Akustika u arhitekturi - Arhitektonski fakultet

3.3 Umetnost
Me¨u svim vrstama umetnosti kojima se ÷ovek bavi jedna
va¦na oblast, muzika, slu¦i se zvukom i ritmom. To su
sve izra¦ajna sredstva koja ÷ovek registruje i obra¨uje
÷ulom sluha. Zbog toga se u prostorima namenjenim izvo¨enju
muzi÷kih dela postavljaju dva bitna zahteva:
- dovoljna ÷ujnost, to jest dovoljno visok nivo zvuka i
- zadovoljenje uslova estetike zvuka u prostoru.
Stepen zadovoljenosti ovih zahteva zavisi do okru¦enja
koje je, naravno, uvek rezultat projektantskog rada nekog
arhitekte. Me¨utim, nisu uvek dovoljno poznate sve specifi÷nosti
akusti÷kih zahteva u oblasti umetnosti. Zbog toga
je neophodno šire objasniti neke osnovne pojmove.
¸ujnost muzi÷kog zvuka
¸ujnost muzi÷kog zvuka zavisi od energetskih parametara
zvu÷nog polja. Dva su takva parametra odlu÷uju¯a za ÷ujnost:
nivo muzi÷kog zvuka i nivo ambijentalne buke
u sredini gde se muzika sluša. Postoje iskustveno
utvr¨eni, za percepciju muzike optimalni
nivoi zvuka kojima treba te¦iti, bez obzira na to
da li se ona sluša u koncertnoj sali ili pri reprodukciji
pomo¯u zvu÷nika. Vrednosti tih nivoa
odre¨ene su fiziološkim karakteristikama ÷ovekovog
÷ula sluha. Suviše niski nivoi zvuka pri
slušanju mogu deo muzi÷kih informacija u÷initi
nedostupnim ÷ulu sluha zbog veoma
izra¦enih nelinearnosti slušnih senzora (vidi
tekst u okviru).
Primena elektroakustike, reprodukcija pomo¯u
zvu÷nika, pru¦a mogu¯nost slušanja prema
individualnim ¦eljama, ÷ak i pri suviše visokim
nivoima koji svakako izlaze iz okvira koji bi bili
optimalni sa subjektivnog aspekta. To je pojava
svojstvena savremenom dobu, pa se mo¦e ÷ak
smatrati da je upotreba elektroakusti÷kih ure¨aja
za reprodukciju jednim svojim segmentom iz
oblasti muzike prešla u oblast ekologije.
Na ÷ujnost muzike, kao i na govor, mo¦e da
uti÷e i prisustvo ambijentalne buke suviše
visokog nivoa. Problem je utoliko delikatniji što neki
klasi÷ni, akusti÷ki instrumenti stvaraju zvuk relativno
M. Miji¯ 41
Umetnost
Problem nelinearnosti ljudskog ÷ula
sluha i njen uticaj na percepciju muzike
mo¦e se objasniti jednostavnim primerom.
Granica ÷ujnosti, a to zna÷i
najtiši zvuk koji se još mo¦e ÷uti, na
frekvenciji 20 Hz pribli¦no je na nivou
od oko 70 dB. To zna÷i da ¯e na toj frekvenciji
biti ÷ujni samo zvuci ÷iji su
nivoi viši od ove vrednosti. Istovremeno,
na srednjim frekvencijama, na primer
na 1.000 Hz, zvuk nivoa od 70 dB
za slušaoca je prili÷no glasan, jer je
granica ÷ujnosti na ovoj frekvenciji oko
0 dB. Prema tome, zvuk iste objektivne
ja÷ine na jednoj frekvenciji bi¯e tek
jedva ÷ujan, a na drugoj ¯e se do¦ivljavati
kao dovoljno glasan.
Ova razlika u osetljivosti koje ÷ulo sluha
pokazuje po frekvencijama posledica je
njegove nelinearnosti. Zbog toga slušanje
muzike ima svoje standarde za optimalne
nivoe koji ¯e obezbediti ÷ujnost
svih komponenti muzi÷kog zvuka.