kroz sito revizije kroz sito revizije

Godina I I I Broj 52 15. novembar 2007. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yu 

Tema 

Od{tetni zahtevi 

za ratne traume 

KROZ 

SITO 

REVIZIJE 

Intervju 

Pukovnik prof. dr Mladen Panti} 

direktor VTI 

VOJNA 

TEHNOLOGIJA 

KAO IZVOZNI ADUT 

11 

Specijalni 

prilog 

ARSENAL

Specijalno izdawe 

MAGAZINA 

Cena sa popustom 

350,00 

400 din. 

240 STRANA 

O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, 

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnim 

letelicama, satelitima, brodovima, podmornicama... 

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba 

i istorija naoruàwa i vojne opreme. 

U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“ 

govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana 

i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje. 

NARUXBENICA 

NOVINSKI CENTAR „ODBRANA” 

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd 

Tel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363 

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58 

Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal” 

po ceni od 350,00 dinara po primerku. 

Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{i 

se unapred na ìro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslati 

dokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju. 

Kupac:______________________________________________________________________ 

Ulica i broj:____________________________________________________________ 

Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________ 

M.P. 

Potpis naru~ioca: 

___________________________

Magazin Ministarstva odbrane Srbije 

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”, 

~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879. 

Izdava~ 

Novinski centar ”ODBRANA” 

Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 

Direktor i glavni i odgovorni urednik 

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik 

Zamenik glavnog urednika 

Radenko Mutavxi} 

Urednici 

Dragana Markovi} (specijalni prilozi) 

Mira [vedi} (arsenal) 

REDAKCIJA: 

Aleksandar Anti}, poru~nik fregate, 

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), 

mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo), 

mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), 

Aleksandar Petrovi}, potporu~nik, 

Vladimir Po~u~, kapetan prve klase (odbrana), 

Sawa Savi} (internet) 

Stalni saradnici 

Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, 

Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i}, 

Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, 

dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, 

Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, 

dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, 

Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, 

I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, 

Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi} 

Dizajn i prelom 

Enes Me|edovi} (likovni urednik), 

Stanislava Struwa{, Branko Siqevski 

(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi} 

Fotografija 

Goran Stankovi} (urednik) 

Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri) 

Jezi~ki redaktori 

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski 

Korektor 

Sla|ana Grba 

Sekretar redakcije 

Vera Denkovski 

Dokumentacija 

Radovan Popovi} (foto-centar) 

TELEFONI 

Direktor i glavni i odgovorni urednik 

3241-104; 3241-258; 23-809 

Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 

Sekretar redakcije 3241-363; 23-078 

Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576 

Prelom 3240-019; 23-583 

Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481 

Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 

Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 

TELEFAKS 3241-363 

ADRESA 

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 

e-mail 

odbrana@beotel.yu 

redakcija@odbrana.mod.gov.yu 

Internet 

www.odbrana.mod.gov.yu 

@iro-ra~un 

840-49849-58 za NC ”Odbrana” 

Pretplata 

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC 

mese~no 160 dinara. 

Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice 

mese~no 180 dinara. 

[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29 

CIP – Katalogizacija u publikaciji 

Narodne biblioteke Srbije 

ODBRANA ISSN 1452-2160 

Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu 

SADR@AJ 

Snimio Darimir BANDA 

18 

I N T E R V J U 

Pukovnik prof. dr Mladen Panti}, direktor Vojnotehni~kog 

instituta 

VOJNA TEHNOLOGIJA 

KAO IZVOZNI ADUT 8 

Per aspera 

NUKLEARNI PARASTOS 11 

T E M A 

Od{tetni zahtevi za ratne traume 

KROZ SITO REVIZIJE 12 

O D B R A N A 

Ve`ba vojski Srbije i Ma|arske 

ZAJEDNO PROTIV POPLAVA 16 

Srpski vojni sanitet na ve`bi u Moldaviji 

ZBRIWAVAWE 

U KRIZNIM SITUACIJAMA 18 

Vojni okrug Ni{ 

SERVIS GRA\ANA 20 

Obuka vojnika na civilnom sluèwu vojnog roka 

EFIKASNIJI ODGOVOR 

RIZICIMA 23 

P R I L O G 

ARSENAL 11 27 

"Odbrana" je ~lan 

Evropskog udruèwa vojnih novinara 

4 

15. novembar 2007.

26 

64 

D R U [ T V O 

Nove metode le~ewa na VMA 

PRA]EWE SVETSKIH TRENDOVA 51 

Paralele 

BURA NA [AR-PLANINI 53 

T E H N I K A 

Informati~ke tehnologije na Sinergiji 07 

NA PRAGU ZAJEDNI^KOG 

IMENITEQA 54 

F E Q T O N 

Srpske zastave (2) 

USTANI^KI BARJACI 58 

K U L T U R A 

Film o nau~niku Milutinu Milankovi}u 

TAJNE NEBESKE MEHANIKE 62 

S P O R T 

Sport i fizi~ka obuka u Vojsci Srbije 

NAPREDAK 

KAO OBAVEZAN PRAVAC 64 

KONKURSI 66 

Turizam 

ZIMSKI CENOVNIK 

ZA SEZONU 2007/2008. 72 

RE^ UREDNIKA 

SRPSKI 

SINDROM 

Poznat je vic u kom Srbin koji je dobio pare na lotou, na pitawe 

{ta }e sa wima uraditi, kaè seqacima sa kojima pije 

pivo ispred prodavnice: „Sve }u da vas tuìm”. Naravno, on 

sa svojim parama moè da radi {ta ho}e, pa i da ih uloì u 

tu`be protiv bilo koga. Ako se tu ne oplode, nije ni bitno. 

Uìtak u vi{egodi{wim parnicama naro~ito sa kom{ijama, ro|acima 

i kumovima nema cenu. 

Me|utim, tu`ba protiv dràve, a naro~ito protiv Vojske ima 

mnogo vi{e {ansi za povoqan ishod. U to su se uverili najpre sudije 

op{tinskog suda u Kur{umliji, zatim sudski ~inovnici, advokati 

i wihovi najbliì koji su na ime neispla}enih ratnih dnevnica 

i kamata, sudskim presudama do{li do velikih suma novca. 

Presude su donete bez uvida u stvarno stawe i u odsustvu predstavnika 

tuène strane na su|ewima, a takozvane ratne dnevnice 

za vreme provedeno na Kosovu i Metohiji 1999. godine po istom 

receptu naplatilo je vi{e stotina rezervista. 

Kad mogu oni {to ne bismo i mi, pomislili su mnogi drugi veterani 

i presavili tabak kako bi otklonili davna{wu nepravdu. 

Pored toga, posledwih meseci u~estali su i zahtevi za nadoknadu 

nematerijalne {tete zbog posttraumatskog stresnog poreme}aja 

u~esnika ratnih dejstava, koje su pojedini rezervisti, posle punih 

osam godina, uputili na adresu Ministarstva odbrane. Pravovremenim 

angaòvawem nadle`nih organa novi model za nezakonito 

boga}ewe ubrzo je razobli~en. 

[ta se krije iza tih pojava Za{to se tek sada otvaraju ta 

pitawa Moraju li na{i ratni veterani sudskim putem da ostvaruju 

svoja prava Odgovor je, naravno, negativan. Sva dugovawa 

vojske prema rezervistima su davno izmirena. I qudi koji su iz 

kriznih vremena devedesetih godina iza{li sa odre|enim psihi~kim 

posledicama, uglavnom su ve} ranije ostvarili neku vrstu od- 

{tete zbog naru{enog zdravstvenog stawa. U ~emu je onda problem 

Radi se o~igledno o svojevrsnom „srpskom” sindromu koji se 

manifestuje u odloènom dejstvu simptoma i anomalija dru{tva u 

tranziciji. Klini~ka slika ovog poreme}aja ogleda se pre svega u 

beskrupuloznom iskori{}avawu slu`benog poloàja i zloupotrebi 

procesnih prava i procedura za ostvarivawe finansijske koristi. 

Re~ je i o ve{toj manipulaciji nezadovoqstvom qudi i ve} 

mnogo puta oprobanom receptu da se masovnim pritiscima, protestima, 

kriznim {tabovima, {trajkovima gla|u, blokadama saobra}ajnica 

i drugim metodama do|e do ostvarivawa nekog ciqa i 

olakog zahvatawa iz dràvne kase. 

„Vajdica”, kako se u nekim krajevima na{e zemqe zove korist 

ili dobit ste~ena bez ikakvog truda, osladila se mnogima. Ali, kako 

to narod kaè, sve {to je slatko kratko traje. Epilog pri~e o 

lakom boga}ewu bi}e, naravno, na sudu. Treba vratiti nezakonito 

ste~eno, a glavni akteri ovih nemilih doga|aja svakako moraju 

biti pozvani na odgovornost. 

Naàlost, qagu koja je ba~ena na rezervni sastav Vojske te- 

{ko je sprati. 

5

DOGA\AJI 

ZA ODBRANU 2,4 ODSTO BUXETA SRBIJE 

Vlada Republike Srbije usvojila je 12. novembra Predlog 

zakona o buxetu za 2008. godinu, kojim je predvi|eno da prihodi 

dràvne kase budu 639,6 milijardi dinara, rashodi 654,4 milijarde 

dinara, dok }e deficit iznositi 14,8 milijardi dinara. 

Iz buxeta za narednu godinu za odbranu je odvojeno 2,4 odsto 

bruto nacionalnog dohotka, a Vlada je odobrila i milijardu 

dinara za subvencionisawe stambenih kredita za prioritete u 

sistemu odbrane. 

Ministar odbrane Dragan [utanovac o~ekuje da se odvajawem 

penzionera iz vojnog buxeta moè napraviti dobar odnos u 

raspodeli sredstava i to 50 odsto za plate, 30 odsto za odràvawe 

i 20 odsto za investicije. Bio bi to rekordno dobar buxet za 

budu}e vreme, a prema ministrovim re~ima polovinom idu}e godine 

moè se o~ekivati vidqiv pomak u sistemu odbrane. Ministar 

isti~e da je novi menaxment u Ministarstvu odbrane u~inio 

da sistem odbrane vi{e nikome ni{ta ne duguje i to je jedan od velikih 

rezultata. 

U planu za narednu godinu su, pored ostalog, tri projekta koja 

}e se finansirati iz Nacionalnog investicionog plana. Prvi 

je kupovina {est helikoptera koji }e sluìti za transport i za ga- 

{ewe poàra, drugi veliki projekat je pravqewe civilno-vojnog 

aerodroma u Batajnici i tre}i strate{ki projekat je baza Cepotina 

na jugu Srbije. Za wih se iz NIP-a o~ekuje oko pet milijardi 

dinara. R. M. 

VLADA SRBIJE UTVRDILA PREDLOGE 

ZAKONA O ODBRANI I VOJSCI 

Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva odbrane, 

utvrdila je, na sednici odrànoj 8. novembra, Predlog zakona o 

odbrani i Predlog zakona o Vojsci Srbije i uputila ih Narodnoj 

skup{tini na razmatrawe i usvajawe. 

POSETA DELEGACIJE MINISTARSTVA 

ODBRANE VELIKE BRITANIJE 

Pomo}nik ministra za politiku odbrane mr Du{an Spasojevi} 

primio je 6. novembra delegaciju Ministarstva odbrane Velike 

Britanije koju je predvodila direktor za me|unarodnu bezbednosnu 

politiku Ministarstva odbrane Glorija Krejg. 

Jedna od tema razgovora bio je i Sporazum o bezbednosti 

informacija i o Memorandumu o razumevawu izme|u Vlade Republike 

Srbije i Vlade Ujediwenog Kraqevstva Velike Britanije i 

Severne Irske koji se odnosi na saradwu u oblasti odbrane. 

Direktora za me|unarodnu bezbednosnu politiku Ministarstva 

odbrane Velike Britanije Gloriju Krejg primio je narednog 

dana i pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan 

Dimitrijevi}. Tokom sastanka, gospo|i Krejg predstavqen je program 

za prekvalifikaciju vi{ka vojnog kadra Prisma. S. S. 

SASTANAK 

MINISTARA ODBRANE 

SRBIJE I ITALIJE 

PODR[KA 

EVROATLANTSKOJ 

SARADWI 

Ministar odbrane Dragan [utanovac 

razgovarao je 7. novembra sa ministrom 

odbrane Italije Arturom Parizijem, 

koji je boravio u jednodnevnoj 

poseti Beogradu. 

Ministar [utanovac je istakao da je 

Italija jedan od najva`nijih partnera Srbije 

i naglasio da izuzetno ceni sna`nu podr{ku punopravnom ~lanstvu 

Srbije u Partnerstvu za mir i Evropskoj uniji. Tako|e, Italija kao kontakt 

zemqa Srbije za saradwu sa Natoom kontinuirano daje veliki doprinos 

unapre|ewu evroatlantske saradwe. 

Ministar odbrane Italije posebno je istakao da }e snage Kfora, u 

okviru kojih Italija ima 2.300 vojnika, u~initi sve kako bi spre~ile bi- 

P O S E T A N A ^ E L N I K A G 

POT VRDA TRADICION 

Na~elnik General{taba nacionalne 

odbrane Gr~ke general Dimitrios Grapsas, 

u okviru dvodnevne zvani~ne posete Srbiji, 

sastao se sa na~elnikom General{taba 

Vojske Srbije general-potpukovnikom 

Zdravkom Pono{em. 

Generali Pono{ i Grapsas razgovarali 

su o bilateralnoj saradwi dve vojske. 

U izjavi za medije nakon razgovora, general 

Pono{ je rekao da vojna saradwa 

Srbije i Gr~ke ima dugu i uspe{nu tradiciju. 

On je posebno izdvojio {kolovawe 

pripadnika Vojske Srbije u Gr~koj i kurseve 

u oblasti mirovnih operacija i obuku 

pripadnika specijalnih jedinica u gr~kim 

oruànim snagama. 

– Tokom 2007. godine, bilateralna 

saradwa sa Gr~kom bila je veoma intenzivna. 

Planirano je oko trideset zajedni~kih 

aktivnosti i skoro 80 posto smo ve} realizovali, a o~ekujem da }e se 

do kraja godine ostvariti sve {to je u planu – rekao je general Pono{ i 

istakao da }e tokom posete generala Grapsasa biti dogovoreni i detaqi 

saradwe u 2008. godini. 

Na~elnik General{taba nacionalne odbrane Gr~ke general Dimitrios 

Grapsas izjavio je da je veoma zadovoqan {to boravi u oruànim 

15. novembar 2007.

SASTANAK GENERALA PONO[A 

I DE MARNAKA 

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik 

Zdravko Pono{ i komandant Kfora general-potpukovnik Ksavier 

de Marnak sastali su se 12. novembra u Vrawu. Bio je to redovni 

sastanak na najvi{em nivou Vojske Srbije i Kfora. 

Generali Pono{ i de Marnak saglasili su se da je bezbednosna 

situacija du` Administrativne linije pod kontrolom i izrazili 

uverewe da }e dosada{wa saradwa, zasnovana na me|usobnom 

poverewu, biti nastavqena i ubudu}e. 

Dvojica su generala naglasila zna~aj redovne saradwe Vojske 

Srbije i Kfora na svim nivoima, posebno u razmeni informacija 

i izvo|ewa jednovremenih patrola du` Administrativne linije, 

radi spre~avawa incidenata i kontrole ilegalnih prelazaka. 

Snimio D. BANDA 

lo kakvo nasiqe na Kosovu i Metohiji i za{titile nealbansko, a posebno 

srpsko stanovni{tvo u Pokrajini. 

Ministri [utanovac i Parizi iskazali su zajedni~ko opredeqewe 

ka nastavku saradwe ministarstava odbrane i vojski Srbije i Italije. 

Tom prilikom, oni su razgovarali i o formirawu poverila~kog fonda za 

otklawawe posledica kasetne municije. 

E N E R A L [ T A B A N A C I O N A L N E O D B R A N E G R ^ K E 

ALNOG PRIJATEQSTVA 

snagama zemqe sa kojom wegova dràva gaji tradicionalno prijateqstvo. 

On je potvrdio izuzetan nivo saradwe dveju vojski i naglasio da je ciq 

wegove posete razmena mi{qewa i razmatrawe pitawa od zajedni~kog 

interesa za oruàne snage Gr~ke i Srbije. 

Trenutno se na {kolovawu u gr~koj vojnoj akademiji nalazi {est mladi}a 

iz Srbije, a do sada je 40 srpskih oficira zavr{ilo kurseve u Cen- 

tru za mirovne operacije u Kiliksu. Tako|e, u maju ove godine realizovana 

je zajedni~ka obuka specijalnih jedinica. Tokom dosada- 

{we saradwe Gr~ka je, izme|u ostalog, opremila i kabinet za u~ewe 

gr~kog jezika na Vojnoj akademiji u Beogradu. 

Posle sastanka u General{tabu, general Grapsas posetio je 

Centar za mirovne operacije, kabinet za u~ewe gr~kog jezika na 

Vojnoj akademiji i Specijalnu brigadu u Pan~evu. 

Drugog dana posete, na~elnik General{taba nacionalne odbrane 

Gr~ke general Dimitrios Grapsas boravio je u garnizonu Pirot 

gde je poloìo venac na srpsko-gr~kom vojni~kom grobqu. Vence 

su poloìli i ambasador Gr~ke u na{oj zemqi Hristos Panagopulos, 

komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, 

predstavnici lokalne samouprave i bora~kih udruèwa. 

A. PETROVI] 

Snimio Z. PERGE 

MINISTAR [UTANOVAC PRIMIO 

NAÊLNIKA GENERAL[TABA 

NACIONALNE ODBRANE GR^KE 

Ministar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je 1. novembra 

sa na~elnikom General{taba nacionalne odbrane Gr~ke 

generalom Dimitriosom Grapsasom. 

Na sastanku je konstatovano da je saradwa u oblasti odbrane 

na izuzetno visokom nivou, {to je jedan od pokazateqa tradicionalnog 

prijateqstva dve zemqe i dva naroda. 

Ministar [utanovac je istakao da je saradwa u oblasti obuke 

specijalnih jedinica i {kolovawa pripadnika Vojske Srbije na 

najvi{im gr~kim vojnim {kolama dobar put za uspostavqawe jo{ 

~vr{}ih veza izme|u ministarstava odbrane i oruànih snaga Srbije 

i Gr~ke. 

7

PUKOVNIK PROF. DR MLADEN PANTI], 

DIREKTOR VOJNOTEHNI^KOG INSTITUTA 

VOJNA TEHNOLOGIJA 

KAO IZVOZNI 

ADUT 

Mo`da nismo toliko 

prisutni u javnosti, 

ali priroda na{eg 

posla je takva 

da predo~imo ono 

{to smo radili 

tek kad sredstvo koje 

razvijamo pro|e sva 

potrebna ispitivawa 

i bude usvojeno 

u naoruàwe Vojske 

– isti~e direktor 

Vojnotehni~kog 

instituta 

Tokom 59 godina, koliko postoji, Vojnotehni~ki institut je bio ustanova 

u kojoj se istraùju i razvijaju sredstva NVO. To je wegova osnovna delatnost. 

Osim toga, stru~waci se bave modernizacijama, usavr{avawem 

i konverzijom postoje}ih borbenih sredstva, pomaù odbrambenoj 

industriji u stru~nom pogledu, a slobodne kapacitete koriste za 

potrebe trì{ta – u zemqi ili inostranstvu. 

U kakvim uslovima danas rade, pitamo direktora VTI pukovnika prof. 

dr Mladena Panti}a, koji je nepunu godinu na ~elu te ustanove. 

– U ovoj godini smo uglavnom radili na projektima za potrebe Vojske 

Srbije, a znatno mawe za tre}a lica. Kada je re~ o uslovima rada, mogu da 

kaèm da su oni u direktnoj vezi sa finansijskim sredstvima, kadrom, opremom, 

itd. Svi ve} znamo kako se tokom ove godine finansirala Vojska. U prvoj 

polovini godine svoj rad smo zasnivali na zadacima koji nisu zahtevali 

znata finansijska sredstva, a od kada smo dobili odobrewe da angaùjemo 

sredstva, intenzivno radimo na wihovoj realizaciji. Stigla su u „posledwi 

~as“ i nastojimo da ih blagovremeno upotrebimo. 

* Da li su, prema Va{em mi{qewu, sredstva neophodna za istraìvawe 

i razvoj previsoka za Vojsku i dràvu 

8 

15. novembar 2007.

– Finansijska sredstva namewena 

istraìvawu veoma su skromna, tako da 

nisu previsoka za Vojsku i dràvu, dok su 

ona namewena razvojnim projektima 

znatno ve}a. Ona obezbe|uju realizaciju 

sloènih razvojnih zadataka i usavr- 

{avawe postoje}ih borbenih sistema. 

Smatram da bi trebalo da razvijamo sve 

{to smo u mogu}nosti, a da, za ona sredstva 

NVO koja zbog odre|enih razloga ne 

moèmo da razvijemo, nadle`ni donesu 

odgovaraju}e odluke o wihovoj nabavci. 

* Na nedavno odrànom nau~nostru~nom 

skupu OTEH ~ulo se da je 

VTI najboqe funkcionisao sedamdesetih 

godina, kada je dràva po 

istraìva~u odvajala 20.000 dolara. 

Ta brojka je devedesetih spala 

na 10.000 dolara. A kolika je 

danas 

– Mi znamo da se u razvijenom svetu 

za istraìvawa izdvajaju zna~ajna 

finansijska sredstva. Na primer, u SAD 

taj procenat iznosi 13 posto vojnog buxeta, 

u [vedskoj 10, Japanu 9, u Italiji 

8. Kod nas se za zadatke istraìvawa 

izdvaja samo oko 10 odsto ukupnih finansijskih 

sredstava predvi|enih za 

razvoj, a to je godi{we oko 3.000 evra 

po istraìva~u. 

* Vi ste nau~ni poslenik pa recite, 

u takvim uslovima, koja to spona vezuje 

na{ vojni visokoumni kadar za 

Institut. Da li se, prema Va{em 

mi{qewu, u nedostatku para moè 

raditi samo iz entuzijazma 

– Entuzijazam je neophodan i svaki nau~nik ga po prirodi stvari 

poseduje, ali, normalno, da on nije dovoqan za obavqawe slo- 

ènih istraìvawa i razvoj kompleksnih sistema. Ono {to nau~nike 

vezuje za Institut svakako su projekti na kojima rade i mogu}- 

nosti VTI u pogledu laboratorijske opreme. Da podsetim imamo 

oko 30 specijalizovanih laboratorija, od kojih su neke od me|unarodnog 

i nacionalnog zna~aja. 

* Za{to se toliko dugo ~eka na akreditaciju VTI kao nau~ne 

ustanove kod Ministarstva za nauku Trebalo je da se to pitawe 

re{i, bez problema, po~etkom godine, jer VTI ispuwava 

i vi{e od potrebnih uslova – ima 25 doktora nauka, 63 

magistra, 316 istraìva~a 

– VTI se nalazi u sistemu odbrane i radi na veoma sloènim 

zadacima iz oblasti vojne tehnike i odbrambenih tehnologija. Realizovana 

sredstva NVO rezultat su obimnih i kompleksnih istra- 

ìvawa, a svakako i razvoja. I kao takva, verifikuju se i uvode u 

naoruàwe i opremu Vojske. I to se dobro zna. Pored ostalog, napomiwem 

da je VTI upisan u Registar nau~noistraìva~kih ustanova 

JNA jo{ 1977. godine i od tada stalno ispuwava sve zakonom 

predvi|ene uslove. Ne vidim razloga da se, pored tolikog broja 

referenci i ~iwenice da na{e ostvarene istraìva~ke rezultate 

uvaàvaju eminentne svetske firme i instituti, postavqa pitawe 

jesmo li mi nau~na ustanova ili ne. Dakle, pitawe akreditacije je 

po mom mi{qewu, formalne prirode. 

* Imate li ponekad utisak da VTI mnogo vi{e cene u svetu nego 

{to se odgovorni u dràvi zanimaju za vojnotehni~ke nauke 

– Nemam takav utisak, jer smatram da odgovorni qudi u dràvi 

svakako znaju {ta su to vojnotehni~ke nauke i {ta zna~e vojne tehnologije 

ne samo za Vojsku nego i za zemqu. Ali da bismo radili, potrebna 

nam je wihova podr{ka da obezbedimo uslove rada koje sam 

AKTUELNI PROJEKTI 

Tokom ove godine VTI je radio na vi{e 

zna~ajnih projekata. Pomenimo one najva`nije: 

avion za po~etnu obuku lasta-95, protivoklopni 

raketni sistem bumbar, laserski vo- 

|ena bomba LVB-250F, familija municije 40 

mm za potcevni baca~ granata, usavr{avawe 

protivoklopnog raketnog sistema maqutka, 

lanser 128 mm plamen-D, usavr{avawe elektronskog 

okida~ za lanser 128 mm ogaw, razvoj 

lansera za imitator vazdu{nih ciqeva 

128 mm, terenski automobil FAP 1118, ~etiri 

tone, 4h4, sistem tehni~ke za{tite objekata 

posebne namene i dr. 

PODMLA\IVAWE KADRA 

– Vojnotehni~ki institut u narednom periodu 

o~ekuje podmla|ivawe kadra i upravqawe 

znawem i intelektualnom svojinom, 

{to je i smernica strategije odrìvog razvoja. 

Podmla|ivawe kadra je nu`nost, jer ako ne 

budemo zapo{qavali mlad visokoobrazovan 

kadar u zemqi, pa i u VTI, uze}e ga drugi, naj- 

~e{}e oni iz inostranstva. Savremene te`we 

bogatih zemaqa idu upravo u tom pravcu, jer 

tako dobijaju visoko{kolovan kadar, a da u 

wega prakti~no nisu ulagali. U zemqama iz 

kojih taj kadar odlazi stvara se jaz izme|u vrhunskog 

znawa i neposredne primene i smawuje 

se mogu}nost razvoja vrhunskog znawa – 

kaè pukovnik dr Danko Jovanovi}, zastupnik 

na~elnika Uprave za odbrambene tehnologije. 

na po~etku naveo. Tako|e, na osnovu kontakta 

sa stranim stru~wacima, ostvarenih 

kod nas i inostranstvu, saznali smo 

da smo veoma ceweni kao institucija koja 

se bavi vojnom tehnikom. Na primer, imamo 

zahteve za zajedni~ke projekte ili izvo|ewe 

eksperimenata za potrebe magistarskih 

teza i doktorskih disertacija u 

na{im laboratorijama, a i zahteve za 

{kolovawe stru~waka raznih profila. 

* Poznato je da aero-tunel i pojedine 

laboratorije Instituta donose 

pare Ministarstvu odbrane 

i Vojsci. Da li deo od zara|enih 

sredstava moè da tro{i i VTI 

– Kao {to sam rekao, VTI svoje slobodne 

kapacitete moè da koristi za rad 

na projektima za potrebe trì{ta. Normalno, 

realizacijom tih projekata ostvaruje 

se prihod. Ta finansijska sredstva 

pripadaju MO, a jedan wihov deo se usmerava 

u VTI. Od tih sredstava je ranijih 

godina finansirana teku}a potro{wa. 

Danas se prihodi usmeravaju na nove istraìva~ke 

zadatke, a deo na dodatno pokrivawe 

tro{kova rada. Tako|e se na realizaciju 

zadataka istraìvawa usmerava 

i deo prihoda koje ostvaruje Uprava za 

odbrambene tehnologije. 

* Koliko Vam u radu pomaè nadle`na 

Uprava za odbrambene tehnologije 

– VTI se nalazi u sistemu odbrane, 

u Sektoru za Materijalne resurse, 

a wegova nadre|ena institucija je upravo 

Uprava za odbrambene tehnologije. Kao {to je poznato, ona je 

i na ~elu odbrambene industrije Srbije i povezuje sve wene elemente. 

A VTI kao deo tog sistema veoma uspe{no sara|uje sa 

preduze}ima odbrambene industrije i tehni~kim remontnim zavodima 

na razvojnim projektima. Ta saradwa je u velikoj meri rezultat 

veoma uspe{nog angaòvawa Uprave za odbrambene tehnologije. 

Tako|e, mogu da kaèm da nam pruàju i neposrednu podr- 

{ku u raznim stvarima, po~ev{i od pravne regulative pa sve do 

usmeravawa aktivnosti u realizaciju sloènih projekata za potrebe 

Vojske Srbije i za trì{ta. Sem toga, na{ institut uspe- 

{no sara|uje i sa ostalim institucijama Ministarstva odbrane 

i General{taba Vojske Srbije. 

* Da bi se vojnoindustrijski kompleks, kome pripadaju i razvoj 

i proizvodwa, izvukao iz krize, treba doneti strategijski 

plan razvoja tog sektora. Da li bi se do tada moglo olak- 

{ati poslovawe ako biste svi vi u tom lancu bili malo vi- 

{e povezani i jedinstveno nastupali 

– îwenica je da je status subjekata vojnoindustrijskog kompleksa 

jo{ u fazi re{avawa i o~ekujemo da se u narednom periodu 

u potpunosti defini{e. A povezanost u~esnika u odbrambenoj industriji 

je neophodna, jer direktno uti~e na funkcionisawe tog kompleksnog 

sistema. Mislim da bi trebalo da ovaj sistem poboq{amo 

dono{ewem strategijskog plana razvoja i preduzimawem niza drugih 

aktivnosti radi jo{ boqeg funkcionisawa. Smatram da je veoma 

bitno da se ovaj sistem {to detaqnije sagleda i unapredi, imaju- 

}i u vidu sasvim novo vreme koje dolazi i name}e neminovne zahteve 

u pogledu primene i realizovawa savremenih vojnih tehnologija. 

* I va{a ustanova i MO i Vojska gube zbog toga {to vojni 

patenti i tehni~ka re{ewa, koja su proizvod rada u Institutu, 

nisu propisno za{ti}ena. Kra|a intelektualne svojine 

danas nije retkost. Kako se borite protiv toga 

9

INTERVJU 

– Intelektualnu svojinu Vojnotehni~kog 

instituta ~ini industrijska svojina 

– patenti, mali patenti, modeli, 

li~na autorska prava istraìva~a... – 

i autorska svojina – izdawa Instituta, 

~asopis Scientific Technical Review, 

Podaci o naoruàwu, Nau~no-tehni~ke 

informacije, softveri koji su razvijeni 

kod nas, tehni~ka dokumentacija 

za pribli`no 1.500 sredstava NVO, 

itd. Vrednost te intelektualne svojine 

uveliko nadma{uje materijalnu vrednost 

svih na{ih objekata, laboratorija, 

ma{ina i ure|aja. Naàlost, mi do 

sada nismo uspeli da uredimo ovu 

oblast na na~in kako se to radi u razvijenom 

svetu. Na primer, kod Majkrosofta 

vrednost kapitala firme ~ini 

20 odsto materijalnih dobara i ~ak 80 

odsto intelektualne svojine. Mi u Vojnotehni~kom 

institutu èlimo da unapredimo 

i za{titimo na{u intelektualnu 

svojinu, a i know-how svakog novorazvijenog 

proizvoda. 

Na{ institut je me|u prvima u 

Srbiji promovisao nau~nu metodologiju 

koju uveliko primewuju 23 najrazvijenije 

zemqe u svetu u oblasti inovacionog 

stvarala{tva. To je tzv. teorija 

re{avawa inovacionih zadataka, 

poznatija po skra}enici TRIZ. Tajna 

uspeha sovjetskog naoruàwa uveliko 

je bazirana na primeni te metodologije 

koja je u biv{em Sovjetskom Savezu 

stvorena i razvijena. S raspadom 

SSSR-a TRIZ dospeva na Zapad i po- 

~iwe jo{ intenzivnije da se razvija i 

primewuje. 

Za{tita intelektualne svojine }e 

u budu}nosti biti jedan od prioriteta 

na{e najte{we saradwa sa nadle`nim 

organima u MO koji pokrivaju ovu 

oblast. A do kraja ove godine }emo popisati 

i sve tehnologije sa kojima raspolaèmo. 

PORTRET 

Direktor Vojnotehni~kog instituta pukovnik 

dr Mladen Panti} ro|en je u selu Male{evo, 

1957. godine. Diplomu Tehni~ke vojne 

akademije, kao najboqi u klasi i u svim 

prethodnim generacijama – prose~na ocena 

deset – dobio je 1981. godine. Magistrirao 

je na tehni~kom kolexu Cranfield Institute of Technology 

u Engleskoj, a doktorirao u oblasti 

borbenih vozila pre deset godina na Ma{inskom 

fakultetu u Beogradu. [kolu nacionalne 

odbrane – General{tabno usavr{avawe, 

zavr{io je sa odli~nim uspehom, {kolske 

2001/2002. godine. 

U toku rada u Vojnotehni~kom institutu 

bio je angaòvan na velikom broju projekata, 

kao {to su: usvajawe licence tenka T-72, razvoj 

tenka M-84A, modernizacija tenkova M- 

84 i T-55, univerzalno inèwerijsko vozilo 

muwa, itd. Objavio je veliki broj originalnih 

nau~nih i stru~nih radova u me|unarodnim 

i doma}im ~asopisima i u~estvovao na 

me|unarodnim skupovima. Kao profesor na 

Vojnoj akademiji izvodi nastavu na redovnim 

studijama i [koli nacionalne odbrane. 

Mentor je nekoliko doktorskih disertacija i 

magistarskih teza na Vojnoj akademiji, Ma- 

{inskom fakultetu u Beogradu i Fakultetu 

tehni~kih nauka u Novom Sadu. 

* Izjavili ste jednom prilikom 

kako èlite da VTI postane 

brend u vojnotehni~kim naukama, 

kao {to je VMA brend u oblasti 

vojnog zdravstva i VA u oblasti vojnog {kolstva. [ta je potrebno 

jo{ uraditi da bi se to postiglo 

– Sama ~iwenica da je VTI projektovao i razvio oko 1.300 

sredstava NVO za {est decenija svog postojawa i da je od toga oko 

75 odsto u operativnoj upotrebi VS, govori da smo mi uvek bili vode}i 

u oblasti istraìvawa i razvoja NVO. Sem toga, tokom ove godine 

VTI su posetile brojne strane delegacija zainteresovane za 

saradwu na istraìva~kim i razvojnim projektima. Tako|e, stru~waci 

VTI su bili u nekim od eminentnih stranih instituta i kompanija. 

îwenica je da su se svi problemi u dràvi i reorganizacija 

sistema odbrane, a u okviru toga smawewe kadra i restriktivno 

finansirawe, reflektovali na rad na{e ustanove, pa je u 

posledwih desetak godina, zbog odre|enih te{ko}a, do{lo do iz- 

vesnog zastoja u tempu „lansirawa “ novih 

borbenih sredstava iz Instituta, ali 

je danas situacija znatno povoqnija. U 

zavr{noj fazi razvoja nalazi se odre|eni 

broj sredstava, kao {to su dva prototipa 

{kolskog aviona za obuku pilota, 

terensko vozilo FAP, i neka druga sredstva 

za potrebe na{e vojske. Pored toga, 

za potrebe Vojske Srbije pokrenut je i 

odre|en broj novih istraìva~kih i razvojnih 

projekata. 

Ukratko, odgovor na va{e pitawe 

glasi da smo mi odavno brend u oblasti 

vojnih tehnologija i za nas znaju svi koji 

bi trebalo da znaju. Mo`da nismo toliko 

prisutni u javnosti, {to se od nekog ko 

predstavqa brend o~ekuje, ali priroda 

na{eg posla je takva da javnosti predo- 

~imo ono {to smo radili tek kad sredstvo 

koje razvijamo pro|e sva potrebna ispitivawa 

i bude usvojeno u naoruàwe 

Vojske. 

* Posledwe godine puno se pri~a o 

novim smawewima u Vojsci. Strepite 

li i vi u Institutu od toga. I da 

li }e uop{te VTI mo}i da radi ako i 

wega zaka~i taj talas 

– Pitawe kadra je uvek aktuelno i 

osetqivo. Da bi funkcionisao VTI mora 

da ima visokoobrazovani kadar koji je u 

mogu}nosti da re{ava veoma kompleksne 

probleme. Sre}om, postoji jo{ i danas tzv. „kriti~na masa istra- 

ìva~a“. 

A {ta za nas zna~i smawiti kadar To zna~i ugasiti odre|eni 

broj nau~nih oblasti. Sredstva NVO su sloèna, multidisciplinarna 

i ako u jednom timu nema stru~waka jedne specijalnosti, po- 

~ev{i od majstora do doktora nauka, onda kompletan projekat ne 

moè da se realizuje. VTI bi trebalo da se reorganizuje u skladu 

sa potrebama Vojske, ali u pravcu optimalnog funkcionisawa. Za 

to je potrebno podmladiti kadar, osavremeniti opremu i uvesti 

nove tehnologije. Mi }emo u Institutu dati sve od sebe da uspe{no 

realizujemo projekte, jer znamo da na taj na~in direktno uti~emo 

na borbenu gotovost Vojske Srbije. 

Mira [VEDI] 

Snimio Goran STANKOVI] 

10 

15. novembar 2007.

P E R 

A S P E R A 

Pi{e 

Qubodrag 

STOJADINOVI] 

Pre nedequ dana 

u 92. godini, 

u Ohaju, mirno je 

umro Pol Tibets. 

U pismenoj 

oporuci o na~inu 

postupawa 

sa wegovim telom 

posle smrti, 

zatraìo je 

da bude sahrawen 

bez obeleàvawa 

grobnog mesta. 

Ina~e bi taj grob 

mogao postati meta 

demonstracija 

ili hodo~a{}a, 

kako kome. 

NUKLEARNI PARASTOS 

P 

ol Tibets je 6. avgusta daleke 1945. bio komandant 

aviona „Enola gej“ i bacio nuklearnu 

bombu na Hiro{imu. Posle nekoliko sekundi 

ve} je bilo 100.000 mrtvih. U slede}im danima i 

godinama umrlo je jo{ 40.000 qudi. 

Koji mesec pre smrti pilot je govorio o svojoj 

sudbini, rekav{i da nije u stawu da zaboravi najduì 

dan u ìvotu. Ali da se ne kaje. „To je bio samo 

posao, ja sam dobio nare|ewe i izvr{io ga.“ 

U tehni~kom smislu, Tibets je najproduktivniji 

xelat u istoriji. Standardi koje je postavio, na sre- 

}u ~ove~anstva, nikada nisu nadma{eni. Mada je 

mnogo masovnih ubica na velika vrata u{lo u qudsku 

povest, bez nade da }e odatle ikada iza}i. Jedan 

od wih je rekao: „Smrt jednog ~oveka jeste tragedija, 

smrt stotine hiqada statisti~ki podatak!“ 

Negde po~etkom {ezdesetih, na vrhuncu kubanske 

krize, zamalo da izbije termonuklearni rat. 

Bio bi to nezaboravni vatromet, jer su statisti~ari 

ponovo ra~unali koliko puta bi mogao da umre 

svaki stanovnik zemqe. Otprilike po trideset puta. 

Ali, Kenedi i Hru{~ov su se nekako pomirili u 

zadwi ~as i vratili svoje glave u kabinete a nuklearne 

bojne glave u so{ke. 

Od tog ~asa i u Kremqu i u Pentagonu traju neprekidna 

„nuklearna“ deùrstva. Ho}e se re}i, uzbune 

koje imaju smisla da preteknu protivnika i zadaju 

mu vi{e udara nego {to on moè da podnese. 

Hladni rat jeste zavr{en, ali vru}i jo{ nije. Ovo 

je svet u kome niko nikome ne veruje. Za takvu termonuklearnu 

skepsu ima sasvim dovoqno razloga. 

Nema popravnog, ko udari prvi zavr{io je posao. 

udi koji se bave potencijalnim katastrofama, 

kaù da ima mnogo razloga da se bojimo veli- 

bombe na kojoj svi sedimo. Mi smo se navi- 

Qke 

kli, postali ravnodu{ni, uìvamo u ostacima prirode 

i vra}amo se woj, bavimo se ekologijom i wenim 

dometima, uzdamo se u razum onih koji bi morali 

navi{e da ga imaju. Ali, to je najduà opasna 

zabluda. 

êhov je lepo objasnio su{tinu dramskog zapleta: 

ako u delu pri~e postoji podatak o lova~koj 

pu{ci koja je oka~ena negde u predsobqu, logi~no je 

da neka suklata tokom radwe opali iz we. I napravi 

veliki belaj, jer bez toga nema ni pri~e. 

Zna~i li to da }e velika bomba na kojoj ìvimo 

ipak u jednom ~asu da pokaè svoju rasko{nu 

snagu I pored iznenadne i prerane smrti Pola 

Tibetsa, ubice Hiro{ime iz jednog poku{aja! 

Moè da bidne, ama ne mora da zna~i! Ako je 

to stra{no oru`je napravqeno da upla{i drugu 

stranu, i „druga strana“ je za rasterivawe svog 

straha uspela da sebi pribavi sli~ne naprave. Pa 

smo onda do{li do pat pozicije, onog stawa koje se 

odavno poetski naziva „ravnoteà straha!“. To bi 

zna~ilo kako svi mogu sve ali niko ne sme ni{ta. 

Osim onih, naravno, koji nemaju {ta da izgube. 

Boje}i se javnih ponièwa pred silama i silexijama 

u me|unarodnim odnosima, neke mawe zemqe 

po~ele su da prave za sebe nuklearne bombice. Svi 

znaju da u „razmeni projektila“ sa velikima oni nemaju 

ni promil {anse da pobede u modernom katapultirawu. 

Ali da nanesu {tetu – to bi mogli. I to 

veliku, ~ak toliku da i wena najava pomaè poreme- 

}aju ravnoteè straha. To zna~i da se velike sile 

vi{e ne pla{e jedna druge, osim {to revnosno gaje 

me|usobnu „mr`wu opstanka“. Ali se opasno boje 

malih i uglavnom fanati~nih osvetnika. Jer od toga 

bez opake preventive – nema odbrane. 

aj fenomen je bitno poremetio nuklearni 

sklad. I to tako da su gigantski projektili (20 

T megatona i vi{e) postali prakti~no neupotrebqivi. 

Osim ako ne ura~unamo mogu}nost brzog renovirawa 

institucije hladnog rata, {to je ina~e 

neponovqiva relikvija pro{losti. Mada one uzbune 

u Pentagonu i Kremqu ostaju. Posle 62 godine, 

moè se dogoditi da prevagu odnesu takti~ke nuklearne 

naprave, znatno slabije od one koja je uni{tila 

Hiro{imu. (Molim cewene oficire ABHO da mi 

ne zamere ako sam negde zabrqao!) 

Ciqevi bi mogle da budu zemqe koje nisu rado 

vi|ene ~lanice ekskluzivnog atomskog kluba, mada 

one od toga ne odustaju. Iran godinama tvrdi da 

ne pravi atomsku bombu, ali tim verbalnim dokazima 

nema ko da veruje. 

Pentagon pravi novu „~istu“ bombu, koja bi doprla 

do najskrivenijih i najdubqih bunkera. Gde ne 

pomaù „~iste“ mogu}a je i umerena nuklearna podr{ka. 

I tako bismo se vratili samom po~etku. Mo- 

`da je Pol Tibets posle toliko godina mirnog ìvota 

ipak umro uzalud. 

U pri~i pod bezazlenim naslovom „Dugme“, jedan 

satiri~ni pisac obja{wava mogu}i po~etak 

tre}eg svetskog rata. Pri~a je iz osamdesetih, kad 

je vladao Leonid Iqi~ Bre`wev, ali wena se literarna 

aktuelnost ne moè dovoditi u sumwu. Grupa 

sovjetskih oficira koja se karta i pije votku „percovku“, 

po{aqe vojnika u bunker gde stoji strategijska 

termonuklearka, da pritisne zeleno dugme i 

ukqu~i ventilaciju. Umesto toga nesre}nik dotakne 

crveno, i lansira tu zver ka Va{ingtonu. 

„Jesi li ti, Koqa brate normalan“ – pitaju 

ga raspojasani oficiri gledaju}i spektakularno 

lansirawe. „Pa jesmo li ti rekli da pritisne{ zeleno 

dugme!“ 

„Jeste drugovi, rekli ste, ali ja sam daltonista!“ 

Su{tina opravdanog straha jeste u tome {to 

taj Koqa nije jedini }or~a koji rukuje bombama. 

Autor je komentator lista „Politika“ 

11

OD[TETNI ZAHTEVI 

ZA RATNE TRAUME 

KROZ SITO 

REVIZIJE 

Utvr|eno je da 

posttraumatski stresni 

poreme}aj (PTSP) stoji 

u ne{to vi{e od 3.000 

medicinskih kartona 

u~esnika ratnih dejstava 

za posledwih 15 godina. 

Za dijagnostikovawe 

tog psihi~kog poreme}aja 

potrebno je dvogodi{we 

pra}ewe simptoma, koji 

po~iwu da se ispoqavaju 

do {est meseci posle 

traumati~nih doga|aja. 

[ta se krije iza 

zahteva za nadoknadu 

nematerijalne {tete zbog 

PTSP, koje su pojedini 

biv{i vojni rezervisti 

nedavno uputili na adresu 

Ministarstva odbrane 

Pro{lo je vi{e od osam godina kako je na tlu Balkana za}utalo oru`je. Posledwa 

decenija 20. veka, a posebno 1999. godina, duboko je urezana u se- 

}awe gra|ana Srbije. Svima je bilo te{ko, a najteè qudima u uniformi. 

Strah za sopstveni ìvot i ìvot bli`wih, stra{ne slike koje ne trpe 

opise, mnogim vojnicima su ostavili psihi~ke oìqke. 

Kao jedna od posledica opasnih ratnih situacija, straha i prizora uàsa 

kod pomenutih osoba, javqa se posttraumatski stresni poreme}aj (PTSP), koji ponekad 

preraste i u trajni poreme}aj li~nosti. Dràva je proteklih godina na razli~ite 

na~ine pomagala tim qudima, iako postoji konsenzus da bi trebalo preduzeti 

delotvornije korake radi wihove socijalizacije i materijalnog zbriwavawa. 

Iako je pro{la skoro decenija otkako su prestala borbena dejstva pojedini 

vojni rezervisti obratili su se tek nedavno za pomo} psihijatru zbog PT- 

SP, a nedugo zatim podneli zahteve Ministarstvu odbrane za naknadu nematerijalne 

{tete po tom osnovu. 

Da li je pa`wa javnosti za problem ratnih trauma, zbog nedavnog poku{aja 

samoubistva mladi}a, u~esnika u borbenim dejstvima na Kosovu, potakla pojedince 

da sopstvene probleme nazovu pravim imenom ili je posredi koristoqubqe 

[ta je u pozadini ra~una koji osam godina posle rata dràvi ispostavqaju 

neki weni borci, razgovarali smo sa pukovnikom dr Miroslavom Radovanovi}em, 

na~elnikom Klinike za psihijatriju VMA. 

GDE JE GRE[KA 

Od na~elnika Klinike za psihijatriju saznali smo da je sprovedena interna 

analiza o broju osoba sa posttraumatskim stresnim poreme}ajem za proteklih 

15 godina i da nas rezultati svrstavaju u svetski prosek. Naime re~ je o 

ne{to vi{e od 3.000 slu~ajeva, {to prema razli~itim klasifikacijama ~ini 

od 0,8 do dva posto u~esnika u borbenim dejstvima. Podaci o stotinama hiqada 

qudi sa tim psihi~kim poreme- 

}ajem, koje su pojedini mediji izneli 

u javnost, ne odgovaraju istini. 

Naime, oko 20 procenata u~esnika 

rata su psihotraumatizovani, 

a od tog broja oko osam posto 

razvija PTSP. 

– U javnosti je re~eno da je 

400.000 qudi u~estvovalo u ratu, 

a da na osnovu toga postoji oko 

80.000 sa PTSP, {to nije ta~no. 

Dogodilo se da je neko pogre{no 

protuma~io procente i time izazvao 

zabunu – obja{wava pukovnik 

dr Miroslav Radovanovi}. 

Prema wegovim saznawima, 

problem nadoknade nematerijalne 

{tete veteranima rata traje 

ve} duè vreme, ali je aktuelizovan 

uporedo sa protestima rezervista 

povodom navodno neispla- 

}enih ratnih dnevnica. 

– Koliko je meni poznato, qudi 

koji su iz tih kriznih vremena 

iza{li sa odre|enim psihi~kim 

12 

15. novembar 2007.

Pukovnik dr Miroslav 

Radovanovi}, na~elnik 

Klinike za psihijatriju VMA 

posledicama, u velikom procentu 

su ve} ostvarili neku vrstu 

od{tete zbog naru{enog zdravqa. 

Ta su davawa ispla}ivale 

civilne strukture i fondovi na 

lokalnom nivou. Nije mi poznato 

da na nivou dràve postoje 

jedinstveni kriterijumi prema 

kojima se, u odnosu na procenat 

invalidnosti, ispla}uje odre- 

|ena suma – kaè dr Radovanovi}. 

On navodi da je, kada je o 

posttraumatskom stresnom poreme}aju 

re~, uobi~ajeno da se 

stepen invalidnosti kre}e do 

najvi{e 60 posto, a naj~e{}e 

izme|u 30 i 40 procenata. 

Lica koja su u~estvovala u 

ratu kao vojni rezervisti, posle 

skidawa uniforme zdravstvenu 

za{titu ostvarivala su u civilnim 

ustanovama, tako da su ve}inu 

dijagnostikovanih PTSP potpisali 

civilni psihijatri. Me- 

|utim, nedavno se psihijatrijskoj 

slu`bi Vojne bolnice u Ni{u 

obratila grupa qudi, uglavnom 

u~esnika u proteklim ratovima, àle}i se na simptome koji ukazuju 

na postojawe psihi~kih trauma. Neki su zahtevali i da im se revidira, 

tj. pove}a stepen prethodno utvr|enog invaliditeta. Nedugo zatim 

oni su uputili od{tetne zahteve Ministarstvu odbrane. 

Ministarstvo je u Ni{ uputilo radni tim pod rukovodstvom 

dr Radovanovi}a, sa zadatkom da ispita vaqanost medicinske i 

druge dokumentacije u slu~ajevima dijagnostikovanog PTSP tokom 

protekle dve godine. Izve{taj radne grupe ukazivao je na ozbiqne 

propuste u proceduri. 

– Na{ tim, moram re}i, nije ulazio u vaqanost dijagnoza, nego 

je sagledao prvenstveno fotokopije priloènih dokumenata. 

