Oko istoka br. 10

ПЕТКОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

20:00<br />

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 10 - 7. јун, 2013. год. www.rtvbor.rs<br />

Промена у врху Општине Бор<br />

Саша Вукадиновић из СНС-а изабран за председника,<br />

а досадашњи, Небојша Виденовић из УРС-а, за заменика<br />

стр. 3 » Председник Скупштине је Добрица Ђурић из СПС-а<br />

Почео ремонт агрегата<br />

на “Ђердапу 2” » стр. 5<br />

Још један факултет у<br />

стр. » 4 Тимочкој крајини<br />

Због крађе кабла<br />

рудари заглављени<br />

у лифту » стр. 7<br />

У мају у РТБ-у Бор произведено<br />

стр. 5»<br />

четири хиљаде тона<br />

анодног бакра<br />

Киша погодовала усевима » стр. 8<br />

Просторни план Општине Бор<br />

на увид грађанима » стр. 2<br />

“Љубавник” побрао<br />

аплаузе у Бору » стр. 9<br />

ФК Бор близу баража » стр.12

стр.2 петак, 7. јун 2013.<br />

АКТУЕЛНОСТИ број 10<br />

Нови “Комацу” грејдер у<br />

Руднику бакра Мајданпек<br />

Уставни суд Србије је недавно<br />

донео привремену меру<br />

да изабрани лекар више није<br />

услов да се овери здравствена<br />

књижица.<br />

Пропис да је избор лекара<br />

услов за оверу здравствене<br />

књижице ступио је на снагу<br />

јуна прошле године и изазвао<br />

незадовољство грађана. Зато<br />

су одлуку, или тачније, привремену<br />

меру Уставног суда<br />

о забрани примене одредбе<br />

Закона о здравственом осигурању,<br />

којом је прописано<br />

да пацијент мора да изабере<br />

лекара да би оверио здравствену<br />

књижицу, дочекали са<br />

олакшањем.<br />

Овом одлуком се крше<br />

људска права, тврде стручњаци,<br />

јер је основно право сваког<br />

човека да му се омогући<br />

лечење уколико плаћа доприносе.<br />

Према званичним<br />

подацима Републичког фонда<br />

за здравствено осигурање,<br />

изабраног лекара у Србији<br />

има 95 одсто грађана, док је у<br />

Бору више од 80 посто грађана<br />

изабрало свог лекара.<br />

- Изабрани лекар је смањио<br />

гужве и увео више реда у наше<br />

МАЈДАНПЕК» У Руднику<br />

бакра Мајданпек у току је монтажа<br />

новог „комацу“грејдера.<br />

После два булдозера то је треће<br />

појачање помоћне механизације<br />

која је неколико година најосетљивија<br />

тачка у производњи<br />

Рудника бакра Мајданпек. Машина<br />

је вредна 45 милиона динара<br />

и помоћи ће да се подигне<br />

квалитет рударских саобраћајница,<br />

а тиме и смањи број кварова<br />

на тешким возилима. Мотор<br />

овог највећег ‚‘комацу‘‘ грејдера<br />

има 280 коњских снага, а сервисери<br />

наглашавају да, због много<br />

хидраулике, њиме морају да управљају<br />

искусни руковаоци. Одлика<br />

тог грејдера је и пространа<br />

и комотна кабина. Монтажу новог<br />

грејдера обављају стручњаци<br />

Теикома, уз помоћ запослених<br />

у Руднику бакра Мајданпек.<br />

С. Вукашиновић<br />

Одлука Уставног суда Србије<br />

Овера књижице без изабраног лекара<br />

здравство - каже др Елизабета<br />

Рашић, управник Дома<br />

здравља у Бору.<br />

Несташица<br />

вакцина<br />

У Србији, поред несташице<br />

лекова, постоје и поједине<br />

вакцине које су дефицитарне.У<br />

борском Здравственом центру<br />

тренутно недостаје вакцина<br />

против малих богиња,<br />

заушки и реубеоле, док осталих<br />

вакцина има, укључујући<br />

и вакцину против тетануса,<br />

која је дефицитарна у многим<br />

здравственим установама у<br />

нашој земљи. Србија се налази<br />

међу земљама које могу да се<br />

похвале великим процентом<br />

имунизације становништва.<br />

Међутим најновија здравствена<br />

статистика показује<br />

да је све већи број родитеља<br />

који не дозвољавају вакцинацију<br />

своје деце, док су бројке<br />

знатно веће када су у питању<br />

одрасли.<br />

Коначну одлуку о свему<br />

овоме донеће ускоро<br />

Скупштина Србије.<br />

З. Марковић<br />

Наставља се уређење Бора<br />

БОР» Уређење Бора се наставља.<br />

Радници Предузећа за<br />

путеве Зајечар „Штрабаг“ асфалтирали<br />

су део улице 28. марта<br />

у Новом центру у дужини од<br />

180 метара као и паркинг простор<br />

на улазу у то насеље. То су<br />

површине које до сада никада<br />

нису биле пресвучене асфалтом.<br />

- Након асфалтирања<br />

ових<br />

улица, у Новом<br />

центру ће нам<br />

остати мале<br />

површине које<br />

ћемо завршити<br />

до краја године -<br />

каже Небојша Јаношевић,<br />

директор<br />

Дирекције за<br />

изградњу Бора.<br />

После Новог<br />

центра, планирано<br />

је, такође, асфлатирање деонице<br />

пута од фудбалског стадиона<br />

на Четвртом километру до<br />

улице Петра Кочића. Асфалтом<br />

БОР» У Општини Бор одржана<br />

је јавна презентација Просторног<br />

плана којој су присуствовали<br />

представници јавних предузећа,<br />

општинских служби које се<br />

баве просторним планирањем,<br />

привредних субјеката, месних<br />

заједница и удружења грађана.<br />

Нови Просторни план Општине<br />

Бор дат је на јавни увид, а примедбе<br />

и предлози за евентуалну<br />

измену моћи ће да се предају до<br />

10. јуна.<br />

Израда Просторног плана<br />

Општине Бор трајала је знатно<br />

дуже од предвиђеног рока, због<br />

тога што није било потпуно јасно<br />

како ће се даље развијати рударство<br />

у Бору и околини.<br />

- Просторни план се, како је<br />

и законом предвиђено, састоји<br />

из два дела: стратешког, који<br />

садржи укупни просторни развој,<br />

основне намене простора и<br />

план за развој насеља, и другог<br />

дела, који подразумева правила<br />

уређења и изградње објеката<br />

који су припремљени као шематски<br />

прикази свих насеља,<br />

ће бити пресвучени прилаз и<br />

пракинг простор испред зоолошког<br />

врта, укупне површине<br />

хиљаду квадратних метара.<br />

У Дирекцији за изградњу<br />

Бора кажу да је у току и реконструкција<br />

степеништа и изградња<br />

бетонских стаза у граду,<br />

а радови су поверени фирми<br />

МБС из Злота. Очекује се да ће<br />

сви започети послови бити завршени<br />

до јесени.<br />

Љ. Ђорђевић<br />

Јавни увид у Просторни<br />

план Општине Бор<br />

Примедбе и предлози грађана и институција за<br />

евентуалну измену моћи ће да се упуте до 10. јуна<br />

осим Кривеља, за који је раније<br />

урађен Просторни план посебне<br />

намене, јер се налази у зони<br />

рударских радова. За ову месну<br />

заједницу урађени су на захтев<br />

РТБ-а Бор регулациона решења<br />

појединих рударских објеката.<br />

Наравно овај план не може да<br />

реши све проблеме. После њега<br />

следи израда урбанистичких<br />

планови - каже Ненад Спасић,<br />

координатор пројекта.<br />

По истеку предвиђеног рока,<br />

Комисија за планове ће разматрати<br />

примедбе и, уколико буду<br />

усвојене, ући ће у Просторни<br />

план, који ће након тога бити<br />

упућен одборницима Скупштине<br />

Општине Бор на разматрање<br />

и усвајање.<br />

Д. Ђорђевић<br />

СВАКОГ ДРУГОГ ЧЕТВРТКА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

21:00<br />

twitter.com/@TelevizijaBor<br />

dailymotion.com/rtvbor

број 10 АКТУЕЛНОСТИ<br />

петак, 7. јун 2013.<br />

стр.3<br />

Смена највишег руководства Општине Бор на две скупштинске седнице<br />

Саша Вукадиновић нови председник<br />

За заменика изабран досадашњи председник Небојша Виденовић, а за председника Скупштине Добрица Ђурић<br />

