kroz sito revizije kroz sito revizije

KULTURA
FILM O NAU^NIKU
MILUTINU MILANKOVI]U
TAJN E NEBESKE
MEHANIKE
Udru`ewe Milutin Milankovi}
i Univerzitet u Beogradu
predstavili su prvi
dokumentarni film o `ivotu i
delu srpskog geofizi~ara,
klimatologa i astronoma,
poznatog po teoriji ledenih
doba, kojeg je NASA svrstala
me|u petnaest najve}ih
nau~nika svih vremena
USve~anoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu, 18. oktobra
odr`ana je premijera ~etrdesetominutnog dokumentarnog filma Putnik
kroz vasionu i vreme, koji govori o `ivotu i delu srpskog geofizi~ara,
klimatologa i astronoma Milutina Milankovi}a.
Taj biografsko-dokumentarni film, namewen sredwo{kolcima i
studentima, nastao je u saradwi Beogradskog univerziteta i Udru`ewa
Milutin Milankovi}. Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kova~evi},
na projekciji filma izjavio je da se zna~aj rada profesora Milankovi}a
mo`e uporediti sa dostignu}ima Tesle, Pupina i Andri}a.
U prvom dokumentarnom filmu o priznatom srpskom nau~niku prepli}u
se ~iwenice iz `ivota sa autenti~nim mislima i citatima iz wegove
autobiografije i stru~nih radova. Rediteq Du{an Vulekovi}, u izjavi za
Odbranu, taj film upore|uje sa filmovima produkcije Discovery i smatra da
su do sada srpski dokumentarni filmovi, uglavnom, ostajali na nivou
televizijske pri~e. „Rad na filmu po~eo je januara 2006. i, iako sa mawkom
sredstava, zavr{en je zahvaquju}i ekipi pravih profesionalaca”, objasnio
je mladi rediteq. To je istovremeno i prvi dokumentarno-biografski film
Du{ana Vulekovi}a, pored koga autorsku ekipu ~ine i glumci Du{an Po~ek,
Vladan Dujovi} i Milan Mihailovi}. Film je nastao u produkciji Udru`ewa
Milutin Milankovi}, Zastava filma i Image design studija.
Milutin Milankovi} ro|en je 1879. godine u Daqu, u tada{woj
Austrougarskoj. Zavr{io je osnovne i doktorske studije gra|evinske tehnike
u Be~u, a 1909. godine, kao prvi srpski doktor tehni~kih nauka, do{ao je na
Univerzitet u Beogradu, gde je postao profesor racionalne mehanike,
nebeske mehanike i teorijske fizike. Uz rad na fakultetu, posvetio se i
nauci. Dva wegova najve}a nau~na doprinosa jesu obja{wewe klime svih
planeta Sun~evog sistema i pojave ledenih doba na Zemqi, poznate kao
Milankovi}evi ciklusi. Objedinio ih je 1941. godine u svom glavnom delu
– Kanon osun~avawa Zemqe i wegova primena na problem ledenih doba.
Tvorac je i najpreciznijeg kalendara, kojim bi bili reformisani julijanski
i gregorijanski, koji je prihvatio carigradski Svepravoslavni kongres
1923. godine. Ipak, u praksi nikada nije upotrebqen. Od 1924. godine ~lan
je Srpske kraqevske akademije, a posle nekoliko godina postaje wen
potpredsednik.
Iako je od pedesetih godina pro{log veka Milankovi}eva teorija
ledenih doba kritikovana, srpski nau~nik me|unarodno je priznat
osamnaest godina posle smrti – 10. decembra 1976, kada je najve}i nau~ni
~asopis Nauka potvrdio Milankovi}eve prora~une. Dokazano je da su
varijacije Zemqine orbite zaista indikacije ledenih doba. Pored toga,
1988. godine, na nau~nom skupu posve}enom toj oblasti promovisana je nova
istra`iva~ka metoda, ~iju osnovu ~ine Milankovi}evi ciklusi i kojom se
odre|uju faze kroz koje je pro{la Zemqa. Tako|e, u Milankovi}evu ~ast
krater na Mesecu i Marsu i planetoid danas nose wegove prezime, dok ga je
NASA uvrstila me|u petnaest najve}ih nau~nika svih vremena.
Na ovim prostorima ne postoji muzej posve}en Milutinu Milankovi}u.
U oktobru pro{le godine, u saradwi srpske i hrvatske vlade, zapo~elo je
rekonstruisawe wegove ku}e u Daqu. Obnovqeni objekat otvorili su
predstavnici vlada jula ove godine. Pored spomen-soba u okviru ku}e,
predvi|eno je da od 2009. godine, na sto tridesetu godi{wicu wegovog
ro|ewa, Milankovi}ev dom postane i regionalni centar za mlade talente.
Nevena [UTI]
62
15. novembar 2007.