Branko Perišić u restrukturiranju

Branko Perišić u restrukturiranju
- Prospekt Preduzeća -
- Mart 2013. -

Rezime
Opšte
Tržište i i tržišna
pozicija
Finansijska
pozicija
Mogućnosti za
ulaganje
Branko Perišić a.d. Kruševac u restrukturiranju (u (u daljem tekstu i i “Preduzeće”) je je lider u Rasinskom
okrugu u proizvodnji pekarskih proizvoda.
Proizvodni asortiman uključuje oko 30 30 vrsta hleba i i preko 60 60 vrsta ostalih pekarskih proizvoda. Mlinska
proizvodnja trenutno je je obustavljena, ali ali se se njeno ponovno uspostavljanje očekuje tokom 2013. godine.
Preduzeće razpolaže značajnom imovinom, posebno u Kruševcu gde se se nalaze proizvodni pogoni,
skladišta, silosi, garaže, poslovni prostori i i drugi objekti.
Preduzeće ima najveće kapacitete u okrugu. Godišnji realni kapaciteti dostižu oko 10.000 tona
mlinskih proizvoda, 9.050 t t osnovnih vrsta hleba, 724 t t specijalnih vrsta hleba i i 342 t t peciva godišnje.
Negativan trend prisutan je je na na tržištu proizvodnje i i potrošnje hleba. Međutim, situacija se se stabilizovala
2011. godine, a u narednom periodu očekuje se se povratak na na nivo postignut u pretkriznim godinama.
Iako je je nivo potrošnje hleba po po glavi stanovnika viši viši u Srbiji u odnosu na na zemlje regiona, prosečan
građanin Srbije manje izdvaja za za ovu kategoriju. U narednom periodu očekuje se se veće usmeravanje na na
specijalizovane vrste hleba i i peciva, što što će će za za rezultat imati veće prihode za za proizvođače.
Preduzeće je je lider u okrugu Kruševca u proizvodnji pekarskih proizvoda. Liderska pozicija ogleda se se u
najvećim kapacitetima u okrugu (30.000 vekni hleba dnevno), kao i i u visokom tržišnom učešću (60% na na
ciljnim tržištima, prema podacima dostavljenim od od Preduzeća).
Preduzeće drži drugo mesto po po poslovnim prihodima među pekarama u okrugu.
U 2012. godini Preduzeće je je ostvarilo poslovne prihode u visini od od 4 miliona evra.
Takođe, nakon slabijih rezultata u 2011. godini, u 2012. ostvarena je jedobit iz iz redovnih aktivnosti
(EBITDA) u visini od od 172 hiljade evra (marža od od 4,3%).
Krediti opterećuju poslovanje preduzeća, kao i i visok nivo otpisa potraživanja koje je je sprovedeno tokom
2012. godine.
Kao glavni za za visok nivo obaveza razlog izdvaja se se neuspešna privatizacija; na na ime Preduzeća su, su, usled
dobrog poslovanja, a za za potrebe drugih povezanih preduzeća, povlačeni krediti.
Usled važnosti Preduzeća za za Rasinski okrug, očekuje se se pomoć države prilikom reprogramiranja obaveza.
Agencija za za privatizaciju je je 16.3.2012. godine donela Odluku o restrukturiranju, kojom se se pokreće
restrukturiranje Preduzeća.
Agencija za za privatizaciju namerava da, da, nakon iskazivanja interesa potencijalnih investitora i i usvajanja
Programa restrukturiranja, započne proces privatizacije Preduzeća.
Potencijalni investitor bi, bi, po po kupovini imovine ili ili kapitala Preduzeća, preuzeo:
najveće kapacitete u Rasinskom okrugu;
jaku jaku tržišnu poziciju sa sa diversifikovanom strukturom proizvoda i i kupaca, prisutnost u trgovinskim lancima
(DIS) i i manjim trgovinskim objektima;
značajnu imovinu koja koja uključuje proizvodne objekte, silose, maloprodajnu mrežu, itd. itd.
2

O Preduzeću
Vertikalna intergracija omogućava lidersku poziciju...
