Празник позоришне уметности

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

20:30 

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 20 - 25. октобар, 2013. год. www.rtvbor.rs 

Празник позоришне 

уметности 

» стр. 9 

Пријатељи из Крезоа 

поново у Бору » стр. 3 

Златна планина 

Регионални 

медијски јавни 

сервиси под 

знаком 

питања 

» стр. 6 

Неготинци смањили 

општински буџет 

» стр. 7 

» стр. 5 

Оброк који живот значи » стр. 4 

“Сурова нестварност” најбоља кратка 

прича на конкурсу » стр. 8 

На Црном врху, у околини Жагубице, 

пронађене рудне резерве у којима 

се процењује да има 72 тоне злата 

Различити без разлика » стр. 12 

Куглаши први, фудбалере дели бод 

од врха » стр. 12

стр.2 петак, 25. октобар 2013. 

АКТУЕЛНОСТИ број 20 

ХЕ “Ђердап” и 

РТБ Бор међу 

пет најбољих 

компанија 

Две фирме из Тимочке 

крајине су међу пет најуспешнијих 

предузећа у државном 

власништву у Србији. 

Хидроелектрана „Ђердап“, 

која је остварила прошлогодишњи 

нето добитак 

од 2,9 милијарди динара на 

другом је месту, а на четвртом 

Рударско топионичарски 

басен Бор, чија је добит 1,8 

милијарди динара. 

На челу листе најуспешнијих, 

коју је објавио Сајт 

„Каматица“, налази се компанија 

„Телеком Србија“ са 

оствареним нето добитком од 

11,2 милијаде динара. 

Највећи губиташ је „Србијагас“ 

са 35 милијарди 

динара нето губитка, а на 

другом месту су „Железнице 

Србије“, које су направиле 

минусни салдо од 16,6 милијарди 

динара. 

Ч. Васић 

Уређење града 

У Бору би требало да буду 

изграђена три нова дечија игралишта, 

а ново рухо добиће још 

три спортска терена, односно 

парка за децу и омладину. Средства 

из буџета за ове намене су 

обезбеђена, а сукцесивно ће 

пристизати реквизити за опремање 

игралишта. 

- Од септембра „Дирекција 

за изградњу Бора“ уређује дечија 

игралишта, старе спортске 

терене у граду пресвлачи асфалтом, 

а како је планирано биће 

постављени и нови реквизити у 

парковима. Радови ће бити завршени 

до краја године. Изградња 

Вакцинацијом против грипа 

У борском Дому здравља почела вакцинација против сезонског грипа. - Епидемиолошка 

служба добила је 2000 доза „Санофи Пастерове” вакцине за имунизацију становништва 

БОР» Вакцинација становништва 

против сезонског 

грипа је, како је и најављено, 

званично почела у борском 

Дому здравља. „Ваксигрип“ вакцина 

је бесплатна и намењена је 

хроничним болесницима, деци, 

трудницама, старијим особама 

и запосленима у јавном сектору. 

Пoчетак имунизације становништва 

против сезонског 

грипа почео је без великих гужви 

које су биле карактеристичне 

предходних година. 

- Једном се нисам вакцинисала 

и имала сам грип и инфекције. 

Нова игралишта за децу 

и постављање 

потпуно нових 

игралишта планирају 

се у близини 

дневног боравка 

„Мозаик“ у Петој 

месној заједници, 

насељу „Петар 

Кочић“ и у парку 

у центру града, 

поред амфитеатра. Делимично 

су реконструисана дечија игралишта 

на Старом селишту, у 

насељу Кучајна и на трећем километру 

- објашњава Небојша 

Јаношевић, директор ЈП „Дирекција 

за изградњу Бора“. 

Извођач радова је Предузеће 

за путеве Штрабаг у Зајечару, 

са подизвођачем „Мускулус“ из 

Београда, који је задужен за реквизите 

и подлогу. За реконструкцију 

постојећих игралишта издвојено 

је седам и по милиона, 

а за изградњу нових близу 12 

милиона динара. 

М. Димитријевић 

Вакцинацију 

препоручујем и 

пацијентима, јер 

су то углавном 

хронични болесници 

са опструктивним 

болестима 

плућа, па се 

имунизација препоручује 

и њима 

и нама здравственим 

радницима. - 

каже др Маријана 

Нешковић. 

- То чиним сваке године и 

сматрам да је вакцинација за 

мене најбољи начин да се сачувам 

од вирусних инфекција и 

грипа и то свима препоручујем“ 

- каже Слободан Павловић, 

који је случајно сазнао да је почела 

вакцинација. 

- Завод за јавно здравље „Тимок“ 

Зајечар је Епидемиолошкој 

служби у Бору испоручио 2000 

доза „Ваксигрип“ вакцине против 

сезонског грипа, што је за 

500 доза мања него прошле године, 

али ће и ова количина задовољити 

потребе грађана за овом 

врстом заштите од грипа - рекла 

је др Јаворка Станкулић, начелник 

Епидемиолошке службе . 

Сезонски грип још увек није 

изолован, али је „Вакси грип“ 

вакцина направљена тако да у 

себи садржи 2 типа А вируса и 

један тип Б вируса, који би требали 

да буду доминантни у сезони 

грипа. 

Епидемиолог др Јаворка 

Станкулић напомиње да вакцину 

против сезонског грипа 

не могу да примају само особе 

алергичне на јаја или перје. Сви 

остали ову вакцину добро подносе 

и могу да је приме чак и 

труднице и мала деца. 

Вакцина против сезонског 

грипа је бесплатна и препоручује 

се особама старијим од 

65 година, хроничним болесницима, 

дијабетичарима, запосленима 

у јавним службама , 

шалтерским радницима, медицинском 

особљу, запосленима у 

градском превозу, припадницима 

полиције и војске. 

Златја Марковић 

Нове сијалице за светлије ноћи 

Радници ЈКП “Водовод” у Бору започели су радове на 

реконструкцији јавне расвете. - Осим замене сијалица и 

поправке стубова, биће положени и каблови и канделабри 

Бор се свакако не 

може похвалити да 

је град светлости, у 

смислу јавне расвете 

као што су то светске 

метрополе на пример, 

али се не може 

рећи и да није добро 

осветљен. Јавна расвета 

не служи само 

као декорација већ 

има много битнију улогу, а то 

је безбедност грађана и имовине. 

