Akustika u arhitekturi - Arhitektonski fakultet
Akustika u arhitekturi - Arhitektonski fakultet
Akustika u arhitekturi - Arhitektonski fakultet
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
mogu se navesti primeri kao što su JUS U.J6.201:1989, ili<br />
JUS U.J6.205:1992, o kojima ¯e u nastavku biti re÷i.<br />
Me¨unarodna organizacija za standardizaciju ISO (International<br />
Organisation for Standardisation) donosi standarde<br />
iz svih domena. Time se nacionalnim organizacijama za standardizaciju<br />
olakšava rad, ali još je va¦nije da se time izjedna÷avaju<br />
standardi me¨u zemljama. Umesto smišljanja i pisanja<br />
sopstvenih nacionalnih standarda, što zahteva formiranje<br />
dovoljno kompetentnih stru÷nih timova koje je u nekim<br />
zemljama teško okupiti, postoji pozitivan trend prevo¨enja i<br />
prihvatanja me¨unarodnih standarda u celini. Danas je nacionalna<br />
standardizacija gotovo sasvim preorijentisana na prevo¨enje<br />
brojnih, ÷esto vrlo obimnih i detaljnih me¨unarodnih<br />
standarda. Nesporno je da takav pristup olakšava komunikaciju<br />
projektanata na me¨unarodnom nivou.<br />
U jugoslovenskoj nacionalnoj standardizaciji prevedeni<br />
ISO standardi dobijaju oznake koje se u izvesnoj meri razlikuju<br />
od gornjeg opisa i koje nastaju dodavanjem "JUS" ispred<br />
njihove originalne oznake (npr. "JUS ISO 1683", gde<br />
je "ISO 1683" oznaka me¨unarodnog standarda koji je,<br />
zna÷i, preveden i usvojen).<br />
Posebnu kategoriju normativa ÷ine pravilnici. Danas u<br />
oblasti akustike postoje dva osnovna pravilnika, što ¯e<br />
kasnije biti detaljnije objašnjeno, i njihov domen je konkretno<br />
normiranje dozvoljenih nivoa buke. Pravilnici imaju<br />
snagu zakona i njima dr¦ava utvr¨uje konkretne vrednosti<br />
nivoa buke u pojedinim okolnostima i na pojedinim mestima<br />
u ¦ivotnoj sredini.<br />
Potpun spisak svih vrsta normativa koji imaju neki<br />
zna÷aj u arhitektonskoj akustici relativno je dug. Sre¯om,<br />
nisu svi od esencijalnog zna÷aja za rad u oblasti projektovanja.<br />
Zbog toga je u nastavku izlaganje podeljeno u dva dela:<br />
- normativi sa obaveznom primenom u projektovanju i<br />
- ostali normativi koji šire regulišu materiju.<br />
Iz ove druge kategorije u nastavku poglavlja detaljnije su<br />
opisani samo najzna÷ajniji me¨u njima. Na samom kraju, u<br />
spisku literature, dat je manje-više kompletan popis svih<br />
relevantnih akusti÷kih normativa u trenutku kada je ovaj<br />
tekst nastao. Oni koji nisu obuhva¯eni detaljnijim prikazima<br />
u ovom poglavlju uglavnom se odnose na materiju koja<br />
nije od neposrednog zna÷aja za arhitekte i interesantni su<br />
samo profesionalnim akusti÷arima, to jest akusti÷kim kon-<br />
M. Miji¯ 47<br />
Vrste akusti÷kih normativa
Change language