Udzbenik-skripta II deo.pdf

More documents

Recommendations

Info

A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Na mestima u mašinskim delovima gde imamo naglu promenu popre~nog preseka (otvor, ispup~enje, zarez, oborena ivica i sl.) ima}emo nagle promene napona. Ova pojava izrazite neravnomernosti raspodele napona na takvim mestima naziva se geometrijska koncentracija napona (sl. 3.16b i 3.17). Pri ovome treba ista}i da je povr{ina ispod krive napona po površini preseka (integral) jednaka je za raspodelu sa koncentracijom i bez koncentracije napona. Dakle, napon je samo drugačije rasporedjen tj. koncentrisan je u nekim delovima preseka na račun delimičnog ili potpunog rasterećenja drugih. Moè se uspostaviti analogija izmedju raspodele napona i strujanja fluida kroz cev. Ako se u strujno polje fluida koji struji u cevi unese prepreka (sl 3.17), smanjuje se površina preseka cevi, a povećava brzina strujanja na tom mestu, imaju}i u vidu jedna~inu kontinuiteta. U blizini prepreke strujnice (analogne naponskim linijama) se zgušnjavaju. Dalje od prepreke brzina strujanja se smanjuje, strujnice su redje, pa su analogno i naponi manji. Napon se izračunava prema vrsti naprezanja koriste}i navedene, dobro poznate, izraze iz otpornosti materijala. Za takav napon kaèmo da je nominalni i moè biti normalni (σ) ili tangencijalni (τ). Najveći napon koji moè nastati u poprečnom preseku usled njegove nagle promene je σ max =α k σ, odnosno τ max =α k τ, gde je α k – geometrijski faktor koncentracije napona. Ovaj faktor zavisi isključivo od geometrijskih karakteristika mašinskog dela kao što je odnos dimenzija većeg i manjeg preseka (npr. pre~nika otvora i „punog“ materijala), radijus zaobljenja, i sl. Kad je promena preseka veća naponske linije menjaju intenzivnije pravac, {to dovodi do veće koncentracije napona. Dakle, poèljne su postepene promene popre~nog preseka ma{inskog dela i ve}i radijus zaobljenja kako bi se intenzivna pojava koncentracije napona izbegla. Slika 3.16: Raspodela napona za prosta naprezanja: a)raspodela nominalnih napona, b)geometrijska koncentracija napona Slika 3.17: Geometrijska koncentracija napona 30
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Vrednosti za geometrijski faktor koncentracije napona (α k ) daju se u dijagramima ili tablicama u zavisnosti od: vrste naprezanja, oblika promene preseka i odnosa dimenzija. 3.3.3 STEPEN SIGURNOSTI MAŠINSKOG DELA Ve} je ranije istaknuto da se proračun sigurnosti ma{inskog dela zasniva na poredjenju radnog i kriti~nog napona. U svakom popre~nom preseku mašinskog dela i u svakom trenutku treba obezbediti da je radni napon manji od kritičnog. Da su radni i kritični napon veličine koje se mogu pouzdano utvrditi, moglo bi se dopustiti da radni napon bude blizak kritičnom. Medjutim kako u praksi to nije slu~aj, uvodi se stepen sigurnosti definisan kao odnos kritičnog i radnog napona σ S = kr σ Kao merodavna vrednost kritičnog napona (s kr ) u prora~unu najčešće se koristi srednja vrednost. Ovo usled toga {to se ne moè pouzdano utvrditi i {to izmedju ostalog zavisi i od samih dimenzija ma{inkog dela. Znači da realna vrednost kritičnog napona moè biti i manja od srednje koja je usvojena prora~unom. S druge strane, i intenzitet i na~in promene radnih napona je teško predvideti zbog ~este stohasti~ke prirode radnih opterećenja. Zna~i postoji mogu}nost da radni napon eventualno bude i veći od izračunatog u prora~unu. Dovoljnom se smatra ona vrednost stepena sigurnosti koja obezbedjuje uslov da radni napon bude manji od kritičnog i pri najmanjem mogućem kritičnom naponu i najvećem mogućem radnom naponu. Ovo }e biti ispunjeno i kada je stepen sigurnosti mnogo veći od potrebnog. U tom slu~aju mašinski deo je predimenzionisan što iz mnogih razloga nije prihvatljivo. Pre svega on }e imati ve}e gabarite i teìnu, a samim tim i ve}u cenu {to je nepoèljno sa gledi{ta racionalnog projektovanja i tehno-ekonomske analize. S toga se ~esto dopu{ta obrnuto, ide se u rizik da se dopusti i odredjena verovatnoća da radni napon bude veći od kritičnog tj. da u odredjenoj meri mašinski deo bude nepouzdan. Ova svesno usvojena nepouzdanosti obezbedjuje da mašinski delovi bude što racionalnije dimenzionisan, a u isto vreme da zadovolje predvidjene uslove rada. U zavisnosti od vrste radnog napona uvode se vi{e kategorija stepena sigurnosti. Pri tome ovi stepeni sigurnosti ima}e razli~ite kriti~ne napone. Kada je broj promena radnog napona u radnom veku ma{inskog dela mali odnosno manji od broja promena pri kome moè do}i do loma pri stati~kom optere}enju (n s ), onda se za proveru ~vrsto}e koristi stati~ki stepen sigurnosti. Broj promena (n s ) ne mora biti ta~no utvrdjen (za čelične delove koji trpe naprezanje po celoj zapremini iznosi nekoliko hiljada), ve} uvek kada je broj promena mali ili amplituda promene radnog napona mala usvoja se da je kriti~ni napon σ kr = R e naponu na granici te~enja kada materijal po~inje da se trajno deformi{e. Statički stepen sigurnosti je dakle: R S s = e σ Ovaj stepen sigurnosti obi~no se usvaja u intervalu 2-3, a mogu se usvojiti i vi{e vrednosti imaju}i u vidu i rasipanje numeri~kih vrednosti za granicu tečenja oko srednje vrednosti i to da je radni napon ipak u odredjenoj meri promenljiv. 31
Page 1 and 2: Aleksandar Dj. Dedi} OSNOVI MA[INST
Page 3 and 4: PREDGOVOR Ud`benik predstavlja drug
Page 5 and 6: 5.1.2 Razdvojive veze .............
Page 7 and 8: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II PREDG
