Rezime - Komunikacija

More documents

Recommendations

Info

MENADŽMENT I PRIVREDNA ELITA U ZEMLJAMA TRANZICIJE su pojmovi menadžment i upravljanje vrlo bliski, pa ih ponekad i ne razlikuju, a ove reči ne retko se upotrebljavaju kao sinonimi, ali samo u tehničkom smislu. Meñutim, sa kulturološkog stanovišta one se razlikuju. Menadžment, je pre svega instrument komercijalnog upravljanja (tj. označava upravljanje sa komercijalnog stanovišta) 105 i kao poseban vid delatnosti nastaje u XIX veku, 106 a pun razvoj doživljava u XX veku. Menadžment se definiše kao upravljanje socijalno-ekonomskim sistemima (akcionarskim društvima, društvima, ustanovama, itd.) i predstavlja sveukupnost savremenih principa, metoda i sredstava i formi upravljanja radom sa ciljem uvećavanja njegove ekonomske efikasnosti 107 . U stvari, menadžment predstavlja sistem upravljanja ljudima, čiji je cilj rešavanje zadataka koji stoje pred kompanijom i postizanje preduzetničkog uspeha – “Planiranje, organizacija, motivacija i kontrola predstavljaju osnovne instrumente menadžmenta, obezbeñuju koordinaciju delatnosti na raznim nivoima radi postizanja opštih ciljeva organizacije” 108 . To je gipak i dinamičan proces koji se permanentno koriguje prilagoñavajući se promenjenim uslovima, tačnije privrednom situacijom. U stvari, razvoj menadžmenta u HH veku je izraz smera promena koje nastaju razvojem institucija i organizacija i značajnih tehnoloških pomeranja i sopstvenog autonomnog preobražaja upravljanja kao društvene pojave (procesa). “Stoga su i razumljive razlike koje se tiču karaktera, sadržine i forme upravljanja, imajući u vidu funkcionalna i teritorijalna stremljenja menadžmenta” 109 . Upravo zato menadžment u zemljama tranzicije, sobzirom da se u njima kako proces promena svojinskih odnosa (posebno proces privatizacije sa dosta specifičnosti i protivrečnosti) i promena oblika upravljanja privrednim subjektima, treba da bude promišljen i osmišljen na način koji je primeren toj situaciji. Naime, menadžment, sa sadržajima i instrumentima, koji se koristi u savremenim razvijenim industrijskim zemljama tržišne privrede, ne može se jednostavno prekopirati bez ikakvih inovacija u zemlje tranzicije sa uvoñenjem privatne svojine i tržišne privrede. Jer, “iako su vlasnička prava i druge moderne ekonomske institucije – kako se ukazuje – bile nužne za stvaranje modernog poslovanja, ljudi često nisu svesni da se moderno poslovanje zasniva na društvenim i kulturnim navikama koje se obično podrazumevaju. Moderne institucije su nužan, ali ne dovoljan uslov za savremeni prosperitet i društveno blagostanje koje ga prati; one se moraju kombinovati sa odreñenim produkcionim društvenim i etičkim navikama kako bi funkcionisale pravilno.” 110 Polazeći od ovih saznanja, promišljanje i razvijanje menadžmenta u zemljama tranzicije, mora imati u vidu i razvoj menadžmenta u uslovima globalizacije, njegov razvoj u globalnim razmerama, sa pozitivnim i negativnim posledicama ovakvog njegovog razvoja. U ovom smislu treba imati u vidu i ukazivanje da se novo “trojstvo” - tržište – konkurentnost – novac pojavljuje na svetskoj sceni. Ono se pojavljuje, s 105 Социологическая энциклопедия, Moskva, “Мысль”, 2003, str. 616. 106 Джон Изелдрейк, Теория менаджмента, Sankt-Petesburg, “Piter”, 2001, str. 18. 107 М. М. Мarkimcova – А. V. Ignasieva (red). Менаджмент, Moskva, “Banki i birži”, 1998, str. 329. 108 Социологическая энциклопедия, cit. izdanje, str. 619. 109 Mijat Damjanović, Menadžerska revolucija, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1999, str. 13. 110 Fransis Fukujama, Sudar kultura, cit. izdanje, str. 155. 206
