Akustika u arhitekturi - Arhitektonski fakultet

korisnika, odnosno slušaoca kome je govor
namenjen. Danas postoje razli÷ite metode da se
razumljivost govora objektivno kvantifikuje
preko nekih manje ili više egzaktnih parametara
(vidi tekst u okviru). Ovi parametri se u
zadatim prostornim i enterijerskim uslovima
mogu meriti, ili se u fazi projektovanja mogu
prora÷unavati adekvatnim matemati÷kim metodama,
uklju÷uju¯i i simulaciju pomo¯u
ra÷unara. Na takvim mogu¯nostima merenja i
prora÷una zasniva se pristup u arhitektonskoj
akustici kojim se dolazi do kvalitetnih rešenja
materijalizacije prostora i obezbe¨enja tog segmenta
akusti÷kog kvaliteta.
Metode koje arhitektama stoje na raspolaganju
u rešavanju prostora tako da se obezbedi
potreban akusti÷ki kvalitet govorne komunikacije
prevashodno su u domenu geometrije (oblik
auditorijuma, prose÷na udaljenost slušaoca od
govornika itd.) i adekvatne materijalizacije enterijera.
Osim toga, rešavanje tog problema delom
zadire i u oblast smanjenja ometaju¯ih faktora, u
koje se pre svega ubraja ambijentalna buka.
U najgorim slu÷ajevima, ako pri zadatim
uslovima arhitektura nema prihvatljivih rešenja
za postizanje tra¦enog akusti÷kog kvaliteta,
kao krajnjoj mogu¯nosti mo¦e se pribe¯i
primeni elektroakusti÷kih sistema za ozvu÷avanje.
To je sasvim nezavisan stru÷ni problem
koji se rešava u domenu elektrotehnike i akustike.
Mogu¯nosti ovih, ÷esto veoma sofisticiranih
tehnoloških sistema danas su veoma
velike, ali name¯u arhitekturi neke sasvim
nove zahteve. Oni se kre¯u od posebnih, specifi÷nih
zahteva za akusti÷ku obradu u prostoriji
do vizuelnog uklapanja zvu÷nika u enterijer.
Zaštita privatnosti
Za razliku od situacija u kojima se zahteva
odre¨eni kvalitet govorne komunikacije, koji
je sam po sebi vrlo jasan, postoje okolnosti kada
ne÷iji govor treba u÷initi nerazumljivim
svima u okolini kojima on nije namenjen. Pri
M. Miji¯ 39
Komunikacije
U akusti÷koj praksi do sada je definisan
ve¯i broj parametara koji na neki
na÷in pokazuju kvalitet govorne komunikacije,
odnosno veli÷inu degradacije
govora na putu od izvora (zvu÷nika ili
govornika) do slušaoca. Neki od njih
namenjeni su primeni u projektovanju,
a neki su prilago¨eni merenjima, to
jest utvr¨ivanju stanja u realnim prostorima.
Danas se široko primenjuje parametar
koji se zove Indeks prenosa govora i ozna÷ava
sa STI (Speech Transmission Index).
On mo¦e imati vrednosti u intervalu
od 0 do 1, pri ÷emu vrednost 1 ozna÷ava
prenos govora bez ikakvih degradacija,
a vrednost 0 ozna÷ava apsolutnu
degradiranost do neprepoznatljivosti.
Postoji i jednostavnija varijanta
istog parametra prilago¨ena merenjima
(RASTI - Rapid Speech Transmission Index).
Ranije je pri projektovanju bio
mnogo primenjivan, posebno u anglosaksonskom
svetu, parametar koji se
naziva Artikulacioni gubitak konsonanata
i ozna÷ava se sa ALcons (Articulation
Lost of Consonants).
Najzad, kvalitet govorne komunikacije
u realnim uslovima mo¦e se proveravati
i nekom od subjektivnih metoda.
Oblast subjektivnog testiranja podrazumeva
u÷eš¯e ljudi koji slušaju namenski
emitovan govor. Ve¯ decenijama je
u upotrebi subjektivni parametar koji
se naziva "logatomska razumljivost".
Ona se odre¨uje slanjem (reprodukcijom,
izgovaranjem) posebno formiranih
re÷i bez smisla koje se nazivaju
logatomi. Merenje logatomske razumljivosti
podrazumeva u÷eš¯e u ocenjivanju
dovoljnog broja ljudi koji slušaju
logatome. Kvalitet testiranog prostora
iskazuje se procentom ta÷no primljenih
re÷i (logatoma). Kona÷na ocena se
dobija usrednjavanjem pojedina÷nih
rezultata svih u÷esnika u testiranju.