Зато су у борском Водоводу, 

јавном предузећу које води бригу 

о јавној расвети приступили 

реконструкцији мреже у улици 

Димтрија Туцовића . 

- Иницијатива за реконструкцију 

и поправку јавне расправе у 

овој улици потекла је од самих 

грађана и месне заједнице Старо 

селиште , а налог за извођење 

радова добили смо од Дирекције 

за изградњу Бора. Осим дотрајалих 

стубова и прегорелих 

сијалица, биће постављена и 

нова електро мрежа каблова као 

и нови канделабри - каже Славиша 

Фришковић, директор 

јавно комуналног предузећа „ 

Водовод „ у Бор. 

За реконструкцију јавне расвете 

у овом делу Бора издвојено 

је више од три стотине хиљада 

динара, а у плану је поправка 

дотрајалих стубова и у другим 

деловима града. 

З. Максић 

twitter.com/@TelevizijaBor 

dailymotion.com/rtvbor

БОР» Делегација братског 

града Крезоа у Француској, на 

челу са помоћником градоначелника 

Литисијом Мартинез, посетила 

је Бор и са представницима 

локалне самоуправе разговарала 

о унапређењу сарадње која траје 

већ неколико деценија. 

Бор и Крезо у Француској 

већ деценијама негују братске 

односе, а за делегације званичника, 

студената и ђака, како из 

Бора тако и из Крезоа организоване 

су многобројне узајамне 

посете. Подсећајући се историје 

и давних ратних догађаја током 

којих су Срби и Французи били 

савезници. Истичући да Србију 

и Француску повезују јаке и нераскидиве 

везе, гостима је добродошлицу 

пожелео председник 

Скупштине Општине Бор, 

Добрица Ђурић. 

број 20 АКТУЕЛНОСТИ 

петак, 25. октобар 2013. 

Делегација из братског Крезоа у Француској посетила Бор 

Наставља се дугогодишње пријатељство 

Литисија Мартинез, помоћник градоначелника Крезоа и Даниел Морио, посланик 

задужен за спорт, разговарали о унапређењу сарадње са борском општином 

БОР» За активну меру субвенције 

саозапошљавања, за коју 

је изменом Локалног акционог 

плана запошљавања у Бору, из 

општинског буџета предвиђено 

3 милиона 200 хиљада динара, 

у борску филијалу Националне 

службе запошљавања, уредно и 

правовремено достављено је 35 

захтева. Ранг листа кандидата 

истакнута је на огласној табли 

борске филијале. 

- Ми ћемо делити средства 

до 20. места, колико их и има. 

Средства одвојена из локалног 

буџета у Бору, предвиђена за 

ову меру су и намењена за 20 

суграђана који су већ почели 

- Могу да кажем да смо ми 

нераскидиво повезане нације. 

Били смо савезници у Првом и 

Другом светском рату, на то смо 

посебно поносни и то никада 

нећемо да заборавимо. Не смемо 

да заборавимо и морамо то да 

пренесемо на генерације које долазе. 

Да бисмо живели боље и да 

бисмо градили бољу и светлију 

будућност, морамо да познајемо 

нашу прошлост. Драго ми је што 

сте овде и што се ова сарадња 

наставља, као и дружење и братимљење. 

Надам се да ће та сарадња 

у будућности бити и боља 

и плоднија – рекао је Добрица 

Ђурић, председник СО Бор. 

Задовољни гостопримством 

и досадашњом сарадњом братских 

градова, гости су најавили 

јачање постојећих веза, истичући 

жељу да се добри односи 

Борска општина ове године издвојиће из буџета 

За запошљавање пет милиона 

или ће у међувремену започети 

сопствени бизнис - каже Лидија 

Начић, руководилац за развој 

предузетништва и програме запошљавања 

у филијали НСЗ-а 

у Бору. 

Друга активна мера запошљавања 

предвиђена Локалним 

акционим планом односи се на 

отварање нових радних места , а 

за то је планирано милион осам 

стотина хиљада динара. С обзиром 

на то да за ову меру послодавци 

нису много заинтересовани, 

измене су поново могуће 

- Ова мера није много популарна, 

јер послодавци сматрају 

да за њих није исплатива и како 

пренесу у области економије, 

културе и спорта. 

- Раније смо имали размене 

средњошколаца, у оквиру које 

су деца одавде долазила у Крезо, 

али и деца из Крезоа су посећивала 

Бор. Можемо да сарађујемо 

и на неким пројектима, не само 

да наставимо са разменама већ 

да покренемо пројекте који би 

се остваривали на економском, 

културном и другим областима – 

истакла је Литисија Мартинез, 

помоћник градоначелника и секретар 

Комитета за братимство. 

- Циљ наше посете је успостављање 

сарадње између наших 

спортских клубова, као и у 

култури. То треба да буде стална 

сарадња. – додао је Даниел Морио, 

општински посланик задужен 

за спорт. 

Након пријема у Општини, 

гости су са домаћинима разгледали 

Бор и околину. Посетили 

су видиковац Рударско-топионичарског 

басена Бор, Народну 

библиотеку Бор и изложбу фотографија 

„Бор у 20. веку“, Спортски 

центар, Злотске пећине и 

Брестовачку бању, а након тога 

и Мајданпек. 

Договорено је да гости из 

Крезоа поново посете Бор у 

мају, поводом обележавања дана 

града, када би дошле и спортске 

екипе. 

Марија Ћосић 

стр.3 

Обележен Дан 

ослобођења Бора у 

Првом светском рату 

Дан ослобођења Бора у 

Првом светском рату, 20. октобар, 

борачке организације 

и удружења традиционално су 

обележиле полагањем цвећа и 

венаца на споменик српским 

и француским родољубима од 

1912. до 1918. године. 

Приређен је и пријем у 

Скупштини Општине Бор, а 

потом је, у великој сали Дома 

културе, уз пригодан културно 

– уметнички програм, одржана 

свечана академија. 