Branko Perišić lider je je u Rasinskom okrugu u osnovnoj oblasti
poslovanja (proizvodnji hleba i i pekarskih proizvoda).
Preduzeće je je vertikalno integrisano, odnosno proizvodi
sirovine koje dalje koristi za za proizvodnju hleba i i pekarskih
proizvoda, koje delom prodaje kroz svoje maloprodajne
objekte, a delom drugim preduzećima.
Sa Sa najvećim proizvodnim kapacitetima, pokriva se se tržište od od
oko 240 hiljada stanovnika, odnosno 78 78 hiljada domaćinstava,
gde ciljno tržište – grad Kruševac učestvuje sa sa 127 hiljada
stanovnika i i nešto manje od od 41 41 hiljade domaćinstava.
Proizvodi Preduzeća mogu se se plasirati kroz zavisno preduzeće
Plima Vrnjci, koje je je situirano u Raškom okrugu, odnosno
Vrnjačkoj Banji – poznatoj turističkoj destinaciji. Na Na taj taj način,
oko 160.000 turista predstavlja potencijalno dodatno tržište.
Trenutna vlasnička struktura
Oktobra 2005. godine, Agencija za za privatizaciju i i Božin
Milićević iz iz Beograda zaključili su su Ugovor o prodaji 70%
društvenog kapitala metodom javne aukcije.
Februara 2012. godine, ugovor je je raskinut jer jer Kupac nije
ispunio svoju obavezu da da u periodu od od 5 godina od od dana
zaključenja Ugovora o prodaji obezbedi kontinuitet poslovanja.
Agencija za za privatizaciju donela je je 13. 13. februara 2012. godine
Odluku o prenosu kapitala Preduzeća na na Agenciju, a usled
raskida Ugovora o prodaji društvenog kapitala.
Istog dana, Agencija za za privatizaciju je je donela Odluku o
pokretanju postupka restrukturiranja Preduzeća.
Trenutna vlasnička struktura:
165.494 akcije (78,5%) u vlasništvu Agencije za za
privatizaciju ii
45.212 akcija (21,5%) u vlasništvu fizičkih lica.
... ... na na regionalnom tržištu
Maloprodajna
mreža
Povezana lica
Udeo od 70,6%
Plima Vrnjci
U blokadi
Proizvodnja
sirovina
Proizvodnja
hleba i pekarskih
proizvoda
Veleprodaja
Proizvodnja prehrambenih
proizvoda (hleba i i peciva)
Proizvodnja dostiže oko 500t
Pokriva oblast Vrnjačke
Banje
Branko Perišić
U restrukturiranju
Rasinski
okrug
Decembar 2012.
Broj Broj Prosečna zarada, u evrima
stanovnika domaćinstva Bruto
Neto
Kruševac 127.429 40.530 431 316
Rasinski okrug 240.463 77.667 412 304
Republika Srbija 7.120.666 2.497.187 479 345
Udeo od 13,7%
Fabrika ulja
(Plima M)
U restrukturiranju
Proizvodnja jestivog
suncokretovog ulja i i masti
Takođe u postupku
restrukturiranja nakon
neuspešne privatizacije
Izvor: Branko Perišić; Analiza: Altis Capital
3

Proizvodni kapaciteti i asortiman
Opšte
Proizvodni program Preduzeća podeljen je je u dve glavne
grupe: mlinski i i pekarski proizvodi.
Mlinska proizvodnja prekinuta je je tokom 2011. godine, a
uključivala je je više vrsta pšeničnog brašna, pšenični griz,
pšenično stočno brašno i i pšenične mekinje za za ljudsku ishranu.
Preduzeće namerava da da obnovi mlinsku proizvodnju tokom
2013. godine.
Pekarski program podeljen je je na: na: osnovne vrste hleba,
specijalne vrste hleba i i peciva. Preduzeće proizvodi veliki broj
vrsta hleba, četiri u osnovnoj vrsti, a preko 20 20 vrsta specijalnog
hleba. Segment peciva dalje je je podeljen na na masno i i vodeno,
luksuzno lisnato dansko testo i i burek i i savijače, a proizvodni
asortiman peciva uključuje oko 60 60 proizvoda.
