemu se daju i podaci o izabranoj tehnologiji i opremi.
(3) Definisanje potrebnih sirovina i materijala - podrazumeva prikaz sirovina i
materijala za poterebe proizvodnje (domaćih i uvoznih), i načina nabavke.
(4) Radna snaga - podrazumeva da se na osnovu izabrane tehnologije, mašina
i opreme, konkretno odredi i struktura potrebne radne snage za proizvodnju
prethodno definisanog broja i kvaliteta proizvoda.
(5) Troškovi - podrazumevaju procenu trošenja faktora proizvodnje. Pri tome,
troškovi po jedinici proizvoda nazivaju se cena koštanja.
Cena koštanja, predstavlja donju granicu za formiranje prodajne cene
proizvoda, dok gornju granicu formiranja prodajne cene najčešće određuje
konkurencija.
14

d) Finansijski segment
biznis plana
• Finansijski plan je poslednji segment biznis plana i kao takav on objedinjuje i
usklađuje sve neutralno iskazane materijalne planove iz prethodnih segmenata
biznis plana, tako da od svih njih formira finansijsku celinu. Zbog toga, u
praksi se često kaže da finansijski plan čini “krvotok” biznis plana.
• Finansijski segment biznis plana mora da pruži odgovore na nekoliko važnih
pitanja, među kojima treba posebno izdvojiti sledeće :
1) Koliko je novca potrebno za početak “biznisa”,
2) Koja je tačka rentabilnosti;
3) Koji je planirani bilans uspeha;
4) Koji je planirani bilans stanja;
5) Kakav je plan novčanih tokova;
6) Kakva su predviđanja profita;
7) Koji su ostali pokazatelji uspešnosti poslovanja;
8) Kakva je osetljivost projekta na određene promene.
15

1) Koliko je novca potrebno
za početak
“biznisa”
• Da bi se dobio zadovoljavajući odgovor na postavljeno pitanje, isto treba
posmatrati u nešto širem smislu :
(a) Koliko novčanih sredstava treba da bi se započeo konkretan “biznis”, i
(b) Koliko će novca trebati da se ostane u “biznisu”.
• Na prvo pitanje – dolazi se do odgovora obračunom svih inicijalnih ulaganja i
početnih troškova vezanih za samo pokretanje konkretnog “biznisa”. Ovo
podrazumeva utvrđivanje vrednosti : poslovnog prostora, objekata, robe,
licenci, dozvola, osiguranja, reklame, kao i svih drugih izdataka koji se
očekuju pre početka “biznisa”.
• Na drugo pitanje – dolazi se do odgovora tako što se svi projektovani troškovi
podele na dva dela, i to :
(a) Početni (neodložni) troškovi - koji se pokrivaju pre nego što biznis krene,
(b) Budući (operativni) troškovi – koji se pokrivaju u periodu tzv. operativnog
biznisa tj. kada prihodi počnu da značajnije pristižu.
16

Primer proračuna potrebnih
obrtnih sredstava
(za startnu godinu biznisa)
R. br.
O B R T N A S R E D S T V A
Godišnje
potrebe
Dani vezivanja
Koeficijent
obrta
Potreban iznos
(€)
1.
Zalihe materijala
25.200
30
12
2.100
2.
Proizvodnja u toku
63.144
5
72
877
3.
Zalihe gotovih proizvoda
63.240
3
120
527
4.
Potraživanja od kupaca
72.000
15
24
3.000
5.
Sredstva na žiro-računu
72.000
2
180
400
A.
Ukupne potrebe (1–5)
-
-
-
6.904
6.
Dobavljači
25.200
12
30
840
7.
Amortizacija
1.788
30
12
149
8.
Bruto zarade
20.160
30
12
1.680
9.
Obaveze iz dobiti
1.620
30
12
135
B.
Ukupno iz tekućeg poslovanja (6–8)
-
-
-
2.804
Ukupna trajna obrtna sredstva (A-B)
4.100
17