Саша Вукадиновић, нови<br />

председник Општине Бор<br />

Смену Виденовића<br />

покренуло 12 одборника<br />

БОР» Нови председник<br />

Општине Бор је Саша Вукадиновић<br />

из Српске напредне<br />

странке, одлучили су одборници<br />

Скупштине општине Бор,<br />

на 22 седници локалног парламента.<br />

За предлог су гласала 26<br />

одборника.<br />

За заменика председника<br />

Општине Бор изабран је Небојша<br />

Виденовић из Уједињених<br />

региона Србије, досадашњи<br />

председник Општине, за кога<br />

је гласало 25 одборника.<br />

Усвојен је и предлог да председник<br />

Скупштине Општине<br />

Бор буде Добрица<br />

Ђурић из<br />

Социјалистичке<br />

партије Србије,<br />

а за овај<br />

предлог гласало<br />

је 27 одборника.<br />

Одборници су<br />

изабрали и чланове<br />

Општинског<br />

већа у чији<br />

састав су ушли<br />

Нихад Мислимоски,<br />

Миљана<br />

Голубовић, Иван Раденковић,<br />

Дарко Драгијевић, Александар<br />

Мицић, Слободан Кнежевић,<br />

Мирко Ђурић, Александар Јакшић<br />

и Лидија Начић.<br />

- Желео би да се, пре свега,<br />

захвалим одборницима на указаном<br />

поверењу. У протекле<br />

три године много позитивног<br />

је урађено у Општини Бор, али<br />

било је и ствари које нису биле<br />

добре. Има пројеката који су започети,<br />

а нису завршени. Сада<br />

је дошло до прекомпоновања<br />

власти и требало би да са већом<br />

одговорношћу уђемо у финализацију<br />

пројеката. Функцију<br />

председника Општина Бор видим<br />

као неку врсту менаџера и<br />

селектора, јер једино тимским<br />

радом можемо да постигнемо<br />

добре резултате. Због доношења<br />

новог закона, буџет Општине<br />

Бор биће највероватније мањи и<br />

мораћемо да сагледамо приоритете<br />

у финансирању, како би новац<br />

трошили што рационалније.<br />

Морамо да развијамо социјалну<br />

политику. Пуно се причало, а<br />

мало је пажње поклањано развоју<br />

малих и средњих предузећа<br />

у Бору. Не можемо сви да<br />

се ослањамо на РТБ Бор и запошљавање<br />

у њему и мораћемо<br />

да нађемо начин да подстакнемо<br />

развој овог сектора. Искористићемо<br />

искуства која имају<br />

други градови на том пољу и<br />

применићемо све што је могуће<br />

у Бору. Залагаћу се, а надам се<br />

да ће и наши коалициони партнери<br />

то подржати, за улагање<br />

у образовање, јер је то тренутно<br />

најболнија тачка у Општини<br />

Бор, а у школама има много<br />

проблема - рекао је Саша Вукадиновић,<br />

новоизабрани председник<br />

Општине Бор.<br />

- Даљи кораци у раду борске<br />

Скупштине су јасни. Постоји Закон<br />

о локалној самоуправи, Статут<br />

Општине Бор и Пословник<br />

о раду СО Бор, које ћемо у потпуности<br />

поштовати. Врло брзо<br />

ћемо одржати још једну седницу,<br />

где ће на дневном реду бити<br />

промене у појединим деловима<br />

јавног сектора и мораћемо хитно<br />

да покренемо измену оснивачких<br />

аката и статута у јавним предузећима,<br />

због усаглашавања са<br />

Законом о јавним предузећима.<br />

Требало би да, до краја јуна, одржимо<br />

још две седнице и потрудићемо<br />

се да заседања локалног<br />

парламента буду чешћа, како би<br />

грађани имали прилику да виде<br />

и чују своје представнике - изјавио<br />

је за Радио телевизију Бор<br />

Добрица Ђурић, нови председник<br />

Скупштине Општине Бор.<br />

Избором новог руководства<br />

Општине Бор и званично је завршен<br />

део прекомпоновања власти<br />

у Бору, а нову скупштинску<br />

већину чине одборничке групе<br />

окупљене око Српске напредне<br />

странке, Уједињених региона<br />

Србије и Социјалистичке партије<br />

Србије.<br />

Дејан Ђорђевић<br />

Према Статуту Скупштине<br />

Општине Бор, за покретање иницијативе<br />

за смену председника<br />

општине потребна је трећина<br />

одборника. Управо толико њих,<br />

12 одборника, ставило је своје<br />

потписе за Виденовићеву смену.<br />

Заменику председника СО<br />

Бор, Ратку Апостоловићу, документацију<br />

је предао, и пред<br />

одборницима иницијативу образложио,<br />

одборник Српске<br />

напредне странке Милинко<br />

Живковић.<br />

- Као основне разлоге за<br />

хитну смену актуелног председника<br />

Општине Бор наводим<br />

следеће: Неодговорно понашање<br />

у вршењу функције председника<br />

Општине Бор, недовољна<br />

транспарентност у раду, као и<br />

недоношење битних аката на<br />

време у складу са донетим регулативама,<br />

а која имају за последицу<br />

немогућност примене и<br />

усклађивања прописа на локалном<br />

нивоу - рекао је Милинко<br />

Живковић, одборник Српске<br />

напредне странке, додајући да<br />

су састави одборничких група<br />

у великој мери измењени и да<br />

тренутна расподела функција не<br />

одсликава реалан однос снага у<br />

Скупштини општине.<br />

Након смене председника<br />

Општине Бор Небојше Виденовића,<br />

21. седница СО Бор<br />

настављена је по утврђеном<br />

дневном реду. Једна од најзначајнијих<br />

тачака био је избор председника<br />

Скупштине Општине<br />

Бор, али ни једна одборничка<br />

група није поднела предлог са<br />

потписима више од трећине одборника,<br />

тако да се о овој тачки<br />

није одлучивало.<br />

Од преосталих тридесет<br />

предлога одлука одборници СО<br />

Бор усвојили су 25. Најбурнија<br />

расправа водила се око усвајања<br />

извештаја о раду јавних и јавно<br />

комуналних предузећа, јавних<br />

установа, Општинске управе<br />

и Јавног правобранилаштва у<br />

2013. години. Одборници су усвојили<br />

све извештаје осим о раду<br />

Јавног правобраниоца.<br />

Међу најбитнијим предлозима<br />

који су усвојени на 21. седници<br />

СО Бор су одлуке о давању<br />

ауто пијаце на повремено коришћење<br />

за обуку и полагање<br />

возачких испита, Стратегија локалног<br />

одрживог развоја до 2021.<br />

године, одлуке о привременом<br />

прекиду наплате пијачнине на<br />

Зеленој пијаци у месној заједници<br />

„Нови центар“, коришћењу<br />

средстава буџетског Фонда за<br />

заштиту животне средине, образовању<br />

Комисије за планове<br />

Општине Бор, локалном плану<br />

за борбу против корупције и о<br />

изради урбанистичког плана по<br />

коме би Бор могао да добије још<br />

једну јавну аутобуску станицу<br />

чији би власник било предузеће<br />

„Бортравел“.<br />

Предлог о давању у закуп<br />

непокретности у јавној својини,<br />

којим је било предвиђено да се<br />

у закуп на 30 година да мотел<br />

Злотске пећине, рибњак у Злоту<br />

и кућа у Улици „Моше Пијаде“<br />

није увојен, чиме је завршена<br />

21. седница Скупштине општине<br />

Бор.<br />


Дарко Стојадиновић<br />

youtube.com/rtvbor<br />

facebook.com/rtvbor



ВИСОКО ШКОЛСТВО<br />

НЕГОТИН» Потписивањем<br />

Уговора о пословном повезивању,<br />

у Неготину је озваничено<br />

отварање Одељења Факултета<br />

еколошке пољопривреде<br />

– EDUCONS универзитета из<br />

Сремске Каменице. Прва генерација<br />

студената, наставу<br />

ће, већ од јесени, похађати у<br />

Пољопривредној школи „Рајко<br />

Боснић“ у Букову, где ће бити<br />

смештено Одељење овог угледног<br />

факултета у саставу приватног<br />

Универзитета, који већ<br />

- Имајући у виду да је<br />

Општина Неготин пољопривредни<br />

крај и да имамо<br />

дугу традицију едуковања<br />

пољопривредних стручњака у<br />

школи у Букову, која је основана<br />

пре 122 године, а са жељом<br />

да свим нашим суграђанима<br />

омогућимо да, без одласка у<br />

велике универзитетске центре,<br />

стекну основне и академске<br />

студије из ове области,<br />

одлучили смо се да са Универзитетом<br />

Educons започнемо<br />

сарадњу за коју верујем да ће<br />

бити успешна, јер смо овакву<br />

одлуку донели руковођени<br />

истим идејама - истакао је мр<br />

Милан Уруковић, председник<br />

Општине Неготин.<br />

годинама, својим програмима,<br />

академцима обезбеђује најактуелнија<br />

европска знања. На<br />

састанку председника Општине<br />

Неготин, мр Милана Уруковића<br />

и његових најближих сарадника,<br />

са ректором Educons универзитета,<br />

проф. др Александром<br />

Андрејевићем је потврђено да<br />

су сви аспекти сарадње прецизирани<br />

Уговором и да ће потписници<br />

максимално ангажовати<br />

све своје ресурсе и капацитете<br />

у образовању будућих инжењера<br />

пољопривреде, ратарства и<br />

повртарства, који ће се бавити<br />

производњом здравствено безбедне<br />

хране.<br />

Будући студенти Educons<br />

универзитета на Одељењу Факултета<br />

еколошке пољопривреде<br />

у Неготину моћи ће да упишу<br />

основне академске и мастер студије,<br />

по ценама које ће бити прихватљиве.<br />

Општина Неготин, за<br />

потребе наставног кадра, обезбедће<br />

две стамбене јединице на<br />

привремено коришћење.<br />

За упис у прву годину студија<br />

већ у предстојећем уписном<br />

року биће отворен конкурс за 35<br />

студената.<br />

- Програми свих осам факултета,<br />

па и Пољопривредног,<br />

Универзитета Educons, усклађени<br />

су са европским нормативима,<br />

будући да су наши предавачи<br />

врхунски стручњаци у својим<br />

областима. Ово је тек почетак<br />

сарадње са Општином Неготин,<br />

којом ћемо, пре свега, пружити<br />

шансу младима да остану у свом<br />

родном крају и ту примене своје<br />

знање - нагласио је проф. др<br />

ДРУШТВО број 10<br />

Још један факултет у Тимочкој крајини<br />

У Неготину ће, од јесени студенти моћи да се упишу на Одељење Факултета еколошке пољопривреде ЕDUCONS<br />

универзитета. - Настава ће се одвијати у Пољопривредној школи “Рајко Боснић” у Букову<br />

