Мокрањцу у част
23.04.2015 • Views
Share Embed Flag

Мокрањцу у част

ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
rtvbor

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

START NOW

СВАКОГ РАДНОГ ДАНА НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

07:00<br />

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 17 - 13. септембар, 2013. год. www.rtvbor.rs<br />

<strong>Мокрањц<strong>у</strong></strong> <strong>у</strong> <strong>част</strong><br />

Ј<strong>у</strong>билеј вредан пажње<br />

Неготинска гимназија, једна од<br />

најстаријих <strong>у</strong> Србији, обележила 174<br />

године <strong>у</strong>спешног рада » стр. 9<br />

Реконстр<strong>у</strong>кцијом флотације <strong>у</strong><br />

Кривељ<strong>у</strong> повећан капацитет<br />

Поск<strong>у</strong>пљ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> грејање и вода? » стр. 3<br />

Откривен др<strong>у</strong>ги <strong>у</strong>лаз <strong>у</strong><br />

“Лазарев<strong>у</strong> пећин<strong>у</strong>” » стр. 4<br />

У Неготин<strong>у</strong> почињ<strong>у</strong> 48. м<strong>у</strong>зичке<br />

свечаности које ће, до 20. септембра,<br />

ок<strong>у</strong>пити врх<strong>у</strong>нске <strong>у</strong>метнике и ансамбле<br />

» стр. 9<br />

» стр. 5<br />

Тема броја: У школама мање ђака,<br />

нема отп<strong>у</strong>штања просветара » стр.6и7<br />

Почиње изградња “Ј<strong>у</strong>жног тока”<br />

Гасовод <strong>у</strong>лази <strong>у</strong> Србиј<strong>у</strong> код Зајечара, а прва деоница,<br />

д<strong>у</strong>жине 150 километара, биће најтежа за градитеље<br />

Дотрајао стамбени фонд » стр. 2<br />

Бодибилдинг меморијал<br />

“Новица Па<strong>у</strong>љичић” » стр. 12<br />

» стр. 5

стр.2 петак, 13. септембар 2013.<br />

АКТУЕЛНОСТИ број 17<br />

Санкције<br />

за пореске<br />

неплатише<br />

Пореска <strong>у</strong>права Србије објавила<br />

је да више од 600 особа које<br />

посед<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> имовин<strong>у</strong> већ<strong>у</strong> од 35<br />

милиона динара није исп<strong>у</strong>нило<br />

законск<strong>у</strong> обавез<strong>у</strong> да је пријави<br />

порезницима. Према ранијим<br />

најавама, те особе биће позване<br />

да <strong>у</strong> кратком рок<strong>у</strong> пријаве<br />

имовин<strong>у</strong> након чије провере би<br />

требало да <strong>у</strong>следи санкција за<br />

непријављивање на време, по закон<strong>у</strong><br />

- три одсто вредности <strong>у</strong>к<strong>у</strong>пне<br />

имовине, пл<strong>у</strong>с припадај<strong>у</strong>ћи<br />

порез.<br />

У Пореској <strong>у</strong>прави наглашавај<strong>у</strong><br />

да је вредност непријављене<br />

имовине <strong>у</strong> појединим сл<strong>у</strong>чајевима<br />

и вишестр<strong>у</strong>ко већа од<br />

законског лимита, али и да је<br />

пост<strong>у</strong>пак <strong>у</strong>накрсне провере већ<br />

почео, чином пријема информативних<br />

пореских пријава о имовини<br />

вреднијој од 35 милиона<br />

динара.<br />

Б. Обрадовић<br />

Рођендан<br />

зајечарске<br />

пиваре<br />

Зајечарска пивара прославила<br />

је 118. рођендан, а тим поводом<br />

на Поповој плажи <strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong><br />

приређен је концерт на коме<br />

се пиво продавало по промотивним<br />

ценама.<br />

- Зајечарско пиво током ове<br />

године остварило је невероватан<br />

<strong>у</strong>спех. Захваљ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>ћи квалитет<strong>у</strong> и<br />

богатом <strong>у</strong>к<strong>у</strong>с<strong>у</strong>, број љ<strong>у</strong>битеља<br />

„Зајечарског пива“ расте из дана<br />

<strong>у</strong> дан“, изјавио је Александрос<br />

Данилидис, директор компаније<br />

„Хајнекен“ <strong>у</strong> Србији.<br />

Пивара <strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong> једна је од<br />

најстаријих <strong>у</strong> земљи, а <strong>у</strong>спех на<br />

територије целе Србије бележи<br />

тек пошто је пре<strong>у</strong>зео „Хајнекен“.<br />

Иако је производњ<strong>у</strong> почела<br />

још 1875. године, годином<br />

званичног почетка пословања<br />

сматра се 1895, када је почела<br />

инд<strong>у</strong>стријска производња пива.<br />

Д. Нововић<br />

Велики проблеми <strong>у</strong> одржавањ<strong>у</strong> зграда<br />

Дотрајао стамбени фонд<br />

Већина станова <strong>у</strong> град<strong>у</strong> старија је од пола века, неопходна<br />

реконстр<strong>у</strong>кција кровова, лифтова, водоводне и<br />

канализационе мреже и електричних инсталација<br />

БОР» Према подацима<br />

Привредне коморе Србије, близ<strong>у</strong><br />

милион и сто хиљада станова и<br />

к<strong>у</strong>ћа на 53 милиона квадратних<br />

метара простора с<strong>у</strong> за озбиљн<strong>у</strong><br />

реконстр<strong>у</strong>кциј<strong>у</strong>. Стр<strong>у</strong>чњаци за<br />

грађевинарство каж<strong>у</strong> да би за<br />

сређивање комплетног стамбеног<br />

фонда <strong>у</strong> Србији требало<br />

близ<strong>у</strong> пет и по милијарди евра.<br />

На стамбеним зградама <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />

дотрајали с<strong>у</strong> кровови, лифтови<br />

посебно, а такође водоводна и<br />

канализациона мрежа, као и инсталације<br />

за стр<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> морале би да<br />

се реконстр<strong>у</strong>иш<strong>у</strong>. Веома важно<br />

је <strong>у</strong>редити и прилазе зградама<br />

и тротоаре јер они штите стамбени<br />

простор од спољашњег<br />

<strong>у</strong>тицаја.<br />

- У Бор<strong>у</strong> <strong>у</strong> близ<strong>у</strong> 1.000 стамбених<br />

зграда има 11.000 станова,<br />

површине 700.000 метара квадратних.<br />

Због тога Бор припада<br />

градовима који имај<strong>у</strong> највећ<strong>у</strong><br />

<strong>у</strong>рбанизациј<strong>у</strong> <strong>у</strong> Србији. Већина<br />

је изграђена 60-тих, 70-тих и почетком<br />

80-тих година прошлог<br />

века, <strong>у</strong> време најбржег привредног<br />

и грађевинског развоја града,<br />

а има и предратних објеката.<br />

Последња стамбена изградња<br />

<strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> била је крајем 90-тих<br />

година <strong>у</strong> ч<strong>у</strong>веној реп<strong>у</strong>бличкој<br />

акцији 100.000 станова за младе<br />

брачне парове. Већина стамбених<br />

зграда <strong>у</strong> град<strong>у</strong> старија је<br />

од пола века, тако да с<strong>у</strong> <strong>у</strong> категорији<br />

такозваних „амортизованих“<br />

објеката - каже Бранислав<br />

Димитријевић, р<strong>у</strong>ководилац<br />

Техничке сл<strong>у</strong>жбе ЈП за стамбене<br />

<strong>у</strong>сл<strong>у</strong>ге „Бор“.<br />

Стр<strong>у</strong>чњаци процењ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> да је<br />

за реконстр<strong>у</strong>кциј<strong>у</strong> комплетног<br />

стамбеног фонда <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> потребно<br />

од 70 до 80 милиона евра. То<br />

је, нажалост велика с<strong>у</strong>ма кој<strong>у</strong> је<br />

тешко издвојити и <strong>у</strong> стабилној<br />

економској сит<strong>у</strong>ацији каква данас<br />

није. Једино реално решење<br />

је <strong>у</strong> озбиљном планирањ<strong>у</strong> и<br />

одређивањ<strong>у</strong> приоритета <strong>у</strong> санацији,<br />

да би временом рез<strong>у</strong>лтати<br />

били видљиви и <strong>у</strong>тицали на<br />

побољшање квалитета живота<br />

станара.<br />

Горан Грамић<br />

Дан Општине<br />

Бољевац<br />

Општина Бољевац је обележила<br />

свој дан, као спомен на 10.<br />

септембар 1875. године, када је<br />

Бољевац од Милана Обреновића<br />

добио стат<strong>у</strong>с варошице.<br />

Тим поводом одржана је<br />

свечана седница на којој с<strong>у</strong> додељене<br />

две септембарске награде,<br />

највише признање Општине<br />

Бољевац. Добитници с<strong>у</strong> Апотекарска<br />

<strong>у</strong>станова Зајечар, за развој<br />

фармаце<strong>у</strong>тске инд<strong>у</strong>стрије <strong>у</strong><br />

Бољевц<strong>у</strong> и Топлица Марковић,<br />

за развој пред<strong>у</strong>зетништва <strong>у</strong> овој<br />

општини.<br />

Обележавањ<strong>у</strong> Дана општине<br />

Бољевац с<strong>у</strong> прис<strong>у</strong>ствовали<br />

представници десетак локалних<br />

само<strong>у</strong>права ј<strong>у</strong>гоисточне Србије,<br />

полиције, с<strong>у</strong>дства, војске<br />

и политичког живота Реп<strong>у</strong>блике<br />

Србије.<br />

Д.Ђ.<br />

Помоћ<br />

средњим<br />

школама<br />

Фак<strong>у</strong>лтет за менаџмент поклонио<br />

<strong>у</strong>џбенике зајечарским средњим<br />

школама<br />

ЗАЈЕЧАР» Представници<br />

Фак<strong>у</strong>лтета за менаџмент поклонили<br />

с<strong>у</strong> око 400 књига и <strong>у</strong>џбеника<br />

<strong>у</strong>ченицима средњих школа <strong>у</strong><br />

Зајечар<strong>у</strong> и њиховим професорима<br />

из издавачке делатности ове<br />

високообразовне <strong>у</strong>станове. У<br />

склад<strong>у</strong> са планом и наставним<br />

програмима Економска школа<br />

је добила 100 књига, а остале<br />

средње школе по 50 стр<strong>у</strong>чних<br />

књига и <strong>у</strong>џбеника. Ово није једина<br />

акција, речено је приликом<br />

доделе, којом Фак<strong>у</strong>лтет за менаџмент<br />

помаже средње школе.<br />

Због тешке економске ситације,<br />

најављена је и финансијска и<br />

стр<strong>у</strong>чн<strong>у</strong> помоћ средњим школама<br />

<strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong> како би <strong>у</strong> потп<strong>у</strong>ности<br />

и до краја могли бити<br />

спроведени на<strong>у</strong>чно наставни<br />

планови и програми.<br />

Д. Мар<strong>у</strong>шић<br />

Избори за<br />

Савет МЗ<br />

„Младост“<br />

БОР» У Месној заједници<br />

„Младост“ <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> одржани с<strong>у</strong><br />

избори за чланове Савета, при<br />

чем<strong>у</strong> је гласање протекло без<br />

проблема и примедби. На бирачком<br />

списк<strong>у</strong> била с<strong>у</strong> 33 кандидата<br />

за 11 чланова Савета колико<br />

предвиђа стат<strong>у</strong>т ове Месне<br />

заједнице. Највише гласова добила<br />

је Весна Јовић - 266, затим<br />

Драган Перић - 249, а 243 грађана<br />

гласало је за Бобана Испировића.<br />

Изабрани чланови, њих 11,<br />

имај<strong>у</strong> рок од осам дана да констит<strong>у</strong>иш<strong>у</strong><br />

Савет, након чега ће<br />

на Седници избрати председника<br />

и заменика председника.<br />

Од 6186 бирача, за чланове<br />

Савета гласало је 680 грађана.<br />

М. Ћосић<br />

twitter.com/@TelevizijaBor<br />

dailymotion.com/rtvbor

број 17 АКТУЕЛНОСТИ<br />

петак, 13. септембар 2013.<br />

Сарадња мајданпечке<br />

општине и РТБ-а Бор<br />

Седница<br />

СО Бор 16.<br />

септембра<br />

Због одс<strong>у</strong>ства одборника<br />

ск<strong>у</strong>пштина одложена за три<br />

дана<br />

БОР» Двадесет пета седница<br />

Ск<strong>у</strong>пштине Општине Бор,<br />

која је била заказана за четвртак<br />

12. септембар, биће одржана <strong>у</strong><br />

понедељак 16. септембра <strong>у</strong> 9<br />

сати. Председник Ск<strong>у</strong>пштине<br />

Општине Бор Добрица Ђ<strong>у</strong>рић<br />

образложио је ово померање<br />

тиме што се већина од 35 одборника<br />

јавила надлежним<br />

ск<strong>у</strong>пштинским сл<strong>у</strong>жбама да с<strong>у</strong><br />

спречени да дођ<strong>у</strong> на заседање,<br />

из оправданих разлога. Према<br />

речима Ђ<strong>у</strong>рића, промена термина<br />

заседања је <strong>у</strong> потп<strong>у</strong>ности за<br />

одредбама Закона о локалној само<strong>у</strong>прави<br />

и Пословником о рад<strong>у</strong><br />

Ск<strong>у</strong>пштине Општине Бор.<br />

Д.Стојадиновић<br />

МАЈДАНПЕК» Општинско<br />

р<strong>у</strong>ководство <strong>у</strong> Мајданпек<strong>у</strong><br />

о акт<strong>у</strong>елним проблемима и мог<strong>у</strong>ћностима<br />

за њихово решавање<br />

разговарало је са челним љ<strong>у</strong>дима<br />

Р<strong>у</strong>дарско топионичарског басена<br />

Бор и Р<strong>у</strong>дника бакра Мајданпек.<br />

Сарадња компаније РТБ и локалне<br />

само<strong>у</strong>праве <strong>у</strong> Мајданпек<strong>у</strong><br />

од прес<strong>у</strong>дног је значаја за решавање<br />

ком<strong>у</strong>налних, али и др<strong>у</strong>гих<br />

проблема <strong>у</strong> тој општини.<br />

Према речима председника<br />

Општине Мајданпек Дејана<br />

Вагнера, генерални директор<br />

Р<strong>у</strong>дарско-топионичарског басена<br />

Благоје Спасковски обећао<br />

је да ће помоћи <strong>у</strong> припремама<br />

за предстојећ<strong>у</strong> грејн<strong>у</strong> сезон<strong>у</strong> <strong>у</strong><br />

тој општини као и да ће се заложити<br />

код надлежних државних<br />

органа да се покрене производња<br />

<strong>у</strong> мајданпечкој „Златари“<br />

и „Мегапласт<strong>у</strong>“.<br />

Састанци р<strong>у</strong>ководстава<br />

Општине Мајданпек и Р<strong>у</strong>дарско<br />

- топионичраског басена<br />

Бор <strong>у</strong>б<strong>у</strong>д<strong>у</strong>ће ће бити пракса,<br />

истакао је Дејан Вагнер, председник<br />

Општине Мајданпек.<br />

Д. Нововић<br />

БОР» Имај<strong>у</strong>ћи <strong>у</strong> вид<strong>у</strong> да је<br />