- Ово је повод да се присетимо 

још два значајна историјска 

датума – 100 година од 

Другог Балканског рата и 150 

година постојања Удружења 

ратних и мирнодопских војних 

инвалида - рекао је Момчило 

Радисављевић, председник 

Организације резервних војних 

старешина. 

Присећајући се страдалих 

српских и француских родољуба 

он је истакао значај 

масовнијег укључивања младих 

у циљу очувања српске 

историје. 

Коњичка бригада француског 

генерала Гамбете умарширала 

је у Бор. 20. октобра 

1918. године. То је значило и 

ослобођење малог рударског 

града у Првом светском рату. 

М. Димитријевић 

нема довољно заинтересованих, 

покушаћемо да преостала средства 

преусмеримо за прву меру, 

односно за самозапошљавање. 

Тако би уместо 

3 200 000 за самозапошљавање 

отишло 4 000 

0000 динара. Ову 

одлуку наравно 

могу да донесу 

само одборници 

скупштине 

општине Бор, и 

ми се надамо да 

ће, као и прилоком недавних измена 

Локалног акционог плана, 

поново имати слуха - додала је 

Лидија Начић 

Општина Бор иначе је једна 

од ретких општина, која је и након 

престанка суфинансирања 

самозапошљавања из републичког 

буџета, наставила програм 

локалног акционог плана запошљавањау 

2013, чији је циљ 

подстицање стратегије приватног 

предузетништва. 

Елда Драгаш 

youtube.com/rtvbor 

facebook.com/rtvbor

стр.4 


Оброк који живот значи 

БОР» Црвени крст Србије у 

сарадњи са локалним самоуправама 

опслужује 75 народних кухиња, 

од тога 51 у Србији и 24 

на територији Војводине. Према 

анализама Црвеног крста, народне 

кухиње у Србији тренутно 

имају 35. 000 корисиника, а 

трећина корисника су деца. Народна 

кухиња у Бору припрема 

450 оброка дневно, али потребе 

за овим видом помоћи се стално 

повећавају, па се процењује се 

да би народну кухињу требало 

да користи још 30 породица. 

Процењује се да у Србији 

има више од 700. 000 сиромашних, 

а да 100. 000 људи живи 

испод границе сиромаштва. Зато 

је за 350. 000 људи народна кухиња 

једина гаранција да неће 

остати гладни. 

- Не знам како бих преживела 

да нема народне кухиње. 

Имам минималну пензију од 

које једва плаћам режијске 

трошкове, а за храну не остане 

ништа, каже корисница народне 

кухиње, која је некада могла 

лепо да живи од своје плате, а 

сада гладује, јер има минималну 

пензију. Корисници народне 

кухиње воде са собом и децу, па 

и унуке и већина је расположена 

да говори о својим животним 

проблемима. 

ДРУШТВО број 20 

Народна кухиња у Бору 

припрема 450 оброка 

дневно, али се процењује да 

су потребе веће од садашњих 

Основне намирнице за један 

бесплатан оброк држава плаћа 

48 динара, али јеловник може и 

да се обогати уколико додатне 

намирнице обезбеди локална 

самоуправа. 

- Црвени крст је поред оброка 

у народној кухињи, обезбедио 

и пакете хране, а борско 

повереништво је средином 

октобра поделило 2700 конзерви 

социјално угроженом 

становништву. Али је та помоћ 

недовољна а на донације богатих 

грађана више нико не рачуна- 

каже Атанас Стојчић, повереник 

борског Повереништва 

црвеног крста. 

У Србији постоје и општине, 

као што је Куршумлија где 

се сваки десети грађанин храни 

у народној кухињи. Социјалне 

карте, које су у припреми би 

требале да помогну грађанима 

да преживе, а држава улаже напоре 

да народне кухиње опстану. 

Koнaчнo неко требао да се 

бави и узроцима због чега су и 

како грађани дошли до просјачког 

штапа и како да дођу до 

посла. 

Златја Марковић 

Житељи Злота уређују село 

За реновирање зграде месне заједнице издвојено 1,8 милиона динара из буџета општине 

и из прилога које су дали мештани села 

Зграда месне заједнице у 

борском селу Злот је реконструисана. 

Санирана је кровна 

конструкција и постављен нови 

цреп, замењени су олуци, уређена 

спољна фасада, окречене 

службене просторије – канцеларије 

и сала за састанке и венчања, 

санирани мокри чворови и 

замењена расвета. За ову намену 

из општинског буџета, али и из 

прилога мештана, утрошено је 

милион осам стотина хиљада 

динара. 

Председник Савета Месне 

заједнице Злот, Златан Мејлановић, 

рекао је да Злот, највеће 

село у општини, са више од 

4.500 мештана и 300 ђака у основној 

школи заслужује да има 

салу у којој ће се одржавати сеоске 

светковине, представе, концерти 

и евентуално биоскопске 

пројекције као некада. 

- Претходне године Савет 

ове месне заједнице, уз помоћ 

мештана, заменио је столарију 

у некадашној биоскопској сали, 

међутим више до тога није 

урађено јер пара за сада нема. 

И локали који су некада били у 

власништву сеоске задруге, па 

враћени у надлежност локалне 

самоуправе односно месне 

заједнице се, такође, годинама 

не користе и то је проблем 

који би у наредном периоду 

требало решити - нагласио је 

Мејлановић. 

Реконструкција зграде месне 

заједнице у Злоту трајала је двадесетак 

дана, а радове су обавили 

радници приватног предузећа 

„Украс“ из овог села. 

Горан Грамић 

Репрограм за 

стара лица на 

кућној адреси 

БОР» Ради ефикасније 

наплате, „Југоисток“ Ниш је 

старијим и особама са специјалним 

потребама омогућио 

да потпишу споразум 

о репрограму старог дуга за 

утрошену енергију у свом 

дому. Потрошачи спречени 

да овај споразум потпишу на 

шалтерима електродистрибуција, 

требало би да позову кориснички 

центар на телефон 

0800-018-000, оставе своје 

податке и шифру мерног места 

са рачуна. 