Без помака у штрајку просветара<br />

БОР» Након дводневног<br />

штрајка упозорења, када у<br />

Техничкој и Машинско електротехничкој<br />

школи<br />

и основној<br />

школи „Душан Радовић“<br />

у Бору није<br />

одржан први час,<br />

штрајк упозорења<br />

целодневном обуставом<br />

рада, током<br />

минулр седмице,<br />

наставила је само<br />

Машинско електротехничка<br />

школа.<br />

На подручју Школске управе<br />

Зајечар у штрајку упозорења<br />

Уније синдиката просветних<br />

радника Србије учествују<br />

три школе, две у Књажевцу<br />

БОР» Технички факултет у<br />

Бору добио је нову опрему вредну<br />

18.200 евра. Донацију, која<br />

је стигла преко пројекта ТЕМ-<br />

ПУС-ДЕРЕЛ чине два нова<br />

уређаја за суво и мокро просејавање<br />

и сушење узорака. Реч<br />

је о другој донацији коју је ова<br />

високошколска установа добила<br />

у оквиру Темпус пројекта.<br />

Уместо старог уређаја за<br />

суво и мокро просејавање,који је<br />

на Техничком факултету у Бору<br />

у употреби већ 50 година, студенти<br />

и професори ове високошколске<br />

установе користиће нови<br />

Александар Андрејевић, ректор<br />

Educons универзитета.<br />

У наредном периоду јавности<br />

ће бити изложени и остали<br />

аспекти амбициозних планова,<br />

који су повезали Општину<br />

Неготин и ову угледну високошколску<br />

установу, након кратких<br />

али веома плодних преговора.<br />

Веома је важно, речено је приликом<br />

потписивања Уговора о<br />

пословном повезивању, да су<br />

сви програми Educons универзитета<br />

са седиштем у Сремској Каменици,<br />

акредитовани и лиценцирани<br />

и да студентима пружају<br />

најактуелнија европска знања по<br />

високим стандардима.<br />

Ј. Станојевић<br />

Нова опрема за Технички факултет<br />

уређај, који су добили као донацију<br />

у оквиру овог пројекта.<br />

- Осим тог уређаја - каже<br />

проф. др Милан Трумић - добили<br />

смо и уређај који до сада<br />

нисмо имали а служи за сушење<br />

специфичних материја,<br />

које не трпе високе температуре<br />

и које морају да се<br />

суше струјањем ваздуха.<br />

Осим нове опреме<br />

вредне, Технички факултет<br />

је, у оквиру Темпус<br />

пројекта, недавно добио и<br />

другу донацију. Обе имају<br />

подједнаку важност за<br />

даљи научноистраживачки<br />

рад, посебно на мастер и докторским<br />

студијама. Овај пројекат,<br />

чији је носилац Универзитет<br />

у Фиренци, реализоваће<br />

се до октобра 2013. године. У<br />

пројекат су укључени и универзитети<br />

из Немачке, Грчке и Аустрије,<br />

а партнери су Албанија и<br />

Македонија.<br />

Е. Драгаш<br />

У Тимочкој крајини наставиле да штрајкују само<br />

три школе, а најављени радикалнији протести<br />

и Машинско елетротехничка<br />

школа у Бору. Иако Унија<br />

синдиката просветних радника<br />

Србије има чланство у 10<br />

школа у Бору, штрајку се данас<br />

прикључила само Машинско<br />

електротехничка школа.<br />

Према речима Милана Петровића,<br />

председника Форума<br />

синдиката образовања у Бору,<br />

основне школе нису у штрајку<br />

јер се ове седмице завршава<br />

школска година, а у средњим<br />

школама поједини професори<br />

имају блок наставу па је због<br />

завршетка школске године тешко<br />

надокнадити часове.<br />

Унија тражи да се модел финансирања<br />

по ученику одложи<br />

до 2020. године, да у одељењу<br />

буде највише 25 ђака и да се уведе<br />

обавезно средње образовање.<br />

Уколико овај протест просветара<br />

не да резултате, најављено је<br />

да ће то бити повод за договор<br />

синдикалаца о будућим, радикалнијим<br />

корацима протеста.<br />

Ж. Јовановић<br />

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />



БОР» Радници Топионице<br />

и рафинације бакра Бор,<br />

за 26 дана маја прерадили<br />

су 20.160 тона концентрата<br />

бакра, односно 775 тона<br />

дневно. Највише те сировине<br />

стигло је из „Великог<br />

Кривеља“, затим из РБМ-а<br />

и из Јаме. У овом периоду<br />

произведено је 3.526 тона<br />

анодног бакра, из кога је у<br />

електролизи добијено 2.360<br />

тона катодног бакра. Укупан<br />

мајски учунак металурга је<br />

готово четири хиљаде тона<br />

анодног и 2.900 тона катодног<br />

бакра.<br />

У Топионици и рафинацији<br />

бакра кажу да су успешно<br />

претопљена и два одливка,<br />

укупне тежине 40 тона.<br />

Они су настали пре шест<br />

година и одбачени су због<br />

лошег металуршког рада,<br />

али су сада, ипак, успешно<br />

прерађени.<br />

Осим тога, сваког месеца<br />

се из електролизе у топионицу<br />

враћа око четири тоне<br />

бакра у муљу који настаје из<br />

отпадних технолошких вода<br />

број 10 ЕКОНОМИЈА<br />


Мајска производња по плану<br />

У РТБ-у Бор произведено четири хиљаде тона анодног и<br />

2.900 тона катодног бакра<br />

овог пог<br />

о н а ,<br />

што претходних<br />

година<br />

није био<br />

случај.<br />

Ф а -<br />

брика<br />

сумпорне<br />

киселине<br />

у мају је<br />

радила<br />

добро.<br />

Просечно<br />

искоришћење<br />

сумпора износило је<br />

преко 53 одсто, а добијено је<br />

више од 10 хиљада тона монохидрата.<br />

На залихама има око<br />

9.000 тона киселине, а отпрема<br />

тече предвиђеним темпом.<br />

Нова ливница бакра и бакарних<br />

легура већ је произвела<br />

450 тона одливака од месинга и<br />

бронзе, троструко више у односу<br />

на скромних 150 тона прошле<br />

године. Фабрика бакарне<br />

жице је у мају произвела 800<br />

тона дипформинг жице, а ради<br />

се физибилити студија и идејни<br />

пројекти за набавку нове<br />

опреме.<br />

Што се утрошка воде тиче,<br />

у Топионици кажу да је ниво<br />

Борског језера 40 центиметара<br />

испод тачке прелива, што је,<br />

за сада, задовољавајуће, али<br />

апелују на све кориснике технолошке<br />

воде из језера да је<br />

рационално користе и штеде. У<br />

наредном периоду овде планирају<br />

да покрену иницијативу за<br />

постављање турбине за производњу<br />

електричне енергије на<br />

Борском језеру.<br />

Д. Ђорђевић<br />

Бесповратна средства<br />

за предузетнике<br />

Обимни радови на Хидроелектрани „Ђердап 2“<br />

НЕГОТИН» На ХЕ „Ђердап<br />

2“, на Кусјаку код Неготина, 27.<br />

маја, почео је капитални ремонт<br />

агрегата број 8, који ће трајати<br />

до 20. септембра ове године. По<br />

завршетку тог, већ првих дана<br />

септембра почеће и капитални<br />

ремонт агрегата седам, док су<br />

средином године планирани и<br />

четрдесетодневни ремонти агрегата<br />

1 и 2. Током ремонта, на<br />

ова четири агрегата, предвиђена<br />

је и замена система побуде<br />

и побудних трансформатора. У<br />

овој години, планиране су и неге<br />

агрегата 3, 4, 5, 6, 9 и 10, као и<br />

првостепени ремонт бродске<br />

преводнице.<br />

У току 2012. године, на другој<br />

ђердапској електрани, реализовани<br />

су капитални ремонти<br />

агрегата 5 и 6, скраћени, агрегата<br />

3 и 4, неге агрегата 1, 8, 9<br />

и 10, као и ремонт бродске преводнице<br />

у трајању од 185 дана.<br />

Прошле године извршена је и<br />

реконструкција централне команде,<br />

развода 6,3 и 0,4 кВ, као<br />

и други обимни послови на осталим<br />

постројењима и опреми,<br />

како у кругу тако и ван круга<br />

главног објекта друге ђердапске<br />

електране. Све упућује на<br />

закључак да се на „Ђердапу 2“,<br />


Почео ремонт агрегата, а<br />

ускоро и бродске преводнице<br />

из године у годину постижу одлични<br />

резултати у производњи<br />

хидроелектричне енергије, захваљујући<br />

изузетној погонској<br />

спремности, која се обезбеђује<br />

квалитетним текућим одржавањем<br />

и планираним ремонтима.<br />

Пажњу на „Ђердапу 2“ посвећују<br />

и мерама заштите животне<br />

и радне средине, као и<br />

заштити здравља и безбедности<br />

на раду, тако да, током прошле<br />

године, у овој електрани на Дунаву,<br />

није било хаварија, акцидената<br />

или повреда на раду.<br />

На ХЕ „Ђердап 2“, у систему<br />

Привредног друштва „Хидроелектране<br />

Ђердап“, која је<br />

од 2005. године опредељена за<br />

успостављање Интегрисаног<br />

менаџмент система, ИМС, од<br />

почетка календарске године до<br />

данас, произведено је и Електропривреди<br />

Србије испоручено<br />

више од 624.000 МWh струје. Са<br />

повољнијим дотоком воде од око<br />

7 хиљада метара кубних у секунди,<br />

дневна производња струје је<br />

устаљена на око 5.000 МWh,<br />

а учинак мајске производње<br />

на ХЕ „Ђердап 2“ је оквирних<br />

120 хиљада МWh електричне<br />

енергије.<br />

Ј. Станојевић<br />

Национална агенција за регионални развој представила је<br />

пет програма подршке малим и средњим предузећима, женском<br />

предузетништву, кластерима и почетницима у бизнису.<br />

Директор Агенције Ивица Ежденци рекао је, представљајући<br />

програме, да су јавни позиви у току и да власници малих и<br />

средњих предузећа могу до 10. јуна, односно за неке пројекте<br />

до 25. јуна, конкурисати за бесповратна финансијска<br />

средства.<br />

- Један од програма намењен је развоју женског предузетништва,<br />

и за његову реализацију опредељено је 6,9 милиона<br />

и намењен је, наравно, предузећима која су у већинском власништву<br />

жена, или да је оснивач особа женског пола - каже Ивица<br />

Ежденци, директор Националне агенције за регионални развој.<br />

Указано је и на јавни позив за пилот пројекат подршке малим<br />

предузећима и задругама за набавку опреме. Код овог програма, корисник<br />

је дужан да обезбеди 5 одсто учешћа, додељују се бесповратна<br />

средства у висини од 25 одсто, а преосталих 70 одсто трошкова<br />

за набавку опреме кредитира банка, под повољним условима. Реч<br />

је о кредитима са роком отплате до пет година, фиксним каматним<br />

стопама, за које ће као средство обезбеђења бити потребна само ручна<br />

залога над предметном опремом..<br />

Истовремено се реализују и програми нефинансијске подршке<br />

који имају значајне финансијске ефекте, попут менторинга. Како је<br />

истакао директор Агенције Ивица Ежденци, реч је о пројекту који<br />

се реализује са јапанском агенцијом за развој, где ће сертификовани<br />

ментори ући у 100 српских предузећа и покушати да реше кључне<br />

проблеме пословања, и то на основу опробане јапанске методологије.<br />


facebook.com/rtvbor



У ФОКУСУ број 10<br />

Нетачне изјаве на претпоследњој седици СО Бор да је уништена фонотека Радио Бора<br />