Ustanovili smo da je u tom pogledu bilo dosta mawkavosti – nagla- 

{ava dr Radovanovi} i nastavqa. – Re~ je, u najve}em broju slu~ajeva, 

o dve dijagnoze. Prva je postojawe posttraumatskog stresnog 

poreme}aja, a druga, i svakako ozbiqnija – jeste trajna promena 

li~nosti posle katastrofi~nog iskustva, {to predstavqa trajno 

psihi~ko stawe sa ozbiqnim problemima. Te dijagnoze su, s obzirom 

na ozbiqnost, morale da budu i adekvatno argumentovane. 

Treba da postoje, pre svega, vaqani dokazi o u~e{}u u ratu i, 

{to je jo{ va`nije, podaci o izloènosti traumati~nim iskustvima. 

Dakle, ne mora da zna~i da svaki u~esnik rata mora biti nu- 

`no i psihotraumatizovan. Mi se ovde, na VMA, svakodnevno su- 

PROGRAMI ZA POMO] 

Problem veterana rata nije samo problem Srbije. Mnoge 

dràve u svetu imaju razvijene programe za pomo} i resocijalizaciju 

tih osoba. I na{a zemqa je primenom ~etvorogodi{weg 

programa Ministarstva za rad i socijalna pitawa pokazala 

brigu za qude koji su ugrozili zdravqe obavqaju}i ratne du- 

`nosti. Takvih qudi nesumwivo ima, a pored pomo}i koju je dr- 

àva du`na da im pruì, treba otkriti istinu ko je zaista stradao 

– i zbog dràve i zbog morala. 

sre}emo sa qudima koji su zaista 

pro{li stvarne ratne 

strahote, ali su ostali integrisani 

u dru{tvo i potpuno 

psihi~ki funkcionalni – kaè 

Radovanovi}. 

POD LUPOM 

STRU^WAKA 

Na~elnik Klinike za psihijatriju 

podvla~i da wegov 

tim nije negirao dijagnoze nego 

ustanovio da nisu u potpunosti 

po{tovane potrebne medicinske 

procedure, {to predstavqa 

dovoqan osnov da se 

pokrene revizija nalaza. Prema 

wegovim re~ima, ve}ina dokaza 

o u~e{}u u ratu svodi se 

na evidenciju u vojnim kwiìcama. 

Taj podatak doslovno 

zna~i da je lice u odre|enom 

periodu bilo mobilisano, ali 

ne i da je nu`no bilo izloèno 

traumama. 

– Svaki medicinski problem, 

pa i psihijatrijski, mora 

da ima svoju istoriju. Dakle 

potrebno je da postojawe 

odre|ene dijagnoze bude potvr|eno 

nalazima. Nije dovoqno 

da se ~ovek, osam godina 

posle rata, pojavi i poàli 

se na psihi~ke tegobe, pa da 

se uspostavi dijagnoza – nagla- 

{ava Radovanovi}. On kaè 

da postoje kriterijumi ili klasteri 

za utvr|ivawe PTSP na 

osnovu kojih se pokazuje da li 

se radi o parcijalnom ili potpunom 

poreme}aju. Detaqni 

psiholo{ki testovi tako|e su 

neophodni, a u pomenutim slu- 

~ajevima gotovo da nisu sprovo|eni. 

Radovanovi} nagla{ava 

da je potrebna opse`na i 

vaqana dokumentacija da bi se stalo iza dijagnoze takve teìne. 

– Psihi~ke promene koje nastaju usled izloènosti traumati~nim 

situacijama mogu nastupiti odmah ili odloèno, naj~e{}e 

do {est meseci posle takvog iskustva. Potrebno je permanentno 

pra}ewe klini~kog stawa oko dve godine da bi se otkrio trajni poreme}aj 

li~nosti – obja{wava dr Radovanovi}. 

Na~elnik Klinike za psihijatriju VMA o~ekuje formirawe tima 

koji }e pokrenuti postupak revizije dijagnoza na osnovu kojih su 

pokrenuti od{tetni zahtevi. Revizija }e podrazumevati vra}awe 

postupka na po~etak i ponovno utvr|ivawe medicinskih i drugih ~iwenica. 

Bi}e sprovedeno takozvano superve{ta~ewe, potrebni 

psiholo{ki testovi i provera prate}e dokumentacije kako bi se 

izbegla mogu}nost zloupotreba. 

Kako kaè dr Radovanovi}, moglo bi da se dogodi da svako ko 

ima bilo kakve psihi~ke probleme koji se mogu povezati sa ratnim 

dejstvima traì od{tetu. Ekspertska komisija bi trebala da „proseje” 

dijagnoze i onemogu}i potencijalne malverzacije. 

Za nekoliko meseci trebalo bi da se utvrdi ko je zaista imao 

osnova da od dràve traì nadoknadu. Na{ sagovornik ocewuje da 

niko ne}e beàti od te odgovornosti, ali tek kada se utvrde relevantne 

medicinske ~iwenice. 

Aleksandar PETROVI] 

13

AKTUELNO 

OBELE@EN DAN PRIMIRJA 

U PRVOM SVETSKOM RATU 

POTPREDSEDNIK VLADE \ELI] I MIN 

OSNOVA BUDU]IH 

INTEGRACIJA 

Potpredsednik Vlade Republike Srbije Boìdar \eli} i ministar 

odbrane Dragan [utanovac odràli su, 12. novembra na Vojnoj akademiji, 

u pravoj studentskoj atmosferi, predavawe o Evropskim integracijama 

i ulozi Vojske Srbije u tom procesu. To je prvo od najavqenih 

predavawa koje }e potpredsednik Vlade odràti studentima Vojne 

akademije. 

Potpredsednik \eli} je rekao da je poseta najvi{oj vojnoj obrazovnoj 

ustanovi kod nas dokaz va`nosti koju Vlada Srbije pridaje Vojsci. Pozdravqaju}i 

budu}e oficire, on je naglasio da su godine egzistencijalne 

i materijalne neizvesnosti za pripadnike Vojske Srbije sada pro{lost. 

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembra 

u Beogradu je odràna ceremonija odavawa visokih dràvnih 

i vojnih po~asti i sve~ano su poloèni venci na spomen-obele`ja 

ratnicima poginulim u jednom od najve}ih vojnih sukoba u istoriji 

~ove~anstva. 

Obeleàvawu Dana primirja prisustvovali su predstavnici 

Vlade Srbije, na ~elu sa ministrom kulture Vojislavom Brajovi- 

}em, predstavnici Ministarstva odbrane – pomo}nik ministra 

odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, na~elnik Vojne 

akademije general-major Vidosav Kova~evi} i na~elnik Uprave za 

vojnu obavezu pukovnik Goran Zekovi}, predstavnici Skup{tine 

grada Beograda, udruèwa gra|ana, brojne diplomate, me|u kojima 

i ambasadori zemaqa onda{wih ratnih saveznika Srbije. 

Sve~ano polagawe venaca zapo~elo je na Francuskom vojni~kom 

grobqu, a zatim su venci poloèni i na Spomen-kosturnicu 

branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu, gde se prisutnima 

obratio ministar kulture Vojislav Brajovi}. 

Ministar Brajovi} je istakao da su ogromni i nenadoknadivi 

qudski gubici kao i sistematska razarawa materijalnih i kulturnih 

dobara predstavqali glavne posledice Prvog svetskog rata 

na teritoriji Kraqevine Srbije. Rat je okon~an 11. novembra 

1918. potpisivawem primirja u Kompjewskoj {umi kod Pariza, 

{to je u potpunosti izmenilo istorijske tokove i preraslo u jedan 

od najva`nijih istorijskih doga|aja uop{te. 

Pored Spomen-kosturnice braniocima Beograda, venci su 

poloèni na Vojno grobqe Komonvelta i na Spomen-kosturnicu 

ruskim vojnicima stradalim u Prvom svetskom ratu. 

Sli~ne ceremonije organizovane su i u vi{e od trideset dr- 

àva u svetu, u kojima su srpski diplomatski predstavnici obi{li 

vojne memorijale, poloìli vence i odali po{tu precima koji su 

izvojevali slobodu za otaxbinu. 

A. ANTI] 

JAT LETI ZA BAWA LUKU 

Kompanija „Jat ervejz” organizovala je nedavno promotivni 

let za Bawa Luku, a letovi na relaciji Beograd– Bawa Luka i 

obratno su od petka, 9. novembra, uvr{teni u redovni red letewa 

srpske aviokompanije. 

Direktor „Jata” Sa{a Vlaisavqevi} istakao je da su letovi 

iz Beograda za Bawa Luku predvi|eni sredom, petkom i nedeqom u 

ve~erwim ~asovima, dok je povratak iz Bawa Luke predvi|en za 

~etvrtak, subotu i ponedeqak, u jutarwim ~asovima. Najavqeno je 

da }e od decembra biti uveden i ~etvrti let za Bawa Luku, a od 

prole}a idu}e godine avioni „Jata” }e svakodnevno leteti na ovoj 

relaciji, gde se o~ekuje vi{e od 7.500 putnika godi{we. D. M. 

14 

PO[TOVAWE 

EVROPSKIH 

VREDNOSTI 

Ministar inostranih poslova Vuk Jeremi} je 10. novembra na Vojnoj 

akademiji odrào predavawe slu{aocima 53. klase General{tabnog 

usavr{avawa i 54. klase Komandno-{tabnog usavr{avawa [kole 

nacionalne odbrane. 

Razra|uju}i temu „Srbija, evropske integracije i diplomatski aspekti 

re{avawe statusa Kosova i Metohije”, ministar Jeremi} je ocenio da 

se, uz po{tovawe evropskih vrednosti, moè do}i do kompromisnog re{ewa 

za budu}i status Kosova i Metohije. „Poznata je platforma Vlade Srbije 

i dràvnih institucija o pitawu statusa na{e ju`ne pokrajine. Mi se 

i daqe zalaèmo za kompromisno re{ewe i wegovo traèwe bez vremenskog 

oro~avawa”, rekao je Jeremi} i napomenuo da se delegacija Pri{tine 

„u svojim stavovima ne pomera ni za milimetar“. 

Ministar Jeremi} je ukazao na dva puta posle 10. decembra. Jedan 

je u unilateralnim potezima i unutar i van regiona, a drugi, za koji se zalaè 

Srbija, jeste traèwe re{ewa do postizawa kompromisa. 

Presudnu ulogu u odre|ivawu budu}eg statusa Kosova i Metohije ima- 

}e Evropska unija, koja se u kosovskom problemu opredequje i prema daqem 

ja~awu bezbednosti u Evropi i nastavku integrativnih procesa. Ministar 

Jeremi} je u tom kontekstu istakao evropsku opredeqenost Srbije, 

koja ima dugoro~ni zna~aj i za stabilnost regiona zapadnog Balkana, i za 

brì ekonomski napredak na{e zemqe. 

15. novembar 2007.

ISTAR JEREMI] NA 

VOJNOJ AKADEMIJI 

– Prioritet koji dajemo Vojsci 

bi}e jo{ vidqiviji u danima i mesecima 

koji dolaze. Bliì se vreme 

kada }e pripadnost oruànim snagama 

na{e zemqe ponovo biti ~ast 

i privilegija, a zna~i}e siguran ìvot 

i izvesnu karijeru – rekao je \eli} 

i podvukao da je oficirski jedan 

od naj~asnijih ìvotnih poziva. 

Potpredsednik srpske Vlade je 

aktivnosti Ministarstva odbrane 

nazvao fundamentom budu}ih evropskih 

integracija na{e zemqe. Govore}i 

o va`nosti potpisivawa Ugovora 

o stabilizaciji i pridruìvawu 

Evropskoj uniji, \eli} je naglasio 

va`nost dono{ewa savremenog 

i funkcionalnog Zakona o Vojsci i 

Zakona o odbrani, koji nas kvalifikuju 

za dru{tvo prepoznatqivih 

evropskih naroda ili diskvalifikuju. On je, govore}i o procesu integracija, 

podvukao prioritete za 2008. godinu, koju je nazvao prelomnom. 

Mi ne vidimo Vojsku samo kao izdatak u buxetu, nego kao investiciju 

u na{u budu}nost, istakao je \eli} naglasiv{i da je Vlada Srbije izglasala 

buxet kojim se za Vojsku odvaja oko 2,4 posto bruto nacionalnog dohotka. 

On je dodao da je Vlada odobrila i milijardu dinara za subvencionisawe 

stambenih kredita za prioritete u sistemu odbrane. 

Ministar odbrane Dragan [utanovac obavestio je studente Vojne 

akademije da su ve} sprovedeni potrebni koraci za poboq{awe wihovog 

materijalnog poloàja i socijalnog statusa pripadnika Vojske uop{te. 

On je naglasio da bi predvi|eni vojni buxet trebalo da omogu}i da 2008. 

bude najboqa za pripadnike oruànih snaga u posledwih petnaest godina. 

Ministar je obe}ao da }e, zajedno sa potpredsednikom \eli}em, poku{ati 

da izdejstvuje ~e{}a putovawa vojnih studenata u inostranstvo, ali je 

od wih zauzvrat zatraìo jo{ ve}u posve}enost radu i obrazovawu. 

A. PETROVI] 

Posle predavawa ministar inostranih poslova Vuk Jeremi} i ministar 

odbrane Dragan [utanovac odgovarali su na pitawa slu{alaca 

[kole nacionalne odbrane koja se odnose na daqe evropske i evroatlantske 

bezbednosne integracije, na{e aktivnosti u Partnerstvu za mir 

i nastavak reformskih procesa sistema odbrane i Vojske Srbije. 

.Predavawu su prisustvovali i pomo}nik ministra odbrane za qudske 

resurse Bojan Dimitrijevi}, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik 

Zdravko Pono{, sa saradnicima, i predstavnici Ministarstva 

odbrane i Vojske Srbije. 

R. MUTAVXI] 

SASTANAK NAÊLNIKA 

GENERAL[TABOVA VOJSKI SRBIJE 

I HRVATSKE 

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik 

Zdravko Pono{ razgovarao je 6. novembra sa na~elnikom 

General{taba Oruànih snaga Republike Hrvatske generalom 

Josipom Luci}em, na radnom sastanku na vojnom poligonu u Ga- 

{incima, u Hrvatskoj. 

Generali Pono{ i Luci} razgovarali su o bilateralnoj 

vojnoj saradwi, reorganizaciji oruànih snaga i razmenili 

iskustva o u~e{}u u mirovnim operacijama. 

PRIPADNICI VOJSKE SRBIJE 

NA VE@BI U AUSTRIJI 

Sporazum izme|u Vlade Republike Srbije i Savezne vlade 

Republike Austrije o pravnom statusu pripadnika Vojske Srbije 

koji }e u~estvovati na me|unarodnoj ve`bi „Invitex Pacemaker 

2007“ u Republici Austriji, potpisan je 29. oktobra u Ministarstvu 

odbrane Republike Srbije. Sporazum su potpisali dr- 

àvni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti} i zamenik 

ambasadora Republike Austrije u Beogradu Ulrike Harman. 

Na me|unarodnoj ve`bi „Invitex Pacemaker 2007”, koja }e 

biti odràna od 19. novembra do 6. decembra 2007. u Austriji, 

u okviru multinacionalne ~ete ABHO u~estvova}e {est pripadnika 

Vojske Srbije. A. A. 

ME\UNARODNI SKUP 

O TRANZICIJI VOJNOG OSOBQA 

Centar za regionalnu saradwu u oblasti odbrane i 

bezbednosti RACVIAC, sa sedi{tem u Zagrebu, i Ministarstvo 

odbrane Republike Srbije organizovali su, od 12. do 14. novembra 

u Beogradu, me|unarodni skup sa temom „Tranzicija 

vojnog osobqa”. 

Na skupu, koji je otvorio pomo}nik ministra odbrane za 

qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, bilo je re~i o zbriwavawu 

vi{ka vojnog kadra u zemqama regiona, strategiji 

dru{tvenog prilago|avawa koja je primewena na qudstvo otpu{teno 

iz Bugarske armije, izmenama u novoj zakonskoj regulativi 

koja se odnosi na prekvalifikaciju i socijalnu integraciju 

vi{ka vojnog osobqa u Moldaviji i o iskustvima iz 

saradwe Direkcije za prekvalifikaciju vi{ka vojnog kadra u 

Srbiji Prisma sa Me|unarodnom organizacijom za migracije 

(IOM). A. A. 

MEDICINSKO OSOBQE 

INSPEKTORATA OPCW NA VMA 

Na osnovu sporazuma izme|u Ministarstva odbrane Republike 

Srbije i Organizacije za zabranu hemijskog oru`ja 

(OPCW), koji je potpisan 9. oktobra 2007. u Hagu, na Vojnomedicinskoj 

akademiji uskoro po~iwe staìrawe medicinskog osobqa 

Inspektorata OPCW. 

Sporazumom je predvi|eno staìrawe medicinskog osobqa 

Inspektorata ORSW na Klinici za toksikologiju Nacionalnog 

centra za kontrolu trovawa i drugim klinikama VMA. 

Uslovi koje pruà VMA omogu}i}e medicinskom osobqu 

OPCW da obnove i unaprede znawa i ve{tina u prakti~nom radu 

sa licima koja se le~e od raznih oblika trovawa, ali i da se 

pripreme za inspekcijske zadatke i istraìvawa u slu~ajevima 

primene ili sumwe na primenu hemijskog oru`ja. 

15

ODBRANA 

V E @ B A V O J S K I S R B I J E 

ZAJEDNO PROTIV 

Ve`ba koju su na Savi, kod [apca, 

izveli pripadnici vojski Srbije 

i Ma|arske postigla je ciq – 

pripremila je vojnike da efikasno 

pruè pomo} civilnom stanovni{tvu, 

i to uz maksimalnu me|usobnu 

saradwu i kori{}ewe raspoloìvih 

kapaciteta, kako bi se dao 

pravovremen odgovor na krizu – 

ocenio je posle ve`be na~elnik 

Uprave za obuku i doktrinu G[ VS, 

general-major Petar ]ornakov 

Pripadnici vojski Srbije i Ma|arske su, 8. novembra, na Savi 

kod [apca izveli vojnu ve`bu „Velika reka 2007”. Tom prilikom 

demonstrirana je spremnost pripadnika Vojske Srbije 

za pruàwe pomo}i civilnom stanovni{tvu u slu~aju elementarnih 

nepogoda i prirodnih katastrofa. Posledice stihije 

koja je, ne tako davno, nanela znatne materijalne {tete ~itavom 

regionu bile su snaàn motiv da dràve iz na{eg okruèwa i wihove 

armije u~ine sve da {to spremnije do~ekaju slede}i izazov 

prirode. 

Ve`ba se odvijala po scenariju prema kome je do{lo do poplave 

na reci izme|u „plave” i „zelene” zemqe. Posle odluke nadle`nih 

politi~kih struktura, usledilo je zajedni~ko angaòvawe 

oruànih snaga s ciqem sanirawa posledica prirodne katastrofe. 

Inìwerci iz 110. pontonirskog bataqona Prve brigade KoV 

VS, kojima je komandovao potpukovnik Zoran Stani}, bili su neposredni 

izvo|a~i ve`be, dok su ma|arski oficiri sa svojim srpskim 

kolegama u~estvovali u radu {tabova koji su pripremili ceo 

doga|aj. 

„Velika reka 2007” obuhvatila je postupke evakuacije i spasavawe 

civila desantnim ~amcima i amfibijskim transporterima, 

uz angaòvawe ronilaca na spasavawu „utopqenika“. Pored uve- 

`bavawa procedura i standarda za delovawe pripadnika vojske u 

kriznim situacijama, prikazane su i mogu}nosti kori{}ewa namenskih 

sredstava VS, kojima se, pored qudi, mogu spasavati ìvotiwe 

i materijalna dobra i oja~avati nasipi na obalama velikih 

re~nih tokova. U ve`bi su angaòvane i medicinske ekipe, stanice 

za snabdevawe vodom, a organizovano je i zbriwavawe i evakuisawe 

osoba ugroènih poplavom. 

DRAMA KOD ZASLONA 

Na 103. plovnom kilometru Save, u blizini ostataka drevne 

tvr|ave Zaslon, prete~e dana{weg [apca, posmatra~i ve`be pratili 

su pravu dramu koja se, ovog puta samo u ve`bovnim uslovima, 

odvijala pred wihovim o~ima. Desantni ~amci u vi{e navrata su

I M A \ A R S K E AMFIBIJE 

Na tehni~kom zboru vojne opreme, kori{}ene prilikom ve- 

`be, najve}u pa`wu privukli su amfibijski transporteri koji 

POPLAVA 

mogu da prevezu do 70 osoba. Dok na suvom te grdosije, te{ke 

17,7 tona, mogu da razviju najve}u brzinu od 42 kilometra na 

sat, u vodi se kre}u brzinom od oko 10 kilometara na sat. Wihova 

ukupna nosivost na kopnu je pet tona, a na vodi dostiè i 

~itavih deset tona. 

Ulazak amfibijskih transportera u Savu sa obale {aba~kog 

kupali{ta „Stari grad” bio je impresivan. Zaglu{uju- 

}a buka motora i {kripa gusenica najednom su utihnule ~im je 

metalni xin zaplovio Savom. Amfibije se korisno mogu upotrebiti 

za transport na reci u oteànim uslovima, jer pored 

~vrstine materijala od kog su sa~iwene, imaju i mo}ne pumpe 

sposobne da iz wih izbace vodu koja prodre u slu~aju mehani~kog 

o{te}ewa. 

POVEZANI DUNAVOM I TISOM 

– Sa ma|arskim kolegama uve`bavali smo rad komande bataqona 

na dono{ewu odluke za angaòvawe u borbi protiv poplava, 

a zatim smo i prakti~no prikazali deo mogu}nosti jedinica 

VS da se ukqu~e u tu borbu za koju lokalne zajednice ~esto 

nemaju dovoqno kapaciteta – isti~e rukovodilac ve`be, na~elnik 

{taba Prve brigade KoV pukovnik Sreten Egeri}. Prema 

wegovim re~ima, iskustvo iz prethodnih godina doprinelo je da 

srpski inìwerci danas budu kadri da sa pripadnicima 37. in- 

ìwerijskog bataqona ma|arske vojske planiraju vrlo sloène 

postupke koje treba primeniti pri odbrani od poplava. Potpisivawe 

brojnih me|udràvnih ugovora u okviru evropskih integracija 

poja~a}e potrebu za me|usobnom saradwom susednih zemaqa, 

a Ma|arska i Srbija koje povezuju Dunav i Tisa odlu~ne 

su da zajedno brinu o bezbednosti na tim velikim rekama. 

plovili {irokom rekom, najpre vade}i iz vode „utopqenika” koji 

je u najkra}em roku medicinskom intervencijom vra}en u ìvot. 

âmci od aluminijuma pokazali su se kao dobro re{ewe za akcije 

spasavawa jer su izuzetno laki, a mnogo su izdr`qiviji od gumenih, 

kada je, pri visokom vodostaju i nevremenu, ugroèna plovnost 

na rekama. 

Dejstvovali su zatim i amfibijski transporteri kojima je 

evakuisano stanovni{tvo s podru~ja u koje se, zbog nepostojawa 

uslova za pristajawe, nije moglo sti}i ~amcima. Sredstva 

iz kompleta pontonskog parka, jo{ jedan zna~ajan resurs srpskih 

pontoniraca, na ve`bi su kori{}ena za formirawe skela 

kojima se prevoze materijal za oja~avawe nasipa i materijalna 

dobra civilnog stanovni{tva. U zavr{nici „Velike reke 

2007” pripadnici 110. pontonirskog bataqona prikazali su 

upotrebu inìwerijskih ma{ina za izradu druge linije nasipa 

za odbranu od poplava i izgradwu prilaznih puteva do ugroènih 

rejona. 

PRO[IREWE SARADWE 

Ve`ba je izvedena po planu bilateralne vojne saradwe Srbije 

i Ma|arske za 2007. godinu. Rukovodilac ve`be iz Vojske Srbije 

bio je na~elnik {taba Prve brigade KoV pukovnik Sreten Egeri}, 

dok je wegov zamenik bio pripadnik ma|arske vojske. Ta procedura 

primewena je sve do najniìh stepena komandovawa tokom 

zajedni~kih aktivnosti. 

Uprkos izuzetno hladnom vremenu i jakom vetru inìwerijske, 

jedinice Vojske Srbije, po oceni prisutnih, prikazale su visok 

nivo obu~enosti. General-major Tibor Benke, koji je predvodio 

ma|arsku delegaciju, pohvalio je osposobqenost srpskih pontoniraca 

koji su pokazali da su vrhunski pripremqeni za izvo|ewe 

najsloènijih inìwerijskih radwi. On je najavio i pro{irewe 

saradwe armija dve dràve u vi{e oblasti, istakav{i naro~ito 

potrebu za boqim razumevawem, {to se trenutno postiè ovladavawem 

znawem engleskog jezika. Me|utim, kako nagla{ava general 

Benke, nije iskqu~eno da u skorije vreme srpski i ma|arski oficiri 

po~nu da u~e jezik svojih suseda kako bi dodatno unapredili 

me|usobno razumevawe. 

Na~elnik Uprave za obuku i doktrinu General{taba VS general-major 

Petar ]ornakov istakao je da je razlog za kooperaciju 

Srbije i Ma|arske u organizaciji odgovora na poplave realna 

pretwa sa kojom se te dve dràve relativno ~esto suo~avaju. Prema 

re~ima generala ]ornakova, dana{wa aktivnost otvorila je 

perspektivu za sveobuhvatniju saradwu dve vojske koje su u vi{e 

navrata dokazale da su u stawu da kvalitetno izvr{avaju i najizazovnije 

vojni~ke zadatke. 

Aleksandar ANTI] 

Snimio Darimir BANDA 

17

SARADWA 

SRPSKI VOJNI SANITET NA VE@BI U MOLDAVIJI 

ZBRIWAVAWE U KRIZNIM 

SITUACIJAMA 

Program Partnerstvo za mir svake godine organizuje internacionalne 

sanitetske ve`be na kojima se u~esnici osposobqavaju 

u raznim oblastima sanitetskog zbriwavawa. Prvi 

put na jednoj takvoj ve`bi u~estvovali su i pripadnici srpskog 

vojnog saniteta, zajedno sa kolegama iz SAD, Belorusije, 

Ukrajine, Kazahstana, Turkmenistana, Uzbekistana, Gruzije, 

Moldavije, Jermenije, Azarbejxana, Hrvatske, Albanije i Makedonije. 

Ve`ba „Medceur 07” odràna je u trening centru Bulboaka, 45 

kilometara od glavnog grada Moldavije, Ki{weva. Sanitetski tim 

Vojske Srbije ~inili su pukovnik dr Milan ]irkovi} sa VMA i medicinski 

radnici Vojne bolnice iz Ni{a pukovnik dr \or|e Man- 

~i}, potpukovnici dr Neboj{a \eni}, dr Marko Kovini} i dr Goran 

Milojkovi}, te civilna lica Nada Koci} i Verica Stefanovi}. 

Na po~etku ve`be u~esnici su poha|ali internacionalni kurs 

DIMO, koji obuhvata teorijsku i prakti~nu obuku za rukovo|ewe u 

kriznim situacijama i regionalnim masovnim nesre}ama. To je obuka 

tim lidera za organizovawe trauma centara u vojnom i civilnom 

sektoru kod nesre}a sa veliki brojem `rtava, poput zemqotresa, 

poplava, avionskih nesre}a ili uragana. 

Predava~i na teorijskom delu kursa bili su eminentni hirurzi, 

anesteziolozi, ortopedi, epidemiolozi i internisti ameri~ke 

vojske i civilne zdravstvene slu`be. U SAD su, ina~e, centri i timovi 

za traumu formirani posle teroristi~kog napada 11. septembra 

2001. i uragana „Katrin”. 

Prakti~ni deo kursa DIMO izveden je na poligonu, gde je uve- 

`bavano formirawe centra za izbeglice i bolnica trauma sistema, 

dok su u operacionim salama izvo|ene operacije na eksperimentalnim 

ìvotiwama. Na kraju kursa proigrana je sanitetska ve- 

`ba sa velikim brojem `rtava posle avionske nesre}e. 

Iskustva sa ve`be 

u Moldaviji treba 

iskoristiti za formirawe 

centara i timova koji bi 

pruàli pomo} onima 

koji su bili izloèni traumi, 

a koji bi bili spremni 

da reaguju i u slu~aju 

elementarnih katastrofa 

i masovnih gubitaka. 

Ovako obu~eni timovi 

mogli bi da u~estvuju 

u antiteroristi~kim 

i internacionalnim 

operacijama humanitarnog 

karaktera. 

Sanitetski tim Vojske Srbije na ve`bi u Moldaviji 

18

Zavr{ni ispit poloìli su zamenik upravnika Vojne bolnice 

Ni{ potpukovnik dr Neboj{a \eni} i hirurg potpukovnik dr Marko 

Kovini}. Oni su dobili internacionalne sertifikate da mogu biti 

instruktori u obu~avawu lidera za trauma timove. 

Paralelno sa DIMO kursom izveden je i TRAUMA kurs, na kome 

je u~estvovalo pet pripadnika Vojske Srbije. Ovaj kurs je, po re~ima 

potpukovnika dr Gorana Milojkovi}a, obuhvatio teme iz prve 

pomo}i, ratne epidemiologije, hirurgije, svih urgentnih stawa u medicini 

koja ugroàvaju ìvot pacijenata, nove koncepte u zbriwavawu 

i modifikovane principe ratne hirur{ke doktrine. Posebnu 

pa`wu u~esnika ve`be privukla su predavawa oficira Vojske Srbije 

na engleskom jeziku. Potpukovnici Marko Kovini} i Neboj{a 

\eni} odràli su predavawe na temu „Iskustva u ratnoj hirurgiji 

tokom rata 1999”, dok je potpukovnik Goran Milojkovi} kolegama 

pri~ao o iskustvima iz u~e{}a u mirovnoj operaciji UN u Kongu na 

zadacima strategijske medicinske evakuacije. 

U drugoj nedeqi izvedena je trodnevna ve`ba zbriwavawa velikog 

broja povre|enih posle zemqotresa, koja je obuhvatila ve}i 

broj ve`bovnih aktivnosti, po~ev od ukazivawa prve pomo}i na mestu 

povrede, preko trijaè, transporta i medicinske evakuacije helikopterom, 

pa do hirur{kih procedura, operacija i intenzivne 

nege. U okviru prakti~nog trenaà sanitetski tim Vojske Srbije je 

zajedno sa ameri~kih hirur{kim timovima radio u ameri~koj pokretnoj 

bolnici i re{avao pretpostavqene supozicije o povredama 

unutra{wih organa. Instruktori ameri~ke vojske precizno su bele- 

ìli sprovedene operativne procedure i, naro~ito, hirur{ke mere 

koje }e sa~uvati ìvot povre|enih qudi. Tom prilikom srpski 

vojni medicinski radnici su pokazali zavidan stepen stru~nosti, 

iskustva i ve{tine u domenu ratne hirurgije. O tome svedo~e i pozivi 

ameri~kih kolega za zajedni~ki rad na budu}im ve`bama. 

– U toku ve`be – isti~e potpukovnik dr Marko Kovini} – imali 

smo priliku da vidimo i nau~imo mnogo novih stvari u oblasti 

hirurgije traume i razmenimo mi{qewa i ste~ena iskustva sa 

ameri~kim i drugim kolegama, ukqu~uju}i i najnovija ratna iskustva 

iz Iraka i Avganistana. U Srbiji bi trebalo formirati 

centre i timove koji }e zbliàvati one koji su bili izloèni 

traumama, spremne za reagovawe u slu~aju elementarnih katastrofa 

i masovnih gubitaka. Bilo bi od neprocewive va`nosti 

stalno obu~avati takve timove, pogotovo u okviru stalne opasnosti 

od terorizma. Sigurno je da bi ovako obu~eni timovi mogli 

da u~estvuju u internacionalnim operacijama humanitarnog karaktera 

i antiteroristi~kim operacijama. 

Sanitetska ve`ba Programa Partnerstvo za mir bi}e slede- 

}e godine izvedena u Hrvatskoj. 

Z. MILADINOVI] 

POÊLI OSNOVNI KURSEVI 

ENGLESKOG JEZIKA 

UÊWE NA 

RADNOM MESTU 

Oficiri i podoficiri u 13 garnizona 

Vojske Srbije narednih meseci ima}e priliku 

da unaprede ili osveè znawe engleskoj jezika 

i steknu sertifikat STANAG 6001 

Grupa od 360 stare{ina Vojske Srbije 1. novembra po~ela je 

da poha|a osnovni kurs engleskog jezika u 13 garnizona. Kao 

{to je najavqeno, Uprava za obuku i doktrinu General{taba 

po~ela je da sprovodi strategiju koja predvi|a da se do 2010. 

godine na odgovaraju}im formacijskim du`nostima na|u stare{ine 

koje engleski jezik poznaju na odre|enom nivou. 

General-major Petar ]ornakov, na~elnik Uprave za obuku i 

doktrinu, kaè da je u~ewe po~elo prema planu. 

– Pri izboru qudi za kurs teì{no smo se opredeqivali 

za stare{ine na formacijskim mestima za koja je predvi|eno 

znawe jezika. Dali smo priliku i onima koji su predvi|eni za 

{kolovawe slede}e godine da se pripreme za prijemni ispit. 

Ostavili smo mogu}nost za prijavqivawe perspektivnih podoficira, 

naro~ito onih koji su va`ni za formirawe budu}eg podoficirskog 

kora. Dakle, ovog puta smo ciqno birali qude koji 

}e poha|ati kurs. 

U nekim garnizonima bilo je primera da su qudi zbog neodgovaraju}e 

procene potreba i trajawa profesionalne karijere 

sebe stavili na listu kandidata, a utvrdili smo i da su se 

me|u wima na{la i lica sa ve}im stepenom poznavawa jezika 

od onog koji se na kursu izu~ava. Mi smo u toku prve nedeqe wih 

zamenili mla|im i perspektivnijim stare{inama – kaè general 

]ornakov. 

General{tab je za potrebe kursa angaòvao 29 nastavnika 

engleskog jezika, od ukupno 99, koliko se javilo na konkurs. General 

]ornakov nagla{ava da je zahvaquju}i velikom zanimawu, 

uprava J-7 mogla da odabere najkvalitetnije predava~e. Oni su 

se 27. i 28. oktobra okupili u Beogradu na stru~nom seminaru, 

tokom koga su ih nadle`ni qudi iz General{taba i direkcije PELT 

stru~no i metodi~ki uputili i pripremili za predstoje}i kurs. 

Seminar je iskori{}en i za me|usobno upoznavawe i dru- 

èwe u~esnika u projektu, ali i za potpisivawe ugovora koji predava~ima 

garantuje prava i odre|uje obaveze. 

Polaznici }e prisustvovati predavawima ~etiri puta sedmi~no 

u toku radnog vremena, ali je ostavqena mogu}nost promene 

termina u skladu sa obavezama. Svi polaznici dobili su 

besplatnu kompletnu literaturu, za {ta su se pobrinuli qudi 

iz direkcije PELT. Pre stupawa na kurs stare{ine su potpisale 

ugovor kojim se obavezuju da }e prisustvovati najmawe na 80 

posto predavawa i da }e poloìti testove. Ukoliko ne ispuni 

te obaveze, polaznik }e morati da nadoknadi tro{kove kursa, 

{to prema nekim procenama iznosi oko 10.000 dinara. Pored 

obaveza koje name}e polaznicima, ugovor obavezuje i pretpostavqene 

stare{ine da kursistima omogu}e redovno prisustvo 

na nastavi. 

General ]ornakov podvla~i da }e svim polaznicima biti 

omogu}eno da polaù za sertifikat STANAG, ali da to nije ugovorom 

odre|ena obaveza. Ukoliko neko ne zadovoqi kriterijume 

za prvi nivo STANAG-a, mo}i }e ponovo da se prijavi za polagawe 

nakon {est meseci. 

Posle 15. maja, kada je planirano da se kurs okon~a, nadle`ni 

}e sumirati rezultate i predvideti u kojim bi se garnizonima 

mogao organizovati napredniji kurs. 

A. PETROVI] 

19

JEDINICE 

VOJNI OKRUG NI[ 

SERVIS GRA\ANA 

Poverewe omladine 

u reorganizovanu Vojsku 

Srbije i novi koncept 

rada Ministarstva 

odbrane logi~an su razlog 

stopostotnog odziva 

septembarske klase 

regruta. Ponekad se 

zaboravqa da je 

za dobre rezultate 

na poslovima vojne 

obaveze velikim delom 

zasluàn organizovan 

i efikasan rad 

pripadnika 

vojnoteritorijalnih 

organa. 

Ministar odbrane Dragan [utanovac pohvalio je svojom naredbom 

Vojni okrug Ni{ i komandanta tog sastava pukovnika 

Qubi{u \or|evi}a za postignute rezultate u realizaciji 

septembarskog uputa regruta na sluèwe vojnog roka. Vojni 

okrug Ni{ je od planiranih 1.508 regruta u Vojsku uputio wih 

1.506, ili 99,8 posto. U vojnim odsecima Ni{, Vrawe i Kraqevo 

svi planirani stali su u stroj! Broj~ani pokazateqi nedvosmisleno 

potvr|uju da je priznawe stiglo u prave ruke i ukazuju na tendenciju 

pove}awa broja mladi}a koji se odlu~uju da vojni rok sluè u 

Vojsci Srbije. 

Ta pojava nesumwivo zasluùje dubqu analizu, pogotovo zbog 

~iwenice da je civilno sluèwe vojnog roka prethodnih godina 

odnosilo prevagu nad sluèwem pod oru`jem. Zato smo posetili 

Komandu Vojnog okruga Ni{, vojne odseke u Ni{u i Vrawu, Vojni 

odeqak u Aleksincu i druge vojnoteritorijalne sastave, kako bismo 

odgonetnuli razloge iznenadne pozitivne promene u stavu 

srpskih regruta koji su do pre samo godinu dana izbegavali vojne 

uniforme. 

DOBROVOQNO U REGRUTE 

Vojni okrug Ni{ nadleàn je za prostor Ni{avskog, Topli~kog, 

P~iwskog, Jablani~kog, Zaje~arskog, Pirotskog, Borskog, Rasinskog, 

Ra{kog i delove Zlatiborskog i Moravi~kog okruga, a u 

svom organizacijskom sastavu ima pet vojnih odseka, 31 vojni odeqak, 

dve komande za garnizonske poslove, Vojnodisciplinski sud i 

20 

15. novembar 2007.

VOJNI DISCIPLINSKI SUD 

U sastavu Vojnog okruga Ni{ radi Vojni disciplinski sud 

kome je u ovoj godini, prema re~ima predsednika suda potpukovnika 

Ilije Malinovi}a, podneto 35 optu`nih predloga protiv 

15 oficira, 16 podoficira, jednog civilnog lica i dva vojnika 

po ugovoru. 

To su naj~e{}e dela zloupotrebe poloàja radi pridobijawa 

materijalne koristi, to jest potkradawa Vojske Srbije i 

buxeta dràve. U prvostepenom postupku izre~ene su kazne za 

23 lica. Sud naj~e{}e ka`wava umawewem plate za {est meseci, 

dok su jedan oficir i tri podoficira ka`weni gubitkom 

slu`be. 

Komandant Vojnog okruga Ni{ 

pukovnik Qubi{a \or|evi} 

dobrovoqno traìlo prevremeno 

upu}ivawe u Vojsku, kako 

bi odmah posle sredwe {kole 

regulisali vojnu obavezu i 

posvetili se svojim ìvotnim 

planovima. 

– Imali smo jo{ regruta 

mla|ih godi{ta – obja{wava 

referent vojne obaveze potpukovnik 

Miroslav ]irkovi} 

– koji su èleli da idu na slu- 

èwe, ali nije bilo dovoqno 

mesta u jedinicama Vojske Srbije. 

Jednostavno, nije bilo 

mogu}nosti da se udovoqi takvim 

èqama, {to je oneraspoloìlo 

mnoge roditeqe i 

mladi}e. 

U Vojnom okrugu Ni{ 

proteklih meseci u~inili su mnogo na otklawawu slabosti u radu 

vojnih odseka i vojnih odeqaka na poslovima pripreme i doslednog 

sprovo|ewa uputnih rokova. Napor je urodio plodom, tako da i 

oficirima i civilnim licima u Vojnom okrugu, odsecima i odeqcima 

treba ~estitati {to sve vi{e srpskih mladi}a odlu~uje da obu- 

~e vojnu uniformu. 

Vojni orkestar. U poslovima vojne obaveze Vojni okrug Ni{ ima 

dugu tradiciju dobrih rezultata, ali je posle usvajawa izmena i 

dopuna Uredbe o vr{ewu vojne obaveze 2003. godine do{lo do pada 

odziva na sluèwe vojnog roka pod oru`jem. Tako je na teritoriji 

Vojnog okruga Ni{ 2004. zabeleèn odziv od 88 posto, godinu 

dana kasnije 77 posto, da bi 2006. godine odziv pao na skromnih 

61 posto. 

Trend malog odziva po~eo je da se mewa ove godine u martu 

kada se javilo 76 procenta i u junu kada je uniformu obuklo 83 

posto pozvanih regruta. Kada se u septembarskom roku od planiranih 

1.508 mladi}a samo dvojica nisu odazvala na sluèwe vojnog 

roka, postalo je jasno da je vojska ponovo u modi. 

– Nema sumwe da je ovo najboqa godina u pogledu uputa na 

sluèwe vojnog roka od kada je uvedena ta obaveza – tvrdi komandant 

Vojnog okruga Ni{ pukovnik Qubi{a \or|evi}. 

– Septembarski rezultati su za nas zna~ajni, podsticajni, 

ali i obavezuju}i. Mi se obaveza ne bojimo i sa velikom verovatno}om 

moèmo garantovati da }emo ispuniti sve zahteve General{taba 

Vojske Srbije za popunu vojnicima na sluèwe vojnog 

roka. 

Septembarski uputni rok po tradiciji je boqi od drugih iz 

vi{e razloga. Najva`niji se ogleda u ~iwenici da novembar predstavqa 

krajwi rok za uput regruta kriti~nih godi{ta, tako da se u 

septembru, na primer, pozivaju svi studenti koji pune 27 godina. 

Ovog septembra dogodilo se i da je 198 mladi}a mla|ih godi{ta 

Komandant Vojnog odseka Ni{ 

potpukovnik Jordan Stojkovi} 

URUÎVAWE POZIVA 

Za septembarski uputni rok, kao i do sad, pripadnici Vojnog 

odseka Ni{ pa`qivo su aùrirali vojne evidencije regruta koji 

ispuwavaju uslove za sluèwe vojnog roka, pripremili pozive i 

re{ili zahteve regruta za odlagawe sluèwa vojnog roka, civilno 

sluèwe ili ponovnu ocenu zdravstvene sposobnosti. Pozivi su 

uru~eni, svi regruti se odazvali, a komisija ih je rasporedila u 

centre za obuku. 

Pri odre|ivawu mesta 

sluèwa vodilo se ra~una da 

Centar za obuku bude najbli- 

ì prebivali{tu vojnika. Zahvaquju}i 

tome odziv je bio 

stopostotan, a otpust iz jedinice 

sveden je na zanemarqivu 

meru. Samo je dvadeset vojnika 

otpu{teno u prvom mesecu 

sluèwa vojnog roka, {to 

je dva ili tri puta mawe u odnosu 

na ranije uputne rokove. 

– Vojni odsek Ni{ postao 

je pravi servis gra|ana, 

mesto odakle vojni obveznik 

ne odlazi a da nije dobio odgovor 

na postavqeno pitawe 

ili zahtev. Kada je re~ o primeni 

zakona i podzakonskih 

21

JEDINICE 

Vojni odeqak u Aleksincu – kapetan Ivan Mladenovi} i civilna lica Mi}a Jovanovi}, Zoran Ili} 

i Slavi{a Ne{i} 

Komandant Vojnog odseka Vrawe 

potpukovnik Branislav Stojanovi} 

akata, zahtevi se re{avaju u 

najkra}im mogu}im rokovima, 

dok se re{ewa po slu`benoj 

du`nosti donose odmah po nastanku 

promene – kaè komandant 

potpukovnik Jordan 

Stojkovi}. 

Potvrdu wegovih re~i 

nalazimo i u podatku da je referent 

za pravne poslove 

Marija Spasi} samo u ovoj 

godini re{ila 1.860 zahteva 

regruta. Nema sumwe da odziv 

regruta na sluèwe vojnog 

roka u velikoj meri zavisi i 

od nepopularnih, ali, svakako, 

potrebnih represivnih 

mera. Vojni odsek iz Ni{a 

podneo je ove godine 415 prekr{ajnih 

prijava nadle`nom 

op{tinskom organu, a zbog 

odbijawa prijema poziva i 

neodazivawa i 206 krivi~nih 

prijava Okru`nom javnom tu- 

ìocu. Krivi~ne prijave su 

zbog duìne postupka jo{ u 

fazi re{avawa, dok je 329 

prekr{ajnih postupaka procesuirano. 

Bilans ~ine 286 

nov~ane kazne i 43 opomene. 

Prema re~ima potpukovnika 

Stojkovi}a Vojni odsek 

Ni{ ima odli~nu saradwu sa 

MUP-om i drugim subjektima 

na teritoriji grada, {to izuzetno 

pozitivno uti~e na uput 

regruta na sluèwe vojnog roka. 

Tako je MUP-u poslato 450 

naloga za privo|ewe zbog neprimawa 

poziva, na osnovu kojih je vi{e od 250 vojnih obveznika 

privedeno u vojne odeqke gde im je poziv uru~en. Na taj na~in efikasno 

se re{avaju problemi pri uputu na sluèwe vojnog roka, kao 

{to su izbegavawe prijema i odbijawe poziva, neprijavqivawe 

promene adrese stanovawa, boravak u inostranstvu bez odobrewa, 

neblagovremeno dostavqawe potvrda o studirawu i zahteva za 

regulisawe statusa. 

KVALITETNE PRIPREME 

Jasno odre|eni zadaci, kvalitetne pripreme i dobra metodologija 

rada omogu}ile su Vojnom odseku Vrawe da ove godine realizuje 

sva tri uputna roka sa velikim odzivom regruta – u martu 95 

posto, u junu 85 i u septembru 100 posto. 

– U poslovima oko vojne obaveze imamo veliku podr{ku jedinica 

Vojske Srbije u garnizonima Vrawe i Leskovac, podru~nih 

organa MO i VBA, organa lokalne samouprave P~iwskog i Jablani~kog 

okruga, pripadnika policijskih uprava i stanica, pravosudnih 

organa, slu`be PTT saobra}aja, crkve i lokalnih medija – isti~e 

komandant Vojnog odseka Vrawe potpukovnik Branislav Stojanovi}. 

Prema broju i procentu upu}enih regruta u Vojnom odseku Vrawe 

najboqe rezultate postiù pripadnici Vojnog odeqka Leskovac, 

kojim komanduje potpukovnik Milan Ivi~i}. Kvalitetu posla 

doprinose i referenti vojne obaveze Vida Stojanovi}, Mile Aritonovi} 

i Novica Nikoli}, te referent pravne slu`be Ivan Kitanovi}. 

POSETA POMO]NIKA MINISTRA 

Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse Bojan Dimitrijevi} 

i na~elnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik Goran 

Zekovi} obi{li su Vojni okrug Ni{ i Tre}i regionalni centar 

za prekvalifikaciju kako bi sagledali stawe pred o~ekivanom 

transformacijom i novom sistematizacijom organa MO. 

Na po~etku posete komandant Vojnog okruga Ni{ pukovnik 

Qubi{a \or|evi} i na~elnik Tre}eg regionalnog centra za 

prekvalifikaciju pukovnik Zoran Pe{i} govorili su gostima o 

aktivnostima, teritoriji nadle`nosti i organizacionoj strukturi 

Vojnog okruga, zatim o nameni, zadacima i osnovnim programima 

ni{kog regionalnog centra. 

Tokom posete Bojan Dimitrijevi} je obi{ao objekte Vojnog 

okruga Ni{, Vojni orkestar, Komandu za garnizonske poslove, 

Tre}i regionalni centar za prekvalifikaciju, kancelarije Me- 

|unarodne organizacije za migracije (IOM) i Regrutni centar. 

Pukovnik Qubi{a \or|evi} i potpukovnici Jordan Stojkovi} 

i Branislav Stojanovi} saglasni su u oceni da se prava borba za 

odziv regruta vodi u vojnim odeqcima. Jedan od takvih je i Vojni 

odeqak u Aleksincu, koji je tokom 2007. godine na odsluèwe vojnog 

roka uputio 82 regruta uz zabeleèn stopostotan odziv. 

– Odeqak je mesto gde se brine o svakom ~oveku pojedina~no, 

gde sve te mladi}e li~no upoznajemo – tvrdi prvi referent odeqka 

Mi}a Jovanovi}. 

I zaista, ekipa, koju predvodi kapetan Ivan Mladenovi}, svaki 

zahtev regruta poimeni~no i podrobno raspravqa i re{ava, tako 

da su iskqu~ene gre{ke i nepravilnosti. U odeqku se sagledavaju 

i drugi, delom prikriveni razlozi za boqi ili lo{iji odziv regruta 

na sluèwe vojnog roka pod oru`jem. U Aleksincu je, na primer, 

gradska sredina vi{e usmerena ka civilnom sluèwu vojnog 

roka od seoske. Jedan od va`nih razloga boqeg odziva u jedinice 

Vojske Srbije je i taj {to se mladi}i koji vojni rok sluè u civilu 

ne mogu zaposliti u Vojsci i Policiji, a tim licima ne moè se izdati 

ni dozvola za no{ewe oru`ja. 

U Aleksincu i drugim mawim mestima jo{ se ~uva tradicija 

proslavqawa povodom odlaska u Vojsku, a verovali ili ne, takva 

slavqa prave i oni koji idu na civilno sluèwe vojnog roka. 

Analize i iskustva iz zemaqa u okruèwu ukazuju da je broj 

zahteva za civilno sluèwe vojnog roka u odre|enom trenutku dostigao 

zenit i potom po~eo da pada. Odgovorni qudi u Vojnom okrugu 

Ni{ veruju da }e se i u Srbiji dogoditi isto, {to bi decembarski 

uputni rok trebalo definitivno i da potvrdi. 

Zoran MILADINOVI] 

22 

15. novembar 2007.