Proizvodi su su uglavnom plasirani u maloprodajnim objektima,
državnim preduzećima, ali ali i i u trgovinskom lancu DIS. Deo se se
prodaje i i u sopstvenim maloprodajnim objektima.
Preduzeće je je lider u okrugu po po instaliranim kapacitetima.
Dnevno je je moguće proizvesti 30.000 vekni hleba. Prisutna je je
opadajuća stopa iskorišćenosti kapaciteta koja je je 2012. godine
iznosila oko 38%, a kao glavni razlog pada izdvaja se se
obustavljanje proizvodnje mlinskih proizvoda.
Fizički obim proizvodnje, meren u kilogramima, kontinuirano se se
smanjuje, počev od od 2009. godine. Drastičan pad zabeležen je je
u segmentu mlinskih proizvoda, čija čija je je proizvodnja od od početka
2012. godine potpuno obustavljena. Povećanje proizvodnje
primetno je je kod specijalnih vrsta hleba i i peciva, što što ukazuje na na
to to da da Preduzeće ima za za cilj cilj manji promet uz uz više cene.
Od Od 2011. godine, proizvodi su su plasirani isključivo na na domaćem
tržištu. Ranijih godina, na na tržišta susednih zemalja plasiran je je
mali deo proizvodnje (do (do 1%).
Dominantno učešće u prihodima od od prodaje u proteklom
periodu imaju osnovne vrste hleba (83%), dok peciva i i
specijalne vrste hleba imaju podjednak udeo u prihodima.
Godišnji proizvodni kapaciteti, u kilogramima
Instalisani kapaciteti Realni kapaciteti
Proizvodnja mlinskih proizvoda 13.200.000 9.600.000
Proizvodnja osnovnih vrsta hleba 10.860.000 9.050.000
Proizvodnja specijalnih vrsta hleba 886.900 724.000
Proizvodnja peciva 342.400 342.400
Realizovana proizvodnja, u kilogramima
2009. 2010. 2011. 2012.
Mlinski proizvodi 9.169.369 5.392.246 306.310 0
Pekarski proizvodi 4.904.952 5.079.883 5.281.982 4.656.746
Osnovne vrste hleba 4.410.105 4.528.544 4.796.925 4.164.896
Specijalne vrste hleba 395.881 376.055 348.640 353.472
Peciva 98.966 175.284 136.417 138.378
Ukupno 14.074.321 10.472.129 5.588.292 4.656.746
Realizovana proizvodnja, u hiljadama evra
2009. 2010. 2011. 2012.
Mlinski proizvodi 837 344 17 0
Pekarski proizvodi 2.932 3.208 3.716 3.130
Osnovne vrste hleba 2.416 2.535 3.119 2.575
Specijalne vrste hleba 338 314 297 272
Peciva 179 359 301 283
Ukupno 3.770 3.552 3.734 3.130
Struktura proizvodnje, % udela u kg kg i i prihodima
2010. 2011. 2012.
kg EUR kg EUR kg EUR
Mlinski proizvodi 51,5% 9,7% 5,5% 0,5% 0,0% 0,0%
Pekarski proizvodi 48,5% 90,3% 94,5% 99,5% 100,0% 100,0%
Osnovne vrste hleba 43,2% 71,4% 85,8% 83,5% 89,4% 82,3%
Specijalne vrste hleba 3,6% 8,8% 6,2% 7,9% 7,6% 8,7%
Peciva 1,7% 10,1% 2,4% 8,1% 3,0% 9,0%
Ukupno 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0% 100,0%
Izvor: Branko Perišić; Analiza: Altis Capital
4

Imovina Preduzeća
Komentari
Ukupne nekretnine, postrojenja i i oprema Preduzeća po po
knjigovodstvenoj evidenciji iznose gotovo 2,9 2,9 miliona evra.
Na Na 13 13 lokacija, u okrugu Kruševca, nalaze se se proizvodni
pogoni, skladišta, silosi, poslovni prostori i i drugi objekti.