Primer proračuna potrebnih
ukupnih ulaganja
(predračunska vrednost investicije)
A.
ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA
Jed. mere
Količina
Vrednost
(€)
Obezbeđeno
(da – ne)
1.
Poslovni plac
ar
5
2.000
Da
2.
Proizvodna hala
m2
80
20.000
Da
3.
Dostavno vozilo 3t
kom
1
3.000
Da
4.
Mašina za savijanje
kom
1
1.000
Ne
5.
Aparat za elektro-zavarivanje
kom
1
1.000
Ne
6.
Mobilna bušilica
kom
2
1.200
Ne
7.
Ostala ulaganja (dozvole, projekti)
-
-
1.500
Ne
A.
Svega ulaganja u stalna sredstva
-
-
29.700
Da – Ne
B.
Svega ulaganja u obrtna sredstva
-
-
4.100
Ne
1.
Obezbeđena ulaganja
-
-
25.000
Da
2.
Neobezbeđena ulaganja
-
-
8.800
Ne
C.
UKUPNA ULAGANJA (A + B)
-
-
33.800
Da - Ne
18

2) Prelomna tačka
rentabilnosti
• Prelomna tačka rentabilnosti ili “prag” rentabilnosti predstavlja onaj obim
prodaje gde su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima (troškovima).
• Prelomna tačka rentabilnosti je određena onim obimom proizvodnje i prodaje
pri kojem se granični troškovi proizvodnje izjednačavaju sa prihodima po
jedinici proizvoda.
• Prelomna tačka rentabilnosti se izražava numerički i grafički u finansijskom
planu, a u cilju izračunavanja prelomne tačke može se koristiti formula :
N = UFT / C – VT
gde upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje :
N – proizvedena i prodata količina proizvoda za sve periode projekcije.
UFT – ukupni fiksni troškovi proizvodnje za sve periode projekcije.
C – prodajna cena proizvoda.
VT – varijabilni troškovi po jedinici proizvoda za sve periode projekcije.
Primer proračuna prelomne tačke rentabilnosti daje se u sledećoj tabeli :
19

Primer proračuna prelomne
tačke rentabilnosti
R. br.
P O Z I C I J E
UKUPNO
PO JEDINICI
(€)
1.
Planirana cena novog proizvoda (C)
5,00
2.
Planirana proizvodnja novog proizvoda
103.600
3.
Sirovine
322.000
4.
Ostali materijal, gorivo i energija
24.000
5.
Trškovi direktnog rada za novi proizvod
11.110
6.
Varijabilni troškovi novog proizvoda (3+4+5) (VT)
357.110
3,45
7.
Amortizacija nove nabavljene opreme i objekata
6.000
8.
Troškovi finansiranja
6.500
9.
Fiksni troškovi (7+8) (UFT)
12.500
10.
Prelomna tačka rentabilnosti (N = UFT / C – VT)
8.065
Prelomna tačka = 12.500 / 5,00 – 3,45 = 8.065 kom.
20

Grafičko izražavanje avanje prelomne
tačke rentabilnosti
Y
P R I H O D I
DONJA GRANICA RENTABILNOSTI
ZONA
DOBITKA
VARIJABILNI TROŠKOVI
ZONA
GUBITKA
OBIM REALIZACIJE PROIZVODA
FIKSNI TROŠKOVI
T R O Š K O V I
X
21

3) Planirani bilans uspeha
• Planirani bilans uspeha je jedan od osnovnih, standardnih novčanih tokova,
koji odslikava kratkoročnu uspešnost poslovanja preduzeća (uspešnost na
godišnjem nivou). Njegova suština je jednostavna jer se svodi na zbirno
prikazivanje svih prihoda i svih rashoda tj. utvrđivanje njihovog salda,
odnosno dobiti (profita) ili gubitka, kao sintetičkog pokazatelja uspešnosti
poslovanja preduzeća u toku jedne godine.
• Planirani bilans uspeha radi se tabelarno (u formi tabele) da bi se na taj način u
preglednoj formi mogli iskazati i pratiti svi prihodi i rashodi, što ujedno treba
da omogući i izračunavanje dobitka (profita).
• U savremenoj privrednoj praksi, mogu se pojaviti različiti prihodi i rashodi
koje treba poznavati i projektovati u konkretan plan bilansa uspeha. U tom
kontekstu, mogu se dodavati i brisati konkretne vrste prihoda i rashoda, koji
pre svega, odgovaraju konkretnom “biznisu” koji je predmet biznis plana.
Međutim, pri tome treba maksimalno voditi računa o tome da se ne objedinjuje
suviše vrsta prihoda ili rashoda pod jednom stavkom, budući da se tako gubi
kontrola nad pojedinačnim stavkama koje treba da sadrži plan bilansa uspeha.
22