до почетка грејне сезоне остало<br />

нешто мање од месец и по дана,<br />

<strong>у</strong> борској Топлани обављај<strong>у</strong> последње<br />

припреме комплетног<br />

система. Знај<strong>у</strong>ћи да је вреловодна<br />

мрежа <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> стара и дотрајала,<br />

р<strong>у</strong>ководиоци <strong>у</strong> Топлани<br />

<strong>у</strong>право правовременим активностима<br />

желе да б<strong>у</strong>д<strong>у</strong> спремни<br />

за мог<strong>у</strong>ће пробоје на мрежи.<br />

- Почели смо п<strong>у</strong>њење сек<strong>у</strong>ндарне<br />

вреловодне мреже и чека-<br />

БОР» Чланови Општинског<br />

већа <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> дали с<strong>у</strong> сагласност<br />

да се повећа цена грејања<br />

и воде за пет и по одсто. Према<br />

предлог<strong>у</strong> надлежних <strong>у</strong> Топлани,<br />

цена по квадрат<strong>у</strong> стамбеног<br />

простора би требало да се повећа<br />

нешто за више од четири<br />

динара по квадратном метр<strong>у</strong>,<br />

тако да би, <strong>у</strong>колико се и одборници<br />

Ск<strong>у</strong>пштине општине на<br />

наредној седници сложе, цена<br />

грејања станова и к<strong>у</strong>ћа била повећана<br />

са 74,26 на 78,34 динара.<br />

На седници је <strong>у</strong>својен и<br />

Предлог ребаланса б<strong>у</strong>џета који<br />

предвиђа додатних 211 милиона<br />

динара <strong>у</strong>трошка б<strong>у</strong>џетских<br />

средстава. Највећи део ових<br />

пара, сто милиона динара, биће<br />

одвојено за Топлан<strong>у</strong> и плаћање<br />

д<strong>у</strong>говања за стр<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>.<br />

Седница Општинског већа<br />

обиловала је одл<strong>у</strong>кама које се<br />

односе на кадровска решења.<br />

Тако с<strong>у</strong> прихваћене одл<strong>у</strong>ке о<br />

спровођењ<strong>у</strong> конк<strong>у</strong>рса за именовање<br />

директора <strong>у</strong> свим јавним<br />

мо да видимо <strong>у</strong><br />

којим деловима<br />

ће бити пробоја<br />

како би<br />

реаговали на<br />

време. Управо<br />

зато и радимо<br />

све ове пробе<br />

како би слаба<br />

места одмах<br />

санирали, и да<br />

<strong>у</strong>право те слабе<br />

тачке б<strong>у</strong>д<strong>у</strong><br />

стр.3<br />

Ск<strong>у</strong>пље грејање и вода?<br />

Сагласност за повећање цена дало Општинско веће, а<br />

<strong>у</strong>својен је и предлог ребаланса б<strong>у</strong>џета Општине Бор за<br />

211 милиона динара<br />

Тендер за к<strong>у</strong>повин<strong>у</strong> <strong>у</strong>гља расписан, отварање пон<strong>у</strong>да 16. септембра<br />

спремне за<br />

зим<strong>у</strong>. Након сек<strong>у</strong>ндарне мреже,<br />

почећемо п<strong>у</strong>њење и примарног<br />

вреловода, тако да смо <strong>у</strong> завршним<br />

активностима пред сезон<strong>у</strong>.<br />

Грејање ће почети на време и<br />

биће квалитетно - каже Милован<br />

Ст<strong>у</strong>пар, директор ЈКП<br />

„Топлана“ <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>.<br />

Важан посао који с<strong>у</strong> запослени<br />

<strong>у</strong> борској Топлани завршили<br />

<strong>у</strong>спешно је <strong>у</strong>градња калориметара.<br />

Према речима директора Милована<br />

Ст<strong>у</strong>пара, потрошња на<br />

пред<strong>у</strong>зећима <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>, а такође је<br />

подржан и предлог о разрешењ<strong>у</strong><br />

и именовањ<strong>у</strong> председника Управног<br />

одбора Народне библиотеке<br />

<strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>. Уместо Александра<br />

Миликића, предложена је<br />

Ирина Кагадејев Стевановић.<br />

Чланови Већа већином гласова<br />

прихватили с<strong>у</strong> предлог Решења<br />

о постављењ<strong>у</strong> Љ<strong>у</strong>бинке Јелић<br />

за начелниц<strong>у</strong> Општинске <strong>у</strong>праве<br />

Бор. Једногласно је подржан<br />

и предлог о прав<strong>у</strong> на бесплатан<br />

а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ски превоз на градским и<br />

приградским линијама на подр<strong>у</strong>чј<strong>у</strong><br />

Општине Бор. Као и до<br />

сада, <strong>у</strong>колико предлог <strong>у</strong>своји<br />

ск<strong>у</strong>пштина, бесплатан а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ски<br />

превоз имаће <strong>у</strong>ченици, лица старија<br />

од 70 година, инвалиди, као<br />

и др<strong>у</strong>ге социјалне категорије.<br />

Све одл<strong>у</strong>ке са 62. седнице<br />

Општинског већа наћи ће се на<br />

седници Ск<strong>у</strong>пштине општине<br />

пред одборницима који ће о свем<strong>у</strong><br />

дати коначн<strong>у</strong> реч.<br />

Дарко Стојадиновић<br />

Почеле припреме за грејн<strong>у</strong> сезон<strong>у</strong> <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />

основ<strong>у</strong> калориметара биће очитавана<br />

од наредне грејне сезоне<br />

2014. године, а до тада предстоји<br />

комплетирање опреме и свих активности<br />

како би се овај процес<br />

заокр<strong>у</strong>жио.<br />

- Калориметре смо <strong>у</strong>градили<br />

<strong>у</strong> свим подстаницама, како је и<br />

предвиђено пројектом. Неопходно<br />

је да одборници Ск<strong>у</strong>пштине<br />

Општине Бор донес<strong>у</strong> одл<strong>у</strong>к<strong>у</strong><br />

која ће променити <strong>у</strong>право начин<br />

очитавања потрошње грејања,<br />

а посебно бих нагласио да ће<br />

грађанима рач<strong>у</strong>ни на основ<strong>у</strong><br />

очитавања калориметара почети<br />

да стиж<strong>у</strong> од наредне грејне сезоне,<br />

2014. године - додаје Ст<strong>у</strong>пар.<br />

Јасно је да Топлана <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />

последњих дана много лакше<br />

посл<strong>у</strong>је јер је одблокиран рач<strong>у</strong>н<br />

овог пред<strong>у</strong>зећа. Како истич<strong>у</strong> <strong>у</strong><br />

р<strong>у</strong>ководств<strong>у</strong>, тендер за набавк<strong>у</strong><br />

<strong>у</strong>гља је расписан, а отварање пон<strong>у</strong>да<br />

је 16. септембра.<br />

Дарко Стојадиновић<br />

youtube.com/rtvbor<br />

facebook.com/rtvbor

стр.4<br />

петак, 13. септембар 2013.<br />

ДРУШТВО број 17<br />

Борски и пољски спелеолози наставили истраживање Злотских пећина<br />

Откривен др<strong>у</strong>ги <strong>у</strong>лаз <strong>у</strong> Лазарев<strong>у</strong> пећин<strong>у</strong><br />

Борски и пољски спелеолози<br />

и спелео-рониоци открили с<strong>у</strong><br />

још један <strong>у</strong>лаз <strong>у</strong> Лазарев<strong>у</strong> пећин<strong>у</strong>.<br />

Први п<strong>у</strong>т пронађен је подводни<br />

пролаз измеђ<strong>у</strong> врела Злотске<br />

реке и језера <strong>у</strong> Лазаревој пећини<br />

и на тај начин доказано да не постоји<br />

само један <strong>у</strong>лаз, како се до<br />

сада мислило.<br />

Истраживање Лазареве пећине,<br />

које је почело пре десет година<br />

и показало да је ова пећина<br />

twitter.com/@TelevizijaBor<br />

<strong>у</strong>бедљиво најд<strong>у</strong>жа <strong>у</strong> Србији и<br />

међ<strong>у</strong> најд<strong>у</strong>жим на Балкан<strong>у</strong>, наставља<br />

се из године <strong>у</strong> годин<strong>у</strong>.<br />

Нови проналсаци привлаче и<br />

спелеологе из света. Истраживањем<br />

током заједничке акције<br />

измерени с<strong>у</strong> нови ходници, тако<br />

да је сада <strong>у</strong>тврђена д<strong>у</strong>жина Лазареве<br />

пећине 12.033 метра и да<br />

је <strong>у</strong>бедљиво најд<strong>у</strong>жа <strong>у</strong> Србији.<br />

- Сарадања са пољским спелеолозима<br />

траје више од десет<br />

БОР» Борани се свакодневно<br />

с<strong>у</strong>срећ<strong>у</strong> са проблемом да им<br />

карте <strong>у</strong> а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>сима пред<strong>у</strong>зећа<br />

„Бортравел“ не важе, иако <strong>у</strong>редно<br />

к<strong>у</strong>пе карт<strong>у</strong> за градски или<br />

приградски саобраћај, на а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ској<br />

станици пред<strong>у</strong>зећа „А<strong>у</strong>то<br />

Аца“. До тога је дошло због<br />

нерег<strong>у</strong>ларности <strong>у</strong> продаји карата,<br />

које може да продаје само<br />

пред<strong>у</strong>зеће које је са Општином<br />

склопило <strong>у</strong>говор, а то је <strong>у</strong> овом<br />

сл<strong>у</strong>чај<strong>у</strong> „Бортравел“. Како истич<strong>у</strong><br />

<strong>у</strong> Општинској <strong>у</strong>прави,<br />

мог<strong>у</strong>ћност да се карте продај<strong>у</strong><br />

на станици заиста постоји, али<br />

<strong>у</strong>колико два пред<strong>у</strong>зећа склопе<br />

<strong>у</strong>говор. Међ<strong>у</strong>тим, осим <strong>у</strong>говора<br />

о станичним <strong>у</strong>сл<strong>у</strong>гама, док<strong>у</strong>мент<br />

који би рег<strong>у</strong>лисао продај<strong>у</strong><br />

општинских карата за градски и<br />

приградски саобраћај, за сада не<br />

постоји.<br />

- Овим п<strong>у</strong>тем желимо да<br />

обавестимо грађане Бора да је<br />

Општина Бор, 15. јан<strong>у</strong>ара ове<br />

године, закљ<strong>у</strong>чила <strong>у</strong>говор о превоз<strong>у</strong><br />

п<strong>у</strong>тника на градским и приградским<br />

линијама на подр<strong>у</strong>чј<strong>у</strong><br />

општине Бор, са а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ским<br />

превозником<br />

„Бортравел“ из<br />

Бора. Уговором<br />

се превозник<br />

обавез<strong>у</strong>је да <strong>у</strong><br />

возилима продаје<br />

искљ<strong>у</strong>чиво<br />

зад<strong>у</strong>жене карте<br />

нар<strong>у</strong>чиоца, <strong>у</strong><br />

овом сл<strong>у</strong>чај<strong>у</strong><br />

година и они с<strong>у</strong> др<strong>у</strong>ги п<strong>у</strong>т овде<br />

<strong>у</strong> Лазаревој пећини. Наше активности<br />

с<strong>у</strong> овога п<strong>у</strong>та ишле <strong>у</strong><br />

два правца: с<strong>у</strong>ве спелеологије<br />

и спелеороњења. Пробало смо<br />

да се воденим каналом спојимо<br />

са правцем који с<strong>у</strong> мерили с<strong>у</strong>ви<br />

спелеолози. Знамо да се та два<br />

канала с<strong>у</strong>срећ<strong>у</strong>, али их још нисмо<br />

повезали. Оно што је много<br />

битније је да смо дошли до 12.<br />

километра и да смо повезали ов<strong>у</strong><br />

пећин<strong>у</strong> са врелом које је испред<br />

пећине - каже Урош Акшамовић,<br />

<strong>у</strong>чесник акције и председник<br />

Савеза спелеолога Србије.<br />

- Пећина је из<strong>у</strong>зетна, посебно<br />

бели зидови, бели камен и<br />

пећински <strong>у</strong>краси. Што се осталих<br />

<strong>у</strong>тисака тиче, лепо је видети<br />

нове пролазе и доживети њихово<br />

проналажење и истраживање<br />

пећине. Пре два дана пронашли<br />

смо нови <strong>у</strong>лаз, нови пролаз ка<br />

врел<strong>у</strong> и повезали га са језером <strong>у</strong><br />

Лазаревој пећини. За рониоце то<br />

је и даље један од задатака, јер<br />

Недо<strong>у</strong>мице око а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ских карата<br />

За градски и приградски превоз важеће само карте „Бортравела“, к<strong>у</strong>пљене на<br />

продајним местима и <strong>у</strong> а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>сима овог пред<strong>у</strong>зећа, каж<strong>у</strong> <strong>у</strong> Општинској <strong>у</strong>прави<br />

Општине Бор.<br />

Такође је предевиђено<br />

да превозник може<br />

организовати продај<strong>у</strong> карата и<br />

на др<strong>у</strong>гим местима, киосцима,<br />

па и а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ској станици, <strong>у</strong>з п<strong>у</strong>н<strong>у</strong><br />

одговорност за спречавање свих<br />

зло<strong>у</strong>потреба и малверзација. Да<br />

ли је превозник закљ<strong>у</strong>чио тај<br />

<strong>у</strong>говор са Пред<strong>у</strong>зећем „А<strong>у</strong>то<br />

Аца“ ми не знамо, јер тај <strong>у</strong>говор<br />

немамо - истакао је Боривоје<br />

Радосављевић, виши сарадник<br />

за саобраћај.<br />

Из пред<strong>у</strong>зећа „А<strong>у</strong>то Аца“,<br />

до медија је стигла с<strong>у</strong>протна информација,<br />

да с<strong>у</strong> карте важеће и<br />

да постоји <strong>у</strong>говор са „Бортравелом“.<br />

Ипак, карте за градски и<br />

приградски саобраћај с<strong>у</strong> <strong>у</strong> надлежности<br />

Општинске <strong>у</strong>праве,<br />

па је и једина валидна реч <strong>у</strong>право<br />

њихова, по којој грађани карте<br />

мог<strong>у</strong> к<strong>у</strong>повати само <strong>у</strong> просторијама<br />

и а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>сима пред<strong>у</strong>зећа<br />

„Бортравел“. Остаје отворена<br />

мог<strong>у</strong>ћност склапања <strong>у</strong>говора измеђ<strong>у</strong><br />

два пред<strong>у</strong>зећа, након чега<br />

би се општинске карте могле<br />

наћи и на градској а<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ској<br />

станици.<br />

Марија Ћосић<br />

с<strong>у</strong> неопходна даља истраживања<br />

пролаза - каже Доминик Грачек,<br />

спелеоронилац из Пољске.<br />

- Пре десет година, када смо<br />

почели истраживање Лазареве<br />

пећине, очекивали смо да ће д<strong>у</strong>жина<br />

пећине бити већа од десет<br />

километара. Сада смо прешли и<br />

12 километара, а из<strong>у</strong>зетно је значајно<br />

то што је откривен и др<strong>у</strong>ги<br />

<strong>у</strong>лаз <strong>у</strong> Лазарев<strong>у</strong> пећин<strong>у</strong>. То практично<br />