Preduzeće takođe poseduje stan u Beogradu koji koji vodi kao
poslovni prostor.
Važno je je napomenuti da da je je najvećim delom imovina
opterećena hipotekama kako za za obezbeđenje sopstvenih
dugova, tako i i za za dugove povezanih i i ranije povezanih pravnih
lica lica za za koje se se Preduzeće javlja kao jemac.
Struktura građevinskog i i poljoprivrednog zemljišta
Struktura imovine Preduzeća
Knjigovodstvena vrednost u evrima
(31.12.2012.)
Zemljište 46.383
Građevinski objekti 1.759.048
Oprema 381.510
Investicije u pripremi i ulaganja u tuđe NPO 747.925
Ukupno 2.888.483
Pregled zemljišta Preduzeća
Vrsta zemljišta
Knjigovodstvena vrednost u evrima
(31.12.2012.)
Građevinsko zemljište 22.341
Poljoprivredno zemljište 24.042
Ukupno 46.383
Građevinsko zemljište
Opština Lokacija Pos.list br. Broj parcele Površina u m 2
Kruševac Lazarica 765 943 15.895,0
Cicevac Cicevac 299 1859/1/2/3 1.147,0
Ražanj Braljina 906 3523/3534 8.251,0
Aleksandrovac Aleksandrovac 180 3096 75,0
Ukupno
24.146
Poljoprivredno zemljište
Opis Lokacija Pos.list br Broj parcele Površina u m²
Njiva VII klasa Rlica 35 130/1,2,3,4,5,6 15.606
Livada IV klasa Buci 367 i 412 1237 i 200 17.854
Njiva VII, Pašnjak VII, Voćnjak V klasa Poljaci 139 1003, 1004, 1005, 1037 11.524
Voćnjak II, Njiva IV, Njiva IV, Voćnjak II klasa Braljina 906 3535/1, 3533, 3529/1, 3534 2.558
Voćnjak Poljna 166 4.051,00 5.636
Livada IV klasa Zdravinje 222 2028/1 4.463
Njive I klase Lazarica 765
Ukupno
948/5, 948/4. 948/1, 945/03, 945/2, 945/1 8.363
66.003
Izvor: Branko Perišić; Analiza: Altis Capital
5

Građevinski objekti Preduzeća
Pregled najznačajnijih građevinskih objekata Preduzeća, u evrima
Objekat
Lokacija Površina
u m2
Nabavna
vrednost
Otpisano
Knjigovodstvena vrednost u
evrima, na dan 31.12.2012.
Nadstresnica u kosevima Kruševac 700 726.460 13.924 712.536
Stan u BG za poslovni prostor Beograd 140 452.719 8.677 444.041
Silos kapaciteta 10.000 t, 562 m2 Kruševac 562 342.950 230.048 112.902
Magacin hemije 940 m2 Kruševac 940 241.878 182.939 58.940
Magacin Kolonijala 1513 m2 Kruševac 1.513 241.213 182.906 58.307
Silos 10.000 t p 642 m2 (Z. Morava)Kruševac 642 93.138 40.778 52.360
Zgrada mlekare 342 m2 Kruševac 342 93.914 43.044 50.870
Mlin Kruševac 2.330 463.253 416.216 47.036
Pekara i energana 1196m2 Kruševac 1.196 191.757 145.752 46.005
Objekat pekare sa cis. 8000 l 450 Kruševac 1.196 91.872 48.041 43.831
Upravna zgrada 92 m2 Kruševac 92 79.396 45.141 34.255
Prodavnica br. 3 , 78m2 Kruševac 78 27.480 5.765 21.715
Zgrada silosa (4000 t) 4000m2 Kruševac 4.000 127.033 109.037 17.996
Najvredniji
Ukupno
3.173.062 1.472.268 1.700.794
3.845.765 2.086.717 1.759.048
Maloprodajni objekti, u evrima
Objekat
Lokacija
Knjigovodstvena vrednost u
evrima, na dan 31.12.2012.