OBUKA 

Snimio D. SAVKOVI] 

OBUKA VOJNIKA NA CIVILNOM SLU@EWU VOJNOG ROKA 

EFIKASNIJI ODGOVOR 

RIZICIMA 

PODVU]I CRTU 

U organizaciji Uprave za odbranu 

Republike Srbije, od 4. oktobra 

do 15. novembra, izvedena je 

obuka vojnika na civilnom sluèwu 

vojnog roka, koji }e najve}im 

delom biti raspore|eni u 

organizacije i slu`be civilne 

za{tite i spasavawa stanovni{tva 

i materijalnih dobara u vanrednim 

situacijama 

Po re~ima Milana Popadi}a, na~elnika Uprave za odbranu 

Republike Srbije, izvo|ewe ovako sadràjne obuke bi- 

}e od velikog zna~aja za revitalizaciju ukupnog sistema za- 

{tite i spasavawa, a odgovor na budu}e rizike i pretwe mnogo 

efikasniji. 

– Nijedna evropska zemqa nema tako gorka i traumati~na 

iskustva kao mi iz devedesetih godina pro{log veka, a koja nismo 

iskoristili i preto~ili u praksu. Zato smo odlu~ili da 

podvu~emo crtu pod dosada{wi na~in pona{awa, organizovawa, 

pripremawa i neadekvatnog ukqu~ivawa svih struktura ove 

dràve u obezbe|ivawu organizovanog i integrisanog odgovora 

na sve izazove, rizike i pretwe – isti~e Milan Popadi}. 

Uprava za odbranu Republike Srbije otpo~ela je sa intenzivnijom 

obukom vojnika na civilnom sluèwu kako bi ve} u narednoj 

godini tu aktivnost pretvorila u kontinuiran proces. 

Nastavnim planom i programom teì{te je dato na nekoliko 

oblasti, pa tako vojnici tokom obuke, izme|u ostalog, u~e i o 

elementima me|unarodnog humanitarnog prava, sistemu za{tite 

i spasavawa, rizicima i pretwama koji, prvenstveno u miru, 

ugroàvaju stanovni{tvo, materijalna dobra i ìvotnu sredinu. 

Tako|e, oni treba da savladaju neophodne prakti~ne radwe iz 

domena samopomo}i, uzajamne pomo}i i elementima protivpo- 

àrne za{tite. 

Obuka se izvodi 14 radnih dana po {est ~asova dnevno, u 

ukupnom fondu od 84 nastavna ~asa. 

Kako bi se jedinice Civilne za{tite {to brè popunile kvalitetnim 

i po strukturi potrebnim kadrom, pri izboru vojnika koji 

su se obu~avali u ovoj prvoj grupi vodilo se ra~una i o wihovoj 

kvalifikacionoj strukturi, a visok uspeh obuke garantuje i stru~ni 

kvalitet angaòvanog predava~kog kadra. 

Nakon pra}ewa i kontrole obuke prve grupe vojnika, kako 

nam je rekao Dragan Savkovi}, na~elnik Centra za obuku kadrova 

civilne odbrane i za{tite u Upravi za odbranu, dobijeni su rezultati 

koji pokazuju da se krenulo pravim putem. U ~etiri gradska 

odeqewa za odbranu, 21 okru`nom odeqewu i jednom odseku za 

odbranu na teritoriji Srbije, u ovom prvom krugu, na obuku je pozvan 

861 vojni obveznik, a odazvalo se wih 838 ili 97,3 odsto. 

Za obuku ove partije vojnika na civilnom sluèwu vojnog roka 

angaòvano je 245 predava~a, od kojih je 136 iz redova stru~nih 

radnika Uprave za odbranu, a 109 iz Crvenog krsta Srbije, 

Zavoda za javno zdravqe Srbije, zdravstvenih ustanova u sedi- 

{tima okru`nih i gradskih odeqewa, dobrovoqnih vatrogasnih 

dru{tava i profesionalnih vatrogasnih jedinica. 

B. M. POPADI] 

23

DOGA\AJI 

POMO]NIK MINISTRA ODBRANE 

ZA QUDSKE RESURSE U NI[U 

Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi} 

i na~elnik Uprave za obaveze odbrane pukovnik Goran 

Zekovi} obi{li su, 1. novembra, Vojni okrug Ni{ i Tre}i regionalni 

centar za prekvalifikaciju u tom gradu, radi sagledavawa 

stawa pred o~ekivanu transformaciju tih organizacionih celina 

Ministarstva odbrane. 

Komandant Vojnog okruga Ni{ pukovnik Qubi{a \or|evi} i 

na~elnik Tre}eg regionalnog centra za prekvalifikaciju pukovnik 

Zoran Pe{i} informisali su goste o nadle`nostima i organizacionoj 

strukturi Vojnog okruga Ni{, o nameni, zadacima i osnovnim 

programima Regionalnog centra za prekvalifikaciju. 

U nastavku posete, pomo}nik ministra za qudske resurse obi{ao 

je Regrutni centar, Vojni orkestar i kancelarije Me|unarodne 

organizacije za migraciju (IOM). Z. M. 

PRVA INTERNET UÎONICA 

NA VOJNOJ AKADEMIJI 

Studenti Vojne akademije u Beogradu dobili su 6. novembra 

prvu Internet u~ionicu koja je otvorena uz pomo} donacije Vlade 

Velike Britanije. U projektu poboq{awa Internet veza na Vojnoj 

akademiji (VA) u~estvovali su i stru~waci iz Uprave za telekomunikacije 

i informatiku General{taba Vojske Srbije, Xeferson 

instituta i Telekoma Srbije. 

Prilikom otvarawa Internet u~ionice, na~elnik Vojne akademije 

general-major Vidosav Kova~evi} naglasio je da je VA dobila 

najkvalitetniji Internet u Vojsci Srbije. U 21. veku, koji je 

vek komunikacija i informacija, Internet }e pomo}i studentima 

da se sa uìvawem u tim tekovinama modernog doba na pravi na- 

~in poveù sa svetom i tako doprinesu toleranciji i op{tem razvoju, 

rekao je general Kova~evi}. 

Internet u~ionicu je sve~anim presecawem vrpce otvorila 

direktor za me|unarodnu bezbednosnu politiku Ministarstva odbrane 

Velike Britanije Glorija Krejg, koja je potvrdila nameru 

svoje dràve da aktivno sara|uje sa Srbijom u oblasti odbrane, 

a upravo realizovani projekat jasno je svedo~anstvo o ozbiqnosti 

te namere. A. A. 

M I N I S T A R O D B R A N E U 

ODLU^NO 

PROTIV 

TERORIZMA 

Vojska i policija u 

potpunosti spremne 

da efikasno spre~e svaku 

destabilizaciju situacije 

na jugu Srbije i u Kopnenoj 

zoni bezbednosti, 

istakao ministar 

Dragan [utanovac 

povodom novih 

teroristi~kih pretwi 

Ministar odbrane Dragan [utanovac posetio je 13. novembra Novi 

Sad. Posle obilaska kasarni „Janko ^melik“, „Tvr|ava“ i 

„Jugovi}evo“ ministar se sastao sa predsednikom Izvr{nog ve}a 

Vojvodine, Bojanom Pajti}em s kojim je razgovarao o nizu pitawa interesantnih 

za Vojsku Srbije i lokalnu samoupravu. Tom prilikom je istaknuto 

da se o~ekuje zajedni~ko u~e{}e na konkursu za projekte za Nacionalni 

investicioni plan. 

U razgovoru je zakqu~eno da su dve brigade Vojske Srbije koje se 

nalaze na teritoriji Vojvodine, Prva brigada u Novom Sadu i Specijalna 

brigada u Pan~evu, na veoma visokom borbenom nivou. Jedna od tema 

wihovog razgovora bila je i takozvana tre}a misija Vojske Srbije, odnosno 

pomo} civilnom stanovni{tvu u slu~aju elementarnih katastrofa. 

Pajti} i [utanovac su naglasili da je Vojska odigrala zna~ajnu ulogu 

u otklawawu posledica poplava pro{le i pretpro{le godine u Vojvodini, 

kada je angaòvano oko dvanaest hiqada pripadnika Vojske, i da, zahvaquju}i 

tome, u Vojvodini tada nije bilo posledica kao u zemqama u centralnoj 

Evropi. 

Tokom dana{we posete re~eno je da }e u okviru buxeta i NIP-a, za 

Vojsku biti izdvojena odre|ena sredstva za remont vazduhoplova koji mogu 

da se koriste i u civilne svrhe i za konverziju aerodroma Batajnica i 

aerodroma u Somboru. Istaknuto je i da re{avawe stambenog zbriwavawa 

pripadnika Vojske nije samo vojni problem ve} i problem 

lokalne samouprave i {ire dru{tvene zajednice. 

Jedna od tema razgovora bio je i Vojnomedicinski centar u Novom 

OBELE@EN ME\UNARODNI DAN BORBE 

Centralni dom Vojske Srbije bio je doma}in zna~ajnog skupa kojim 

je obeleèn 8. novembar, me|unarodni Dan borbe protiv fa{izma i 

antisemitizma, ustanovqen odlukom Ujediwenih nacija. 

Sve~anu akademiju i okrugli sto organizovali su Odbor za Jasenovac 

Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve i Ministarstvo 

vera Vlade Srbije, u saradwi sa Jevrejskom zajednicom u Srbiji. 

Me|u uglednim zvanicama skupu su prisustvovali predstavnici Vlade 

Srbije, Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, Jevrejske 

i Islamske verske zajednice, zajednice Roma, nau~nih i kulturnih institucija, 

izaslanik predsednika Republike Srbije, Trivo In|i}, ambasador 

Izraela u Srbiji Artur Kol, [ulemit Imber, stru~wak svetskog glasa i 

profesor Me|unarodne {kole za izu~avawe holokausta u Jad Va{emu, arhiepiskop 

cetiwski i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radovi}), 

preìveli logora{i, gosti iz inostranstva... 

15. novembar 2007.

P O S E T I N O V O M S A D U 

BEZBEDNOSNA SITUACIJA POD KONTROLOM 

Odgovaraju}i na pitawa novinara ministar [utanovac je najavio 

da }e u narednom periodu on i wegovi saradnici boraviti po vi{e 

dana u Kopnenoj zoni bezbednosti i da }e vojska na sve teroristi~ke 

pretwe na jugu Srbije reagovati odlu~no i brzo. Tako|e, ne}e biti dozvoqeno 

bilo kakvo prelivawe teroristi~kih aktivnosti iz Makedonije. 

Ministar je rekao da su i Vojska i policija u potpunosti spremne da 

efikasno spre~e svaku destabilizaciju situacije na jugu Srbije i u Kopnenoj 

zoni bezbednosti. U tom ciqu sve bezbednosne slu`be koordinirano 

rade na pra}ewu stawa i omogu}avawu dono{ewa pravovremenih 

odluka svih bezbednosnih ~inilaca. 

Sadu koji }e 40 posto svojih kapaciteta ponuditi civilnom sektoru ~ime 

}e se u Vojvodini re{iti jedan od problema zdravstvenog zbriwavawa. 

Nagla{eno je da Izvr{no ve}e Vojvodine i pokrajinske institucije 

imaju izvanrednu saradwu sa Vojskom, {to }e se u narednom periodu i 

pokazati kroz ponudu i realizaciju planova kojima }e vojni objekti, iz 

Master plana, biti ponu|eni lokalnoj samoupravi. 

Sa ministrom odbrane u obilasku Novog Sada bili su dràvni 

sekretar u Ministarstvu odbrane dr Zoran Jefti}, zamenik na~elnika 

General{taba VS general-potpukovnik Miloje Mileti} i komandant 

Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]irkovi}. D. GLI[I] 

E PROTIV FA[IZMA I ANTISEMITIZMA 

Prigodan umetni~ki program izveli su solisti i hor „Bra}a Baruh”, 

a Jovan Mirkovi}, direktor Muzeja `rtava genocida Jasenovac, prikazao 

je izlo`bu u elektronskom obliku, pod nazivom: „Bili su samo deca”, 

posve}enu tragi~nom stradawu 19.432 mali{ana u zloglasnom logoru. 

Na skupu je pro~itano pismo koje je uputio Efraim Zurof iz Centra 

za istraìvawe ratnih zlo~ina „Simon Vizental” u Jerusalimu. 

Osim se}awe na Jevreje, Srbe i Rome, nevine `rtve totalitarnog 

reìma, pogubne fa{isti~ke ideologije i wenih sledbenika, upu}en je 

svojevrstan apel ~ove~anstvu da se strahote koje su zabeleène u savremenoj 

istoriji nikada ne smeju ponoviti. Niti se sme dozvoliti da fa{izam, 

antisemitizam, rasizam, verska i nacionalna netrpeqivost ikada 

uzmu maha. To je, ~ulo se, sveta du`nost slobodnog ~oveka, kome moraju biti 

garantovana qudska prava i jednakost u savremenom svetu. 

B. K. 

Snimio D. BANDA 

OBELE@EN DAN 

VOJNOTEHNI^KOG INSTITUTA 

U Klubu Vojske Srbije u Top~ideru, 1. novembra, obeleèno 

je 59 godina postojawa i rada Vojnotehni~kog instituta. Na sve~anom 

skupu na~elnik te ustanove pukovnik prof. dr Mladen Panti} 

podsetio je na zna~ajne datume i rezultate koje je u radu ostvarila 

ta vojna ku}a nauke. 

Od 75 posto sredstava, koja se danas nalaze u Vojsci, 90 posto 

je projektovano i razvijeno u Vojnotehni~kom institutu. Ta ustanova 

ima oko 30 laboratorija, od kojih su {est od me|unarodnog 

zna~aja, a deset od nacionalnog. U Institutu rade 573 zaposlena, 

a na sve~anosti je predstavqeno i dvadesetak istraìva~kih projekata 

na kojima se trenutno radi. 

Zaposlenima je Dan Instituta ~estitao zastupnik na~elnika 

Uprave za odbrambene tehnologije pukovnik dr Danko Jovanovi}. 

Na sve~anom skupu poslovnim partnerima i zaslu`nim ustanovama 

i pojedincima dodeqene su plakete Arhimed i plakete Vojnotehni~kog 

instituta. M. [. 

PLAKETA ZA POSLOVNU IZVRSNOST 

TRZ KRAGUJEVAC 

Trinaesti put zaredom u Privrednoj komori Srbije progla- 

{eni su dobitnici Nacionalne nagrade za poslovnu izvrsnost – 

Oskar kvaliteta, koju uz podr{ku ministarstva nadle`nog za ekonomiju, 

organizuje nevladina organizacija Fond za kulturu kvaliteta 

i izvrsnost. 

Me|u sedam nagra|enih organizacija je i Tehni~ki remontni 

zavod Kragujevac. To vredno priznawe dobijaju drugi put zaredom, 

a ove godine osvojili su plaketu za poslovnu izvrsnost u dve oblasti: 

qudski resursi i zadovoqstvo zaposlenih. 

Plakete je direktoru TRZ Kragujevac, pukovniku dr Jugoslavu 

Radulovi}u i ostalim nagra|enim, uru~io ministar ekonomije i 

regionalnog razvoja Mla|an Dinki}. M. [. 

SEMINAR O RAZVOJU CIVILNE ZA[TITE 

U saradwi sa Dràvnim institutom za dràvnu upravu i lokalnu 

samoupravu „Formez“ iz Rima, Uprava za odbranu Republike 

Srbije organizovala je nedavno seminar radionicu o razvoju 

civilne za{tite. U~esnici su analizirali razli~ita re{ewa i iskustva 

zemaqa u okruèwu, ali i zemaqa ~lanica Evropske unije. 

Na desetodnevnom seminaru koji je realizovan kao deo projekta 

„Razvoj i unapre|ewe dràvne uprave i lokalne samouprave 

u zemqama Balkana“, predava~i su bili stru~waci iz Uprave za 

civilnu za{titu Republike Italije, [umske slu`be, Instituta za 

seizmologiju i vulkanologiju i specijalizovanih preduze}a koja se 

bave za{titom. 

OBELE@EN DAN VMC NOVI SAD 

Uz prisustvo mnogobrojnih gostiju, me|u kojima i pukovnika 

dr Jovana Maksi}a, na~elnika Uprave za zdravstvo, pukovnika 

doc. dr Nikole Filipovi}a, zamenika na~elnika VMA, i dr Gabora 

Lodija, potpredsednika Izvr{nog ve}a Vojvodine, obeleèn je 

11. novembar – dan novosadskog vojnomedicinskog centra i 221. 

godi{wica rada Vojne bolnice. 

U svom obra}awu prisutnima pukovnik dr Bratoqub Brkqa- 

~a, upravnik VMC, istakao je kako je Vojna bolnica u Novom Sadu 

otvorena 1786. godine i to samo nekoliko godina posle Berlinske 

{arite, najstarije bolnice u svetu. U VMC godi{we se obavi 

preko 150.000 pregleda, 400.000 usluga, oko 1.600 operacija, 

stacionarno se le~i oko 3.500 bolesnika. 

Uprkos finansijskim pote{ko}ama i oteànoj nabavci najmodernije 

opreme, zaposleni u VMC Novi Sad intenzivno prate i 

primewuju savremena medicinska dostignu}a. B. M. P. 

25

Prekvalifikacija podoficira za rod 

pe{adije 

PROVERA STREQA^KOG UME]A 

„OTVOREN DAN” U NOVOM SADU 

Akcija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije „Otvoren dan” 

organizovana je 3. novembra i u novosadskoj kasarni „Jugovi}evo”, 

koju su tog dana posetili u~enici tridesetak osnovnih {kola iz 

Novog Sada, Petrovaradina, Bege~a, Futoga i ostalih okolnih 

mesta, u~enici desetak sredwih {kola i brojni zainteresovani 

gra|ani Novog Sada. 

Vojnici i stare{ine Prve brigade KoV predstavili su posetiocima 

opremu i naoruàwe kojim raspolaè jedinica, od savremenog 

pe{adijskog kojim su opremqeni izvi|a~i i vojni policajci, 

do raketnih sistema PVO, a izveli su i nekoliko efektnih pokaznih 

ve`bi protivpoàrne za{tite i borbenih ve{tina. 

Posla je bilo i za lekara poru~nika Ivana Panti}a i medicinskog 

tehni~ara zastavnika Jakima Ruskajija koji su, na zadovoqstvo 

onih starijih posetilaca, u razvijenoj bataqonskoj sanitetskoj 

stanici merili krvni pritisak. 

Najmla|i su imali priliku da probaju vojni~ki ~aj koji je za 

wih, sa velikim uìvawem, pripremio majstor kuvar Rade 

An|elkovi}, ali i da se po~aste slatki{ima posluènim na raketnim 

sistemima „Strela 10M”. 

Vremena za razgovor sa mnogobrojnim posetiocima na{ao je 

i pukovnik \okica Petrovi}, komandant Prve brigade KoV. 

Na {tandu Novinskog centra „Odbrana” za tu priliku pripremqeni 

su posteri, rasporedi ~asova, prigodne razglednice i 

ostali promotivni materijal koji popularizuje vojni poziv. 

B. M. P. 

POSLEDIPLOMSKO USAVR[AVAWE 

PRIPADNIKA MINISTARSTVA ODBRANE 

I VOJSKE 

Naredne {kolske godine 31 pripadnik Ministarstva odbrane 

i Vojske Srbije po~e}e specijalisti~ke, magistarske i doktorske 

studije na civilnim fakultetima o tro{ku Ministarstva odbrane. 

Oni su 29. oktobra potpisali ugovor o stipendirawu sa Sektorom 

za qudske resurse ~ime su se stekli uslovi da sistem odbrane u narednih 

nekoliko godina osveì i unapredi nau~ni potencijal. 

Tim povodom pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse 

dr Bojan Dimitrijevi} rekao je da je Ministarstvo na osnovu transparentnih 

kriterijuma odredilo lica koja }e biti stipendirana. 

On je naglasio da vojni stipendisti mogu da o~ekuju pomo} i podr- 

{ku Ministarstva tokom sticawa nau~nih zvawa i izrazio o~ekivawe 

da }e pripadnici Vojske me|u kolegama sa civilnih fakulteta 

biti prepoznatqivi po ozbiqnosti u radu. 

Specijalisti~ke studije poha|a}e ~etvoro, magistarske 

osmoro oficira i civilnih lica, zvawe mastera ste}i }e wih 

petoro dok }e za nekoliko godina sistem odbrane dobiti 14 doktora 

nauka. A. A. 

Na poligonu „Peskovi” kod Velikog Gradi{ta u okviru kursa 

za prekvalifikaciju podoficira za rod pe{adije, 18. oktobra, 

odràno je ga|awe iz ru~nog raketnog baca~a. Podoficiri iz ostalih 

rodova, koji se prekvalifikuju za du`nost komandira odeqewa 

u pe{adiji u Centru za obuku kopnene vojske u Poàrevcu, poha|aju 

kurs na kome dopuwavaju vojnostru~na znawa neophodna za budu}e 

formacijske du`nosti. Ga|awe popularnom zoqom deo je provere 

vatrene osposobqenosti, uz koju }e polaznici morati da savladaju 

i teme iz takti~ke i fizi~ke obuke. 

Potpukovnik Sini{a Vidakovi}, predava~ na kursu, atmosferu 

je ocenio kao drugarsku i kolegijalnu, budu}i da polaznici pripadaju 

razli~itim rodovima i slu`bama. I polaznici kursa, pripadnici 

tehni~kih slu`bi, iako neki prvi put ga|aju iz ru~nog raketnog 

baca~a, zadovoqni su postignutim rezultatima. 

Potreba za prekvalifikacijom profesionalnih pripadnika 

Vojske Srbije za rod pe{adije pojavila se zbog smawivawa i ga{ewa 

pojedinih jedinica, pa je stare{inama ponu|ena mogu}nost da 

posao zadrè nastavqaju}i slu`bu u rodu pe{adije. N. [UTI] 

UPRAVQAWE VANREDNIM SITUACIJAMA 

Evropska regionalna konferencija o upravqawu vanrednim 

situacijama, na kojoj su u~estvovali predstavnici Ministarstva 

odbrane Republike Srbije, odràna je u Budimpe{ti od 29. do 31. 

oktobra. Tema konferencije, na kojoj je u~estvovalo 14 zemaqa, 

bili su na~ini reagovawa u vanrednim situacijama. 

Tom prilikom, akcenat je stavqen na razvijawe i oja~awe veza 

izme|u zemaqa u regionu u slu~aju vanrednih situacija. U~esnici 

skupa predstavili su na~ine i mehanizme reagovawa u svojim 

zemqama, nakon ~ega su razmewena iskustva i dogovorene smernice 

za daqu saradwu. 

SASTANAK ORGANA ZA MORAL 

I PSIHOLOGA KOPNENE VOJSKE 

U ni{kom Klubu VS odràn je radni sastanak organa za moral 

i psihologa Kopnene vojske na kome su razmatrana pitawa izgradwe 

morala, razvijawa i negovawa tradicija i odnosa sa medijima. 

U okviru posebne radne grupe psiholozi su sagledali aktuelne 

probleme u radu psihologa i definisali mere na planu delovawa 

mentalno-higijenskih timova u jedinicama i psiholo{kih priprema 

za specifi~ne zadatke. Sastankom je rukovodio na~elnik 

odseka za moral komande Kopnene vojske potpukovnik Ranko Mladenovi}. 

Z. M. 

26 

15. novembar 2007.

Specijalni prilog 

ARSENAL 

11 

DOGRADWA BVP M-80/M-80A 

PETNAEST 

VERZIJA 

ISTOG 

VOZILA 

REVOLVER SMIT I VESON, 

MODEL 29, U KALIBRU 

MAGNUM 44 

NAJMO]NIJI 

NA SVETU 

NOVI JAPANSKI AVIONI 

RAZVOJ KAO 

TEHNOLO[KI 

TRENING

D O G R A D W A B V P M - 8 0 / M - 8 0 A 

PETNAEST VERZIJ 

SADR@AJ 

Dogradwa BVP M-80/M-80A 

PETNAEST VERZIJA 

ISTOG VOZILA 28 

Improvizovana i modifikovana 

oru`ja 

PU[KE IZ KU]NE 

RADINOSTI 34 

Revolver smit i veson, 

model 29, u kalibru magnum 44 

NAJMO]NIJI NA SVETU 38 

Protivhelikopterska odbrana 

tenkova 

PRILAGODQIVOST 

PRETWAMA 40 

Novi japanski avioni 

RAZVOJ KAO TEHNOLO[KI 

TRENING 43 

Barokomore 

ISPITIVAWE GRANICA 

MOGU]EG 46 

Od prvoga javnog 

prikazivawa na paradi 

9. maja 1975. u Beogradu, 

doma}i BVP M-80 izazivao je 

pa`wu stranih vojnih 

stru~waka, koji su ga nesumwivo 

cenili. U gra|anskom 

ratu devedesetih godina i za 

vreme agresije Natoa na SRJ, 

ta vozila, jednostavna za 

rukovawe, stekla su poverewe 

svojih posada, pokazav{i 

pouzdano funkcionisawe i 

efikasnost u borbenim 

dejstvima. Tako je do danas, 

ali kako tehnologija brzo 

napreduje, ukazuje se potreba 

da se i ta vozila modernizuju. 

Relativno dug period operativne upotrebe 

doma}eg borbenog vozila pe{adije 

BVP M-80 i M-80A mogao bi da se 

oceni kao ograni~avaju}i ~inilac za 

wihov budu}i opstanak u naoruàwu 

Vojske Srbije. Mo`da bi stawe bilo i zabriwavaju}e 

kada bi zemqe u okruèwu 

imale modernija guseni~na vozila te vrste. 

Ali to nije tako. Ipak, indiferentan odnos 

nije poèqan. 

Susedne zemqe ubrzano ugovaraju ili 

ve} nabavqaju iz uvoza najnovije oklopne 

transportere (OT) to~ka{e, „hit vozila“ 

koja ko{taju vi{e od dva miliona ameri~kih 

dolara, a neka dostiù cenu oko pet miliona 

dolara. Mi se ne pomeramo s mesta u 

tom smislu. Za{to Naj~e{}i odgovor jeste: 

nema para. Ali to nije opravdawe za inertnost. 

U istupima zvani~nika Srbije i odbrane 

moè da se nasluti da se i o tome 

ozbiqno razmi{qa. Strategijski pregled 

odbrane, izme|u ostalih prioriteta u razvoju 

sistema odbrane, kao jedno od strategijskih 

opredeqewa, defini{e izgradwu 

brojno mawe, ali savremeno opremqene i 

borbeno osposobqene vojske za izvr{avawe 

raznovrsnih zadataka u mogu}nim izazovima 

i pretwama za odbranu Srbije. 

Snage na{e Kopnene vojske u procesu 

transformacije reorganizovane su u ~etiri 

brigade KoV, jednu specijalnu i artiqerijsku 

brigadu, kao osnovne zdruène tak- 

28 

15. novembar 2007.

A ISTOG VOZILA 

ti~ko-operativne sastave bataqonskog tipa. 

U brigadama se nalazi oko 250 tenkova 

/M-84/84A i T-72M/ i oko 350 BVP (M-80 

i M-80A). Kako Vojska Srbije raspolaè sa 

oko 550 BVP, ~ija je modernizacija prekinuta 

devedesetih godina, name}u se dva pitawa 

– do kada }e modernizacija da kasni i 

{ta }e biti sa prekobrojnih oko 200 BVP 

Da li }e i oni do~ekati giqotinu „brener“ 

aparata (kao T-55 i druga stara oklopna 

borbena vozila – OBV) 

MODERNIZACIJA 

Od razvoja prvih prototipova BVP do 

dana{wih dana, u programima razvoja i 

modernizacije, te konverzije u druge vrste 

OBV, razvijeno je petnaestak tipova vozila 

na osnovi {asije BVP M-80/80A. Ve}ina 

zemaqa u svetu, pored nabavke novih 

OBV, intenzivno modernizuje svoja starija 

ili ~ak zastarela vozila, ali ih malo wih 

reè i {aqe u livnice ~elika. Eklatantan 

primer jeste Izrael (sa buxetom za odbranu 

oko 12,5 milijardi ameri~kih dolara, 

plus oko 2,5 milijarde vojne pomo}i iz 

SAD godi{we). Tamo se modernizuju stari 

OT M-113/113A1 (imaju ih oko 5.500 hiqada, 

raznih modela), koji su vr{waci na- 

{ih rashodovanih OT M-60/M-60P iz {ezdesetih 

godina 20. veka. U planu je modernizacija 

oko 500 OT. Konverzija prvih serija 

doma}ih tenkova merkava Mk 1 i 2 u 

te{ke OT nemerah (informacije govore, po 

ceni od jedan i po do dva miliona ameri~kih 

dolara po vozilu). Francuska je po~ela 

modernizaciju svojih BVP tipa AMX- 

10P/PC (od ukupno 350 modernizova}e 108 

po ceni ve}oj od pola miliona ameri~kih 

dolara za vozilo). Pri tome se ra~una na 

wihov ostanak u armiji do 2020. godine, do 

kada }e pristi}i iz proizvodwe to~ka{ VB- 

CI 8h8 ~iji je razvojni put trajao vi{e od 

15 godina i komandni VBC 8h8, (550 plus 

150 tih vozila). 

Velika Britanija, po svome programu 

modernizacije BVP Warrier po planu, WLIP 

(modernizacija IFV Warrior), od ukupno proizvedenih 

789 vozila modernizuje 449 baznih 

modela, sa ulagawem ve}im od jedne 

milijarde dolara, a jo{ 125 vozila bi}e 

konvertovano u vozila za podr{ku. Podsetimo 

se da je Warior vr{wak na{ih BVP M- 

80A (proizvo|eni su od 1986 do 1995). 

Usvojen je i plan modernizacije tenkova 

Challenger 2 (ima ih 386), {to }e ko{tati 

vi{e od 2,5 miliona dolara po jednom vozilu. 

Samo ti primeri dovoqno upu}uju da 

vidimo kako to rade oni kod kojih je racionalnost 

u tro{ewu bitna odlika. Modernizacijom 

se starija OBV dovode na nivo 

aktuelne ili naredne tehnolo{ke generacije, 

ali uz mawa finansijska ulagawa. 

Od samoga po~etka razvoja BVP M-80 

(razvojna oznaka OT M-980) JNA se opre- 

delila za sprovo|ewe razvojnog projekta 

radi ugradwe komponenata novijih tehnolo{kih 

re{ewa, sa orijentacijom na doma}e 

istraìva~ko-razvojne i proizvodne 

potencijale, ali ne po svaku cenu. Gde je bilo 

pogodno – da se ne bi kasnilo, i ako je 

strano re{ewe bilo boqe, nije se ni od 

toga odustajalo. Ve} na startu proizvodwe 

baznog modela BVP M-80 od 13,5 t (top 20 

mm M-55 spregnuti mitraqez PKT i dva 

usmera~a POVR M14M maqutka, motor dizel 

HS115-2 V8, 194 kW) zapo~ela je modifikacija 

podsistema vozila (oko 270 od 

proizvedenih 1.000 vozila) i od 1984. godine 

te~e proizvodwa BVP M-80A, mase 

13,85 t (isto naoruàwe, ali sa ja~im motorom 

od 235 kW). Kako je model M-80A 

predstavqao solidnu bazu za razli~ite dogradwe, 

modifikacije i konverzije, zapo- 

~et je intenzivni razvoj novih projekata: 

komandnih vozila, vozila za POB i PVO, 

inìwerijskih, izvi|a~kih, sanitetskih. 

Uprava OMJ, VTI i namenska industrija 

su, kao posebnu aktivnost, imali 

programe modernizacije BVP M-80A. Najpre 

u vozilo sa topom 30 mm BVP M-80A1, 

potom u izvi|a~ke varijante BVP M-80A 

I. Navedeni programi su obustavqeni sa 

raspadom SFRJ. SRJ je devedesetih godina 

poku{avala da nastavi zapo~ete programe 

ili otvori nove. Rezultat su bili 

BVP M-96, pa BVP M-80A/98, da bi se 

2006. i ove godine obnovio program samohodnog 

PA topa 30/2 mm, ali sa potpuno 

redizajniranom kupolom u odnosu na takvo 

oru|e iz osamdesetih godina. 

STRELA -10M2 

Na osnovu BVP M-80/80A u proteklom 

periodu razvijeno je dosta vozila – do nivoa 

serijske proizvodwe do{li su komandni 

BVP za nivo komandira mehanizovane 

~ete, BVP M-80A K^, za nivo komande mehanizovanog 

bataqona, BVP M-80A KB. Za 

nivo oklopne i mehanizovane brigade i divizije, 

komandni transporter VK M-80 stigao 

je do nulte serije, ali se proizvodwa 

nije nastavila zbog ratnih zbivawa. Vozila 

su bila opremqena odgovaraju}im sredstvima 

veze, {tabnim pomagalima, bez naoruàwa 

na kupoli, osim jednog mitraqeza 

na tureli za samoodbranu, a BVP M80A K^ 

je zadrào naoruàwe na kupoli. 

Kalibar topa od 20 mm na baznom modelu 

pokazao se kao nedovoqan, pa je uporedo 

sa proizvodwom BVP M-80 tekao razvoj 

modernije verzije BVP M-80A1, naoru- 

àne doma}im topom 30 mm zastava – M-86 

i POVR 9M14P1 maqutka-1, instalisanom 

u modifikovanoj kupoli ~e{kog porekla vidra 

(jednosedna kupola). U toku 1988. izra- 

|ena su dva prototipska vozila. Bila je 

planirana proizvodwa oko 200 jedinica u 

Famosu (Sarajevo), ali su ratna zbivawa 

presekla daqi rad. 

29

Komandno vozilo VK - 80A 

U Vtojnotehni~kom institutu i Zastava-oru`ju, 

ipak, nastavqen je rad na definisawu 

kupole M-91 i nekih elemenata naoruàwa, 

pa je devedesetih godina BVP sa 

tom kupolom dobio oznaku BVP M-96, da bi 

se nekoliko godina kasnije to sredstvo pojavilo 

kao BVP M-80A/98. Pod tim nazivom, 

ali sa izvesnim odstupawima od prvobitno 

definisanih razvojnih elemenata, 

vozilo je prikazano na poligonu Tehni~kog 

opitnog centra u Nikincima, povodom proslave 

Dana Vojske SRJ i 55 godina od osnivawa 

Jugoimporta – SDPR. Vojnim, politi~kim, 

i privrednim predstavnicima, te izaslanicima 

odbrane stranih zemaqa, 30. juna 

2004. prikazani su i vo`wa BVP M- 

80A/98 sa kupolom M-91-EII, i ga|awe iz 

topa 30 mm zastava M-86. 

PERSPEKTIVNA KONCEPCIJA 

I pored distance od deset godina, 

koncepcija BVP M-96 (dogra|ena verzija 

BVP M-80A1) bila bi validno re{ewe, uz 

odre|ene dogradwe, i danas. Po~etak rada 

na Takti~koj studiji u Upravi OMJ G[ 

JNA na razvoju BVP nove generacije datira 

jo{ iz 1987. godine. Po toj koncepciji 

masa novog BVP trebalo je da bude oko 

16,5 t (bazni model oko 14 t), da ima dvo- 

~lanu kupolu, top kalibra 30 mm, stabilizaciju 

u obe ravni, laserski deqinomer, 

ni{anski ure|aj sa termalnim kanalom i 

balisti~kim ra~unarom. Za{tita od AP 

projektila u predwoj polusferi od kalibara 

30 mm na 1.000 m, ostalih strana od 

kalibra 12,7 mm projektila AP. Za sli~an 

standard za{tite kod savremenih BVP 

borbena masa vozila je odavno prema{ila 

20 t, {to se smatralo gorwom granicom, 

i dostigla vi{e od 30 t, a kod nekih i 

do 40 t, ne ra~unaju}i varijante te{kih 

OT nastalih konverzijom starijih tipova 

tenkova. 

Top 30 mm M-86 sa svojim AP projektilom 

ima probojnost oklopa od 60 mm/90 

stepeni/1.000 m, odnosno trostruko vi{e 

od baznog oru|a na BVP M-80, topa 20 mm 

M-55. Efikasna daqina ga|awa pove}ana 

je za 500 – 1.000 m u odnosu na top 30 mm 

M53/59, odnosno za 1.000–1.500 m u odnosu 

na top 20 mm M-55. POVR tipa maqutka-2M, 

novija maqutka- 2T, sa sistemom vo- 

|ewa PAS (II generacija POVR) dostizale 

su probojnost 800 mm oklopa, tj. 800 mm iza 

ERO. Cena vozila trebalo je da bude uve- 

}ana za 38 odsto, u odnosu na bazni BVP 

(1,5–1,85 miliona ameri~kih dolara), ali 

znatno ispod cena savremenih BVP, kako guseni~nih 

tako i to~ka{kih – na primer, vi- 

{enamenski razvojni MRAV 8h8 IFV Boxer od 

3,7 do 4,1 milion ameri~kih dolara, guseni~ni 

CV9035 Mk3 6,17 miliona, a Puma 

IFV dosegla je 8,4 miliona dolara. 

Polaze}i od stawa modernizacije na- 

{ih OMJ sa tenkovima i BVP iz doma}e 

proizvodwe, savremenih koncepcijskih re- 

{ewa, Uprava OMJ je razradila Takti~ku 

studiju u kojoj je nagla{ena potreba posedovawa 

i savremenog izvi|a~kog guseni~nog 

„Strela-10M2J” 

OBV. Plan razvoja trebalo je da se usvoji 

na Glavnom vojnotehni~kom savetu (GVTS) 

1988. Osnovu za konstrukciju izvi|a~kog 

vozila trebalo je preuzeti od BVP M- 

80A1. Razlike su bile u broju ~lanova posade 

(4 plus 4), efikasnijim sredstvima za 

vezu sa ve}im dometima i za{ti}enim kodiranim 

signalima, savremenijim ure|ajima 

za no}na osmatrawa i izvi|awe, i radarom 

za osmatrawe na terenu. Planom realizacije 

bila je predvi|ana proizvodwa 

oko 200 vozila. Taj program je obustavqen 

1992. godine. 

RAKETNI SISTEM PVO SAVA 

U stru~noj literaturi i dokumentaciji 

to vozilo se pojavqivalo sa nekoliko oznaka: 

SPOLO-1, BVP M-80A LT i POL M-91. 

Re~ je o BVP M-80A sa koga je uklowena originalna 

kupola, a instalisana kupola POL 

M-83 sa 2h3 usmera~a POVR, tipa maqutka 

9M14MPI (maqutka-P, a zadràva spregnuti 

mitraqez PKT 7,62 mm), prethodno primewena 

na POL M-83 (popularno BOV-1). 

Do 1980. razvijena su dva prototipa POL 

M-91 na {asiji BVP M-80A. Odustalo se 

od toga rada i ubrzano je po~ela proizvodwom 

POL M-83. POL M-91 na {asiji BVP 

M-80A bio bi primeren i danas, a mogu}- 

nosti za wegovo unapre|ewe su velike. 

Krajem osamdesetih godina u Jugoslaviji 

je usvojena licenca za proizvodwu raketnog 

sistema PVO malog dometa strela- 

10M na bazi BVP M-80A. Modifikacijama 

i nekim inovativnim re{ewima u licencnom 

razvoju dostignut je nivo verzije strela-10M2 

boqih odlika od polaznog modela. 

Taj sistem je dostigao fazu razvoja prototipskog 

modela. Na verifikacionim ispitivawima, 

pri proveri verovatno}e uni{tewa 

ciqa u okviru zadatih parametara sa 

jednom ispaqenom raketom, dostigao je verovatno}u 

uni{tewa od 0,3 do 0,6. Daqi 

30

azvoj je obustavqen zbog ratnih prilika u 

Jugoslaviji. 

Strela-10M2 J (projektni zadatak Sava) 

uspe{no je mogla da dejstvuje protiv neprijateqevih 

aviona koji lete u doletu brzinama 

od 420 m/s, a u odlasku 310 m/s, na 

visinama od ekstremno malih 25 m (iznad 

zemqe) do 3.500 m, na daqinama od 500 do 

5.000 m i pri kursu na daqinama do 3.000 

m. Za taj sistem razvijena je doma}a kupola 

sa 2h2 lansera kontejnerskog tipa ({est raketa 

u vozilu kao rezerva). Sistem je predstavqao 

autonomnu vatrenu jedinicu, po{to 

je nezavisno od komande baterije mogao da 

vr{i radarsku akviziciju ciqa, da ga identifikuje 

i automatski odre|uje zonu za lansirawe 

rakete. Upravqawe raketnim sistemom 

moglo je da se izvodi poluautomatski, 

automatski i ru~no (po potrebi). 

Trokanalni sistem za samonavo|ewe 

rakete (fotokontrastni, IC i kanal za za- 

{titu od smetwi) omogu}avao je raketi da 

„uhvati” ciq i da se autonomno navodi pod 

nepovoqnim vremenskim uslovima i kada 

protivnik primewuje opti~ko ili IC ometawe. 

Agresija Natoa na SRJ 1999. godine 

bila je zlehuda prilika da se proveri efikasnost 

sistema strela-10M iz koga je izvedena 

strela-10 M2J, ali nije. 

RENESANSA DVEHIQADITIH 

Na ovogodi{wem sajmu NVO Partner 

2007 bio je izloèn i samohodni PAT 

30/2 mm na {asiji BVP M-80A. Jugoimport 

– SDPR i Zastava-oru`je su ga na marketin{kom 

prospektu oru|a ozna~ili kao 

SPAAG 30/2 (samohodni PA top 30/2 mm). 

Razvoj SPAT 30/2 M-80A zapo~eo je 

kasnih osamdesetih 20. veka. U zavr{noj 

fazi ispitivawa prototipskog modela i 

usvajawa u naoruàwe JNA modernizovanog 

ni{ansko-ra~unarskog ure|aja J171- 

F1OA, a ubrzo potom i savremenijeg radarsko-laserske 

konfiguracije, sistema 

Motorola 68000, za SPAT M53/59 i 

M53/70 na pragi V3S, o~ekivalo se da taj 

sistem bude pogodan i za novu kupolu M- 

90 i M-91 sa dvocevnim zastavinim PAT 

30/2 mm pri ugradwi na {asiju BVP M- 

80A. Posle zavr{enih ispitivawa prototipa, 

vozilo SPAT 30/2 M-80A je usvojeno 

u naoruàwe. 

Ocena da prage nisu odgovaraju}e 

re{ewe za pra}ewe tenkova i BVP i wihovu 

PVO u manevarskim dejstvima van puteva, 

potencirale su zahtev i potrebu razvoja 

sistema PVO sa topovskim naoruàwem 

na {asiji BVP M-80. Zastarele ni- 

{anske sprave i SUV dodatno su poja~ali 

zahtev za wihovu zamenu. U zadwem momentu 

razvoja SPAT 30/2 mm na {asiji BVP 

M-80A, odlukom vojnog vrha, odustalo se 

od tog projekta i prednost je data, kao i u 

slu~aju POL M-91, to~ka{koj verziji BOV- 

3 4h4, na ~iju {asiju je montirana kupola 

sa dvocevnim topom 30/2 mm. Takvo sredstvo 

dobilo je oznaku BOV-30. êtiri prototipska 

vozila BOV-30 prodefilovala 

su na Paradi pobede 9. maja 1985. godine. 

To je bila labudova pesma i za BOV-30 

i za SPAT 30/2 mm M-80A. Istina, na putu 

razvoja drugog oru|a, ispre~io se zahtev 

da se prioritet da raketnom sistemu 

na bazi strele-10M, uslovno ozna~enom 

kao strela-10M2 sava. 

Posle 16 godina, posmatraju}i prikazani 

SPAAG 30/2 na Sajmu 2007. godine 

i ocewuju}i wegove performanse, moè se 

zakqu~iti da je to sredstvo, u vreme razvoja 

i kasnije, ~ak bilo i ispred svih cevnih 

sistema PVO kojima je JNA raspolagala. 

Razvojno-istraìva~ki napori i poduhvati 

VTI i Zastava-oru`ja, u saradwi 

sa Teleoptikom, Rudi âjavcem, Prvom Petoqetkom, 

Slobodom – â~ak i drugim 

preduze}ima, omogu}ili su da se dobije 

pristojno cevno oru|e PVO, prihvatqivih 

odlika i za dana{we vreme. Sigurno ima 

prostora za unapre|ewe ni{anskih i ra- 

~unarskih sistema, ugradwu radara i poboq{awe 

municije. Ti i drugi potezi povrati}e 

ugled tog sistema, ukoliko nadle- 

MINOPOLAGA^ 

MOS M-80A razvijen je u VTI do 

prototipskog nivoa i faze terenskog ispitivawa. 

Namewen je za polagawe PT 

minskih poqa. Predstavqao je uspelo re- 

{ewe, u nekim elementima konstrukcije i 

boqe od postoje}ih stranih sistema. 

Oklopno telo BVP M-80A dogra|eno je i 

prilago|eno ugradwi ure|aja za manipulaciju 

minama, {arèrima za 288 PT mina, 

dizalicom kapaciteta dve tone, odnosno 

pet tona neposrednim dizawem {ar- 

èra. Posada je redukovana na tri do ~etiri 

~lana. Ugra|ena je turela za mitraqez 

7,62 mm, a u vozilo su instalisani 

elektronsko-upravqa~ki sistemi sa 

{tampa~em podataka o broju, rasporedu, 

lokaciji minskog poqa i koraku ukopavawa 

mina. Zbog uve}ane mase vozila (17,5 

t) MOS M-80A je imao za oko deset odsto 

niè manevarske odlike. 

`ni budu imali sluha i razumevawa da 

cevna i raketna oru|a PVO predstavqaju 

solidnu spregu. îwenica je da su tokom 

rata u SFRJ i tokom agresije Natoa, pilotima 

borbenih aviona i helikoptera 

salve obeleàvaju}e municije topova 

PVO, bez obzira na nedovoqan plafon 

dejstva, bile ve}a briga nego kada bi u retrovizoru 

svoga kok-pita primetili „pratwu” 

raketnog projektila. 

Pored osnovne namenske upotrebe, 

SPAT 30/2 mm M-80A moè da se efikasno 

upotrebi i kao sredstvo vatrene podr{ke 

na zemaqske ciqeve, pa i za borbu 

protiv diverzantsko-teroristi~kih i pobuweni~kih 

snaga, ali i u uslovima tzv. urbanog 

ratovawa i asimetri~nih dejstava. 

Wegove mogu}nosti manevra vatrom po 

pravcu (360 stepeni) i visini (od –5 do 

+85 stepeni), te brzina navo|ewa (1,3 

rad/s) i ubrzawa oru|a (11,8 rad/s), a i 

posedovawe par~adno-fugasne i pancirne 

municije, omogu}uju veliki uspeh u borbi 

protiv lovaca tenkova naoruànih RBR i 

prenosnim POVR, lakih OBV (pancirni 

projektil probija 60 mm oklopa na optimalnoj 

daqini) i ~ine da to sredstvo postane 

pouzdana podr{ka snagama KoV. Mogu}nost 

da, pored tri stalna ~lana posa- 

31

de, prevozi i iskrcni desant od ~etiri naoruàna 

vojnika u za{ti}enom poloàju 

unutar vozila, pro{iruje wegovu polivalentnost 

u borbenim dejstvima. 

OKLOPNA ZA[TITA 

Oklopna za{tita od zavarenih ~eli~nih 

plo~a velike tvrdo}e, debqine 6 mm 

(osim predwe znatno debqe), obezbe|uju 

balisti~ku za{titu od AP projektila 7,62 

mm sa svih strana i na svim distancama. 

Napred je za{tita adekvatna otpornosti na 

AP projektile, kalibra 20 mm, na daqinama 

oko 1.000 m. Naravno, mogu}a je monta- 

à dodatnih panela za{tite. 

Dvocevni top 30 mm zastava M-86, sa 

gasnim ko~nicama, opremqen je sofisticiranim 

SUV-om i elektro-servo ure|ajem 

TE-06, firme SAMM, za brzo i uspe{no navo|ewe 

kupole i topa i stabilizaciju oru- 

|a za precizno ga|awe u pokretu. U kupolu 

je ugra|en prijemnik radarskih podataka, 

~ime se dopuwuje sopstveni sistem osmatrawa 

i akvizicije ciqa. Top se puni redenicima 

(po 250 metaka), simultano, jednom 

vrstom municije, {to je nedostatak tog izvanrednog 

oru|a. Uvo|ewe dvostrukog hrawewa 

i elektronskog izbora vrste metaka, 

uz savremeniju municiju, znatno bi oja~alo 

poziciju tog oru|a u savremenim uslovima. 

Vatra se otvara jedina~nom paqbom, kratkim 

rafalima (do 5 met/s) ili neprekidnim 

rafalima. Sredwa brzina rafalne 

paqbe je 250 m/min, a maksimalna 600 

m/min sa obe cevi. 

Sistem za upravqawe vatrom tipa 

Gun King sastoji se iz nekoliko osnovnih 

elemenata: periskopskog ni{ana sa promenqivom 

{irinom vidnog poqa i dioptrije, 

elektronskog balisti~kog ra~unara, laserskog 

daqinomera i komandnih blokova 

za upravqawe (ni{anxijin dvoru~ni, a komandirov 

jednoru~ni). Kao opcija predvi- 

|ena je i TV kamera. 

Alfanumeri~ki displej koristi se za 

uno{ewe interaktivnih podataka oru`ja, 

municije, meteorolo{ki i logisti~kih podataka 

o stawu sistema. Ni{anxija prima 

i akusti~ne, pored vizualnih signala, a i 

upozorewe kada do|e do zastoja, ali i kao 

signal optimalnog trenutka za otvarawe 

vatre. Prelazak na ga|awe drugog ciqa 

ostvaruje se brzo zahvaquju}i memorijskom 

~uvawu podataka u ra~unaru. Integrisana 

dnevno-no}na ni{anska sprava 

ima stabilisano ogledalo glave u obe 

ravni. No}ni kanal pasivnog tipa druge 

generacije omogu}uje dejstvo i no}u. Sa laserskim 

daqinomerom mere se daqine do 

deset kilometara. 

SANITETSKO VOZILO 

U Vojnotehni~kom 

institutu projektovana je 

sanitetska verzija BVP 

M-80A. Sa vozila je 

uklowena kupola, izmeweni 

su gorwi krovni 

poklopci i zadwa ulazna 

vrata i prilago|en je potrebama 

uno{ewa i izno{ewa 

rawenika iz vozila. 