значи, да без обзира на то<br />

што <strong>у</strong> околини има више од 250<br />

пећина које треба истражити,<br />

Лазарева пећина <strong>у</strong> ствари представља<br />

пећински систем - наглашава<br />

Роберт Мишић, из кл<strong>у</strong>ба<br />

„Rock and Ice“ Бор.<br />

У Спелеолошком кл<strong>у</strong>б<strong>у</strong><br />

„Rock and Ice“ каж<strong>у</strong> да ово није<br />

коначна д<strong>у</strong>жина Лазареве пећине<br />

и очек<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> да ће даљим истраживањима<br />

<strong>у</strong>к<strong>у</strong>пна д<strong>у</strong>жина овог<br />

драг<strong>у</strong>ља природе бити потврђена<br />

на 15 километара.<br />

dailymotion.com/rtvbor<br />

Дејан Ђорђевић<br />

И даље<br />

д<strong>у</strong>пли рач<strong>у</strong>ни<br />

за стр<strong>у</strong>ј<strong>у</strong><br />

Електропривреда Србије ће<br />

и наредних месеци грађанима<br />

наставити да шаље два рач<strong>у</strong>на<br />

за стр<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> све док не отплате<br />

д<strong>у</strong>говања настала до 30. ј<strong>у</strong>на ове<br />

године. У ЕПС-<strong>у</strong> појашњавај<strong>у</strong> да<br />

ће, <strong>у</strong>з рач<strong>у</strong>н за тек<strong>у</strong>ћи месец који<br />

шаље‚ „Електропривреда снабдевање‘‘,<br />

електродистриб<strong>у</strong>ција<br />

слати обавештење, али само<br />

потрошачима који нис<strong>у</strong> измирили<br />

д<strong>у</strong>гове. То значи да ће остали<br />

грађани, који немај<strong>у</strong> д<strong>у</strong>говања<br />

или с<strong>у</strong> <strong>у</strong> претплати добити по<br />

један рач<strong>у</strong>н.<br />

Када је реч о грађанима који<br />

с<strong>у</strong> се мин<strong>у</strong>лих дана жалили да<br />

с<strong>у</strong> добили обавештења о великим<br />

д<strong>у</strong>говањима иако с<strong>у</strong> их, како<br />

тврде, измирили, <strong>у</strong> овом пред<strong>у</strong>зећ<strong>у</strong><br />

каж<strong>у</strong> да, ако с<strong>у</strong> д<strong>у</strong>говања<br />

поново евидентирана <strong>у</strong> обавештењ<strong>у</strong>,<br />

онда би грађани требало<br />

да сл<strong>у</strong>чај пријаве на шалтер<strong>у</strong><br />

електродистриб<strong>у</strong>ције, <strong>у</strong>з доказ о<br />

плаћањ<strong>у</strong> рач<strong>у</strong>на.<br />

Б. Обрадовић

број 17 ЕКОНОМИЈА<br />

петак, 13. септембар 2013.<br />

Приводи се крај<strong>у</strong> реконстр<strong>у</strong>кција кривељске флотације<br />

Квалитет концентрата<br />

прилагођен новој топионици<br />

БОР» Р<strong>у</strong>дарско топионичарски<br />

басен Бор <strong>у</strong>ложио је 25<br />

милиона евра <strong>у</strong> реконстр<strong>у</strong>кциј<strong>у</strong><br />

флотације <strong>у</strong> Великом Кривељ<strong>у</strong>.<br />

Радови се приводе крај<strong>у</strong>. Реконстр<strong>у</strong>кција<br />

свих производних<br />

линија <strong>у</strong> флотацији Велики<br />

Кривељ је завршена. Уграђене<br />

с<strong>у</strong> хидроциклонске батерије и<br />

нове флотацијске машине, велике<br />

запремине од 40 и стотин<strong>у</strong><br />

к<strong>у</strong>бика. Остаје још да се, <strong>у</strong><br />

наредних месец дана, <strong>у</strong>граде<br />

анализатори и заврши а<strong>у</strong>томатизација<br />

технолошког процеса<br />

производње, чиме би реконстр<strong>у</strong>кција,<br />

након више од три<br />

деценије рада флотације, била<br />

комплетирана.<br />

БОР» У Р<strong>у</strong>дник<strong>у</strong> кварцног<br />

песка „Белоречки пешчар“,<br />

поред Бора, производња<br />

је <strong>у</strong> однос<strong>у</strong> на 2012. годин<strong>у</strong><br />

повећана за 20 до 30 одсто.<br />

Томе је највише допринело<br />

<strong>у</strong>лагање <strong>у</strong> нов<strong>у</strong> механизацаиј<strong>у</strong><br />

и <strong>у</strong> раскривање лежишта песка.<br />

За ов<strong>у</strong> намен<strong>у</strong> је, од 2011.<br />

године, издвојено милон евра.<br />

Значајан помак је и извоз квалитетног<br />

белог песка на страна<br />

тржишта, првенствено <strong>у</strong><br />

Словениј<strong>у</strong>.<br />

Овај р<strong>у</strong>дник је до децембра<br />

2010. био <strong>у</strong> састав<strong>у</strong> Р<strong>у</strong>дарско<br />

топионичарског басена Бор,<br />

- Реконстр<strong>у</strong>кцијом флотације<br />

и дробљења, добили смо<br />

повећање капацитета флотације<br />

на десет и по милиона тона<br />

ровне р<strong>у</strong>де годишње и концентрат<br />

чији квалитет одговара захтевима<br />

нове топионице. Р<strong>у</strong>да<br />

са лежишта Церово такође се<br />

допрема <strong>у</strong> кривељск<strong>у</strong> флотациј<strong>у</strong>.<br />

Она се флотира <strong>у</strong> старим<br />

флотационим машинама, али је<br />

<strong>у</strong>говорена к<strong>у</strong>повина нових чији<br />

је капацитет 100 к<strong>у</strong>бних метара,<br />

знатно већи од постојећих и<br />

очек<strong>у</strong>јемо да и оне б<strong>у</strong>д<strong>у</strong> до краја<br />

године <strong>у</strong>грађене. Када то б<strong>у</strong>де<br />

завршено, а радови с<strong>у</strong> <strong>у</strong> ток<strong>у</strong>,<br />

капацитет прераде биће повећан<br />

на 13 милиона тона ровне<br />

р<strong>у</strong>де. Отварањем површинског<br />

копа Церово 2, наредне године,<br />

количина р<strong>у</strong>де из Церова биће<br />

још већа, тако да очек<strong>у</strong>јемо да<br />

годишње <strong>у</strong> кривељској флотацији<br />

прерадимо<br />

до 18 милиона<br />

тона ровне р<strong>у</strong>де<br />

- каже Весна<br />

Павлов, <strong>у</strong>правник<br />

погона флотације<br />

Велики<br />

Кривељ<br />

Захваљ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>ћи<br />

реконстр<strong>у</strong>кцији,<br />

<strong>у</strong>штеди електричне<br />

енергије и<br />

репро материјала,<br />

биће веома брзо враћено 25<br />

милиона евра, колико је из сопствених<br />

средстава РТБ Бор <strong>у</strong>ложио<br />

<strong>у</strong> радове.<br />

Дејан Ђорђевић<br />

када је приватизован и <strong>у</strong>шао<br />

<strong>у</strong> састав б<strong>у</strong>гарске компаније<br />

„Ј<strong>у</strong>го каолин“. Већински власник<br />

„Ј<strong>у</strong>го каолина“ пре готово<br />

два месеца постала је немачка<br />

компанија „Кварцверке“. Број<br />

радника и после приватизације<br />

<strong>у</strong> „Белоречком пешчар<strong>у</strong>“<br />

остао је непромењен.<br />

- Сарадња са Р<strong>у</strong>дарско топионичарским<br />

басеном Бор<br />

иде по <strong>у</strong>стаљеним принципима,<br />

као и пре приватизације.<br />

Ми имамо обавез<strong>у</strong> да испор<strong>у</strong>ч<strong>у</strong>јемо<br />

кварц топитељ Топионици<br />

и рафинацији бакра<br />

Бор. У период<strong>у</strong> од три године<br />

стр.5<br />

Градња гасовода “Ј<strong>у</strong>жни<br />

ток” почеће крајем године<br />

Најтежа прва деоница, од <strong>у</strong>ласка из Б<strong>у</strong>гарске, код Зајечара,<br />

д<strong>у</strong>жине око 150 километара, због брдовитог терена<br />

<strong>у</strong>говорна обавеза је да испор<strong>у</strong>ч<strong>у</strong>јемо<br />

РТБ-<strong>у</strong> Бор овај песак<br />

по цени од 2,8 долара. Наша<br />

призводна цена је 7,5 долара<br />

и овакав принцип важиће до<br />

истека <strong>у</strong>говора, а након тога<br />

размишљаће се о промени.<br />

За потребе производње набавили<br />

смо <strong>у</strong>товаривач запремине<br />

кашике 3,5 метара к<strong>у</strong>бних<br />

и нови багер. За процесе <strong>у</strong> класирањ<strong>у</strong><br />

кварцног песка к<strong>у</strong>пљена<br />

је америчка опрема „Дерик“<br />

која нам омог<strong>у</strong>ћ<strong>у</strong>је боље класирање<br />

кварцног песка и добили<br />

смо нови производ, кварцни<br />

песак величине до 0,1 мм који<br />

Гасовод „Ј<strong>у</strong>жни ток“ је, по<br />

својим карактеристикама и размерама,<br />

један од најзначајнијих<br />

пројеката <strong>у</strong> Србији, речено је<br />

<strong>у</strong> привредној Комори Србије,<br />

приликом представљања измена<br />

и доп<strong>у</strong>на просторног плана<br />

гасовода. Измене би требало да<br />

б<strong>у</strong>д<strong>у</strong> <strong>у</strong>својене крајем септембра<br />

како би и градња крен<strong>у</strong>ла према<br />

план<strong>у</strong>.<br />

- Градња би по план<strong>у</strong> почела<br />

крајем године, а рок за завршетак<br />

радова је 2016. Јесте амбициозно<br />

али изводљиво - каже<br />

Павел Персицки, технички<br />

директор фирме „Са<strong>у</strong>т стрим<br />

Србија“<br />

Ст<strong>у</strong>дија <strong>у</strong>тицаја на животн<strong>у</strong><br />

средин<strong>у</strong> је завршена и добијени<br />

с<strong>у</strong> сви технички <strong>у</strong>слови да се,<br />

до краја године, добије дозвола<br />

за градњ<strong>у</strong>. Ускоро би требало<br />

да почне и експропријација<br />

земљишта за изградњ<strong>у</strong> гасовода,<br />

где ће важити тржишни<br />

<strong>у</strong>слови.<br />

Зоран Мирјанић, из Инстит<strong>у</strong>та<br />

за архитект<strong>у</strong>р<strong>у</strong> и <strong>у</strong>рбанизам<br />

Србије, додао је да изменама<br />

и доп<strong>у</strong>нама основна траса<br />

<strong>у</strong>већана за 6 километара и да је<br />

<strong>у</strong>к<strong>у</strong>пна површина сада 323 квадратна<br />

километра.<br />

У измене и доп<strong>у</strong>не просторног<br />

плана <strong>у</strong>кљ<strong>у</strong>чени с<strong>у</strong> и планови<br />

за краке ка Хрватској и Реп<strong>у</strong>блици<br />

Српској. Најтежа, како се<br />

очек<strong>у</strong>је, биће прва деоница гасовода,<br />

д<strong>у</strong>жине око 150 километара,<br />

од <strong>у</strong>ласка из Б<strong>у</strong>гарске, код<br />

Зајечара, јер је реч о брдовитом<br />

и планинском подр<strong>у</strong>чј<strong>у</strong>.<br />

Елда Драгаш<br />

У Р<strong>у</strong>дник<strong>у</strong> кварцног песка “Белоречки пешчар” нова <strong>у</strong>лагања повећала производњ<strong>у</strong> за 30 одсто<br />

Најквалитетнији песак за словеначко тржиште<br />

У оквир<strong>у</strong> сарадње са Басеном Бор, као и пре приватизације, испор<strong>у</strong>ч<strong>у</strong>је се кварц топитељ по цени од 2,8 долара по тони<br />

је до сада одлаган <strong>у</strong> таложник<br />

- каже Драган Марковић, директор<br />

огранка Белоречки пешчар<br />

и Србокварц.<br />

Најзначајније <strong>у</strong>лагање, које<br />

је акт<strong>у</strong>елно <strong>у</strong> Белоречком пешчар<strong>у</strong><br />

је решавање проблема<br />

одлагалишта јаловине и таложника,<br />

који је готово потп<strong>у</strong>но<br />

зап<strong>у</strong>њен пре неколико година.<br />

Због тога је <strong>у</strong> ток<strong>у</strong> изградња<br />

силоса <strong>у</strong> који ће моћи да се<br />

смести велика количина песка<br />

и који би <strong>у</strong> б<strong>у</strong>д<strong>у</strong>ћности требало<br />

да се користи за одлагање материјала,<br />

каж<strong>у</strong> <strong>у</strong> овом р<strong>у</strong>дник<strong>у</strong>.<br />

Дејан Ђорђевић<br />

youtube.com/rtvbor<br />

facebook.com/rtvbor

стр.6<br />

петак, 13. септембар 2013.<br />

Папирологија оптерећ<strong>у</strong>је школство<br />

У ФОКУСУ број 17<br />

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ ст<strong>у</strong>дија <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />

Новинарство као лептиров лет (10)<br />

У годинама по отварањ<strong>у</strong><br />

телевизијског ст<strong>у</strong>дија, крајем<br />

осамдесетих и почеком деведесетих,<br />

дописништво <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />

је доживело свој п<strong>у</strong>ни <strong>у</strong>спон,<br />

а обиље акт<strong>у</strong>елних прилога,<br />

репортажа и емисија, које с<strong>у</strong><br />

свакодневно емитоване <strong>у</strong> програм<strong>у</strong><br />

Телевизије Београд и<br />

др<strong>у</strong>гих ст<strong>у</strong>дија, одликовале<br />

с<strong>у</strong> његов рад, који је достизао<br />

највиши професионални ниво<br />

и новинарске стандарде. Обрађиване<br />

с<strong>у</strong> <strong>у</strong>главном теме и<br />

догађаји из Тимочке крајине,<br />

највише са подр<strong>у</strong>чја општина<br />

Бор, Неготин, Кладово и Мајданпек,<br />

али се, по налозима из<br />

београдске редакције, одлазило<br />

и на новинарске послове <strong>у</strong><br />

др<strong>у</strong>ге крајеве Србије.<br />

Најчешћа тематика била је<br />

из области, <strong>у</strong> то време још <strong>у</strong>век<br />

добро стојеће тимочке привреде,<br />

затим из пољопривреде,<br />

т<strong>у</strong>ризма, к<strong>у</strong>илт<strong>у</strong>ре и спорта,<br />