Грађанима који се одлуче 

да плате цео износ биће 

отписано 40 одсто дуга. Уколико 

потрошачи не прихвате 

ово решење, биће понуђени 

услови репрограма од којих 

ће моћи да изаберу најповољнији 

за своје домаћинство. 

Споразум о репрограму на 

подручју тимочког региона до 

сада је потписало близу 6.170 

домаћинстава и 180 привредних 

предузећа. 

Љиљана Ђорђевић 

За лепши 

град 

БОР» Јесење дане радници 

службе зеленила ЈКП“3. 

октобар“ у Бору користе за 

садњу сезонског цвећа. У наредних 

месец дана, кружне 

токове у граду красиће 15.000 

садница виоле, које су борски 

комуналци одгајили у сопственог 

пластенику. Осим виоле 

зелене површине на раскрсницама, 

улепшаваће и више 

од 250 садница ружа, док ће 

дрвореди бити попуњени са 

60 нових садница листопадног 

дрвећа, платана. За садни 

материјал, ове јесени, из 

општинског буџета обезбеђено 

је око 300.000 динара. 

У програму јесењег одржавања 

зелених површина у 

граду, борски комуналци, осим 

садње сезонског цвећа орезују 

шибље, уклањају суве гране и 

стабла, сакупљају лишће. 

Г. Грамић 



број 20 

Нови резултати истраживања на Црном врху 

Планина богата златом 

ЕКОНОМИЈА 


стр.5 

На 45. октобарском саветовању рудара и 

металурга учествовали стручњаци из 26 земаља 

Наука у служби привреде 

Међународна компанија 

„Авала рисорсис“ обајвила је 

нове резултате истраживања 

три подручја на Црном Врху, 

у околини Жагубице. На локалитетима 

Бигар Хил, Коркан 

и Краку пештер утвђено је да 

у руди има приближно 72 тоне 

злата, а нова истраживања показују 

и повољније резултате. 

- Наша компанија се за 

сада бави истраживањем, али 

се надамо да ћемо стићи до 

нивоа да можемо да отворимо 

рудник. Током године радили 

смо на истраживању рудних 

ресурса. Управо смо објавили 

нове резултате који показују 

повећање рудних резерви злата. 

То значи да сада можемо са 

већом сигурношћу да урадимо 

економску процену о томе као 

БОР» Највећи еколошки 

пројекат у Европи, Нова топионца 

и фабрика сумпорне киселине, 

у РТБ-у Бор ужурбано 

се гради. Највећи делови флеш 

смелтинг пећи су постављени, а 

у току је монтажа конструкције. 

Више од деведесет одсто свих 

потребних делова је стигло у 

комбинат бакра, а за нешто више 

од месец дана очекује се почетак 

монтаже електро опреме. 

-Свакодневно је на овом 

пројекту ангажовано 300 радника, 

200 директних извршилаца 

и стотину инжењера и пратећег 

особља. Динамика радова је 

добра и очекујем да најкасније 

за годину дана почну хладне и 

топле пробе система и његово 

уходавање. С обзиром на то да 

смо завршили ремонт старе топионице, 

ускоро ћемо почети 


би металуршки процес прераде 

могао да функционише, уколико 

сви резултати буду успешни 

наредне године. Пројекат 

на коме радимо у оклолини 

Жагубице је новост у Србији. 

Ради се о руди злата и знатно 

се разликује од осталих рудних 

лежишта у овом делу Србије. 

У руди има 72 тоне злата и та 

количина се новим истраживањима 

није променила - каже 

Џастин ван дер Торн, менаџер 

истраживања компаније „Авала 

ресорцес“. 

Утврђено је и ново истраживачко 

подручје са полиметаличном 

минерализацијом, названо 

Коркан Исток, које тек треба да 

прође кроз класификацију, кажу 

у компанији „Авала рисорсис“. 

Дејан Ђорђевић 

Расте нова топионица 

обуку радника за рад у новој топионици, 

прво теоријску на борском 

и београдском факултету, а 

најбољи ће ићи на усавршавање 

у неку од европских топионица. 

Упоредо са овим пројектом 

радимо и на још два пратећа , 

флотацији за прераду шљаке и 

постројењу за третман отпадних 

вода - каже директор Топионице 

и рафинације бакра Бобан 

Тодоровић. 

Укупна цена изградње нове 

топионице и фабрике сумпорне 

киселине у комбинату бакра, са 

свим праћим погонима, износиће 

223 милиона евра. Еколошки 

значај је највећи јер ће искоришћење 

гасова са садашњих 

60 порасти на 98 одсто, а отпадне 

воде, више неће загађивати 

водотокове. 

Д. Ђорђевић 

БОР» Октобарско саветовање 

рудара и металурга је 

научни скуп који има најдужу 

традицију у Србији. Од 2002. 

године добио је и међународни 

карактер, а из године у годину 

повећава се број стручних радова 

и земаља учесника. На свечаном 

отварању 45. саветовања, 

учеснике је на поздравио предеседник 

Општине Бор Саша Вукадиновић, 

представници организатора 

и РТБ-а Бор. 

- Сарадња између науке и 

привреде је битна. Мислим да је 

то било оно што је недостајало 

и привреди у Бору. Бежали смо 

од науке и нисмо 

примењивали оно 

што је вредно. 

Октобарско саветовање 

је добар 

корак да се оствари 

сарадња са 

привредом, да у 

сарадњи са учесницима 

кренемо 

напред - рекао је 

Саша Вукадиновић, 

председник Општине Бор. 

- Са нама су стручњаци из 

26 земаља, са готово свих континената, 

осим из Јужне Америке, 

што говори да је Октобарско саветовање 

добило прави интернационални 

карактер - нагласио је 

Милан Антонијевић, декан Техничког 

факултета у Бору. 

- Октобарско саветовање рудара 

и металурга, потврђује континуитет 

и снагу ове средине, да 

одржи ову традицију и да укаже 

и покаже да овде има перспективе, 

да је ово средина и простор 

на коме ће се још дуго рударити 

и производити бакар - рекао је 

на отварању Димча Јенић, директор 

РТБ-а Бор за развој 

Рударско топионичарски басен 

Бор је на почетку октобарског 

саветовање имао запажену 

презентацију, а за учеснике је 

организована и посета градилишту 

нове Топионице и Фабрике 

сумпорне киселине. 

