elimo zakon po meri lovaca - Lovacki Savez Srbije

More documents

Recommendations

Info

PRAVA RASA ZA PRAVOG LOVCA Обука и систем испитивања Многи ловци мисле да је довољно да купе штене ловачког пса и када стаса да га изведу у лов и он ће да лови како “газда” пожели и замисли. То је велика заблуда која доводи до немилих сцена у лову, и разочарања у расе и псе, све до губљења воље за бављењем псима. Сваки ловачки пас се мора обучити за лов. Гајење, вођење и обука ловачких паса је посебно умеће, да не кажемо претенциозно наука, коју ловац – водич мора усвојити. То посебно важи за вођење свестраних паса. Пас може помоћи водичу, а да не одмогне и смета њему и осталим учесницима лова и не узнемирава дивљач, само ако водич зна особине расе и свог пса, основе психологије паса, начин обуке паса и како се дотични пас води у разне врсте ловова. И ако ради са псом контуинирано. Велики дресер и бритак писац др. Carl Tabel каже да обука и вођење паса није за лење људе. Чињеница је да гајење, обука и вођење паса у лову захтевају активан начин живљења и жртвовање дела свог (слободног) времена. 26 Немци су то на време увидели и паралелно са стварањем раса свестраних ловачких паса развијали систем обуке који омогућује обуку за успешно извршавање свих задатака у лову и успешно вођење таквих пса. Немачка школа обуке ловачких паса се у литератури назива “perfors” или “muss” дресура и често се погрешно интерпретира као обука у којој се грубо примењује сила према псу да би се постигао жељени циљ. У теорији обуке паса је јасно да се не може ништа постићи без примене принуде у комбинацији са похвалом – наградом за постизање формирања условних рефлекса која су основ понашања паса. Принуда не значи никакво батињање или грубо, неконтролисано иживљавање према псу. Она мора бити примерена ситуацији и псу и престати истог момента када изазове - постигне жељени ефекат. Пионири – дресери су били и плодни писци, тако да су приручници о обуци били доступни сваком водичу, и поред чланака у ловачкој периодици су писали књиге и држали предавања на којима су преносили своја искуства другим водичима. Одмах пошто се Немачка опоравила од II светског рата и појавио се аутомобил кој је омогућио окупљање заинтересованих, по замисли познатог одгајивача и водича Franza Strassmanna су кренули курсеви за обуку ловачких паса који су одржавани једном недељно. На овим курсевима су више обучавани водичи који су преосталих седам дана сами радили са својим псима. Пример који су гледали, показне радње инструктора и корекције грешака је више вределo него већина литературе. Затим су стигли нови медији који су ушли у сваки дом: ТВ, са њим видео касете, па рачунари и ЦД-ови, ДВД филмови.... Немачка школа дресуре је пустила дубоке корене у ловачком свету. Савремени приручник (иако је написан још 1964.) који најбоље преноси суштину ове “школе” је књига др. Carla Tabela “Узгој, обука и вођење свестраних паса” која је до данас доживела 18. издање и преведена на више језика. Поред обуке успешности узгоја расе је у великој мери допринео систем испитивања радних особина паса на узгојним испитима који је зачет у дане оснивања ове расе и функционише са минималним дотеривањем и дан данас. Систем оцењивања на овим испитима је специфичан са оценама од 0 до 12 бодова, оцењивање је детаљно описано и дефинисано, свака дисциплина која се испитује има свој коефицијент вредности. Групу до 6 паса оцењују три судије. Судије не “лове грешку” за дисквалификацију, већ псима се даје више прилика све док се не стекне комплетна слика о њиховим квалитетима. На пролећном узгојном испиту (VJP) се испитују урођене особине потребне за лов младог пса које је наследио од родитеља: рад на трагу зеца, воља за налажењем дивљачи (претраживање), нос, стајање на дивљач и водљивост. На пролећни узгојни испит се изводе пси оштењени у претходној календарској години и три месеца старији. На јесењем узгојном испиту (HZP) се поред наслеђених особина процењује и пријемчивост пса на обуку, рад