Радио телевизија Бор, чувар културне баштине<br />

Један од важнијих корака у<br />

развоју телевизијског информисања<br />

у Бору и Предузећу<br />

„Штампа, радио и филм“ начињен<br />

је 1984. године. Тада је, у<br />

марту, при „Бакар филму“, који<br />

је пословао као радна јединица и<br />

посебна редакција у „ШРИФ“-у,<br />

формирано стално дописништво<br />

Телевизије Београд. Набављена<br />

је, за то време, савремена и квалитетна<br />

електронска опрема. Куповину<br />

је, углавном, финансирао<br />

Рударско топионичарски басен<br />

Бор, због нараслих потреба за<br />

информисањем из Басена, али<br />

и зато што је тадашњи „ШРИФ“<br />

био организациони део комбината<br />

бакра и пословао у његовом<br />

саставу, као једна од 13 његових<br />

организација удруженог рада,<br />

како су се тада звале. Вероватно<br />

је на то утицало и настојање да<br />

се формира дописништво које,<br />

за разлику од других градова, не<br />

би било у организационом саставу<br />

Телевизије Београд, већ у<br />

БОР» Непоштовање и изношење<br />

неистина о туђем раду и<br />

залагању слабима убија вољу, а<br />

снажне нагони да буду још упорнији,<br />

реализују циљеве и одбране<br />

праве вредности. Тако ни Радио<br />

телевизију Бор неће зауставити<br />

неистине о уништавању фонотеке<br />

Радио Бора. На претпрошлој<br />

седници Скупштине Општине<br />

Бор говорило се о уништеној<br />

културној баштини, о плочама о<br />

којима нико не брине, па их чак<br />

и склања у неадекватан, влажан<br />

и прљав простор. Ево и истине<br />

о фонотеци чија се грађа добро<br />

чува, а постоје и велики планови<br />

чија је реализација у току.<br />

- Започели смо сређивање<br />

фонотеке Радио Бора, кроз реализацију<br />

пројекта јавних радова<br />

и пројекта који суфинансира<br />

Министарство културе. Оба<br />

пројекта трајала су шест месеци<br />

и за то време прегледан је, евидентиран,<br />

разврстан по жанровима<br />

и убачен у базу података<br />

комплетан музички материјал<br />

који се налазио на различитим<br />

носачима звука. Трећина од ове<br />

свеобухватне културне баштине<br />

пребачена је у дигитални запис.<br />

Недавно смо Министарству културе<br />

послали извештај о реализацији<br />

пројекта и предложили<br />

да се сагледа могућност обезбеђивања<br />

средстава, да би се наставила<br />

дигитализација – каже<br />

Емилија Тунић, помоћник директора<br />

ЈП „ШРИФ“.<br />

Дигитализација материјала<br />

фонотеке омогућила је да се поновно<br />

емитују већ заборављене<br />

изворне песме, као и да се оживи<br />

атмосфера са некадашњих<br />

манифестација овог краја.<br />

- Ускоро ћемо почети да<br />

сав тај материјал поново емитујемо<br />

кроз емисију коју ћемо<br />

назвати „Традиција и култура<br />

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у Бору<br />

Новинарство као лептиров лет (3)<br />

саставу ШРИФ-а, јер се сматрало<br />

да се тако лакше могло утицати<br />

на уређивачку политику, која<br />

се не би креирала искључиво у<br />

редакцији у Београду.<br />

Нова опрема<br />

и кадрови, који су издвојени<br />

за стално обављање послова у<br />

дописништву, пружали су солидну<br />

основу за успешан развој<br />

телевизијског информисања и<br />

представљали зачетак и језгро<br />

будућег покретања телевизијског<br />

студија и програма локалне<br />

телевизије. Технички део те<br />

базе чиниле су две електронске<br />

камере, јапанског произвођача<br />

„JVC“, као и два тејпа, један<br />

такозваног „Low Band“ и други<br />

„High Band“ сандарда. Свака од<br />

овог краја“. Материјал који је<br />

сакупљен у фонотеци није само<br />

из борске општине већ су ту и<br />

Телевизија Бор у<br />

Балканијум систему<br />

Програм Телевизије Бор,<br />

од априла, могу уживо пратити<br />

људи широм света и путем<br />

платформе Балканијум. Платформа<br />

омогућава гледање<br />

више од 70 телевизија са простора<br />

бивше Југославије, а програм<br />

је могуће пратити преко<br />

рачунара, смарт телефона и<br />

телевизора.<br />

Програм Телевизије Бор<br />

до сада је био видљив гледаоцима<br />

широм планете и преко<br />

платформи Нет ТВ Плус и ГСС<br />

медиа. Интересовање постоји,<br />

могућности све веће, а и зона<br />

покривености сигналом наше<br />

медијске куће све је шира.<br />

манифестације из околине, као<br />

Црноречје у песми и игри, Хомољски<br />

мотиви. Све је то сада<br />

на једном месту и наши слушаоци<br />

ће имати прилику да поново<br />

чују старе, традиционалне,<br />

Пише Чедомир Васић<br />

њих коштала је око 30 хиљада<br />

тадашњих немачких марака, а<br />

њихова набавна цена, такође<br />

говори о тадашњој оријентацији<br />

и спремности да се улаже<br />

у будући развој телевизијског<br />

информисања. Дописништво је<br />

опремљено и с две монтажне<br />

јединице истих стандарда,<br />

расветом и другом пратећом<br />

опремом.<br />

Рад дописништва је координирао<br />

Драган Марјановић,<br />

тадашњи главни и одговорни<br />

уредник „Бакар филма“, а из<br />

редакције Телевизије Београд<br />

од дописника су наручивани<br />

прилози за потребе информативних<br />

и других емисија. Дописништво<br />

су чинили новинар<br />

Милољуб Милошевић, који је<br />

на нове послове пребачен из редакције<br />

листа „Борске новости“,<br />

сниматељи Радомир Радошевић<br />

и његов дотадашњи асистент<br />

у „Бакар филму“ Славиша Бугариновић<br />

и монтажери Жарко<br />

изворне песме – рекао нам је<br />

Зоран Максић, уредник Радио<br />

Бора.<br />

Просторија фонотеке се<br />

сређује у складу са потребама,<br />

али уништавање оваквог богатства<br />

нико неће дозволити.<br />

- Јавила се потреба за додатним<br />

монтажним простором<br />

и монтажним јединицама. Зато<br />

је фонотека привремено премештена<br />

у адекватан простор,<br />

док се не реновира просторија за<br />

то намењена. Сви носиоци звука<br />

налазе се на безбедном месту,<br />

заштићени су од влаге и светлости<br />

и налазе се у одговарајућим<br />

температурним условима – каже<br />

Јовица Зечевић, самостални<br />

реализатор.<br />

По завршетку радова у плану<br />

је уређење просторија Бакар<br />

филма и нове фонотеке. Старе<br />

плоче и траке биће сачуване као<br />

сведоци прошлих времена, као<br />

културна и историјска баштина<br />

чији је чувар Радио телевизија<br />


Марија Ћосић<br />

Телевизијско информисање у Бору<br />

прошло је дуг пут, од зачетака 1979.<br />

године, отварања студија 1988, почетка<br />

рада Телевизије Бор 1993, до данас<br />

Милеуснић и Исмет Хотњанин.<br />

Касније су се придружили и тонци<br />

и расветљивачи Јовица Зечевић,<br />

Душко Младеновић, Горан<br />

Вранов и Миодраг Кокелић.<br />

Писац ових редова, иако је<br />

више од четири године пре тога<br />

самостално радио као хонорарни<br />

дописник београдске телевизије<br />

и имао позамашно искуство<br />

па и добре резултате у раду, није<br />

одмах позван у стално дописништво,<br />

већ две године касније.<br />

У новинарској професији се то<br />

често догађа. Иако вас хвале и<br />

тапшу по рамену, из необјашњивих<br />

разлога вас се „одрекну“ на<br />

раскршћима, некад из политичких,<br />

други пут из каријеристичких,<br />

личних или сличних, трећи<br />

пут из ко зна којих побуда. Али,<br />

и то је део новинарског заната<br />

и временом се на то навикнете.<br />

Новинарство и тиме наликује на<br />

несигуран лептиров лет.<br />

(наставак у следећем броју)<br />



НЕГОТИН» Одељењу гинекологије<br />

и акушерства Здравственог<br />

центра Неготин, представници<br />

локалне власти уручили су<br />

донацију, дигитални колпоскоп<br />

најновије генерације. Апарат<br />

за рано откривање карцинома<br />

грлића материце, вредан 550<br />

хиљада динара, прим. др Синиши<br />

Челојевићу, шефу Одељења,<br />

уручио је мр Милан Уруковић,<br />

председник Општине Неготин.<br />

Ова донација је веома значајна,<br />

с обзиром да је подручје<br />

Борског и Браничевског округа,<br />

једно од најугоженијих у Србији<br />

и Европи, по оболевању и смртности<br />

жена које подлежу карциному<br />

грлића материце.<br />

Лекари неготинског Одељења,<br />

за сада двоје, са лиценцама за<br />

рад на оваквом уређају, моћи<br />

ће много раније и поузданије, у<br />

односу на апарате које већ имају,<br />

да откривају и прате промене<br />

на грлићу материце пацијенткиња<br />

из градова Борског и Зајечарског<br />

округа, будући да је реч<br />

о једином таквом колпоскопу<br />

број 10 У ФОКУСУ<br />


Донација Општине Неготин здравству<br />

Дарован апарат за рано<br />

откривање карцинома<br />

Једини уређај те врсте у Тимочкој крајини<br />

омогућиће дијагностику рака грлића материце<br />

У Борском округу<br />

највећа учесталост<br />

оболевања од рака<br />

грлића материце<br />

У Европи, Тимочка крајина,<br />

заједно са Браничевским округом,<br />

са 30 на 100 000 жена је на<br />

првом месту по оболевању од<br />

карцинома грлића материце. У<br />

осталом делу Србије је 24, док<br />

је у Европи три пута мања него<br />

у нашем крају, само 10 на 100<br />

000 жена, бележи се у званичној<br />

медицинској статистици.<br />