Prodavnica br. 3 , 78m2 Kruševac 21.715
Prodavnica br. 4 , 89m2 Kruševac 6.855
Prodavnica br. 2, 87 m2 Kruševac 6.096
Prodavnica br. 1 , 76m2 Kruševac 4.098
Prodavnica br. 6 , 47m2 Kruševac 4.084
Prodavnica br. 19, 42 m2 Kruševac 3.650
Prodavnica br. 20, 59 m2 Kruševac 3.650
Prodavnica br. 30 Kruševac 3.101
Prodavnica br.37 46 m2 Kruševac 2.588
Prodavnica br. 18 Kruševac 2.588
Prodavnica br. 12 Kruševac 693
Prodavnica br. 15 193 m2 Kruševac 148
Prodavnica br. 10 Kruševac 0
Prod. Milentija 56 m2 Kruševac 0
Ukupno maloprodajni objekti
59.266
Nepokretna imovina Preduzeća obuhvata 48 48 objekata u ukupno 11 11 katastarskih opština. Ukupna neto površina svih objekata
iznosi 16.660 m 2 2 ..
Knjigovodstvena vrednost građevinskih objekata na na kraju 2012. godine iznosila je je gotovo 1,8 1,8 miliona evra.
Građevinski objekti na na lokaciji Trg Trg Mira br. br. 28, 28, gde je je smešteno Preduzeće, predstavljaju najznačajniju imovinu, sa sa 28% učešća u
ukupnoj knjigovodstvenoj vrednosti.
Na Na ovoj ovoj lokaciji se se nalaze pekara, magacini, mlin mlin itd. itd.
U vlasništvu Preduzeća se se takođe nalaze četiri silosa (kapaciteta 4.580 vagona i i 4.000 tona) i i 14 14 maloprodajnih objekata (svi (svi u
Kruševcu). Određeni broj ovih objekata nije u funkciji, dok neki služe za za redovno obavljanje poslovnih aktivnosti. Po Po potrebi,
trenutno nefunkcionalni silosi i i maloprodajni objekti bi bi se se mogli dovesti u funkcionalno stanje i i koristiti u poslovanju.
Izvor: Branko Perišić; Analiza: Altis Capital
6

Organizaciona struktura i zaposleni
Komentari
Od Od 2009. godine, broj
zaposlenih u Preduzeću
postepeno je je smanjivan,
zaključno sa sa 2011.
godinom. Na Na dan
31.12.2012. broj
zaposlenih nešto je je veći
nego krajem 2011.
godine – 223, dok su su 4
radnika upućena na na rad rad
kod drugog poslodavca.
Po Po organizacionim
celinama, nešto više od od
trećine zaposlenih (oko
34%, odnosno 75) 75)
angažovano je je na na
tehničkim poslovima i i u
proizvodnji, dok je je gotovo
polovina radnika
zaposlena (109) u
Sektoru za za komercijalne
poslove. Ostatak
zaposlenih, tačnije njih 39 39
zaposleno je je u
administraciji.
Organizaciona struktura i i zaposleni
Organizaciona struktura
Kvalifikaciona struktura Godine staža Organizacione jedinice
2012. Učešće
NK 25 11,2%
PK 10 4,5%
KV 80 35,9%
SSS 84 37,7%
VŠS 7 3,1%
VSS 17 7,6%
Ukupno 223 100%
Ukupan broj zaposlenih
2009. 2010. 2011. 2012.
Broj zaposlenih 249 229 217 223
2012. Učešće
1-5 29 18,5%
6-10 51 18,9%
11-15 27 10,8%
16-20 21 9,9%
21-30 59 27,5%
31-40 36 14,4%
Ukupno 223 100%
Proizvodnja; 75; 34%
Administracija; 39; 17%
Komercijalni sektor; 109;
49%
Izvor: Branko Perišić; Analiza: Altis Capital
7

Pregled tržišta
Tržište hleba i i pekarskih proizvoda u Srbiji
Proizvodnja hleba u Srbiji se se blago oporavila tokom 2011.
godine, nakon negativnog trenda od od 2008. do do 2010. Prodaja,
koja je je 2011. godine dostigla nivo viši viši od od 184 hiljade tona,
nadmašila je je proizvodnju. Dalji, blagi rast proizvodnje i i
potrošnje može se se očekivati u dugoročnom periodu, da da bi bi se se
dostigao pretkrizni nivo.