Planirani bilans uspeha
- primer proračuna
-
R. br
P O Z I C I J E
Godina 1
Godina 2
Godina 3
Godina 4
Godina 5
1.
UKUPNI PRIHODI
189.000
252.000
252.000
252.000
252.000
2.
UKUPNI RASHODI
164.241.
201.348
200.271
199.396
199.329
2.1.
Materijalni troškovi
107.285
143.046
143.046
143.046
143.046
2.2.
Nematerijalni troškovi
20.000
20.000
20.000
20.000
20.000
2.3.
Amortizacija
2.803
2.803
2.803
2.803
2.803
2.4.
Plate
33.480
33.480
33.480
33.480
33.480
2.5.
Kamate
673
2.019
942
67
0
3.
DOBIT (1-2)
24.759
50.652
51.729
52.604
52.671
4.
POREZ NA DOBIT
4.952
10.130
10.346
10.521
10.534
5.
NETO DOBIT (3-4)
19.807
40.522
41.383
42.083
42.137
23

4) Planirani bilans stanja
• Planirani bilans stanja radi se unapred, pre nego što se složi ukupna matrica
“biznisa”. On unapred pokazuje potrebnu aktivu (sredstva) i pasivu (izvore
sredstava) koje je potrebno formirati da bi se biznis odvijao.
• Planirani bilans stanja, na jednoj strani iskazuje imovinu, a na drugoj strani
kapital i obaveze, pri čemu mora postojati jednakost između imovine i kapitala
(uvećanog za obaveze).
• Osnovna uloga planiranog bilansa stanja ogleda se u tome da ilustruje promene
koje se očekuju u finansijskoj strukturi preduzeća i to kao posledice efekata
eksploatacije investicionog projekta.
• Analiza promena u finansijskoj strukturi preduzeća treba, pre svega, da pokaže
na koji način će se menjati tzv. “finansijski leveridž”, odnosno stepen
zaduženosti preduzeća tokom životnog veka investicionog projekta.
• U formalnom pogledu, bilans uspeha se najčešće daje u tabelarnom obliku gde
se najpre iskazuje imovina, a zatim kapital i obaveze. Sažeti planirani bilans
stanja može se prikazati u uprošćenoj formi na sledeći način :
24

Planirani bilans stanja
- primer proračuna
-
R.
br
P O Z I C I J E
Bazna
godina
Godina 1
Godina 2
Godina 3
Godina 4
Godina 5
A K T I V A
1.
Stalna imovina
5.500
34.200
32.900
31.600
30.300
29.000
2.
Dugoročna potraživanja
-
-
-
-
-
-
3.
Obrtna imovina
29.814
35.770
39.945
51.294
69.011
92.545
4.
A V R
-
-
-
-
-
-
5.
Poslovna aktiva (1+2+3+4)
35.314
69.970
72.845
82.894
99.311
121.545
6.
Vanposlovna aktiva
-
-
-
-
-
-
7.
Ukupna aktiva (5+6)
35.314
69.970
72.845
82.894
99.311
121.545
PASIVA
8.
Kapital
10.100
20.100
20.100
20.100
20.100
20.100
9.
Dugoročna rezervisanja
4.500
3.000
3.000
2.500
1.000
1.000
10.
Obaveze
6.830
29.099
26.097
22.547
17.839
14.331
11.
P V R
-
-
-
-
-
-
12.
Poslovna pasiva (8+9+10+11)
35.314
69.970
72.845
82.894
99.311
121.545
13.
Vanposlovna pasiva
-
-
-
-
-
-
14.
Ukupna pasiva (12+13)
35.314
69.970
72.845
82.894
99.311
121.545
25