Page 9 and 10: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II eleme
Page 11 and 12: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Prema
Page 13 and 14: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II postu
Page 15 and 16: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II preci
Page 17 and 18: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II U pra
Page 19 and 20: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II dat j
Page 21 and 22: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Tabel
Page 23 and 24: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Slika
Page 25 and 26: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II delu
Page 31: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II sloje
Page 35 and 36: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Ekviv
Page 37 and 38: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II 4. NA
Page 39 and 40: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II • O
Page 41 and 42: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II karbi
Page 43 and 44: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II •
Page 47 and 48: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Čeli
Page 49 and 50: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II eleme
Page 51 and 52: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II armat
Page 53 and 54: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Legur
Page 55 and 56: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II trans
Page 57 and 58: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II 4.3.1
Page 59 and 60: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II 0,5 m
Page 61 and 62: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II gvož
Page 63 and 64: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II nisko
Page 65 and 66: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Zašt
Page 67 and 68: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II metal
Page 69 and 70: 5. MA[INSKI ELEMENTI 5.1 ELEMENTI Z
Page 71 and 72: 2) naponska veza A. Dedi}: Osnovi m
Page 73 and 74: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Raspo
Page 75 and 76: 5.1.1.3 Zalemljeni spojevi A. Dedi}
Page 79 and 80: A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Klino
Page 83 and 84:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Posre
Page 85 and 86:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Slika
Page 87 and 88:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II 30 3.
Page 89 and 90:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II L- ra
Page 91 and 92:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Zavrt
Page 93 and 94:
Page 95 and 96:
Page 97 and 98:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II 3) te
Page 99 and 100:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II - Mat
Page 101 and 102:
Page 103 and 104:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II zup~a
Page 105 and 106:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II δ =
Page 107 and 108:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Rendi
Page 109 and 110:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II z5 z5
Page 111 and 112:
Page 113 and 114:
Page 115 and 116:
Page 117 and 118:
Page 119 and 120:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Koris
Page 121 and 122:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II prite
Page 123 and 124:
Page 125 and 126:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Na u`
Page 127 and 128:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II r n 2
Page 129 and 130:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II imati
Page 131 and 132:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Prema
Page 133 and 134:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II a)
Page 135 and 136:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II τ do
Page 137 and 138:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II pre~n
Page 139 and 140:
Page 141 and 142:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II pove}
Page 143 and 144:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II dodir
Page 145 and 146:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Tabel
Page 147 and 148:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II 1. Ne
Page 149 and 150:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II - âu
Page 151 and 152:
Page 153 and 154:
Page 155 and 156:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II d) Po
Page 157 and 158:
Page 159 and 160:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II valjk
Page 161 and 162:
Page 163 and 164:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Treba
Page 165 and 166:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II 7) pl
Page 167 and 168:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II navoj
Page 169 and 170:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II 6. ME
Page 171 and 172:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II v sr
Page 173 and 174:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II Posto
Page 175 and 176:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva II podra
Page 177 and 178:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva PREDGOVO
Page 179 and 180:
A. Dedi}: Osnovi ma{instva Slika P.
Page 181 and 182:
Page 183 and 184:
Page 185:
show all

Udzbenik-skripta II deo.pdf

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?