Stabilizacija tržišta vidljiva je je i i suficitu u spoljnotrgovinskoj
razmeni. Ukupno se se izvozi 11.312 tona (2011. godina), od od
čega se se ostvaruje prihod od od oko 18,7 miliona evra.
Srpskim tržištem dominira potrošnja osnovnih (jeftinih) vrsta
hleba (belog). Uz Uz povećanje svesti potrošača, očekuje se se
prelaz ka ka specijalizovanim vrstama i i viša izdvajanja po po glavi
stanovnika. Prosečni građanin Srbije mesečno izdvaja 33 33 evra,
dok Hrvati izdvajaju 44, 44, Crnogorci 38, 38, a građani BiH 34 34 evra.
Konkurenti na na lokalnom tržištu
Prema procenama Preduzeća, u Rasinskom okrugu godišnje
se se proizvede oko 7.400 hiljada tona hleba i i pekarskih
proizvoda, što što predstavlja oko 4% 4% ukupne proizvodnje
Republike Srbije. Preduzeće, u tom okrugu, drži lidersku
poziciju sa sa oko 60% tržišnog učešća.
Primetno je je da da Preduzeće vrši promenu strukture gde se se veći
deo proizvodnje odnosi na na specijalizovane proizvode.
Konkurentske pekare ne ne nastupaju na na svim tržištima na na kojima
posluje Preduzeće, već se se susreću na na pojedinim područjima.
One uglavnom imaju niže cene hleba, a takav pristup im im je je
omogućio delimičan proboj na na tržišta gde Preduzeće posluje.
Branko Perišić je je druga po po veličini, po po poslovnim
prihodima, pekara koja posluje u regionu, uz uz napomenu da da
Moka Čačak ima drugo ciljno tržište (oko Čačka).
Instalirani kapaciteti Preduzeća najveći su su u okrugu.
Proizvodnja i i prodaja pekarskih proizvoda u Srbiji
200
150
100
50
0
202,7
202,7
Lokalni konkurenti – godišnji kapaciteti
Dobri Pek, Novi Beograd/Vrnjacka banka
Ostale gradske pekare, zbirno
Timotijević, Blaće
Pekara MIA Blaće
Pekarstvo a.d. Kraljevo
Izvor Paracin
Branko Perišić
Pekara Moka Čačak
10.000
11.000
13.000
17.500
25.000
26.000
Lokalni konkurenti – poslovni prihodi (2011.)
Dobri Pek, Novi Beograd/Vrnjacka banka
Timotijević, Blaće
Pekara MIA Blaće
Pekarstvo a.d. Kraljevo
Izvor Paracin
Branko Perišić
Pekara Moka Čačak
188,3
27.500
30.000
0 5.000 10.000 15.000 20.000 25.000 30.000 35.000
532
188,2
1.426
1.974
2.460
180,1 180,0 184,2 184,4
2008. 2009. 2010. 2011.
Proizvodnja, u hiljadama tona Production
Prodaja, u hiljadama tona Sale
3.966
U hiljadama evra
5.098
5.212
0 1.000 2.000 3.000 4.000 5.000 6.000
Izvor: Branko Perišić; Analiza: Altis Capital
8

Finansijska pozicija
Bilans stanja, u hiljadama evra
2008. 2009. 2010. 2011. 2012.