којим су опремљене здравствене<br />

установе на подручју Тимочке<br />

крајине.<br />

- При избору ове донације,<br />

једне од првих у низу које планирамо,<br />

желели смо да дамо<br />

допринос раном откривању<br />

ове болести,<br />

а тиме смањимо<br />

смртност жена у<br />

нашем крају. Наставићемо<br />

са праксом<br />

помоћи неготинској<br />

здравственој установи,<br />

куповином<br />

неопходне опреме,<br />

али ћемо помагати<br />

и уређење објеката<br />

и инфраструктурног простора у<br />

кругу Здравственог центра - рекао<br />

је Милан Уруковић, председник<br />

Општине Неготин.<br />

- Рано откривање карцинома<br />

грлића материце од пресудног је<br />

значаја за коначно излечење, а то<br />

је управо оно што ће нам нови<br />

колпоскоп омогућити. Реч је о<br />

апарату најновије генерације<br />

којим можемо, са 98 одсто тачности,<br />

да утврдимо промене на<br />

грлићу материце и да их пратимо.<br />

Такође, на основу сачуваних<br />

снимака, моћи ћемо да пратимо<br />

све промене које, евентуално,<br />

могу довести до појаве болести.<br />

Због тога је изузетно важно да<br />

жене једном годишње дођу на<br />

систематски преглед. Код ових<br />

обољења карактеристично је<br />

да у нижим стадијумима нема<br />

изражених симптома, а када се<br />

појаве често је прекасном- наглашава<br />

прим. др Синиша Челојевић,<br />

шеф Гинеколошко-акушерског<br />

одељења ЗЦ Неготин.<br />

На вредној донацији захвалио<br />

се др Тихомир Миловановић,<br />

директор Здравственог центра<br />

Неготин, наглашавајући да<br />

је у последњих неколико година<br />

сарадња локалне самоуправе и<br />

центра на завидном нивоу и да<br />

Општина Неготин даје велики<br />

допринос побољшању квалитета<br />

здравствене заштите свих<br />

мештана овог краја.<br />

Јованка Станојевић<br />

БОР» У ноћи између 27. и 28.<br />

маја непознати починиоци однели<br />

су и оштетили више од 300<br />

метара високонапонског кабла<br />

који се користио за напајање<br />

борске Јаме, због чега је стао<br />

лифт којим се рудари спуштају у<br />

Јаму. У том тренутку седам рудара<br />

је остало заробљено у лифту,<br />

а још педесет пет рудара и<br />

14-торо ученика, који су били на<br />

пракси, остали су у Јами. Лифт<br />


Због крађе кабла<br />

заустављен лифт у Јами<br />

Седам рудара заробљено у лифту, а у Јами остало<br />

55 рудара и 14 средњошколаца на пракси<br />

АПЕЛ РТБ-а БОР: Хитно регулисати<br />

откуп секундарних сировина<br />

Због најновијег напада на имовину Рударско-топионичарског<br />

басена Бор који се само пуком случајношћу није трагично завршио,<br />

јер је крађа високонапонског кабла у Јами могла да кошта живота<br />

55 рудара и 14 средњошколаца, менаџмент РТБ-а Бор упутио је апел<br />

свим релевантним државним институцијама да се хитно регулише<br />

откуп секундарних сировина.<br />

- Сви који доносе прикупљени метал би у том случају имали обавезу<br />

да се евидентирају, али и да одговарајућом пропратном документацијом<br />

(декларацијом) докажу порекло секундарне сировине.<br />

Предлажемо, такође, стопирање извоза секундарних сировина<br />

без порекла јер само тако ће круг бити затворен, а они који се баве<br />

продајом секундарнх сировина остаће без тржишта. Рударско-топионичарски<br />

басен Бор је принуђен да заустави куповину секундарних<br />

сировина без порекла, а то би морали да ураде и сви остали<br />

прерађивачи обојених метала у Србији, и спреман је да помогне у<br />

дефинисању предлога уредбе и мера којима би се коначно стало на<br />

пут нелегалном и све раширенијем црном тржишту метала– каже<br />

Благоје Спасковски, генерални директор РТБ-а Бор у допису упућеном<br />

премијеру и министрима у Влади Републике Србије.<br />

са рударима остао је заглављен<br />

неколико сати, а ученици и остали<br />

радници могли су да изађу<br />

мањим лифтом након потпуне<br />

провере сигурности.<br />

Директор РББ-а Живорад<br />

Петровић рекао је да се, очигледно,<br />

ради о добро организованој<br />

групи криминалаца, који су<br />

спремни на све и у својим редовима<br />

имају стручне електричаре,<br />

а не презају од тога да доведу<br />

у питање животе рудара. Он наглашава<br />

да је већа трагедија избегнута<br />

тек пуком случајношћу,<br />

јер су без напајања лако могле да<br />

остану пумпе за одводњавање,<br />

што би директно угрозило животе<br />

ученика и рудара у Јами.<br />

- Крађа је тако стручно изведена<br />

да уопште нисмо могли да<br />

је приметимо на време. Каблови<br />

у енергетском каналу били<br />

су преспојени алуминијумом,<br />

урађен је такозвани бајпас. Тек<br />

кад је он почео да се топи због<br />

превеликог оптерећења, лифт је<br />

отказао. Ти људи су спремни на<br />

све и свашта. Зато више не можемо<br />

да говоримо о класичној<br />

крађи, нити економској штети за<br />

предузеће, јер су овога пута директно<br />

били угрожени животи<br />

рудара и ученика која су била на<br />

пракси. Суочавамо се са нечим<br />

што је прерасло у проблем шире<br />

друштвене заједнице и зато неизоставно<br />

морамо одмах сви да<br />

се удружимо, и СУП и тужилаштво<br />

и судство, да томе станемо<br />

на пут - наглашава Живорад<br />

Петровић, директор Рудника<br />

бакра Бор.<br />

Материјална штета за РТБ<br />

Бор је око четири милиона<br />

динара.<br />

У Рудницима бакра Бор<br />

подсећају да је све више физичких<br />

напада на раднике „Заштите“.<br />

Недавно, у покушају да<br />

спречи крађу, у стари борски<br />

коп гурнут је стражар који је<br />

само срећом остао жив, а убрзо<br />

након тог инцидента каменован<br />

је други стражар.<br />

Крађа бакра и безобзирност<br />

учесника поприма све шире размере<br />

и захтева ширу друштвену<br />

акцију, јер и после привођења,<br />

крадљивци врло брзо поново<br />

буду на слободи, кажу у РТБ-у<br />




facebook.com/rtvbor



ПОЉОПРИВРЕДА<br />

Противградне станице<br />

дејствовале два пута<br />

Током сезоне заштите од града,<br />

која траје од 15. априла до 15.<br />

отобра, готово све противградне<br />

станице у осам општина борског<br />

и зајечарског округа, које<br />

покрива Радарски центар Црни<br />

Противградна станица спремна за дејство<br />

врх, дејствовале су два дана.<br />

Испаљено је више од 70 ракета,<br />

а штета од града на пољопривредним<br />

културама је процењена<br />

између десет и 20 одсто на површини<br />

већој од 50 хектара и то<br />

само у општини Кладово.<br />

У Тимочком крајини, ове<br />

сезоне, активирано је 90 противградних<br />

станица које покривају<br />

450.000 хектара. На почетку<br />

сезоне свакој противградној ста-<br />

ЗАЈЕЧАР» Киша која је падала<br />

протеклих дана добро<br />

је дошла усевима. Пшеница<br />

је тренутно у фенофази цветања<br />

на највећем делу Тимочке<br />

крајине. Драган Ђорђевић<br />

стручњак Пољопривредног<br />

добра из Зајечара каже да усеви<br />

изгледају доста добро и да није<br />

било појаве болести на листовима<br />

али с обзиром са је било<br />

кише у фази пуног цветања<br />

може се очекивати на неким<br />

сортама и појава фузаријума,<br />

гљивичног обољења.<br />

Пољопривредни стручњаци<br />

најављују берићетну годину и<br />

рекордне приносе. На парцелама<br />

на којима је испоштована<br />

пуна агротехника могу се<br />

очекивати изузетно високи приноси,<br />

али и на парцелама где је<br />

изостало основно ђубрење или<br />

је било скромније, могу очекивати<br />

приноси изнад просека.<br />

- С обзиром на то да су у<br />

Тимочкој крајини ограничени,<br />

мањи поседи, да пољопривредици<br />

не сеју у монокултури и да<br />

ници припале су по три ракете,<br />

а пристигао је и нов контигент.<br />

- Добили смо још 150 нових<br />

ракета, тако да свака протривградна<br />

станица их има по<br />

четири. Како који контигент добијамо<br />

ми га станицама<br />

подједнако<br />

распоредимо.<br />

Уплаћено је још<br />

1.000 нових ракета,<br />

које ће бити<br />

у централном<br />

магацину и, по<br />

потреби, испоручиване<br />

противградним<br />

станицама у Србији<br />

– каже Мијомир Драшковић,<br />

руководилац Радарског центра<br />

Црни врх код Бора.<br />

Захваљујући сарадњи са<br />

локалним самоуправама у Тимочкој<br />

крајини проблема са<br />

стрелцима није било. Из републичког<br />

буџета им се исплаћује<br />

по 4.000 динара месечно, а<br />

Општина Бор уз то ће им исплатити<br />

још по 50.000 за сезону.<br />

Љ. Ђорђевић<br />

Киша погодовала усевима<br />

Продужен рок за<br />

регресирање горива<br />

Рок за куповину регресираног<br />

горива за пролећне<br />

радове, који је првобитно био<br />

до 31. маја, продужен је до 15.<br />

јуна, а за подношење захтева<br />

до 15. јула.<br />

Дизел гориво по регресираној<br />

цени јефтиније је за 50<br />

динара, а за пролећне радове<br />

пољопривредницима следује<br />

60 литара по хектару обрадивог<br />

земљишта које су уписали<br />

у Регистар пољоприувредних<br />

газдинстава. Дозвољено им је<br />

да гориво купују у више наврата,<br />

а не као претходних година<br />

одједном.<br />

Љ.Ђ.<br />

се корисите хибриди домаћих<br />

селекција то је утицало да је веома<br />