Vozilo je imalo 

tri-~etiri ~lana posade, 

a moglo je da prevozi ~etiri 

te{ka ili osam lakih 

rawenika. Ali serijski 

nije proizvo|eno. 

SPAT 30/2 mm na poligonu 

Tehni~kog opitnog centra 

u Nikincima 

MOGU]A DOGRADWA 

[asija BVP M-80A nudi mogu}nosti 

za integraciju i sa drugim topovskim ili 

raketnim sistemima saglasno nosivosti 

platforme, a prikazana kupola SPAAG 

30/2 moè da se ugradi na ve}inu guseni~nih 

vozila (i to~ka{a) mase iznad 15 tona. 

Zanimqivo re{ewe prikazano u Nikincima 

29. juna 2004, kao modifikacija 

platforme praga V3S, moglo bi da se primeni 

i na oklopno telo BVP M-80A. To je 

aktuelno i sa stanovi{ta re{avawa vi- 

{kova NVO u okviru zacrtanih potencijala 

Vojske. 

Daqina uspe{nog dejstva modifikovanih 

sistema na pragama RL-2, sa adaptiranim 

raketama vazduh-vazduh R-60MK, jeste 

10 km, plafon dejstva od 100 m do 

6.500 m, {to je dvostruko vi{e od efikasnosti 

topovskog sistema 30/2 mm. Raketni 

sistem RL-4 sa modifikovanom raketom R- 

73 delotvoran je na daqini do 15 km, a 

plafon dejstva od 100 do 9.500 m. Nije za 

odbacivawe ni mogu}nost kombinacije topovsko-raketnog 

sistema PVO na {asiji 

BVP, kakav je ruski tunguska ili pancir-S1, 

sa raketama 9M311 i 57E6, i automatskim 

topovima 2A38M i 2A72, kalibra 30 mm. 

Postoje i druge mogu}nosti da se postoje}i 

vi{ak OBV iskori racionalno. Naravno, 

vozila treba prvo remontovati, a potom 

modifikovati i konvertovati. 

BVP M-80 i M-80A trebalo bi modernizovati 

unapre|ewem za{tite, boqim 

ni{anskim sistemima za no}, uvo|ewem 

KIS sa digitalnim ra~unarima i odre|enim 

zahvatima na hodnom delu. Ugradwom 

kupole M91E2 sa topom 30 M-86 i dvostrukim 

hrawewem znatno bi se poboq{ala 

vatrena mo} BVP. 

Nau~ni skup OTEH 2007 (odbrambena 

tehnologija 2007), odràn nedavno u 

VTI, uverio je prisutne da imamo potrebnog 

potencijala za stvarala{tvo, ali mu 

treba pomo}i u realizaciji najavqenih 

projekata. 

Milosav C. \OR\EVI] 

32 

15. novembar 2007.

KANADA IPAK NABAVQA LEOPARDE 

Kanadska armija odlu~ila je jo{ 2003. da izbaci iz naoruàwa 

114 tenkova leopard C2 (kanadska verzija leoparda 1A5). Zakqu~eno 

je da je taj tenk dobra oruàna platforma, ali da nije podesan 

za mirovne operacije. Do tada je bilo angaòvano van Kanade 

5 tenkova u sastavu KFOR-a na KiM, a zatim jedan skvadron 

(13 tenkova) u Avganistanu. U zamenu za leopard C2 trebalo je da 

se nabavi 66 to~ka{kih borbenih vozila stryker 8h8 MGS (izme|u 

2006. i 2009.) Tako bi kanadska armija, pored holandseke, bila 

prva u NATO koja se odrekla usluga svojih tenkova. Me|utim, iskustva 

su pokolebala Kana|ane, tako da su ove godine ugovorili sa 

nema~kom firmom KMW nabavku modernizovanih tenkova leopard 

2A6M CAN (M oznaka za za{titu od PT mina). Drugog avgusta ove 

godine prvi primerak tenka je sve~ano prikazan pred zvani~nicima 

iz Bundesvera i direktora borda KMW u Berlinu, i tom prilikom 

su uru~eni kqu~evi tenka kanadskom ambasadoru. 

U prvoj tran{i bi}e isporu~eno 20 tenkova, a zatim sledi 

preuzimawe iz nema~kih vi{kova jo{ 80 tenkova baznog modela 

leopard 2A4 koji }e se kroz saradwu nema~ke i kanadske industrije 

modernizovati prema zahtevima Kana|ana. Nagove{tava se mogu}nost 

dodatne nabavke od 100 tenkova iz Holandije. 

U osnovnoj konfiguraciji taj tenk je vrlo sli~an nema~kom tenku 

leopard 2 PSO, s tim {to se razlikuje po re{etkastoj dodatnoj 

za{titi. Modularna oklopna za{tita instalisana preko osnovnog 

oklopa tenka leopard 2 A5/A6 je impresivnih balisti~kih performasi: 

glacis oklopnog tela 620 mm ~elika HB u za{titi od 

projektila APFSDS, a 759 mm od HEAT projektila, predwi klinasti 

profil kupole ima za{titna svojstva u omeru 920-940 mm, odnosno 

1.730-1.960 mm istih projektila. Ostale karakteristike naoruàwa, 

SUV-a, KIS-a, GPS i dr. su po standardima nema~ke varijante 

leopard 2 A5/A6. Program modernizacije trebalo bi da 

se zavr{i do kraja naredne godine. M. \. 

BULAT DOBIJA AKTIVNU ZA[TITU ZASLON 

Ukoro }e ukrajinsko MO usvojiti u naoruàwe sistem aktivne 

za{tite ADS „zaslon“ i unapre|eni reaktivni oklop 

„no`“ za oklopna vozila. Me|u prvima koji }e biti opremqeni 

sa tom za{titom su tenkovi T-64 BM „bulat”, ina~e proizvo|eni 

u Harkovu ( za ceo SSSR).Ukrajina raspolaè sa oko 2.200 

tenkova T-64, a osim we imaju ih i Rusija i Belorusija. 

Sistem ADS „zaslon“ efikasan je u za{titi tenkova od 

razli~itih PT, vo|enih, balisti~kih i drugih projektila koji 

lete brzinom od 70 do 1.000 m/s. To podrazumeva i tenkovske 

granate, kao i RBR. U toku je ispitivawe modernije serije ADS 

„zaslon“ koja bi presretala i uni{tavala projektile pre udara 

u tenk, koji lete brzinom od 1.800 do 2.000 m/s - najsavremenije 

potkalibarne projektile. 

Novi ERO „no`“ razlikuje se po konstrukciji i balisti~koj 

za{titi od do sada primewivanih ERO „kontakt“. Navodno 

je efikasniji za 1,5 do 2,5 puta. Standardna efikasnost za- 

{tite ERO „kontakt-5“ je 500-600 mm od HEAT projektila i 

250-280 mm od APFSDS. 

Predvi|a se da 800 osanovnih tenkova T-64BM „bulat“ sa 

modernizovanom za{titom bude raspore|eno u jedinice ukrajinske 

armije. M. \. 

TAVOR PRONA[AO [ESTOG KUPCA 

Dugo najavqivana izraelska juri{na pu{ka TAR-21 Tavor 

prona{la je {estog kupca. Re~ je o Tajlandu, koji je za svoje oru- 

àne snage naru~io najmawe 10.000 komada. Naravno, prvi kupac 

je bio Izrael, koji se ipak odlu~io za doma}e pu{ke uprkos 

ameri~koj ponudi za besplatnim karabinima M4. Drugi kupac 

su specijalne snage Indije, tre}i specijalci Kolumbije, ~etvrti 

specijalci Portugala, a peta Gruzija. Pu{ke TAR-21 Tavor su 

bullpup konfiguracije i predstavqaju druge juri{ne pu{ke projektovane 

i proizvo|ene u Izraelu, posle legendarne, pouzdane, 

ali prete{ke Galil. 

Postoje tri varijante, osnovna, sa cevi duìne 460 

mm, skra}ena CTAR-21 sa cevi od 380 mm i najkra}a, MTAR-21 

sa cevi 330 mm. Pu{ka ima refleksni ni{an, mada standardna 

{ina koja se nalazi na gorwoj strani sanduka omogu}ava upotrebu 

i drugih tipova ni{ana. Upravo zahvaquju}i tome i kompaktnim 

dimenzijama, to izraelsko oru`je je naro~ito popularna 

me|u specijalnim jedinicama. S. B. 

33

I M P R O V I Z O V A N A I M O D I F I K O V A N A O R U @ J A 

top za borbu protiv Turaka. I u vreme okupacije 

Kraqevine Jugoslavije 1941. godine, 

za borbu protiv fa{isti~kih okupatora, 

pravqene su improvizovane pu{ke i pi{toqi 

kako bi se pomo}u wih do{lo do pravog 

oru`ja za narodnooslobodila~ku vojsku. Tokom 

agresije na Srbiju tokom 1999. godine 

zabeleèno je i to da su na{i vojni inèweri 

improvizovali dodatne bustere na 

protivavionske rakete, kako bi im pove}ali 

domet, jer je avijacija Natoa letela na 

velikim visinama gde je na{i protivavionski 

sistemi nisu mogli dosegnuti. 

PU[KE 

IZ KU]NE 

RADINOSTI 

Ubojita oru`ja mogu se 

napraviti i pomo}u {tapa 

i kanapa, kaè stara 

narodna mudrost. Da je to 

istina pokazuju brojni 

primeri iz istorije i 

sada{wosti. Me|unarodne 

organizacije i organi 

OUN ukazuju da je 

proizvodwa bez licence i 

proliferacija zastarelog 

malog oru`ja veliki 

svetski problem. 

34 

Kada se David suprotstavio Golijatu 

upotrebio je pra}ku. Moè se re}i da 

su pra}ka, kopqe, luk i strela prete- 

~e improvizovanih oru`ja, jer se, bukvalno 

re~eno, mogu napraviti pomo- 

}u {tapa i kanapa. Kad je re~ o improvizovanoj 

izradi oru`ja, istorija nam govori 

da se ona upotrebqavaju odavno, kako za 

lov tako i u borbi. 

Naravno, postoje brojne okolnosti u 

kojima ~ovek pribegava improvizacijama. 

U mnogim situacijama, posebno kriti~nim 

po opstanak qudskih zajednica, ~ovekov um 

uspevao je da doku~i kako da unapredi svoju 

borbenu sposobnost improvizacijom oru`ja. 

Prva kopqa i strele sa kamenim vrhovima, 

kameni noèvi, pra}ke, a kasnije i 

katapulti – nastali su najpre improvizacijama. 

Kasnije su po~eli da se proizvode 

masovno i postajali profesionalna borbena 

sredstva ili ratna tehnika. A istorija 

je bogata primerima takvog oru`ja od 

praistorije do dana{wih dana. 

Kod nas se pamti kako je u vreme Kara|or|evog 

ustanka napravqen tre{wev 

ZA BORBU I ODBRANU 

Iako nema prave definicije improvizovanog 

oru`ja, u Vikipediji (na strani:http://en.wikipedia.org/wiki/Improvised_weapons) 

moè se na}i obja{wewe da 

su improvizovana oru`ja svi oni predmeti 

i sprave koji se mogu koristiti za odbranu. 

Ako bi pro{irili tu definiciju u vojnom 

smislu, onda bismo mogli dodati da su to, 

tako|e, i predmeti koji se mogu koristiti u 

borbi, a sa kojima se mogu naneti povrede 

ili usmrtiti protivnik. Tako moèmo napraviti 

razli~ita oru`ja za nu`nu odbranu. 

Najjednostavnije je da napravimo kopqe 

tako {to }emo na jednom kraju motke mokrim 

kanapom vezati neku o{tricu (iz Uputstva 

za preìvqavawe u prirodi). Po{to 

se kanap pri su{ewu steè, o{trica }e biti 

~vrsto fiksirana. Isto tako se kao 

oru`je mogu koristiti brojni svakodnevni 

predmeti – sportski rekviziti (bejzbol palice, 

na primer), stakleni predmeti sa 

o{trim ivicama, delovi ode}e kao {to su 

kai{evi ili opasa~i, alati (~eki}, izvija~, 

bradva ili sekira...), delovi razli~itih 

ma{ina ili konstrukcioni materijali (cevi, 

opruge, kuglice, lanci i uàd), delovi 

sa vozila ili alati za wihovu opravku, kuhiwsko 

posu|e, pa ~ak i delovi ograde, name{taja 

i sl. 

U improvizovana oru`ja mogu se uvrstiti 

i teku}ine, gasovi, zapaqive i eksplozivne 

smese koje tako|e mogu izazvati povrede 

ili usmrtiti protivnika. Zbog toga je 

u potpunosti jasno za{to su avionske kompanije 

poo{trile kontrolu i zabranile 

uno{ewe fla{ica sa razli~itim teku}inama, 

sprejeva u razli~itim oblicima ili hemijskih 

komponenata ~ijim se spajawem mogu 

dobiti sna`ni eksplozivi. Pri tome vaqa 

znati da se i razbijena fla{a, sa odvaqenim 

dnom, moè upotrebiti kao oru`je. 

Takva podela bila bi adekvatna kad je 

re~ o op{toj definiciji, me|utim, kada govorimo 

o upotrebi improvizovanih oru`ja 

u vojne svrhe, bitno je imati u vidu da se u 

borbenoj situaciji vojna oru`ja koriste na 

15. novembar 2007.

ve}im ili mawim udaqenostima, a tek potom 

u bliskoj borbi. Specifi~nosti oruàne 

borbe ipak govore da se u specijalnim 

situacijama, urbanim ili gerilskim dejstvima, 

te u teroristi~kim akcijama, mogu 

upotrebiti brojna improvizovana i modifikovana 

sredstva kojima se postiù pojedina~ni 

efekti, ali se wima ne re{ava 

borbena situacija. Zbog toga se smawuje izbor 

improvizovanog oru`ja za vojnu upotrebu. 

Najvi{e improvizacija bilo je u zemqama 

gde su se javqali oslobodila~ki, pobuweni~ki 

ili neki drugi pokreti, koji nisu 

bili u mogu}nosti da se snabdeju savremenim 

oru`jem i municijom. 

Pod improvizovanim oru`jima podrazumevaju 

se i borbena tehni~ka sredstva izra|ena 

od priru~nih predmeta ili (naj~e- 

{}e) zastarela ratna tehnika na kojoj su 

modifikovani delovi da bi se dobila ve}a 

ubojitost, upotrebqivost, mogu}nost za 

skrivenu upotrebu ili kvalitetnija preciznost. 

U svetskoj literaturi se pod improvizovanim 

i modifikovanim oru`jem posmatraju 

i vojna oprema ili naoruàwe koje 

je kopirano, na kome su ura|ene improvizacije 

i modifikacije i nije izra|eno po 

licenci, te oru`je proizvedeno u priru~nim 

radionicama ili pogonima namewenim 

za proizvodwu druge tehnike. 

AMERI^KI 

PATENT 

Za vojnu upotrebu improvizovana 

borbena tehni~ka sredstva 

mogu se podeliti na dve grupe. 

U prvu grupu spadala bi borbena 

sredstva i tehnika kojom mogu 

da se nanose ve}i gubici i koja 

se upotrebqavaju u borbenom 

kontaktu na razli~itim udaqenostima. 

Drugoj grupi pripadala bi 

tehnika koja se koristi u pojedina~nim 

akcijama ili likvidacijama, 

na bliskim odstojawima, odnosno, 

kako bi se to savremenim 

àrgonom moglo nazvati – u specijalnim 

dejstvima ili aktivnostima. 

Zabeleèno je da je prvo dalekometno 

improvizovano oru`je 

bio top od poqoprivrednog rala 

koje je sluìlo kao kolevka za 

cev, napravqen u vreme progla- 

{avawa Republike Teksas u Americi 

(pre rata izme|u SAD i Meksika 

1846–1848). Projekat je ~ak 

i patentiran kao Ameri~ki patent 

iz 1845. godine. Zabeleèno je i 

to da je tokom istorije, posebno 

kada su u vojnu upotrebu u{la vatrena 

oru`ja, najvi{e modifikacija 

bilo na zastarelom ili zaplewenom 

oru`ju. 

Brojni su primeri prilago|avawa cevi 

vatrenog oru`ja za razli~ite vrste kalibara. 

Isto tako, zabeleèno je da su od 

oru`ja koje su imala mehanizam za pojedina~nu 

paqbu izra|ivana ona koja su mogla 

da dejstvuju i rafalnom paqbom. Tako je u 

SAD jo{ 1936. godine kod pi{toqa „kolt” 

tipa M1911, kalibra .45 napravqena improvizacija 

kojom je omogu}eno da dejstvuje 

i rafalnom paqbom. Patent je usvojen 

1940. i oru`je je kori{teno tokom Drugog 

svetskog rata u ameri~kim jedinicama. Pi- 

{toq je nazvan i „egzoti~no oru`je”. Eksperimentalni 

model M1911A1 imao je produ- 

èni okvir sa 25 metaka, koji je omogu}avao 

ispaqivawe 700 metaka u minuti. 

Na nema~koj pu{ci MP44 ura|ene su 

brojne improvizacije i modifikacije. Na- 

~iwen je prigu{iva~, a zabeleèno je i to 

da joj je savijena cev kako bi wome mogao 

dejstvovati vojnik skriven iza zaklona. Na 

trofejnom karabinu „vilijams” tokarewem 

je ura|eno vi{e improvizacija na kundaku 

~ime su poboq{ane ergonomske karakteristike, 

a cev je prilago|ena za upotrebu razli~ite 

municije. Kubanski pobuwenici modifikovali 

su rusku poluautomatsku pu{ku 

kalibra .30 dodavawem municijske kutije sa 

50 metaka. I Kinezi su u ratu sa Japancima 

PRIGU[IVAÎ 

Sedamdesetih godina pro{log veka 

u modi su bila tzv. tiha oru`ja. Prigu{iva~i 

su ra|eni od raznih vrsta materijala, 

delova alatki, te debqih gumenih 

cevi za specijalne potrebe. Tokom 

1975. godine ameri~ki marinci su 

u akcijama u Ju`noj Americi zarobili i 

vi{e pi{toqa na koje su bili utvr|eni 

snajperski ni{ani sa lova~kog oru`ja 

ili boqi durbini koji su se mogli kupiti 

u trgovinama. Zaplewena su i mnoga 

automatska oru`ja sa improvizovanim 

prigu{iva~ima. 

tokom 1937. godine koristili britanske 

„tompsone”, proizvedene bez licence sa 

modifikacijama koje su omogu}avale ve}i 

domet i ubojitost. Kopirani su i „Mauzerovi” 

pi{toqi i kori{teni su tokom tridesetih 

godina u kineskoj mornarici kao 

li~no oru`je oficira i tobxija. 

U vreme osloba|awa Indije od kolonijalne 

vlasti, u severnom delu te mnogoqudne 

zemqe, postojalo je nekoliko priru~nih 

radionica za proizvodwu vatrenog 

oru`ja. Naj~e{}e su se kopirale britanske 

pu{ke kako bi se mogla koristiti 

zarobqena municija. Kada je izbila 

Kiparska kriza i Turskoj 

uveden embargo na nabavku oru`ja, 

u ku}noj radinosti proizvo|en 

je britanski automat „tompson” 

sa nadogra|enim burencetom koji 

je skrivao plamen na vrhu cevi. 

Proizvedeno je ~ak deset hiqada 

tog oru`ja. 

Norve{ki pokret otpora je, 

tokom Drugog svetskog rata, imao 

radionice u kojima su proizvo|eni 

prigu{iva~i „za dejstvo iz tame”, 

koji su se masovno koristili 

u pojedina~nim akcijama protiv 

okupatorskih vojnika. A poznati 

automat „sten” je tokom 1947. godine 

doìveo znatne modifikacije 

i improvizacije kojima je poboq{ana 

wegova ubojitost. 

SKRA]ENE 

PU[KE 

Skra}ivawe pu{aka je karakteristi~no 

za kriminalnu delatnost, 

jer su se one mogle lak- 

{e sakriti pod ode}u i upotrebiti 

i kao pi{toqsko oru`je. Skra- 

}ivane su naj~e{}e pumparice i 

lova~ke pu{ke ~ime su dobijale 

ve}u ubojitost na mawim daqina- 

Tre{wev top na saboru 

u Stragarima 

35

ma. U borbi za oslobo|ewe skra}ene 

pumparice koristili su, pedesetih 

godina prethodnog stole}a, Mau 

Mau pobuwenici u Keniji, jer su se 

pokazale dobre za borbu u xungli. 

Tokom 1952. do 1954. godine britanska 

vojska je od Mau Mau pobuwenika 

zaplenila mnogo improvizovanog 

oru`ja, kako pi{toqa tako i 

pu{aka. Mnoga od tih oru`ja su bila 

trofejna i kori{tena jo{ tokom 

Prvog svetskog rata u brojnim armijama 

sveta. Me|utim, ve{ti improvizatori 

prilagodili su ih za upotrebu 

savremenije municije. 

Tokom {ezdesetih i sedamdesetih 

godina u zemqama tre}eg sveta, 

koje su povele borbu protiv kolonijalizma, 

kori{teno je i modifikovano 

oru`je sa gasnim patronama. 

Najpre je modifikovana pu{ka 7,62 

mm iz koje su ispaqivane gasne patrone 

tzv. manevarskom municijom (mecima bez 

zrna). Iz takvih pu{aka izbacivane su gasne 

patrone (kao {to se ispaquje tromblon). 

Za akcije u gradovima kori{teni su 

i modifikovani i improvizovani pi{toqi 

i revolveri sa gasnim patronama. 

Ina~e, poznato je da se kao municija za 

ispaqivawe iz lova~kih pu{aka mogu koristiti 

ekseri razli~itih dimenzija, kuglice 

iz kugli~nih leàjeva, metalni opiqci i sli- 

~an materijal. Nije neobi~no ni to da su 

mnogi ustanici i gerilci ~esto koristili limenke 

koka-kole kao prigu{iva~e za mnoga 

Bestrzajni top na motociklu – modifikacija koja je 

na{la primenu u mnogim pobuweni~kim grupama 

VATRENI BICIKL 

Zabeleèno je i da su ruski vojnici u Avganistanu koristili 

bicikl sa prikolicom na dva to~ka, na kojoj se nalazio mitraqezac. 

Me|utim, jo{ zanimqivija je improvizacija palestinskih 

boraca Al-fataha koji su na motocikl utvrdili cev 

bestrzajnog topa i tako obezbe|ivali efikasnu promenu vatrenih 

poloàja u dejstvima protiv izraelskih vojnika. Kasnije je 

ta modifikacija ura|ena i u nekim drugim vojskama, jer se pokazala 

kao veoma korisna improvizacija. 

Modifikovani pi{toq M1942 koji su Amerikanci 

koristili u Vijetnamu, u specijalnim operacijama 

oru`ja, napuniv{i ih peskom ili nekim drugim 

materijalom koji prigu{uje zvuk. 

U Pakistanu su tokom sedamdesetih godina 

otkrivene seoske radionice u kojima su 

proizvodili kopije razli~itog savremenog 

malog oru`ja, naravno za mnogo mawu cenu 

nego {to su ko{tali pravi i novi modeli. 

Naj~e{}e su kopirali „kala{wikov”, nema~ke 

i ameri~ke pu{ke iz pedesetih i {ezdesetih 

godina, pi{toqi pa ~ak i mitraqezi. To 

govori da su oru`je proizvodili veoma ve- 

{ti majstori sa preciznim ma{inama. 

U ratovima u Vijetnamu i drugim dràvama 

Indokine, upotrebqavana su mnogobrojna 

improvizovana oru`ja i eksplozivne 

naprave. Na objavqenim 

fotografijama iz tog vremena 

moglo se videti da su Vijetkongovci 

bili naoruàni 

razli~itim ubojitim naoru- 

àwem, naj~e{}e improvizirane 

izrade. U tim zemqama 

je odvajkada upotrebqavana 

pirotehnika na proslavama, 

pa su pogoni za tu 

vrstu proizvoda kori{}eni 

i za izradu improvizovanog 

oru`ja. Najpoznatiji je bio 

prvi vijetnamski karabin 

„~i-kom” (Chi Chom Carabine). 

Tokom 1967. godine ameri~ka 

vojska je u jednoj ofan- 

IRSKI 

MODEL 

îni se da je u novijoj istoriji 

najvi{e tipova improvizovanog 

oru`ja koristila Irska republikanska 

armija. Tokom 1979. 

godine britanska policija i vojska 

zaplenile su nekoliko hiqada 

primeraka razli~itih oru`ja 

izra|enih ili modifikovanih u 

ku}noj radinosti – od pi{toqa do 

automatskog oru`ja razli~itih 

kalibara. Tako|e je zapleweno i 

vi{e primeraka ubojnog oru`ja 

koje je napravqeno od startnih 

pi{toqa ili vazdu{nog i malokalibarskog 

oru`ja, a koje se moglo 

kupiti u javnoj prodaji bez dozvole 

za no{ewe oru`ja. 

zivi na jugu Vijetnama u mnogim selima zaplenila 

autohtone pu{komitraqeze i mitraqeze 

proizvedene u seoskim radionicama, koji 

su bili odli~na kopija pravog oru`ja. Me|u 

tim oru`jem na|eno je veoma mnogo kopija 

„Brovningovih” pu{aka tipa M2. Ve} u to 

vreme mnoge pu{ke imale su potcevni baca~ 

bombi ili granata ili dodatke za ispaqivawe 

tromblona, izra|ene u improvizovanim 

radionicama. 

I u ratu u Kamboxi tako|e je uo~eno 

kori{}ewe mnogobrojnog kopiranog francuskog 

oru`ja proizvedenog u malim radionicama. 

ELEKTRIFIKOVANO ORU@JE 

Devedesete godine pro{log veka donele 

si mnoge novine. Iako nije bilo ratova 

kakvi su se vodili tokom {ezdesetih u 

Indokini, bilo je paravojski koje su se naoruàle 

zastarelom i modifikovanom vojnom 

tehnikom. Kad su proizvedeni elektri~ni 

upaqa~i za mine i eksplozivne naprave 

bilo je poku{aja da se iskoriste za 

pokretawe zatvara~a i udara~a radi aktivirawa 

kapisle na dnu ~aure. Prve takve 

pu{ke prona|ene su kod naoruànih otpadni~kih 

grupa na Floridi 1990. godine. 

Elektri~ni upaqa~i najvi{e se koriste za 

aktivirawe improvizovanih bombi, posebno 

daqinskim upaqa~ima. 

36

Mnogo vi{e modifikovanog i improviziranog 

oru`ja kori{teno je u zemqama 

Ju`ne i Centralne Afrike, te u Argentini, 

Gvatemali i Panami. I tamo su u ku}noj radinosti 

kopirana svetski poznata oru`ja i 

municija, koji su kori{}eni u borbi za 

oslobo|ewe ili u lokalnim ratovima. Da 

bi pove}ali vatrenu mo}, pobuwenici su se 

naoruàvali i improvizovanim minobaca- 

~ima i raketnim baca~ima. Wihova proizvodwa 

je bila relativno jednostavnija nego 

izrada pe{adijskog oru`ja (tzv. malo oru`je 

– small arms), nisu bili potrebni specijalni 

~elici i precizna obrada materijala 

kao {to su zarezi u cevi i sli~no. Cevi za 

raketne baca~e mogle su se izraditi od aluminijuma 

pa ~ak i od specijalne plastike. 

Ima i veoma interesantnih improvizacija. 

Ira~ki pobuwenici su na karoseriju 

kamiona postavili protivavionski top 

„broving” i sa wime veoma ve{to dejstvovali 

sa ve}ih daqina po ameri~kim vojnicima, 

{to im je omogu}avalo da veoma brzo 

mewaju vatrene poloàje. U Angoli je napravqen 

i vi{ecevni baca~ raketa koji je 

postavqen na karoseriju kamiona i tako 

obezbe|ivao ve}u efikasnost vatrenog dejstava 

pobuwenika po vladinim jedinicama. 

Nebrojena oru`ja, od lakih mitraqeza do 

vi{ecevnih topova od 30 mm, utvr|ivana su 

na {asije lakih motornih vozila. 

Brojne su i improvizacije na municiji, 

na primer zarezivawe zrna, udubqivawe 

vrha... Najpoznatiji su modifikovani 

eksplozivni i tzv. dum-dum meci koji nanose 

mnogo teè povrede od klasi~nih zrna. Iako 

su takve modifikacije zabrawene me|unarodnim 

propisima, zrna sa pove}anom 

ubojito{}u ne proizvode se samo u ku}noj 

radinosti ve} i u fabrikama municije. 

SVETSKI PROBLEM 

Koliko god bile ma{tovite i zanimqive 

improvizacije i modifikacije na oru`ju, 

toliko je to postalo i svetski problem. 

Krajem devedesetih godina najve}i izvoznici 

zastarelog pe{adijskog oru`ja, po izve- 

{taju OUN o proliferaciji malog oru`ja 

(objavqenog 2000. godine), bile su Bugarska, 

Rumunija, Ruanda, Togo, Ukrajina, Ju- 

`na Afrika, biv{i Zair i Zambija. Kupci 

su bile zemqe koje su imale tehnologiju da 

to oru`je modifikuju, prilago|avaju odgovaraju}im 

standardima municije i daqe ga 

prodaju oslobodila~kim pokretima ili zemqama 

koje nemaju dovoqno novca da kupuju 

nove i savremene modele. Koliko je to veliki 

problem za Ujediwene nacije govori 

podatak da se svake godine odràvaju konferencije 

na kojima se sagledava problem 

proliferacije malog oru`ja. Tako je februara 

2005. godine u organizaciji OUN, 

u @enevi, odràna konferencija o globalnim 

kretawima proliferacije malog oru`- 

Mau Mau pobuwenici sa modifikovanim zastarelim oru`jem 

PU[KA S PETLOM 

U Imperijalnom muzeju u Londonu 

~uva se i improvizovana pu{ka proizvedena 

na Kipru 1965. godine sa tzv. petlom 

– mehanizmom za okidawe pomo}u 

zategnute opruge koja je nakon otpu{tawa 

„petlovog repa” potiskivala udara~. 

DVOMETKA 

U Meksiku je tokom {ezdesetih godina 

pro{log veka kori{teno neobi~no 

modifikovano oru`je kojim su se ispaqivala 

dva metka. U metalne cevi stavqane 

su dve ~aure koje su se punile barutom 

za lova~ke pu{ke, a i zrna su bila 

izra|ena u ku}noj radinosti. To oru`je, 

kao i mnoga druga, kori{teno je i protiv 

ameri~kih policajaca i vojnika koji su 

~uvali granicu prema Meksiku. 

ja. Tom prilikom bilo je posebno re~i o 

prodaji improvizovanog i modifikovanog 

oru`ja (odnosno oru`ja proizvedenog u 

tre}im zemqama bez licence). 

I godi{wi izve{taji SIPRI (Stokholmski 

me|unarodni istraìva~ki institut za 

mir) ukazuju da je to zna~ajan svetski problem. 

Tako je u 1990. godini prodato oru`ja 

proizvedenog bez licence u vrednosti 20 

milijardi dolara, dok je u 1999. godini prodato 

za 60 milijardi zelenih nov~anica. 

Svetske me|unarodne organizacije i 

institucije isti~u da je to i pravni problem, 

jer proizvodwa oru`ja i vojne opreme 

bez licence nije efikasno regulisana 

me|unarodnim pravnom, niti postoje}i zakoni 

vaè u svim zemqama sveta. Isto ta- 

ko, ne postoje ni odgovaraju}e sankcije kojima 

bi se moglo sankcionisati kr{ewe licencnih 

prava. âk se pokazalo da uvo|ewe 

embarga na uvoz oru`ja nekoj zemqi naj- 

~e{}e vodi kr{ewu me|unarodnih propisa 

i pogoduje proliferaciji improvizovanog 

i modifikovanog oru`ja. Uz to, problem 

ima i socijalnu, bezbednosnu, psiholo{ku 

pa i zdravstvenu konotaciju. 

EDUKACIJA 

Za zdravstvo mnogih zemaqa veliki 

teret su nastradali od improvizovanog i 

modifikovanog oru`ja. âk i Amerika 

sprovodi brojne akcije da bi edukovala 

stanovni{tvo u kori{}ewu vatrenog oru`ja 

kako bi se spre~ilo povre|ivawe i 

smrtni slu~ajevi. Takve akcije prati i proveravawe 

posedovawa oru`ja kod stanovni{tva. 

Budu}i da je na Aqasci, zbog brojnih 

okolnmosti, dozvoqeno posedovati i 

koristiti vatreno oru`je, svakih nekoliko 

godina kontroli{e se koliko komada i kakve 

modele poseduju stanovnici. U jednom 

izve{taju nadle`nih organa iz 2003. godine, 

od evidentiranog i pregledanog oru`ja, 

~ak 70 odsto bilo je improvizovano ili 

modifikovano. 

Ne treba posebno elaborirati koliko 

je to aktuelan problem kad govorimo o 

me|unarodnom terorizmu. Danas nije nikakav 

problem izraditi improvizovanu 

eksplozivnu napravu. Dovoqno je nabaviti 

bilo kakve komponente od kojih se moè napraviti 

eksploziv, detonatorsku kapislu i 

improvizovati upaqa~. âk se u svim armijama 

sveta pripadnici oruànih formacija 

i obu~avaju da izra|uju improvizovane 

mine. 

Nikola OSTOJI] 

37

REVOLVER SMIT I VESON, MODEL 29, U KALIBRU MAGNUM 44 

volver ne bi mogao da izdrì pritiske koji 

nastaju pri opaqewu. No, „Smit i Veson“ je 

po~eo da radi, u saradwi sa „Remingtonom”, 

na oja~anom prototipu revolvera 

SiV 1950 Target, u kalibru .44 specijal. 

„Smit i Veson“ veli~inu rama svojih revolvera 

ozna~ava slovima J, K, L i N, a to je 

bio revolver najteèg rama N. 

Uve}awem pre~nika cevi i oja~awem 

rama, teìna prototipa je porasla na 47 

unci (1.410 g), {to se smatralo dovoqnim 

za probu novog metka nazvanog magnum 44. 

Duìna ~aure je uve}ana za 1/8 in~a (oko 3 

mm), najvi{e zbog toga da se metak ne bi mogao 

uloìti u dobo{ revolvera kalibra 

.44 specijal, jer bi to imalo katastrofalne 

posledice. 

NAJMO]NIJI 

NA SVETU 

Iako SiV, model 29, 

i magnum 44 vi{e nisu 

najmo}niji na svetu, jer 

su se pojavila nova 

oru`ja i kalibri, taj 

harizmati~ni revolver 

i metak davali su 

samopouzdawe osobi 

koja ih nosi. Tome 

u prilog svedo~i poznati 

dijalog Harija Kalahana 

sa trojicom naoruànih 

pqa~ka{a jednog 

restorana. Oni se 

podrugqivo smeju wegovoj 

pretwi da }e ih spre~iti 

u pqa~ki, re~ima: „Ne 

moè{ nam ni{ta. 

Ima nas trojica, a ti si 

sam”. „Nisam”, 

odgovara Kalaha 

„I nas je trojica. Tu smo 

ja, Smit i Veson”. 

Znam o ~emu razmi{qa{, propalice! 

Da li sam ispalio svih {est metaka, 

ili samo pet Pravo da ti kaèm, u 

svoj ovoj gu`vi, i ja sam se zbunio. Ali 

po{to je ovo magnum 44, najmo}niji revolver 

na svetu, koji bi ti otkinuo glavu, 

moè{ sam sebe da upita{: Imam li sre- 

}e Pa, ima{ li je, propalice Hajde, potegni... 

ulep{aj mi dan! 

Ove re~i iz legendarnog monologa 

Klinta Istvuda u ulozi policijskog inspektora 

Harija Kalahana, izre~ene u filmu 

„Prqavi Hari” iz 1971. godine, u~inile su 

vi{e na promociji revolvera smit i veson, 

model 29, nego sve marketin{ke kampawe u 

istoriji industrije oru`ja. [irom SAD, 

strelci, qubiteqi oru`ja, filmofili i 

obi~ni gra|ani, zabrinuti za li~nu bezbednost, 

pohrlili su u prodavnice oru`ja sa 

èqom da postanu vlasnici „najmo}nijeg 

revolvera na svetu”. 

Me|utim, treba naglasiti da je do tada 

SiV, model 29, bio prisutan na trì{tu 

ve} petnaest godina. ûveni strelac i lovac 

Elmer Kit je jo{ po~etkom pedesetih godina 

pro{log veka, u kontaktima sa fabrikom 

municije „Remington” i firmom „Smit 

i Veson“, traìo „pravu” municiju za lov u 

kalibru .44 specijal, a {to je po wemu trebalo 

da bude zrno teìne 250 grejna (oko 

16 grama), koje bi imalo brzinu od 1.200 

stopa u minuti (400 metara u minuti). „Remington“ 

je smatrao da nijedan tada{wi re- 

DEVET IZMENA NA ORU@JU 

Revolveri i municija su pro{li testove 

februara 1955. godine i doneta je odluka 

o po~etku serijske proizvodwe. Prvih 

500 revolvera je imalo cev duìne 6,5 in- 

~a (16,5 cm), ali je ubrzo po~ela proizvodwa 

varijante sa cevima duìne 4 in~a (10,8 

cm). Tokom prve godine proizvodwe, cena je 

iznosila 135 dolara. U to doba, SiV jo{ 

nije dao numeri~ke oznake svojim proizvodima, 

i oru`je je imalo naziv magnum 44. Tek 

1957. godine dobio je definitivnu oznaku – 

SiV, model 29. 

Istini za voqu, vaqa naglasiti da model 

29 nije bio prvi revolver u kalibru 

magnum 44, jer je fabrika „Ruger“ pretekla 

SiV za nekoliko meseci i na trì{te iznela 

revolver blekhouk. Me|utim, to je bio 

„kaubojski” revolver, koji funkcioni{e jednostrukom 

akcijom, dok je model 29 radio 

na principu dvostruke akcije. Nije poznato 

kako je „Ruger” mogao izraditi revolver u 

kalibru koji je tada jo{ predstavqao poslovnu 

tajnu, ali se pri~a da je jedan slu- 

`benik „Remingtona“ odneo nekoliko meta- 

TRI PRVA PRIMERKA 

Prvi revolver izra|en je 29. decembra 

1955. godine, pod serijskim 

brojem S130927, i poklowen je R. H. Kolmenu, 

direktoru „Remingtona“. Drugi je 

poslat general-majoru Xulijanu He~eru, 

tehni~kom uredniku magazina American 

Rifleman, koji ga je detaqno predstavio u 

martovskom izdawu 1956. godine. Tada 

je prvi put pomenut epitet „najmo}nijeg 

revolvera na svetu”, a He~er je dodao da 

je „novi revolver tri puta ja~i od starog 

kolta kalibra .45, a dva puta od magnuma 

.357”. Tre}i primerak revolvera 

je, kako i prili~i, uru~en Elmeru Kitu. 

38 

15. novembar 2007.

Classic 

ka iz rane serije „Rugeru” na uvid i 

probu, na osnovu ~ega je nastao 

blekhouk. 

Tokom godina u~iweno je ukupno 

devet izmena na oru`ju radi oja~awa 

revolvera, a i pojednostavqewa 

i pojeftiwewa proizvodnog procesa. 

Godine 1978. uveden je model 

629, izra|en od ner|aju}eg ~elika 

(kod SiV broj 6 u nomenklaturi 

ozna~ava oru`je koje se izra|uje od 

ner|aju}eg ~elika). Potom se ide ka 

smawewu teìne (model Mountain 

Gun, sa cevi od ~etiri in~a, 629 

Compact sa cevi duìne 2,5 in~a, 

odnosno 6,35 cm, te 629 Light Hunter), 

{to je diskutabilna odluka, jer 

sa smawewem mase raste ja~ina trzaja 

pri opaqewu. Pojedini modeli 

se nude sa kompenzatorima, kao {to 

su 629 Compensated Hunter, uveden 

2001. godine, i Performance Center 

sa {inom za opti~ki ni{an. 

Metak magnum 44 odli~an je izbor 

za lov na krupnu severnoameri~ku 

divqa~, poput jelena, divqe 

sviwe i mrkog medveda, te {teto~ina 

tipa kojot, sve do daqine od 150 

jardi (135 metara), pogotovo iz karabina 

i kratkih cevi, {to je izuzetno 

popularno u SAD. Vrlo je precizan 

i uz to lak za puwewe u doma}oj radinosti, 

{to je tako|e ra{iren hobi, koji 

pruà mno{tvo mogu}nosti kombinacija zrna 

i baruta. Mnogi lovci vole da imaju i 

dugu i kratku cev, koju nose u istom kalibru, 

jer je time pojednostavqena logistika. 

POPULARNOST 

DONOSI FILM 

Pravu popularnost revolver je stekao 

tek nakon prvog filma iz serijala o „prqavom 

Hariju Kalahanu”. Cini~ni i surovi policajac, 

kod kog je pokreta~ki duh pravda, a 

ne zakonska regulativa, odmah je prirastao 

za srce ameri~kim gledaocima, jer je u to 

doba porast nasiqa u urbanim sredinama 

Performance Center 

sa kompenzatorom 

NIJE ZA SAMOODBRANU 

Nakon prvog filma o inspektoru Kalahanu po~ela je 

prava navala na prodavnice oru`ja, jer su model 29 i 

magnum 44 smatrani idealnim re{ewem za sve bezbednosne 

probleme, a pogotovo samoodbranu. Cena oru`ja je 

vi{estruko porasla, u skladu sa potra`wom, ali je najve- 

}i broj kupaca oru`je odneo na streli{te, ispalio nekoliko 

metaka i zatim ga, zastra{en trzajem, vratio ku}i da 

se hvali pred poznanicima, a revolver skupqa pra{inu. 

Magnum 44 nije dobar metak za samoodbranu, jer je 

brza uzastopna akvizicija ciqa jednostavno nemogu}a 

zbog siline trzaja. Osim toga, ima preveliku probojnu 

mo}, {to zna~i da proma{aj ili riko{et vrlo lako mogu 

pogoditi nedu`ne osobe. 

Model 629 

SAD izazvao veliku zabrinutost javnosti. 

Klint Istvud je ulogu dobio tek nakon {to su 

je, zbog raznih razloga, odbili Frenk Sinatra 

(za kog je prvobitno bila namewena), 

Xon Vejn, Stiv Mek Kvin i Pol Wumen. 

Smatra se da je Istvud sam izabrao 

model 29 za svoje oru`je u filmu, ali po- 

{to nijedan revolver tog tipa nije bio dostupan, 

kori{}en je model 57 u kalibru .41 

magnum, a kasnije model 25 u kalibru .45 

kolt za koji je mnogo lak{e bilo obezbediti 

manevarsku municiju, jer se isti kalibar 

koristi pri snimawu kaubojskih filmova. 

Oba modela su po dimenzijama jednaki modelu 

29, tako da se razlika ne prime}uje na 

filmu. Istvud je na streli{tu ve`bao sa 

modelom 29, ali je koristio municiju .44 

secijal, zbog umawenog trzaja. 

Nakon prvog filma po~ela je 

prava navala na prodavnice oru`ja, 

jer su model 29 i magnum 44 smatrani 

idealnim re{ewem za sve 

bezbednosne probleme, a pogotovo 

za samoodbranu. Cena oru`ja je vi- 

{estruko porasla, u skladu sa potra`wom, 

ali je najve}i broj kupaca 

oru`je odneo na streli{te, ispalio 

nekoliko metaka i zatim ga, 

zastra{en trzajem, vratio ku}i da 

se hvali pred poznanicima, a revolver 

skupqa pra{inu. 

Magnum 44 nije dobar metak 

za samoodbranu, jer je brza uzastopna 

akvizicija ciqa jednostavno 

nemogu}a zbog siline trzaja. Osim 

toga ima preveliku probojnu 

mo}, {to zna~i da proma{aj ili riko{et 

vrlo lako mogu pogoditi nedu`ne 

osobe. 

Pro{le godine je obeleèna 

50. godi{wica ovog revolvera, a 

SiV je trì{tu ponudio model 29 

50 th anniversary, sa cevi od 6,5 in- 

~a i zlatnim logom firme sa desne 

strane rama, po ceni od 1.125 dolara. 

Potpredsednik marketinga 

SiV, Tom Tejlor, sa pravom je rekao 

da je uticaj modela 29 na industriju 

oru`ja bio do tada nezabeleèn. 

Wegovom pojavom uspostavqene su nove 

granice kvaliteta izrade streqa~kog i lova~kog 

oru`ja. 

SiV model 29 i magnum 44 vi{e nisu 

najmo}niji na svetu, jer postoje nova oru`ja 

i kalibri kao .454 Casull, .50 Action Express 

i .500 Smith&Wesson, ali su ovaj revolver i 

metak imali veliku harizmu i davali samopouzdawe 

osobi koja ih nosi. Tome u prilog 

svedo~i poznati dijalog Harija Kalahana sa 

trojicom naoruànih pqa~ka{a jednog restorana. 

Oni se podrugqivo smeju wegovoj 

pretwi da }e ih spre~iti u pqa~ki, re~ima: 

„Ne moè{ nam ni{ta. Ima nas trojica, 

a ti si sam”. „Nisam”, odgovara Kalahan. 

„I nas je trojica. Tu smo ja, Smit i Veson”. 

Dr Aleksandar MUTAVXI] 

39

P R O T I V H E L I K O P T E R S K A O D B R A N A T E N K O V A 

PRILAGODQIVOST 

PRETWAMA 

Tenkovi, kao najmo}nija 

oklopna vozila, pokazali su 

iznena|uju}i stepen 

prilagodqivosti razli~itim 

pretwama. [tavi{e, 

ne samo da mogu da podnesu 

mnogo udaraca ve} i te kako 

i da ih zadaju. âk i protiv, 

po mnogima, najqu}ih 

protivnika – borbenih 

helikoptera. 

Uvi{e navrata, po~ev od pojave bestrzajnih 

topova, ru~nih raketnih baca- 

~a, preko protivoklopnih vo|enih raketa 

(POVR), sve do specijalizovanih 

borbenih helikoptera, pojedini stru~waci 

predvi|ali su postepeno i{~ezavawe 

tenkova. Sve to povezano je sa upotrebom 

vrlo efikasnih kumulativnih bojnih glava, 

protiv kojih ~eli~ni oklop nije mogao dati 

zadovoqavaju}u za{titu. Posebno je ta kampawa 

bila sna`na nakon Izraelsko-arapskog 

rata 1973, kada su helikopteri pokazali 

izuzetnu efikasnost u uni{tavawu 

tenkova, koji, jednostavno, bez podr{ke 

avijacije i sredstava samohodne artiqerijske 

i raketne PVO, sami nisu imali odgovor 

na ovu pretwu. 

U kasnijoj fazi, razvijen je ~itav spektar 

vrlo efikasnih tipova tenkovskog oklopa: 

vi{eslojni, sendvi~ oklop, eksplozivno 

reaktivni oklop (ERO), a u posledwe vreme, 

aktivni sistemi za{tite, tipa soft kill i 

hard kill, nameweni za ometawe, odnosno 

uni{tavawe nadolaze}ih projektila. S 

druge strane, protivoklopni 

helikopteri 

danas se sve vi{e suo~avaju 

sa razli~itim 

efikasnim protivhelikopterskim 

sred- 

Dejstvo projektila 

M830A1 na daqinski 

upravqanom 

helikopteru UH-1Huey 

stvima koja se nalaze u 

arsenalu savremenih tenkova. 

Me|utim, ako se detaqnije 

analizira, mawe 

ili vi{e efikasna sredstva 

te namene postoje du- 

ì period, dodu{e ne na 

svim tipovima tenkova. 

RATNI DUELI 

Prvi zabeleèni 

slu~aj da je neki tenk uni- 

{tio letelicu, odnosno u 

ovom slu~aju avion, datira 

jo{ iz perioda Drugog 

svetskog rata. Naime, 

1941, pri odbrani Krita, 

posade dva britanska 

tenka tipa matilda 2 primetile 

su da nema~ki avioni 

u vi{e uzastopnih 

slu~ajeva prele}u jedno 

uzvi{ewe. Tenkovi su odmah 

postavqeni u pogodan 

poloàj i otvarawem vatre 

iz glavnog topa kalibra 40 mm na prvi 

nadolaze}i avion, oborili ga direktnim 

pogotkom. 

Kasnije, 1945, jedan nema~ki tenk je 

projektilom iz glavnog topa pogodio i oborio 

ameri~ki lovac bombarder P-47 Thunderbolt 

2. Naravno, ~esto se de{avalo da 

nema~ki avioni stradaju od krovnih protivavionskih 

mitraqeza Browning M2HB kalibra 

12,7 mm, montiranih na ameri~kim tenkovima 

u rukama savezni~kih tenkista na 

zapadnom i na isto~nom frontu (SSSR je 

dobijao obilnu pomo} u naoruàwu i vojnoj 

opremi od SAD i Velike Britanije tokom 

celog rata). Ti mitraqezi su se pokazali 

toliko korisni, da svi ameri~ki, sovjetski 

i ruski tenkovi do dan-danas obavezno imaju 

krovno naoruàwe ovog tipa. U me|uvremenu, 

borbena avijacija je znatno napredovala, 

pa je ovaj mitraqez postao prili~no 

neefikasan u izvornoj nameni. Ipak, i daqe 

se montira vi{e zbog ~iwenice da je 

upotrebqiv protiv „tvr|ih” ciqeva ili ciqeva 

na ve}im daqinama jer je kineti~ka 

energija zrna 12,7 mm vi{estruko ve}a od 

spregnutog mitraqeza 7,62 mm. 

U me|uvremenu su ulogu aviona za neposrednu 

vatrenu podr{ku (lovaca bombardera 

i juri{nika) delimi~no preuzeli helikopteri 

naoruàni sa POVR. Te letelice 

raspolaù boqim manevarskim karakteristikama, 

ali i daleko mawom brzinom i visinom 

leta od aviona, tako da su u lokalnim 

sukobima posle Drugog svetskog rata tenkovi 

uspeli da obore nekoliko helikoptera, 

{to „namerno”, {to pukom slu~ajno{}u. 

40 

15. novembar 2007.

Najpoznatiji slu~aj se desio 1982. godine 

tokom borbi u dolini Beka u Libanu, 

kada su izraelski tenkovi merkava uspeli 

da obore dva sirijska helikoptera. 