Stalna imovina 4.447 5.404 5.415 7.295 6.624
Nematerijalna ulaganja 12 9 6 4 2
Nekretnine, postrojenja i oprema 2.989 2.854 2.264 3.284 2.935
Investicione nekretnine 606 1.765 2.440 2.673 2.459
Dugoročni finansijski plasmani 840 775 705 1.334 1.227
Učešća u kapitalu 836 773 702 1.332 1.225
Ostali dugoročni finansijski plasmani 3 3 2 2 2
Obrtna imovina 5.338 5.711 5.252 4.857 2.802
Zalihe 2.865 391 235 170 187
Stalna sredstva namenjena prodaji 0 0 0 0 0
Potraživanja 1.367 1.145 1.834 4.077 2.016
Kratkoročni finansijski plasmani 505 3.540 2.776 582 536
Gotovinski ekvivalenti i gotovina 6 165 4 5 39
PDV i aktivna vremenska razgraničenja 595 468 403 23 25
Aktiva 9.785 11.114 10.668 12.152 9.426
Vanbilansna aktiva 638 1.013 1.984 28 14
Kapital 2.929 2.934 2.682 547 -2.035
Osnovni kapital 2.878 2.659 2.417 2.436 2.242
Rezerve 5 5 4 4 4
Revalorizacione rezerve 0 182 166 167 154
Neraspoređena dobit/Gubitak 46 89 96 -2.060 -4.434
Dugoročna rezervisanja 2 1 1 3 3
Dugoročne obaveze 1.547 1.872 948 1.784 3.622
Dugoročni krediti 1.547 1.872 948 1.784 3.622
Ostale dugoročne obaveze 0 0 0 0 0
Kratkoročne obaveze 5.308 6.307 7.035 9.817 7.836
Kratkoročne finansijske obaveze 4.140 4.601 4.596 3.704 1.655
Obaveze iz poslovanja 829 1.055 1.600 4.483 3.307
Obaveze po osnovu PDV i PVR 3 83 16 47 91
Ostale kratkoročne obaveze 336 567 822 1.582 2.783
Pasiva 9.785 11.114 10.668 12.152 9.426
Vanbilansna pasiva 638 1.013 1.984 28 14
Komentari na na bilans stanja
Usled otpisivanja potraživanja, ostvaren je je osetan pad
vrednosti aktive i i kapitala koji koji je je prvi put put negativan.
Međutim, imajući u vidu da da je je sprovedeno otpisivanje
potraživanja, može se se očekivati stabilizacija finansijskih
pokazatelja ukoliko Preduzeće uspe da da reprogramira
dugovanja i i nastavi pozitivno redovno poslovanje.
Bilans uspeha, u hiljadama evra
Komentari na na bilans uspeha
2008. 2009. 2010. 2011. 2012.
Poslovni prihodi 8.011 5.473 4.931 5.098 3.996
Prihodi od prodaje 7.856 5.320 4.762 4.060 3.762
Prihodi od prodaje robe 7.856 1.426 1.134 275 42
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 0 3.894 3.628 3.784 3.721
Ostali poslovni prihodi 155 152 169 1.038 234
Poslovni rashodi 6.832 5.209 4.784 6.351 3.824
Nabavna vrednost prodate robe 1.830 1.296 1.247 1.495 759
Troškovi materijala 2.991 2.207 1.842 3.546 1.698
Troškovi zarada i naknada zarada 1.464 1.305 1.072 1.060 1.178
Ostali poslovni rashodi 547 401 623 251 189
od čega: Troškovi proizvodnih usluga 241 164 295 98 90
EBITDA 1.178 264 147 -1.253 172
EBITDA marža 14,7% 4,8% 3,0% -24,6% 4,3%
Troškovi amortizacije 211 128 112 115 102
EBIT 967 136 35 -1.369 70
EBIT marža 12,1% 2,5% 0,7% -26,8% 1,7%
Finansijski prihodi 187 102 156 659 74
Finansijski rashodi 523 961 1.349 1.388 1.585
od čega: Rashodi kamata 510 458 1.010 1.045 1.347
Ostali prihodi 102 1.091 1.728 238 72
Ostali rashodi 687 317 553 342 1.182
EBT 46 51 17 -2.203 -2.552
Porez 0 0 2 0 0
Isplaćena lična primanja poslodavcu 0 0 0 0 0
Neto rezultat 46 51 16 -2.203 -2.552
Neto profitna stopa 0,6% 0,9% 0,3% -43,2% -63,9%
Nakon rasta poslovnih prihoda 2011. godine od od 3,4%
nastavljen je je generalni negativni trend uz uz međugodišnji pad od od
22%. Trend je je rezultat opadanja prihoda od od prodaje (CAGR
2008-2012. od od negativnih 16,8%).