мало узорака са ових простора<br />

било заражено афлатоксином<br />

- каже Драган Ђорђевић<br />

стручњак Пољопривредног добра<br />

из Зајечара.<br />

СПЕКТАР број 10<br />

Д. Марушић<br />

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<br />

DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />

PROSKIMBATU<br />

PREZÎDANTULUJ KOMUNJI<br />

BORULUJ<br />

»La a đe 21. šadzută Adunărji<br />

Komunji Boruluj ku glăsujitu<br />

odbornji+iluor đi pi funkcije je<br />

dat žuos Nebojša Videnović,<br />

prezîdantu Komunji Boruluj.<br />

Inicijativa đe proskimbatu<br />

prezîdantuluj a dato 12 đe<br />

odbornji+i, măj mult đin partija<br />

SNS. Glăsujitu na fost publjik,<br />

dar la odbornji+i sa împărcît 29<br />

arćiji đe glăsujit. Đe proskimbat a<br />

glăsujit 26 đe odbornji+i, doj a fost<br />

kontra, dar o arćije na văžujit.<br />

ŠADZUTA ADUNĂRJI<br />

KOMUNJI BORULUJ<br />

» După +e la proskimbat pi<br />

prezîdantu Komunji Boruluj<br />

Nebojša Videnović, šadzuta<br />

Adunărji Komunji Boruluj sa<br />

năstăvit pi rînd. Un pik đe marje<br />

interes a fost aljesu prezîdantuluj<br />

Adunărji Komunji Boruluj, dar<br />

nji+i o grupă đe odbornji+i na avut<br />

predlogu ku sămnăturlji alu o<br />

treimje đin odbornji+i, aša kă đispre<br />

piku ăsta nu sa vuorbit.<br />

Măj đeparće, după două +asuri<br />

đe diskusije sa usvojit raporturlji<br />

đe lukru a firmiluor publji+e šî<br />

komunalje, raporturlji ustanoviluor<br />

publji+e, alu pravobranilaštva<br />

publjikă šî a Upravi komunji. Đin<br />

alće predloguri sa usvojit odluka<br />

đe auto pjaca să să koristaskă ka šî<br />

poligonu đe položîtu ispituriluor đe<br />

kărat, Strategija kreskutuluj pînă pi<br />

anu 2021, Odluka đe kunćinatu pi<br />

o vremje la plăćitu taksi đe pjacă<br />

în Centru nuou orašuluj šî alće<br />

predloguri.<br />

FURATU KABLULUJ ĐIN<br />

JAMA BORULUJ<br />

» În nuapća întră maju ăl đe 27 šî<br />

ăl đe 28 inšî njekunoskucî a furat<br />

pistă 300 metri đe kablu karje a dus<br />

eljektrika la Jama Boruluj pintru<br />

+e a stat liftu ku karje majdanjeri<br />

să doboară în jamă. Atun+a šapće<br />

majdanjeri a ramas în lift, dar înkă<br />

55 đe majdanjeri šî 14 đe školari<br />

karje a fost la praksă a ramas žuos.<br />

Liftu ku majdanjeri a ramas făr đe<br />

eljektrikă kîćeva +asuri, dar alcî a<br />

ješît đin jamă ku un lift măj mik.<br />

Prevodu: Aleksander Ilić<br />

Ромски језик у школама<br />

Увођење наставе за основце, са елементима<br />

националне културе, планирано у Књажевцу и Бору<br />

БОР» У Србији је, од наредне<br />

школске године, у градовима где<br />

живи највећи број Рома, планирано<br />

увођење ромског језика са<br />

елементима националне културе.<br />

Иницијативу је покренуо<br />

Национални савет ромске националне<br />

мањине уз подршку<br />

министарства просвете, а међу<br />

градовима у којима ће основци<br />

два пута недељно учити ромски<br />

језик су и два у источној Србији<br />

- То су Књажевац и Бор.<br />

Следи анкетирање ученика и<br />

њихових родитеља како би се<br />

знало колико је интересовање за<br />

увођење ромског језика. - каже<br />

Рамиз Мамутовски, члан Националног<br />

савета Рома из Бора.<br />

У надлежном министарству<br />

очекују да ће Национални савет<br />

на време доставити податке<br />

о броју заинтересованих ученика<br />

и потребама школа, како<br />

би увођење ромског језика у<br />

наставу текло планираном темпом.<br />

Национални савет ромске<br />

националне мањине нада се да<br />

ће, уз подршку републичког<br />

министарства просвете, полако<br />

бити решено и питање предавача,<br />

с обзиром на то да је ромска<br />

национална мањина суочена са<br />

недостатком високобразовног<br />

кадра.<br />

Рамиз Мамутовски каже да<br />

ће, за будуће предаваче, највероватније<br />

бити организовани курсеви<br />

у Вршцу.<br />

У Војводини, иначе, основци<br />

ромске националне мањине ромски<br />

језик уче у школама од 1996.<br />

године, што би, како кажу, могао<br />

бити пример и другима.<br />

Веома важан корак за инклузију<br />

ромског језика у наставне<br />

планове и програме, додаје Мамутовски,<br />

представља и први<br />

српско-ромски речник, који ће<br />

убрзати процес стандардизације<br />

ромског језика.<br />




број 10 КУЛТУРА<br />


Завршени сусрети села<br />

борске општине<br />

Овогодишњи победник КУД „Стол“ из Бучја<br />

БОР» У Луки, селу борске општине, у организацији Центра за културу<br />

Бор одржана је завршна манифестација овогодишњих „Сусрета<br />

села општине Бор“.<br />

Према оцени стручног жирија, победник овогодишњих „Сусрета<br />

села борске општине“ је културно-уметничко друштво „Стол“ из<br />

Бучја. Следе културно-уметничка друштва „Бањица“ из Кривеља и<br />

„Ђидо“ из Брестовца. У двоипочасовном програму завршне манифестације<br />

учестволало је девет културно-уметничких друштава, чији<br />

су чланови пред многобројном публиком приказали најквалитетније<br />

тачке са овогодишњих сусрета.<br />

На манифестацији победницима су уручени пехари и дипломе, а<br />

свим учесницима, установама и заслужним појединцима плакете и<br />

захвалнице. Организатор „Сусрета села борске општине“ је установа<br />

„Центар за културу општине Бор“, покровитељ је локална самоуправа,<br />

а медијски спонзор манифестације је Регионална телевизија Бор.<br />

А. Илић<br />

Представљен роман „Закаснели<br />

пољубац“ Димитрија Цоковића<br />

БОР» У Народној библиотеци<br />

у Бору одржано је књижевно<br />

вече на коме је представљен роман<br />

„Закаснели пољубац“, аутора<br />

Димитрија Цоковића.<br />

„Закаснели пољубац“ представља<br />

нестварно трагичну повест<br />

једног живота у Бору пре,<br />

за време и непосредно након<br />

Другог светског рата. Аутор романа,<br />

Димитрије Цоковић, рођен<br />

је 1935. године и детињство је<br />

провео у Бору, све до 1949. године,<br />

када одлази у војну школу.<br />

Управо више од половине радње<br />

романа смештено је у Бор, у време<br />

Другог светског рата, а с обзиром<br />

да аутор пише стварносну<br />

прозу, представља занимљиво,<br />

интимно сведочанство о нашем<br />

граду и људима.<br />

- У Бору сам провео детињство<br />

које је било безбрижно<br />

до шесте године, односно до<br />

почетка Другог светског рата.<br />

Након тога почињу недаће које<br />

су оставиле ожиљка и на мојој<br />

души и у сећању. Провео сам<br />

једно време, као дечак, и у логору,<br />

био сведок стрељања у<br />

логору овде у Бору, изнад Јаме,<br />

и све сам то покушао да преточим<br />

у редове и да остане мојим<br />

потомцима, али и свима другима<br />

да се не заборави - истиче Димитрије<br />

Цоковић, аутор књиге,<br />

додајући да „Закаснели пољубац“<br />

одсликава однос између<br />

мајке и сина.<br />

О књизи, на промоцији у Народној<br />

библиотеци у Бору, осим<br />

аутора, говорио је и Бошко Протић,<br />

књижевник из Крагујевца.<br />

Д. Стојадиновић<br />

БОР» Ученице Школе за музичке<br />

таленте у Ћуприји Тамара<br />

Танасковић, Оливера Матић,<br />

Наталија Стошић и Боранка<br />

Петра Атанасковић приредиле<br />

су концерт у Музичкој школи у<br />

Бору. Ведре, вредне и надарене,<br />

свирале су, пред борском публиком<br />

на виолони дела Баха,<br />

Брамса и других композитора.<br />

Наступ надарене деце резултат<br />

је сарадње ове школе,<br />

борског Центра за културу и<br />


Глумци „Звездара театра“ представили се борској публици<br />

Аплауз за љубавника<br />

БОР» У сали Музичке школе<br />

„Миодраг Васиљевић“, причу о<br />

таксисти који живи двоструки<br />

живот са две жене, балансира и<br />

губи нити својих лажи, Боранима<br />

су представили глумци Звездара<br />

театра. Улоге Џона, Барбаре<br />

и Мери Смит, као и осталих<br />

ликова, публици су се допале,<br />

што је и наградила смехом и<br />

аплаузом.<br />

Неспоразуми и заблуде, изазване<br />

наоко обичним случајностима,<br />

главну личност позоришног<br />

комада „Љубавник великог<br />

стила“ доводе до тога да ни сам<br />

не зна шта је истина, а која је<br />

лаж, услед понављања, постала<br />

смисленија од саме истине.<br />

А како су се у овим шармантим<br />

улогама снашли глумци?<br />

- Ово је водвиљ, шармантна<br />

и духовита представа направљена<br />

само да се публика смеје.<br />

Нема црних, тешких мисли, али<br />

ни неких значајних порука. Циљ<br />

је да забавимо и насмејемо публику,<br />

а често је и нама самима<br />

смешно и волимо то да играмо –<br />

каже глумица Катарина Жутић.<br />

- Сваки глумац у улогу коју<br />

игра, па макар она била дијаметрално<br />

супротна његовом карактеру,<br />

мора да унесе нешто своје.<br />

Ако не би унео управо то нешто,<br />

не би ни могао да је одигра на<br />

прави начин. Ако погледам мој<br />

лик у овој представи, човек са<br />

две жене, то је нешто потпуно<br />

супротно мени. И са мојом<br />

једном једва излазим на крај, а<br />

камоли са две у исто време. То<br />

и јесте посао глумца, да проба<br />

да направи такав лик, да уђе у<br />

карактере, унесе нешто своје и<br />

тако креира добру улогу, тако<br />

ваљда и настају те добре, јаке<br />

