You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
animalist(a) 50 anlaser<br />
animalist(a) (<strong>lat</strong>. anlmal životinja) um umetnik<br />
(slikar ili va j ar) koji radi životinje.<br />
animalitet (n<strong>lat</strong>. animalitas) životinjstvo,<br />
životinjska priroda.<br />
animalkula (n<strong>lat</strong>. animalculum životinjice) pl.<br />
zool. mikroskopske životinjice, naročito<br />
tobožnje semene ćelije (animalcula<br />
spermatica).<br />
animalkulizam (<strong>lat</strong>. animalculum) zool. staro<br />
učenje da se životinjski zametak sastoji od<br />
mikroskope sitnih semenih ćelija.<br />
animalkulisti (n<strong>lat</strong>. animalcula životinjice) pl.<br />
prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili<br />
pristalice animalkulizma.<br />
animatizam (<strong>lat</strong>. anima duša) učenje i verovanje<br />
da sve što postoji ima dušu, da je živo (kod<br />
primitivnih naroda).<br />
avimato (ital. anima to) muz. živahno, oživljeno,<br />
oduševljeno.<br />
animacija (<strong>lat</strong>. animatio) oživljavanje, oživljenje,<br />
davanje duše; živost, životna<br />
svežina; vatrenost, žestina, ljutnja; trenutak<br />
od koga se zametak u utrobi smatra živim;<br />
kod crtanog filma oživljavanje slika.<br />
animizam (<strong>lat</strong>. anima duh, duša) fil. 1. veoma<br />
raširene verovanje primitivnih naroda o<br />
delovanju duša i duhovnih sila u prirodi; 2.<br />
metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao<br />
životnog principa od koga zavisi svaka<br />
de<strong>lat</strong>nost tela; 3. vera u duhove.<br />
animirati (<strong>lat</strong>. animare) dati dušu ili duh, o<br />
živiti; podstaknuti, obodriti, pobudi-ti,<br />
oduševiti, zagrejati, podstrekavati, podbadati.<br />
animist(a) (<strong>lat</strong>. anima) fil. pristalica ani-mizma.<br />
animo (<strong>lat</strong>. animus duh, duša) prav. s predumišljajem,<br />
u nameri.<br />
animozan (<strong>lat</strong>. animosus strastan) ozlojeñen,<br />
ogorčen, srdit, razdražen, neprijateljski.<br />
animozitet (<strong>lat</strong>. animosus, fr. animosite) v.<br />
animoznost.<br />
animoznost (<strong>lat</strong>. animosus) strastvenost; ljutina,<br />
ogorčenost, mržnja, srdžba; raz-draženost,<br />
žestina; neprijateljsko ra-spoloženje prema<br />
kome ili čemu.<br />
animozo (ital. animoso) muz. srčano, hrabro,<br />
živahno.<br />
animus (<strong>lat</strong>. animus) duh, duša; srce,<br />
osećanje, karakter; svest; nazor, mišljenje;<br />
samopouzdan^, odvažnost; namera, nakana;<br />
uno animo (<strong>lat</strong>. ipo animo) jednodušno,<br />
složno.<br />
animus ivjurandi (<strong>lat</strong>. animus injurandi) prav.<br />
namera nanošenja uvrede, poruge.<br />
animus nocendi (<strong>lat</strong>. animus nocendi) prav.<br />
namera pričinjavanja štete.<br />
ani prezentis (<strong>lat</strong>. anni praesentis) ove godine.<br />
ani preteriti (<strong>lat</strong>. anni praeteriti) v. ani<br />
precedentis.<br />
ani precedentis (<strong>lat</strong>. anni praecedentis) prošle<br />
godine.<br />
aniridija (grč. ap-, iris dužica) med. nedostatak<br />
dužice u oku.<br />
anis (<strong>lat</strong>. pimpinella anisum) bog. onajs, biljka<br />
čiji se plod upotrebljava kao začin, kao<br />
dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja.<br />
ani futuri (<strong>lat</strong>. anni futuri) iduće, naredne<br />
godine.<br />
anihilacija (n<strong>lat</strong>. annihi<strong>lat</strong>io) poništa-vanje,<br />
ukidanje, opovrgavanje.<br />
anihilirati (<strong>lat</strong>. annihilare) poništiti, ukinuti,<br />
opovrći, opovrgavanje.<br />
av>on (grč. anienai peti se, uzlaziti) pri<br />
elektrohemijskom razlaganju: sastojak<br />
elektrolita koji se pojavljuje na anodi<br />
(Faradejev naziv za elektronegativni delić);<br />
supr.: katjon.<br />
ankvizicija (<strong>lat</strong>. anquisitio) prav. predlaganje<br />
kazne.<br />
ankvirirati (<strong>lat</strong>. anquirere) prav. povesti sudsku<br />
istragu; tražiti (ili: predlagati) kaznu.<br />
anker (<strong>lat</strong>. apsoga, grč. ankyra) brod. kotva,<br />
lenger; fiz. u dinamomašinama: kalem od<br />
namotaja bakarnih žica koji se obrće u<br />
magnetnom polju.<br />
ankeser (fr. encaisseur) sp. veoma čvrst i<br />
otporan bokser, tj. onaj koji može da primi<br />
i podnese mnogo udaraca.<br />
anketa (<strong>lat</strong>. inquestia, fr. enquete) istraga koja<br />
se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti<br />
samo za jedan slučaj; naročito: komisija<br />
(anketna komisija) koju bira parlament,<br />
vlada ili neka ustanova, i koja ima da<br />
prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na<br />
osnovu kojih bi se mogao doneti zakon,<br />
odluka i sl.<br />
anketirati (fr. enqueter) vršiti, izvršiti anketu,<br />
istraživati, ispitati, ispitivati činjenice o<br />
nečemu.<br />
ankiloglosa (grč. ankylos kriv, glossa jezik) med.<br />
delimična ili potpuna sraslost jezika.<br />
ankiloza (grč. ankylos kriv) med. ukočenost i<br />
sraslost zglobova.<br />
ankilometar (grč. ankylos kriv, metron<br />
mera) sprava za merenje krivine.<br />
anklav(a) (fr. enclave) prav. zemljište koje<br />
zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje.<br />
ankoneji (grč. ankon lakat) pl. znat. mišići<br />
opružači ruke.<br />
avkora (ital. apsoga) muz. još jednom, ponovo.<br />
ankrije (fr. encrier) divit, mastionica; sanduče<br />
za boje; tip. rezervoar na mašini za<br />
štamparsku boju.<br />
anlaser (nem. anlassen puštati u rad, pustiti u<br />
rad, Anlasser) teh. pokretač (ili elektromotorni<br />
pokretač) je u motorna kola<br />
ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima<br />
iz akumu<strong>lat</strong>orske baterije; pri zatvaranju<br />
električnog kola nazupčenom za-majcu<br />
motora sa unutrašnjim sagorevanjem
Change language