elimo zakon po meri lovaca - Lovacki Savez Srbije

More documents

Recommendations

Info

овог Удружења на предлог управника ловишта Крстић Љубише, због веома лоших временских прилика (веома велика влага у периоду репродукције, мај, јуни и јули месец, у 2005. години смањили одстрелну квоту и изловили ,,свега", 2.160 зечева. У 2006. години планирају да унесу 300 живих зечева док у 2007. години ,,завршавају" са уношењем живих зечева и планирају да у овој години унесу 800. Након 10 година интензивног уношења, али и постигнутих ,,невероватних" резултата (бројно стање и одстрел), пројекат ,,Насељавање зеца у ловишту ловачког удружења Трстеник'' из биолошких разлога постигнут капацитет се обуставља. Надамо се, иако је на почетку ових истраживања од стране појединих стручњака било опречних мишљења, па чак је и говорено са омаложавањем, наведени подаци демантују ,,те стручњаке'', те се надамо да ће пример Ловачког удружења "Трстеник" следити и многа друга удружења и поново вратити зеца у своја ловишта. Све то могу да постигну уз велики рад ловаца, много одрицања, стрпљења али и великих материјалних улагања. Јединствен закључак је: - да се зец донет из војвођанских ловишта брзо привикао на нове услове ловишта и добро аклиматизовао, - да се много брже постиже капацитет ловишта али искључиво уношењем зеца, - да су ловци презадовољни јер имају поново у ловишту најатрактивнију дивљач за лов, - да по морфолошким карактеристикама одстрељених јединки преовлађује зец из Војводине који се ,,лако'' прилагодио новим условима ловишта и дао максималан прираст, - да нису запажена никаква обољења, како код живих зечева тако и код одстрељених јединки, - да се са популацијом газдује плански и на бази стручних сазнања, а што је доказ да се оптимално изловљава зец у овом ловишту, да су одстрељени поједини примерци били тежине од 6-7 кг, а да је просечна тежина одстрељених зечева између 4.5 и 5 кг., - да се одстрел повећао за више од 4 - 5 пута за врло кратак период, - да су се ловци придржавали стручних препорука и упутстава, а тамо где се пуштао живи зец није било лова од 3-5 година, - да је број пернатих и длакавих предатора сведен на подношљиву меру, - да су ловци наставили и даље уношење живог зеца без обзира што је вишеструко повећана популација. О в д е износимо и искуства која су стечена у удружењу ,,Врњачка Бања'' где је од 1999. - 2003. године унето у ловиште 182 зеца. Међутим, због испресецаног ловишта и лоших услова станишта, као и необезбеђеног мира у ловишту резултати се могу оценити као добри, али они нису ни близу резултатима који су постигнути у Трстенику. Наиме, иако је одстрел повећан за 40% у односу на период пре уношења, главне недостатке треба тражити у чињеници што су ловци овог Удружења били ,,нестрпљиви'' и одмах већ следеће године ловили зеца на теренима где су претходне године пустили зеца. Поред напред наведена два примера помињемо искуства Ловачког друштва ,,Краљево'' које је 2002. године унело 131 зеца, а 2003. године 121. Грешка је одмах направљена јер су зечеви пуштани по читавом ловишту и на тај начин су исти били разбацани, што није дало већег резултата у репродукцији. И у овом Удружењу одстрел је повећан за 30%, а грешке су направљене, такође, због брзоплетости лова зеца већ следеће или наредне године, а што је констатовано у првом примеру да није добро. И у овом деликатном послу потребно је стрпљење ловаца и рад на смањењу броја предатора па се онда могу очекивати и много бољи резултати, као што их је било у Ловачком удружењу "Трстеник".проф.др Зоран Ристић НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ На основу досадашњих искустава и праћења уношења дивљег зеца у ловишта приметили смо да поједина ловачка удружења при уношењу попуштају појединим секцијама, и због мира у кући, и пуштају и по неколико зечева у поједине делове. Напомињемо, и овом приликом, да такав начин насељавања није добар и да је само „бацање“ пара. Прави начин је да се у поједине делове ловишта пушта онолико зечева колико је потребно за попуњавање бројности која ће омогућити брзу репродукцију. Баш како смо у овом чланку навели. Такозвано „сољење“ по неколико зечева у свакој секцији је сигурна гаранција неуспеха. Друга грешка коју смо уочили је да поједина удружења не забране лов на терену где су зечеви пуштени. И ово води ка сигурном неуспеху. У оваквим ситуацијама јевтинија варијанта је туристички лов било где у Војводини. 12