Октобарско саветовање рудара 

и металурга одржано је под 

покровитељством Министарства 

просвете, науке и технолошког 

развоја Републике Србије, 

а организатори су били борски 

Технички факултет и Институт 

за рударство и металургију. 

Д. Ђорђевић 

Нови производи од фибергласа 

Једини погон на Балкану за 

израду елемената од фибергласа, 

који ради у саставу РТБ-а 

Бор, обогатио је свој програм 

новим производима. Почела је 

израда облога и када за електролизу. 

Неке од њих већ су у производњи 

и показале су одличне 

резултате. 

- У електролизи су раније 

имали бетонске каце у које смо 

ми убацили облоге од фибергласа. 

За пола године, колико су у 

употреби, показале су одличне 

резултате. Након тога урадили 

смо комплетну електролитичку 

ћелију, која обухвата и бетонску 

кацу и облогу. У старој и новој 

електролизи има око хиљаду ћелија, 

које би могле бити замењене 

новим. Још увек израђујемо 

само облоге, а очекујемо да ћемо 

све ћелије заменити новим од 

фибергласа. Постоји могућност 

да сличну процедуру применимо 

и у производњи бакарног 

праха - каже Милорад Миљуш, 

руководилац ФРП радионице. 

Осим тога у августу је израђено 

160 метара цеви пречника 

900 милиметара, за понтонски 

мост на Борском језеру, 

делови за постојећи гасовод 

сумпорне киселине, који су постављени 

током ремонта, а постоји 

интересовање на тржишту 

за производњу олука, резервоара 

отпадних вода, ђубрива и за 

наводњавање, кажу у РТБ-у Бор. 

Дејан Ђорђевић 

facebook.com/rtvbor

стр.6 

петак, 25. oktoбар 2013. 

У ФОКУСУ број 20 

На јавној расправи у Крагујевцу затражена измена предложених нацрта закона о медијима 

Сачувати медијске јавне сервисе у регионима Србије 

Током јавне расправе о нацртима 

Закона о електронским 

медијима и Закона о јавним медијским 

севисима, коју је у више 

градова организовало Министарство 

културе и информисања, 

изречено је пуно примедби и 

замерки на понуђена законска 

решења. На скупу у Крагујевцу 

највише је примедби упућено 

на то да законске одредбе не 

предвиђају функционисање регионалних 

јавних медијских 

сервиса, чиме се, како је речено, 

ускраћују права грађана и националних 

мањина у тим деловима 

Србије на информисање. 

Домаћини скупа оценили 

су да се брзоплето пришло неким 

решењима, да је питање 

децентрализације јавних медија 

важно политичко питање и да 

може изазвати конфликтне ситуације 

у друштву. Градске власти 

Крагујевца по сваку цену ће инсистирати 

да задрже свој јавни 

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у Бору 

Новинарство као лептиров лет (13) 

Осим са подручја Тимочке 

крајине, дописништво београдске 

телевизије у Бору, 

које је било у саставу Предузећа 

„Штампа, радио и филм“, 

извештавало је често, по налогу 

из редакције у Београду 

или на сопствену иницијативу 

и из других делова Србије. 

У новинарству постоји 

светлија и тамнија страна. Не 

пишете увек о ономе што би 

сте хтели, о лепшем делу стварности, 

него и о трагичним 

догађајима и људским несрећама. 

Морате тада да уложите 

пуно напора и употребите 

све своје професионално 

искуство да би верно пренели 

детаље и чињенице о ономе 

што се збило, а да притом 

не повредите достојанство 

и осећања оних који су у тој 

трагедији можда изгубили 

најдраже. 

Један од најтежих новинарских 

задатака, које су екипа 

дописништва и аутор овог 

фељтона имали, је извештавање 

о рударској несрећи у 

Алексинцу, крајем новембра 

медијски сервис, јер је, како су 

рекли, то у интересу грађана. 

Представници Синдиката 

новинара Србије упозорили су 

да су запослени у медијима били 

Марија Лековић из „Студија 

Б“ каже да Нацрт закона није јасан 

а да поједини чланови нису 

усаглашени. 

- Једино што је јасно је да се 

превише људи на њему изређало 

водећи рачуна о својим потребама 

и циљевима - рекла је, додајући 

да се не види јасан циљ осим да 

се угасе јавни медијски сервиси у 

локалним срединама. 

искључени из припреме нацрта и 

да ће синдикат затражити да се садашње 

верзије докумената повуку 

из расправе и припреме нове. 

- Закони су припремани у недемократској 

армосфери, представницима 

синдиката и запослних 

у медијима није омогућено 

да учествују и иза тих докумената 

1989. године, у којој је, због 

експлозије метана у јами рудника 

угља, животе изгубило 

стотину рудара. На вест о несрећи, 

по налогу из редакције 

у Београду, са сниматељем 

Славишом Бугариновићем и 

асистентом камере Миодрагом 

Кокелићем, упутили смо се 

тамо и остали петнаестак дана, 

свакодневно извештавајући 

У ЈАМИ АЛЕКСИНАЧКОГ РУДНИКА 

о напорима спасилаца да из 

јамских затрпаних дубина извуку 

преживеле и изнесу тела 

страдалих рудара. Снимљене 

материјале слали смо из студија 

у Нишу, одакле смо имали 

и директна укључења. По 

неколико пута на дан колима 

смо јурили путем дугим тридесетак 

километара, трудећи 

се да брзо и верно пренесемо 

стоје власници крупног капитала 

у медијској сфери, који желе да 

заштите своје интересе – рекла 

је Драгана Чабаркапа, Председник 

Синдиката новинара Србије 

У сличном тону су говорили 

и остали учесници скупа. Питали 

су зашто расправи не присуствују 

чланови радне групе која је припремала 

документе и зашто поједини 

чланови те групе, који су 

дали оставке, тврде да то није првобитно 

предложени текст, као и 

ко то обмањује јавност да Европска 

унија захтева од Србије да се 

одрекне власништва над медијима. 