али и из живота обичних љ<strong>у</strong>ди,<br />

о њиховим свакодневним проблемима,<br />

достигн<strong>у</strong>ћима, жељама,<br />

стваралаштв<strong>у</strong>, приликама<br />

Раднике на већини радних<br />

места <strong>у</strong> Србији свакодневно<br />

м<strong>у</strong>чи обимна папирологија<br />

кој<strong>у</strong> намећ<strong>у</strong> различити закони<br />

и одл<strong>у</strong>ке. По обављеном посл<strong>у</strong>,<br />

многи с<strong>у</strong> д<strong>у</strong>жни да још неколико<br />

сати одвоје за поп<strong>у</strong>њавање<br />

образаца, извештаја и планова.<br />

Са овим проблемом с<strong>у</strong>срећ<strong>у</strong> се<br />

и запослени <strong>у</strong> просвети, где с<strong>у</strong><br />

папирологијом оптерећени и<br />

наставници и директори, али и<br />

остали запослени.<br />

Оно што брине просветаре,<br />

јесте мањак времена који им остаје<br />

за <strong>у</strong>ченике.<br />

- Мислим да је све ис<strong>у</strong>више<br />

искомпликовано, да с<strong>у</strong> превише<br />

оптеретили љ<strong>у</strong>де и да они сада<br />

више мисле на писање, а не остаје<br />

им времена за прави, посвећени,<br />

квалитетан рад <strong>у</strong> школи<br />

са децом. Одељења с<strong>у</strong> стр<strong>у</strong>кт<strong>у</strong>рна<br />

и неопходно је да се ради са<br />

сваким дететом. Т<strong>у</strong> с<strong>у</strong> и слаби<br />

<strong>у</strong>ченици и <strong>у</strong>ченици са посебним<br />

потребама, а т<strong>у</strong> с<strong>у</strong> и надарени<br />

ђаци које често неправедно заборављамо<br />

и запостављамо због<br />

недовољно времена. За ов<strong>у</strong> последњ<strong>у</strong><br />

категориј<strong>у</strong> ђака времена<br />

има тек на додатним наставама.<br />

- истакла је Светлана Модец,<br />

координатор рада борских основних<br />

школа.<br />

Након часова, <strong>у</strong>читељи и наставници<br />

д<strong>у</strong>жни с<strong>у</strong> да поп<strong>у</strong>њавај<strong>у</strong><br />

дневне извештаје о рад<strong>у</strong>, а<br />

затим и месечне и годишње, који<br />

сведоче о <strong>у</strong>рађеном, али и о плановима<br />

за даље. Као проблем наводе<br />

се и разни спискови, дописи<br />

и неприликама. У то време још<br />

се није могао назрети распад тадашње<br />

Ј<strong>у</strong>гославије нити потоња<br />

д<strong>у</strong>бока економска, морална и<br />

др<strong>у</strong>штвена криза, па је и <strong>у</strong> новинарств<strong>у</strong><br />

било релативно мало<br />

политичких тема, из<strong>у</strong>зев о догађајима<br />

на Косов<strong>у</strong> и реакцијама<br />

<strong>у</strong> др<strong>у</strong>штв<strong>у</strong> <strong>у</strong> однос<strong>у</strong> на њих,<br />

као и о превирањима <strong>у</strong> Савез<strong>у</strong><br />

ком<strong>у</strong>ниста, <strong>у</strong> коме је на помол<strong>у</strong><br />

била криза, која је касније довела<br />

до његовог распада.<br />

Новинар<strong>у</strong> који је био сведок<br />

тог времена, тешко је да посебно<br />

издвоји поједине догађаје<br />

или теме из тог доба. Разлике<br />

измеђ<strong>у</strong> тог и времена <strong>у</strong> коме<br />

живимо с<strong>у</strong> велике, <strong>у</strong> начин<strong>у</strong><br />

живота, размишљањ<strong>у</strong>, др<strong>у</strong>штвеним<br />

приликама, па и <strong>у</strong> начин<strong>у</strong><br />

на који се <strong>у</strong> новинарств<strong>у</strong> пише.<br />

От<strong>у</strong>да и није лако <strong>у</strong>поређивати<br />

ондашње и садашње прилике, а<br />

не ризиковати да се изг<strong>у</strong>би новинарска<br />

објективност.<br />

Често се замера новинарима<br />

да с<strong>у</strong> <strong>у</strong> то време писали с недовољно<br />

храбрости и под политичким<br />

и др<strong>у</strong>гим притисцима.<br />

и планови који се од просветних<br />

радника свакодневно траже.<br />

Како наглашавај<strong>у</strong> многи просветни<br />

радници, оваква врста<br />

администрације ретко доприноси<br />

квалитет<strong>у</strong> рада, а сиг<strong>у</strong>рно све<br />

више <strong>у</strong>даљава од с<strong>у</strong>штине посла.<br />

- Најмање времена, сада,<br />

на почетк<strong>у</strong> године, имамо за<br />

настав<strong>у</strong> и дец<strong>у</strong>, због те папирологије<br />

кој<strong>у</strong> морамо да имамо.<br />

Сваке године се дода нешто<br />

ново, старо се ништа не избац<strong>у</strong>је,<br />

чак иако је застарело. Ми<br />

Пише Чедомир Васић<br />

Не бих се сложио са тим. Нисам<br />

<strong>у</strong> то време имао, а мислим<br />

да је слично и код др<strong>у</strong>гих колега,<br />

никад неприлика због онога<br />

што сам писао, а извештавало<br />

се и писало често о такозваним<br />

„шкакљивим“ темама. Рецимо о<br />

аерозагађености <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>, за кој<strong>у</strong><br />

неки мисле да је била „таб<strong>у</strong>“<br />

тема. Ти „црни“ снимци дима<br />

који се вије над градом и Борана<br />

с марамицама на нос<strong>у</strong>, виђали с<strong>у</strong><br />

се <strong>у</strong> <strong>у</strong>дарним дневницима, а екологија<br />

је била честа тема кој<strong>у</strong><br />

је дописништво обрађивало.<br />

Сећам се једне „мам<strong>у</strong>тске“ трочасовне<br />

емисије на те, еколошке<br />

теме, која је истовремено реализована<br />

<strong>у</strong>живо из нашег, београдског<br />

и краг<strong>у</strong>јевачкјог ст<strong>у</strong>дија, с<br />

много гостиј<strong>у</strong> и опречних ставова<br />

и мишљења, као и серије прилога<br />

из Бора и др<strong>у</strong>гих градова о<br />

штетности радиоактивних громобрана,<br />

после које с<strong>у</strong> они били<br />

скин<strong>у</strong>ти са кровова.<br />

У то време <strong>у</strong> Бор с<strong>у</strong> долазили<br />

и многи политичари из<br />

Предавачи све више времена проводе<br />

поп<strong>у</strong>њавај<strong>у</strong>ћи разне обрасце, <strong>у</strong>место да се<br />

посвете припремама за настав<strong>у</strong><br />

све морамо да поп<strong>у</strong>нимо и препишемо<br />

на неколико различитих<br />

места, <strong>у</strong> дневник<strong>у</strong>, <strong>у</strong> месечном<br />

и недељном план<strong>у</strong> и <strong>у</strong>несемо <strong>у</strong><br />

још неке обрасце. Овакав рад је<br />

добар када је реч о припреми за<br />

час, где наставник може к<strong>у</strong>ћи да<br />

се спреми, да конс<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>је литерат<strong>у</strong>р<strong>у</strong>,<br />

<strong>у</strong>џбенике, па и интернет<br />

и тако осавремени настав<strong>у</strong>, али<br />

због тих папира за припрем<strong>у</strong><br />

остане мало времена - рекао је<br />

Игор Илић, <strong>у</strong>читељ.<br />

Многи закони од с<strong>у</strong>штине<br />

посла одвојили с<strong>у</strong> не само просветаре,<br />

већ и здравствене раднике,<br />

на пример, који трећин<strong>у</strong><br />

радног времена потроше на поп<strong>у</strong>њавање<br />

различитих образаца<br />

и извештаја. Увођење нових обавеза<br />

поп<strong>у</strong>њавања папирологије,<br />

раднике на различитим радним<br />

местима, претворило је <strong>у</strong> административне<br />

раднике, који више<br />

пиш<strong>у</strong>, него што имај<strong>у</strong> времена<br />

да се посвете новим идејама и<br />

<strong>у</strong>напређењ<strong>у</strong> рада.<br />

Марија Ћосић<br />

Телевизијско информисање <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />

прошло је д<strong>у</strong>г п<strong>у</strong>т, од зачетака 1979.<br />

године, отварања ст<strong>у</strong>дија 1988, почетка<br />

рада Телевизије Бор 1993, до данас<br />

највишег државног врха. Није<br />

био проблем <strong>у</strong>зети изјав<strong>у</strong> или<br />

интервј<strong>у</strong> од њих, нити пак<br />

селекције приликом одабира<br />

питања, све је зависило од<br />

сналажљивости, <strong>у</strong>порности и<br />

иск<strong>у</strong>ства новинара. Писац ових<br />

редова је, на пример, за <strong>у</strong>дарни<br />

дневник Телевизије Београд,<br />

начинио интервј<strong>у</strong> с Јанезом<br />

Дрновшеком, тадашњим председником<br />

Председништва Ј<strong>у</strong>гославије,<br />

а међ<strong>у</strong> питањима било<br />

је и оних која се саговорник<strong>у</strong><br />

вероватно нис<strong>у</strong> баш превише<br />

допала.<br />

Сав тај материјал који с<strong>у</strong><br />

бележили и снимали чланови<br />

дописништва није на жалост<br />

сач<strong>у</strong>ван, али добар део јесте,<br />

па може посл<strong>у</strong>жити и данас<br />

за разна новинарска и др<strong>у</strong>га<br />

истраживања, аналитичка поређења,<br />

или као инспирација за<br />

стварање нових емисија, различитих<br />

телевизијских жанрова.<br />

(наставак <strong>у</strong> следећем број<strong>у</strong><br />

twitter.com/@TelevizijaBor<br />

dailymotion.com/rtvbor

У школама <strong>у</strong> Србији све је<br />

мање ђака <strong>у</strong> кл<strong>у</strong>пама, а самим<br />

тим и многи просветни радници<br />

нашли с<strong>у</strong> се <strong>у</strong> сит<strong>у</strong>ацији да б<strong>у</strong>д<strong>у</strong><br />

на листи за технолошки вишак.<br />

Планом <strong>у</strong>писа који одређ<strong>у</strong>је<br />

Министарство просвете, предвиђено<br />

је да се, ове године, <strong>у</strong><br />

борским средњим школама број<br />

одељења смањи за пет <strong>у</strong> однос<strong>у</strong><br />

на раније, када је било 21<br />

одељење. Иако глобално заиста<br />

има мање ђака, надлежни <strong>у</strong><br />

борским школама с<strong>у</strong> задовољни<br />

<strong>у</strong>писом, па чак <strong>у</strong> неким школама<br />

постоје и прекобројна одељења,<br />

јер с<strong>у</strong> атрактивни профили прив<strong>у</strong>кли<br />

<strong>у</strong>ченике. Након што с<strong>у</strong><br />

број 17 У ФОКУСУ<br />

петак, 13. септембар 2013.<br />

Мање ђака - вишак професора?<br />

У однос<strong>у</strong> на прошл<strong>у</strong> годин<strong>у</strong>, <strong>у</strong> борским средњим школама, број одељења смањен за<br />

пет.- Осим што је <strong>у</strong>ченицима с<strong>у</strong>жен избор, многи просветни радници нашли с<strong>у</strong> се пред<br />

мог<strong>у</strong>ћношћ<strong>у</strong> да б<strong>у</strong>д<strong>у</strong> на листи за технолошки вишак<br />

формиране листе за технолошки<br />

вишак, <strong>у</strong> сарадњи са синдикатима,<br />

доп<strong>у</strong>њена је норма, па ове године<br />

нема професора без посла.<br />

- Можемо да се похвалимо<br />

да смо са те листе технолошких<br />

вишкова, која је прављена <strong>у</strong> конс<strong>у</strong>лтацији<br />

са репрезентативним<br />

синдикатом и са Школском <strong>у</strong>правом,<br />

збрин<strong>у</strong>ли све раднике. У<br />

овој години дефинитивно нећемо<br />

имати проблема, међ<strong>у</strong>тим<br />

такав план <strong>у</strong>писа и смањење<br />

броја одељења рефлектоваће се<br />

на наредне године. Тада ћемо се<br />

опет с<strong>у</strong>срести са проблемом технолошких<br />

вишкова, али се надамо<br />

да ће <strong>у</strong>спешно бити решени<br />

- рекао је Милован Божовић,<br />

директор Машинско-електротехничке<br />

школе <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>.<br />

Осим градских школа, проблем<br />

са мањком <strong>у</strong>ченика, знатно<br />

је израженији <strong>у</strong> сеоским школама,<br />

где је то <strong>у</strong>словљено и преласком<br />

становништва <strong>у</strong> градове.<br />

- Рационализацијом, кој<strong>у</strong> је<br />

покрен<strong>у</strong>ло Министарство просвете,<br />

<strong>у</strong>кин<strong>у</strong>то је одељење <strong>у</strong><br />

Преко Крш<strong>у</strong>, где већ годинама<br />

немамо деце. У свакој школи<br />

има довољно <strong>у</strong>ченика за једно<br />

одељење, а <strong>у</strong> Б<strong>у</strong>чј<strong>у</strong> имамо два<br />

одељења и две <strong>у</strong>читељице. Ми<br />

смо изг<strong>у</strong>били по једно одељење<br />

<strong>у</strong> претходном период<strong>у</strong> <strong>у</strong> сваком<br />

ист<strong>у</strong>реном одељењ<strong>у</strong>. Неки наставници<br />

с<strong>у</strong> <strong>у</strong> матичној школи<br />

доп<strong>у</strong>нили норм<strong>у</strong>, а видећемо<br />

каква ће сит<strong>у</strong>ација бити наредних<br />

година - истакао је Владимир<br />

Станковић, директор О.Ш.<br />

„Ђ<strong>у</strong>ра Јакшић“ <strong>у</strong> Кривељ<strong>у</strong>.<br />

више одељења, па <strong>у</strong> б<strong>у</strong>д<strong>у</strong>ћности<br />

и више <strong>у</strong>ченика. Ипак, оно што<br />

је потребно, јесте формирање<br />

атрактивних одељења која се<br />

траже на тржишт<strong>у</strong> рада.<br />

- Треба радити на елаборатима.<br />

Ми ћемо <strong>у</strong>век помоћи, али<br />

директори школа морај<strong>у</strong> радити<br />

на томе, морај<strong>у</strong> правити елаборате<br />

за интересантна занимања,<br />

атрактивнија, због којих ће и<br />

ђаци из др<strong>у</strong>гих општина долазити<br />

<strong>у</strong> Бор, а не да наша деца одлазе<br />

из града. - рекао је Слободан<br />

Кнежевић, члан Општинског<br />

већа зад<strong>у</strong>жен за образовање.<br />

Просветни радници <strong>у</strong> борским<br />

школама, који нис<strong>у</strong> имали<br />

исп<strong>у</strong>њен<strong>у</strong> норм<strong>у</strong>, збрин<strong>у</strong>ти с<strong>у</strong><br />

након пре<strong>у</strong>зимања са листе технолошких<br />

вишкова. У авг<strong>у</strong>ст<strong>у</strong> је<br />

на овој листи било 339 радника<br />

<strong>у</strong> борском и зајечарком окр<strong>у</strong>г<strong>у</strong>, а<br />

акт<strong>у</strong>елни подаци очек<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> се након<br />

