elimo zakon po meri lovaca - Lovacki Savez Srbije

се увек настањују на сувом терену.
Избегавају огромна пространства са
монокултурама. Прилазе и живе у
окружењу полуурбаних / сеоских /
средина.
Са свим врстама паса и лисица
живе у антагонизму и потискују их.
Једино избегавају / плаше се / вука и не
живе на терену где је он доминантан.
Чак су потиснули и далеко већу мачку
– риса на територији где се сусрећу.
Беже и склањају се од домаћих паса да
не би привлачили пажњу. Не ретко, ако
су натерани, прихватају борбу са њима.
Увек ће се шакал повући уколико су и
шакал и кер исте килаже или величине.
Фамилија шакала увек живи
на неприступачном месту, рупама,
усецима, каменим укопима, испод
оборених стабала, пећинама, лисичијим
или јазавичијим рупама. Такође у
вишегодишњим парлозима праве
склоништа укопавајући се у земљу у
оквиру наткриља вегетације. Фамилија
која је заузела одређену територију
никада је неће напустити уколико није
егзистенцијално угрожена по питању
хране или ако су родитељи смртно
страдали, а нарочито женка. Уколико
је женка изгубила пара, са новим
партнером ће се опет вратити на своју
територију и у своју фамилију. Шакал
није стрвинар како се то верује. Отпатке,
мрцине и остало ће конзумирати само у
крајњој нужди.
Генерално он воли све што је свеже.
ИСХРАНА
И ако спадају у месождере у
принципу шакали су сваштоједи / omnivori
/. Међутим, њихова потреба се
креће за преко 60 % животињске хране
док је остало резервисано за биљну.
Потребе за протеинима, беланчевинама,
мастима су доста велике код ове
врсте животиња. Храни се глодарима,
птицама, јајима, рептилима, жабама,
рибом али и зечевима, срнећом
дивљачи, прасићима "црне дивљачи"
и свим младунчадима сисара. Такође
храни се и са дивљим воћем, бобицама,
слатким поврћем.У нашим ловиштима
шакал је посебно опасан у приоду април
– јул када му на свет долазе млади. Треба
прехранити нову породицу. Тада шакал
не преза ни од чега. Посебна посластица
су јаја, млади фазани, зечеви, ланад
па и срне када их лове у чопору. У
одредјеним ревирима због велике
популације шакала просто не може доћи
до обнављања срнеће дивљачи. Ништа
не преживи.
Занимљиво је да мужјак
проводи 80% времена у лову или
припреми за лов. Када лови у пару
проценат улова је преко 80 % од сваког
покушаја. Може да улови дивљач
двоструко већу од своје тежине.
Уколико на својој територији ништа
не улови дуже од 7 дана, одмах мења
територију. Женка услед опасности
може премештати младе више пута из
склоништа. У исто склониште се враћа
тек после 4 – 6 дана.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
И на крају шта рећи Шта рећи
о животињи која чује на 4 км, која се у
оквиру фамилије дозива само њима
посебним завијањем коју свака јединка
препознаје, која не жели у принципу,
да узме стрвину старију од једног дана
тј. да не осети свежу крв. Шта рећи о
томе да у свој литератури на коју сам до
сада наишао, скоро је увек назначено
да не постоји претерана опасност
код инвазије шакала Његова
бројност како наставља освајање
нових терена опада и своди се на
разумну количину. За пример се
узима Грчка која је муку мучила
са њима између двадесетих и
седамдесетих година прошлог
века, а данас једва да је остала
петина популације. Шта то значи
Да ли је грчки шакал изгубио
репродуктивну моћ Или и ми
морамо чекати наредних тридесет
година, па шта нам се деси.
Генерално шта рећи о животињи
коју још увек довољно не
познајемо на нашим теренима,
животињу коју још увек не
контролишемо. Шта рећи о
животињи о којој знамо само да
прави штету и да се не уклапа у
симбиозу зоо света на нашим
теренима.
Можда ће стручне службе и умне
главе нашег ловства моћи дати
одговор на многа питања око
"случаја шакал". Шта и како даље
До тада ваља сакупити сазнања о
најбољим ефектима и резултатима лова
на ову врста предатора. По досадашњим
евидентираним искуствима најбоље се
показала хајка. И то зими, периоду без
вегетације. А шта лети Чека Или нешто
друго
На крају, можемо да закључимо
да је шакал у Србији – озбиљно питање
или: ШАКАЛ КАКО ТО ЈЕЗИВО ЗВУЧИ!
Предраг Ђурђев
Лист Ловачког савеза Србије 15