У Хрватској, на пример, око 50 

одсто медија је у власништву или 

сувласништву државе, а слично 

је и у Словенији. Регионални јавни 

сервиси постоје и у Немачкој, 

Аустрији, Норвешкој, Енглеској 

и другим земљама, објаснили су 

професори Правног факултета 

у Крагујевцу, стручњаци за медијско 

право. 

Пише Чедомир Васић 

све оно што се у Алексинцу и 

у руднику дешавало. Призори 

и сцене чији смо тада били 

сведоци и које смо бележили, 

остану заувек у сећању, као и 

осећај да смо, можда, и поред 

свег труда, посао извештача 

могли боље обавити и да нам је 

нешто промакло. 

Први извештај који смо 

послали био је о посети делегације 

Фудбалског клуба „Хајдук“ 

из Сплита, која је уручила 

помоћ продицама и деци страдалих 

рудара, а Јурица Јерковић, 

технички директор клуба 

се извинио због ексцеса који се 

догодио на утакмици у Сплиту, 

где је део публике звиждао док 

је одавана пошта изгинулим 

рударима. 

Уследили су потом извештаји 

о напредовању спасилачких 

екипа из целе тадашње 

Југославије у сложеној операција 

извлачења тела рудара 

и преживелих која је трајала 

дуго, скоро три недеље. Међу 

спасилачким четама били су 

и рудари из борског рудника. 

- Имамо нелогичну ситуацију 

да се предлаже да у Београду 

имамо најмање два телевизијска 

и три радијска сервиса, 

исто толико и у Новом Саду, а за 

остатак Србије, јужно од Београда, 

да не постоји ништа, иако у 

Крагујевцу, Нишу, Врању, Бору 

и дугим местима већ постоје 

регионалне телевизије и радио 

станице које годинама успешно 

обављају улогу јавних сервиса 

грађана - каже Милан Петковић, 

заменик главног и одговорног 

уредника Нишке телевизије. 

Колико ће од тих изречених 

примедби и аргумената током 

расправе бити уважено, остаје 

да се види. На предложене нацрте 

мишљење могу упутити 

грађани и друге заинтересоване 

институције и организације, 

посредством сајта Министарста 

културе и информисања. 

Чедомир Васић 

Телевизијско информисање у Бору 

прошло је дуг пут, од зачетака 1979. 

године, отварања студија 1988, почетка 

рада Телевизије Бор 1993, до данас 

Бележили смо и пристизање 

помоћи из свих делова земље. 

Наша екипа била је прва и 

једина којој је дозвољено да 

сиђе у алексиначку јаму, која 

је после трагедије затворена, 

и сними тамошњи призор, 

јер другим извештачима, због 

безбедности, није дозвољаван 

приступ близу места несреће. 

Ексклузивни снимци, уз репортерски 

извештај емитовани 

су „уживо“ из нишког 

студија за целокупну тадашњу 

мрежу југословенске радио 

телевизије. 

Звучи као парадокс, приликом 

силаска, због мера предострожности 

и евентуалног 

присутва експлозивног метана, 

обезбеђење нам је скинуло 

дигиталне часовнике. Да је 

толико предострожности било 

раније, до трагедије вероватно 

не би ни дошло, јер је експлозију 

метана, како је утврђено, 

изазвала варница од заваривања 

у подземним ходницима 

алексиначке јаме. 

(наставак у следећем броју) 



НЕГОТИН» На 32. седници, 

одборници Скупштине 

општине Неготин, донели су одлуку 

о изменама и допунама одлуке 

о буџету општине за текућу 

годину, који је у односу на планирану 

милијарду и две стотине 

милиона динара мањи за 55,5 

милиона. Одлуком о ребалансу 

буџета за 2013.годину, укупни 

приходи и примања су планирани 

на износ од 1.144.456.000 

динара. У образложењу, Димитрије 

Петровић, шеф Одељења 

за буџет, финансије и локалну 

пореску администрацију је навео 

да су на смањење прихода 

у општинској каси утицале актуелне 

мере српске Владе али и 

ребаланс републичког буџета. 

број 20 У ФОКУСУ 

петак, 25. oktoбар 2013. 

Одржана седница Скупштине Општине Неготин 

Мање пара у општинској каси 

Одавно временски услови 

нису погодовали пољопривредним 

произвођачима као ове 

јесени. Најпре је киша добро 

натопила оранице, затим је 

уследио дужи период сунчаног 

времена тако да је сетва озимих 

жита на подручју Борског округа 

завршена на више од 40 одсто 

од планираних 25.000 хектара. 

Собзиром на најаве метеоролога 

и преостале површине биће 

засејане у оптималном року, до 

краја октобра, па се очекује да 

ће пшеница спремно дочекати 

предстојећу зиму. 

Сетва у оптималном року 

само је један од услова који 

утиче уопште на приносе у наредној 

години. За добар род је 

итекако значајна и адекватна 

примена агротехнике, којом се 

- Не можемо да рачунамо 

на раније 

одобрена средства 

за санацију 

бивших регионалних 

путева, враћених 

у надлежност 

локалних самоуправа. 

Она су, 

ребалансом републичког 

буџета, 

смањена за 50 %. 

Такође, укинута су 

средства за самозапошљавање 

и отварање нових 

радних места код предузетника. 

Иначе, у други ребаланс буџета 

општине Неготин укључена су 

средства вишка од око 130 и по 

милиона динара, исказана по завршном 

рачуну за 2012. годину-. 

Према речима Димитрија 

Петровића, оваква ситуација 

неће се одразити на кориснике 

буџета, али захтева већу 

контролу наплате прихода на 

свим нивоима, уз смањење 

трошкова. 