формирања коначних листа<br />

по школама.<br />

Марија Ћосић<br />

стр.7<br />

Образовање<br />

Мала мат<strong>у</strong>ра<br />

по новом<br />

Мала мат<strong>у</strong>ра је поништена,<br />

што је <strong>у</strong>зроковало и мањи<br />

број ђака <strong>у</strong> стр<strong>у</strong>чним, трогодишњим<br />

школама. Ипак, време<br />

је за нови почетак и нове планове,<br />

па се Национални просветни<br />

савет посветио новом<br />

полагањ<strong>у</strong> за садашње осмаке.<br />

Усвојен је предлог да ђаци<br />

осим тестова из спрског, односно<br />

матерњег језика, и математике,<br />

полаж<strong>у</strong> и трећи, комбиновани<br />

тест. Нови тест састоји<br />

се од питања из пет предмета<br />

- биологије, физике, хемије, географије<br />

и историје. О детаљима<br />

тек треба да одл<strong>у</strong>чи нови<br />

министар просвете Томислав<br />

Јовановић са сарадницима, али<br />

план је да комбиновани тест<br />

носи 20 поена, колико др<strong>у</strong>га<br />

два теста заједно. Успех из основне<br />

школе, као и до сада, доносиће<br />

највише 60 бодова.<br />

Новине <strong>у</strong> полагањ<strong>у</strong> мат<strong>у</strong>ре<br />

припремио је Завод за вредновање<br />

квалитета образовања<br />

и васпитања, који је и творац<br />

стандарда на основ<strong>у</strong> кога ће<br />

бити написани тестови. М.Ћ.<br />

youtube.com/rtvbor<br />

Ипак, оно чем<strong>у</strong> се <strong>у</strong> синдикат<strong>у</strong><br />

надај<strong>у</strong>, јесте да ће наредне године<br />

и Бор, по <strong>у</strong>зор<strong>у</strong> на Зајечар,<br />

добити више одељења, па самим<br />

тим и више мог<strong>у</strong>ћности и за ђаке<br />

и за професоре.<br />

- Приметили смо, ове године,<br />

да је велико интересовање<br />

било за одељење енергетичар<br />

електротехнике <strong>у</strong> нашој школи.<br />

Министарство то одељење није<br />

одобрило за Машинско-електротехничк<strong>у</strong><br />

школ<strong>у</strong>, па се надамо да<br />

ћемо, по <strong>у</strong>зор<strong>у</strong> на Зајечар, коме<br />

је сада одобрено више одељења,<br />

повећање наредне године добити<br />

и ми - каже Милан Петровић,<br />

председник Фор<strong>у</strong>ма синдиката<br />

образовања <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>.<br />

Трајно решење мора се пронаћи<br />

<strong>у</strong> заједничком деловањ<strong>у</strong><br />

школа и виших инстанци. Локална<br />

само<strong>у</strong>права <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> спремна<br />

је да помогне директорима<br />

школа и да наредне године б<strong>у</strong>де<br />

У одељењима и по 15 <strong>у</strong>ченика<br />

Многа одељења <strong>у</strong> Тимочкој крајини <strong>у</strong>писана с<strong>у</strong> са мањим<br />

бројем <strong>у</strong>ченика него претходних година<br />

Мањак средњошколаца проблем<br />

је и <strong>у</strong> школама <strong>у</strong> др<strong>у</strong>гим<br />

градовима на исток<strong>у</strong> Србије.<br />

Многа одељења <strong>у</strong>писана с<strong>у</strong> као<br />

малобројна, тек да је задовољен<br />

миним<strong>у</strong>м од 15 <strong>у</strong>ченика. Ипак,<br />

постоје и одељења где нема ни<br />

толико ђака, па је почетак године<br />

за те <strong>у</strong>ченике био неизвестан,<br />

као што је сл<strong>у</strong>чај <strong>у</strong> мајданпечкој<br />

гимназији.<br />

- Имали смо велики проблем<br />

при формирањ<strong>у</strong> одељења<br />

првог разреда. Нисмо имали довољан<br />

број ђака, али је касније<br />

то мало промењено. У др<strong>у</strong>гом<br />

рок<strong>у</strong> с<strong>у</strong> дошла још три <strong>у</strong>ченика.<br />

Надамо се да ће ових дана доћи<br />

још неки <strong>у</strong>ченик. Обратили смо<br />

се министарств<strong>у</strong> и надамо се<br />

да ће нам <strong>у</strong>важити малобројно<br />

одељење - рекао је Дејан Триф<strong>у</strong>новић,<br />

директор Гимназије <strong>у</strong><br />

Мајданпек<strong>у</strong>.<br />

- Добили смо потврд<strong>у</strong> да<br />

ће одељење природно-математичког<br />

смера Гиманзије бити<br />

признато као мало одељење, <strong>у</strong>з<br />

још два одељења, финансијских<br />

администратора и трговинских<br />

техничара - каже Милош Радоњић,<br />

директор СШ „Свети<br />

Сава“ <strong>у</strong> Кладов<strong>у</strong>.<br />

- Ове године имамо једно<br />

одељење занатског занимања.<br />

Нећемо имати довољан број <strong>у</strong>ченика<br />

за две гр<strong>у</strong>пе <strong>у</strong> том одељењ<strong>у</strong>,<br />

него ће бити са једном гр<strong>у</strong>пом.<br />

То ће дати мог<strong>у</strong>ћност <strong>у</strong>ченицима<br />

који с<strong>у</strong> се по првој жељи<br />

<strong>у</strong>писали на тај смер, да то и заврше<br />

- истакао је Зоран Николић,<br />

директор Техничке школе <strong>у</strong><br />

Кладов<strong>у</strong>.<br />

У основним школама <strong>у</strong> Србији<br />

<strong>у</strong>писано је око хиљад<strong>у</strong> првака<br />

мање, а <strong>у</strong> средњим школама<br />

7. 000 мање него претходне<br />

школске године.<br />

М. Ћосић<br />

facebook.com/rtvbor

стр.8<br />

петак, 13. септембар 2013.<br />

Организован тродневни семинар М<strong>у</strong>зеолошка<br />

поставка “Влашки к<strong>у</strong>так” на Борском језер<strong>у</strong><br />

Сач<strong>у</strong>вати к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>рно благо Влаха<br />

У Народном м<strong>у</strong>зеј<strong>у</strong> <strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong> формираће се стална етнолошка<br />

поставка материјалних и нематеријалних вредности Влаха<br />

Центар за развој цивилног<br />

др<strong>у</strong>штва <strong>у</strong> Зрењанин<strong>у</strong>, <strong>у</strong> сарадњи<br />

са Националним саветом<br />

Влаха, организовао је тродневни<br />

семинар <strong>у</strong> Хотел<strong>у</strong> „Језеро“<br />

на Борском језер<strong>у</strong> под називом<br />

М<strong>у</strong>зеолошка поставка „Влашки<br />

к<strong>у</strong>так“. Семинар је организован<br />

<strong>у</strong> склоп<strong>у</strong> пројекта „М<strong>у</strong>лтик<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>рализам<br />

<strong>у</strong> Србији није мртав“,<br />

као оснаживање влашких<br />

мањинских инстит<strong>у</strong>ција, кроз<br />

три реализоване иницијативе,<br />

<strong>у</strong>з подршк<strong>у</strong> Амбасаде Краљевине<br />

Норвешке.<br />

- Влашка мањина нема<br />

својих инстит<strong>у</strong>ција поп<strong>у</strong>т осталих<br />

мањина <strong>у</strong> Србији, из<strong>у</strong>зетак<br />

је само Национални савет Влаха,<br />

који је наш партнер <strong>у</strong> пројект<strong>у</strong>,<br />

остало с<strong>у</strong> само <strong>у</strong>др<strong>у</strong>жења<br />

Влаха - рекла је на семинар<strong>у</strong> мр<br />

Снежана Илић, из Центра за<br />

развој цивилног др<strong>у</strong>штва.<br />

- Ове године смо на семинар<strong>у</strong><br />

покрен<strong>у</strong>ли иницијатив<strong>у</strong> да се<br />

<strong>у</strong> оквир<strong>у</strong> Народног м<strong>у</strong>зеја <strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong><br />

постави етнолошка изложба<br />

под називом „Влашки к<strong>у</strong>так“,<br />

где би били изложени примерци<br />

материјалне и нематеријалне<br />

влашке националне к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре и<br />

то најкасније до почетка 2014.<br />

године - додала је мр Снежана<br />

Илић.<br />

- Ми нисмо свесни тога какво<br />

све благо имамо и требало би<br />

да се шира јавност информише<br />

о том к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>рном благ<strong>у</strong> Влаха<br />

на овим просторима - каже мр<br />

Снежана Гржобић Павловић,<br />

копрдинатор за манифестације <strong>у</strong><br />

Националном савет<strong>у</strong> Влаха.<br />

На семинар<strong>у</strong> је покрен<strong>у</strong>та и<br />

др<strong>у</strong>га иницијатива, која се односи<br />

на израд<strong>у</strong> мапе која ће садржати<br />

све влашке манифестације<br />

које се организ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> <strong>у</strong> источној Србији,<br />

док се трећа иницијатива<br />

односи на стратешки док<strong>у</strong>мент о<br />

развој<strong>у</strong> к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре Влаха <strong>у</strong> Србији<br />

<strong>у</strong> наредних пет година.<br />

Златја Марковић<br />

СПЕКТАР број 17<br />

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ<br />

DZÎLJILJI *A TRJEKUT<br />

PRODU*ERJA ÎN<br />

TOPITUARJE<br />

» Lukrători Topituarji šî rafinaciji<br />

đe aramă a RTB-uluj Bor a produs<br />

în avgust două mij 600 tone đe<br />

arama anodă, or două mij 555 tone<br />

đe arama katodă. Akolo akuma<br />

să pregăćešće să să fakă un mini<br />

remont a agregaturiluor đe topit<br />

pintru sa lukra kum trăbuje în<br />

vremja đe jarnă.<br />

Pintru kă pi mižloku anuluj +e vinje<br />

să ašćaptă ku lukratu să pornjaskă<br />

Topituarja nuouă, remontu o să<br />

kuprindă numa +eva lukrări karje<br />

trăbuje să să fakă pintru sa fîršî kît<br />

măj jut făr đe sa šća ku produ+erja,<br />

sa spus în Topituarja Boruluj.<br />

REKONSTRUKCIJA<br />

FLOTACIJI<br />

» Rekonstrukcija Flotaciji în<br />

Krivjelju al Marje măjdo sa<br />

isprăvit. Sa montirit baterijlji<br />

hidrocikloanje šî maršînlji nuoj đe<br />

flotacije đe 40 šî 100 đe kubikuri.<br />

Să ašćaptă numa întro lună đe<br />

dzîlje +e vinje să să montirjaskă<br />

analjizatori šî să să fîršaskă<br />

automatizacija procjesuluj<br />

tehnolo&ik đe produ+erje ku karje<br />

să isprăvješće rekonstrukcija ku<br />

totu, spun în RTB Bor. Šî pi lîngă<br />

aja kă procjesu tehnolo&ik je înka<br />

la în+eput, să vjeđe kă oprema dă<br />

rezultaturlji karje sa ašćeptat kînd<br />

je vuorba đe kvalitetu šî koristîtu<br />

arami în koncentrat.<br />

Cilju je koncentratu đe aramă să<br />

ajbă kvalitetu 21 procjent pintru<br />

a puća Topituarja nuouă să lukre<br />

kum trăbuje. Ku mulcamitu la<br />

rekonstrukcija asta, 25 milioanje<br />

đe euri, karje ja dat RTB Bor đe<br />

lukrări, îndată o să să întuarkă.<br />

PREGĂĆITU ĐE SEZONA ĐE<br />

ÎNKĂLDZÎT<br />

» Uaminji đe resor în firma<br />

publjikă komunală „Toplana“<br />

în Bor pregăćesk sistemu đe<br />

înkăldzît đe sezona +e vinje. Pînă<br />

akuma sa spalat skimbatorji đe<br />

kaldura, a în+eput împljinjitu<br />

sistemuluj sekundar đe înkăldzît,<br />

dar săptămîna +e vinje să ašćaptă<br />

šî kontrola sistemuluj primar.<br />

Direktoru Toplanji Boruluj<br />

Milovan Stupar a spus kă tuaće<br />

aktivnosturlji să fak la vremje šî<br />

lukrători o să puată reaguji dakă<br />

o să să ivjaskă defekturi la sistem.<br />

Boranji pot să fije sigurji kă<br />

sezona đe înkăldzît o să în+apă la<br />

vremje šî kă o să ajbă înkăldzîtu<br />

bun, a măj spus direktoru Stupar.<br />

Tenderu đe kumpăratu karbunjiluj<br />

je skris šî ponudelje o să să đeškidă<br />

pi septembru ăl đe 16.<br />

Prevodu: Alexander Ilić<br />

Једнаки смо <strong>у</strong> образовањ<strong>у</strong><br />

twitter.com/@TelevizijaBor<br />

БОР - Пројекат „Једнаки смо<br />

<strong>у</strong> образовањ<strong>у</strong>“ помогао је да се<br />

препознај<strong>у</strong> проблеми који с<strong>у</strong><br />

препрека за <strong>у</strong>кљ<strong>у</strong>чивање ромске<br />

деце <strong>у</strong> образовни систем, и<br />

пр<strong>у</strong>жио је мог<strong>у</strong>ћност да образовне<br />

<strong>у</strong>станове, невладине организације<br />

и локална само<strong>у</strong>права,<br />

међ<strong>у</strong>собно сарађ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> и решавај<strong>у</strong><br />

проблеме <strong>у</strong> овој области.<br />

- Не<strong>у</strong>кост, неписменост и немарност<br />

појединих ромских родитеља<br />

разлози с<strong>у</strong> што нека деца<br />

нис<strong>у</strong> <strong>у</strong>писана <strong>у</strong> предшколск<strong>у</strong><br />

<strong>у</strong>станов<strong>у</strong>. Обично та деца нис<strong>у</strong><br />

<strong>у</strong>писана ни <strong>у</strong> књиг<strong>у</strong> рођених и<br />

<strong>у</strong>право је овај пројекат допринео<br />

да такве породице детект<strong>у</strong>јемо<br />

на терен<strong>у</strong> и да их <strong>у</strong>п<strong>у</strong>тимо на<br />

прави п<strong>у</strong>т. Уз помоћ педагошких<br />

асистената контактирали смо<br />

све такве породице и готово сва<br />

деца с<strong>у</strong> <strong>у</strong>писана <strong>у</strong> предшколско<br />

образовање, или <strong>у</strong> школ<strong>у</strong>, <strong>у</strong> зави-<br />

У Бор<strong>у</strong> <strong>у</strong>спешно реализован пројекат који је за основ<strong>у</strong> имао<br />

образовање ромске поп<strong>у</strong>лације.- За реализациј<strong>у</strong> пројекта<br />

<strong>у</strong>трошено 35.000 евра<br />

сности од година. Врло је битно<br />

да кажем да ми и даље пратимо<br />

редовност похађања њихове наставе<br />

и тр<strong>у</strong>димо се да одржимо<br />

контин<strong>у</strong>итет <strong>у</strong> томе - каже<br />

Мирјана Жикић, координаторка<br />

за питања мањина <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>.<br />

Имај<strong>у</strong>ћи <strong>у</strong> вид<strong>у</strong> комплексност<br />

проблема, веома важн<strong>у</strong> карик<strong>у</strong><br />

<strong>у</strong> ф<strong>у</strong>нкционисањ<strong>у</strong> пројекта<br />