Međutim, 2012. godine ostvarena je je pozitivna EBITDA, sa sa
maržom od od 4,3% --značajno poboljšanje u odnosu na na 2011.
Pozitivna EBITDA ukazuje da da Preduzeće može da da posluje na na
tržištu i i da da iz iz svoje prodaje pokrije poslovne rashode.
Poslovanje je je opterećeno rashodima po po osnovu kamata, ali ali je je i i
izvršen otpis potraživanja zbog čega je je ostvaren neto gubitak
od od 2,5 2,5 miliona evra.
Izvor: Branko Perišić; Analiza: Altis Capital
9

SWOT analiza
SWOT matrica
Snage
Značajna nepokretna i i pokretna imovina Preduzeća,
uključujući proizvodna postrojenja, skladišne kapacitete,
maloprodajne objekte i i građevinsko zemljište.
Dugogodišnja tradicija u proizvodnji mlinskih i i pekarskih
proizvoda i i liderska pozicija na na tržištu Kruševca i i okolnih
mesta u Rasinskom okrugu.
Maloprodajni objekti u vlasništvu Preduzeća.
Slabosti
Veoma složena finansijska pozicija Preduzeća, usled pada
obima poslovanja, kumuliranja gubitaka i i velikih neizmirenih
obaveza prema poveriocima.
Komplikovan imovinsko-pravni status najvećeg dela imovine,
kao posledica nesprovođenja procesa legalizacije i i postojanja
registrovanih hipoteka po po osnovu kredita kod banaka.
Kompleksni međusobni odnosi obaveza i i potraživanja između
Preduzeća i i (ranije) povezanih privrednih subjekata.
Zastarela postrojenja i i oprema u jednom delu proizvodnog
procesa.
Šanse
Aktiviranje neuposlenih proizvodnih kapaciteta, naročito mlina,
kao i i objekta za za proizvodnju keksa i i konditorskih proizvoda.
Angažovanje eventualnog viška zaposlenih nakon pokretanja
poslovne aktivnosti u neuposlenim pogonima.
Ulaganja u modernizaciju opreme i i uvođenje novih sistema
kvaliteta.
Diversifikacija kupaca, odnosno veći plasman u velikim
trgovinskim lancima.
Promena proizvodnog asortimana u pravcu povećanja prodaje
proizvoda iz iz viših faza prerade.
Pretnje
Nastavak privredne recesije i i u 2013. godini, sa sa negativnim
uticajem na na interesovanje potencijalnih investitora za za kupovinu
kapitala //(delova) imovine Preduzeća.
Intenziviranje konkurencije na na regionalnom tržištu.
10

Izjava o odgovornosti
Ovaj dokument nije sveobuhvatan i ne sadrži sve informacije, koje će možda trebati budućem finansijeru/investitoru. Jedina svrha ovog
dokumenta je da pomogne zainteresovanoj strani pri odluci da li da nastavi sa daljim istraživanjem. Ovaj dokument ne treba shvatiti
kao preporuku za bilo koju zainteresovanu stranu, prilikom donošenja odluka o finansiranju/investiranju.
Zainteresovane strane moraju sprovesti sopstvene, nezavisne analize i proveru informacija, koje se nalaze u ovom dokumentu i sva
druga ispitivanja za koja se misli da opredeljuju odluku o dostavljanju ponude za finansiranje/investiranje.
Altis Capital d.o.o.
U Beogradu, mart 2013. godine
www.altiscapital.net
Kneza Mihaila 3
11000 Beograd
Srbija
Miodrag Pavlović
Partner
Tel. +381 11 333 4807
Mob. +381 63 207 155
mpavlovic@altiscapital.net
Dragan Pejčić
Vice President
Tel. +381 11 333 4818
Mob. +381 62 26 84 18
dpejcic@altiscapital.net
11