Opasnost koju helikopteri predstavqaju 

po tenkove Sovjeti su primetili jo{ 

sedamdesetih godina pro{log veka, nakon 

pojave i borbene upotrebe ameri~kih helikoptera 

Bell AH-1 kobra u Vijetnamu. Na zapadu 

se samo {pekulisalo o planovima sovjetskih 

stru~waka, tako da su ~udni opitni 

kontejneri na zadwem delu kupole nekih tenkova 

T-62 protuma~eni kao ku}i{te za PO- 

VR 9M14 maqutka (AT-3 Sagger), namewene 

za postizawe, u to vreme, dalekometne protivoklopne 

vatre. Tome su doprineli i napori 

Egip}ana koji su na svoje tenkove T-62, 

otprilike u isto vreme, postavili dvostruke 

lansere raketa zemqa-vazduh 9K32 strela-2 

(SA-7 Grail), odnosno doma}e varijante 

Ayn as Saqr sa svake strane kupole, jasno namewene 

za borbu protiv protivni~kih vazduhoplova, 

prvenstveno helikoptera. Me- 

|utim, kasnije se po~elo razmi{qati i o 

drugoj mogu}nosti – da su i Sovjeti nameravali 

da svoje POVR sa tenkova T-62, izme|u 

ostalog, upotrebe i za borbu protiv helikoptera 

({to je bila posledica uverewa da 

samohodni artiqerijski i raketni sistemi 

PVO ne}e uvek biti u mogu}nosti da pruè 

za{titu tenkovima od napada iz vazduha). 

Amerikanci su sedamdesetih potvrdili 

da POVR imaju odre|ene mogu}nosti dejstva 

protiv sporijih letelica, kada je na 

testovima u Fort Bliss pomo}u POVR TOW 

oboreno svih 13 lete}ih meta (bespilotne 

letelice)! 

SKUPE RAKETE 

Kako se T-62 sa lanserima POVR o~igledno 

nije najboqe pokazao, na tenkovima 

T-64B (kasnije i na T-80B) prvi put je, 1976, 

ugra|ena POVR, ali ovog puta lansirana iz 

cevi topa 125 mm. Ta raketa imala je oznaku 

9M112 kobra (AT-8 Songster) i predstavqala 

je revolucionarno oru`je: radio navo|ena, 

sa dometom 4.000 m i probojno{}u 600 mm 

~elika, deklasirala je sve tipove municije 

na zapadnim tenkovima, sa ina~e ve}im efikasnim 

dometima topa 105 mm zahvaquju}i 

kvalitetnijim sistemima za upravqawe vatrom 

(SUV). Tako|e, davala je i vrlo atraktivnu 

mogu}nost ga|awa protivni~kih helikoptera, 

zbog relativno kratkog vremena leta 

do maksimalnog dometa – od 14,6 sekundi, 

{to je mawe od POVR TOW (20-21 m/s) – odnosno, 

teoretski bi tenk vremenski ranije i 

na ve}em dometu (domet TOW je 3.750 m) pogodio 

helikopter nego obrnuto. 

Prve POVR lansirane iz topovske cevi 

postojale su zapadne MGM-51 Shillelagh 

(sa tenka MBT-70 i M-551 Sheridan) i francuska 

ACRA (sa lovca tenkova AMX-10M) i 

modifikovanog tenka AMX-30, ali nijedna 

nije postigla uspeh, tako da se od wih odustalo. 

Godine 1985. pojavile su se dve poboq{ane 

POVR – 9M119 svir i refleks 

(AT-11a, b Sniper) – namewene tenkovima T- 

72B i T-80U, dometa 4 i 5 km, navo|ene laserskim 

zrakom i pove}anom probojno{}u 

na 650–700 mm ~elika. Kona~no, 1992. pojavila 

se POVR 9M119M refleks sa mo- 

VEROVATNO]A POGA\AWA 

Tenkovski top sa klasi~nom municijom 

namewenom za pruàwe vatrene 

podr{ke ne moè efikasno da se koristi 

za ga|awe ciqeva u vazduhu, zbog relativno 

male brzine ga|awa. Kao ilustracija 

moè posluìti verovatno}a 

poga|awa izra~unata za top 115 mm sovjetskog 

tenka T-62 sa potkalibarnom 

municijom stabilisanom krilcima 

APFSDS: 26 odsto za helikopter koji miruje, 

svega 5 odsto za helikopter koji se 

u odnosu na tenk kre}e popre~no brzinom 

90 km/~ i 3 odsto brzinom 180 

km/~, na udaqenosti 2.000 m. Rezultati 

trenutno-fugasnim projektilom, ~ija je 

po~etna brzina mawa (750 u odnosu na 

1.615 m/s), bili bi jo{ nepovoqniji, 

tako da se municija mora prilagoditi 

kako bi se verovatno}a poga|awa pove}ala 

na prihvatqiv nivo. 

POTVRDA USPE[NOG 

DEJSTVA 

Amerikanci su sedamdesetih potvrdili 

da POVR imaju odre|ene mogu}nosti 

dejstva protiv sporijih letelica, 

kada je na testovima u Fort Bliss 

pomo}u POVR TOW oboreno svih 13 

lete}ih meta (bespilotne letelice). 

Ovome u prilog govori i ratna praksa 

– izraelski helikopter AH-1S kobra 

oborio je 1982. sirijski Gazelle dejstvom 

POVR TOW, dok je ira~ka pe{adija 

oborila jedan iranski AH-1J Seacobra 

sa POVR Milan. 

Odbacivawe nosa~a od legure 

aluminijuma nakon izletawa iz cevi 

gu}no{}u ga|awa u pokretu ({to je ina~e velika 

prednost), dometom 5 km i tandem-kumulativnom 

bojnom glavom probojnosti 

700–750 mm. Te rakete namewene su tenkovima 

T-80U i T-90. 

Razvijena je i serija POVR lansiranih 

iz topova 100 i 115 mm sa tenkova T-55 

i T-62, protivoklopnih topova T-12 i borbenog 

vozila pe{adije BMP-3, pod oznakom 

9M117 bastion. One su imale slede}e performanse: 

domet 4.000 m, probojnost 

600–850 mm (najvi{a vrednost je za varijantu 

9M117M1 arkan) i vreme leta do maksimalnog 

dometa od 12 sekundi. Sve spomenute 

POVR lansirane iz cevi tenkovskog 

topa imaju verovatno}u poga|awa 80 odsto 

protiv tenkova, {to se, sigurno, u slu~aju 

dejstva protiv helikoptera mora umawiti u 

odre|enoj meri. 

Osim Sovjeta, odnosno Rusa, POVR 

lansirane iz cevi tenkovskog topa razvili 

su jo{ samo i Izraelci. Wihova POVR Lahat 

lansira se iz tenkovskih topova kalibra 

105 i 120 mm, ali i iz helikoptera, a 

predvi|a se weno prilago|avawe i bestrzajnim 

topovima 106 mm M40 i lanserima 

postavqenim na terenskim vozilima Hummer. 

Kao i ve}ina ruskih raketa ovog tipa, 

i Lahat koristi lasersko navo|ewe, ali za 

razliku od wih, ima poniru}u trajektoriju u 

zavr{noj fazi, {to tandem-kumulativnoj 

bojnoj glavi (probojnosti 800 mm) obezbe- 

|uje dejstvo na krov tenka ili helikoptera. 

Tako se postiè odre|ena mogu}nost ga|awa 

i delimi~no zaklowenih letelica, naravno, 

ukoliko su obeleène laserskim 

snopom. Domet je ve}i i iznosi najvi{e 8 

km, a modifikacije tenkovskog SUV-a svedene 

su na zamenu laserskog daqinomera kombinovanim 

ure|ajem daqinomer-obeleìva~ 

i unos potrebnih podataka u balisti~ki 

kompjuter tenka. 

Iako POVR ove vrste imaju veliku 

prednost u odnosu na ve}inu POVR lansiranih 

sa helikoptera (TOW, HOT), pre svega 

zbog kra}eg vremena leta i ne{to ve}eg dometa, 

osnovni problem predstavqa relativ- 

41

no visoka cena, tako da se u borbenom kompletu 

ruskih tenkova ne nalazi vi{e od oko 

~etiri POVR. [tavi{e, u ruskoj armiji no- 

{ewe tenkovskih POVR ograni~ava se na 

elitne gardijske jedinice ili na stare{inski 

kadar, zbog sloènosti upotrebe. Kao 

alternativa raketama, odavno se name}u 

sekundarni malokalibarski automatski topovi, 

koji su se na tenkovima pojavili pre 

raketa. Ipak, uprkos ugradwi na relativno 

velikom broju prototipova tenkova, nisu do- 

ìveli {iru operativnu upotrebu. 

JEVTINIJA ZAMENA 

Jedan od prvih i jo{ aktuelnih primera 

automatskog topa je francuski tenk AMX- 

30. Umesto tradicionalnog mitraqeza 7,62 

mm, koaksijalno oru`je je automatski top 

20F2 (GIAT M693), kalibra 20 mm sa nezavisnom 

elevacijom u odnosu na osnovni top 

105 mm (do 40 o ), namewen za ga|awe protivni~kih 

oklopnih transportera bez utro- 

{ka municije glavnog topa 105 mm, a i za 

dejstvo po helikopterima. Za spregnuto 

oru`je nedostatak takve montaè je relativno 

ograni~en borbeni komplet od svega 

1.050 metaka, zbog ~ega se od toga na slede}em 

francuskom leklerku odustalo, pa je 

umesto topa ugra|en koaksijalni te{ki mitraqez 

Browning M2, kalibra 12,7 mm. 

Sli~no su uradili i [vajcarci, koji 

su svoje automatske topove 20 mm na doma- 

}im tenkovima Pz61, tokom modernizacije 

zamenili mitraqezima 7,5 mm. [ve|ani 

su na projektu Strv-2000 predvideli kori- 

{}ewe topa 140 mm sa spregnutim topom 

40 mm Bofors i mitraqezom 7,62 mm, ali se 

od ovog projekta odustalo. Prototipovi 

dva najaktuelnija zapadna tenka, M1 

Abrams i Leopard 2, testirani su sa krovnom 

montaòm daqinski upravqanog automatskog 

topa 20 mm, kao {to je bilo ura|eno 

i na wihovom prethodniku u vidu neuspelog 

projekta tenka MBT-70, ali se od serijske 

proizvodwe odustalo. 

Kona~no, mo`da najboqe re{ewe 

ugradwe automatskog topa na tenk je stiglo, 

sasvim neo~ekivano, iz Slova~ke. Slova~ka, 

odnosno ranije êhoslova~ka, godinama 

je po licenci proizvodila sovjetske tenkove 

T-72 u varijantama M, M1 i M1M, tako 

da su, kada je do{lo do raspada dràve, 

obe zemqe, i ê{ka i Slova~ka, nastavile 

da razvijaju sopstvene varijante tog legendarnog 

oru|a. Tako su Slovaci, sve u èqi 

da ponude atraktivan izvozni proizvod, na 

trì{te izbacili tenk T-72M2 moderna, na 

~ijem se zadwem delu kupole nalazi modul 

sa dva {vajcarska topa Oerlikon KAA, postavqenih 

sa strana kupole, svaki sa po 

200 metaka kalibra 20 mm i sa uglom elevacije 

-4 do +35 o . 

Iako nije bilo kupaca, Slovaci se nisu 

predavali i izbacili su novu varijantu, 

POVR 

koja se lansira 

iz tenkovskog topa 

9M119M „refleks” 

koja je umesto dva topa 20 mm, imala jedan 

ruski top 2A42, kalibra 30 mm, sa borbenim 

kompletom 250 metaka. Na taj na~in, 

iako je smawena brzina ga|awa, u velikoj 

meri je poboq{ana efikasnost municije. 

Me|utim, kako za sada nema kupaca za wih, 

jedini operativni tenkovi, naoruàni automatskim 

topom sposobnim za vatreno dejstvo 

po helikopterima, ostali su AMX-30. 

Iako se „na duè staze” radi o jevtinijoj 

alternativi POVR lansiranih iz cevi 

topa, automatski topovi ugra|eni na tenkove 

imaju i svoje nedostatke – mawi efikasni 

domet u odnosu na POVR i specifi~nost 

ugradwe. Ako se prihvati francusko vi|ewe, 

zauzima se relativno velik unutra{wi 

prostor unutar kupole, tradicionalno namewen 

spregnutom mitraqezu. Prema slova~kom 

principu, dodatni top u posebnom 

modulu obezbe|uje zadràvawe spregnutog 

mitraqeza i obezbe|uje ugradwu topa ve}eg 

kalibra, ali neminovno vi{e uti~e i na masu 

vozila, borbeni komplet je mawi, top 

ima daleko slabiju za{titu od dejstva protivnika 

i mewa se balans kupole, {to s obzirom 

na dodatni oklop na ~elu mo`da i nije 

toliko {tetno. Kombinacijom, uslovno 

re~eno, prethodna dva na~ina obezbe|ewa 

protivhelikopterske komponente tenka, odnosno 

primenom nevo|enog projektila ali 

za osnovni tenkovski top, postignuto je mo- 

`da danas i najboqe re{ewe za ovaj problem, 

ali uz uslov da se koristi municija 

sa specijalnim upaqa~em. 

MUNICIJA ZA 

TENKOVSKI TOP 

Konstruktivno najjednostavniji na~in 

da se trenutno-fugasni, trenutno-fugasno 

par~adni ili kumulativno-par~adni tenkovski 

projektili prilagode za borbu protiv 

helikoptera, jeste ugradwa blizinskih upaqa~a, 

koji su na artiqerijskim sredstvima 

PVO jo{ od kraja Drugog svetskog rata. Na 

taj na~in, projektil ne mora direktno da pogodi 

helikopter, ve} moè da se iskoristi 

velika razorna mo} projektila topa kalibra 

120 ili 125 mm, tj. wegov relativno velik 

ubojni radijus. 

Prvi poku{aj u tom pravcu ostvarili su 

Francuzi na neuspelom projektilu 120 mm 

namewenom tenku Leclerc. Projektil je imao 

konvencionalni izgled, blizinski upaqa~, 

izvla~e}a krilca na zadwem kraju, po~etnu 

brzinu 1.000–1.100 m/s i efikasni domet 

3.500–4.000 m. Amerikanci su oti{li korak 

daqe. Pri razvoju municije M830A1 

(HEAT-MP-T, High Explosive Anti-tank – Multi Purpose 

– Tracer, ili skra}eno MPAT (Multi Purpose 

Anti Tank), namewene za zamenu kumulativno-par~adne 

M830, odlu~ili su da u potpunosti 

promene konfiguraciju projektila. 

Umesto klasi~nog, primewen je potkalibarni 

projektil pre~nika 90 mm sa nosa~em/sabotom 

od legure aluminijuma, ~ija je masa 

umesto 13,5 kg (M830), smawena na svega 

11,4 kg, {to je uz sna`nije barutno puwewe 

(7,1 umesto 5,4 kg) omogu}ilo pove}awe po- 

~etne brzine sa 1.130 m/s na 1.400 m/s. 

Tako visoka po~etna brzina, uz mawi 

pre~nik projektila vi{estruko je skratilo 

trajawe leta do maksimalnog efikasnog dometa 

od 4.000 m u odnosu na trajawe leta helikopterskih 

POVR koje su u najve}em broju 

podzvu~ne (najbrà POVR danas je ruska 

9K121 Vikhr/AT-16 Scallion brzine 600 m/s, tj. 

1,8 maha). Bojna glava je kumulativno-par- 

~adna, a proizvo|a~, Alliant Techsystems tvrdi 

da je efikasnost protiv vozila u odnosu na 

M830 pove}ana za 30 odsto, a protiv bunkera 

za 20 odsto. Me|utim, ono {to pored velike 

po~etne brzine M830A1 ~ini veoma 

smrtonosnim u borbi protiv helikoptera, jeste 

multifunkcionalni upaqa~, koji se moè 

podesiti da deluje na tri na~ina: trenutno, 

sa odloènim dejstvom i blizinski. 

Kako projektil nije navo|en, nakon 

{to ga ispali, tenk moè odmah da napusti 

poloàj, ~ime se u velikoj meri pove}ava 

verovatno}a preìvqavawa vozila. Osim 

toga, cena nevo|enog projektila, pa bio on 

opremqen i sloènim upaqa~em kao {to je 

onaj na M830A1, u svakom slu~aju je nià 

od cene POVR lansirane iz cevi tenkovskog 

topa, {to, barem za sada, municiju HEAT- 

MP-T ~ini optimalnim „ubicom” helikoptera. 

I zaista, kada su odràvani manevri 

tokom devedesetih godina, neposredno nakon 

uvo|ewa ove municije u operativnu upotrebu, 

tenkovi M1 abrams pokazali su se 

sposobnijim da uni{te borbeni helikopter 

nego obrnuto! 

Postavqa se pitawe kako se tenkovi 

mogu „nositi” sa savremenim borbenim helikopterima, 

kao {to su AH-64 apa~ ili ruski 

Mi-28N, opremqenim sa najnovijim 

POVR dometa ve}eg od 8 km, {to je dvostruko 

u odnosu na efikasni domet municije 

M830A1. Odgovor je u konfiguraciji terena: 

ukoliko je re~ o brisanom prostoru, 

npr. pustiwi, prednost imaju spomenuti helikopteri, 

ali u uslovima koji su pribli- 

`niji evropskom rati{tu, odnosno na terenu 

gde se ne moè uvek iskoristiti maksimalni 

domet POVR, tenkovi su jo{ i te kako 

u prednosti. 

Sebastian BALO[ 

42 

15. novembar 2007.

N O V I J A P A N S K I A V I O N I 

RAZVOJ KAO 

TEHNOLO[KI 

TRENING 

îwenica je da }e 

programi razvoja aviona 

XP-1 i C-X biti na granici 

isplativosti, imaju li se 

u vidu male proizvodne 

serije koje }e odlikovati 

taj, kao i ve}inu drugih 

japanskih posleratnih 

projekata. Ali Japan, kao 

ekonomski i tehnolo{ki 

gigant, svesno pravi takve 

poteze kako bi odrào 

korak sa najsavremenijim 

tokovima u vazduhoplovnoj 

industriji, prièqkuju}i 

povratak na me|unarodno 

trì{te. 

Kao poraènoj strani u Drugom svetskom 

ratu, Japanu je nametnut niz restriktivnih 

zakona, koji su se, izme|u 

ostalog, odnosili i na razvoj naoru- 

àwa i vojne opreme. Tako je, na primer, 

i dan-danas na snazi zabrana prodaje 

japanskog naoruàwa drugim dràvama. Me- 

|utim, i u takvim nepovoqnim uslovima, Japanci 

se nisu odricali vlastitih razvojnih 

programa, imaju}i u vidu ~iwenicu da su tehnolo{ki 

nivo i napredak jedne zemqe naj~e- 

{}e neraskidivo vezani sa vojnim tehnologijama. 

U tom kontekstu odvijao se i razvoj 

japanske vazduhoplovne industrije, koja je 

ve} 1958. godine proizvela T-1, mlazni prvenac 

namewen naprednoj obuci pilota. 

Ipak, teì{no su u posleratnim decenijama 

vazduhoplovne jedinice opremawe 

ameri~kom tehnikom, koja je velikim delom 

licencno izra|ivana u japanskim pogonima. 

Krajem {ezdesetih godina pro{log veka 

Japan se odlu~io na korak daqe, upu{taju- 

}i se u razvoj nadzvu~nog {kolskog aviona 

T-2. Ta letelica je ubrzo evoluirala u jed- 

nosedi borbeni avion F-1, koji se u stru~nim 

krugovima posmatra kao svojevrsna replika 

britansko-francuskog jaguara. 

Uporedo sa razvojem {kolskih i borbenih 

aviona, inèweri „Kavasakija” projektovali 

su i sredwi transportni avion C- 

1, koji je poleteo 1970. godine. Premda je 

dizajn bio uspe{an, taj avion nije izra|en 

u velikoj seriji – proizveden je samo 31 

primerak. Osim ve} pomenute zabrane izvoza, 

razlog su bili i nespretno definisani 

takti~ko-tehni~ki zahtevi tog transportera. 

Naime, u trenutku wihovog definisawa 

nije razmatran dolet optere}enog aviona 

kao su{tinska odlika, jer je predvi|eno 

da se C-1 upotrebqava samo unutar tada{weg 

Japana. Me|utim, ve} se 1972. godine, 

kada je Okinava vra}ena u japansko 

okriqe, postavilo pitawe transportnih 

efektiva koji }e bezbedno i ekonomi~no izvr{avati 

zadatke vazdu{nog transporta na 

liniji Japan–Okinava. Kako se C-1 svojim 

doletom nije uklapao u tu ulogu, Japanci su 

bili prisiqeni da nabave avione C-130 

herkules. 

Svi preostali avioni tipa C-1 danas 

se nalaze u sastavu 402. i 403. skvadrona 

Japanskih vazduhoplovnih samoodbrambenih 

snaga i nameweni su takti~kom transportu. 

S obzirom na vi{edecenijsku eksploataciju 

tih aviona, Japanci su po~etkom 

2001. godine pokrenuli pitawe novog transportnog 

aviona, koji bi trebao da zameni 

postoje}e C-1, ali i herkulese C-130. 

Istovremeno sa formulisawem zahteva 

za novi transportni avion, i Japanske 

mornari~ke samoodbrambene snage iskazale 

su potrebu za novim patrolnim avionom 

koji bi odmenio vreme{ne ~etvoromotorce 

P-3 orion. 

Nakon razmatrawa stranih re{ewa, 

odlu~eno je da se u oba slu~aja pokrenu doma}i 

razvojni programi. Novi patrolni 

avion ozna~en je kao P-X, a transporter kao 

C-X. Za nosioca oba programa odre|ena je 

kompanija „Kavasaki” (Kawasaki Heavy Industries 

– KHI). Na taj su na~in Japanci poku- 

{ali da smawe tro{kove razvoja, premda 

je, ~iweni~no, re~ o avionima razli~ite 

namene i druga~ije pogonske grupe. 

NAJPRE JE POLETEO XP-1 

Iako je konstruktorski bio zahtevniji, 

u vazduh se prvi vinuo prototip patrolnog 

aviona P-X. Prvi let dogodio se 28. septembra 

ove godine iznad baze Gifu. Ve} 

slede}eg dana, razvojna oznaka P-X zvani~no 

je promewena u XP-1. 

Patrolni avion XP-1 jeste ~etvoromotorni 

niskokrilac klasi~ne koncepcije. 

Osim patrolirawa iznad morskih povr{i- 

43

Novi transportni avion C-X 

odlikova}e veliki plafon leta i 

visoka podzvu~na brzina 

na, namewen je i protivpodmorni~ku i 

protivbrodsku borbu. Pogonsku grupu sa- 

~iwavaju turboventilatorski motori Ishikawajima-Harima 

Heavy Industries XF-7, koji 

su razvijeni specijalno za taj tip aviona. 

Pretpostavqa se da je wihova snaga oko 

50 kN. Zahvaquju}i modernim i ekonomi~nim 

motorima XP-1 moè da leti na ve}im 

visinama i brzinama u odnosu na P-3C 

orion, a o~ekuje se i znatno duè vreme 

ostajawa u vazduhu. 

Premda XP-1 vi{e nije tajna, osnovne 

takti~ko-tehni~ke odlike i daqe su nedostupne 

{iroj javnosti. Sli~no je i sa avionom 

C-X. Zbog toga su brojne takti~ko-tehni~ke 

odlike u sferi naga|awa i pretpostavki. 

Izvesno je, ipak, da }e niz kqu~nih 

komponenata, naro~ito specijalnih elektronskih 

sklopova, do}i upravo sa druge 

strane Pacifika, ta~nije iz SAD, gde je u 

toku razvoj sli~nog patrolnog aviona, 

ozna~enog kao P-8 Poseidon (posejdon). U 

skladu sa namenskim zadacima, XP-1 }e biti 

opremqen radarom sa faziranom antenskom 

re{etkom, integrisanim sistemom 

za aktivnu i pasivnu elektronsku za{titu, 

sonarom i takti~kim sistemom koji pilotu 

pomaè u manevrisawu tokom napada na 

plovne objekte. 

Zbog brojnih elektronskih sistema i 

opreme ugra|eni sistem komandi je tzv. flyby-light 

(flaj baj lajt – let pomo}u svetla). 

Taj naziv ukazuje da se signali upravqa~kih 

komandi pilota prenose opti~kim kablom, 

a ne ìcom, kao u sistemu FBW (fly-by-wire). 

Prednost novog sistema je smawena mogu}- 

nost disfunkcije zbog interferencije komandnih 

signala i signala elektronske 

opreme. 

Avion je naoruàn torpedima (Mk 46 

i Tip 97), dubinskim bombama i protivbrodskim 

raketama (ameri~ki AGM-84 i 

japanski ASM-1C). Naoruàwe se sme{ta u 

unutra{wi prostor, u trupu aviona, ili na 

osam podvesnih nosa~a. Pluta~e, koje avion 

izbacuje u rejonu pretraìvawa, sme- 

{tene su u profilisanim leì{tima u repnom 

delu letelice. 

Ulazak u upotrebu aviona XP-1 o~ekuje 

se 2011. godine. Ve}ina stru~nih izvora 

ukazuje na to da je Japanu potrebno oko 80 

aviona tog tipa. Na taj na~in postepeno }e 

se iz upotrebe povla~iti avioni P-3C orion, 

koje je „Kavasaki” licencno proizveo u 

107 primeraka. 

PRETPOSTAVKE 

Premda XP-1 vi{e nije tajna, 

osnovne takti~ko-tehni~ke odlike su i 

daqe nedostupne {iroj javnosti. Sli~no 

je i sa avionom C-X. Zbog toga su 

brojni takti~ko-tehni~ki podaci u sferi 

pretpostavki. Izvesno je, ipak, da 

}e niz kqu~nih komponenata, naro~ito 

specijalnih elektronskih sklopova, do- 

}i upravo sa druge strane Pacifika, 

ta~nije iz SAD, gde je u toku razvoj 

sli~nog patrolnog aviona, ozna~enog 

kao P-8 posejdon. 

44 

15. novembar 2007.

NOVI TRANSPORTNI 

AVIONA – C-X 

C-X je sredwi transportni avion 

konvencionalnog dizajna koji se danas veoma 

~esto vi|a na vojnim transportnim 

avionima (C-17, C-390, Il-76, An-74...). 

U razvoju se nalazi od 2001. godine, a 

krajem ove godine o~ekuje se i wegov prvi 

let. C-X je pogowen sa dva sna`na motora 

tipa General Electric CF6-80C2, potiska 

266 kN, koji se ina~e primewuju na Boeingu 

767. 

Kabinski i teretni prostor aviona 

su presurizovani. Avion je projektovan za 

upotrebu sa kratkih i slabije pripremqenih 

poletno-sletnih staza. Opremqen je 

sistemom koji pilotu olak{ava upravqawe 

na malim visinama, te sa sistemom za 

automatizovani utovar i istovar. Teret je 

mogu}e izbaciti i u letu otvarawem zadwe 

rampe. Najve}a poletna masa aviona iznosi 

141 tonu, a maksimalna korisna nosivost 

37,6 tona. U ovoj opciji dolet aviona 

iznosi 5.600 kilometara. Avion bi, 

navodno, trebala da odlikuje visoka krstare}a 

brzina leta i mogu}nost letewa 

na gorwim nivoima (na kojima uglavnom lete 

putni~ki avioni). Osim u{tede u gorivu 

i pove}anog doleta, Japanci time {ire i 

Avion XP-1 

prvi put je poleteo 

28. septembra 

ove godine 

FALI^NI ZAKIVCI 

Let prvog prototipa aviona P-X kasnio 

je vi{e meseci zbog fali~nih zakivaka 

ameri~ke proizvodwe. Zakivci neodgovaraju}eg 

kvaliteta uticali su na ~vrsto}u 

strukture letelice, {to nije smelo 

da se dozvoli. Kako je u pitawu bio samo 

deo ugra|enih zakivaka, wihovo locirawe 

i naknadna zamena zahtevali su mnogo 

vremena. Sli~an problem uo~en je i 

na prototipu aviona C-X. Na wemu su otkrivene 

i deformacije horizontalnog 

stabilizatora i mawe prskotine na trupu, 

a to je dodatno usporilo program. 

mogu}nost prodaje aviona civilnim kompanijama 

koje se bave kargo prevozom. 

Ulazak aviona u upotrebu o~ekuje se 

2012. godine. Trenutne procene ukazuju da 

se za japanske potrebe predvi|a prijem 44 

aviona C-X koji }e zameniti dotrajale C-1 

i C-130. 

Ukupna vrednost oba projekta procewuje 

se na 2,83 milijarde ameri~kih dolara. 

Izvesna u{teda ostvarena je unificirawem 

dela kabinskog prostora oba aviona, APU 

ure|ajima za napajawe, zatim zajedni~kom 

konstrukcijom horizontalnih repnih povr{ina 

i spoqne sekcije krila. îwenica je, me- 

|utim, da }e i pored toga ovi programi biti 

na granici isplativosti, imaju li se u vidu 

male proizvodne serije koje }e odlikovati 

taj, kao i ve}inu drugih japanskih posleratnih 

projekata. Ali Japan, kao ekonomski i 

tehnolo{ki gigant, svesno pravi takve poteze 

kako bi odrào korak sa najsavremenijim tokovima 

u vazduhoplovnoj industriji, prièqkuju}i 

povratak na me|unarodno trì{te. 

Mr Slavi{a VLAÎ] 

45

B A R O K O M O R E 

ISPITIVAWE 

GRANICA 

MOGU]EG 

Razli~ite su okolnosti 

– vojnoprofesionalne, 

komercijalne, medicinske, 

itd. – koje qude uvode u 

barokomore radi 

podvrgavawa promeni 

atmosferskog pritiska, 

na mawu ili ve}u vrednost 

od prirodno date na kojoj 

ìvimo. Svaki razlog je 

poseban i povla~i za sobom 

kompleksnu tehni~ku 

logistiku, a i medicinsko angaòvawe 

radi brige o 

zdravqu qudi u 

neprirodnim uslovima 

smawenog ili pove}anog 

pritiska okoline. Danas je 

u svetu u upotrebi oko 

7.000 komora razli~ite 

namene, a brojke se, 

takore}i, svakodnevno 

pove}avaju. 

46 

Barokomore su, uglavnom, ~eli~ne hermeti~ne 

posude za sme{taj jednog ~oveka 

ili vi{e qudi, u kojima se oni 

podvrgavaju potpritisku ili natpritisku 

do odre|enih vrednosti, po propisanoj 

proceduri i u odre|enom periodu. 

Gasni ambijent unutar barokomore moè 

biti vazduh, kiseonik ili me{avina sa 

inertnim gasovima (azot, helijum). Kiseonik 

se naj~e{}e di{e iz posebnih zatvorenih 

sistema za disawe, a izdahnuti vazduh 

se, zbog wegove agresivnosti, odvodi 

van komore. 

Radi potpunijeg shvatawa ove materije, 

pomenimo da se barokomore terminolo{ki 

preciznije odre|uju kao hipobari~ne 

komore, u kojima se stvara potpritisak, 

a koriste se u trenaì pilota, rekompresione 

se koriste u ronila{tvu, a 

hiperbari~ne u medicini za le~ewa pacijenata 

primenom kiseonika pod povi{enim 

pritiskom. 

POÊCI RAZVOJA 

Englez Hen{ou (Henshow) davne 1662. 

imao je viziju le~ewa qudi pod povi{enim 

pritiskom vazduha, pa je neke svoje pacijente 

sme{tao u improvizovanu komoru 

oblika kugle, u koju je mehovima orguqa 

uduvavao vazduh podiù}i (neznatno) pritisak 

unutar komore. Tako su, de fakto, 

udareni temeqi pneumatske medicine koja 

}e otkri}em kiseonika 1775. (Pristley) otvoriti 

velike mogu}nosti na vi{e medicinskih 

podru~ja. 

Prva komora izgra|ena je 1860. u Kanadi, 

a zatim u Sankt Peterburgu, Amsterdamu 

i Ro~esteru. Doktor Kaningem (Cunningham) 

je, u Klivlendu 1927. godine, izgradio 

svetsko pneumatsko ~udovi{te u obliku 

kugle, pre~nika 20 metara, {estospratno, 

sa kupatilima i salonima, u kome 

je poku{avao da pod povi{enim pritiskom 

le~i sve i sva{ta. Uspeh je postigao jedino 

u le~ewu kesonske bolesti, dok ga je ameri~ko 

lekarsko dru{tvo moralno osudilo 

za sve ostalo. 

Posle Drugog svetskog rata, zahvaquju}i 

unapre|enim tehnologijama zavarivawa 

metala dolazi do pravog buma u proizvodwi 

komora, ~ime su omogu}ena neslu}ena 

istraìvawa – spu{tawe ~oveka do ekstremnih 

dubina u moru, medicinsko odgonetawe 

tajni pona{awa ~ove~jeg organizma 

na povi{enim pritiscima, komercijalno 

kori{tewe podmorskih resursa, 

15. novembar 2007.

POMO] U PODVODNIM 

AKTIVNOSTIMA 

Ronila{tvo je svojim zahtevima i potrebama 

na odre|eni na~in iznudilo konstrukciju 

komora kojim bi se osiguralo vi- 

{e aspekata u podvodnim aktivnostima: sesportski 

izazovi i svakojaki ludi rekordi 

postavqeni pod vodom. 

Firme stasale u toj delatnosti poratnih 

godina dostigle su svetski vrh kvaliteta 

i sigurnosti svoje opreme, bez koje 

nema ozbiqnijeg rowewa danas, tako da i 

BROJ KOMORA DANAS 

Danas je u svetu u upotrebi oko 

7.000 komora razli~ite namene, a 

brojke se, takore}i, svakodnevno pove- 

}avaju, iz ~ega se mogu izvu}i zakqu~ci 

da se broj komora za vojne i komercijalne 

(privredne) aktivnosti pove}ava 

po stopi stotinak godi{we, taman toliko 

koliko se komora povu~e iz operativne 

upotrebe zbog zastarelosti i 

isteka zakonskog roka eksploatacije. 

Broj komora za medicinske potrebe 

raste vrtoglavo. Najve}i porast proizvodwe 

i stavqawa u funkciju komora 

je u Kini, koja ve} ima 3.500 komora u 

upotrebi, druga je Rusija sa 1.500 komora, 

pa Japan sa 1.000, dok je preostalih 

1.000 raspore|eno u Evropi 

(500) i SAD i ostalim zemqama (500). 

daqe predstavqaju sinonim ronila~ke sigurnosti. 

U „prvoj ligi“ su recimo Dräger, 

Haux, Comex, Galeazzi, Iberco, Hyper tec. 

Sve te kompanije, pored proizvodwe velikih 

tzv. vi{emesnih komora, imaju u svom 

asortimanu i male, tzv. jednomesne, a pridruìli 

su im se, i stvorili pravu konkurenciju, 

i proizvo|a~i poput firmi Sechrist, 

Hyox, Perry, ETC, Khrunichev, itd. 

OBUKA 

PILOTA 

Svaka avijacija koja drì do sebe i 

potpune obu~enosti svojih pilota nabavila 

je tu vrstu komora, u kojima se piloti diù 

na visine 10-15, pa i vi{e kilometara, simuliraju}i 

uslove leta u krajwe razre|enom 

vazduhu, gde nije mogu}no opstati bez 

podr{ke dodatnog izvora kiseonika. Piloti 

su u avionima, jasno, pod maskama, za 

slu~aj havarije svojih kabina, {to ne bi 

preìveli bez kiseonika iz boca. 

Supozicija havarija pilotskih kabina 

na velikim visinama odigrava se u hipokomorama 

kako bi piloti osetili {ta se to 

de{ava, navikli se na krajwi stres i izvla~ewe 

iz opasne situacije, a sve radi 

bezbednog prizemqewa. Te komore su, najpre, 

bile gra|ene u obliku kocke, a kasnije, 

radi unifikacije tehnologije gradwe, poput 

vaqka, kao i komore za ronioce. Jedna od 

najnovijih i boqe opremqenih komora 

(Hypostar – 2000) instalirana je u Alìru 

za potrebe wihovih pilota i padobranaca. 

lekcija kadra, redovni ronila~ki trena`, 

verifikacija ronila~kih zvawa i sticawe 

vi{ih, priprema za komplikovanije zadatke 

pod vodom, sigurnost u slu~ajevima podvodnih 

incidenata, kratkotrajno (operativno) 

dubinsko rowewe, rowewe u potpunoj saturaciji 

i sprovo|ewe terapijskih i rekompresionih 

procedura. 

Sem navedenih namena, rekompresione 

komore omogu}avaju i dodatne aktivnosti, 

poput nau~noistraìva~kog rada (NIR) 

u medicinskim oblastima vezanim za boravak 

~oveka pod vodom ili pod povi{enim 

pritiskom na suvom (u komori), NIR u oblasti 

hiperbari~ne tehnike i ispitivawe novoproizvedenih 

ili remontovanih ronila~kih 

i podmorni~kih sredstava. 

Komore su neophodan deo ukupne logistike 

na velikim podvodnim radili{tima, 

gde se izvode dugotrajni i naporni radovi 

na ve}im dubinama, na spasila~kim brodovima 

kao podr{ka brojnim podvodnim aktivnostima 

te{kih i dubinskih ronilaca. 

Podr{ka su i podmorni~kim posadama, dok 

su prilikom specijalnog rowewa, u mornari~kim 

bazama, obi~no u okviru tzv. ronila~kih 

poligona, te u hiperbari~nim centrima 

ratnih mornarica u kojima uobi~ajeno 

funkcioni{e i stanica za pripremu gasnih 

me{avina za dubqa rowewa. 

Uobi~ajeno, komore se po broju mesta 

za ronioce dele na jednomesne ili vi{emesne, 

a po mestu montaè na stacionarne 

ili pokretne. Vi{emesne komore redovno 

imaju dva prostora – mawu pretkomoru i 

ve}i glavni odsek – da bi se moglo komunicirati 

(ulazak ili izlazak lekara i drugih 

lica) bez naru{avawa pritiska na kome se 

provodi odre|ena procedura. Broj mesta 

za sedewe je {est do osam u glavnom odseku 

i dva u pretkomori, mada se u novije vreme 

grade serijske komore sa najvi{e 14 se- 

Ulazak dubinskih ronilaca 

u rekompresionu komoru

de}ih mesta. Unutra{wi pre~nik cilindri~nog 

trupa komore je najmawe 1.800 mm, 

a zapremina od 10 do 12 kubnih metara. 

Ulazna vrata (sa obe strane na sferi~nim 

kalotama) okruglog su oblika. Na strani 

glavnog odseka postoji tzv. Bajonet-spoj za 

izobari~ko spajawe jednomesne komore, 

kojom se u vi{emesnu transportuje ronilac 

stradao u podvodnom incidentu, da bi 

mu se pruìla kompleksna medicinska pomo} 

i obezbedio nadzor nad povre|enim. 

Najkvalitetnije komore iz te grupe su: 

TDS-I (Dräger), Starcom 1800 (Haux), CX-1800 

(Comex), 180.8.AC (Galeazzi), IB-100 (Iberco), 

Jednomesne komore su prenosnog tipa 

i upotrebqavaju se za neposrednu podr{ku 

ronila~kim jedinicama na lokaciji rowewa. 

U slu~aju incidenta ronilac se hitno 

sme{ta u komoru, u kojoj se „diè“ na pritisak 

dubine incidenta i pod nadzorom najhitnije 

transportuje do najbliè ustanove 

koja ima vi{emesnu komoru i licenciranog 

lekara specijalistu podvodne (hiperbari~ne) 

medicine. Predstavnici najboqih jednomesnih 

komora jesu: TDT-5-FD (Dräger), 

Transstar 5,5 (Haux) i 65.1.AMST (Galeazzi). 

Zbog nemogu}nosti da se pomogne roniocu 

u jednomesnoj komori (stawe bez svesti) 

proizvedene su i komore za dva lica, 

tzv. duo-komore, ne{to modifikovanog oblika 

i ve}e zapremine od jednomesnih, kako 

bi pratilac povre|enog mogao da bude uz 

wega u toku transporta. Predstavnici duokomora 

su Duocom (Dräger), Medcom (Haux), 

R-200 (ETC). 

Stacionarne komore, uglavnom vi{emesne, 

sem velike mase (najmawe osam tona), 

imaju fiksne temeqe, energetske prikqu~ke 

i upravqa~ki pult prive{en uz komoru 

ili pozicioniran izme|u, ako je re~ o 

kompleksu vi{e komora. Pokretne komore, 

KRSTARICA EDINBURG 

Pre dvadesetak godina udruìli 

su se ronioci i svetski biznismeni koji 

su finansirali operaciju va|ewa Staqinovog 

zlata sa dna mora, kojim je 

SSSR pla}ao savezni~ku pomo} u hrani 

i oru`ju za svoj narod. Zlato je prenosila 

engleska krstarica Edinburg, koja 

je tokom 1944. potopqena u Severnom 

moru, na mestu dubokom 245 m. Tom prilikom 

izva|eno je vi{e od 1.000 poluga, 

~ime su podmireni tro{kovi operacije 

i ostvaren unosan profit. Operacija 

je trajala 30 dana i tokom tog vremena 

ronioci su neprestano boravili 

na dubini 245 m, u potpunoj saturaciji 

(potpuno zasi}ewe organizma otopqenim 

inertnim gasovima). Zadatak je zapo~elo 

12 ronilaca, a samo su ~etvorica 

uspela da izdrè napor do kraja. 

bilo da su jednomesne i duo-komore, na ronila~kim 

su brodovima „meko“ fiksirane 

na palubi, na namenskim vozilima tako|e, 

na predvi|enim mestima, dok postoje i varijante 

komora na specijalnoj {asiji, koja 

se, poput auto-prikolice, prosto zaka~e za 

vozilo radi {to brèg transporta. 

Simulatori rowewa (hidro-pneumatski) 

jesu dragoceni elementi svake rekompresione 

konfiguracije. To moè biti, na 

primer, kuglasta komora sme{tena ispod 

namenski projektovane komore, sa kojom 

ima prolaznu vezu po vertikali. Simulator 

se puni vodom do odre|enog nivoa, a 

stavqawem komore pod pritisak stvaraju 

se uslovi rowewa na otvorenom moru, {to 

je veoma zna~ajno za po~etne faze komplikovanih 

obuka, prilikom usvajawu novih 

ronila~kih sredstava, testirawa remontovanih 

disajnih sistema i aparata, itd. 

Odli~an je simulator biv{e JRM u 

Institutu pomorske medicine u Splitu (200 

mVS – metara vodenog stuba), zatim u Konstanci 

(Rumunija – 500 mVS), Tulonu (700 

mVS), itd. Francuzi su u svom simulatoru 

spustili dva ~oveka do dubine 610 m, na kojoj 

su proveli 50 sati, a jednog majmuna u 

eksperimentu „Papio“ do 1.000 m, odakle 

se ìvotiwa vratila ìva i zdrava. Nema~ka 

ima jedan simulator (600 m za ìva 

bi}a) i drugi velikih gabarita za testira- 

DUBINA ROWEWA 

Rekompresione komore se grade za 

radne pritiske u rasponu od 5 do 30 bara, 

{to je ekvivalentno dubinama rowewa 

od 50 do 300 m, i to se smatra dovoqnim 

opsegom dubina na kojima se odigrava 

glavnina aktivnosti pod vodom. 

Unutra{wost komore 

za vojne potrebe 

ôvek je spu{ten do dubine 701 metar 

u simulatoru 

48

we opreme (2.000 m). Zapremine simulatora 

se kre}u od 15 m 3 (Split) do 120 m 3 (Gusi, 

Nema~ka), a najve}u zapreminu ima simulator 

ameri~ke mornarice u Panama 

Sitiju – 220 kubnih metara. 

HIPERBARI^NE 

KOMORE 

Kao {to su rekompresione komore 

razvijene u ronila{tvu za potrebe rekompresionog 

le~ewa dekompresione bolesti 

i barotraumatske gasne embolije, tako je 

sa razvojem medicine i uvo|ewem kiseonika 

pod povi{enim pritiskom u klini~ku 

terapiju do{lo do razdvajawa komora za 

ronila~ke potrebe od komora za potrebe 

medicine. 

Upotreba kiseonika u medicini je verifikovana 

1963, pa su pioniri te metode 

slede}ih dvadesetak godina koristili 

rekompresione komore sa naknadno ugra- 

|enim kiseoni~kim instalacijama, {to je 

osobqe u mornari~kim centrima, koje je 

opsluìvalo komore, stavqalo pred dodatne 

napore (tehni~ka komplikovanost, 

edukacija za rad s kiseonikom, mere opreza, 

protivpoàrna za{tita, itd.). 

Rezultati u le~ewu pacijenata kiseonikom 

vrlo su brzo dali povoda vode}im 

autoritetima da se napravi projektantski 

otklon od klasi~nih rekompresionih komora, 

na na~in da jedna vrsta komora (rekompresione, 

dotada{we) ostane u ~isto ronila~koj 

upotrebi, a da se druga, nova grupa 

profili{e za ~iste medicinske potrebe. 

Od sredine osamdesetih do sredine 

devedesetih u~iweni su ogromni pomaci u 

dizajnu hiperbari~nih komora, monitoring 

medicinskoj opremi, koja se ugra|uje 

i u podru~ju sigurnosti eksploatacije, jer 

SLOBODNO 

IZROWAVAWE 

Ukoliko posada havarisane podmornice 

na dnu ima uslova da se pripremi 

za tzv. slobodno izrowavawe 

(pojedina~no), onda je to najbrì na~in 

koji dovodi podmorni~are na povr{inu 

sa neznatnim o{te}ewima (bez bubnih 

opni), {to je, ipak, ni{ta u pore- 

|ewu sa izvesnijim smrtnim ishodom 

ako se ostane na dnu ~ekaju}i uvek neizvesno 

spasavawe odozgo – sa povr- 

{ine. U tim situacijama je u punoj pripravnosti 

kompleks rekompresionih 

komora na spasila~kom brodu, lekarska 

ekipa prihvata sve podmorni~are 

i sme{ta ih u komore radi eliminisawa 

posledica barotraumatske gasne 

embolije i ostalih simptoma koji se 

mogu pojaviti slobodnim izrowavawem 

sa dubina – recimo sa 200 metara. 

Jedina rekompresiona komora 

izgra|ena u biv{oj SFRJ (Split) 

su mnogi udesi ukazivali na nesavr{enost 

i pojedinih sistema, i obu~enosti kadra 

koji radi s kiseonikom. Zato su na nivou 

lekarskih i inèwerskih asocijacija u 

svetu, samo u posledwoj deceniji pro{log 

veka, doneti brojni temeqni dokumenti 

koji treba da obezbede potpunu sigurnost 

eksploatacije komora. 

Razli~iti zahtevi u~esnika u ronila~kim 

ili medicinskim procedurama 

uslovili su i razli~ite tipove komora. 

Kako po dimenzijama, nameni, odlikama, 

tako i po na~inu gradwe ili upotrebe. Na 

primer, postoje istraìva~ke komore, komore 

fiksirane na nekoj dubini mora, 

transportne, za ispitivawe opreme i podmorni~kih 

ure|aja, za eksperimente na ìvotiwama... 

GRADWA I OPREMA 

Vi{emesne komore za sve namene naj- 

~e{}e se grade od ~elika kvaliteta ^-1204 

(kotlovni lim) tehnologijom zavarivawa. 

Debqina zidova komora ~iji je radni pritisak 

10 bara varira u rasponu 10 do 12 

mm na pla{tu i 16 do 18 mm na kalotama. 

Kroz pla{t se provla~e brojni prikqu~ci 

(vazduh, kiseonik, instrumenti, energetika, 

veza, itd.) radi spajawa sa upravqa~kim 

pultom. Za niè pritiske, tj. za medicinsku 

upotrebu, debqina lima je mawa, komore su 

znatno lak{e, a samim tim i jeftinije. 

Rekompresione komore redovno imaju 

okrugla vrata sa obe strane. Na jednom 

otvoru je predvi|eno tzv. izobari~ko spajawe 

jednomesnih komora kojima se dopremaju 

povre|eni ili oboleli ronioci. Ima vi- 

{emesnih rekompresionih komora i onih 

sa jednim vratima. 

Hiperbari~ne komore vaqkastog oblika 

imaju pravougaona vrata radi ulaska 

bolni~kih kolica sa nepokretnim pacijentima, 

dok kvadro-komore, koje su danas apsolutni 

hit (kockastog ili oblika kvadra u 

formama po èqi kupaca, sa vi{e odseka 

razli~ite namene, u kojima se moè boraviti 

uz punu biolo{ku i fiziolo{ku autonomiju), 

imaju klizna vrata kako bi se ekonomi~nije 

koristio unutra{wi prostor. 

Komore svih vrsta i tipova predstavqaju 

u zakonskom smislu posude pod pritiskom, 

~ime je wihov tretman pod vrlo strogim 

nadzorom ovla{tenih dràvnih institucija 

za specifi~nu opremu. Da bi se izbegli 

nesre}ni slu~ajevi pri upotrebi komora, 

one se u odre|enim rokovima obavezno 

podvrgavaju detaqnim tehni~kim pregledima 

i ispitivawima. Kako su komore proizvodi 

specifi~ne namene, onda i nadzor 

nad gradwom i opremawem obavqaju najpoznatije 

svetske klasifikacione ku}e, kao 

{to su: Germanissher Lloyd, Det Norske Veritas, 

Lloyd’s Register, Bureau Veritas, itd. I 

oprema barokomora je specifi~na. 

Pult sme{ten uz komoru predstavqa 

svojevrsno komandno mesto bilo kakve procedure 

koja se obavqa nad qudstvom u komori. 

Operater komore, po prethodno dobijenom 

planu presurizacije, upravqa svim 

wenim funkcijama, kao {to su brzina dizawa 

pritiska, maksimalni pritisak, vreme 

zadràvawa na maksimalnom nivou pritiska, 

vreme silaska sa pritiska tretmana na 

atmosferski, prikqu~ivawe na kiseonik i 

iskqu~ivawe, itd. Posebno se proveravaju 

lica koja ulaze u komoru kako bi se onemogu}ilo 

uno{ewe zabrawenih sredstava (zapaqivih, 

elektri~nih, izvora toplote, opasnih 

teku}ina, instrumenata, itd.). 

Da bi bilo koja komora mogla da 

funkcioni{e, moraju da budu obezbe|eni 

i svi ta~no odre|eni materijalni i qudski 

resursi. 