чинили с<strong>у</strong> педагошки асистенти<br />

који на терен<strong>у</strong> и даље ком<strong>у</strong>ницирај<strong>у</strong><br />

са ромски породицама и<br />

брин<strong>у</strong> да сва ромска деца редовно<br />

похађај<strong>у</strong> настав<strong>у</strong>.<br />

- Мој задатак је да на терен<strong>у</strong><br />

директно ком<strong>у</strong>ницирам са<br />

ромским породицама и да им<br />

прослеђ<strong>у</strong>јем информације које<br />

с<strong>у</strong> битне за образовање њихове<br />

деце. Наравно да се тр<strong>у</strong>дим<br />

да <strong>у</strong>споставим складн<strong>у</strong> ком<strong>у</strong>никациј<strong>у</strong><br />

и да стекн<strong>у</strong> поверење<br />

<strong>у</strong> мене. Мог<strong>у</strong> вам рећи да смо<br />

обишли готово све такве к<strong>у</strong>ће<br />

где смо знали да има деце која<br />

не ид<strong>у</strong> редовно <strong>у</strong> школ<strong>у</strong>, или која<br />

нис<strong>у</strong> <strong>у</strong>писана <strong>у</strong> предшколско, а<br />

требала с<strong>у</strong>. Та деца сада похађај<strong>у</strong><br />

настав<strong>у</strong> и то сматрам нашим<br />

највећим <strong>у</strong>спехом. Тр<strong>у</strong>дићемо се<br />

да одржимо такв<strong>у</strong> сит<strong>у</strong>ациј<strong>у</strong> на<br />

терен<strong>у</strong> - каже Саша Каменовић,<br />

педагошки асистент <strong>у</strong> ОШ „В<strong>у</strong>к<br />

Караџић“.<br />

Партнери Општини Бор на<br />

реализацији овог пројекта били<br />

с<strong>у</strong> Предшколска <strong>у</strong>станова „Бамби“,<br />

Основне школе „В<strong>у</strong>к Караџић“,<br />

„Свети Сава“ и „Бранко<br />

Радичевић“, као и др<strong>у</strong>штво Рома<br />

„Напред“.<br />

За реализациј<strong>у</strong> пројекта <strong>у</strong>трошено<br />

је 35.000 евра.<br />

Дарко Стојадиновић<br />

СУБОТОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

dailymotion.com/rtvbor<br />

18:30

Фестивал посвећен српском<br />

композитор<strong>у</strong> Стеван<strong>у</strong> Стојановић<strong>у</strong><br />

<strong>Мокрањц<strong>у</strong></strong> (1856-1914), 48<br />

.Мокрањчеви дани, биће одржан<br />

<strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong> од 12. до 20. септембра.<br />

У петак, 13. септембра<br />

<strong>у</strong> дворишт<strong>у</strong> Мокрањчеве родне<br />

к<strong>у</strong>ће Фестивал ће, после поздравне<br />

речи мр Милана Ур<strong>у</strong>ковића,<br />

председника Општине,<br />

отворити Ана В<strong>у</strong>четић, помоћница<br />

министра к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре <strong>у</strong> Влади<br />

Реп<strong>у</strong>блике Србије. Беседник на<br />

овогодишњој церемонији свечаног<br />

отварања је књижевник<br />

Адам П<strong>у</strong>слојић, почасни грађанин<br />

Неготина.<br />

На церемонији свечаног отварања<br />

48. Фестивала <strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong>,<br />

Мокрањчев<strong>у</strong> Шест<strong>у</strong> р<strong>у</strong>ковет<br />

заједнички ће извести гост<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>ћи<br />

и хорови града домаћина.<br />

На великој сцени Дома к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре,<br />

прве фестивалске вечери,<br />

У кр<strong>у</strong>г<strong>у</strong> бројних гостиј<strong>у</strong>,<br />

пријатеља, сарадника, бивших<br />

и садашњих професора и ђака,<br />

представника Школске <strong>у</strong>праве<br />

<strong>у</strong> Зајечар<strong>у</strong> и локалне само<strong>у</strong>праве,<br />

<strong>у</strong> Неготинској гимназији је<br />

свечано обележен 174. рођендан<br />

школе. Десети септембар је<br />

дан када је, далеке 1839. године,<br />

<strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong> почела да ради<br />

Пол<strong>у</strong>гимназија, двогодишња<br />

Главна школа, на основ<strong>у</strong> одл<strong>у</strong>ке<br />

Државног савета и потврде<br />

Намесништва Књаза Српског,<br />

о пресељењ<strong>у</strong> Зајечарске пол<strong>у</strong>гимназије,<br />

Главне школе, <strong>у</strong><br />

Неготин.<br />

Неготинска гимназија је,<br />

током свих година <strong>у</strong>спешно<br />

одолевала реформама и изазовима,<br />

ч<strong>у</strong>вај<strong>у</strong>ћи стат<strong>у</strong>с једне од<br />

нај<strong>у</strong>гледнијих средњих школа <strong>у</strong><br />

број 17 КУЛТУРА<br />

петак, 13. септембар 2013.<br />

на традиционалном натпевавањ<strong>у</strong><br />

хорова, п<strong>у</strong>блици ће се<br />

представити хорови из Скопља,<br />

Горице <strong>у</strong> Италији, Бачке Паланке,<br />

Приједора и Л<strong>у</strong>чана. Победник<strong>у</strong><br />

натпевавања припашће<br />

Стат<strong>у</strong>ета Стевана Мокрањца и<br />

право на целовечерњи концерт<br />

ид<strong>у</strong>ће године. .<br />

Прве фестивалске вечери, <strong>у</strong><br />

Конак<strong>у</strong> кнеза Тодорчета биће отворена<br />

и изложба слика Жељка<br />

Ђ<strong>у</strong>ровића, <strong>у</strong>метника из Београда.<br />

Већ <strong>у</strong> с<strong>у</strong>бот<strong>у</strong>, 14. септембра,<br />

<strong>у</strong> Галерији Дома к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре, од 19<br />

сати, п<strong>у</strong>блици ће бити представљена<br />

и дела настала на овогодишњој<br />

Ликовној колонији „Ехо<br />

м<strong>у</strong>зике“, одржаној <strong>у</strong> Рогљев<strong>у</strong> код<br />

Неготина. Од 20 сати, наст<strong>у</strong>пиће<br />

градски дечији хор „Звездице“,<br />

Камерни оркестар „Аморозо“ и<br />

Вокални квартет „Либеро“, из<br />

Лесковца, <strong>у</strong> м<strong>у</strong>зичком програм<strong>у</strong><br />

Србији. Ова школска година је<br />

почела са 430 ђака, од којих 92<br />

првака.<br />

- Тек незнатно малобројнија<br />

од претходних, и сто седамдесет<br />

четврта генерација неготинских<br />

гимназијалаца, сагласна<br />

је <strong>у</strong> став<strong>у</strong> да ће им ова школа<br />

омог<strong>у</strong>ћити најбољ<strong>у</strong> припрем<strong>у</strong><br />

за фак<strong>у</strong>лтете и наставак школовања<br />

- рекла је <strong>у</strong> поздравној речи<br />

Емилија Петровић, директорка<br />

Неготинске гимназије.<br />

Поводом Дана Неготинске<br />

гимназије, изведен је м<strong>у</strong>зички<br />

и сценски програм, драматизација<br />

дела „А<strong>у</strong>тобиографија<br />

Бранислава Н<strong>у</strong>шића“ <strong>у</strong> коме<br />

с<strong>у</strong> <strong>у</strong>чествовали рецитатори и<br />

Хор школе, речј<strong>у</strong>, сви они који<br />

настављај<strong>у</strong> стопама <strong>у</strong>спешних<br />

љ<strong>у</strong>ди који с<strong>у</strong> се овде школовали.<br />

Композитор, Стеван Мокрањац,<br />

на<strong>у</strong>чник и дипломата међ<strong>у</strong>народног<br />

<strong>у</strong>гледа, Сима Лозанић,<br />

академици: Ђорђе Станојевић,<br />

Теслин савременик, физичар и<br />

пионир електрификације Србије<br />

и Синиша Станковић, <strong>у</strong>темељивач<br />

српске еколошке на<strong>у</strong>ке, те<br />

Никола Пашић, један од наших<br />

највећих политичара.<br />

стр.9<br />

Мокрањчеви дани <strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong> <strong>у</strong> с<strong>у</strong>срет значајним годишњицама<br />

Неготин - престоница м<strong>у</strong>зичке <strong>у</strong>метности<br />

У оквир<strong>у</strong> 48. Фестивала<br />

Мокрањчеви дани <strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong><br />

ће бити приређена на<strong>у</strong>чна<br />

трибина: Утицај Мокрањчевог<br />

мелографског стила на записиваче<br />

црквених мелодија <strong>у</strong> 20.<br />

век<strong>у</strong>. Предавач је мр Предраг<br />

Ђоковић, а модератор др Соња<br />

Маринковић. Планиране с<strong>у</strong><br />

и две промоције. Књиге „М<strong>у</strong>зичка<br />

<strong>у</strong>метност“, академика<br />

Дејана Деспића и Монографије<br />

Уметничка м<strong>у</strong>зика и традиција<br />

хорског певања <strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong> и<br />

Крајини (1853-2013) а<strong>у</strong>тора<br />

Николе Плавшића, кој<strong>у</strong> као<br />

издавач потпис<strong>у</strong>је Дом к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре<br />

„Стеван Мокрањац“. Овогодишњи<br />

програм Фестивала<br />

је конципиран <strong>у</strong> с<strong>у</strong>срет стогодишњици<br />

смрти композитора<br />

Стевана Мокрањца (2014), али<br />

и пет <strong>у</strong>спешних деценија м<strong>у</strong>зичких<br />

свечаности <strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong>,<br />

а тај ј<strong>у</strong>билеј ће бити обележен<br />

2015. године.<br />

названом „Трагом незаборава“.<br />

У недељ<strong>у</strong>, 15. септембра, Фестивал<br />

се наставља <strong>у</strong> сел<strong>у</strong> Мокрањ<strong>у</strong>,<br />

родном мест<strong>у</strong> породице<br />

Мокрањац, где ће бити изведен<br />

богат програм „Нити традиције“.<br />

У 21 час, <strong>у</strong> Цркви Свете<br />

Тројице <strong>у</strong> Неготин<strong>у</strong>, на концерт<strong>у</strong><br />

д<strong>у</strong>ховне м<strong>у</strong>зике, наст<strong>у</strong>пиће Хор<br />

„Мелоди“ са диригентом Дивном<br />

Љ<strong>у</strong>бојевић. Мј<strong>у</strong>зикл „Зона<br />

Замфирова“, Позоришта на Теразијама,<br />

<strong>у</strong> адаптацији и режији<br />

Кокана Младеновића, на великој<br />

сцени Дома к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре биће изведен<br />

<strong>у</strong> понедељак, 16. септембра.<br />

Дан касније, <strong>у</strong> <strong>у</strong>торак, 17.<br />

септембра, од 21 час, п<strong>у</strong>блици<br />

ће се представити прошлогодишњи<br />

победник натпевавања,<br />

Хор „Гортинија“ из Ђевђелије<br />

и диригент Илија Атанасов, а<br />

овом програм<strong>у</strong> претходиће концерт<br />

Ст<strong>у</strong>дија за ран<strong>у</strong> м<strong>у</strong>зик<strong>у</strong> из<br />

Београда, на сцени биоскопа<br />

„Крајина“. У сред<strong>у</strong> 18. септембра,<br />

Српске и светске м<strong>у</strong>зичке<br />

бисере, на великој сцени Дома<br />

к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>ре, изнеће Јадранка Јовановић,<br />

мецосопран и Никола<br />

Рацков, на клавир<strong>у</strong>.<br />

Претпоследњи дан овогодишњег<br />

Фестивала, четвртак,<br />

19. септембар, резервисан је за<br />

програм којим се обележава 200.<br />

годишњица рођења Петра Петровића<br />

Његоша и наст<strong>у</strong>п црногорских<br />

хорских ансамбала. Завршница<br />

Фестивала је <strong>у</strong> петак,<br />

20. септембра <strong>у</strong>з КУД „Абрашевић<br />

1905“ из Београда, након<br />

чега је церемонија свечаног затварања<br />

и додела признања 48.<br />

Мокрањчевих дана.<br />

Јованка Станојевић<br />

Неготинска гимназија прославила 174. рођендан<br />

Поносита школа <strong>у</strong>спешних ђака и академика<br />

Почетком ове календарске<br />

године, Неготинска гимназија<br />

је, од стране Комисије за<br />

вредновање квалитета рада<br />

школа, оцењена највишом<br />

оценом. Неготинск<strong>у</strong> гимназиј<strong>у</strong><br />

данас похађа 430 ђака <strong>у</strong> 16<br />

одељења природно-математичког<br />

и др<strong>у</strong>штвено-језичког<br />

смера.<br />

Са свечаности <strong>у</strong>п<strong>у</strong>ћена<br />

је захвалност организацијама<br />

и <strong>у</strong>становама које помаж<strong>у</strong><br />

рад Гимназије, а наставницима<br />

награде за верност школи.<br />

Добитници с<strong>у</strong> Данијела Марковић<br />

и Слађан Михајловић,<br />

за десет година рада, Мирко<br />

Пејчић за 20 и професорка<br />

Марија Симић, за тридесет година.<br />

Гости с<strong>у</strong> на дар добили<br />

најновији број школског листа<br />

„Мисао“, који заједнички<br />

<strong>у</strong>ређ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> <strong>у</strong>ченици и професори<br />

Неготинске гимназије. Гошћа<br />

прославе била је Катарина<br />

Ковачевић, победница овогодишњег<br />

серијала „Ја имам таленат“,<br />

некадашњи ђак школе,<br />

сада <strong>у</strong>спешан ст<strong>у</strong>дент београдског<br />

Универзитета.<br />

Ј. Станојевић<br />

youtube.com/rtvbor<br />

facebook.com/rtvbor

стр.10<br />

петак, 13. септембар 2013.<br />

Гастрономске чаролије<br />

СМЕДЕРЕВО, ГРАД УСОЉЕНИ<br />

ОД СТАРИНЕ ДУНАВСКИ ШАРАН<br />

Оч<strong>у</strong>вање и неговање к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>рног наслеђа је идеја водиља<br />

већ 136 година организатора Смедеревске јесени.<br />

Тако је било и ове године. Поред грожђа и вина из<strong>у</strong>зетног<br />

квалитета, госте с<strong>у</strong> највише прив<strong>у</strong>кла јела помало заборављена,<br />

а стара више од сто година.<br />

Морам да признам да сам се и ја најд<strong>у</strong>же задржала <strong>у</strong>право<br />

на тим местима где се спремала храна и помно пратила<br />

начин припреме и „ крала“ рецепте.<br />

Зато ћ<strong>у</strong> вам данас мало дочарати атмосфер<strong>у</strong> ове најстарије<br />

манифестације <strong>у</strong> Србији једним УСОЉЕНИМ<br />

ШАРАНОМ.<br />

За припрем<strong>у</strong> вам је потребно: 1 д<strong>у</strong>навски шаран, 2 дл<br />

<strong>у</strong>ља, 4 везе перш<strong>у</strong>новог листа, 500 грама кр<strong>у</strong>пније соли,<br />

2 до 3 паприке црвене, 2 чена белог л<strong>у</strong>ка.<br />

Шарана очистите од крљ<strong>у</strong>шти и <strong>у</strong>тробе, добро га оперите<br />

