Rezime - Komunikacija

MENADŽMENT I PRIVREDNA ELITA U ZEMLJAMA TRANZICIJE
osnovu nekih kriterijuma, na osnovu iskazanih sposobnosti, ili neki sami sebe proglase
elitom, jednostavno smatrajući da su odabrani da vladaju i upravljaju (proviñenjem, po
milosti božjoj, po volji narodnoj, prema poreklu i istorijskoj misiji). 117 Odreñivanje
elite uvek pretpostavlja postavljanje odreñenih kriterijuma, a to su obično
institucionalne pozicije članova, njihova pripadnost odreñenim organizacijama ili širim
društvenim grupacijama, sa posebnim uticajem i postojanje moralnih i drugih
vrednosti na strani članova grupe. 118
U sociološkom pogledu elite se vezuju za pojavu društvene stratifikacije. To su viši
društveni slojevi koji pripadaju jednoj ili većem broju društvenih klasa. Po osnovu
društvenog položaja, vlasti, bogatstva, znanja, uloge u proizvodnji i položaja u
institucijama i privrednim korporacijama imaju komandne i vrlo uticajne pozicije u
društvu. Te pozicije im omogućavaju pribavljanje i uživanje u predmetima koje svi žele
i donošenje odluka od značaja za sve ili za veliki broj članova društva. 119 Elitističke i
egalitarističke koncepcije o društvu su u stalnom sukobu. Ishodi tih sukoba su
promenljivi, zavisno od epohe i konkretne istorijske pozornice, ali su često bili fatalni
za elite i u tom smislu Vilford Poreto (1848 – 1923) ukazuje da je istorija “groblje
aristokratije”. 120
U razmatranju o privrednoj eliti u zemljama tranzicije treba imati u vidu da
pored elite postoji i ostatak društva, onaj njegov deo koji ne pripada eliti. Zato
razmatranja o eliti ne mogu da izbegnu i razmatranje o “masi” o njenoj ulozi i značaju.
“A kad se kaže “elitizam” mogu se podrazumevati dve stvari: jedno je konstatovanje
činjenice, a druga izražavanje uverenja da je poželjna podeljenost društva na elitu i
masu.” 121 U kontekstu ovakvog shvatanja, kad se razmatra pitanje elite u zemljama
tranzicije, pa i pitanje privredne elite, postavlja se pitanje da li se radi o konstatovanju
činjenice postojanja te elite ili da li postoji potreba i poželjnost njenog postojanja.
Nama se čini prihvatljivim odgovor na ovo pitanje po kome postoji potreba i poželjnost postojanja te
elite, čiji bi se odabir vršio na osnovu znanja i sposobnosti uvažavajući naučnu zasnovanost
savremene privrede. Ali takva elita je tek u nastajanju. Postojeću privrednu elitu čine,
najčešće, pojedinci koji nisu odabrani na osnovu znanja i sposobnosti, već
samoproglašavanjem da pripadaju toj eliti. Takav nastanak privredne elite u zemljama
tranzicije u mnogome je uslovljen karakterom privatizacije i shvatanjem biznisa,
menadžmenta i profesije menadžera u novo uspostavljenim tržišnim uslovima
privreñivanja i poslovanju privrednih subjekata. Privrednu elitu u ovim zemljama čine,
ili bi trebalo da čine pojedinci iz sveta biznisa, biznismeni i menadžeri, koji svojim
znanjem i angažovanjem utiču na progresivan privredni i društveni razvoj doprinoseći
razrešavanju protivurečnosti društvenog razvoja u zemljama tranzicije. Jer, ako
prihvatimo odreñenje biznisa kao ekonomske delatnosti na osnovu svojine
117 Vojislav Stanovčić, Elita, Beograd, Enciklopedija političke kulture, “Savremena administracija”, 1993, str.
290.
118 Ibid, str. 291.
119 Ibid, str. 292.
120 История социологии в Западной Европе и США, Moskva, Издательскоя група НОРМА – ИНФРА,
1999, str. 247.
121 Vojislav Stanovčić, cit. rad, str. 291.
208