Pomenimo jo{ ne{to. Da bi se zbrinuli 

u~esnici podvodnih aktivnosti ustanovqena 

je podvodna medicina kao posebna 

grana. A zatim su udareni temeqi hiperbari~ne 

medicine koja je neposredno proistekla 

iz we. 

Milan KOMAR 

49

PRO[IREWE ARSENALA BOMBARDERA B-2 

Ameri~ko RV zapo~elo je rad na pro{irewu arsenala 

strategijskih stelt bombardera B-2. Prema tom zahtevu, unutra{wi 

prostor za bombe }e se osposobiti za no{ewe i najnovije, 

do danas najteè probojne bombe MOP (Massive Ordnance 

Penetrator), mase 13.600 kg. Te bombe }e se koristiti za 

dejtva po najdubqim i najboqe za{ti}enim bunkerima i instalacijama, 

kakvim, pretpostavqa se, raspolaù Iran i Severna 

Koreja. Naravno, te bombe bi se mogle postavqati i na B- 

52, ali je proceweno da su ovi bombarderi suvi{e rawivi na 

savremene sisteme PVO. Dosada{we najsna`nije probojne 

bombe, oznake GBU-28, mase 2.270 kg, koje su ina~e dobijene 

postavqawem probojnog naglavka, eksploziva i sistema za navo|ewe 

na rashodovane cevi artiqerijskih oru|a 203 mm, nisu 

u potpunosti zadovoqile pri dejstvima u Iraku. Bombe MOP 

ima}e duìnu od {est metara, nosi}e 2,7 t eksploziva, a probija}e 

60 m armiranog betona umerene ~vrsto}e, osam metara 

armiranog betona visoke ~vrsto}e ili 40 m stene. O~ekuje se 

da }e prvi ovako osposobqeni B-2 biti na raspolagawu u prole}e 

2008. S. B. 

PRIZEMQENA FLOTA LOVACA F-15 

Ameri~ko ratno vazduhoplovstvo 

(USAF) prizemqilo 

je 676 borbenih 

aviona tipa F-15 Eagle (F-15 

igl). Ta odluka je doneta nakon 

{to se jedan avion tog tipa prakti~no 

raspao tokom leta iznad ameri~ke 

savezne dràve Misuri. Ostale letelice 

osta}e prizemqene do kraja istrage koja treba 

da utvrdi razloge pada i da li eventualno 

ostale letelice tog tipa imaju nedostatke koji 

su doveli do nesre}nog leta igla. M. T. 

KINESKI BORBENI HELIKOPTER Z-10 

Kineske kompanije CAIG (Changhe Aircraft Industries 

Group) i CHRDI (China Helicopter Research 

and Development Institute) projektovale su i prikazale 

prvi kineski specijalizovani borbeni helikopter 

Z-10. Iako o novim letelicama, osim objavqenih 

fotografija, nema mnogo podataka, moè 

se zakqu~iti da pripadaju istoj kategoriji kao i 

francusko-nema~ki Tiger. Osnovna namena je vatrena 

podr{ka i protivoklopna borba, a naoru- 

àwe se, kao i kod drugih letelica te vrste, postavqa 

na ~etiri nosa~a ispod dva kratka krila, 

uz standardni pokretni top ispod nosnog dela. 

Pretpostavqa se da }e osnovno protivoklopno oru|e biti rakete 

koje su jo{ u razvoju HJ-10 i rakete vazduh-vazduh TY-90. 

Kabina je digitalizovana i sadrì vi{e multifunkcionalnih 

displeja, a posada }e raspolagati kacigama sa ni{anima. U nosnom 

delu je senzorski komplet koji se oslawa na IC i TV kamere. 

Pogon helikoptera se sastoji od dva turbovratilna motora 

Pratt&Whitney Canada PT6C-67C snage svakog od 1142 kW. 

S. B. 

50

NOVE METODE LEÊWA NA VMA 

PRA]EWE 

SVETSKIH 

TRENDOVA 

Hirur{ko zbriwavawe 

pacijenata koji imaju 

komplikacije uzrokovane 

hipertenzijom portnog, odnosno 

venskog sistema, i brzo uklawawe 

dioptrije laserom, dve su nove 

hirur{ke intervencije koje se 

rade na VMA 

Nedavno su na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) predstavqene 

dve nove metode le~ewa koje se u Srbiji jedino tu rade. Na- 

~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} rekao je 

da se na taj na~in samo prate svetski trendovi u medicini. 

– Mi nismo ni{ta novo izmislili. Ono {to smo u svetu nau~ili 

i {to se tamo radi, mi poku{avamo da donesemo ovde kako bi i 

na{i qudi mogli da se le~e {to jeftinije i kvalitetnije, da ne bi odlazili 

u svet i tro{ili svoje i dràvne pare, kaè general Jevti}. 

I dok se u prvom slu~aju spasava ìvot i kupuje vreme za transplantaciju 

jetre, u drugom se pacijenti osloba|aju muka koje uzrokuje 

slabovidost. 

OPERACIJE SPASAVAWA @IVOTA 

Jedna od novih hirur{kih intervencija koja se radi na VMA, 

zbog hitnih stawa, naziva se operacija spasavawa ìvota. Na~elnik 

Centra za transplantaciju prof. dr Darko Mirkovi} obja{wava 

da su to izuzetno komplikovane i usko specijalizovane operacije 

koje se izvode samo u najve}im hirur{kim centrima. Razlog je jasan 

– za dijagnostikovawe, le~ewe, kompleksnu pripremu pacijenata 

i hirur{ku intervenciju potreban je multidisciplinarni pristup. 

Naime, re~ je o jednoj od najteìh komplikacija hroni~ne bolesti 

jetre – o hipertenziji portnog, odnosno venskog sistema. Vena 

porta je mala, duga~ka svega desetak centimetra, a promera dva. 

Nalazi se u desnom gorwem delu trbuha i svu krv iz dowih delova 

tela dovodi u jetru, laboratoriju organizama. 

– Brojne su bolesti vezane za portnu hipertenziju – pri~a 

prof. dr Mirkovi} – a wena u~estalost u na{oj sredini je oko je- 

ZDRAVSTVO 

dan odsto. Dakle, re~ je o desetinama hiqada qudi koji boluju od te 

bolesti. Sem toga, pojava portne hipertenzije je, u osnovi, vezana 

za osobe izme|u 20 i 30 godina, pa je od velikog zna~aja le~ewe 

tako mladih pacijenata. 

Na VMA je nedavno operisan Rastko Mari}, star 25 godina, 

koji je u tu bolnicu primqen zbog duboke venske tromboze desne noge. 

Prve tegobe bolesti taj mladi ~ovek je osetio kao student teologije 

u îkagu, posle jedne banalne infekcije koja je po~ela nakon 

va|ewa zuba. Tamo se javio lekarima, ali oni nisu uspeli odmah da 

prepoznaju bolest i dali su mu neadekvatnu terapiju. Posle tri meseca 

preba~en je na VMA u veoma te{kom stawu. Zapo~eto je intenzivno 

le~ewe. Prepoznato je da boluje od Budd-Chiari sindroma. 

Profesor dr Mirkovi} obja{wava da su za taj sindrom vezani poreme}aji 

koagulacije krvi. 

– Progresija te bolesti je slede}a: primarno portna hipertenzija, 

enormno uve}awe jetre koje dan kasnije proizvodi fibrozu jetre, 

o{te}ewe, i sve druge komplikacije – od mozga, preko plu}a, bubrega, 

itd. I jedini terapijski postupak je izvo|ewe specifi~ne hirur{ke 

intervencije – premo{}avawa krvotoka jetre i glavne vene 

trbuha koji su trombozirali (zatvoreni) sa ve{ta~kim graftom. Tu 

intervenciju izvela je hirur{ka ekipa sastavqena od abdominalnih 

hirurga i kardiohirurga. Pacijent se posle operacije dobro ose}a. 

Drugoj pacijentkiwi, Jeleni Pali} iz Ni{a, staroj 29 godina, 

sli~nom hirur{kom intervencijom smawen je priliv krvi kroz obolelu 

jetru i omogu}eno duè preìvqavawe do eventualne transplantacije. 

Profesor Mirkovi} je istakao da se VMA danas mo- 

è smatrati referentnom ustanovom za te specifi~ne hirur{ke 

intervencije, a to svakako smawuje wihovu cenu – najmawe za deset 

puta u odnosu na svetske centre. 

LASER ZA SKIDAWE DIOPTRIJE 

– Na Klinici za o~ne bolesti nedavno su ura|ene prve refraktivne 

operacije sa najnovijim laserom koji odnedavno ima 

VMA, brzine od 400 Hz u sekundi. Takav aparat primewuje se u posledwih 

godinu dana samo u tri klinike u Evropi – istakao je pukovnik 

prof. dr Miroslav Vukosavqevi}, na~elnik te klinike. 

Re~ je o zahvatu uklawawa dioptrije laserom koji traje svega 

petnaest minuta za oba oka, a izvodi se u kapqi~noj topikalnoj 

anesteziji. Kako je postupak vo|en kompjuterom, mogu}e je mikronskom 

precizno{}u preoblikovati povr{inu ro`wa~e tako da dioptrija 

u ve}ini slu~ajeva bude nula. Najnoviji laser moè da se 

koristi na dva na~ina, a na VMA, naj~e{}e primewuju LASIK metodu 

jer je bezbolna, odmah daje rezultat, na najbezbedniji na~in 

otklawa dioptriju i oporavak traje kra}e. Nakon 72 sata od operacije 

pacijenti mogu da se vrate svakodnevnom poslu. 

Ina~e, u svetu se laserska tehnologija primewuje u terapiji 

razli~itih refraktivnih anomalija vi{e od decenije i omogu}ila 

je brojnim pacijentima boqi kvalitet vida bez opti~kih pomagala. 

Vi{e od 30 miliona qudi u svetu se godi{we podvrgne toj proceduri, 

a verovatno }e se taj broj i pove}avati po{to je odnedavno 

Svetska zdravstvena organizacija ametropiju (dioptriju) uvrstila 

u kategoriju invalidnosti. 

Ovom hirur{kom metodom le~i se kratkovidost od -0,5 do - 

10,0 dioptrija, dalekovidost od + 0,5 do +5,0 dioptrija i astigmatizam 

do 3 dioptrije. Za primenu refraktivne hirurgije potrebno 

je da pacijent bude stariji od 21 godinu, a gorwa granica se ne 

postavqa. Interesovawe pacijenata je veliko, ali su kapaciteti 

na VMA za sada ograni~eni, po deset operacija dnevno, pa su operacije 

ve} zakazane do sredine decembra. 

Vojni osiguranici te hirur{ke intervencije ne pla}aju, a civilni 

}e morati sve dok se ne potpi{e ugovor izme|u VMA i Republi~kog 

fonda za zdravstveno osigurawe o dobijawu uputa. Takva 

operacija, na jednom oku, u VMA ko{ta 64.000 dinara (za LASIK 

metodu, a za PRK je ne{to jeftinija – 56.000), a to je nekoliko puta 

jeftinije nego u svetu. 

Mira [VEDI] 

51

Priprema Blagoje NIÎ] 

MERIDIJANI 

VOJNE AKTIVNOSTI NA DALEKOM ISTOKU 

Japan i SAD su u prvoj polovini novembra 

izveli niz zajedni~kih ve`bi, na vi{e od 

100 razli~itih brodova i 450 borbenih aviona 

i helikoptera. Osim ve} tradicionalnih 

ciqeva na ja~awu saradwe i razmeni informacija, 

ovogodi{we ve`be su imale i poseban 

ciq: protivraketna odbrana Japana i, 

konkretnije, odbrana Tokija od dejstva severnokorejskih 

balisti~kih raketa. S tim ciqem, 

na ve`bama su, osim ustaqenih aktivnosti u 

organizovawu i rukovawu protivraketnim 

lanserima, provereni sistemi za pra}ewe ciqeva na ve} postavqenim protivraketnim 

kompleksima u bazi Iruma u blizini Tokija. 

Skoro u isto vreme Rusija je, na teritoriji Sibirskog i Dalekoisto~nog federalnog 

okruga, izvela strategijsku komandno-{tabnu ve`bu „Istok-2007”, na kojoj su razra|ivani 

scenariji zajedni~kih aktivnosti i angaòvawa oruànih snaga, jedinica Ministarstva unutra{wih 

poslova, Federalne slu`be bezbednosti, jedinica ministarstva za vanredne situacije 

i civilnih vlasti. Posebna pa`wa posve}ena je saradwi u sprovo|ewu aktivnosti za 

borbu protiv terorizma i re{avawa humanitarnih, ekolo{kih i tehnolo{kih katastrofa. 

Te ameri~ko-japanske i ruske aktivnosti upotpuwuje izjava kineskog predsednika Hu 

\intaoa, na partijskom kongresu o „ubrzanoj modernizaciji kineske armije” koja bi je svrstala 

u red modernih svetskih armija. Modernizacija podrazumeva uvo|ewe visokotehnolo{kih 

oru`ja u raketnoj, avionskoj i podmorni~koj oblasti i inovacije u vojnoj teoriji, 

organizaciji i razvoju oruànih snaga. Ostvarewe ovih ciqeva obezbe|uje, do sada najve- 

}i, vojni buxet od 34,14 milijardi evra. 

UN RAZMATRAJU KUPOVINU BESPILOTNIH LETILICA 

Ujediwene nacije su posledwih meseci 

vrlo intenzivno razmatrale nabavku 

komercijalnih izvi|a~kih bespilotnih letilica, 

kao podr{ku snagama pod svojim 

pokroviteqstvom, koje u~estvuju u me|unarodnim 

mirovnim operacijama. Prema 

o~ekivawima, konkurs za nabavku bespilotnih 

letilica bi}e slu`beno otvoren u 

prvoj polovini 2008. godine, da bi, verovatno, 

prve bespilotne letilice bile angaòvane 

u operacijama u Gruziji i Sudanu, 

do kraja slede}e godine. 

Prema osnovnim tehni~ko-takti~kim zahtevima, te letilice bi trebalo da imaju mogu}- 

nost najmawe {est sati neprekidnog i samostalnog boravka u vazduhu, uz minimalni operativni 

radijus od 110 km. Namena tih letilica bila bi izvi|awe i kontrola iz vazduha, a posluìle 

bi i kao komunikacijsko ~vori{te izme|u vi{e korisnika u vazduhu i na zemqi. 

Uz izvi|a~ke takti~ke bespilotne sisteme, a zbog karakteristika svojih aktivnosti, 

o~ekuje se da u bliskoj budu}nosti UN razmotre nabavku ve}e flote tzv. bespilotnih logisti~kih 

letilica (ULAV – Unmanned Logistics Air Vehicle). 

BUGARSKE JEDINICE U SASTAVU NATO 

Vlada Bugarske je, kao deo svojih obaveza iz ~lanstva u Natou, odobrila Memorandum 

o razumevawu izme|u svog i ministarstava odbrane Hrvatske, Gruzije i Rumunije o formirawu 

i u~e{}u u multinacionalnoj integrisanoj logisti~koj jedinici Natoa za inìwerijsku 

podr{ku. 

U dokumentu je definisan pravni okvir potreban za formirawe i funkcionisawe 

Multinacionalne logisti~ke jedinice Natoa za inìwerijsku podr{ku sa svim obavezama 

koje treba da ispune zemqe koje daju jedinice u wen sastav. Ciq formirawa takvih jedinica 

je potreba za angaòvawem ovakvih sastava u operacijama Natoa, kao delova multinacionalnih 

operativnih snaga, u kojima bi izvr{avale zadatke inìwerijske podr{ke. 

MINISTRI ODBRANE 

NATOA U NORDVIKU 

Glavna tema posledweg sastanka ministara 

odbrane Natoa, odrànog u holandskom 

Nordviku, bile su operacije u Avganistanu 

i Kosovu, daqe ja~awe kapaciteta radi 

boqe pripreme snaga, posebno Snaga za 

brzo reagovawe i priprema za zasedawe 

Natoa slede}e godine u Bukure{tu. 

Me|utim, tema Avganistan se nametnula 

kao dominantna, jer je jedan broj ~lanica, 

verovatno pod pritiskom doma}e javnosti, 

zatraìo da vrati svoje snage iz operacije 

ISAF ili da skrati wihov mandat. Takvi 

zahtevi su, prema procenama analiti- 

~ara, posledica mawka vojnika u misiji, posebno 

za izvo|ewe operativnih akcija na 

jugu i istoku zemqe, nesposobnosti avganistanske 

armije da preuzme punu odgovornost 

za bezbednosnu situaciju na celoj teritoriji, 

neizgra|enosti civilnih struktura vlasti, 

usporenog obnavqawa i uspostavqawa 

demokratskih institucija, ali i ja~awa talibana 

na jugu zemqe. 

U takvoj situaciji Jap de Hop Shefer je 

naglasio da je neophodno ne samo da se pove}a 

broj vojnika u misiji ISAF nego i da se u 

woj angaùje i {ira me|unarodna zajednica 

– UN, EU, Svetska banka, jer je ta operacija 

prerasla vojni~ke okvire i postala najve}i 

ispit za integritet Natoa. Potenciraju}i da 

je neophodno ubrzati napore u obuci avganistanskih 

oruànih snaga kako bi one mogle 

da preuzmu du`nosti od vojnika Natoa, 

Shefer je apelovao na sve ~lanice Saveza 

da ne smawuju broj svojih vojnika i pove}aju 

napore u dostavkama oprema i naoruàwa 

avganistanskoj armiji. 

VE@BA JEDINICA PVO 

HRVATSKE VOJSKE 

Na vojnom poligonu na rtu Kamewak 

kod Pule, specijalno namewenom za ga|awa 

jedinica PVO, nedavno je izvedena redovna 

godi{wa zajedni~ka ve`ba jedinica 

PVO svih vidova Hrvatske vojske sa bojnim 

ga|awima, pod nazivom [tit 2007. 

Doma}in i organizator ovogodi{we 

ve`be bio je 201. puk PVO KoV. Ciq je bio 

sticawe uvida u stepen vatrene i takti~ke 

osposobqenosti i uve`banosti raketnih jedinica 

PVO u ga|awu ciqeva u vazduhu lakim 

prenosnim raketnim sistemima PVO 

S-2M i lanserima RIZC. Uve`bavawa su 

izvo|ena na trenaèrima N-100. 

Na ve`bi je u~estvovalo oko 300 pripadnika 

jedinica PVO, uz podr{ku 250. 

brigade veze, 302. brigade logistike, 92. 

vazduhoplovne baze iz Pule i Vojnopomorskog 

sektora „Sever” iz Pule. 

52 

15. novembar 2007.

P A R A L E L E 

Pi{e 

Aleksandar 

RADI] 

Makedonske 

snage bezbednosti 

nedavno su 

pokrenule akciju 

„Planinska bura“. 

Antiteroristi~ke 

policijske jedinice 

prodrle su u sela 

na obroncima 

[ar-planine 

i poku{ale da 

uni{te albanske 

teroristi~ke grupe. 

Teroristi su 

prihvatili borbu, 

ali su se pod 

pritiskom tehni~ke 

i broj~ane nadmo}i 

na kraju odlu~ili 

za beg. Kona~ni 

rezultat je {est 

mrtvih albanskih 

terorista i 

13 zarobqenika 

u rukama 

makedonske 

policije. 

BURA NA 

[AR PLANINI 

N 

Na severu Makedonije stvoreni su uslovi za 

obuku manevarskih snaga namewenih za primenu 

u potencijalnim scenarijima nasilnog 

nametawa re{ewa za politi~ke probleme u regionu. 

Posle konflikta 2001. godine, makedonske snage 

bezbednosti nisu nametnule ~vrstu kontrolu nad 

delovima teritorija sa ve}inskom albanskom populacijom, 

posebno u planinskim terenima u blizini 

granice sa Kosovom i Metohijom. 

U skladu sa planovima prilago|avawa strukture 

oruànih snaga standardima Natoa i èqama 

EU da se demilitarizuje kontrola nad dràvnom 

granicom, ukinute su karaule Grani~ne brigade i 

svi zadaci preneti su na policiju. U praksi se pokazalo 

da se time granica otvorila za prolaz teroristima 

koji su se nesmetano prebacivali sa Kosmeta 

na region Tetova i [ar-planinu. Albanski 

ratni veterani iskoristili su priliku i stvorili 

baze za obuku i sigurna skloni{ta za odmetnike izloène 

pritisku snaga bezbednosti. Na taj na~in 

oja~ane su manevarske strukture unutar teroristi~kih 

organizacija i time se drasti~no pove}ao 

rizik od nasiqa. 

Na [ari su skrovi{ta imali najtraèniji teroristi 

sa Kosmeta koji su u Makedoniji bili izvan 

doma{aja me|unarodnih snaga. Vo|a grupe koja 

se na{la pod udarom policije bio je Qirim Jakupi, 

begunac iz zatvora Dubrava, u kojem se nalazio 

zbog po~iwenih zlo~ina. On se probio kroz policijsku 

blokadu, ali wegov kolega Ramadan [iti, tako|e 

terorista, nije imao sre}e i stradao je u sukobu 

sa policajcima. 

K 

ako se u prvi mah ~ini da su makedonske snage 

pokazale da su odlu~ne u nameri odràvawa 

reda i poretka, problem predstavqa to {to 

su sada u~inile samo „izlet“ u leglo terorizma. Za 

temeqito ~i{}ewe terena nema jasne politi~ke namere 

u vladi, u kojoj su prisutni i predstavnici Demokratske 

partije Albanaca (DPA). Mnogi od wih 

su se 2001. godine borili ili su otvoreno podràvali 

pobunu protiv makedonskih vlasti. Sada imaju 

politi~ku mo} koju ne èle da dele sa drugim albanskim 

liderima i tu se mo`da krije razlog za to 

{to su makedonski policajci dobili priliku da u|u 

u albanska sela na padinama [are. 

Teroristi su razbijeni u trenutku kada su se u 

okolini Tetova konfrontirale pristalice DPA i 

opozicione Demokratske unije za integraciju (DUI). 

^lan parlamenta iz DPA Daut Rexepi (u vreme oru- 

ànih sukoba 2001. godine predstavqao se kao komandant 

Leka) poàlio se na to da policija ne mo- 

è da za{titi Tetovo od kriminalaca koji su povezani 

sa DUI. Naoruàne grupe iz obe partije u{le 

su u direktan sukob i pokazale su da u rejonu Tetova 

vlada bezvla{}e. U atmosferi me|ualbanskog obra~una 

u vladi su se suglasili oko ulaska policije 

u sela koja su centar paravojnog organizovawa i za 

to su dobili zeleno svetlo DPA. Udarac sile na 

kraju su primili kosovski teroristi, {to svakako 

predstavqa profit za bezbednost regiona, ali 

ostaje otvoreno pitawe da li se radilo samo o instrumentalizaciji 

policije u svrhu nadmetawa albanskih 

partija za prevlast. 

Na potez vladinih snaga iz DUI su sasvim o~ekivano 

reagovali osudom i tvrdwama da se radi o 

za{titi interesa Menduha Ta~ija, vo|e DPA. 

Makedonska vlada sada se nalazi pod pritiskom 

lojalnih gra|ana dràve da potvrdi autoritet 

i nastavi borbu protiv terorizma. Sa druge strane, 

posredstvom vlade afirmisani su interesi 

DPA koja nema motiva da `rtvuje svoj uticaj na Albance 

i zato nema nameru da podrì na duì rok 

aktivnosti makedonske policije na suzbijawu albanskih 

ekstremisti~kih organizacija u okolini Tetova. 

M 

oè se o~ekivati da }e [ara ostati baza za 

organizovawe i obuku manevarskih snaga koje 

su jedan od glavnih generatora destabilizacije 

bezbednosnih prilika u regionu. Ratni veterani 

koji su se borili protiv vladinih snaga na Kosmetu, 

jugu Srbije i Makedoniji, nisu pokazali nameru 

da se bave zakonitim poslovima i sada su nosioci 

organizovanog kriminala. Krug se zatvara tako {to 

se nelegalno zara|eni novac ulaè u razvoj teroristi~kih 

organizacija – regrutovawe qudi, obuku, 

nabavke naoruàwa itd. Novac i nesmetano kretawe 

terorista preko granice Kosmeta i Makedonije 

u velikoj meri su doveli do ja~awa ekstremnih krila 

albanskih politi~kih organizacija. 

Albanski ekstremisti stvorili su organizaciju 

koja moè da obezbedi manevar snagama kroz 

sve dràve regiona u kojima postoji brojna albanska 

populacija. Serija incidenata na severu Makedonije 

predstavqa dokaz da postoji mreà baza koje 

pruàju uto~i{te teroristima pred potragom 

snaga bezbednost. 

U pro{losti tradicionalno zatvorena plemenska 

kultura Albanaca ograni~avala je prostor 

delovawa ekstremista na lokalne okvire. Mo} se 

nalazila u rukama lokalnih vo|a koje su se te{ko 

odlu~ivale za slawe qudi na druge terene izvan 

vlastite kontrole. Iako su bili povezani zajedni~kim 

ciqevima, albanski ekstremisti nisu bili previ{e 

solidarni i bili su skloni da odràvaju „privatizovane“ 

paravojne jedinice. Sada, kada se ekstremisti 

mogu osloniti na manevar i brzo preme- 

{tawe teì{ta delovawa, mogu se o~ekivati samo 

ozbiqni problemi, posebno u kontekstu re{avawa 

statusa Kosmeta i nastavka naru{avawa suvereniteta 

Makedonije. 

53

TEHNIKA 

I N F O R M A T I ^ K E T E H N O L O G I J E 

NA PRAGU 

ZAJEDNI^KOG IM 

Na{ region 

ne zaostaje 

za svetom i prati 

savremena teorijska 

i kretawa u oblasti 

prakti~ne primene 

informati~kih 

tehnologija, 

iako prema broju 

ra~unara po glavi 

stanovnika nismo 

u dru{tvu savremeno 

razvijenih zemaqa 

Kada se sastane vi{e od hiqadu profesionalaca koji se bave 

savremenim informati~kim tehnologijama primewivim u svakodnevnom 

ìvotu i poslovawu, onda se moè zakqu~iti da je re~ 

o konferenciji sa veoma visokim dometima i kvalitetom. Takva 

je bila i nedavna konferencija o informati~kim tehnologijama 

– Sinergija 07, odràna u hali Master Novosadskog sajma. 

Ovogodi{wa Sinergija, ~iji je organizator Kancelarija 

Majkrosofta u Beogradu, jedan je od najve}ih skupova profesionalaca 

iz oblasti informati~kih tehnologija ne samo kod nas u 

zemqi ve} i na Balkanu. Pokazalo se ne samo da na{a zemqa ne 

zaostaje u pra}ewu savremenih teorijskih i kretawa u oblasti 

prakti~ne primene informati~kih tehnologija, ve} da na{i stru~waci 

daju svemu tome zna~ajan doprinos. I to na brojnim podru~jima 

kao {to su poslovne aplikacije, mobilnost, bezbednost poslovawa, 

povezivawe (ra~unarskih i drugih) sistema, te u oblasti 

razvoja Hi-Tech ili tehnologija za oboga}ivawe kvaliteta svakodnevnog 

ìvota. 

TRASIRANIM PUTEM 

Kako je to objasnio Dejan Cvetkovi}, direktor Majkrosoftove 

kancelarije u Beogradu, informati~ke tehnologije danas izuzetno 

brzo oboga}uju na{ ìvot i pove}avaju wegov kvalitet, ali ~ine 

i neposrednu vezu izme|u poslovnog okruèwa i svakodnevnog ìvota. 

A u poslovnom okruèwu one omogu}uju prikupqawe i analizu 

54 

15. novembar 2007.

N A S I N E R G I J I 0 7 

informati~kih tehnologija u na{em dru{tvu, ali bi uz to povezivala 

i poslovne partnere. 

Kad se sagleda {ta je sve re~eno i prikazano na Sinergiji 

07, na{e dru{tvo u celini zaostaje po broju ra~unara u doma}instvima 

i u poslovnoj primeni. Ali bi se moglo re}i da ima i nekoliko 

oblasti u kojima predwa~imo u odnosu na svet. Na{ podmladak 

sve vi{e osvaja visoka mesta i nagrade na informati~kim takmi~ewima 

u svetu. S druge strane, ~ini se da u Srbiji ima dosta 

informati~kog potencijala. Tu je i jedan od Razvojnih centara Majkrosofta 

za informati~ke tehnologije, koji radi ve} dve godine. 

Ostali su, pored ve} poznatih u SAD, u Irskoj, Kini, Indiji, a mawi 

razvojni centar postoji i u Cirihu. 

Na{ razvojni centar je realizovao tri projekta, ~iji proizvodi 

funkcioni{u na milionima ra~unara u svetu. Sada je oko 40 

qudi u tom centru angaòvano na novom projektu podr{ke za serverske 

podatke, dok se do 2010. godine predvi|a da }e raditi na 

pet projekata. To zna~i da }e im biti potrebni izuzetni kandidati, 

ENITEQA 

KVALITET 

Ovogodi{wa Sinergija bila je me|unarodni skup po 

broju i predava~a i u~esnika. Pratili su je informati~ki 

stru~waci i profesionalci iz zemaqa i okruèwa, wih vi- 

{e od hiqadu. Ina~e je do sada na svih sedam skupova Sinergije 

u~estvovalo vi{e od 20.000 qudi. 

Na vi{e od stotinu predavawa iz dvanaest celina, govorili 

su vrhunski stru~waci iz Gr~ke, Nema~ke, Kanade i 

drugih zemaqa sveta i okruèwa. Pored ~isto tehni~kih, 

zna~ajan deo predavawa bio je posve}en poslovawu (biznisu), 

menaxmentu i onim tehnikama i oblastima koje su interesantne 

pojedincu, a ne samo preduze}ima i kompanijama 

koje su na taj skup poslale svoje ~elne qude iz informati~kih 

struktura. Time je ostvaren i spoj izme|u tehni~kih znawa 

i wihove primene u poslovnoj praksi, od upravqawa poslovima 

i proizvodwom do marketinga, ~ime su znawa i iskustva 

iz sveta postala dostupna i na{im poslovnim qudima 

i menaxerima. To su qudi koji treba da promovi{u upotrebu 

informacionih tehnologija u Srbiji i na~ine na koje ba{ 

te tehnologije mogu uspe{no da se iskoriste. 

Koliko je Sinergija 07 bila zanimqiva za medije govori 

i podatak da je bilo akreditovano 140 novinara iz zemqe 

i okruèwa. 

informacija zna~ajnih za ubrzano dono{ewe odluka. To zna~i da i 

poslovni menaxment zasniva svoju uspe{nost na informati~kim 

tehnologijama. Tako je Sinergija 07 pokazala da su informacione 

tehnologije zajedni~ki imeniteq i u svakodnevnom ìvotu, i u poslovnom 

okruèwu. 

Me|utim, ono {to je osnovni ciq razvoja tih tehnologija, 

dakle, ne samo softvera ve} i hardvera koji podràva ba{ taj 

savremeni softver, jeste pronalaèwe zajedni~kog imeniteqa 

za objediwavawe razli~itih tehnologija u poslovnim aplikacijama. 

Ovogodi{wa Sinergija je nastavila putem trasiranim proteklih 

godina. Pre|ene su faze od suo~avawa sa informacionim 

tehnologijama do pro{logodi{weg pogleda u budu}nost. Organizatori 

skupa su procenili da je sada{we vreme da se ubrzano prihvati 

tempo koji name}e savremena privreda i tako ubrza put ka 

informacionom dru{tvu. Zbog toga je ovogodi{wa Sinergija iznedrila 

i ideju da se organizuje Zajednica profesionalaca u informati~kim 

tehnologijama. Naime, shvatilo se da okupqawe jednom 

godi{we ne zadovoqava potrebe na{ih stru~waka za informacione 

tehnologije i da je neophodna ~e{}a i kvalitetnija veza koja bi 

obezbe|ivala razmenu ideja i saznawa u toj oblasti. A to je samo 

jedan od pokazateqa da mi u Srbiji ne zaostajemo za savremenim 

svetom u razvoju i primeni vrhunskih tehnologija. Takva zajednica 

bi doprinosila teorijskom i prakti~nom razvoju i implementaciji 

sposobni da rade na projektima od strategijskog zna~aja u informacionim 

tehnologijama. Jedan od projekata na{eg razvojnog centra 

jeste prepoznavawe matemati~kih formula ispisanih rukom na 

panelu, koje se prenose u digitalni oblik na ekran ra~unara. Nastavi}e 

se i sa razvojem sli~nih aplikacija za fizi~ke i hemijske 

formule, {to je zna~ajan doprinos svim onima koji ubrzano razmi{qaju 

o svojim idejama i proveravaju koliko su one utemeqene 

na egzaktnim matemati~kim, fizi~kim ili hemijskim procesima. 

MAJKROSOFTOVE TEHNOLOGIJE 

S obzirom na to da je Sinergija ~edo Majkrosofta, koji nudi 

svoje proizvode na klijentskoj i serverskoj osnovi, najvi{e re~i je 

bilo o wihovim postoje}im i novim tehnologijama. Tako, kad je re~ 

o najnovijem operativnom sistemu Windows Vista, ni najve}i optimisti 

nisu predvi|ali da }e ona okupirati na{e, kao i svetsko tr- 

ì{te. Pokazalo se da je to veoma pogodna platforma za pronala- 

èwe podataka, ima veliku sigurnost, obezbe|uje kontrolu pristupa 

pojedinim informacijama, upravqawe ra~unarskom infrastrukturom 

i veliku mobilnost. 

Novi kancelarijski program Office 2007 jeste skup alata za 

desktop i serversko poslovawe, odnosno to su alati za savremeno 

upravqawe sadràjima poslovnih i drugih aplikacija. Taj program, 

vi{e nego prethodni, obezbe|uje da se unapre|uje poslovno 

obave{tavawe i da se u svakom momentu do|e do odgovaraju}e 

55

SAJMOVI 

poslovne informacije. To dokazuje da su u Majkrosoftu svesni da 

su danas neophodni programi i aplikacije koje }e se koristiti 

nakon instalacije. I to za poslovne ciqeve, odnosno obezbe|iva}e 

dobit onom ko zasniva svoje poslovawe na wihovim aplikacijama. 

Me|u novinama koje }e Majkrosoft plasirati na trì{te u 

narednom periodu bi}e i Windows server 2008. To }e biti platforma 

koja }e imati fokusiranu interoperabilnost – omogu}ava}e da 

se u preduze}ima, u kojima se odjednom ne zanavqa celokupna informati~ka 

tehnologija, ve} se i daqe koristi stari hardver i 

proveren softver, ~ak i konkurentskih preduze}a, sve aplikacije 

mogu izvr{avati i rezultati videti na korisni~kim ekranima. To 

}e biti mogu}e jer se razvoj i implementacija zasniva na proizvodnim 

standardima, pri ~emu se ima u vidu da postoje otvoreni 

proizvodni standardi, kao {to postoji i softver otvorenog koda. 

Tako se nagla{ava da }e Windows server 2008 omogu}avati interoperabilnost 

vlastitih i konkurentskih softverskih proizvoda. Pored 

toga sistem }e imati mogu}nost samoupravqivosti, tako da }e 

sam sme{tati podatke gde je to najefikasnije, mada to, na kraju, i 

nije bitno za korisnika, a ujedno }e se i sam automatizovano odr- 

àvati. Taj serverski program omogu}ava}e veliku bezbednost podataka 

u mre`noj infrastrukturi, a done}e i jednu novinu. Bi}e to 

sigurnosni program Antigen za za{titu od virusa i drugih malicioznih 

programa. 

RAST INFRASTRUKTURE 

Prate}i te`wu rasta mre`ne infrastrukture, u Majkrosoftovim 

laboratorijama razvija se i odgovaraju}i alat za upravqawe, 

nazvan System Managment Server, koji }e omogu}avati istovremenu 

instalaciju operativnog sistema na vi{e ra~unara prikqu- 

~enih na server, odnosno servisirawe u raznim slu~ajevima. Koliko 

je to zna~ajno znaju najvi{e oni koji profesionalno odràvaju 

mre`ne sisteme. Predvi|a se da }e sistem 

operater sa jedne konzole mo}i da 

upravqa svim operativnim sistemima na 

raznim serverima. 

Najvi{e nade se, ipak, polaè u SQL 

server 2008, za koji je re~eno da }e to biti 

najmo}niji proizvod Majkrosofta u narednom 

periodu. On }e mo}i automatski u 

grafi~kom obliku da prikaè sistem pod 

kojim funkcioni{e infrastruktura i da 

Pultovi Interneta 

na svakom koraku 

prilago|ava programske aplikacije. Sve to je pomak ka kolaboracionoj 

strukturi, pri ~emu se ukazuje da je danas 70 odsto trì{ta 

kolaboraciono, odnosno da je orijentisano na saradwu u poslovnim 

informacijama. To je onaj drugi zajedni~ki imeniteq kom teì 

Majkrosoft u razvoju svog softvera. U tu viziju uklapa se i Excange 

server, platforma za razvoj portala, Windows studio i drugi 

programi. 

Sve to je osnova da poslovni qudi mogu pristupiti potrebnim 

informacijama, bez obzira na to gde se nalaze, sa bilo kog ure- 

|aja. To podrazumeva da se mogu koristiti ne samo ra~unari desktop 

ve} i mobilni, iPod i drugi ure|aji, ukqu~uju}i, naravno, i mobilne 

telefone. Dana{we trì{te zahteva povezanost aplikacija 

SIMULATOR ZA AUTO-[KOLE 

Organizatora vaqa pohvaliti za to {to je na Sinergiju doveo i tim mladih qudi 

koji je bio jedan od pobednika na informati~koj olimpijadi u Seulu (Koreja). Kakav je 

kvalitet tih mladih qudi, studenata pre svega, govori podatak da su oni izradili i predstavili 

prvi srpski interaktivni simulator za obuku u vo`wi automobila. Naravno, 

oni razvijaju i aplikacije za u~ewe dece kako da se pona{aju u saobra}aju. 

Prema re~ima Milana Stojni}a, studenta Fakulteta organizacionih nauka, jednog 

od u~esnika projekta, simulator je izra|en na osnovu saznawa i prakse za polagawe voza~kog 

ispita, a od ideje do prototipa proteklo je ne{to vi- 

{e od dve godine. Za testirawe softvera i realnih uslova u 

saobra}aju kori{}en je Mercedesov automobil, za simulaciju 

gradskog okruèwa snimqene su i digitalizovane fasade 

u Beogradu, a sve je ura|eno prema propisima o bezbednosti 

saobra}aja kod nas i u svetu. Bili su potrebni i statisti~ki 

podaci iz Zavoda za statistiku da bi se {to realnije 

predstavila situacija za realno obu~avawe kandidata za 

voza~a. 

Simulator je zami{qen tako da ne u~i mehaniku vo`we 

ve} omogu}ava u~ewe pravila saobra}aja i interakciju okru- 

èwa za wihovo po{tovawe. Tu je i virtuelni instruktor koji 

daje komande i boduje postupke kandidata. Slika gradskog 

okruèwa prikazuje se pomo}u projektora na platnu od 180 

ili 360 stepeni i veoma je realna. Naravno, u svetu se takva 

re{ewa ve} primewuju, ali jo{ ne postoje standardi za 

simulatore vo`we. Iako je u re{ewu primeweno sve {to 

postoji u Zakonu o javnom saobra}aju i programima auto- 

{kola, ~eka se ozakowavawe simulatora kao pomo}nog sredstva 

u obuci kandidata za voza~e. 

56 

15. novembar 2007.

na svim tim ure|ajima, ukqu~uju}i ~ak 

i softver na DVD ili TV ure|ajima u 

na{im ku}ama. Svim tim ure|ajima 

mo}i }e se pristupiti Internetu kao 

mreì za kori{}ewe podataka za 

li~ne ili poslovne potrebe. To govori 

da je strategija razvoja savremenog 

softvera nezavisna od hardvera 

i, zahvaquju}i poslovnim standardima, 

dostupna sa bilo kog informati~kog 

ure|aja. Za lap-top ra~unare 

i mobilne telefone danas nije nikakav 

problem da pristupaju Internetu 

ukoliko je vlasnik pretpla}en na neki 

servis. U savremenom svetu i televizori 

imaju opcije pristupa Internetu 

i izboru sadràja koji zanima 

korisnike. 

U strategiji prodora na trì- 

{te Majkrosoft }e ponuditi i Visual 

studio kao skup alata za razvoj softvera 

za najve}i broj programskih jezika. 

Time se ne zavr{ava horizontalni 

prodor Majkrosofta na trì- 

Ko moè sklopiti ra~unar za ne{to vi{e od ~etiri minuta 

u prvom poku{aju 

êlni qudi Majkrosofta u Srbiji i „Sinergije 07“: Nikola Mir~i}, 

Dejan Cvetkovi} i Vladimir Kneèvi} 

{te, a {to se ti~e vertikalnog prodora, za to su zaduèni poslovni 

saradnici, kojima ostaje dovoqno mesta da unapre|uju svoje 

aplikacije i u~ine ih efikasnijim i dostupnijim svim vrstama i nivoima 

korisnika. Ako se, dakle, ima u vidu da je veoma te{ko ponovo 

krenuti ispo~etka u razvoju operativnog sistema, posebno kada 

ve} postoji veoma razvijena infrastruktura, onda je jasno na ~emu 

se zasniva i daqi razvoj Majkrosoftovih softverskih proizvoda. 

A u Srbiji je dovoqno poslovnih partnera koji razvijaju softver 

za vertikalne aplikacije, a wihove ve{tine prevazilaze granice 

na{e dràve. Sinergija je, dakle, i pored toga {to promovi{e nove 

tehnologije i wihovu primenu, ujedno i skup na kome dolaze do 

izraàja i tehnologije poslovnih saradnika. 

PRATE]I SADR@AJI 

Ovako uspe{na i dobro organizovana konferencija nije pro- 

{la bez brojnih prate}ih aktivnosti. Pre svega vaqa ista}i handson 

laboratoriju, kompjutersku u~ionicu u kojoj je odràn kurs za 

sticawe titule Master of Deployment, sertifikat koji }e posle Sinergije 

postati komercijalan. Tako su u~esnici ove konferencije 

imali priliku da besplatno prisustvuju predavawima o primeni 

Majkrosoftovih re{ewa i, naravno, da polaù ispit za dobijawe 

ove primamqive titule. Tim dokumentom potvr|uje se da je onaj ko je 

poseduje u stawu da osmisli, izradi i odràva komplikovane informacione 

sisteme, ~ija je uloga da podràvaju poslovawe u svim 

domenima i situacijama. U pomenutoj laboratoriji u~esnici su nakon 

predavawa mogli da isprobaju predstavqene tehnologije i uvere 

se u wihov kvalitet i prednosti. 

Postavqena je i konferencijska prodavnica sa proizvodima 

koji su povezani sa sadràjem Sinergije 07. Uzbu|ewe je donelo i 

takmi~ewe u brzom sklapawu ra~unara, u kome je pobednik uspeo da 

sklopi ra~unar i da on proradi nakon ~etiri minuta i {est sekundi. 

Svoj prodajni {tand imala je kompanija Desk, koja je kao tehni~ki 

sponzor uredila hands-on laboratoriju i postavila pultove za 

Internet, pretvoriv{i tako Master centar u Internet kafi}, mesto 

gde se moglo pristupiti hiperbrzom Internetu. Ta kompanija je 

predstavila i najbrì ra~unar u Srbiji DESK H407Sli, proizveden 

u saradwi sa nekoliko svetskih proizvo|a~a ra~unarske opreme. 

PAKOM iz Ni{a je u Master centru predstavio prodaju informacionih 

tehnologija on-line, preko Interneta, Telekom Srbija 

je prikazao kako se Majkrosoftove tehnologije implementiraju u 

mobilnoj i stacionarnoj telefoniji, o Intelu ne treba mnogo pri- 

~ati, jer je on najpoznatiji po utrci u proizvodwi procesora kod 

nas. Tu su bili jo{ i Epson koji je predstavio najnoviji {tampa~ Stylus 

D120, Hawlet-Pacard sa proizvodima, uslugama i re{ewima za 

poslovne qude i proizvo|a~e, me|u kojim je najzna~ajnije predstavqawe 

re{ewa za optimizaciju poslovne tehnologije. To su softverska 

re{ewa za upravqawe i aplikacijski servisi, kojima se, 

kako oni kaù, povezuju performanse informati~kih sistema, poboq{ava 

upravqawe i automatizuju kqu~ne funkcije na nivou strategije, 

aplikacija i operacija. 

Sliku o primeni informacionih tehnologija upotpunila je i 

kompanija Quest software, koja je od osnovne funkcije koje nude operativni 

sistemi UNIX, Majkrosoftov Windows, IBM, BEA i drugih, 

krenula daqe i razvila aplikacije koje omogu}uju boqe performanse, 

dostupnost baza podataka i ve}u mogu}nost upravqawa wima. 

Bez obzira na to {to su ~elni qudi Majkrosofta u regionu i 

drugi u~esnici ocenili da su tom konferencijom ispuweni wihovi 

interesi i postavqeni ciqevi, iz drugih uglova moè se re}i da je 

to, pre svega, bila tehni~ka konferencija na visokom nivou, organizovana 

za stru~wake i eksperte u primeni informati~kih tehnologija. 

Teme na tom skupu bile su izuzetno aktuelne, prilago|ene 

u~esnicima, a sadràjnost je imala kako teorijsku tako i prakti~nu 

stranu predstavqawa. Me|utim, tako postavqena Sinergija 07 

prevazilazi interese organizatora. Ona ima {iru dru{tvenu konotaciju 

i omogu}uje brì i kvalitetniji prelazak u informati~ko 

dru{tvo. Pri tome nije re~ o automatizovanoj tehnologiji koja bi 

pasivizirala ~oveka inteligentnim re{ewima, ve} pre svega o 

tehnologiji za ~iju primenu je neophodan i visok nivo tehni~kih i 

informati~kih znawa, i poverewe u sopstvene potencijale da }e 

wenu primenu mo}i kontrolisati i tako ostvarivati ne samo poslovne 

rezultate ve} i unapre|ivati kvalitet ìvota obi~nih gra- 

|ana. Ako je ~ovekova budu}nost u informati~kom dru{tvu, onda je 

ubrzawe koje je u~inila ovogodi{wa Sinergija zna~ajan pomak unapred. 

Nikola OSTOJI] 

57

FEQTON 

Pi{e 

Dr Predrag PEJÎ] 

S R P S K E Z A S T A V E ( 2 ) 

Uspostavqawu crveno-belo- 

-plave, sretewske, srpske 

dràvne zastave, nad kojom su 

zakletvu odanosti poloìli 

kwaz Milo{ i svi sretewski 

deputati, usprotivile su se 

velike sile Rusija, Turska i 

Austrija. Po{to je ustav ubrzo 

bio suspendovan, za srpsku 

zastavu uzet je druga~iji 

raspored boja: crveno-plavo- 

-bela. Za taj barjak – ~ije su 

boje i u dana{woj srpskoj 

zastavi – vezana je jedna 

anegdota: kada je knez Milo{ 

prilikom sve~anog prijema 

hati{erifa od turskog 

uzglavnika 1833. obesio rusku 

zastavu (~iji je raspored boja: 

belo-plavo-crvena), jer drugu 

nije imao, i kada mu je Tur~in 

to zamerio, naredio je da se 

zastava skine, okrene i ponovo 

digne, uz re~i: „Eto, sad nije 

ruska, ve} srpska zastava”! 

USTANI^KI 

BARJACI 

Zastave u Prvom srpskom ustanku vijorile su se kao znamewa op{te borbe 

protiv Turaka, iako su pojedine vojvode, po tradiciji preuzetoj od hajdu~kih 

vo|a, imale svoje barjake druga~ije po obliku, formi, veli~ini, ili simbolima. 

Izra|ivane su od svile, ili obi~nog platna crvene, bele, plave, ili 

zelene boje. 

Ustani~ke zastave su u narodu i na{oj epskoj poeziji nazivane barjacima, po 

ugledu na srpske barjake krsta{e u Kosovskom boju. Prvi barjak, koji se spomiwe 

pri izboru Kara|or|a za vo`da, opisao je prota Matija Nenadovi}. 

ZASTAVE VO@DA KARA\OR\A 

Kara|or|e je u prvoj godini ustanka, 1804, imao tri zastave. U Ora{cu prilikom 

izbora za vo`da, on je crveno-belu zastavu, izatkanu u [umadiji, predao 

Tanasku Raji}u, barjaktaru ustani~ke Srbije. Druga zastava, vi{weve boje, izgra- 

|ena je od tri dela, duìne 1,4 m, a {irine 35 cm. S jedne strane bio je naslikan 

lik arhan|ela Gavrila, a s druge belog orla. S leve i desne strane orla, do wegovih 

nogu, naslikani su cvetovi krina, koji na vrhu imaju tri pupoqka. Zlatnim 

slovima je ispisan natpis od tri re~i na slavenosrbskom: Grb starih Srba. 

Tre}a Kara|or|eva zastava iz 1804. imala je dva pera sa ki}ankama, duìne 

130 cm, a od po~etka krakova 84 cm. Na~iwena je od plave s jedne i ù}kaste 

boje, s druge strane. Na toj strani izmalan je Stefan Prvoven~ani. Na predwoj se 

nalazio crveni {tit sa belim krstom i ~etiri ocila. Ispod krsta se nalazio natpis 

na slavenosrbskom jeziku. 

58 

15. novembar 2007.

Osim Vo`dovih, 1804. godine 

postojale su i druge ustani~ke zastave. 

Barjake su imali vojvode Antonije 

Pqaki}, Jovica Milutinovi}, \ule 

Vuli~evi}, te ustani~ke vo|e Mihailo 

Nedi} i Gligorije Mladenovi}, Janko 

Kati}, Luka Lazarevi} i drugi. 

Ve}inu zastava iz ustani~ke 

1804. radili su karlova~ki ìvopisci 

Ilija i Stefan Gavrilovi}, po- 

{tovalac i prijateq Dositeja Obradovi}a, 

jedan od vrednih Gavrilovi- 

}evih u~enika Petar Nikolajevi} Moler 

i Nikola Apostolovi}. 

U prvim danima ustanka postojala 

je velika sli~nost hajdu~kih zastava 

sa ustani~kim. U narodnim pesmama 

hajdu~ke zastave bile su od 

svile ili platna, obi~no jednobojne 

(crvene, zelene ili bele) sa znakom 

krsta ili ikonom sveca nazvane „sveta~ki 

barjaci”. U 1804. vio se i barjak 

sa tri pera i sa tri krsta, za koji 

se pretpostavqa da je uzet iz crkve, 

ili jo{ sigurnije da je bio znamewe 

nekog zna~ajnog hajduka. Ta zastava je 

od zelenkastog svilenog platna ~ija 

su se pera zavr{avala ki}ankama. 