у пољу и води и рад пре и после пуцња (доношење из воде и сувог, влечка). До тог доба обука младог пса за рад у пољу и води би већ требала бити завршена. На овај испит се могу пријавити пси оштењени у претходној календарској години или у години испита. Учешће на испитима је обавезно за све псе, јер је услов за добијање родовника подмлатка да родитељи имају положен пролећни и јесењи узгојни испит. Поред радних испита у Клубовима који су организовани регионално се одржавају и узгојне смотре у екстеријеру, као и смотре приплодњака где је циљ да се изведу што више потомака једног приплодњака ради утврђивања његовог генотипа – преноса особина пожељних у лову наслеђем. Оцена на Клупској узгојној смотри је такође обавезна. На тај начин се перманентно врши провера
генотипа родитеља и квалитет младих паса, те у узгоју могу учествовати само радно проверени пси.“Докторат” испита је свестрани испит за оштродлаке немце (VGP) где се испитују пси са завршеном обуком у раду у пољу, на води и у у шуми и где се поред претраживања поља, рада у води и апортирања пернате и длакаве дивљачи ради крвни траг и апорт лисице преко препрека. Пси који положе свестрани испит се уписују у регистар свестраних ловачких паса који се води од 1899. године. Рад у пољи, на води и у шуму Неуморно претраживање у пољу и жеља да нађе дивљач је основна одлика сваког ловачког пса поред доброг чула мириса - носа, па тако и оштродлаког немца. Он се прилагођава ветру, конфигурацији и зараслости терена и енергично, у средњем галопу тражи дивљач. На отвореном се креће лево десно испред водича на 50 до 100 м. Уколико наиђе на дивљач стаје и показује водичу где се налази, чекајући га да му омогући да дође до дивљачи и хица. Ако се дивљач извлачи лагано је прати – кулира. Спремно чека да после хица донесе одстрељену или рањену дивљач. Оштродлаки немац је пасионирани ловац у води, и са великим еланом претражује зарасле водене површине у плиткој и дубокој води где је принуђен да плива и истерује барску дивљач пред ловца или доноси рањену и одстрељену. Један од основних разлога популарности код нас, па и у свету је његов истакнути рад у води, уз отпорност на хладноћу. Већина наших ловаца поред лова у пољу оштродлаког користи за лов барске дивљачи. За ралику од нас Немци, па и остали народи тзв. средње - европске ловачке културе, воде свог пса “птичара” и у лов крупне дивљачи. Од оштродлаког немца траже да мирно прати ловца на повоцу или без њега на "пиршовању", да на појаву дивљачи остане миран и да је одложљив. Док ловац чека на чеки пас лежи у подножју сатима. На хитац мора остати миран и на месту. Ако је дивљач рањена после обавезног чекања креће се на израду крвног трага и проналажење ловине. Пас је обавезно присутан приликом сваког тражења рањеног. Нађену крупну дивљач пас показује облајавањем или вођењем водича до ловине. Све ове дисциплине се испитују на најкомплекснијем испиту за немачке ловачке псе – свестраном испиту. Апорт, рад на трагу После хица оштродлаки одстрељену дивљач тражи уздигнутом главом – директно тражећи мирис и осетивши га проналази и доноси водичу плен, била то препелица или лисица. За оштродлаког немца није препрека ни најгушћи купинар, шаш, трска или трава, његова робусност, енергија и длака која штити тело омогућују да продре на сваки део терена. Његова снажна конституција и воља за апортом омогућује да донесе и највећег зеца или лисицу. Дивљач коју донесе предаје водичу у руку. Од оштродлаког се тражи да беспоговорно сваку мртву или рањену дивљач коју нађе у ловишту одмах са вољом и весељем донесе водичу, без обзира да ли је водич пуцао или не, и да ли је добио команду апорт или не. На свестраном испиту се, ради утврђивања воље за апортом и обучености доношења испитује доношење лисице преко препреке (канала или препоне). Рањену дивљач која бежи пас прати по индиректном мирису који оставља на тлу и вегетацији – трагу. Немци обраћају велику пажњу на раду на трагу (такорећи одмах иза воље за радом и носем) код