5) Plan novčanih tokova
• Plan novčanih tokova (priliva i odliva) pruža uvid u likvidnost projekta.
• Preko plana novčanih tokova predviđaju se fluktuacije (oscilacije) na nivou
priliva i odliva finansijskih sredstava u različitim periodima “biznisa”. Pri
tome, finansijski je opravdan (zdrav) samo onaj “biznis” u kojem su ukupni
prilivi novčanih sredstava uvek u zbiru veći od ukupnih odliva sredstava.
• Za izradu planiranog (projektovanog) bilansa novčanih tokova koriste se
podaci iz planskog bilansa uspeha i planskog bilansa stanja. Drugim rečima, za
sastavljanje planiranog bilansa tokova gotovine (plana novčanih tokova)
koristi se projektovani neto dobitak iz bilansa uspeha, kao i planirane promene
na pozicijama projektovanih bilansa stanja.
• Za projektovanje bilansa novčanih tokova koristi se (zbog jednostavnosti)
“indirektna metoda” po kojoj se iskazani neto dobitak u bilansu uspeha
koriguje za nenaplaćene prihode i nenaplaćene rashode. Osim toga, potrebno
je neto dobitak korigovati i za sve one poslovne promene koje se ne
evidentiraju na prihodima i rashodima, a uključuju prilive i odlive novca.
26

Za projektovanje bilansa novčanih tokova koristi se
“indirektna metoda” po kojoj se prilivi i odlivi sredstava
utvrđuju na osnovu sledećih elemenata :
1. PRILIVI SREDSTAVA
a) Dobitak iz bilansa uspeha
b) Amortizacija
c) Smanjenje pozicija aktive bilansa stanja
d) Povećanje pozicija pasive bilansa stanja
2. ODLIVI SREDSTAVA
a) Gubitak iz bilansa uspeha
b) Povećanje pozicija aktive bilansa stanja
c) Smanjenje pozicija pasive bilansa stanja
3. NETO NOVČANI TOK (1 – 2)
4. POČETNO STANJE
5. KRAJNJE STANJE (3 + 4)
Zašto se amortizacija nalazi u
prilivu kod bilansa novčanih
tokova
- Zato što se ovde za izradu bilansa
novčanih tokova koristi indirektna
metoda.
- Po indirektnoj metodi izrade bilansa
novčanih tokova - novčani prilivi iz
poslovnih aktivnosti su ZBIR neto
dobitka i amortizacije.
- Po direktnoj metodi izrade bilansa
novčanih tokova – novčani prilivi iz
poslovnih aktivnosti su RAZLIKA
između neto prihoda od prodaje i
povećanja potraživanja od kupaca.
(Povećanje ili smanjenje osnovnih sredstava se uzima “neto”, tj. smanjenje vrednosti
osnovnih sredstava za obračunatu amortizaciju se ne prikazuje u novčanom toku).
27

Plan novčanih tokova
- primer proračuna
-
Red.
broj
P O Z I C I J E
Godina 1
Godina 2
Godina 3
Godina 4
Godina 5
1.
P R I L I V I
37.455
7.177
15.399
23.925
27.043
1.1.
Neto dobitak
3.887
5.877
14.099
22.625
25.743
1.2.
Amortizacija
1.300
1.300
1.300
1.300
1.300
1.3.
Smanjenje obrtnih sredstava
-
-
-
-
-
1.4.
Smanjenje dugoročnih potraživanja
-
-
-
-
-
1.5.
Smanjenje A V R i vanposlovne aktive
-
-
-
-
-
1.6.
Povećanje obaveza
22.269
-
-
-
-
1.7.
Povećanje osnovnog kapitala
10.000
-
-
-
-
1.8.
Povećanje rezervi
-
-
-
-
-
1.9.
Povećanje dugoročnih rezervisanja
-
-
-
-
-
1.10
Povećanje P V R i vanposlovne pasive
-
-
-
-
-
1.11
Prodaja osnovnih sredstava i nematerijalnih
ulaganja
-
-
-
-
-
28