Platno je bilo oivi~eno ~istom svilom, 

{irine 144 cm. Na svakoj poli 

su se nalazila tri aplicirana krsta 

od istog zelenkastog materijala, kao 

i zastava. 

U ustani~koj 1805. i 1806. javqaju 

se nove zastave. Smederevski 

knez \u{a Vuli~evi}, poginuo krajem 

1805, vio je zastavu od zelenkasto- 

ùte svile, s ki}ankama na kraju pera. 

S jedne strane nalazila se ikona 

svetog \or|a, a desno od we, u 

pravougaoniku, bio je srpski grb, 

krst sa ocilima na crvenom poqu. 

Ispod wega su bila dva ukr{tena 

ma~a, a oko celog grba, u ovalu, stajao 

je natpis iz Stematografije, koji 

ga i obja{wava. 

U 1809. ustavqene su tzv. „regula{ke 

zastave” koje su dobile sve 

kompanije. One su napravqene od 

platna svetloùte boje, od dva nejednaka 

dela, sa crvenim trouglovima, 

namalanim na ivicama: 

„Na sredini, u baroknom ovalnom 

okviru, slikan je, na crvenom poqu, 

srpski grb, beo krst sa ocilima, 

a u drugom okviru, na plavoj osnovi, 

glava divqeg vepra probodena strelom, 

tzv. grb Tribalije. Ispod grbova 

su ubojni znaci: dve ukr{tene topovske 

cevi, po dve zastave sa strane, a 

ispod, na lancu, zapaqena kumbara. 

Na crnoj namolovanoj traci je natpis: 

S Bogom, za veru i otaxbinu!” 

Za razliku od ovih barjaka, na 

kojima su simboli samo s jedne strane, 

druge zastave regularne ustani~ke 

vojske imale su simbole i na drugoj 

strani. One, pored krsta sa ocilima, 

Kara|or|eva zastava 

Takovski ustanak 

imaju glavu vepra, kao jo{ jedan heraldi~ki 

znak. 

Na sredini oba grba, Srbije 

(beli krst sa belim ocilima na crvenom 

poqu) i Tribalije (crna veprova 

glava sa strelom u ~elu), nalazila se 

kruna i na woj naslowena gola ruka 

sa sabqom. Iznad toga je jo{ jedna 

kruna, plava sa krstom na vrhu. Ispod 

{tita sa grbovima nalaze se trofejni 

znaci: dve mawe crvene i dve mawe 

zelenkaste zastave. 

Nalik na te zastave bila je i Kara|or|eva 

vojvodska zastava, koja na 

predwoj strani, na crvenom poqu, 

ima u nagnutom elipsastom krugu srpski 

grb i grb Tribalije. Ispod wih nalaze 

se dve zastave (crvene boje sa 

belim krstom uzdu`), dve prekr{tene 

pu{ke i medaqon. Iznad grbova su dve 

glave sa krunama, a povi{e wih dve 

povijene ruke koje zamahuju krivim sabqama. 

Na vrhu je velika kruna sa krstom. 

Na drugoj strani zastave je ruski 

grb: dvoglavi orao ra{irenih 

krila, koji u kanxama drì carske insignije 

(skiptar i krunu). U sredini je 

u zlatnom okviru ikona svetog \or|a 

koji ubija a`daju. Obe strane vo`dove 

zastave imaju natpise izvedene u 

polukrugu. 

TAKOVSKI BARJAK 

U Drugom srpskom ustanku zastava 

ponovo postaje znamewe oslobodila~ke 

borbe. Tada su ustanici koristili 

barjake sa~uvane iz Prvog 

ustanka, srpske i ruske, zatim crkvene 

barjake, ali i one zastave koje su 

posebno {ivene za ustanak. Te nove 

59

FEQTON 

vojni~ke zastave pravqene su od istog materijala kao i Kara|or- 

|eve, ali je simbol druga~iji: ralo sa upregnutim volovima na platnu 

zelene i crvene boje, {to je simbolisalo zemqoradni~ki karakter 

Srbije. 

Knez Milo{ je svoj, takovski barjak dobio od Rusa. Kao svi 

tada{wi srpski barjaci i ovaj je, na beloj svili, imao ruskog crnog 

dvoglavog orla. Na predwoj strani bile su naslikane ikone sv. 

\or|a na kowu i sv. Andreja 

Prvozvanog, a na drugoj strani, 

na crvenoj svili bila su 

predstavqena srpska znamewa: 

grb Srbije, Tribalije i 

Rama. Iznad svakog grba bila 

je po jedna glava u {lemu 

sa krunom, a iznad srpskog 

grba – carska kruna sa krstom. 

Oko Milo{evog barjaka 

nalazile su se rese, a na 

vrhu kopqa – od zlata jabuka. 

Ispod ruskog orla nalazio 

se natpis na ruskom: 

„Ovaj orao ruski milostivo 

{titi Srbiju za hrabrost, 

stvara je prostranom. 

Utvr|uje da se unapred op{ta 

sloboda srpskog naroda za- 

{titi od pogibli u svakom 

pogledu. Daje svoju re~ da novo 

lice i ime bude potvr|eno!“ 

Ispod grba Srbije tako|e 

se nalazio natpis na 

starom ruskom jeziku: 

„Jedna je voqa u svetskim 

delima op{ta i o~ita. 

Tako se sa zemqe plodne ~ine 

stra{ne borbe: snagu ve}im silama u~vr{}uju mnoga dela uàsna, 

Srbiji pomaù, po vozduhu do nebesa svoje hvale seju, krvqu utvr- 

|uju, zlatom ne ocewuju!” 

Od osnivawa regularne vojske 1825. godine, zastave se u Srbiji 

zovu barjacima vojni~kim, pod wima su prvi regruti polagali 

zakletvu. No{eni su na vojni~kim paradama, a knez Milo{, ili 

druga visoka li~nost, pozdravqan je barjakom savijenim prema wemu, 

kao {to je bilo propisano i Kara|or|evim Vojnim ustavom od 

1813. godine. 

Za vladavine kneza Milo{a dràvna zastava, koja je odmah 

uvedena i u regularnu vojsku, uspostavqena je Sretewskim ustavom 

1835. godine. U glavi 2. Ustava stoji: 

„Boja narodna srpska jest otvoreno crvena, bjela i ~elikasto-ugasita 

(plava, p. a). Grb narodni srpski predstavqa krst na 

crvenom poqu, a me|u krakovima krsta po jedno ocilo okrenuto ka 

krstu. Sav grb je opasan zelenim vijencem, s desne strane od rastova, 

a sa leve od maslinova li{}a!” 

SIMBOL NEZAVISNOSTI 

Ova zastava, nad kojom su zakletvu odanosti Ustavu i srpskoj 

zastavi poloìli Milo{ i svi deputati Sretewske skup{tine, bila 

je sve~ano osve}ena u Kragujevcu, u crkvi kneza Milo{a. Uspostavqawu 

srpske dràvne zastave usprotivile su se velike sile, 

Rusija, Turska i Austrija, ali kako je ustav bio suspendovan, to je 

ubrzo za srpsku zastavu uzet slede}i raspored boja: crveno-plavobela. 

Za taj barjak, ~ije su boje i u dana{woj srpskoj zastavi, vezana 

je jedna anegdota: kada je knez Milo{ prilikom sve~anog prijema 

hati{erifa od turskog uzglavnika 1833. obesio rusku zastavu (~iji 

Zastava sa srpskog dvora – krajem XIX veka 

je raspored boja: belo-plavo-crvena), jer drugu nije imao i kada mu 

je Tur~in to zamerio, naredio je da se zastava skine, okrene i ponovo 

digne, uz re~i: „Eto, sad nije ruska, ve} srpska zastava!”. 

Novu srpsku zastavu propisao je turski ferman i trebalo je 

da ima „tri cveta, tj. odozgor crvenog, u sredi plavog i odozdol belog”, 

{to je bio poku{aj da se na srpsku zastavu stave turski simboli 

na crvenom poqu – tri polumeseca sa zvezdama. Po{to su 

srpski narodni deputati to odbili na skup{tini, Turska je predlo- 

ìla da se umesto tri polumeseca stave ~etiri {estokrake bele 

zvezde. Narodni prvaci su i to odbili. 

Srpski grb u novoj redakciji, bogatije predstavqen i dopuwen 

kneèvskom krunom i pravoslavnim krstom, „kao simbolima vlasti 

i vladawa nasuprot turstva 

i muslimanstva”, zna~ilo je 

neku vrstu poja~anog, heraldi~kog, 

simbolima nagla{enog, 

priznawa srpskog nacionalnog 

individualiteta, zatim 

uzdizawe narodnog dostojanstva 

i ja~awe wegovog 

ugleda u svetu, ali i priznawe 

prava Srbiji na weno postojawe 

kao nacionalne dr- 

àve! I kopqe na kome je stajala 

zastava bila je u narodnim 

bojama: crvena-plavabela. 

Ova zastava, bez turskih 

znamewa na woj, bila je 

u upotrebi sve do 1878, odnosno 

do 1882. kada je Srbija 

progla{ena za kraqevinu. 

Zaslugom kneza Milo{a, 

po~ev od 1835. godine, na 

srpskim brodovima i skelama 

vijorila se i prva pomorska 

zastava Kneèvine Srbije. 

Posle poraza Turske u ratu 

sa Rusijom 1828–1829, na 

osnovu Jedrenskog mira, Turska 

je, pored drugih obaveza, 

proglasila i slobodnu plovidbu Dunavom, ali je tek 1835. fermanom 

sultanskim priznala srpsku pomorsku zastavu. Tada je o Prvoj 

pomorskoj zastavi Kneèvine Srbije re~eno i ovo: 

„Podunavskim vezirima, Pa{ama, Kadijama, Vojvodama, Asjanima 

i drugim starje{inama i nadzoriteqima skela. Od strane 

Srbskog Kwaza Milo{a Obrenovi}a (da bi konac wegov sretan 

bio) podne{ena mi je molba da bi Srbski narod, podan mojoj visokoj 

Porti, pored darodavanih mu od mene preimu{estva, udostojio 

i toga da moè po rijekama i moru plove}im, u Carigrad dohode- 

}im, i tuda prolaze}im la|ama – od istog naroda wihov vlastiti 

barjak razvijati, kao {to je to dozvoqenije dano za trgova~ke la|e 

Moldavije, Valahije i ostrva Samoskog, tako je zakqu~eno da se od 

visoke moje Uprave dade i Srbskome narodu trobojni barjak, na 

kome }e gorwa ~est crvene, sredwa plavetne, a dowa bijele boje 

biti...“ 

Okru`nicom od 17. avgusta 1836. upozorene su i lu~ke vlasti 

u Namjestni{tvu Dalmacije (Carsko – Kraqevska Pomorska Centralna 

Uprava u Trstu) o novoj pomorskoj zastavi Kneèvine Srbije 

i povlasticama koju brodovi sa tom zastavom imaju u lukama i 

vodama Austrije. U toj okru`nici, pored ostalog, stoji: 

„Otomanska Porta dozvolila je Kneèvini Srbiji posebnu 

zastavu, istovremeno saop{tavaju}i èqu da bi se ta za{tita i 

povlastica odobrene brodovima turskim pro{irila tako|er i na 

brodove koji viju srpsku zastavu!” 

Tako se, posle pauze duge ~etiri veka, na brodovima Kneèvine 

Srbije koji su plovili Dunavom i Crnim morem, ponovo zalepr- 

{ala srpska nacionalna zastava. 

(Nastavak u slede}em broju) 

60 

15. novembar 2007.

DOGODILO SE... 

15. novembar 1914. 

Ro|en je jugoslovenski general srpskog porekla 

Petar Drap{in. U~esnik je [panskog gra- 

|anskog rata i jedan od organizatora ustanka 

u Drugom svetskom ratu u Hercegovini protiv 

nema~kih okupatora. Progla{en je za narodnog 

heroja. 


Skup{tina Dru{tva naroda odràla je prvu 

sednicu u @enevi. Dru{tvo je 

osnovano posle Prvog svetskog 

rata da bi osiguralo mir i me|unarodnu 

saradwu, ali je, zbog suprotnosti 

izme|u velikih sila, 

ubrzo izgubilo uticaj. 


Kod Gvadalkanala u Tihom okeanu okon~ana je trodnevna bitka japanske 

i ameri~ke flote i avijacije, koja je ozna~ila preokret u 

ratu na Pacifiku. Japanci su pretrpeli mawe gubitke u brodovima, 

ali je strate{ki uspeh pripao Amerikancima, koji su pored 

brodova uni{tili gotovo kompletnu japansku diviziju. 


U prvom sporazumu od Drugog svetskog rata koji se odnosio na konvencionalno 

naoruàwe, Var{avski pakt i Nato su se u principu 

dogovorili da drasti~no smawe koli~inu tog oru`ja. 


Po~ela je Kolubarska bitka, najve}a koju je 

srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu. 

Bitka je zavr{ena 15. decembra pobedom Prve 

srpske armije, pod komandom generala 

@ivojina Mi{i}a, nad austrougarskim trupama 

koje je predvodio general Oskar Po}orek. 

Austrougarska vojska je bila primorana 

da se povu~e iz Srbije. 


Potpisan sporazum o konvencionalnim snagama 

u Evropi i o uni{tavawu dela naoruàwa. 

Lideri Natoa i Var{avskog pakta objavili 

su da je okon~an hladni rat dvaju vojnih blokova. 


Umro je srpski pisac, prevodilac i glumac Joakim Vuji}, otac srpskog 

pozori{ta. Gimnaziju je u~io u Kalo~i i Segedinu, licej i prava u Po- 

ùnu (sada{wa Bratislava). Dosta je putovao u~e}i strane jezike. 

Prva „teatralna predstavlenija“ priredio je u Pe{ti, Baji i Segedinu 

izme|u 1813. i 1815, a u Zemunu 1823. godine. U Srbiji je s prekidima 

boravio od 1833. do smrti. U Kragujevcu i Beogradu osnovao je, 

kao „kwaèvsko-serbskog teatra direktor”, 1834. i 1836. prve pozori{ne 

trupe. Bio je protivnik jezi~ke reforme Vuka Karaxi}a. 


Ro|en je srpski pisac Bogdan Popovi}, profesor Univerziteta u Beogradu 

i ~lan Srpske kraqevske akademije. Jedan je od osniva~a „Srpskog 

kwièvnog glasnika” i tvorac „beogradskog kwièvnog stila“. 


Ro|en je srpski pravnik i istori~ar Slobodan 

Jovanovi}, profesor Beogradskog univerziteta, 

predsednik Srpske kraqevske akademije, 

najzna~ajniji srpski pravni pisac i teoreti~ar 

dràve u 20. veku. Tokom Drugog svetskog rata 

bio je predsednik i potpredsednik jugoslovenske 

emigrantske vlade u Londonu. Posle rata 

komunisti~ke vlasti su ga u odsustvu osudile na 

20 godina zatvora i gubitak gra|anskih prava. 

[ezdeset godina kasnije, oktobra 2007. jedan od vode}ih srpskih 

intelektualaca 20. veka rehabilitovan je odlukom Okru`nog suda u 

Beogradu, ~ime je ranija presuda progla{ena ni{tavnom. 

VREMEPLOV 


Umro je ruski pravnik i diplomata Andrej Vi{inski. Bio je dràvni 

tuìlac u vreme velikih ~istki koje je u drugoj polovini tridesetih 

godina 20. veka sproveo sovjetski lider Staqin. Bio je {ef 

sovjetske diplomatije, a potom stalni predstavnik SSSR u UN. 


Predsednik SAD Ri~ard Nikson 

ukinuo je, nakon 22 godine, zabranu 

putovawa ameri~kih brodova i 

aviona u Kinu. 


Anglo-francuski putni~ki avion 

„Konkord“ po~eo je redovni saobra}aj 

izme|u Evrope i Amerike. 

Redovni letovi uspostavqeni su 

nakon dve godine pravnih rasprava 

zbog ja~ine buke koju taj avion 

proizvodi. 

23. novembar 1855 

U Senti je ro|en Stevan Sremac, najizrazitiji 

predstavnik srpske humoristi~ke proze i jedan 

od najzna~ajnijih pisaca srpskog realizma 

Bio je ~lan Srpske kraqevske akademije. 


Spajawem dva kraqevstva – Nejd i Hejaz – 

formirana je Kraqevina Saudijska Arabija 

sa kraqem Abdul Azir ibn Saudom. 


Objavqena je epohalna kwiga engleskog prirodwaka ârlsa Darvina 

„Poreklo vrsta“ u kojoj je izloìo svoju teoriju evolucije. 


Umro je britanski konstruktor oru`ja ameri~kog porekla Hajrem 

Stivens Maksim. Wegov mitraqez konstruisan 1884. godine nazvan 

je „maksim“. 


Umro je burmanski diplomata U Tant, generalni sekretar Ujediwenih 

nacija od 1962. do 1971. godine. Kongoanska, berlinska i kubanska 

kriza, rat u Vijetnamu, sukobi na Bliskom istoku i rat Indije 

i Pakistana bili su dramati~ni doga|aji sa kojima se suo~avao 

tokom mandata. 


[vedski fabrikant i pronalaza~ dinamita Alfred Nobel napisao 

je u Parizu testament kojim je veliko bogatstvo zave{tao za razvoj 

nauke i literature i borcima za mir. Predvideo je pet jednakih delova 

za nagrade za fiziku, hemiju, medicinu, kwièvnost i mir. Umro 

je 1896. godine, a nagrade su prvi put dodeqene 1901. godine. 


Francuska mornarica potopila je ve}i deo ratne flote u tulonskoj 

luci kako bi spre~ila wen pad u ruke Nemaca. 


U Beogradu je osnovan Muzej pozori{ne umetnosti Srbije. 


Umro je \akomo Pu~ini, najzna~ajniji italijanski 

operski kompozitor posle Verdija. 


Generalna skup{tina UN izglasala je podelu 

Palestine na jevrejski i arapski deo sa Jerusalimom 

pod kontrolom svetske organizacije. 

To je 1948. godine omogu}ilo stvarawe dràve 

Izrael. 


U Be~u je umro srpski slikar Paja Jovanovi}, predstavnik akademskog 

realizma, autor ànr-scena i velikih kompozicija iz srpske 

istorije („Seoba Srba“, „Progla{ewe Du{anovog zakonika“). 

Pripremio Miqan MILKI] 

61

KULTURA 

FILM O NAU^NIKU 

MILUTINU MILANKOVI]U 

TAJN E NEBESKE 

MEHANIKE 

Udruèwe Milutin Milankovi} 

i Univerzitet u Beogradu 

predstavili su prvi 

dokumentarni film o ìvotu i 

delu srpskog geofizi~ara, 

klimatologa i astronoma, 

poznatog po teoriji ledenih 

doba, kojeg je NASA svrstala 

me|u petnaest najve}ih 

nau~nika svih vremena 

USve~anoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu, 18. oktobra 

odràna je premijera ~etrdesetominutnog dokumentarnog filma Putnik 

kroz vasionu i vreme, koji govori o ìvotu i delu srpskog geofizi~ara, 

klimatologa i astronoma Milutina Milankovi}a. 

Taj biografsko-dokumentarni film, namewen sredwo{kolcima i 

studentima, nastao je u saradwi Beogradskog univerziteta i Udruèwa 

Milutin Milankovi}. Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kova~evi}, 

na projekciji filma izjavio je da se zna~aj rada profesora Milankovi}a 

moè uporediti sa dostignu}ima Tesle, Pupina i Andri}a. 

U prvom dokumentarnom filmu o priznatom srpskom nau~niku prepli}u 

se ~iwenice iz ìvota sa autenti~nim mislima i citatima iz wegove 

autobiografije i stru~nih radova. Rediteq Du{an Vulekovi}, u izjavi za 

Odbranu, taj film upore|uje sa filmovima produkcije Discovery i smatra da 

su do sada srpski dokumentarni filmovi, uglavnom, ostajali na nivou 

televizijske pri~e. „Rad na filmu po~eo je januara 2006. i, iako sa mawkom 

sredstava, zavr{en je zahvaquju}i ekipi pravih profesionalaca”, objasnio 

je mladi rediteq. To je istovremeno i prvi dokumentarno-biografski film 

Du{ana Vulekovi}a, pored koga autorsku ekipu ~ine i glumci Du{an Po~ek, 

Vladan Dujovi} i Milan Mihailovi}. Film je nastao u produkciji Udruèwa 

Milutin Milankovi}, Zastava filma i Image design studija. 

Milutin Milankovi} ro|en je 1879. godine u Daqu, u tada{woj 

Austrougarskoj. Zavr{io je osnovne i doktorske studije gra|evinske tehnike 

u Be~u, a 1909. godine, kao prvi srpski doktor tehni~kih nauka, do{ao je na 

Univerzitet u Beogradu, gde je postao profesor racionalne mehanike, 

nebeske mehanike i teorijske fizike. Uz rad na fakultetu, posvetio se i 

nauci. Dva wegova najve}a nau~na doprinosa jesu obja{wewe klime svih 

planeta Sun~evog sistema i pojave ledenih doba na Zemqi, poznate kao 

Milankovi}evi ciklusi. Objedinio ih je 1941. godine u svom glavnom delu 

– Kanon osun~avawa Zemqe i wegova primena na problem ledenih doba. 

Tvorac je i najpreciznijeg kalendara, kojim bi bili reformisani julijanski 

i gregorijanski, koji je prihvatio carigradski Svepravoslavni kongres 

1923. godine. Ipak, u praksi nikada nije upotrebqen. Od 1924. godine ~lan 

je Srpske kraqevske akademije, a posle nekoliko godina postaje wen 

potpredsednik. 

Iako je od pedesetih godina pro{log veka Milankovi}eva teorija 

ledenih doba kritikovana, srpski nau~nik me|unarodno je priznat 

osamnaest godina posle smrti – 10. decembra 1976, kada je najve}i nau~ni 

~asopis Nauka potvrdio Milankovi}eve prora~une. Dokazano je da su 

varijacije Zemqine orbite zaista indikacije ledenih doba. Pored toga, 

1988. godine, na nau~nom skupu posve}enom toj oblasti promovisana je nova 

istraìva~ka metoda, ~iju osnovu ~ine Milankovi}evi ciklusi i kojom se 

odre|uju faze kroz koje je pro{la Zemqa. Tako|e, u Milankovi}evu ~ast 

krater na Mesecu i Marsu i planetoid danas nose wegove prezime, dok ga je 

NASA uvrstila me|u petnaest najve}ih nau~nika svih vremena. 

Na ovim prostorima ne postoji muzej posve}en Milutinu Milankovi}u. 

U oktobru pro{le godine, u saradwi srpske i hrvatske vlade, zapo~elo je 

rekonstruisawe wegove ku}e u Daqu. Obnovqeni objekat otvorili su 

predstavnici vlada jula ove godine. Pored spomen-soba u okviru ku}e, 

predvi|eno je da od 2009. godine, na sto tridesetu godi{wicu wegovog 

ro|ewa, Milankovi}ev dom postane i regionalni centar za mlade talente. 

Nevena [UTI] 

62 

15. novembar 2007.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM 

UBE\EWE 

– ... A bez ube|ewa dostojanstvenog ìvota nema!.. 

Upravo toga ~asa sam u{ao u kupe i pozdravio se. Stariji gospodin 

se pobunio ne odgovaraju}i na moj pozdrav. 

– Ah, to je tako staromodno. Koga zanimaju sli~ne stvari Pa 

sve je, onako ili ovako, relativno, uslovqeno, zavisno od prilike! 

U realnom ìvotu re~ je, u najboqem slu~aju, o „sli~nim mi- 

{qewima” ili „izgleda pravim dijagnozama”. Ko sad, u na{oj prosvetqenoj 

epohi, ìvi sa „ube|ewima” ili po „ube|ewima” Ho}e 

li jedan savremeni lekar ustvrditi i{ta sli~no! 

Mla|i gospodin je sa~uvao dragoceno spokojstvo. Samo su se 

wegove o~i, kanda, kri{om osmehivale. 

– Vi me za~u|ujete, gospodine tajni savetni~e. Ja sam zbuwen. 

Kako mogu odgovoriti na Va{ gnev, ako znam da sam osu|en od samog 

po~etka Tim pre {to u Va{im pitawima zvu~i ~vrsto ube|ewe 

da ube|ewa nema, i da ih biti i ne moè. Moj poloàj je unekoliko 

oteàn: Va{e ube|ewe ose}a u meni ube|ewe suprotstavqawe, a 

jo{ tvrdi da ga biti i ne moè. Ako ga ne moè biti, kako onda da 

odbranim svoje Zato sam prinu|en zamoliti, Vas, istrajnog realistu, 

za blagonaklonu pa`wu i trpeqivost. Evo, ve} vidim Va{ 

dobro}udni osmeh... 

– Dobro, dragi kolega, opet sam krotak. Ali, „ube|ewe”, kao 

takvo, za mene ostaje, ipak, psiholo{ka zagonetka. Nadam se da ne- 

}ete pore}i kako je sve na svetu relativno Otkuda ta sigurnost u 

takozvana „ube|ewa” qudi 

Mla|i gospodin se iznenada uozbiqio. U wegovom, pomalo 

slu~ajnom, glasu, osetio se nekakav unutra{wi naboj. 

– Ostaje mi da branim svoj „kredo”. Koliko ja razumem, nije 

sve ba{ tako relativno: postoje apsolutno kona~ne istine koje do- 

ìvqava{ u takozvanoj „o~iglednosti”. Time ja, naravno, uop{te 

ne èlim da vas srdim. Hteo bih pretpostaviti da je sve u stvarnosti 

„relativno” i poku{ati da prona|em put prema ube|ewu. 

– Pa, poku{ajte, molim vas – bodro odse~e stariji gospodin. 

– „Sve je relativno”, zna~i isto {to i „ni{ta nije postojano”; 

to jest, da je sve izdajno, prolazno, uslovno i naduslovqeno, prevarqivo. 

Na tome se ni{ta ne moè izgraditi. Otuda stalna zahtevnost 

za ~vrstom zemqom, traèwe fundamenta, voqa za „nerelativnost”. 

Duboka i iskrena zahtevnost su – zaloga onog {to sam 

preduzima{ u svemu {to zahteva udeo srca i uma, zaloga da ne}e{ 

ravnodu{no skliznuti povr{inom stvari. Istraìva~ki posao, sa 

svoje strane, zahteva usredsre|enost i neumornost. Tako voqa sazdaje 

svojevrsno unutra{we iskustvo. Pri tom se ne poku{ava sa 

svega izdvojiti ono „relativno” – to je tako lako prona}i, ono se 

objavquje samo, ali se postavqa pitawe da li ima ne~ega u ìvotu 

{to, bez obzira na svoju uslovnost, postoji bezuslovno i poseduje 

trajnu snagu. Tako postavqeno pitawe otkriva pred ~ovekom nekakve 

nove mere: dubinu, posve}enost i ja~awe. Pri tom ostaje{ potpuno 

trezven, oprezan, proverqiv; ni{ta od melanholije i sawarstva. 

Dodirom napipava{ nekakvu stenu; zatim se uspne{ na wu; zatim 

~vrsto na wu stane{ i ostavi{ bujici relativnosti da projuri mimo. 

Razume se, ja sam to opisao samo ovla{; ali je, mo`da, u svojstvu 

psiholo{kog obrisa, i to dovoqno. Ba{ kao i kod nas, u medicini, 

neophodno je pogruziti se u konkretne valove, ili – ako èlite 

– na samo dno morsko. Istinsko ube|ewe dobija{, naravno, uz 

pomo} svedo~anstva i tu|ih opisa, ili ispo~etka kroz ìvot, u predmetu; 

jer predmet je uvek najboqi svedok, najboqi put prema istinskom 

ube|ewu; on sam je stena. Na{i drevni preci su bili u pravu, 

grade}i svoje zamkove i tvr|ave na stenama. Na sli~an na~in, qudi 

dolaze do takvih predstava kao {to su savest, dostojanstvo, ~ast, 

pravo, Otaxbina – i sti~u ~vrsta, kao stena, ube|ewa... 

– Pa, – progovori s nekakvim nezadovoqstvom stariji gospodin 

– nisam znao da ste profesionalni filosof. Uostalom, treba 

da iza|emo, ako smo namerili sti}i na simpozijum. 

Ovog puta obojica se sa mnom oprosti{e veoma qubazno. 

Dràvni savetnik je, naravno, propu{ten da iza|e prvi. 

Ivan A. IQIN 

Iz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim” 

Svetigora, Cetiwe, 2001. 

V E R S K I P R A Z N I C I 

DUHOVNOST 

15-30. novembar 

Pravoslavni 

16. novembar – Obnavqawe hrama svetog 

velikomu~enika Georgija – \ur|ic 

21. novembar – Sabor sv. arh. Mihaila 

i ostalih bestelesnih sila 

nebeskih – Aran|elovdan 

24. novembar – Sveti mu~enik Mrata 

25. novembar – Sveti Jovan Milostivi 

26. novembar – Sveti Jovan Zlatousti 

27. novembar – Sveti apostol Filip 

29. novembar – Sveti apostol i jevan|elist – Matej 

Rimokatoli~ki 

25. novembar – Krist Kraq – posqedwa nedjeqa 

Crkvene godine 

S A B O R S V E T O G A R H A N G E L A 

M I H A I L A – A R A N \ E L O V D A N 

Od davnina su qudi praznovali an|ele Bo`je, ali se to 

~esto izmetalo u wihovo oboàvawe. Jeretici su ih ~esto tuma~ili 

kao bogove ili ih smatrali stvoriteqima ~itavog vidqivog 

sveta. êtiri do pet godina pre Prvog vaseqenskog sabora, 

odràvani su Laodikijski pomesni sabori i svojim 35. 

pravilom ustanovili ispravno po{tovawe an|ela. 

U vreme rimskog pape Silvestra i aleksandrijskog patrijarha 

Aleksandra, ustanovqen je ovaj praznik arhistratiga Mihaila 

i pro~ih sila nebeskih u novembru. Za{to ba{ u novembru 

Novembar je zapravo deveti mesec od marta koji se smatra 

vremenom stvarawa sveta. A deveti mesec posle marta uzet 

je zbog devet an|elskih ~inova koji su najpre stvoreni. Sveti 

Dionisije Areopagit, u~enik apostola Pavla, opisao je ovih 

devet ~inova u kwizi „O nebeskoj Jerarhiji”. U toj strogoj an|eoskoj 

jerarhiji, vojvoda an|eoske vojske je arhistratig Mihail, 

jer je svojim delovawem spasao mnoge an|ele otpale od Boga, 

koje je Lucifer povukao sa sobom u propast. 

Me|u an|elima vlada savr{ena jednodu{nost i stroga hijerarhija 

u poslu{nosti niìh ~inova vi{im, a svih ukupno svetoj 

Bo`joj voqi. Mnogi hri{}ani slave arhistratiga Mihaila 

koji se smatra ìvim svetiteqem. 

63

SPORT 

SPORT I FIZI^KA OBUKA U VOJSCI SRBIJE 

NAPREDAK KAO 

OBAVEZAN PRAVAC 

Uskoro se zavr{ava prvi 

~etvorogodi{wi ciklus 

organizovanog i dobro 

osmi{qenog dugoro~nog projekta 

razvoja sporta i fizi~ke obuke 

namewenog pripadnicima Vojske 

Srbije i Ministarstva odbrane. 

Rezultati su vidqivi u svakom 

pogledu. Dobili smo brè, 

ja~e i sposobnije vojnike, 

a u takmi~arskom smislu, 

od evropske periferije stigli 

smo u svetsku zlatnu sredinu. 

Sem osvojenih medaqa, pehara 

i rekorda, formiran je sportski 

vod, u~vr{}en je me|unarodni 

ugled, a sledi osnivawe vojnog 

sportskog dru{tva, povratak 

Sportskog prvenstva VS, 

organizacija zna~ajnih susreta. 

Ve} naredne godine, sem ostalog, 

bi}emo doma}ini Evropskog 

vojnog prvenstva u maratonu, 

Prijateqskih sportskih susreta 

pripadnika armija zemaqa 

biv{ih jugoslovenskih republika, 

Evropskog kongresa CISM... 

Ko iole prati vojni sport lako }e se sloìti kako vreme prolazi 

brzinom sprinterske trke. Me|utim, sve {to se de{avalo 

zbilo se u napornoj maratonskoj bici gde je najteà atletska 

disciplina ne samo primerena metafora ve} slika su- 

{tine ogromnog napora, iscrpquju}e borbe s neda}ama i nesumwivog 

rezultata, najposle. Da, maraton je pravo pore|ewe. Okosnicu 

su ~inile stare{ine, mnogo qudi iz trupe koji su najdirektnije 

uticali na unapre|ewe sporta i fizi~ke obuke u svojim jedinicama, 

garnizonima. Moèmo mirne savesti re}i da je taj pokret imao 

direktan uticaj i na napredak u krosu, orijentiringu, vi{eboju... 

Bakqa na{eg vojnog maratona preno{ena je od Cera do Atine, 

od Beograda do Moskve... Zadivquju}i rezultati postali su 

predmet razgovora i analiza u {irim sportskim krugovima, daleko 

izvan vojnog okvira pa su savezi i organizacije, ugledne firme 

i institucije stale uz maratonce, {to je i nagovestilo re{ewe i 

kraj muka. Naravno i trajni opro{taj od sistema {tapa i kanapa. 

ÊTVOROGODI[WI CIKLUS 

Sada je sasvim drugo vreme. Otklowene su mnoge dileme, 

ta~ke saplitawa i nedoumice. Dodu{e, ne i sve prepreke, ali o 

wima }emo kasnije. Na kraju smo ~etvorogodi{weg ciklusa dugoro~nog 

projekta razvoja sporta i fizi~ke obuke. Re~ je uzela struka, 

nauka i organizacija. Na~iweni su programi razvoja, ali 

podvu~en je i krajwi ciq. Vrlo obavezuju}i. Ni{ta osim toga ne 

dolazi u obzir. Napretkom vojnog sporta sro~enog u krilatici 

znati, hteti, mo}i, tre}a dimenzija (mo}) izgra|uje fizi~ku obuku. 

Na taj na~in je nekada zanemarena oblast postala mo}an ~inilac 

sistema odbrane. 

[ta to daqe zna~i, pitamo pukovnika Branka Bo{kovi}a, zamenika 

{efa delegacije Vojske Srbije u CISM, na{eg proslavqenog 

maratonca, nosioca prvog zvawa sportiste godine u vojsci 

64 

15. novembar 2007.

– Zavr{etak prve faze razvoja podrazumeva i organizaciona 

re{ewa po dubini sistema i precizniju podelu nadle`nosti u Vojsci 

Srbije, odnosno Ministarstvu odbrane. Naravno, u skladu s 

principima reforme sistema odbrane, uop{te. Prebrodili smo 

najteì period, a to zna~i da smo se pribliìli re{ewima kakva 

imaju savremene armije u svetu. U prvoj fazi razvijali smo prioritetno 

bazi~ne vojne sportove: streqa{tvo, orijentiring, pentatlon, 

padobranstvo, a potom borila~ke i individualne sportove... 

Uspostavqen je prepoznatqiv sistem rada u ~ijoj je osnovi ideja da 

vojni sport moè da ubrza razvoj srpskog sporta uop{te. Nismo 

èleli da zaostajemo ni korak i uspeli smo u toj nameri. Sistemom 

selekcije, iz {iroke baze, razvijali smo bazi~ni i takmi~arski 

sport. 

Uspeli smo da u~vrstimo 

ugled u Me|unarodnom savetu za 

vojne sportove (CISM), {to je 

nadgradwa poverewu koje sti~emo 

od ~lanstva 2003. godine. 

Imamo delegaciju u CISM, koju 

smo uspeli da pro{irimo ~lanovima 

Ministarstva za sport i 

omladinu Vlade Srbije, Ministarstva 

spoqnih poslova i 

Olimpijskog komiteta Srbije. 

[ef delegacije na{e zemqe pri 

ovoj zna~ajnoj me|unarodnoj multidisciplinarnoj 

vojnoj organizaciji 

je general-major mr Vidosav 

Kova~evi}, na~elnik Vojne 

akademije. Formirali smo i 

kancelariju za vezu sa CISM. 

Sebe vidimo kao integralni 

deo srpskog sporta, odnosno 

sport posebnih grupa. Bi}e daleko 

lak{e da, kao deo nacionalnog 

sporta, boqe sara|ujemo sa svim sportskim civilnim 

strukturama, od ministarstava do saveza. 

[ta nam jo{ nedostaje 

– Pre svega normativna regulativa. Na woj treba jo{ da poradimo. 

To je jedna od prepreka u planirawu daqeg razvoj. Zbog toga 

moramo sa~ekati usvajawe zakona o odbrani i Vojsci. Tada }emo 

u vidu podzakonskih akata ta~no regulisati i oblast vojnog sporta 

– obja{wava pukovnik Bo{kovi}. 

ZLATNA SREDINA 

Zahvaquju}i ogromnim naporima i sistematskom radu, od 

evropske provincije stigli smo u zlatnu sredinu svetskog vojnog 

sporta. Slika navedenog je nedavni nastup na{ih takmi~ara na 

Svetskim vojnim igrama u Indiji. Pisali smo i pri~ali o tome, a 

mesta za analizu ima uvek. Po snazi konkurencije radilo se o 

pravim olimpijskim igrama. Jedan od dokaza su oborena tri svetska 

rekorda. Nastupali su planetarni {ampioni, prvaci kontinenata, 

imena od kojih zastaje dah. Bez obzira na sve, pripadnici 

Vojske Srbije lavovski su se borili i plasirali se u zlatnu 

sredinu. 

– Postojale su dve koncepcije ekipa. One koje su do{le po 

pehare, medaqe i mesta na pobedni~kom postoqu, i one druge. Te 

druge nisu prikazivale profesionalce i slavom oven~ane sportiste 

kao pripadnike svojih armija, ve} su iz svoje {iroke baze, 

kao slike stvarnog dometa sporta i fizi~ke obuke, birale najboqe 

u svoj sastav. Mi smo daleko bliì tom shvatawu. Amerikanci 

su, na primer, pri dnu lestvice osvaja~a medaqa. Za{to Zato 

{to su hteli da vide koliko wihove stare{ine i vojnici stvarno 

mogu kada iza|u na crtu profesionalnim sportistima. Mi smo 

tako|e èleli da vidimo gde nam je objektivno mesto i sa te strane 

smo veoma zadovoqni. Svi su opravdali o~ekivawa, borili 

su se zdu{no i nema im se {ta prigovoriti. Ste~eno je dragoceno 

iskustvo i to je u ovom ~asu najva`nije. I jo{ ne{to, bili smo 

SPORTSKI VOD 

Po~etkom godine na Vojnoj akademiji formiran je 

sportski vod. Wegov marqivi komandir je kapetan prve 

klase Vinko @nirda{i~ koji s puno pa`we brine o svojim 

vojnicima. A wih je, eto, tre}a generacija. Re~ je o 

vrhunskim sportistima, reprezentativcima kojima je 

omogu}eno da treniraju i pripremaju se za nastupe u zemqi 

i svetu. Takva praksa dala je odli~ne rezultate. 

Umesto da se dovijaju kako da „eskiviraju” uniformu i 

unedogled odlaù dug prema otaxbini, sada se brè odlu~uju 

da u~ine ono {to im ~ast i zakon nalaù. Naravno, 

najpre zavr{avaju baznu takti~nu obuku i ga|awe a 

onda ìve svoj sportski i vojni~ki ìvot. Do sada su pripadnici 

voda bili reprezentativci u atletici, xudou i 

orijentiringu. Kada od 2010. godine budemo imali samo 

profesionalne vojnike, vod }e i daqe postojati. U wemu 

}e se i daqe nalaziti vrhunski sportisti, naravno i 

pripadnice ne`nijeg pola, pa }e mala elitna jedinica 

biti jo{ uspe{nija i lep{a. 

prava multidisciplinarna misija koja je u svom sastavu imala 

sve, od vo|a i trenera, preko lekara i fizioterapeuta, snimateqa 

i novinara do spremnih takmi~ara. Nismo zavisili ni od koga. 

Na takvom pristupu su nam odali posebno priznawe ~elnici 

CISM – predsednik, italijanski general \ani Gola i generalni 

sekretar, holandski pukovnik Mi{el Van Mers – obja{wava pukovnik 

Zoran [}eki}, na~elnik referata za fizi~ku obuku u 

Upravi za doktrinu i obuku General{taba VS. Ina~e, pukovnik 

[}eki} je od prvog dana ~lanstva na{e zemqe u CISM, ~lan nacionalne 

delegacije. 

Mi smo prvi put nastupili sa 30 takmi~ara u konkurenciji 

predstavnika armija 102 zemqe. Nije slu~ajno {to se manifestacija 

odvija u predolimpijskom 

ciklusu jer su mnogi takmi~ari 

overavali norme za Peking. 

Slogan susreta „Prijateqstvom 

kroz sport” nije samo puka fraza. 

Doma}in Indija uspela je da 

dovede takmi~are iz Pakistana, 

obe Koreje, svih {est republika 

biv{e SFRJ... 

NOVA PIRAMIDA 

Iako se 2011. godina ~ini 

daleko, ve} se razmi{qa o woj, 

odnosno nastupu na igrama u 

Brazilu. Bi}e to druga pri~a, 

mnoge }e stvari do}i na svoje mesto, 

a za plasman ne treba brinuti. 

Moè samo da bude boqi. 

Dotle ima mnogo posla. 

[ta daqe 

– Uspostavi}emo piramidalnu 

organizaciju razvoja. U 

bazi }e se nalaziti fizi~ka obuka 

studentski, {kolski i rekreativni sport a odvija}e se u Vojnoj 

akademiji, Vojnoj gimnaziji, jedinicama i ustanovama Ministarstva 

odbrane i Vojske Srbije. îni}e ih stare{ine, vojnici po ugovoru 

i na redovnom odsluèwu vojnog roka, ~ak i veterani. Iz te 

osnove, idu}i ka vrhu, gradi}e }e se takmi~arski sport. Preko sistema 

nadmetawa i selekcije. Imamo ~vrstu nameru da osnujemo 

vojno sportsko dru{tvo. Naravno, kada bude doneta zakonska regulativa 

o kojoj je bilo re~i. U tom kolektivu }e se okupqati i trenirati 

sve najboqe {to imamo: vrhunski treneri, sportski pedagozi, 

takmi~ari... O~ekujemo da }e ~lanovi biti i na{i asovi, strelci, 

pliva~i, atleti~ari... Poku{a}emo da obezbedimo uslove za rad 

kakve nemaju mnogi klubovi. To nije redak slu~aj u svetu. Naravno, 

bi}e prostora i za stvarawe ekipa, wihovo u~e{}e u doma}im 

{ampionatima, me|unarodnim takmi~ewima – kaè pukovnik Bo- 

{kovi}. 

Dokaz koliki je napredak postignut pruà i letimi~an pogled 

na takmi~arski kalendar za idu}u godinu. 

– Vrati}emo sportsko prvenstvo Vojske Srbije na veliku scenu. 

Odrà}e se u junu 2008, a grad doma}in bi}e Ni{. Naravno, 

prethodi}e takmi~ewa na niìm nivoima, koja }e posluìti ne 

samo za konstataciju plasmana ekipa i pojedinaca ve} i kao selekcija 

za veliko finale. Osim toga, bi}emo doma}ini Evropskom 

vojnom prvenstvu u maratonu koje }e se odràti u aprilu. 

Istog meseca ugosti}emo u~esnike „Susreta prijateqstva” armija 

dràva biv{ih jugoslovenskih republika. Jo{ jedan zna~ajan 

doga|aj ~eka nas istog meseca, jer }e se u Beogradu odràti 

Evropski kongres CISM. Dakle, polaga}emo te{ke ispite, ali ~vrsto 

verujem da }emo ih poloìti s najvi{im ocenama – zakqu~uje 

pukovnik [}eki}. 

Ako bi se vratili na simboli~nu sliku na{ih sportista koji 

su vodili dugu i te{ku borbu, onda bi jasno videli da planiraju 

nova takmi~ewa i nove pobede. 

Branko KOPUNOVI] 

65

KONKURSI 

IZBOR SPORTISTE GODINE VOJSKE SRBIJE U 2007. 

NAJAVA O[TRE 

KONKURENCIJE 

T 

radicija 

se nastavqa. I ove godine bira}emo najuspe{nije 

sportiste koji su obeleìli takmi~arsku godinu. Imaju}i u vidu 

uspehe na doma}oj i me|unarodnoj sceni, verujemo da }e se ìri 

na}i na „slatkim mukama” da po vaè}im kriterijumima odvaga 

raspored na pobedni~kom postoqu. 

Imali smo, kao i prethodnih godina, mno{tvo takmi~ewa, sr- 

~anih boraca, ve{tih takmaca, rekorda i rekordera koji se raspoznaju 

po tome {to nose vojni~ku uniformu ili su profesionalno vezani 

za Ministarstvo odbrane, General{tab, jedinice i ustanove, 

svejedno. 

Magazin „Odbrana” }e im odati priznawe za wihov u~inak, 

javno i sve~ano, opet po tradiciji 24. januara naredne godine. Dizani 

su pehari, slavile se medaqe, ~ule su se pohvale ~ak i na najvi{em 

nivou, me|u zvani~nicima CISM (Me|unarodni savet za vojne 

sportove). Vojska Srbije je uvaèni ~lan te ugledne organizacije, 

imamo kancelariju i qude u wenim najvi{im telima. 

Naravno, problemi su stari, ali uspesi su novi i inspirativni. 

Jo{ nastupamo u zastareloj opremi, na{i strelci pozajmquju 

takmi~arsko oru`je, malo je pravih uslova za pripreme i postizawe 

vrhunskih rezultata. Na{i sportisti treniraju pored svojih redovnih 

obaveza i zadataka. Dodu{e, uz sve vi{e razumevawa za wihove 

napore. Ipak, ima sijaset odli~nih plasmana {to nas uverava da 

}emo spremno do~ekati boqe dane jer u „dobrom je lako dobar biti”. 

Ove muke na kojima se ogledaju na{i junaci usavr{ili smo do 

neverovatnih paralela i apsurdnog koli~nika izme|u uslova rada i 

rezultata. A on je „debelo” u na{u korist. 

U tom saznawu i ohrabruju}im pobedama, neka protekne i ovogodi{wi 

izbor najboqih. Zato nikako nemojte obezvrediti wihov 

trud i po{aqite predloge, sa kratkom biografijom sportiste (ekipe), 

ovogodi{wim rezultatima koji daju preporuku ìriju i obaveznom 

fotografijom. 

Za naziv sportiste godine Vojske Srbije 2007. mogu konkurisati 

oficiri, podoficiri, civilna lica na slu`bi u Vojsci i MO, 

studenti Vojne akademije, u~enici sredwih vojnih {kola, vojnici po 

ugovoru i oni na redovnom odsluèwu vojnog roka. Isti principi 

vaè za ekipe, ~iji ~lanovi treba da pripadaju jednoj od navedenih 

kategorija. 

Predloge mogu slati komande, jedinice, ustanove, vojne {kole 

i druge obrazovne institucije, sportski savezi, klubovi i sekcije. 

@iri }e pa`qivo razmotriti sve predloge koji su potpuni i u 

skladu sa propozicijama izbora. Va{e predloge moète slati do 30. 

decembra na adresu: Redakcija magazina „Odbrana” (za izbor sportiste 

godine), Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd. U sportskom àrgonu 

rekli bismo: po~iwe takmi~ewe gde }e se u èstokoj konkurenciji voditi 

o{tra borba za laskave nazive, a mi obe}avamo fer su|ewe... 

VOJNA PO[TA 4310 PANÊVO 

r a s p i s u j e 

K O N K U R S 

Za prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostima 

u garnizonu Pan~evo 

Inìwerija: 

– VES 71704 – (voza~ posluìlac dozera) .............. 2 izvr{ioca 

– VES 71706 – (voza~ posluìlac utovaraiva~) ..... 2 izvr{ioca 

– VES 71707 – (voza~ posluìlac kopa~a) .............. 4 izvr{ioca 

– VES 71716 – (voza~ posluìlac grejdera) ............ 1 izvr{ilac 

– VES 71752 – (voza~ posluìlac vaqka) ............... 2 izvr{ioca 

Intendantska slu`ba: 

– VES 72418 – (berberin) ....................................... 1 izvr{ilac 

Saobra}ajna slu`ba: 

– VES 72701 – (voza~) ........................................... 9 izvr{ilaca 

USLOVI KONKURSA: 

Konkurisati mogu dràvqani Republike Srbije koji ispuwavaju 

slede}e uslove: 

OP[TI USLOVI: 

– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu ({to utvr|uje nadle`na 

vojnolekarska komisija), 

– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencialnoj 

specijalnosti (VES) odre|enoj za formacijsko mesto za koje 

konkuri{e, 

– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora 

od najmawe 6 ({est) meseci, 

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak, 

– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali vojnu 

obavezu, 

– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nost u rodu, 

odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nost u slu`bi. 

POSEBNI USLOVI: 

– da su osposobqeni za VES za koju konkuri{u, 

– da poseduju voza~ki ispit „B” i „C” kategorije (samo kandidati 

za voza~e m/v). 

NAÎN KONKURISAWA: 

Kandidat koji ispuwava uslove KONKURSA podnosi zahtev za 

prijem u vojnu slu`bu VP 4310 Pan~evo i prilaè slede}e dokumente: 

– autobiografiju, 

– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci), 

– uverewe o dràvqanstvu (ne stariji od {est meseci), 

– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv wega ne vodi krivi~ni 

postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne stariji od {est meseci), 

– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariju od 

{est meseci), 

– fotokopija vojni~ke kwiìce, 

– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu 

u sudu ili op{tini), 

– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo za candidate za voza~e 

m/v), 

– nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK o zdravstvenoj sposobnosti 

za vojnu slu`bu, 

– stav i mi{qewe VBA nakon izvr{ene bezbednosne provere za 

kandidata. 

Nadle`na komisija razmatra}e pristigle prijave i utvrditi koji 

kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti candidate 

nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuàvaju 

ostale uslove konkursa. 

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani. 

Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu izabrani. 