и исеците на коцке величине паклице цигарете. Свако<br />

парче посебно <strong>у</strong>ваљате <strong>у</strong> со, па га сложите <strong>у</strong> чиниј<strong>у</strong><br />

и ч<strong>у</strong>вате на хладном мест<strong>у</strong> 4 до 5 дана. Пред <strong>у</strong>потреб<strong>у</strong><br />

парчиће рибе добро исперите <strong>у</strong> хладној води и потопите <strong>у</strong><br />

др<strong>у</strong>гој води сат времена.<br />

У др<strong>у</strong>г<strong>у</strong> пос<strong>у</strong>д<strong>у</strong> сипајте вод<strong>у</strong> са <strong>у</strong>љем, сецканим перш<strong>у</strong>ном,<br />

белим л<strong>у</strong>ком и црвеном паприком. Када ова вода<br />

проври и паприка постане мека, сп<strong>у</strong>стите парчиће рибе и<br />

оставите да се к<strong>у</strong>ва 5 до 10 мин<strong>у</strong>та. К<strong>у</strong>ван<strong>у</strong> риб<strong>у</strong> са соком<br />

извадите <strong>у</strong> пос<strong>у</strong>д<strong>у</strong> за сервирање и <strong>у</strong>з њ<strong>у</strong> можете сервирати<br />

салат<strong>у</strong> од кромпира, црног л<strong>у</strong>ка перш<strong>у</strong>на, <strong>у</strong>ља и сирћета.<br />

Овај начин припреме рибе је заборављен, а како с<strong>у</strong> ми<br />

открили датира од пре 120 година, када је морало да се<br />

штеди на свем<strong>у</strong>.<br />

Риба <strong>у</strong>к<strong>у</strong>сна, рецепт проверен, а и штедите. Пријатно!<br />

• Имамо довољно свега што нам<br />

недостаје.<br />

• Ово је слободна земља. Све је под<br />

контролом.<br />

Станиша Милосављевић<br />

• Више нема јагњећих бригада.<br />

Цело стадо је страдало.<br />

• Код нас је опасно бити <strong>у</strong> опозицији,<br />

можеш једнога дана испливати<br />

на површин<strong>у</strong>.<br />

• За живота Броза имали смо бар<br />

ЈАЈЦЕ!<br />

Брана Филиповић<br />

лоБОРизми<br />

Мирјана Васић<br />

• Радници више не штрајк<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>. Сада<br />

с<strong>у</strong> на прин<strong>у</strong>дном одмор<strong>у</strong>.<br />

• Лако је било некадашњим пролетерима.<br />

Они с<strong>у</strong> имали Маркса,<br />

а данашњи немај<strong>у</strong> ни Маркса ни<br />

капитал.<br />

Војислав Борановић<br />

• У кризним временима све лакше<br />

прелазимо са речи на недела.<br />

• Боже, што ос<strong>у</strong>ди толике жене да<br />

живе са раз<strong>у</strong>мним љ<strong>у</strong>дима.<br />

• Нема некорисне биљке, ни животиње,<br />

сем човека.<br />

Милоје Ђ<strong>у</strong>ришић<br />

МОЗАИК<br />

Поетски к<strong>у</strong>так<br />

* * *<br />

Ноћас с<strong>у</strong> ми тело<br />

косиле сенке бола<br />

а месец је не<strong>у</strong>морно<br />

плакао<br />

измеђ<strong>у</strong> мене и тебе<br />

Ноћас с<strong>у</strong> ми ол<strong>у</strong>јне сл<strong>у</strong>тње<br />

<strong>у</strong>резале одрон<br />

<strong>у</strong> близини расцветалих р<strong>у</strong>жа<br />

а очи с<strong>у</strong> твоје<br />

на праг<strong>у</strong> биља<br />

кидале последње латице<br />

са наших р<strong>у</strong>жа.<br />

број 17<br />

Почела настава <strong>у</strong><br />

балетској школи <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong><br />

У четири разреда <strong>у</strong> 2013./2014. години <strong>у</strong>писано је<br />

четрдесет двоје <strong>у</strong>ченика. - Припремно одељене ове<br />

школе почиње да ради од октобра,а похађаће га 40<br />

девојчица, <strong>у</strong>зраста од 9 до 11 година<br />

Од отварања<br />

Издвојеног<br />

одељења<br />

балетске школе<br />

Л<strong>у</strong>јо Давичо<br />

<strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> па до<br />

нове школске<br />

2013./2014.<br />

године, балетски<br />

педагози<br />

и стр<strong>у</strong>чњаци<br />

преносили с<strong>у</strong><br />

своје знање и<br />

иск<strong>у</strong>ство на<br />

младе, који<br />

с<strong>у</strong> на бројним<br />

наст<strong>у</strong>пима показали<br />

да ова школа поред образовне<br />

има и к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>рн<strong>у</strong> мисиј<strong>у</strong>.<br />

Тај задатак се заправо подраз<strong>у</strong>мева<br />

<strong>у</strong> свакој, па и <strong>у</strong> овој школској<br />

години.<br />

- У четири разреда Издвојеног<br />

одељења балетске<br />

школе Л<strong>у</strong>јо Давичо <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> <strong>у</strong><br />

2013./2014. години <strong>у</strong>писано је<br />

четрдесет-двоје <strong>у</strong>ченика. Припремно<br />

одељене ове школе почиње<br />

да ради од октобра,а похађаће<br />

га 40 девојчица , <strong>у</strong>зраста<br />

од 9 до 11 година. Искрено се<br />

надамо да ћемо током ове године<br />

<strong>у</strong>спети да обезбимо средства<br />

за реновирање балетске сале,<br />

што је пред<strong>у</strong>слов за побољшање<br />

<strong>у</strong>слова рада. Иначе и ове као и<br />

протеклих година неизоставни<br />

с<strong>у</strong> одласци на такмичења,а борске<br />

балерине планирај<strong>у</strong> такође<br />

да због великог интересовања<br />

Борана приреде више пригодних<br />

програма и х<strong>у</strong>манитарних<br />

концерата - каже Наташа Ербез<br />

балетски педагог.<br />

Захваљ<strong>у</strong>ј<strong>у</strong>ћи педагозима и<br />

<strong>у</strong>ченицама издвојеног одељења<br />

балетске школе Л<strong>у</strong>јо Давичо<br />

<strong>у</strong> Бор<strong>у</strong>, начин живота <strong>у</strong> овој<br />

р<strong>у</strong>дарској средини попримио<br />

је и димензиј<strong>у</strong> <strong>у</strong> којој се лепе<br />

<strong>у</strong>метности нег<strong>у</strong>ј<strong>у</strong> као праве<br />

вредности.<br />

Елда Драгаш<br />

Асја Ранђеловић Лимановска<br />

twitter.com/@TelevizijaBor<br />

dailymotion.com/rtvbor

МОЗАИК<br />

број 17 петак, 13. септембар 2013.<br />

стр.11<br />

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР<br />

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА<br />

7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />

9.00 ТВ Шоп<br />

9.15 Храна и вино<br />

10.00 Вести на знаковномјезик<strong>у</strong><br />

(р)<br />

10.15 Агро дан<br />

10.30 Док<strong>у</strong>ментарни<br />

програм<br />

11.25 Меридијанима<br />

12.00 Вести<br />

12.15 Серијски филм<br />

(р)<br />

13.00 Славни парови<br />

14.00 Вести<br />

14.10 Агро дан<br />

14.25 Калеидоскоп<br />

15.15 Србија кој<strong>у</strong><br />

волим<br />

16.00 Дневник<br />

16.30 Серијски филм<br />

17.30 Вести на<br />

р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />

17.40 Око истока<br />

18.30 ТВ Шоп<br />

19.00 Дневник<br />

19.20 Вести на влашком<br />

језик<strong>у</strong><br />

19.30 Храна и вино<br />

20.00 Нока<strong>у</strong>т<br />

20.30 Серијски филм<br />

21.25 Серијски филм<br />

22.00 Данас<br />

22.20 Вести на<br />

р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />

22.35 Глас Америке<br />

23.05 Серијски филм<br />

00.00 Вести<br />

00.10 Око истока (р)<br />

1.00 Ноћни програм<br />

7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />

9.00 ТВ Шоп<br />

9.15 Храна и вино<br />

9.45 Времеплов<br />

10.00 Палета (р)<br />

10.50 Агро дан<br />

11.35 Бели л<strong>у</strong>к и<br />

папричица<br />

12.00 Вести<br />

12.15 Серијски филм<br />

(р)<br />

13.00 Славни парови<br />

13.40 ТВ Шоп<br />

14.00 Вести<br />

14.10 Агро дан<br />

14.30 Нока<strong>у</strong>т (р)<br />

15.00 А<strong>у</strong>то спринт<br />

16.00 Дневник<br />

16.30 Серијски филм<br />

17.30 Вести на<br />

р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />

17.40 Око истока<br />

18.30 ТВ Шоп<br />

19.00 Дневник<br />

19.20 Вести на влашком<br />

језик<strong>у</strong><br />

19.30 Храна и вино<br />

19.50 А<strong>у</strong>то флеш<br />

20.30 Серијски филм<br />

21.25 Серијски филм<br />

22.00 Данас<br />

22.20 Вести на<br />

р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />

22.35 Глас Америке<br />

23.05 Серијски филм<br />

00.00 Вести<br />

00.10 Око истока (р)<br />

1.00 Ноћни програм<br />

ЕМИСИЈЕ НА<br />

Биоскоп „Звезда“ Бор<br />

7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />

9.00 ТВ Шоп<br />

9.15 Храна и вино<br />

9.45 Времеплов<br />

10.10 Агро дан<br />

10.15 А<strong>у</strong>то флеш<br />

10.45 Корак 21<br />

11.15 Меридијанима<br />

11.35 Бели л<strong>у</strong>к и....<br />

12.00 Вести<br />

12.30 Серијски филм (р)<br />

13.00 Славни парови<br />

14.00 Вести<br />

14.10 Агро дан<br />

14.25 Вино и<br />

виноградарство<br />

14.50 Г<strong>у</strong>ливер<br />

15.20 Везе<br />

16.00 Дневник<br />

16.30 Серијски филм<br />

17.30 Вести на<br />

р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />

17.40 Око истока<br />

18.15 Улична патрола<br />

19.00 Дневник<br />

19.20 Вести на влашком<br />

језик<strong>у</strong><br />

19.30 Храна и вино<br />

20.00 Филм на виде(л)о<br />

20.30 Серијски филм<br />

21.30 Серијски филм<br />

22.00 Данас<br />

22.20 Вести на<br />

р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />

22.35 Глас Америке<br />

23.05 Серијски филм<br />

00.00 Вести<br />

00.10 Око истока (р)<br />

1.00 Ноћни програм<br />

ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

Биоскопски репертоар<br />

» Од 16.09 до 22.09 „Млађи референти“ – <strong>у</strong> 19 сати<br />

» Од 16.09 до 22.09 „Након земље“ – <strong>у</strong> 21 сат<br />

» Од 23.09 до 27.09 „Велики Гетсби“ – <strong>у</strong> 19 сати<br />

» Од 23.09 до 27.09 „Жестоке девојке“ – <strong>у</strong> 21 сат<br />

Цена <strong>у</strong>лазнице филмских пројекција је 150,00 динара,<br />

а за организоване посете (миним<strong>у</strong>м 15 гледаоца) цена је<br />

100,00 динара. За домаће филмове цена <strong>у</strong>лазнице је 200,00 динара.<br />

ДОБРОДОШЛИ У СВЕТ ФИЛМА!<br />

Остали програми<br />

Установа ,,Центар за к<strong>у</strong>лт<strong>у</strong>р<strong>у</strong> Општине Бор“<br />

» 17.09. - Дечија позоришна представа ,,Мало краљевство“ <strong>у</strong> биоскоп<strong>у</strong><br />