Plan novčanih tokova
- primer proračuna
-
Red.
broj
P O Z I C I J E
Godina 1
Godina 2
Godina 3
Godina 4
Godina 5
2.
O D L I V I
32.565
7.123
7.200
8.120
5.695
2.1.
Povećanje obrtnih sredstava
6.666
4.690
3.858
992
3.492
2.2.
Povećanje dugoročnih potraživanja
-
-
-
-
-
2.3.
Smanjenje obaveza
-
3.002
3.550
4.708
3.508
2.4.
Povećanje A V R i vanposlovne aktive
-
-
-
-
-
2.5.
Smanjenje osnovnog kapitala
-
-
-
-
-
2.6.
Smanjenje rezervi
-
-
-
-
-
2.7.
Smanjenje dugoročnih rezervisanja
1.500
-
500
1.500
-
2.8.
Smanjenje P V R i vanposlovne pasive
-
-
-
-
-
2.9.
Ulaganja u osnovna sredstva i nem. ulag.
30.000
-
-
-
-
3.
NETO NOVČANI TOK (1- 2)
- 710
- 514
7.491
16.725
20.043
4.
POČETNO STANJE
17.314
16.604
16.090
23.580
40.305
5.
KRAJNJE STANJE (3 + 4)
16.604
16.090
23.580
40.305
60.348
29

6) Predviđanja profita
• Profit predstavlja osnovni pokazatelj ostvarenog viška poslovnih prihoda u
odnosu na nastale troškove (u novcu, materijalu, opremi, vremenu itd.).
• Profit je svojevrsna kompenzacija preduzetnicima (vlasnicima “biznisa”) za
kapital i rad koji su uložili u oređenu vrstu poslovanja, kao i rizik kojem su se
pri tome izložili.
• Da bi uspešno poslovale, firme konstantno moraju zadovoljavati potrebe
svojih kupaca. Na taj način, profit kao osnovni cilj poslovanja navodi vlasnike
“biznisa” (preduzetnike) da u svoje poslovanje uključe sve one resurse koji će
na najbolji način poslužiti zadovoljenju potreba kupaca.
• Pozitivna razlika između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda predstavlja
finansijski rezultat preduzeća u smislu dobiti (profita). Međutim, moguće je
predvideti (projektovati) i negativan finansijski rezultat (gubitak). To je slučaj
u prvoj godini poslovanja, kada se biznis planom svesno predviđa gubitak.
• Profit je moguće utvrditi primenom dve osnovne metode : (a) na bazi
obračuna ukupnih troškova, i (b) na bazi obračuna varijabilnih troškova.
30

Metode obračuna profita
1. OBRAČUN PROFITA NA BAZI
UKUPNIH TROŠKOVA
2. OBRAČUN PROFITA NA BAZI
VARIJABILNIH TROŠKOVA
Prihodi od prodaje
Prihodi od prodaje
minus
Cena koštanja prodatih proizvoda
minus
Varijabilni troškovi
BRUTO DOBITAK
MARGINALNI DOBITAK
minus
Troškovi prodaje
minus
Fiksni troškovi
minus
Troškovi uprave i administracije
POSLOVNI DOBITAK - PROFIT
minus
Amortizacija
minus
Kamate
POSLOVNI DOBITAK – PROFIT
DOBITAK – PROFIT
PRE OPOREZIVANJA
minus
Kamate
minus
Porez na dobitak (profit)
DOBITAK - PROFIT
NETO DOBITAK - PROFIT
PRE OPOREZIVANJA
minus
Porez na dobitak (profit)
NETO DOBITAK - PROFIT
31