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklopqeni 

ugovori o prijemu po ugovoru na odre|eno vreme, u trajawu od 3 

(tri) godine. 

Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta. 

Blià obave{tewa o uslovima konkursa se mogu dobiti na telefon: 

013/326-526. 

66 

15. novembar 2007.

VOJNA PO[TA 4976 VRAWE 


K O N K U R S 

Za prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostima 

ZA GARNIZON VRAWE 

U VP 4976 Vrawe 

za slede}a formacijska mesta : 

71101 (strelac) ………............................................... 5 izvr{ioca 



71101 (strelac) ……………….................................... 3 izvr{ioca 

71102 (izvi|a~) ……………………............................. 2 izvr{ioca 

71801 (radio-telegrafista) ……………………......... 1 izvr{ilac 

71807 (radio-relejac) ………………......................... 2 izvr{ioca 

71810 (teleprinterist-{ifrer) …............................. 1 izvr{ilac 

71812 (telefonist-linija{) …………........................ 1 izvr{ilac 

72701 (voza~ automobila) .......................................... 2 izvr{ioca 



71204 (ni{anxija - posluìlac) ……....................... 12 izvr{ioca 

71205 (ni{anxija - posluìlac) ................................ 3 izvr{ioca 

71208 (topograf) ……………..................................... 2 izvr{ioca 

71214 (voza~ samohodnog oru|a) ………..................... 9 izvr{ioca 

71221 (radiotelefonist) ........................................... 2 izvr{ioca 

72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ................... 1 izvr{ilac 

72125 (elektromehani~ar za vozila guseni~are) ….... 1 izvr{ilac 

72701 (voza~ automobila) ......................................... 2 izvr{ioca 



71406 (voza~ T-55) …………….................................... 1 izvr{ilac 

71417 (ni{anxija na M-84) …………....................... 27 izvr{ioca 

71418 (voza~ M-84) ………....................................... 33 izvr{ioca 

71801 (radio-telegrafista) ……..……...................... 1 izvr{ilac 

72103 ( mehani~ar za vozila guseni~are) .................. 1 izvr{ilac 

72501 (bolni~ar) ....................................................... 4 izvr{ioca 



71119 (ni{anxija-posluìlac) ………….................... 8 izvr{ioca 

71216 (voza~.pomo}nik operatora lansirnog oru|a) . 1 izvr{ilac 

71405 (voza~ b/v to~ka{a) ……….……...................... 1 izvr{ilac 

71406 (voza~ T-55) ………………................................ 1 izvr{ilac 

71410 (operator –ujedno ni{anxija na PA topu) ….. 19 izvr{ioca 

71451 (strelac na BVP M-80) ................................ 131 izvr{ilac 

71452 (voza~ BVP M-80) .......................................... 31 izvr{ilac 

71730 (komandir oklopnog vozila nosa~ mosta) ........ 1 izvr{ilac 

71131 (voza~ oklopnog vozila nosa~ mosta) ............... 2 izvr{ioca 

72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ................... 2 izvr{ioca 

72403 (kuvar) .............................................................. 1 izvr{ilac 

72501 (bolni~ar) ....................................................... 2 izvr{ioca 



71101 (strelac) ……………………............................. 4 izvr{ioca 

72102 (mehani~ar za vozila) …………....................... 1 izvr{ilac 

72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ................... 2 izvr{ioca 

72105 (mehani~ar za municiju i MES) ………………. 4 izvr{ioca 

72107 (pogonski manipulant) ………………................ 1 izvr{ilac 

72108 (mehani~ar za artiqerijsko naoruàwe) ........ 1 izvr{ilac 

72109 (mehani~ar za PPA naoruàwe) ...................... 1 izvr{ilac 

72117 (protipoàrac) …............................................ 2 izvr{ioca 

72118 (mehani~ar za radio-ure|aje) .......................... 1 izvr{ilac 

72126 (elektromehani~ar za elektro-hemijske 

i specijalneizvore struje i agregate) ............. 1 izvr{ilac 

72409 ( hidrotehni~ar) .............................................. 2 izvr{ioca 

72417 (stolar) ............................................................ 1 izvr{ilac 

72418 (berberin) ....................................................... 2 izvr{ioca 

72701 (voza~ automobila) .......................................... 6 izvr{ioca 

ZA GARNIZON LESKOVAC 

U VP 4978 Leskovac 


72102 (mehani~ar za vozila ) ……………................... 1 izvr{ilac 



71216 (voza~.pomo}nik operatora lansirnog oru|a).. 1 izvr{ilac 

71452 ( voza~ BVP M-80) ........................................... 3 izvr{ioca 



71701 (pionir) …………………….............................. 2 izvr{ioca 

71709 (posluìlac kompresora ) ………..................... 1 izvr{ilac 

71741 (posluìlac mosta) …………………................. 1 izvr{ilac 

72125 (elektromehani~ar za vozila guseni~are) ....... 1 izvr{ilac 

ZA GARNIZON BUJANOVAC 

U VP 4986 Bujanovac 


71101 (strelac) ……………………......................... 101 izvr{ilac 

71102 (izvi|a~)........................................................... 2 izvr{ioca 

71103 (ni{anxija-posluìlac) …………….............. 79 izvr{ioca 

71105 (ni{anxija-posluìlac)................................. 44 izvr{ioca 

71109 (snajperist) ……………………....................... 43 izvr{ioca 

71118 (ni{anxija-posluìlac) ……...…................... 27 izvr{ioca 

71120 (operator-posluìlac) ….….......................... 36 izvr{ioca 

71121 (radiofonista) ……......................................... 4 izvr{ioca 

71701 (pionir) ......................................................... 10 izvr{ioca 

71706 (voza~ posluìlac utovariva~a) ...................... 3 izvr{ioca 

71707 (voza~ posluìlac kopa~a) .............................. 4 izvr{ioca 

72102 (mehani~ar za vozila ) …………...................... 3 izvr{ioca 

72105 (mehani~ar za municiju i MES) ….................... 1 izvr{ilac 

72107 (pogonski manipulant) …………….................... 1 izvr{ilac 

72117 (protvipoàrac) ………................................... 2 izvr{ioca 

72121 (elektromehani~ar za vozila to~ka{e) ........... 1 izvr{ilac 

72403 (kuvar) .............................................................. 1 izvr{ilac 

72418 (berberin) ....................................................... 2 izvr{ioca 

72503 (medicinski tehni~ar)...................................... 2 izvr{ioca 

72701 (voza~ automobila) ........................................ 10 izvr{ioca 

USLOVI KONKURSA 



OP[TI USLOVI: da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu 

({to utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija), da imaju propisanu 

stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj specijalnosti odre|enoj 

za formacijsko mesto za koje konkuri{u (najmawe zavr{enu osmogodi{wu 

{kolu), da nisu krivi~no osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu 

zatvora od najmawe {est meseci, da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak 

za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti, da su odsluìli 

vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu sluèwa vojnog 

roka. 

POSEBNI USLOVI: da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u 

za du`nosti u rodu, odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu- 

`bi, da su osposobqeni za vojnoevidencionalnu specijalnost za koju 

konkuri{u, da poseduju poloèn voza~ki ispit „B“ i „C“ kategorije (samo 

kandidati za voza~e). 

NAÎN KONKURISAWA: Kandidati koji ispuwavaju op{te i 

posebne uslove konkursa za prijem u vojnu slu`bu, dokumenta podnose 

neposredno Vojnoj po{ti 4976 Vrawe ( kasarna „1300 Kaplara“) svakog 

radnog dana od 12,00 do 14,00 ~asova, uz molbu prilaù dokumenta (koja 

ne treba da budu starija od {est meseci): 

Autobiografiju, 

Izvod iz mati~ne kwige ro|enih, 

Uverewe o dràvqanstvu, 

Uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv wega ne vodi krivi~ni 

postupak i od okru`nog suda da nije osu|ivan i ka`wavan, 

Potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok, 

Overenu fotokopiju vojni~ke kwiìce, 

Overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu, 

Overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati koji konkuri- 

{u za voza~a), 

Upitnik za bezbedonosnu proveru (obrazac se moè uzeti u VP 

4976 Vrawe, VP 4997 Leskovac i VP 4986 Bujanovac). 

Nadle`na komisija razmotri}e pristigle molbe i utvrditi spisak 

kandidata koji ispuwavaju uslove konkursa. Kandidati koji ispuwavaju 

uslove konkursa, bi}e upu}eni na ocenu sposobnosti za vojnu slu`bu nadle`noj 

VLK. Kandidati za koja bude doneta odluka o prijemu, bi}e pismeno 

obave{teni o datumu stupawa u vojnu slu`bu. Dokumenta kandidata 

ne}e se vra}ati. 

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu bi}e organizovan 

probni rad u trajawu od tri meseca, nakon probnog rada, ukoliko 

kandidat polaì ispit za proveru osposobqenosti za du`nost, bi}e 

sklopqen ugovor o prijemu po ugovoru na odre|eno vreme u trajawu od 3 

(tri) godine. 

Nepotpuna i nekompletna dokumenta ne}e se razmatrati 

Konkurs je otvoren do popune formacijskih mesta. 

Kontakt telefon 017/414-102 lokal 41-014. 

67

KONKURSI 

VOJNA PO[TA 8365 KRU[EVAC 


K O N K U R S 

Za popunu slobodnih formacijskih mesta 

predvi|enih za vojnike po ugovoru prijemom 

u profesionalnu slu`bu po ugovoru na ODRE\ENO 

VREME na vojni~kim du`nostima (po garnizonima). 

U slu`bu na odre|eno vreme do 3 (tri) godine primaju se 

K R A Q E V O 

U rodu pe{adije: 

Strelac - VES - 71101 ............................................ 1 izvr{ilac 

K R U [ E V A C 

U Tehni~koj Slu`bi KoV: 

Pogonski manipulant - VES - 72107 ...................... 1 izvr{ilaca 

Mehani~ar za motorna vozila 

to~ka{e - VES - 72102 .......................................... 1 izvr{ilaca 

Elektromehani~ar za izvore struje i elektri~ne 

agregate - VES - 72126 .......................................... 1 izvr{ilaca 

Auto-limar - VES - 72143 ..................................... 1 izvr{ilaca 

Metalofarbar - VES - 72144 ............................... 1 izvr{ilaca 

U Intendantskoj Slu`bi: 

Kuvar - VES - 72403 .............................................. 2 izvr{iloca 

USLOVI OGLASA 

A) OP[TI USLOVI 

– da je kandidat dràvqanin Srbije, 

– da je zdravstveno sposoban za slu`bu u Vojsci Srbije ({to 

utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija) 

– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionalnoj 

specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u 

– da nije osu|ivan za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvora 

od najmawe {est meseci i da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni 

postupak, 

– da je regulisao vojnu obavezu i da je za vreme sluèwa vojnog 

roka osposobqen za du`nost na koju se prima 

– da nije stariji od 28 godina ìvota ako konkuri{u za du`nosti 

u rodovima i 30 godina ìvota ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi. 

B) POSEBNI USLOVI 

– Da imaju zavr{enu najmawe osmogodi{wu {kolu 

– Odre|uje se probni rad u trajawu od 3 (tri) meseca. 

UZ MOLBU ZA PRIJEM KANDIDATI PODNOSE SLEDE]A 

DOKUMENTA: 


– uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci), 

– izvod iz MK ro|enih (ne starije od {est meseci), 

– kopiju (overenu u sudu ili u op{tini) diplome o ste~enoj stru~noj 

spremi, 

– potvrdu o regulisanoj vojnoj obavezi, 

– fotokopiju vojni~ke kwiìce, 

– uverewe da nije pod istragom i da se protiv kandidata ne vodi 

krivi~ni postupak. 

Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi koji 

kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate 

nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju 

ostale uslove konkursa. 

Nepotpune molbe ne}e se uzimati u razmatrawe, i kao takve bi- 

}e odba~ene. 

Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu izabrani. 

U molbi navesti ta~nu adresu stanovawa i li~ni ili slu`beni 

telefon, radi brèg kontakta. 

Molbe na oglas dostavqati iskqu~ivo preporu~enom po{tom na 

slede}u adresu: VOJNA PO[TA 8365 KRU[EVAC (personalnom organu), 

37000 Kru{evac. 

KONKURS JE OTVOREN DO POPUNE UPR@WENIH MESTA. 

Blià obave{tewa se mogu dobiti na telefon 037/416-023 

ili li~no u kasarni „Car Lazar“ u Kru{evcu. 

VOJNA PO[TA 3987 NI[ 


K O N K U R S 

1. U rodu artiqerija: 

VES 71223 (posluìlac) ......................................... 2 izvr{ioca 

2. U rodu veza: 

VES 71807 (radio-relejac) ...................................... 1 izvr{ioc 

3. U tehni~ku slu`bu KoV: 

VES 72107 (pogonski manipulant – voza~) ................ 1 izvr{ioc 

4. U saobra}ajnu slu`bu: 

VES 72701 (voza~) .................................................... 1 izvr{ioc 


– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu, 

– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj 

specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u, 


od najmawe {est meseci, 

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo 

za koje se goni po slu`benoj du`nosti, 

– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu 

sluèwa vojnog roka. 


– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u rodu, 

odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi, 

– da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za koju 

konkuri{u, 

– da poseduju poloèn voza~ki ispit sa odgovaraju}om kategorijom 

(samo kandidati za voza~e neborbenih motornih vozila). 


Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za 

prijem u vojnu slu`bu, vojnoj po{ti (garnizonu) za koju konkuri{u i 

prilaù slede}a dokumenta: 


– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne starije od {est meseci), 


– uverewe iz Op{inskog suda da se protiv kandidata ne vodi 

krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est 

meseci), 

– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne starije od 

{est meseci), 


– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu 

u sudu ili op{tini), 

– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza~e 

neborbenih m/v), 

– nalaz, ocenu i mi{qewe VVLK (Vojna bolnica Ni{) o zdravstvenoj 

sposobnosti za vojnu slu`bu, 

– stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije o izvr{enoj potpunoj 

bezbednosnoj proveri kandidata. 

Nadle`ne komisije razmatra}e pristigle prijave i utvrditi 

koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. 

Komisija }e uputiti kandidate nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti 

za vojnu slu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa. 

U Odseku (za qudske resurse) kandidat popuwava Upitnik i daje 

saglasnost za bezbednosnu proveru za prijem u vojnu slu`bu. 

Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuno i nekompletna dokumenta 

kandidata. 

Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ne budu izabrani. 

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, sklopi}e se 

ugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine. 

Knkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa. 

68 

15. novembar 2007.

VOJNA PO[TA 2342 BEOGRAD 


K O N K U R S 

Za prijem vojnika po ugovoru na vojni~ke du`nosti 

VES 72701 (voza~) .................................................... 1 izvr{ioc 




OP[TI USLOVI: 

– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu, 

– da imaju propisanu najmawe KV stru~nu spremu, 


od najmawe {est meseci, 

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za 

koje se goni po slu`benoj du`nosti, 

– da su odsluìli vojni rok ili na drugi na~in regulisali obavezu 

sluèwa vojnog roka. 


– da nisu stariji od 30 godina, 

– da su poloìli voza~ki ispit najmawe „B” kategorije. 


Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahteve za 

prijem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 2342 Beograd i prilaù slede}u dokumentaciju: 




– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni 

postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od {est meseci), 

– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni rok (ne stariju od 

{est meseci), 


– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenu u 

sudu ili op{tini), 

– overenu fotokopiju voza~ke dozvole, 

– popuwen upitnik za bezbednosnu proveru i saglasnost za bezbednosnu 

proveru (obrazac se dobija u VP prilikom podno{ewa molbe 

za prijem). 

Komisija }e uputiti kandidate koji ispuwavaju uslove konkursa nadle`noj 

vojnolekarskoj komisiji radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu. 

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani. 

Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu izabrani. 

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu bi}e sklopqen 

ugovor na odre|eno vreme, u trajawu od 3 (tri) godine. 

Bliè informacije moète dobiti na telefon 39-51-543, ili 

direktno u VP 2342 Beograd. 

Konkurs je otvoren do popune radnog mesta. 

VOJNA PO[TA 2834 BEOGRAD 


K O N K U R S 

Za popunu slobodnih formacijskih mesta vojnika 

po ugovoru, prijemom u profesionalnu vojnu slu`bu 

po ugovoru, na odre|eno vreme prijemom vojnika na sluèwe 

vojnog roka i vojnika u rezervi, za slede}e du`nosti: 

1. mesto slu`bovawa BEOGRAD 

a) u rodu pe{adije – vojni~ke du`nosti 

– vojni policajac, VES 71107 ................................... 2 izvr{ioca 

b) u rodu veze – vojni~ka du`nost 

– radio-relejac, VES 71807 ..................................... 1 izvr{ilac 

– saobra}ajac, VES 72704 ....................................... 2 izvr{ioca 

2. mesto slu`bovawa NOVI SAD 

a) u rodu pe{adije – vojni~ka du`nost 

– vojni policajac, VES 71107 ................................... 4 izvr{ioca 

b) u saobra}ajnoj slu`bi – vojni~ka du`nost 

– voza~ neborbenih m/v, VES 72701.......................... 1 izvr{ilac 


Op{ti uslovi: da je kandidat dràvqanin Republike Srbije; 

da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak; da je odsluìo vojni 

rok; da nije stariji od 28 godina, ako se prima u rodu, odnosno 30 godina, 

ako se prima za du`nost u slu`bi; da je kandidat sposoban za 

profesionalnu vojnu slu`bu ({to utvr|uje vojnolekarska komisija – 

kandidat se upu}uje na specijalisti~ki pregled). 

Posebni uslovi: da kandidat ima zavr{enu najmawe osmogodi- 

{wu {kolu; da je za vreme sluèwa vojnog roka osposobqen za du`nost 

na koju konkuri{e; da kandidati za voza~e motornih vozila i saobra- 

}ajce imaju voza~ku dozvolu „B” i „C” kategorije. 

Na~in podno{ewa molbe: 

Molba se podnosi VP 2834 Beograd. Uz molbu se prilaù slede}a 

dokumenta: izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci); 

uverewe o dràvqanstvu (ne starije od {est meseci); uverewe da se protiv 

kandidata ne vodi krivi~an postupak (ne starije od {est meseci); uverewe 

vojnog odseka, gde se kandidat vodi u evidenciji, da je odsluìo vojni 

rok (ne starije od {est meseci); overen prepis diplome o zavr{enom 

stepenu stru~ne spreme u gra|anstvu; autobiografiju; fotokopiju vojne 

kwiìce, radne kwiìce i li~ne karte; nalaz, ocenu i mi{qewe vojnolekarske 

komisije (unapred se dobija u Komandi VP 2834 Beograd). 

Ugovor se zakqu~uje na period od tri godine, s mogu}no{}u produ- 

èwa. Obavezan je probni rad u trajawu od tri meseca. 

Konkurs ostaje otvoren do popune upra`wenih mesta. 

Kandidati se mogu obratiti za informacije na broj telefona 

011/2064-356. 

VOJNA PO[TA 6234 

PANÊVO 


K O N K U R S 

Za prijem vojnika po ugovoru 

na vojni~kim du`nostima 

u garnizonu Pan~evo 

– VES 72701 (voza~) ............. 1 izvr{ilac 

– VES 72403 (kuvar) ............. 2 izvr{ioca 

– VES 72412 (manipulant perioni~ar-peglar) 

................ 1 izvr{ilac 

– VES 72503 (medicinski tehni~ar) 

........................ 1 izvr{ilac 

– VES 72501 (bolni~ar) ....... 2 izvr{ioca 


Konkurisati mogu dràvqani Republike 

Srbije koji ispuwavaju slede}e uslove: 

OP[TI USLOVI: 

– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu 

({to utvr|uje nadle`na vojnolekarska komisija), 

– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara 

vojnoevidencijalnoj specijalnosti odre|enoj 

za to formacijsko mesto za koje konkuri{u, 

– da nisu osu|ivani za krivi~na dela na bezuslovnu 

kaznu zatvora od najmawe {est meseci, 

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak, 

– da su odsluìli vojni rok ili na drugi 

na~in regulisali obavezu sluèwa vojnog roka, 

– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u 

za du`nosti u rodu, odnosno 30 godina ako 

konkuri{u za du`nost u slu`bi. 


– da su osposobqeni za vojnoevidencijalnu 

specijalnost za koju konkuri{u, 

– da poseduju poloèn voza~ki ispit „B” i 

„C” kategorije (samo kandidati za voza~e m/v). 


Kandidat koji ispuwava uslove Konkursa 

podnosi zahtev za prijem u vojnu slu`bu vojnoj po- 

{ti 6234 Pan~evo i prilaè slede}a dokumenta: 


– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji 

od {est meseci), 

– uverewe o dràvqanstvu (ne straije od 

{est meseci), 

– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv 

wega ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu|ivan 

i ka`wavan (ne starije od {est meseci), 

– potvrdu vojnog odseka da je odsluìo vojni 

rok (ne stariju od {est meseci), 

– fotokopiju vojne kwiìce, 

– overenu fotokopiju diplome o ste~enom 

obrazovawu (overenu u sudu ili op{tini), 

– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo 

kandidati za voza~e), 

– nalaza, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK 

o zdravstvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu, 

– stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije 

nakon izvr{ene bezbednosne provere za 

kandidata. 

Nadle`na komisija razmatra}e pristigle 

prijave i utvrditi koji kandidati ispuwavaju 

uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate 

nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu 

slu`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa. 

Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata 

ne}e biti razmatrani. 

Komisija ne}e vra}ati dokumenta kandidatima 

koji ne budu izabrani. 

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu 

slu`bu, bi}e sklopqen ugovor o prijemu po ugovoru 

na odre|eno vreme, u trajawu od 3 (tri) godine. 

Konkurs je otvoren do popune upra`wenih 

mesta. 

Blià obave{tewa o uslovima konkursa se 

mogu dobiti na telefon: 013/320-972. 

69

KONKURSI 

VOJNA PO[TA 4666 NI[ 


K O N K U R S 

Za popunu slobodnih formacijskih mesta prijemom 

u profesionalnu vojnu slu`bu vojnika po ugovoru 

na odre|eno vreme (po garnizonima) 

A) NI[ 

VOJNA PO[TA 4999A 

– VES 71417 (ni{anxija) .............................................. 1 izvr{ioc 

– VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~ara) ........... 1 izvr{ioc 


– VES 72102 (mehani~ar – manipulant) ........................ 1 izvr{ioc 

– VES 72102 (mehani~ar za vozila to~ka{e) ................ 1 izvr{ioc 

– VES 72103 (mehani~ar za vozila 

guseni~are – voza~) .................................. 1 izvr{ioc 

– VES 72105 (mehani~ar za municiju i MES) .............. 2 izvr{ioca 

– VES 72105 (mehani~ar za municiju 

i MES – manipulant) ............................... 1 izvr{ioc 

– VES 72117 (protivpoàrac) ...................................... 1 izvr{ioc 

– VES 72155 (mehani~ar za hidrauliku i pneumatike) .. 1 izvr{ioc 

– VES 72168 (mehani~ar za PP sredstva i sudove 

pod pritiskom) ........................................ 1 izvr{ioc 

B) PROKUPQE 


– VES 71214 (voza~) ................................................... 4 izvr{ioca 

– VES 71221 (radio-telefonista) ................................ 1 izvr{ioc 

– VES 72701 (voza~) ..................................................... 1 izvr{ioc 


– VES 71741 (posluìoc mosta) .................................. 3 izvr{ioca 

– VES 71742 ( posluìoc lansirnog mosta) ................ 2 izvr{ioca 

– VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ........... 1 izvr{ioc 


V) KUR[UMLIJA 


– VES 71410 (operater – ni{anxija) ....................... 18 izvr{ioca 

– VES 71451 (strelac) ................................................ 8 izvr{ioca 

– VES 71451 (ni{anxija) ............................................ 6 izvr{ioca 

– VES 71452 (voza~ borbenog vozila) ...................... 24 izvr{ioca 

– VES 71730 (komandir oklopnog vozila 

nosa~a mosta) .......................................... 1 izvr{ioc 

– VES 72103 (mehani~ar za vozila 

guseni~are – voza~) .................................. 1 izvr{ioc 

– VES 72105 (mehani~ar za municiju i MES) ................ 1 izvr{ioc 

– VES 72126 (elektromehani~ar za izvore struje 

i elektri~ne agregate) ............................ 1 izvr{ioc 

– VES 72409 (hidrotehni~ar – voza~) ......................... 2 izvr{ioca 


– VES 71119 (ni{anxija – posluìoc) ........................ 2 izvr{ioca 

– VES 71216 (voza~ – operater) .................................. 1 izvr{ioc 

– VES 71410 (operater – ni{anxija) ........................... 1 izvr{ioc 

– VES 71452 (strelac) .................................................. 1 izvr{ioc 

– VES 72125 (elektromehani~ar za vozila 

guseni~are) .............................................. 1 izvr{ioc 

– VES 72126 (elektromehani~ar) ................................. 1 izvr{ioc 

G) ZAJEÂR 


– VES 71101 (strelac) ................................................ 5 izvr{ioca 


– VES 71105 (posluìoc) .............................................. 1 izvr{ioc 

– VES 71109 (snajperist) ............................................ 2 izvr{ioca 

– VES 71109 (snajperist – voza~) .................................. 1 izvr{ioc 

– VES 71118 (posluìoc) ............................................ 2 izvr{ioca 

– VES 71120 (posluìoc – voza~) ................................ 2 izvr{ioca 

– VES 71120 (posluìoc) ............................................ 7 izvr{ioca 

– VES 71122 (mernik) ................................................. 2 izvr{ioca 


– VES 72501 (bolni~ar) ............................................... 1 izvr{ioc 


– VES 72701 (voza~) ..................................................... 1 izvr{ioc 




OP[TI USLOVI: 

– da je kandidat zdravstveno sposoban za vojnu slu`bu ({to utvr|uje 

nadle`na vojnolekarska komisija), 

– da kandidat ima propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencionoj 

specojalnosti odre|enoj za formacijsko mesto za koje konkuri{u, 

(vaì i za osobe ènskog pola jer nisu regulisale obavezu slu- 

èwa vojnog roka), a najmawe zavr{enu osnovnu {kolu, 

– da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da nije osu- 

|ivan za krivi~no delo, 

– da je kandidat odsluìo vojni rok ili na drugi na~in regulisao 

obavezu sluèwa vojnog roka, 

– da kandidat nije stariji od 28 godina (ako se prima u rodovima), 

odnosno 30 godina (ako se prima u jednu od slu`bi Vojske Srbije). 


– da su kandidati osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost 

za koju konkuri{u, 

– za kandidate voza~e: da imaju poloèn voza~ki ispit najmawe „B” 

i „C” kategorije. 


Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za prijem 

u vojnu slu`bu, vojnoj po{ti (garnizonu) za koju konkuri{u i prilaù 

slede}a dokumenta: 

U molbi se navodi: prezime, o~evo ime i ime, godina ro|ewa, 

mesto ro|ewa i op{tina, JMBG, du`nost na sluèwu vojnog roka, garnizon 

za koji kandidat konkuri{e, adresa stanovawa kandidata i broj 

telefona. 

U biografiji obavezno treba navesti, pored ostalog, sa kim 

kandidat ìvi u zajedni~kom doma}instvu, stepen srodstva, wihove 

datume ro|ewa, mesto i op{tinu, JMBG, zanimawe i ta~nu adresu 

stanovawa. 

UZ MOLBU SE PRILA@U SLEDE]A DOKUMENTA: 

– autobiografija, 



– overenu fotokopiju diplome – svedo~anstva o najvi{em stepenu 

zavr{ene {kole (overenu u sudu ili u op{tini), 

– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni 

postupak i da nije osu|ivan za krivi~no delo (ne starije od {est 

meseci), 

– potvrdu vojnog odseka da je sluìo vojni rok (ne stariju od {est 

meseci), 

– fotokopija vojni~ke kwiìce (samo stranice sa upisanim podacima), 

– overenu fotokopiju voza~ke dozvole, 

– uverewe nadle`nog Vojnog odseka o regulisanoj vojnoj obavezi. 

Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi koji 

kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija ne}e vra}ati dokumenta 

kandidatima koji ne budu izabrani, a nepotpune molbe ne}e biti razmatrane. 

Kandidati koji ispuwavaju uslove nakon izvr{ene potpune provere 

od strane Vojnobezbednosne agencije komisija }e uputiti nadle`noj 

VVLK radi ocene zdravstvene sposobnosti za vojnu slu`bu. 

Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, sklopi}e se 

ugovor na odre|eno vreme u trajawu od 3 (tri) godine. 

Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta. 

70 

15. novembar 2007.

VOJNA PO[TA 3720 KRAQEVO 


K O N K U R S 

Za prijem lica iz rezervnog sastava i gra|anstva 

u profesionalnu vojnu slu`bu u svojstvu 

vojnika po ugovoru na odre|eno vreme, radi popune 

formacijskih mesta slede}ih vojnoevidencionih 

specijalnosti: 

VP 3701 KRAQEVO 

– VES 71801 (radio-telegrafista) ............................. 1 izvr{ilac 

– VES 71810 (teleprinterist-{ifrer) ...................... 2 izvr{ioca 

– VES 71102 (izvi|a~) ................................................. 1 izvr{ilac 

VP 3705 RA[KA 


– VES 71109 (snajperist) ............................................ 5 izvr{ioca 

– VES 71101 (strelac) ............................................ 10 izvr{ilaca 


– VES 71204 (posluìlac) .......................................... 8 izvr{ioca 


– VES 71208 (topograf) .............................................. 1 izvr{ilac 

– VES 71209 (ra~una~) ................................................ 1 izvr{ilac 

– VES 71214 (voza~ samohodnog oru|a) ...................... 9 izvr{ioca 

– VES 72501 (bolni~ar) ............................................. 1 izvr{ilac 

– VES 72701 (voza~ motornog vozila) ........................ 2 izvr{ioca 


– VES 71345 (ni{anxija na BOFORSU) .................... 1 izvr{ilac 

– VES 72701 (voza~ motornog vozila) ........................ 1 izvr{ilac 


– VES 71417 (ni{anxija na tenku M-84) .................... 5 izvr{ioca 

– VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ......... 1 izvr{ilac 


– VES 71410 (operator-ni{anxija na BVP M80) ....... 1 izvr{ilac 

– VES 71451 (strelac-pu{komitraqezac) .............. 10 izvr{ilaca 

– VES 71452 (voza~ BVP M80) ................................... 3 izvr{ioca 

– VES 71801 (radio-telegrafista) ............................ 2 izvr{ioca 

– VES 72125 (elektromehani~ar za vozila 

guseni~are) ............................................ 1 izvr{ilac 


i elektri~ne agregate) ........................... 1 izvr{ilac 


– VES 72102 (mehani~ar za vozilo to~ka{e) ............. 2 izvr{ioca 

– VES 72103 (mehani~ar za vozila guseni~are) ......... 1 izvr{ilac 

– VES 72105 (mehani~ar za municiju i MES) .............. 2 izvr{ioca 

– VES 72701 (voza~ motornog vozila) ........................ 7 izvr{ioca 


i elektri~ne agregate) ........................... 1 izvr{ilac 

– VES 71101 (sterlac) ................................................ 1 izvr{ilac 

– VES 72117 (protivpoàrac) .................................... 2 izvr{ioca 


– VES 71701 (pionir) ............................................... 13 izvr{ioca 

– VES 71704 (voza~ – posluìlac dozera) .................. 2 izvr{ioca 

– VES 71706 (voza~ – posluìlac utovariva~a) ......... 2 izvr{ioca 

– VES 71707 (voza~ – posluìlac kopa~a) .................. 3 izvr{ioca 

– VES 71714 (posluìlac bu{ilice) .......................... 3 izvr{ioca 

– VES 71716 (voza~ – posluìlac grejdera) ............... 1 izvr{ilac 

– VES 71725 (voza~ – posluìlac lansirnog mosta) ... 2 izvr{ioca 

– VES 71741 (posluìlac mosta) ................................ 6 izvr{ioca 

– VES 71742 (posluìlac lansirnog mosta) .............– 2 izvr{ioca 

– VES 71752 (voza~ – posluìlac vaqka) ................... 2 izvr{ioca 

– VES 72701 (voza~ motornog vozila) ....................... 11 izvr{ioca 


a) Op{ti uslovi: 

– da je kandidat dràvqanin Republike Srbije 

– da kandidat nije osu|ivan za krivi~na dela na uslovnu kaznu 

zatvora od najmawe {est meseci 

– da kandidat nije pod istragom i da se protiv wega ne vodi 

krivi~ni postupak 

– da je kandidat zdravstveno sposobon za slu`bi u Vojsci 

– da je kandidat odsluìo vojni rok ili na drugi na~in regulisao 

vojnu obavezu i da je za vreme sluèwa vojnog roka osposobqen 

za vr{ewe du`nosti za koju se prima 

– da kandidat ima propisanu stru~nu spremu 

b) Posebni uslovi: 

– da kandidat nije stariji od 28 godina ako se prima u rodu, 

odnosno 30 godina ako se prima u slu`bu 

– da poseduje voza~ku dozvolu „B”, „C” ili „D” kategorije (za 

lica koja konkuri{u za voza~e m/v) 

– predvi|en je probni rad od tri meseca 

NAÎN KONKURISAWA 

Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za 

prijem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 3720 Kraqevo i prilaù slede}a 

dokumenta: 

– molba za prijem u PVS sa autobiografijom 

– uverewe o dràvqanstvu 

– izvod iz mati~ne kwige ro|enih 

– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vodi 

krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan 

– uverewe od Vojnog odseka da je odsluìo vojni rok 

– fotokopija vojne kwiìce 

– overene fotokopija diplome – svedo~anstva o zavr{enoj 

{koli 

– overena fotokopija voza~ke dozvole (samo za kandidate za 

voza~a) 

– nalaz, ocena i mi{qewe nadle`ne VVLK (VMC Karaburma) o 

zdravstvenoj sposobnosti za vojnu slu`bu 

– stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije nakon potpune 

bezbednosne provere kandidata 

Uverewe iz mati~ne kwige ro|enih i Uverewa koja se prilaù 

ne mogu biti starija od 6 ({est) meseci. 

Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i utvrditi 

koji kandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputiti kandidate 

nadle`noj VVLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako 

ispuwavaju ostale uslove. 

Nepotpunu i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani. 

Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne budu 

izabrani. 

Molbu sa traènim podacima dostaviti na adresu: 

VOJNA PO[TA 3720 KRAQEVO, za konkurs 36000 KRAQEVO 

ili neposredno odseku (za qudske resurse) B-1 komande VP 3720 

KRAQEVO. 

Za sva nejasna pitawa i detaqnije informacije obratite se 

neposredno referentu za personalne poslove u 1 odseku (za qudske 

resurse) u zgradi komande. 

Oglas ostaje otvoren do popune upra`wenih formacijskih 

mesta. 

71

TURIZAM 

CENE 

ZA ZIMSKU SEZONU 2007/2008. 

I PROLE]E 2008. 

U VOJNIM ODMARALI[TIMA 

USLOVI PRODAJE: 

1. Doplata za pansionski ru~ak u VU 

„TARA“ u hotelu „Omorika“ i depandansu 

„Javor“ je 350,00 din. po osobi dnevno, 

za sve korisnike. Doplata za pansionski 

ru~ak u VU „VRWA^KA BAWA“ je 330,00 

din. po osobi dnevno za sve kategorije korisnika. 

2. Obavezna doplata za NOVOGO- 

DI[WI ARAN@MAN u VU „Tara“, za sve 

korisnike, je 8.000,00 din. po osobi. Novogodi{wi 

aran`man obuhvata sve~anu 

ve~eru 31.12.2007 i reprizu programa 

01.01.2008. godine. Obavezna doplata 

za NOVOGODI[WI ARAN@MAN (sve- 

~ana ve~era 31.12.2007 i repriza programa 

01.01.2008. godine) u VU „Vrwa~ka 

Bawa“ iznosi 11.500,00 din. za 

sve korisnike, uz neograni~eno pi}e za 

sve~anu ve~eru 31.12.2007 i reprizu 

01.01.2008. 

3. Deca od 3 do 10 godina starosti, 

ukoliko koriste usluge hrane, pla}aju 

kompletan novogodi{wi aran`man umawen 

za odgovaraju}i popust samo za pansionske/polupansionske 

usluge u odmarali{tima 

„Tara“ i „V. Bawa“, dok deca koja 

ne koriste usluge hrane nemaju obavezu 

pla}awa ulaznica za sve~anu ve~eru. 

4. Usluge rezervacija u Vojnoj turisti~koj 

agenciji - Beograd napla}uju se u 

iznosu od 944,00 din, po jednoj sme{tajnoj 

jedinici. U cenu je ura~unat i PDV. 

Tel. 011/ 636-535; 32-01-888 

Fax 011/ 36-16-155 

72 

15. novembar 2007.

5. Gosti pla}aju jo{ i boravi{nu taksu, koja je odre|ena 

odlukom republi~kih organa i osigurawe. 

6. Za izvr{ene rezervacije, u odmarali{tima „Tara“ i „Vrwa~ka 

Bawa“ gosti, pored jednokratne uplate aran`mana, mogu 

usluge pla}ati u vi{e rata, ~ekovima gra|ana: 

VU „TARA“ – 4 (~etiri) rate: prva rata, prilikom rezervacije, 

u iznosu od 30% kompletnog aran`mana, druga rata, u toku 

boravka u hotelu, u iznosu od 30% vrednosti aran`mana, tre}a 

rata, 30 dana od dana odlaska iz hotela u iznosu od 20% vrednosti 

aran`mana i ~etvrta rata 60 dana od dana odlaska iz hotela 

u iznosu od 20% vrednosti aran`mana. Za tre}u i ~etvrtu ratu 

~ekovi se deponuju u hotelu. 

U VU „TARA“ za pripadnike MO i Vojske Srbije mogu}nost 

pla}awa, za boravak od 7 i vi{e dana, do 7 rata administrativnom 

zabranom ili ~ekovima gra|ana. 

VU „VRWA^KA BAWA“ – za Novogodi{wi 

aran`man (od 29.12.07- 

02.01.08.ili trodnevni) u ~etiri rate i 

to: prva rata u iznosu od 40% vrednosti 

aran`mana, prilikom rezervacije, 

druga rata, u toku boravka u hotelu, u iznosu 

od 20% vrednosti aran`mana, tre- 

}a rata 30 dana od dana odlaska iz hotela 

u iznosu od 20% vrednosti aran- 

`mana i ~etvrta rata 60 dana od dana 

odlaska iz hotela u iznosu od 20% vrednosti 

aran`mana. Za tre}u i ~etvrtu ratu 

~ekovi se deponuju u hotelu. 

Za avansnu uplatu kompletnog 

aran`mana, najkasnije 7 dana pre po- 

~etka prve usluge, odobrava se popust 

od 5% na cenu polupansiona/pansiona. 

Popust ne vaì za sve~anu ve~eru 31.12 

i reprizu 01. januara. 

U VU „V. Bawa“ za period od 02.01. 

do 01.04.2008. u 5 (pet) rata i to: 

prva rata, prilikom rezervacije u 

iznosu od 30% vrednosti aran`mana, 

druga rata u iznosu od 20% vrednosti 

aran`mana , u toku boravka u hotelu. 

Preostali iznos deli se na 3 jednake 

rate i to: tre}a rata 30 dana po odlasku 

iz hotela, ~etvrta rata 60 dana po 

odlasku i peta rata 90 dana po odlasku 

iz hotela. Za 3, 4 i 5. ratu ~ekovi se deponuju 

u hotelu. 

Za avansnu uplatu kompletnog 

aran`mana, najkasnije 7 dana pre prve 

usluge, odobrava se 5% popusta na cenu 

pansiona/polupansiona. 

Za boravak u februaru i martu 

2008. godine, u VU „Vrwa~ka Bawa“ odobrava 

se 15% popusta na cenu pansiona/polupansiona, 

za boravak od 7 i vi- 

{e dana, ukoliko se rezervacije izvr{e 

do 25.12.2007. (uplata avansa od 40% 

vrednosti aran`mana do 30.12.2007. 

ostatak u 3 mese~ne rate). 

Mogu}nost pla}awa kreditnom 

karticom u VU „Tara“ i „V. Bawa“, a u 

VTA samo za VU „Tara“. 

POPUSTI ZA DECU: deca do tri 

godine, ukoliko ne koriste poseban le- 

àj i hranu, ne pla}aju usluge boravka, 

osim osigurawa. Deca od tri do deset 

godina imaju slede}i popust: 

– 30% ako koriste hranu i poseban leàj, 

– 50% ako koriste ili leàj ili hranu i 

– 70% ako koriste zajedni~ki leàj sa roditeqima i ne koriste 

hranu. 

Deca od tri do deset godina mogu koristiti samo jedan popust. 

OTKAZI: otkazi se dostavqaju u pisanoj formi uz prilagawe 

rezervacije i original uplatnice. Povra}aj iznosa je regulisan 

prema „Posebnim uputstvima za primenu cena u vojnim odmarali{tima“. 

U slu~aju vi{e sile (smrt u porodici, bolest, slu- 

`bena spre~enost i sl.) {to se mora i dokazati odgovaraju}im 

dokumentom, upla}eni iznos se vra}a u celosti uz odbitak manipulativnih 

tro{kova. Iznos na ime tro{ka rezervacije se ne 

vra}a. 

Autobuski prevoz na relaciji Beograd-Tara-Beograd. 

Uz ovaj program vaè „Posebna uputstva za primenu cena u 

vojnim odmarali{tima“. 

73

[AH 

IZABRANA PARTIJA 

PRVAK RUSIJE 

Aleksejev – Jakovenko 

Moskva, 2006. 

1.e4 e5 

Na superfinalu {ampionata Rusije 

pobedio je Jevgenij Aleksejev (2639), 

koji je u doigravawu tukao Dmittrija 

Jakovenka. To je jo{ uvek najja~e prvenstvo 

neke dràve i zato izaziva 

veliku pa`wu {ahovskog sveta. 

Za ~udo, retko se na jakim turnirima 

u Srbiji vidi 1…e5. Ali, igra 

se u Rusiji, zemqi sa najja~om {ahovskom 

tradicijom. 

2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 

5.0-0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 d6 8.c3 

0-0 9.h3 Te8 10.d4 Lb7 11.Sbd2 

Lf8 12.a4 h6 13.Lc2 ed4 14.cd4 

REKLI SU 

To je ve~no pitawe: umetnost, 

nauka ili igra To je toliko puta 

re~eno da bi zvu~alo kao ponavqawe. 

Sve {to ja znam je da 

{ah donosi mnogo sre}e onima 

koji ga igraju. 

Alberik O’Keli 

A 

R 

O 

S 

UKR[TENE REÎ 

Sb4 15.Lb1 c5 16.d5 Sd7 17.Ta3 

f5 18.Sh2 c4 19.Tg3 Sc5 20.ef5 

Te1 21.De1 Scd3 

Pitawe je bilo kojim skaka~em 

do}i na ovo poqe, ali ~itava varijanta 

nije povoqna za crnoga. 

22.Dd1 Ld5 

Jedan velemajstor je analizom 

pokazao da je sa 22…Sc1 crni 

imao jednaku igru. 

23.Sdf1 Sc1 24.Dc1 Kh8 25.Sg4 

Sd3 26.Ld3 cd3 27.Df4 Tc8 28.Td3 Tc4 

Beli: Kg1, Df4, Td3, Sf1, Sg4, a4, 

b2, f2, f5, g2, h3 

Crni: Kh8, Dd8, Tc4, Ld5, Lf8, a6, 

b5, d6, g7, h6 

Crni ima „drvce” mawe i lova~ki 

par, ali su pretwe beluoa vrlo opasne. 

29.Dg3 Le4 30.Se5 Df6 31.Sc4 

bc4 32.Td2 Lf5 33.Df4 Le6 34.Df6 

gf6 35.Se3 

Zbog materijalne prednosti belog 

(kvalitet), partija je odlu~ena. 

35…f5 36.Tc2 Kg7 37.Sc4 Kf6 

38.Sd2 d5 39.Tc6 a5 40.Sb3 Ke7 

41.Sa5 Ld7 42.Ta6 Lg7 43.b4 d4 

44.Sc6 Ke8 45.Kf1 d3 46.b5 Lc6 

47.Ta8 

1:0 

STUDIJA 

DEFANZIVNA 

IGRA 

(IZ [AHOVSKIH UXBENIKA) 

Beli: Kc3, b2, f3 

Crni: Ka4, b5, f4 

Sa 1. b3 ili 1.b4 beli bi izgubio 

partiju. Remi se izvodi na slede}i 

na~in: 

1.Kc2 Kb4 2.Kc1 

I sada bi gubilo 2.b3 Ka3 

3.Kc3 Ka2 4.Kb4 Kb2 i pada ~ak i 

f-pe{ak. 

2…Kc5 

Ni{ta ne bi pomoglo 2…Kb3 

3.Kb1 b4 4.Kc1, pa bi posle 4…Ka2 

5.Kc2 Ka1 6.Kb3 beli dobio. Isto 

tako 2…Kc4 3.Kc2 Kd4 4.Kd2 b4 

5.b3 daje remi. 

3.Kd1 

Opet bi gurawe pe{aka bilo pogubno: 

3.b3 Kd4 4.Kd2 b4, kao i 

3.Kd2 Kd4! 4.Ke2 Kc4 5.Kd2 Kb3 

6.Kc1 Ka2 7.Kc2 b4 i crni bi dobio. 

3…Kd5 4.Kc1! Kd4 5.Kd2 Kc4 

6.Kc2 Kb4 7.Kc1 

Sada bi do{lo do ponavqawa 

poteza, tj. do remija. Dakle, remi se 

postiè samo ako se pe{ak ne pokrene! 

Remi 

Pripremio @arko \OKI] 

Pripremio 

Rade MILOSAVQEVI] 

majstor Fide 

B 

[ 

V 

T 

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: predanost, arapski 

kowi, Riki Martin, etui, top, s, o, o-noge, Nam, prla, zubi, lanara, 

okrat, Parmenid, efor, opstanak, Baudo, o, Tomsk, Nautilus, premer, 

X 

Erskin, krojilac, Alopa, r, Karin, arabeska, A}im, ilirizam, icati, 

roveri, jara, Asam, ini, Kevin, n, a, Ast, Rtaw, indikativi, totalitarac, 

Ante Jaki}. 

VODORAVNO: 

A 

w 

S 

O 

R 

G 

Q 

18. Grad u Nema~koj, 19. Vrhunski sportist, 20. Oblast u [paniji, 21. 

Jedan antibiotik, 22. Varo{ u Srbiji, 23. Jezero u Kini, 24. Tendencija, 

te`wa, 25. Odstupnik, jeretik (str.), 26. Lik iz Simpsonovih, 27. Dugonoga 

barska ptica, 28. Male gajde (muz.), 29. Upi{ite: o, l, 30. Istovarawe, 

31. Obadva, obojica, 32. Kosmonaut iz SSSR, Vladimir, 33. 

Avenija (skr.), 34. Pustara u Ju`noj Americi, 35. Miliamper (skr.), 36. 

Makedonski revolucionar, Nikola, 37. Auto-oznaka Ni{a, 38. Nosa~, 

onaj koji nosi, 40. Cvet, izdanak na biqci, 41. Upi{ite: r, m, 42. Igra 

kartama, 43. Auto-oznaka Bora, 44. Nespretan, nezgrapan, 45. Upi{ite: 

c, v, 46. Carev pristalica, 47. Ime muzi~ara Makartnija, 48. Pozori- 

{ni reìser, Jurij, 49. Auto-zavod (skr.), 50. Ma{tar, sawar, 51. Pro- 

{le godine, 52. Bilo kad, ikada, 54. Vrsta re~ne ribe, 55. Grad u Iranu, 

56. Neplodan, 57. Jedanaesto i 18. slovo azbuke, 58. @ena Cara 

Lazara, 59. Turisti~ki paketi, 60. Peto i deseto slovo azbuke, 61. Verno 

prikazivawe na slici. 

A 

R 

USPRAVNO: 

A 

M 

N 

L 

K 

S 

1. Grana astronomije, 2. Unutra{wost organizma, 3. Izrezan komad drveta 

za gra|u, 4. Zenica oka (pesn.), 5. Beogradsko peva~ko dru{tvo (skr.), 

6. Upi{ite: u, t, 7. Otac ili majka, 8. Reptil, 9. Skida~ laka sa noktiju, 

10. Mu{ki potomak, 11. Oblast u Nema~koj, 12. Po~etak azbuke, 13. Auto-oznaka 

Oregona (SAD), 14. Nabor na tkanini, 15. ôvek koji govori 

ikavicu, 16. U wega se preù volovi, 17. Obamrlost od udara groma 

(med.), 19. Reka u Austriji, 20. Oznaka za neto teìnu, 22. Zanos, polet, 

23. Sredstvo za ispirawe, 25. Slavni vaterpolist, Uro{, 26. Jamac 

ìvotom, 28. [aputawe, 29. Predsednik Evropske atletske federacije, 

Hansjorg, 30. Vodeni mehuri, 32. Starorimski bog qubavi, Amor, 34. Vrsta 

crnog vina, 36. Grad u Indiji, 37. Defekt, o{te}ewe, 38. Stru~waci 

za masaù, 39. Mirno more, 40. Grobar, 42. Preuraweni, 43. Prestonica 

Francuske, 46. Brzonogi glodar, 47. Qiqana odmila, 49. Slavna 

peva~ica, Sara, 50. U to vreme, tada, 51. Holivudski glumac, Martin, 

53. Upi{ite: v, `, 54. Li~na zamenica, 55. Simbol molibdena. 

\ 

74 

15. novembar 2007.

M INISTARSTVO ODBRAN E 

REPUBLIKE SRBIJE 

BUD ITE U STROJU 

ODABRANIH 

Ako ste dràvqanin Republike Srbije, 

ro|eni 1977. godine i kasnije, èlite da 

radite ono za{ta ste osposobqeni za vreme 

sluèwa vojnog roka ili da se dodatno 

osposobite za druge du`nosti, ako èlite da 

se usavr{avate i napredujete, ako ste 

spremni da se suo~ite sa izazovima vojnog 

poziva i da stanete u stroj odabranih, javite 

se u komandu Vojnog odseka ili komandu vojne 

jedinice u va{em gradu. 

S A M O Z A H R A B R E I O D L U ^ N E

kroz sito revizije kroz sito revizije

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?