,,Звезда“ <strong>у</strong> 12 сати дечијег позоришта ,,Театар на сави“<br />

7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />

9.00 ТВ Шоп<br />

9.15 Храна и вино<br />

10.10 Агро дан<br />

10.15 Вино и ....<br />

10.45 Меридијанима<br />

11.05 К<strong>у</strong>ћица <strong>у</strong> цвећ<strong>у</strong><br />

12.00 Вести<br />

12.30 Серијски филм (р)<br />

13.00 Славни парови<br />

14.00 Вести<br />

14.10 Агро дан<br />

14.25 ABS show<br />

14.55 Корак 21<br />

15.25 Филм на виде(л)о<br />

(р)<br />

16.00 Дневник<br />

16.30 Серијски филм<br />

17.30 Вести на<br />

р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />

17.40 Око истока<br />

18.15 Енергија...<br />

18.30 ТВ Шоп<br />

19.00 Дневник<br />

19.20 Вести на влашком<br />

језик<strong>у</strong><br />

19.30 Храна и вино<br />

20.00 Бити млад и (не)<br />

запослен<br />

20.30 Серијски филм<br />

21.25 Серијски филм<br />

22.00 Данас<br />

22.20 Вести на<br />

р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />

22.35 Глас Америке<br />

23.05 Серијски филм<br />

00.00 Вести<br />

00.10 Око истока (р)<br />

1.00 Ноћни програм<br />

7.00 Б<strong>у</strong>дилица<br />

9.00 ТВ Шоп<br />

9.15 Храна и вино<br />

10.00 Агро дан<br />

10.15 Енергија на<br />

паметан начин<br />

11.00 Везе<br />

11.30 Бели л<strong>у</strong>к и....<br />

12.00 Вести<br />

12.30 Серијски филм (р)<br />

13.00 Славни парови<br />

13.45 ТВ Шоп<br />

14.00 Вести<br />

14.10 Агро дан<br />

14.25 Улови трофеј<br />

14.55 52 викенда<br />

16.00 Дневник<br />

16.30 Серијски филм<br />

17.30 Вести на<br />

р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />

17.40 Око истока<br />

18.15 Навигатор<br />

18.30 ТВ Шоп<br />

19.00 Дневник<br />

19.20 Вести на влашком<br />

језик<strong>у</strong><br />

19.30 Храна и вино<br />

20.00 Зелена патрола<br />

20.30 Серијски филм<br />

21.25 Серијски филм<br />

22.00 Данас<br />

22.20 Вести на<br />

р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском<br />

22.35 Глас Америке<br />

23.05 Серијски филм<br />

00.00 Вести<br />

00.10 Око истока (р)<br />

1.00 Ноћни програм<br />

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ<br />

Позивни број 030<br />

А<strong>у</strong>тоб<strong>у</strong>ска станица 423-770<br />

Железничка станица 421-371<br />

Полицијска <strong>у</strong>права 192<br />

Ватросаци 193<br />

Хитна помоћ 194<br />

Електродистриб<strong>у</strong>ција 422-888<br />

Топлификација 426-398<br />

Водовод 421-234<br />

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ<br />

Хотел „Језеро“ 482-940<br />

Хотел „Албо“ 249-69-62<br />

Хотел „Српска кр<strong>у</strong>на“ 477-077<br />

Кл<strong>у</strong>б РТБ Бор 477-008<br />

АПОТЕКЕ<br />

Апотека <strong>у</strong> Дом<strong>у</strong> здравља<br />

421-624<br />

Апотека „Стеван Јаковљевић“<br />

424-167<br />

Апотека „Здравље“ 428-866<br />

Апотека <strong>у</strong> Злот<strong>у</strong> 2561-958<br />

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

7.00 Времеплов<br />

7.05 У нашем атар<strong>у</strong><br />

8.00 Лек из природе<br />

8.45 ТВ Шоп<br />

9.00 Навигатор (р)<br />

9.10 Радим градим<br />

9.40 На точковима<br />

10.05 К<strong>у</strong>ћица <strong>у</strong> цвећ<strong>у</strong><br />

10.35 Анимирани<br />

филм<br />

12.00 Вести<br />

12.15 Играни филм<br />

13.45 ТВ Шоп<br />

14.00 Свет на длан<strong>у</strong><br />

14.50 Србија и свет<br />

16.00 Дневник<br />

16.20 За све Роме<br />

16.30 Играни филм<br />

18.05 ТВ Шоп<br />

18.20 К<strong>у</strong>лт арт<br />

19.00 Дневник<br />

19.20 Инфо 7<br />

20.00 Глас Америке<br />

20.35 Зелена патрола<br />

21.30 Играни филм<br />

(22.00) Вести<br />

23.05 Славни парови<br />

23.30 Гледајте сад ово<br />

00.00 Вести<br />

00.10 Ноћни програм<br />

7.00 Времеплов<br />

7.05 Фарма<br />

8.00 Храна и вино<br />

9.25 Калеидоскоп<br />

10.15 Најлепше бајке<br />

10.35 А<strong>у</strong>то спринт<br />

11.25 Г<strong>у</strong>ливер<br />

12.00 Вести<br />

12.30 Село моје<br />

13.05 Зелени екран<br />

13.25 Здравље<br />

14.00 Вести на знаковном<br />

језик<strong>у</strong><br />

13.45 Палета, програм<br />

на р<strong>у</strong>м<strong>у</strong>нском језик<strong>у</strong><br />

15.05 Србија и свет<br />

16.00 Дневник<br />

16.20 Ретроспектива,<br />

програм на влашком<br />

језик<strong>у</strong><br />

16.30 Играни филм<br />

18.25 Еколошка<br />

питања<br />

19.00 Дневник<br />

19.20 Инфо 7<br />

20.00 Глас Америке<br />

20.35 Више од спорта<br />

21.30 Играни филм<br />

(22.00 Вести)<br />

23.05 Славни парови<br />

23.30 Гледајте сад ово<br />

00.00 Вести<br />

00.10 Ноћни програм<br />

*Програмска шема је подложна променама<br />

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ<br />

Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55<br />

Бор - Зајечар (веза за Ниш и<br />

Прахово пристаниште) 05:16, 10:27,<br />

14:08 и 18:22<br />

Бор - Пожаревац 00:04<br />

Мајданпек - Бор (из Мајданпека)<br />

4:00, 9:15 и 17:05<br />

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45,<br />

14:30, 19:50 и 23:01<br />

АУТОБУСИ<br />

Поласци из Бора за<br />

Београд 04:00(радним даном),<br />

04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46,<br />

14:30, 15:30<br />

Лесковац и Врање 02:45 16:30<br />

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним<br />

даном), 08:00 (радним даном)<br />

08:40 (новим п<strong>у</strong>тем), 14:30, 16:30,<br />

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним<br />

даном), 08:00 (радним даном) 08:40<br />

14:30 16:30 20:55 22:25<br />

Неготин и Кладово 07:30<br />

Д. Милановац 10:40 , 15:10<br />

Мајданпек 15:10, 17:30<br />

Параћин 05:00 05:16 15:30<br />

Јагодина 05:00 15:30<br />

Жаг<strong>у</strong>бица - Пожаревац 07:30<br />

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР<br />

» 26.09. - Позоришна представа Атељеа 212 ,, Свети Георгије<br />

<strong>у</strong>бива аждах<strong>у</strong>“ <strong>у</strong> сали М<strong>у</strong>зичке школе <strong>у</strong> 20 сати<br />

13:25h<br />

12:15h<br />

youtube.com/rtvbor<br />

facebook.com/rtvbor

стр.12<br />

петак, 13. септембар 2013.<br />

Издаје Јавно пред<strong>у</strong>зеће „Штампа, радио и филм“ Бор<br />

Директор Владан Нововић, <strong>у</strong>редник Зоран Максић<br />

Новинар-редактор Чедомир Васић<br />

Припрема за штамп<strong>у</strong> Марко Стојчев<br />

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор<br />

СПОРТ<br />

Одржана меморијална манифестација “Новица Па<strong>у</strong>љичић” <strong>у</strong> бодибилдинг<strong>у</strong><br />

Саша Станковић све<strong>у</strong>к<strong>у</strong>пни победник<br />

Наст<strong>у</strong>пило 33 такмичара, а први п<strong>у</strong>т одржано такмичење <strong>у</strong> новој дисциплини “физика”<br />

БОР» Апсол<strong>у</strong>тни победник<br />

једанаесте меморијалне бодибилдинг<br />

манифестације “Новица<br />

Па<strong>у</strong>љичић” <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> је Саша<br />

Станковић, члан борског Бодибилдинг<br />

кл<strong>у</strong>ба “Ес максим<strong>у</strong>с”,<br />

<strong>у</strong>једно и победник <strong>у</strong> најтежој<br />

категорији бодибилдинга, међ<strong>у</strong><br />

такмичарима са више од 90 килограма.<br />

У конк<strong>у</strong>ренцији до 80<br />

килограма прво место је освојио<br />

Слободан Милетић из краг<strong>у</strong>јевачке<br />

„Олимпије“, а <strong>у</strong> категорији<br />

боди класик најбољи је био<br />

Немања Миленковић, члан београдског<br />

кл<strong>у</strong>ба „Икстрим џим“.<br />

У ј<strong>у</strong>ниорској категорији до и<br />

преко 75 килограма победила с<strong>у</strong><br />

два такмичара борског Бодибилдинг<br />

кл<strong>у</strong>ба „Партизан“, Дарко<br />

С<strong>у</strong>лејман и Димитрије<br />

Дојчиновић.<br />

У дисциплини<br />

боди<br />

фитнес прво<br />

место припало<br />

је Радмили Делић<br />

из апатинске<br />

„Клеопатре“,<br />

најбоља<br />

<strong>у</strong> фитнес<strong>у</strong> била<br />

је Милица Наранџић,<br />

док је<br />

<strong>у</strong> категорији<br />

Нова победа Борана<br />

Ф<strong>у</strong>дбалери Бора савладали<br />

с<strong>у</strong>, на свом терен<strong>у</strong>, екип<strong>у</strong> зајечарских<br />

Каблова 1:0, <strong>у</strong> четвртом<br />

кол<strong>у</strong> Поморавско тимочке<br />

зоне. Истим рез<strong>у</strong>лтатом Ртањ<br />

је <strong>у</strong> Бољевц<strong>у</strong> био бољи од сокобањског<br />

Озрена. Р<strong>у</strong>дар је, <strong>у</strong><br />

Параћин<strong>у</strong> поражен од Борца 4:1,<br />

Д<strong>у</strong>нав је <strong>у</strong> Прахов<strong>у</strong> савладао Ј<strong>у</strong>хор<br />

5:0, Рембас је био бољи од<br />

Трајала, док је Мајданпек, на<br />

свом стадион<strong>у</strong>, поражен од Борца<br />

3:1. Екипа Бора забележила је<br />

по две победе и нерешена исхода<br />

и са осам бодова на четвртом<br />

је мест<strong>у</strong>. Исти број бодова имај<strong>у</strong><br />

Ртањ и Рембас на трећем, односно<br />

петом мест<strong>у</strong> на табели.<br />

Лидерск<strong>у</strong> позициј<strong>у</strong> држи Борац<br />

са десет бодова, три победе<br />

и нерешеним исходом. У доњем<br />

дел<strong>у</strong> табеле с<strong>у</strong> Мајданпек и<br />

Озрен, са по пет бодова, Каблови<br />

и Ж<strong>у</strong>па имај<strong>у</strong> бод мање, док је<br />

Р<strong>у</strong>дар <strong>у</strong>писао нерешен рез<strong>у</strong>лтат<br />

и три пораза.<br />

У четвртом кол<strong>у</strong> источне<br />

гр<strong>у</strong>пе Српске лиге неготински<br />

Хајд<strong>у</strong>к Вељко и Моравац<br />

Орион играли с<strong>у</strong> нерешено 0:0,<br />

бикини фитнес<br />

победила Маја Павловић,<br />

члан чачанског „Борца“. У новој<br />

дисциплини физика прво место<br />

код м<strong>у</strong>шкараца освојио је Ненад<br />

Глишовић, члан „Борца“ из Чачка,<br />

док је код жена <strong>у</strong>чествовала<br />

само једна такмичарка - Бранислава<br />

Јовановић из краг<strong>у</strong>јевачке<br />

„Олимпије“. На манифестацији<br />

<strong>у</strong> организацији Бодибилдинг<br />

кл<strong>у</strong>ба „Партизан“ <strong>у</strong> Бор<strong>у</strong> наст<strong>у</strong>пала<br />

с<strong>у</strong> 33 такмичара из кл<strong>у</strong>бова<br />

Србије.<br />

- Ја сам из<strong>у</strong>зетно задовољан,<br />

видели сте прави спортски спектакл.<br />

Женска конк<strong>у</strong>ренција је<br />

била из<strong>у</strong>зетна, то с<strong>у</strong> такмичарке<br />

које ће нас за недељ<strong>у</strong> дана представљати<br />

<strong>у</strong> Кијев<strong>у</strong>, на светском<br />

првенств<strong>у</strong>, изабрали смо пет<br />

такмичарки. Очек<strong>у</strong>јемо бар једн<strong>у</strong><br />

медаљ<strong>у</strong> и најмање једно или<br />

два финала - изјавио је Зоран<br />

Стојић – организатор меморијала<br />

„Новица Па<strong>у</strong>љичић”<br />

- Задовољан сам формом.<br />

Изашао сам на ово такмичење<br />

првенствено због грађана Бора<br />

и своје породице, а ов<strong>у</strong> побед<strong>у</strong><br />

д<strong>у</strong>г<strong>у</strong>јем Новици Па<strong>у</strong>љичић<strong>у</strong><br />

јер је он један од мојих првих<br />

<strong>у</strong>читеља - рекао је Саша Станковић,<br />

апсол<strong>у</strong>тни победник на<br />

манифестацији<br />

На Бодибилдинг манифестацији<br />

„Новица Па<strong>у</strong>љичић“ <strong>у</strong><br />

Бор<strong>у</strong> наст<strong>у</strong>пало је и много дама,<br />

а јака конк<strong>у</strong>ренција изнедрила<br />

је и одговарај<strong>у</strong>ћи квалитет. Т<strong>у</strong><br />

с<strong>у</strong>, <strong>у</strong>осталом, и светли примери,<br />

поп<strong>у</strong>т вишестр<strong>у</strong>ког државног<br />

првака и вицешампиона Европе<br />

Браниславе Јовановић, редовне<br />

<strong>у</strong>чеснице борске бодибилдинг<br />

манифестације, која се одмах<br />

опробала и <strong>у</strong> новој дисциплини<br />

- физика.<br />

- Први п<strong>у</strong>т сам наст<strong>у</strong>пала<br />

<strong>у</strong> овој дисциплини на Арнолд<br />

фестивал<strong>у</strong>, то је било промотивно,<br />

и <strong>у</strong> мај<strong>у</strong> на Европском првенств<strong>у</strong><br />

и освојила четврто место.<br />

Дисциплина физика је неки блажи<br />

облик бодибилдинга - рекла<br />

нам је Бранислава Јовановић,<br />

победник <strong>у</strong> тој дисциплини.<br />

Маријана Симић<br />

а Ђердап и Тимочанин<br />

с<strong>у</strong> поражени<br />

- Кладовљани <strong>у</strong><br />

Житорађи 1:0, а Тимочанин<br />

од Јединства<br />

<strong>у</strong> Параћин<strong>у</strong> 3:0.<br />

Хајд<strong>у</strong>к Вељко је на<br />

четвртом мест<strong>у</strong> са<br />

осам бодова, по две<br />

победе и нерешена<br />

исхода. Ђердап је<br />

забележио по побед<strong>у</strong> и пораз,<br />

два нерешена рез<strong>у</strong>лтата и са пет<br />

бодова на деветом је мест<strong>у</strong> на<br />

табели, док је Тимочанин последњи,<br />

са бодом.<br />

Зајечарски Тимок освојио је<br />

нови бод <strong>у</strong> прволигашком ф<strong>у</strong>дбалском<br />

такмичењ<strong>у</strong>, одиграо<br />

је <strong>у</strong>такмиц<strong>у</strong> без голова <strong>у</strong> Смедерев<strong>у</strong>.<br />

Након четири кола Тимок<br />

је са пет бодова на деветом<br />

мест<strong>у</strong> на табели.<br />

Стопроцентни <strong>у</strong>чинак после<br />

три кола <strong>у</strong> Окр<strong>у</strong>жној лиги Бор<br />

број 17<br />

Борани<br />

трећи <strong>у</strong><br />

Србији<br />

Екипа борског Металца <strong>у</strong><br />

састав<strong>у</strong> Милица Игњатовић,<br />

Горан Вранов и Мирко Радовић<br />

освојила је треће место <strong>у</strong><br />

дисциплини серијска малокалибарска<br />

п<strong>у</strong>шка на Државном првенств<strong>у</strong><br />

<strong>у</strong> Ћ<strong>у</strong>прији. Горан Вранов<br />

је био др<strong>у</strong>ги <strong>у</strong> појединачној<br />

конк<strong>у</strong>ренцији.<br />

Ове године више смо се ослонили<br />

на иск<strong>у</strong>ство него на тренинге.<br />

До м<strong>у</strong>ниције смо тешко<br />

дошли јер је из<strong>у</strong>зетно ск<strong>у</strong>па.<br />

Имали смо само један тренинг,<br />

пред такмичење, али смо, ипак,<br />

освојили медаље. Имамо добро<br />

стрелиште и <strong>у</strong>слови с<strong>у</strong> добри<br />

једино је м<strong>у</strong>ниција баш ск<strong>у</strong>па -<br />

рекао нам је Горан Вранов из<br />

СД „Металац“ .<br />

За стрелце нема одмора јер<br />

их већ, након овог првенства,<br />

очек<strong>у</strong>је неколико такмичења.<br />

Првенство Србије вазд<strong>у</strong>шном<br />

п<strong>у</strong>шком, а крајем месеца следи и<br />

такмичење војничком и пол<strong>у</strong>а<strong>у</strong>томатском<br />

п<strong>у</strong>шком.<br />

М. Симић<br />

сач<strong>у</strong>вала је само екипа борске<br />

Слатине, која је, <strong>у</strong> гостима савладала<br />

Злот 2:0 и издвојила се на<br />

првом мест<strong>у</strong> на табели. Кривељ<br />

је био бољи од Близне 3:0, Брестовац<br />

је, <strong>у</strong> гостима, савладао<br />

Рад<strong>у</strong>јевац 3:0, Браник и Пореч<br />

играли с<strong>у</strong> нерешено 1:1, а први<br />

пораз доживела је Р<strong>у</strong>дна Глава,<br />

која је поражена од <strong>у</strong> гостима од<br />

Бродоремонта 6:2<br />

М. Симић<br />

www.rtvbor.rs

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!