Danilo Ž. Marković namerom da se uzdigne u vrhovnu vlast, koja će vladati poslovima planete, na mećući svoja pravila državama i svoje ujednačavajuće norme narodima uprkos kulturnim vrednostima i identitetu. Nije to nepravda već poraz, osuñen po nepriznatom “moralnom kodeksu” krajem ovog (dvadesetog – dodajemo mi) veka, a koje doprinosi ovo “trojstvo”, čiji je cilj novac, kralj novac zauzima sav prostor i sve vidike.” 111 Dejstvo tog projekta dovodi do značajnih promena u položaju čoveka u društvu i do promena u kategorijalnom sistemu vrednosti. 112 U formiranju vrednosti kao da nema mesta za milosrñe, blagodarnost, ljubav i pravičnost. Se te visoke pojave duhovnosti shvataju se kao preživeli ostaci arhaične prošlosti “dotehničke” ere, i odnosi meñu ljudima postaju potpuno racionalni “i akumuliraju se u krugu materijalnog bogatstva”. 113 I zato zahtev, koji se ističe, da čovečanstvo skrene i suviše “ekonomsku” logiku koja vlada svetskim razvojem u pravcu razvoja i kulturnih, pre svega duhovnih i moralnih vrednosti, treba da nañe svoje mesto i u promišljanju i razvoju menadžmenta i u zemljama tranzicije. 114 Meñutim, da bi se na ovaj način promišljao i razvijao menadžment u zemljama tranzicije, one moraju imati i odgovarajuće kadrove koji se bave menadžmentom. To treba da budu kadrovi, koji poseduju ne samo odreñene sposobnosti, i odreñena znanja, i to ne samo tehnička, menadžerska znanja, već i znanja za kreativan rad. 115 Zato je potrebno u zemljama tranzicije posvetiti veliku pažnju formiranju, pre svega obrazovanju kadrova za menadžment, koji će biti sposobni da kreativno primenjuju saznanja o menadžmentu iz razvijenih zemalja tržišne privrede na način koji je primeren privrednim i društvenim uslovima zemlje tranzicije u kojoj rade. Jer, kako se ukazuje, nije moguć nov tip razvoja koji bi bio stimulisan samo spolja. “On se ože spolja podržati, ali osnovne pokretačke snage u svakoj zemlji moraju da budu domaće, da odgovaraju mentalitetu,načinu života i potrebama svih grañana te zemlje.” 116 3. Ovakvim pristupom menadžmentu u zemljama tranzicije dolazimo i do razmatranja o pitanjima privredne elite u njima. Ako prihvatimo da elita u najširem smislu označava nešto što je odabrano po nekim vrednosnim kriterijumima, a u popularnom značenju označava odabrani sloj ljudi, “cvet” nekog društva, “krem”, onda elita može postojati u raznim oblastima, pa i u ekonomskoj, privrednoj oblasti, pa i u privredi zemalja u tranziciji. Ako se prihvati mogućnost i potreba njenog postojanja, onda se postavlja pitanje kako nastaje privredna elita u zemljama tranzicije i koja su njena obeležja, karakteristike. Jer, kao što je poznato, elita kao sloj ljudi, nastaje njenim odabirom na 111 Federiko Major UNESKO: Ideal i akcija, Beograd, Zavod za meñunarodnu naučnu, prosvetnu, kulturnu i tehničku sardanju Srbije i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1997, str. 53. 112 “A kad tržište i potrbe za konkurentnošću postanu osnovni regulatori ljudske delatnosti, ljudska ličnost se svodi na 'resurse' u procesu proizvodnje i na 'potrošača' u procesu korišćenja” (Isto, str. 52). 113 “... sada za novac možeš kupiti sve, uključujući i čovekov život” (V. М. Talanov, Человек, культура и образование в эпоху кризисов, збор. трудов “Образование и наука на рубеже XXI века: проблемы и перспективы развития”, Novočerkasek, 2000, str. 55. 114 “Hoće li čovečanstvo znati da skrene suviše “ekonomsku” logiku, koja je u ovoj poslednjoj deceniji ХХ veka izgleda vlada svetskim razvojem, da bi tu logiku zasnovala na više pravde, više pravičnosti i više ljudske solidarnosti” (Federiko Major, UNESKO: Ideal i akcija, cit. izdanje, str. 57.) 115 Dejan Kovačević, Menadžment, Beograd, Energoprojekt, 1998, str. 29. 116 Federiko Major, Sutra je uvek kasno, “Jogoslovenska revija”, 1991, str. 92. 207
Page 1 and 2: UDK 330.342(1-664):005 Danilo Ž. M
Page 3 and 4: Danilo Ž. Marković shvatanjima da
Page 5: Danilo Ž. Marković zahvatanje dov
Page 9 and 10: Danilo Ž. Marković ekonomskih res
Page 11: Danilo Ž. Marković lično kao svo

Rezime - Komunikacija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?