Akustika u arhitekturi - Arhitektonski fakultet
Akustika u arhitekturi - Arhitektonski fakultet
Akustika u arhitekturi - Arhitektonski fakultet
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Zna÷aj zvu÷nih pojava za ÷oveka<br />
Zna÷aj akustike u <strong>arhitekturi</strong> proizilazi iz<br />
zna÷aja zvuka i zvu÷nih pojava u svakodnevnom<br />
¦ivotu ljudi. U tom pogledu je svakako<br />
va¦na ÷injenica da je evolucija obdarila ÷oveka<br />
sa dva posebna, mo¦e se re¯i akusti÷ka organa.<br />
Prvi je ÷ulo sluha, senzor za registrovanje zvukova<br />
i stvaranje odgovaraju¯e ÷ulne senzacije.<br />
Ono je svojstveno svim razvijenim oblicima<br />
¦ivotinja. Drugi akusti÷ki organ je vokalni<br />
trakt, koji predstavlja kontrolisani izvor zvuka<br />
veoma velikih izra¦ajnih mogu¯nosti. U tom<br />
pogledu ÷ovek je izuzetak u ÷itavom ¦ivom svetu<br />
jer nijedna druga vrsta ne raspola¦e<br />
mogu¯noš¯u tako kontrolisanog generisanja<br />
zvuka. Tokom evolucije ljudske zajednice to je<br />
dovelo do stvaranja artikulisanog govora,<br />
govornog jezika, kao i svih onih oblika ÷ovekove<br />
kreativnosti koje su se razvile u domenu<br />
zvuka (pevanje kao oblik primene glasa u<br />
muzici, glasovni dramski izraz itd.).<br />
Mogu¯nosti ljudskog ÷ula sluha su, u apsolutnom<br />
smislu, izuzetno velike. Ono svakako<br />
nema najefikasniju sposobnost percepcije me¨u<br />
razvijenim oblicima ¦ivotinja, ali su granice<br />
osetljivosti ovog ÷ula bliske nekakvim teorijskim<br />
fizi÷kim granicama (vidi tekst u okviru).<br />
Zvu÷ne senzacije na veoma slo¦en na÷in<br />
nastaju u okviru funkcije centralnog nervnog<br />
sistema, a na osnovu fizi÷kih i biohemijskih<br />
reakcija senzora u unutrašnjem uhu. To sve<br />
zajedno unosi posebnu dimenziju u rad ÷ula<br />
sluha u celini. Kao ilustraciju te slo¦enosti<br />
dovoljno je navesti da su razli÷iti mo¦dani<br />
centri zadu¦eni za obradu pojedinih vrsta zvukova<br />
i da se prostorno nalaze na razli÷itim<br />
mestima u kori velikog mozga. U literaturi je<br />
pokazana ta utvr¨ena razdvojenost mo¦danih<br />
centara za šumove, muzi÷ki zvuk, vokale, konsonante.<br />
Slo¦enost percepcije zvuka ogleda se<br />
izme¨u ostalog i u ÷injenici da se pri slušanju<br />
slo¦enih zvukova aktivira nekoliko prostorno<br />
razdvojenih delova kore velikog mozga.<br />
M. Miji¯ 13<br />
Zna÷aj zvu÷nih pojava za ÷oveka<br />
Kao ilustraciju granica ÷ovekovog ÷ula sluha<br />
dovoljno je navesti da najtiši zvuk koji ono<br />
mo¦e da registruje podrazumeva vibracije u<br />
vazduhu sa pomerajima molekula koji su izuzetno<br />
mali. Ovo se mo¦e potkrepiti jednostavnim<br />
numeri÷kim primerom. Na frekvenciji<br />
1.000 Hz granica ÷ujnosti, najtiši zvuk koji<br />
÷ovek mo¦e da registruje, odre¨ena je zvu÷nim<br />
pritiskom od oko 2•10-5 Pa. Prora÷un pokazuje<br />
da je tada veli÷ina pomeraja molekula u<br />
slobodnom vazdušnom prostoru pri zvu÷nim<br />
vibracijama pribli¦no 7,7•10-12 m (to su milijarditi<br />
delovi milimetra). Zaokru¦ivanjem<br />
ovog rezultata mo¦e se zaklju÷iti da granica<br />
osetljivosti ÷ovekovog ÷ula sluha podrazumeva<br />
pomeraje molekula vazduha u slobodnom<br />
prostoru koji su reda veli÷ine 10-11 m.<br />
Da bi se stekao utisak o ovoj veli÷ini mo¦e se<br />
napraviti pore¨enje sa dimenzijama mikro-<br />
÷estica. U enciklopedijama se nalazi podatak<br />
da pre÷nik atoma vodonika, koji ima najmanji<br />
atom u prirodi, iznosi 1,04•10-10 m. Prema<br />
tome, pomeraji molekula vazduha pri<br />
zvu÷nim pojavama koje ljudsko ÷ulo sluha u<br />
idealnim uslovima još mo¦e da registruje<br />
manji su od dimenzija vodonikovog atoma.<br />
Dakle, ÷ak i tako malo pomeranje bubne opne<br />
pod odre¨enim okolnostima mo¦e izazvati<br />
÷ulni nadra¦aj uha.<br />
Naravno, ovo je apsolutna fizi÷ka granica. U<br />
realnim okolnostima i najtiši zvukovi koji<br />
okru¦uju ÷oveka znatno su iznad nje.<br />
Me¨utim, ja÷ina nekog zvuka nije i garancija<br />
da ¯e ga ÷ulo sluha registrovati. Pošto u ¦ivotnoj<br />
sredini uvek postoji mnoštvo zvukova<br />
me¨u kojima treba prepoznati "pravi", odnosno<br />
¦eljeni, sposobnost ÷ula da u takvim okolnostima<br />
izdvoji i prepozna neki zvuk zavisi od<br />
ugra¨enih mogu¯nosti procesiranja dobijenih<br />
zvu÷nih informacija u uhu i odgovaraju¯im<br />
mo¦danim centrima. Nekada ni jak zvuk<br />
ne¯e biti registrovan zbog toga što je uho istovremeno<br />
izlo¦eno drugim, ja÷im od njega.<br />
Problem percepcije predstavlja posebnu temu<br />
kojom se bavi jedna od u¦ih oblasti akustike,<br />
tesno povezana sa fiziologijom i psihologijom.
Change language