улоге – рекао је глумац Милан<br />

Калинић.<br />

Позоришни комад написао<br />

је Реј Куни, познати писац комедија,<br />

глумац и режисер, а режирао<br />

Владимир Лазић. Представом<br />

„Љубавник великог стила“<br />

Боранима су се представили<br />

глумци Милан Калинић, Катарина<br />

Жутић, Анастасиа и Милорад<br />

Мандић, Јанош Тот и Срђан<br />

Ивановић.<br />

Центар за културу општине<br />

Бор овом представом завршава<br />

позоришну сезону, а након<br />

летње паузе у плану су нове<br />

премијере.<br />

Марија Ћосић<br />

Концерт младих талената<br />

Младе виолинисткиње свирале дела великих композитора<br />

Школе за основно музичко образовање<br />

„Миодраг Васиљевић“<br />

у Бору.<br />

Школа коју похађају је јединствена<br />

установа за музичко<br />

образовање у Србији и има<br />

богату концертну активност.<br />

Божидар Радосављевић,<br />

професор виолине, наглашава<br />

да је реч о специфичној<br />

школи, коју<br />

похађају најталентованија<br />

деца из свих крајева<br />

Србије, стичу основно<br />

и средње образовање<br />

и израстају у музичаре<br />

професионалце - солисте,<br />

камерне музичаре.<br />

педагоге.<br />

Награде које су током 4 деценије<br />

постојања школе, освајали<br />

ученици, кажу да је тешко<br />

пребројати. Било где да се такмиче,<br />

углавном побеђују.<br />



facebook.com/rtvbor

стр.10<br />


Гастрономске чаролије<br />

Јањија са три врсте меса<br />

Познато је да је јагњетина у јеловнику источне Србије најзаступљенија<br />

на трпези. Овог пута вам дајем рецепт за јело са јагњетином<br />

али у комбинацији са још две врсте меса. То је познато старо<br />

јело ЈАЊИЈА СА ТРИ ВРСТЕ МЕСА.<br />

Да би сте направили ово изванредно јело потребно вам је :<br />

-250 г јагњећег меса, 250 г свињског меса, 250 г пилећег меса<br />

100 г старог сира, 1 кашика кајмака, 400 г празилука, 300 г<br />

таквица<br />

400 г свеже паприке,1 љута папричица,1 већи парадајз, 2 јаја<br />

МОЗАИК<br />

број 10<br />

Спорт<br />

Пролећни дан планинара<br />

на Малинику<br />

Чланови Планинарског клуба „Дубашница“ окупили се,<br />

девети пут, са гостима из Словеније, на прелепој планини<br />

маст, со бибер<br />

Месо очистите од костију, исеците на штапиће и лагано динстајте<br />

на загрејаној масти.<br />

Док се то лагано динста поврће очистите и оперите. У другој<br />

посуди растопите мало масти и додајте празилук исечен на комаде,<br />

дужине око 5 цм. Мало га продинстајте и додајте крупно исечену<br />

паприку и тиквице. Наставите са динстањем и при крају додајте<br />

исечен парадајз. Пазите да поврће остане цело и помало чврсто.<br />

Склоните са ватре, додајте исецкану љуту папричицу, со, бибер и<br />

све то помешајте са месом.<br />

Посебно размутите јаја са кајмаком и сиром и са тим прелијте<br />

месо.<br />

Тако спремљено ставите у рерну да се запече.<br />

Док уживате у мирису који се шири из рерне, направите сезонску<br />

салату и припремите вино које ћете послужити уз ово првокласно<br />

јело. Не заборавите да вино и храна треба да се допуњују и<br />

пруже врхунски гастрономски доживљај. Уз ово јело послужује се<br />

суво бело вино.<br />

Уживајте у овој хармонији различитих укуса меса!<br />

Припреме планинара за успон на Малиник<br />

БОР» Малиник је, сигурно,<br />

једна од најлепших планина Србије<br />

са богатом флором и фауном.<br />

То најбоље знају љубитељи<br />

природе и планинари који су се,<br />

по девети пут, окупили да освоје<br />

коту од 1.158 метара надморске<br />

висине или тачније Велики Малиник<br />

и да се са врха диве нестварно<br />

лепом Лазеревом кањону.<br />

Реч је о акцији коју организује<br />

Планинарски клуб „Дубашница“<br />

у Злоту и то по девети пут.<br />

- Ово је традиционална акција<br />

која окупља велики број<br />

планинара и љубитеља природе<br />

из целе земље. Очекујемо и<br />

планинаре из Словеније, као и<br />

земаља у окружењу и надамо<br />

Поетски кутак<br />

се лепом времену - рекао нам<br />

је, на зборном месту пред полазак<br />

на успон Данијел Алексић,<br />

начелник планинарског клуба<br />

„Дубашница“.<br />

Сам успон на Малиник почиње<br />

и завршава се у Злоту,<br />

селу надомак ове лепе планине.<br />

А завршава се дружењем<br />

свих учесника и незаборавним<br />

утисцима који се преносе даље<br />

од Злота, у све крајеве Србије<br />

и Балкана и верујемо да је зато<br />

планинарска акција „Пролећни<br />

дан планинара Малиник“ постала<br />

традиционална, све познатија<br />

и масовнија.<br />

З. Марковић<br />

• Шаховске даме не држе до линије.<br />

Једу редом све противничке<br />

фигуре.<br />

• Уображена дама не признаје да је<br />

некад била пешак.<br />

• Довели су државу у такво стање<br />

да сад могу гласати и за највеће државне<br />

непријатеље.<br />

Милен Миливојевић<br />

• Данас су сви магарци - на коњу.<br />

• Данас су највидљивији до јуче<br />

мањи од маковог зрна.<br />

• Код нас је важно жив бити, макар<br />

и не живети.<br />

Пеко Лаличић<br />


лоБОРизми<br />

• Чим смо схватили да споменици<br />

улепшавају земљу, организовали<br />

смо још један рат.<br />

• Он је подељена личност.<br />

Речју, Југословен.<br />

• Људски живот је највреднији, али<br />

и та роба нађе свог купца.<br />

Горан Радосављевић<br />

• Политичари или криминалци?<br />

За мене су сви људи исти!<br />

• Победник је онај ко сме да каже<br />

да су све битке изгубљене!<br />

Миодраг Лазаревић<br />

ПРАЗНИНА<br />

Пожелим да кроз мене<br />

Неко протече<br />

И остави трагове<br />

Ти си проласком својим<br />

Све узела натраг<br />

И ни мене у мени<br />

Више нема<br />

Градимир Станисављевић<br />


МОЗАИК<br />

број 10 петак, 7. јун 2013.<br />


ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />

7.00 Будилица<br />

9.00 Цртани филм<br />

9.25 Серијски филм<br />

10.15 Вести на знаковномјезику<br />

(р)<br />

10.30 Викенд на истоку<br />


11.20 Документарни<br />

програм<br />

12.00 Вести<br />



13.05 Серија „Излог<br />

страсти‘‘<br />


14.10 Агро дан<br />

14.25 Калеидоскоп<br />

15.15 Србија коју<br />

волим<br />

16.00 Дневник<br />


17.30 Штири, вести на<br />

румунском<br />

17.35 Око истока<br />

18.25 Енергија на паметан<br />

начин<br />



19.20 Вести на влашком<br />

језику<br />

19.30 Храна и вино<br />

20.00 Нокаут<br />

20.30 Спортска<br />

хроника<br />

21.10 Строго<br />

поверљиво<br />

22.00 Данас<br />

22.20 Информације<br />

дана, вести на<br />

влашком<br />



22.35 Глас Америке<br />



00.10 Око истока (р)<br />

1.00 Ноћни програм<br />




10.15 Палета (р)<br />

10.40 Није тешко<br />

бити ја<br />

11.30 ...И акција<br />




13.05 Серија “Излог<br />




14.25 ABS Show<br />

14.55 Нокаут (р)<br />

15.20 Спортска хроника<br />












20.00 Ауто флеш<br />

20.40 Свет на длану<br />

















10.15 Агро дан<br />

10.40 Документарни<br />

програм<br />

11.30 Еколошка<br />

питања<br />








14.25 Вино и<br />

виноградарство<br />

14.55 Свет на длану<br />

15.20 Ауто флеш<br />




18.15 Улична патрола<br />






20.00 Корак 21<br />

20.40 Филм на виде(л)о<br />


















10.35 ABS Show<br />

11.05 Дивља планета<br />

11.30 Меридијанима<br />







14.10 Бели лук и<br />

папричица<br />

14.30 Агро дан<br />

14.45 Ауто спринт<br />

15.30 Филм на виде(л)о<br />










20.00 Улови трофеј<br />

20.35 У свемиру<br />

21.00 Гледишта/<br />

Објективно<br />

(наизменично)<br />
















10.30 Везе<br />

11.00 Вино и<br />

виноградарство<br />

11.30 Меридијанима<br />








14.25 Улови трофеј<br />

15.00 Гледишта/Објективно<br />





18.15 Навигатор<br />






20.00 Изнад времена<br />














7.00 У нашем атару<br />

8.00 Лек из природе<br />

8.30 Радим градим<br />

9.00 Навигатор (р)<br />

9.15 На точковима<br />


10.10 Дивља планета<br />

10.35 Интерфејс<br />

11.00 Школирање<br />

11.30 Мислити зелено<br />


12.15 Играни филм<br />

14.00 Викенд на<br />

истоку<br />

15.00 Није тешко<br />

бити ја<br />


16.20 За све Роме<br />


18.15 Култ арт<br />


19.20 Инфо 7<br />


20.35 Строго<br />



23.30 ABS Show<br />


00.10 Ноћни програм<br />

7.00 Фарма<br />


9.00 Свет дивљине<br />

9.30 Дивљи свет<br />

10.00 Цртани филм<br />

(омнибус)<br />


12.15 Село моје<br />

12.45 Зелени екран<br />

13.15 Здравље<br />

13.45 Палета, програм<br />

на румунском језику<br />

14.00 Вести на знаковном<br />


14.15 Изнад времена<br />


15.15 МиМ магазин<br />


16.20 Ретроспектива,<br />

програм на влашком<br />



18.05 Познати<br />

екстремно<br />


19.20 Инфо 7<br />


20.35 Строго<br />



23.30 Атлас/Гуливер<br />

(наизменично)<br />


*Програмска шема је подложна променама<br />

Биоскоп „Звезда“ Бор<br />

Биоскопски репертоар<br />

» Од 03.06. до 09.06. филм „Фалсификатор“ – у 19 и 21 сати<br />

» Од 10.06. до 16.06. филм „Скидање“ – у 19 и 21 сати<br />

» Од 17.06. до 23.06. филм „Крудс“ – у 19 сати<br />

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара,<br />

а за организоване посете (минимум 15 гледаоца) цена је<br />

100,00 динара. За домаће филмове цена улазнице је 200,00 динара.<br />

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА БОР<br />