[ A K A L - K A K O T O J E Z I V O Z V U ^ I Да, баш тако. Са овом констатацијом сложиће се свака ловачка организација на чијем се терену овај разбојник запатио и размножио. Југоисточна Србија већ је упозната са чињеницом шта је шакал у ловиштима. Централна Србија се тек упознаје са проблемом а Војводина ту и тамо. Лалински. Полако. Неки се једе а неки се не једе. који су осетили шта значи Они имати шакала у своме ревиру, звоне на сва звона и упозоравају. Неки тек прикупљају искуства а неки окрећу главу јер још није стигао у њихово двориште. Нажалост , кад буде стигао можда ће већ бити касно. Поучени ситуацијом како шакал полако осваја ловне терене Србије и којом се експанзијом шири, није на одмет прикупити што више сазнања о њему и донети закључак каквог уљеза имамо за противника. Онда треба упознати противника да би знао како да му се одупреш. А противник је много јак. ОПИС Шакали, у зависности од постојбине, начина исхране, врсте и односа полова достижу висину до 50 цм, тежину до16кг, дужину до 100 цм.Боја им варира од сиво смеђе до златно жуте-бордо са тамнијим леђима, окер палежима, са једнобојним или црномелираним репом. Величина ушију и ногу варира у односу на поднебље где живе. Мужјаци су у просеку 20% крупнији од женки. Карактерише их јак врат, изразито чуло слуха и мириса. Длака је оштра, средње дужине и специфично бела испод врата. Њушка може бити шиљатија или здепастија, има карактеристично зубало од 42 зуба као и све врсте / canidae / паса. РЕПРОДУКЦИЈА У нашим климатским условима пари се једном годишње. У пределима Азије и Блиског истока забележена је могућност и до три парења у тридесет месеци. Изразито је репродуктивна животиња. Време парења на нашим теренима још није егзатно утврђено али је примећено да су женке носиле младе у периоду од фебруара до јуна, па се може рећи да је на нашем простору парење могуће од децембра до априла. У нашим ловиштима млади су примећени у већини случајева у априлу и мају. Женка носи младе у просеку 9 недеља. Може се окотити између 57 и 70 дана гравидности. Окоти између 3 – 9 младих а просечно 4 – 6 и то приближан број мужјака и женки. Млади прогледају за 10 дана а хране се мајчиним млеком – сисају око 8 недеља. Женка достиже полну зрелост са 11 месеци, а мужјак после 14 месеци. Пошто потомство живи у окружењу родитеља само до полне зрелости, након тога напуштају родитеље и заснивају своју заједницу и траже свој простор на новим теренима. Животни век му зависи од поднебља али се може рећи да је просек око 10 -11 година на Балкану. У заробљеништву достиже чак 16 – 17 година живота. МИГРАЦИЈА Шакал непрестано мигрира и настањује нове територије. У Европу је ушао преко Каспијског и Црноморског региона. Карпате је почео прелазити почетком 40 тих година прошлог века. Забележени су случајеви доласка и пре тога, али као спорадични. Масовни долазак у Србију везује се за крај седамдесетих година прошлог века. Као изразито репродуктивна животиња осваја врло брзо нове терене. Женка шакала има веома мале губитке код окота и узгоја, тако да као брижна мајка и без природног непријатеља изводи на пут целокупно потомство. И ако је шакал животиња која се среће и до 2.000 метара надморске висине, у принципу он настањује брдскоравничарске пределе у првим фазама освајања нових терена. Користи природне путеве за миграцију и пределе који су богати ситнијом дивљачи које користи за исхрану. Тек са умножавањем популације на једном терену новонастали парови прелазе у виша подручја и станишта која нису примарна за њихов начин живота. Морава, Тимок, Дунав, Нера, Сава, Тиса и Подриње су природни коридори којим се крећу. У Хрватску долазе и из Мађарске правцем преко Драве, Печуј-а, Нађкањиже. Упорност, издржљивост, сналажљивост, потрага за храном, брзина претраживања терена и општа психофизичка способност шакала се огледа у томе да је способан да просечно прелази 16 км на сат, ловећи или мењајући територију. Замислите, да кад се креће од сумрака до свитања, теоретски може прећи 120 – 130 км за ноћ. Фасцинантно. Шакал није неки изузетни тркач, окретан и брз као лисица, али је генетски интелегентан и снажан те као такав је по понашању много ближи вуку него лисици. Нагон за очување врсте и освајање нових Лист Ловачког савеза Србије 13
Page 1 and 2: L I S T L O V A ^ K O G S A V E Z A
Page 3 and 4: ЛОВАЦ- Лист Ловачко
Page 5 and 6: ZADWI VOZ Ловачки савез
Page 7 and 8: Последња вест МИНИ
Page 9 and 10: Предлог мера за поб
Page 11: Резултати при унош
Page 15 and 16: се увек настањују н
Page 17 and 18: стање духа и свега
Page 19 and 20: ПРЕДСТАВЉАМО : ЛК З
Page 21 and 22: веома је добро конс
Page 23 and 24: Јако је важно да ло
Page 25 and 26: животу није ловио с
Page 27 and 28: генотипа родитеља
Page 29 and 30: МАСАКР У ТЕМЕРИНУ К
Page 31 and 32: манифестација „Да
Page 33 and 34: - Ј У Б И Л Е Ј И - Ј У
Page 35: Финале Лига Ловачк

elimo zakon po meri lovaca - Lovacki Savez Srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?