На седници локалног парламента 

у Неготину, донете су и 

одлуке о пречишћавању и дистрибуцији, 

односно одвођењу 

атмосферских отпадних вода 

и о уређењу пољопривредног 

Ребалансом буџет смањен 

за 55,5 милиона динара. - 

Смањен фонд за локалне 

путеве 

земљишта на територији општине 

Неготин путем комасације 

у преосталом делу катастарске 

општине Радујевац. Одборници 

су дали сагласност на одлуку 

о висини накнаде за употребу 

општинских улица и путева и 

о образовању стручне комисије 

за израду годишњег програма 

заштите, уређења и коришћења 

пољопривредног земљишта, за 

2014. годину. 

Због промена насталих формирањем 

нових одборничких 

група донета су и решења о 

разрешењу и именовању председника, 

чланова и њихових 

заменика у сталном саставу 

Општинске изборне комисије. 

На октобарској седници СО 

Неготин, са функције в.д.директора 

Завода за урбанистичко 

планирање и пројектовање разрешена 

је Драгана Паовић, а за 

директора је именована Валентина 

Николовска дипломирани 

инжењер архитектуре. 

Седници су присуствовала 

42 од 45 одборника колико 

их има у локалном 

парламенту, а све одлуке су 

донете већином гласова присутних 

скупштинара. 

Јованка Станојевић 

Повољни услови за јесењу сетву 

У Борском округу сетва завршена на више од 40 одсто од 

планираних 25 хиљада хектара 

пољопривредни произвођачи 

ове јесени не могу баш похвалити. 

Наиме, због ниске откупне 

цене пшенице и неодговарајућег 

паритета приликом 

размене, скоро 60 одсто ратара, 

ове јесени, одлучило се за сетву 

пшенице из амбара. Да би се 

колико толико надоместио овај 

недостатак, стручни сарадник 

за ратарство у Пољопривредно 

саветодавној служби у Неготину 

Владица Гавриловић је препоручио 

пољопривредницима да 

правилно третирају пшеницу и 

да повећају количину семена за 

двадесетак одсто. Слична је ситуација 

и код примене ђубрива. 

Ратари, углавном, избегавају 

стартну прихрану, иако је она 

веома значајна, тим пре, јер је 

на ораницама у општинама Борског 

округа утврђен недостатак 

калијума и фосфора. 

Свесни да се, у условима 

када не користе семенску пшеницу 

и довољно ђубрива, не 

могу надати и добрим приносима, 

пољопривредни произвођачи 

у Борском округу излаз 

проналазе у повећању засејаних 

површина, како би имали 

довољно пшенице и јечма, ма- 

стр.7 

Комасација 

земљишта 

НЕГОТИН» Сходно уговору 

који су јуна ове године потписали 

председник Општине 

Неготин Милан Уруковић и вођа 

Пројекта „Рурални развој – ефикасно 

управљање земљиштем“ 

немачке организације за међународну 

сарадњу ГИЗ Бењамин 

Клингер, у Радујевцу код 

Неготина наставља се комасација 

на око 300 хектара. Почев 

од ове, до краја 2014. године 

за спровођење комасације на 

подручју тог крајинског села, 

Општини Неготин је опредељено 

око 50 хиљада евра. Укупну 

вредност пројекта, који за циљ 

има рационалније и ефикасније 

коришћење пољопривредног 

земљишта у општинама Књажевац, 

Бољевац, Сврљиг, Параћин, 

Пирот, Житорађа и Неготин, са 

3,78 милиона евра финансирају 

Европска унија и Министарство 

за економску сарадњу Немачке. 

После заваничних разговора, 

Представници ГИЗ-а и Управе за 

пољопривредно земљиште ресорног 

министарства Републике 

Србије одржали су презентацију 

и радионице за мештане села 

Радујевца. 

Јованка Станојевић 

кар за своје потребе. Само у 

последње две године у четири 

општине засејано је скоро 2.000 

хектара више. 

У неготинској низији ове 

јесени у плану је да се засеје 

10.000 хектара, у општинама 

Кладово 7.000, Бор 5.000 и Мајданпек 

3.000 хектара. 

Љиљана Ђорђевић 


facebook.com/rtvbor

стр.8 


Међународни симпозијум о влашко-румунском идентитету 

Дискусија о језику и култури 

БОР» Предавања и дискусије 

о питањима језика, културе 

и идентитета влашко-румунске 

заједнице донеће само одговоре 

за којима трагамо. Циљ симпозијума 

и округлих столова јесте 

да се овако озбиљне теме и започну 

– чуло се између осталог 

на међународном симпозијуму 

о влашко-румунском идентитету 

и перспективама европских 

култура, одржаном у Бору. Учесници 

симпозијума су еминентне 

личности из јавног и културног 

живота Србије, Румуније и Бугарске, 

а њихов заједнички став 

јесте да најбитније одлуке о 

стандардизацији језика, као једног 

од проблема влашко-румунске 

заједнице, могу да доносе 

само компетентни људи којима 

На Конкурс за кратку причу 

Народне библиотеке Бор ове 

године пристигло је 330 радова 

из Србије и земаља региона, од 

којих је жири разматрао 290 прича 

које су задовољиле све услове 

конкурса. Више него задовољни 

одзивом аутора, чланови жирија 

истичу да су имали захтеван посао, 

па су након више кругова 

гласања сузили избор на десет 

прича. Димитрије Буквић из Београда 

добио је прву награду за 

причу „Сурова нестварност“ . 

- Подигао сам слушалицу. 

Окренуо број по сећању. Потрефио 

сам: јавила се. Добро познат 

глас: боја блуза и хармонија симфоније. 

Пожалила се да не уме 

да размрси сан од јаве. Хтео сам 

да јој помогнем. „Треба да се видимо”, 

рекох. „Кад, где?” „Хајде, 

размислићу”. „Нека буде сутра”. 

„Можда боље прекосутра”...“ – 

гласи почетак награђене приче. 

Другу награду освојила је 

прича „Губитник“ Мирка Јовановића 

из Старе Пазове, а трећа 

је додељена Душану Ракићу из 

Темерина за причу „Сенке путописног 

мастила“. 

је језик струка, како у Србији 

тако и ван њених граница. 

- Ми ћемо од надлежног 

републичког министарства тражити 

да ове теме о којима разговарамо 

буду и део наставног 

програма у школама, и да осим 

наше деце о култури Влаха-Румуна 

уче и остали ученици - истиче 

Завиша Журж председник 

Друштва за културу Влаха-Румуна 

североисточне Србије 

„Ариадне филум“ . 

