kroz sito revizije kroz sito revizije

NOVE METODE LE^EWA NA VMA
PRA]EWE
SVETSKIH
TRENDOVA
Hirur{ko zbriwavawe
pacijenata koji imaju
komplikacije uzrokovane
hipertenzijom portnog, odnosno
venskog sistema, i brzo uklawawe
dioptrije laserom, dve su nove
hirur{ke intervencije koje se
rade na VMA
Nedavno su na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) predstavqene
dve nove metode le~ewa koje se u Srbiji jedino tu rade. Na-
~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} rekao je
da se na taj na~in samo prate svetski trendovi u medicini.
– Mi nismo ni{ta novo izmislili. Ono {to smo u svetu nau~ili
i {to se tamo radi, mi poku{avamo da donesemo ovde kako bi i
na{i qudi mogli da se le~e {to jeftinije i kvalitetnije, da ne bi odlazili
u svet i tro{ili svoje i dr`avne pare, ka`e general Jevti}.
I dok se u prvom slu~aju spasava `ivot i kupuje vreme za transplantaciju
jetre, u drugom se pacijenti osloba|aju muka koje uzrokuje
slabovidost.
OPERACIJE SPASAVAWA @IVOTA
Jedna od novih hirur{kih intervencija koja se radi na VMA,
zbog hitnih stawa, naziva se operacija spasavawa `ivota. Na~elnik
Centra za transplantaciju prof. dr Darko Mirkovi} obja{wava
da su to izuzetno komplikovane i usko specijalizovane operacije
koje se izvode samo u najve}im hirur{kim centrima. Razlog je jasan
– za dijagnostikovawe, le~ewe, kompleksnu pripremu pacijenata
i hirur{ku intervenciju potreban je multidisciplinarni pristup.
Naime, re~ je o jednoj od najte`ih komplikacija hroni~ne bolesti
jetre – o hipertenziji portnog, odnosno venskog sistema. Vena
porta je mala, duga~ka svega desetak centimetra, a promera dva.
Nalazi se u desnom gorwem delu trbuha i svu krv iz dowih delova
tela dovodi u jetru, laboratoriju organizama.
– Brojne su bolesti vezane za portnu hipertenziju – pri~a
prof. dr Mirkovi} – a wena u~estalost u na{oj sredini je oko je-
ZDRAVSTVO
dan odsto. Dakle, re~ je o desetinama hiqada qudi koji boluju od te
bolesti. Sem toga, pojava portne hipertenzije je, u osnovi, vezana
za osobe izme|u 20 i 30 godina, pa je od velikog zna~aja le~ewe
tako mladih pacijenata.
Na VMA je nedavno operisan Rastko Mari}, star 25 godina,
koji je u tu bolnicu primqen zbog duboke venske tromboze desne noge.
Prve tegobe bolesti taj mladi ~ovek je osetio kao student teologije
u ^ikagu, posle jedne banalne infekcije koja je po~ela nakon
va|ewa zuba. Tamo se javio lekarima, ali oni nisu uspeli odmah da
prepoznaju bolest i dali su mu neadekvatnu terapiju. Posle tri meseca
preba~en je na VMA u veoma te{kom stawu. Zapo~eto je intenzivno
le~ewe. Prepoznato je da boluje od Budd-Chiari sindroma.
Profesor dr Mirkovi} obja{wava da su za taj sindrom vezani poreme}aji
koagulacije krvi.
– Progresija te bolesti je slede}a: primarno portna hipertenzija,
enormno uve}awe jetre koje dan kasnije proizvodi fibrozu jetre,
o{te}ewe, i sve druge komplikacije – od mozga, preko plu}a, bubrega,
itd. I jedini terapijski postupak je izvo|ewe specifi~ne hirur{ke
intervencije – premo{}avawa krvotoka jetre i glavne vene
trbuha koji su trombozirali (zatvoreni) sa ve{ta~kim graftom. Tu
intervenciju izvela je hirur{ka ekipa sastavqena od abdominalnih
hirurga i kardiohirurga. Pacijent se posle operacije dobro ose}a.
Drugoj pacijentkiwi, Jeleni Pali} iz Ni{a, staroj 29 godina,
sli~nom hirur{kom intervencijom smawen je priliv krvi kroz obolelu
jetru i omogu}eno du`e pre`ivqavawe do eventualne transplantacije.
Profesor Mirkovi} je istakao da se VMA danas mo-
`e smatrati referentnom ustanovom za te specifi~ne hirur{ke
intervencije, a to svakako smawuje wihovu cenu – najmawe za deset
puta u odnosu na svetske centre.
LASER ZA SKIDAWE DIOPTRIJE
– Na Klinici za o~ne bolesti nedavno su ura|ene prve refraktivne
operacije sa najnovijim laserom koji odnedavno ima
VMA, brzine od 400 Hz u sekundi. Takav aparat primewuje se u posledwih
godinu dana samo u tri klinike u Evropi – istakao je pukovnik
prof. dr Miroslav Vukosavqevi}, na~elnik te klinike.
Re~ je o zahvatu uklawawa dioptrije laserom koji traje svega
petnaest minuta za oba oka, a izvodi se u kapqi~noj topikalnoj
anesteziji. Kako je postupak vo|en kompjuterom, mogu}e je mikronskom
precizno{}u preoblikovati povr{inu ro`wa~e tako da dioptrija
u ve}ini slu~ajeva bude nula. Najnoviji laser mo`e da se
koristi na dva na~ina, a na VMA, naj~e{}e primewuju LASIK metodu
jer je bezbolna, odmah daje rezultat, na najbezbedniji na~in
otklawa dioptriju i oporavak traje kra}e. Nakon 72 sata od operacije
pacijenti mogu da se vrate svakodnevnom poslu.
Ina~e, u svetu se laserska tehnologija primewuje u terapiji
razli~itih refraktivnih anomalija vi{e od decenije i omogu}ila
je brojnim pacijentima boqi kvalitet vida bez opti~kih pomagala.
Vi{e od 30 miliona qudi u svetu se godi{we podvrgne toj proceduri,
a verovatno }e se taj broj i pove}avati po{to je odnedavno
Svetska zdravstvena organizacija ametropiju (dioptriju) uvrstila
u kategoriju invalidnosti.
Ovom hirur{kom metodom le~i se kratkovidost od -0,5 do -
10,0 dioptrija, dalekovidost od + 0,5 do +5,0 dioptrija i astigmatizam
do 3 dioptrije. Za primenu refraktivne hirurgije potrebno
je da pacijent bude stariji od 21 godinu, a gorwa granica se ne
postavqa. Interesovawe pacijenata je veliko, ali su kapaciteti
na VMA za sada ograni~eni, po deset operacija dnevno, pa su operacije
ve} zakazane do sredine decembra.
Vojni osiguranici te hirur{ke intervencije ne pla}aju, a civilni
}e morati sve dok se ne potpi{e ugovor izme|u VMA i Republi~kog
fonda za zdravstveno osigurawe o dobijawu uputa. Takva
operacija, na jednom oku, u VMA ko{ta 64.000 dinara (za LASIK
metodu, a za PRK je ne{to jeftinija – 56.000), a to je nekoliko puta
jeftinije nego u svetu.
Mira [VEDI]
51