СВАКОГ ДАНА СА ВАМА<br />

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<br />

Позивни број 030<br />

Аутобуска станица 423-770<br />

Железничка станица 421-371<br />

Полицијска управа 192<br />

Ватросаци 193<br />

Хитна помоћ 194<br />

Електродистрибуција 422-888<br />

Топлификација 426-398<br />

Водовод 421-234<br />

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<br />

Хотел „Језеро“ 482-940<br />

Хотел „Албо“ 249-69-62<br />

Хотел „Српска круна“ 477-077<br />

Клуб РТБ Бор 477-008<br />

АПОТЕКЕ<br />

Апотека у Дому здравља<br />

421-624<br />

Апотека „Стеван Јаковљевић“<br />

424-167<br />

Апотека „Здравље“ 428-866<br />

Апотека у Злоту 2561-958<br />

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<br />

Бор - Мајданпек 7.50, 15.35 и 20.50<br />

Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово<br />

пристаниште) 05.16, 10,27 и<br />

18,22<br />

Мајданпек - Бор (из Мајданпека)<br />

4,00, 9,15 и 17,05<br />

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6,45,<br />

14,30 и 19,50<br />

АУТОБУСИ<br />

Поласци из Бора за<br />

Београд 04:00(радним даном),<br />

05:00, 07:30 (преко Жагубице),<br />

08:46, 14:30, 15:30<br />

Лесковац и Врање 02:45 16:30<br />

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<br />

даном), 08:00 )радним даном)<br />

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30,<br />

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<br />

даном), 08:00 (радним даном) 08:40<br />

14:30 16:30 20:55 22:25<br />

Неготин и Кладово 07:30<br />

Д. Милановац 10:40 , 15:10<br />

Мајданпек 15:10, 17:30<br />

Параћин 05:00 05:16 15:30<br />

Јагодина 05:00 15:30<br />

Жагубица - Пожаревац 07:30<br />

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

24 ЧАСА ДНЕВНО<br />


facebook.com/rtvbor



Ближи се крају сезона спортских такмичења<br />

ФК Бор “на бод” од баража<br />

Каратисти освојили пет медаља на међународном<br />

турниру “Трофеј Зоран Петровић” у Чачку<br />

БОР» У претпоследњем<br />

колу Поморавско тимочке зоне<br />

фудбалери Бора савладали су<br />

у Зајечару екипу Каблова - 3:0.<br />

Успешан је био и тим Ђердапа<br />

који је у Кладову био бољи од<br />

првопласиране екипе на табели<br />

књажевачког Тимочанина - 1:0.<br />

Коло пре краја такмичења<br />

заостатак Борана за Кладовљанима<br />

и даље износи један бод и<br />

сасвим је сигурно да ће учесника<br />

баража за попуну источне групе<br />

Српске лиге одлучити последње<br />

коло Поморавско тимочке зоне,<br />

у коме Ђердап гостује Јухору, а<br />

Бор дочекује Бошњане. У осталим<br />

утакмицама Мајданпек је<br />

савладао Јухор - 1:0, праховски<br />

Меморијални турнир<br />

„Аца Урбановић“<br />

Минулог викенда, на тениским<br />

теренима у Бору, завршен<br />

је трећи меморијални<br />

турнир „Аца Урбановић“ за<br />

тенисере старости до 14 година.<br />

Прво место у конкуренцији<br />

девојчица освојила је Зорана<br />

Војводић, док је код дечака<br />

прво место припало Борису<br />

Ђурићу из Неготина. Пре почетка<br />

турнира борски Тениски<br />

клуб одржао је комеморацију<br />

поводом смрти Јелене Генчић,<br />

некадашње српске тенисерке и<br />

тренера великих имена белог<br />

спорта попут Новака Ђоковића,<br />

Монике Селеш, Горана<br />

Иванишевића.<br />

Дунав поражен је у гостима од<br />

Рембаса - 3:2, а параћинско Јединство<br />

било је боље у гостима<br />

од Напретка, такође 3:2.<br />

У 27. колу Окружне лиге, Рудар<br />

је, на свом стадиону, савладао<br />

Радујевац - 3:0, Слатина је<br />

играла нерешено - 2:2 са Рајцем,<br />

Неметали и Злот узели су по бод<br />

одигравши - 1:1. Брестовац је<br />

поражен у гостима од Рудне Главе<br />

- 3:1, а пораз у гостима, идентичним<br />

резултатом, претрпео је<br />

и Кривељ од Бродоремонта.<br />

На првом месту на табели<br />

је Рудар са 64 бода, другопласирани<br />

Пореч има пет бодова<br />

мање, Злот је са 52 бода на<br />

трећем месту, док су у средини<br />

табеле са по 41 бодом Кривељ и<br />

Брестовац.<br />

Коло пре краја такмичења<br />

у источној групи Српске лиге,<br />

Хајдук Вељко поражен је у Неготину<br />

од петопласиране екипе<br />

на табели Моравца Ориона - 4:2.<br />

Неготинци су са 41 бодом на<br />

седмом месту на табели.<br />

У 33. колу Прве лиге Србије,<br />

у борби за опстанак, зајечарски<br />

Тимок победио је, на свом терену,<br />

Инђију - 2:0. Коло пре краја<br />

такмичења зајечарски тим је са<br />

42 бода на 12 месту и обезбедио<br />

је опстанак у лиги.<br />

Кадет Кикбокс клуба Бор<br />

Габријел Јовановић освојио<br />

је бронзану медаљу на кадетско-јуниорском<br />

првенству Србије<br />

у фул-контакту, у Земуну,<br />

у категорији такмичара до 57<br />

килограма. У борби за медаљу,<br />

борски кикбоксер савладао је<br />

такмичара из Смедеревске Паланке,<br />

а поражен је судијским<br />

прегласавањем, у полуфиналу,<br />

од представника нишког клуба<br />

Контус.<br />

Чланови Карате клуба Бор<br />

освојили су пет медаља - две<br />

златне и три сребрне на међународном<br />

турниру „Трофеј Зоран<br />

Петровић“ у Чачку. Златна одличја<br />

припала су Иви Марјановић<br />

и Милету Бараковићу који<br />

је освојио и сребрну медаљу.<br />

Милошу Димитријевићу и мешовитој<br />

екипи пионира припале<br />

су такође сребрне медаље. На<br />

турниру је учествовало око 520<br />

каратиста из 43 клуба Србије,<br />

Црне Горе и Македоније.<br />

М. Симић<br />

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор<br />

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић<br />

Новинар-редактор Чедомир Васић<br />

Припрема за штампу Марко Стојчев<br />

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<br />

СПОРТ<br />

БОР» На државном првенству<br />

за млађе пионире, у организацији<br />

Џудо клуба Бор, у Спортском<br />

центру у Бору наступало је<br />

близу 200 такмичара, 130 дечака<br />

и 70 девојчица из више од 60 домаћих<br />

клубова. Право наступа у<br />

завршници државног шампионата<br />

стекли су освајачи медаља<br />

на регионалним првенствима,<br />

www.rtvbor.rs<br />

број 10<br />

Џудо првенство Србије<br />

Организовањем државног првенства за старије пионире,<br />

Џудо клуб Бор започео обележавање пола века постојања<br />

БОР» Око 300 радника, запослених<br />

у десет комуналних предузећа<br />

у градовима Борског и<br />

Зајечарског округа, учествовало<br />

је на радничким спортским играма<br />

које су, крајем прошле седмице,<br />

организоване на Борском<br />

језеру. За три дана комуналци су<br />

се надметали у 25 спортских дисциплина<br />

и дружили се у пријатном<br />

амбијенту реновираног хотела<br />

„Језеро“.<br />

Први пут је Јавно комунално<br />

предузеће „Водовод“ у Бору било<br />

организатор традиционалних<br />

спортских игара јавних комуналних<br />

предузећа тимочког региона.<br />

- Потрудили смо се да, пре<br />

свега, ове игре протекну у спортском<br />

духу, да се људи друже,<br />

спријатеље, да се међеусобно<br />

упознају, као и да упознају ову<br />

околину. Важно је да понесу<br />

добре утиске, како би пренели<br />

другима да ми имамо изузетну<br />

околину и смештајне капацитете<br />

где могу доћи са породицама –<br />

рекао је Славиша Фришковић,<br />

директор ЈКП „Водовод“.<br />

Захваљујући потенцијалима<br />

околине, доброј услузи и широкој<br />

понуди, хотел „Језеро“ брзо је<br />

а два борска клуба заступало је<br />

пет млађих пионира.<br />

Бронзане медаље<br />

на државном шампионату<br />

освојили су, пред<br />

својом публиком, Сретен<br />

Сенић и Анђела<br />

Младеновић, са по три<br />

победе и поразом у четири<br />

борбе.<br />

Организацијом државног<br />

првенства за<br />

млађе пионире, Џудо<br />

клуб Бор почео је и<br />

обележавање великог јубилеја,<br />

пола века од оснивања клуба. У<br />

оквиру прославе, за две недеље,<br />

Бор ће бити домаћин међународног<br />

џудо турнира, а почетком<br />

јесени биће организована и свечана<br />

академија.<br />

Б. О.<br />

Радничке спортске игре на Борском језеру<br />

Такмичили се комуналци<br />

Борског и Зајечарског округа<br />

постао дестинација коју широм<br />

Србије радо бирају за спортске<br />

игре и друге сусрете.<br />

- Као што смо и најавили,<br />

хотел испуњава сва обећања.<br />

Гостију је много, а оваквих сусрета<br />

ће бити до 19. јуна. Ово су<br />

други сусрети од шест, колико<br />

имамо у најави, а последњи ће<br />

бити у октобру. Друга половина<br />

јула и август резервисани су за<br />

индивидуалне посете. Резервисани<br />

су сви капацитети хотела и<br />

у тим данима када ће овде бити<br />

индивидуални гости. Као и сви<br />

други и овакви сусрети и гости<br />

са стране значе много – истакла<br />

је Данијела Николић, менаџер<br />

хотела „Језеро“.<br />

Најуспешнији појединци<br />

и предузећа добили су вредна<br />

признања и медаље. Осим спорта<br />

и рекреације циљ сусрета<br />

је био добро дружење, упознавање<br />

радника и размена искустава,<br />

а кажу да су пријатељства<br />

овде склопљена нераскидива и<br />

дуговечна.<br />

М. Ћ.<br />

З. М.

Oko istoka br. 10

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?