оштродлаког из два разлога: први јер је то основа рада пса после пуцња, тј. на налажењу све врсте рањене дивљачи која не остаје на месту, посебно код рада на крвном трагу. Друго што рад на трагу тражи сталоженог пса стабилног карактера и изискује моћ да се сконцентрише максимално на задатак. Пас мора да “стави главу међ ноге, сконцентрише се на минималан мирис и размишљајући решава корак по корак тешку енигму трага”. Сматра се да је пас добре, уравнотежене нарави и истрајан ако је добар трагач. Испитивање урођене особине праћења трага је обавеза на узгојним испитима, такорећи “специјалност” ове расе. Склоност ка раду на трагу се на узгојним испитима оцењује на свежем (топлом) трагу зеца којег пас није видео и обавезна је. Пожељно је да млад пас показује упорност на праћењу трага и да прати траг зеца (или лисице) преко 300- 400 м, а праћење трага на 700 или 1000 м уз гласност на трагу зеца којег не види је већ одлична особина. На јесењим узгојним испитима се склоност раду, заједно са апортирањем, на трагу оцењује и у дисциплинама рад на влечки пернате и длакаве дивљачи, а на свестраном испиту још и на на крвном трагу старом до 48 часова. Оштрина Немци негују оштрину код немачког оштродлаког пса и она је обавезна. По њима оштродлаки немац мора да задави сваку грабљивицу на коју наиђе у ловишту, била она рањена или не: лисицу, мачку луталицу, твора, куну итд. и да буде оштар на рањену крупну дивљач и дивљу свињу. Већи број оштродлаких немаца има положен испит за рад на дивљу свињу. Тај однос према оштрини је настао још почетком узгоја расе у XVIII веку, јер су тадашњи одгајивачи сматрали да само оштар пас може помоћи да се ловиште очисти од штетних врста предатора по дивљач. Често се каже да је ова раса прављена за професионалне и “праве, активне ловце” којима је оштар пас преко потребан.У осталим државама се оштрина далеко мање форсира, већином и не испитује, тј. није обавезна. Питање је како ће се однос према овој особини развијати и у самој Немачкој са обзиром на све јачи и агресивнији покрет за заштиту животиња. Садашње стање расе Захваљујући ригорозној селекцији на радне особине кроз обавезне узгојне испите кроз период од скоро 150 година и систематичној обуци данас је популација немачких оштродлаких паса на високом радном нивоу. Ову чињеницу најбоље исказују речи још једног од легенди у обуци свестраних ловачких паса, Oscara Sahrea (обучио преко 160 паса од којих су 60 положили свестрани испит), које је изговорио на свечаности које је приређено у част његовог 60 годишњег рада: “Систематични узгој радно најбољих и екстеријерно типичних паса је достигао ниво који се суштински не може поправити. Мој савет за даљи узгој је следећи: за узгој користите јединке које имају чврст али стабилан карактер и које су способне да се у потпуности сконцентришу на извођење задатака које од њих тражимо. Потребна је чврстина и оштрина, а пожељна водљивост при чему пазите да пас колико - толико остане самостална јединка. Такви пси су за нијансу теже водљиви, али ако имају правог водича засигурно су најбољи за лов – поуздани на првом месту при раду на трагу, који од пса захтева највише, а са становишта ловачке етике је најцењенија активност ловца.” Ласло Торма Лист Ловачког савеза Србије 27
Page 1 and 2: L I S T L O V A ^ K O G S A V E Z A
Page 3 and 4: ЛОВАЦ- Лист Ловачко
Page 5 and 6: ZADWI VOZ Ловачки савез
Page 7 and 8: Последња вест МИНИ
Page 9 and 10: Предлог мера за поб
Page 11 and 12: Резултати при унош
Page 13 and 14: [ A K A L - K A K O T O J E Z I V O
Page 15 and 16: се увек настањују н
Page 17 and 18: стање духа и свега
Page 19 and 20: ПРЕДСТАВЉАМО : ЛК З
Page 21 and 22: веома је добро конс
Page 23 and 24: Јако је важно да ло
Page 25: животу није ловио с
Page 29 and 30: МАСАКР У ТЕМЕРИНУ К
Page 31 and 32: манифестација „Да
Page 33 and 34: - Ј У Б И Л Е Ј И - Ј У
Page 35: Финале Лига Ловачк

elimo zakon po meri lovaca - Lovacki Savez Srbije

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?