7) Pokazatelji uspešnosti poslovanja
• Osim do sada prikazanih projekcija (bilansa i profita), u finansijskom
segmentu biznis plana mogu se koristiti i drugi opšti pokazatelji, pre svega,
vezano za ocenu uspešnosti poslovanja tj. profitabilnosti.
• U kontekstu navedenog, osnovni indikatori (racia) uspešnosti poslovanja su:
a) Racio profitabilnosti, c) Racio solventnosti, i
b) Racio likvidnosti, d) Racio obrtnog kapitala
• Takođe, kao pokazatelji se mogu dati i tzv. statički pokazatelji ocene
efektivnosti investicije (biznisa), među kojima su najznačajniji :
(a) Stopa akumulativnosti projekta: (b) Vreme vraćanja ulaganja:
ND (neto dobit) PVI (predračunska vrednost
SA = ---------- VVU = -------- investicije)
PVI (predračunska vrednost ND (neto dobit)
investicije)
32

8) Osetljivost projekta
- senzitivna analiza -
• Senzitivna analiza obuhvata analizu osetljivosti investicionog projekta na
određene promene. Pri tome, ocena osetljivosti “biznisa” (biznis plana) može
se dati u statičkoj i dinamičkoj varijanti.
• Dinamička analiza osetljivosti investicionog projekta – izuzetno je obiman i
kompleksan posao. Zbog toga, ove analize se u praksi rade pomoću
kompjuterizovanih sistema proračuna i posebnih softverskih podloga. Suština
dinamičkog pristupa analize osetljivosti projekta podrazumeva analizu kojom
se utvrđuje način i pravac promena dinamičkih pokazatelja isplativosti
investicije, pre svega, promena neto sadašnje vrednoszti i interne stope prinosa
(pri promeni izabranih varijabila).
• Statička analiza osetljivosti investicionog projekta – manje je kompleksna i
uglavnom se u praksi primenjuje za ocenu biznis planova malih preduzeća.
Suština statičkog pristupa analize osetljivosti projekta svodi sa na analizu
prelomne tačke rentabilnosti, odnosno na određivanje statičkih tačaka u
poslovanju na kojima zbog promene vrednosti određenih varijabila dolazi do
promene rezultata (pozitivnog u negativan i obrnuto).
33

• U praksi se kao statičke analize osetljivosti investicionog projekta najčešće
primenjuju sledeće analize :
1) Analiza promene obima proizvodnje, i
2) Analiza promene prodajnih cena proizvoda
• Ove dve analize podrazumevaju ocenu sledećih varijabila :
(a) Minimalan stepen korišćenja kapaciteta – iznad kojeg se projekat još uvek
nalazi u zoni dobitka, izračunava se putem sledeće formule :
Ukupni fiksni troškovi
Stepen korišćenja kapaciteta = -----------------------------------------------------------------
Ukupan prihoda – Varijabilni troškovi proizvodnje
(b) Minimalna cena po jedinici proizvoda – pokazuje nakniži nivo cene po
kojoj se proizvodi mogu prodavati, a da se ne ostvari gubitak, izračunava se
putem sledeće formule :
Varijabilni + Fiksni troškovi po jedinici proizvoda
Minimalna cena po jedinici proizvoda = ------------------------------------------------------------------
Obim proizvodnje u fizičkim jedinicama
34

Korisni saveti prilikom izrade
i implementacije biznis plana
• Uključite u vašem preduzeću što veći broj ljudi na razvoju biznis plana, kako
bi se obezbedio potreban kvalitet biznis ideje (biznis plana).
• Budite što više realni i objektivni u svim fazama izrade biznis plana, kao i
prilikom konkretne implementacije (realizacije) biznis plana.
• Kao menadžer u vašem preduzeću, obavezno dodeljujte odgovornosti
(delegirajte ovlašćenja) tokom izrade biznis plana, i pratite sve aktivnosti
tokom same realizacije biznis plana.
• Biznis plan se ne izrađuje samo za potrebe konkurisanja u cilju dobijanja
finansijskih sredstava (kredita) kod potencijalnih kreditora, već on pre svega,
mora služiti za potrebe raspravljanja o poslu, prikupljanje ideja, i usmeravanje
osnovnog pravca dejstvovanja preduzeća.
• Biznis plan nije garant uspeha, ali on umanjuje šanse za neuspeh i služi kao
glavni odbrambeni mehanizam od neuspeha za svako preduzeće – malo,
srednje ili veliko.
• U praksi, biznis plan je postao osnovni “kompas” za uspešno poslovanje.
35