Међународни симпозијум 

о влашко-румунском идентитету 

организовали су Друштво за 

културу Влаха Румуна североисточне 

Србије „Ариадне филум“ 

у Бору и Асоцијација „Астра“ у 

Јашију. 


Конкурс за кратку причу Народне библиотеке Бор 

Награда за „Сурову 

нестварност“ 

Аутор првонаграђене приче је Београђанин Димитрије 

Буквић. - Друга награда припала Мирку Јовановићу из 

Старе Пазове 

- Мој утисак је заиста позитиван. 

По мом мишљењу, изненађујуће 

је колико је, статистички 

гледано, било прича које 

су одговориле не само квантитативним 

захтевима, односно 

колико је њих било смештено у 

тих 3050 словних знакова, већ 

колико су оне и квалитативно 

успеле да на прави начин, са 

мером, буду презентоване. Задовољна 

сам и том широком 

амплитудом, ето тих десет финалиста 

репрезентују сву шароликост 

кратких прича. - рекла 

је Драгана Белеслијин, председник 

жирија. 

Конкурс је био отворен од 8. 

јула до 15. септембра, а замишљен 

је као надметање аутора у 

категорији необјављених прича 

писаних на српском, хрватском, 

црногорском и бошњачком језику. 

У жирију су били Драгана 

Белеслијин, Горан Миленковић 

и Виолета Стојменовић. Десет 

прича које су ушле у ужи избор 

биће објављене у часопису „Бележница“ 

Народне библиотеке 

Бор. 


СПЕКТАР број 20 

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ 

DZÎLJILJI *A TRJEKUT 

REZERVELJE ĐE RUDĂ 

» Reprezentancî kompaniji 

„Avala risorsiz“ a ivit rezultaturlji 

nuoj a kătaturiluor geolo&i+e pi 

munćilji Vrfu Njegru lîngă Bor, 

unđe sa gasît kă în rudă jastă ku 

totu 72 tone đe aur. Kătaturlji nuoj 

sa prezentujit la învacîja în oktobar 

a majdanjeriluor šî metalur&iluor la 

Laku Boruluj. 

Kum a spus menađeru 

kătaturiluor kompaniji „Avala 

risorsiz“ Džastin Van der Toorn, 

kvantitetu la aur nu sa skimbat, dar 

klasifikacija rudi a trjekut în nivou 

măj marje +e dă siguracîja măj 

marje kînd je vuorba đe đeškisu 

majdanuluj. În okoljišu la Žagubica 

sa încaljes šî un luok nuou đe kătat, 

„Korkan Istok“, karje trăbuje să 

trjakă prîn klasifikacije, sa spus în 

kompanija „Avala risorsiz“. 

FIRMILJI ALJE MĂJ BUNJE 

» Prîn +in+i firmi în găzdărija 

držăvi ku al măj marje uspeh, două 

firmi sînt đin Valja Ćimokuluj. 

Hidroelektrana „Đerdap“ ku 

Да се борски музичари далеко 

чују и да њихова музика 

осваја публику, доказује и Боранин 

Бојан Чукић, музичар и 

композитор коме 

је указана част да 

компонује музику 

за филм о Николи 

Тесли. Идеја је да 

се велики научник, 

у филму канадско-америчко-босанско-српске 

копродукције, 

прикаже 

и као романтик, а 

не само човек из 

озбиљног научног 

света. Љубавну сцену 

између младог научника и 

Рускиње Ање, својом музиком 

дочараће управо Бојан, коме је 

ово први пут да музику ствара 

за филм. 

- За мене је то потпуно нова 

ствар коју у ходу и учим. Надам 

се да сам заслужио ово, 

радим оно што ми је дато, а о 

резултатима ћемо другом приликом. 

Част ми је и драго ми је 

да радим за овај филм, а уједно 

ово је и велики изазов за мене. 

dobînda đin anu trjekut đe 2,9 

milijarde đe dinari je pi luoku al đe 

doj, dar pi luoku al đe patru je RTB 

Bor ku dobînda đe 1,8 milijarde 

đe dinari. Pi luoku al đe întîj a 

ljisti karje a ivito internet sajtu 

„Kamatica“ je firma „Telekom 

Srbija“ ku neto dobînda đe 11,2 

milijarde đe dinari. 

REMONTU ÎN TOPITUARJE 

» După două săptămînji, în 

Topituarja đe aramă în Bor sa fîršît 

remontu šî pogonurlji sa slobazît 

să lukre. Asta a fost al đi la urmă 

remont a agregaturiluor înainće đe 

înkisu Topituarji pi mižloku anuluj 

+e vinje kînd să ašćaptă Topituarja 

nuouă să în+apă să lukre. 

Pintru remont anu ăsta sa dat vro 

700 mij đe euri. Opritu planirit 

no să fakă uticaju la produ+erje, 

pintru kă în rezerve jastă 12 mij 

đe tone đe aramă šî elektroliza o 

să puată lukra făr đe problemuri šî 

să ažungă la produ+erja planirită. 

Grăđitu Topituarji nuoj să fa+e făr 

đe oprit. 

Prevodu: Aleksander Ilić 

Борски музичар Бојан Чукић компоноваће за 

копродукциони филм о нашем великом научнику 

Музика за филм о Тесли 

Важно је како човек то доживи, 

како све изгледа из његовог угла 

и потребно је да представи ту 

димензију. – каже Бојан Чукић. 

Идеју да Бојан Чукић компонује 

за филм, сценариста и главни 

продуцент филма, Данијел 

Вујић, добио је после Бојановог 

концерта са „Дуо Модератом” у 

„Мадлениануму”. Борски композитор 

озбиљно је схватио задатак 

и част која му је указана, 

па ће се филмској музици посветити 

након новог концерта са 

„Дуо Модератом”, 29. октобра у 

београдском „КСТ”-у. 




број 20 КУЛТУРА 


Почињу Зоранови дани 

ЗАЈЕЧАР» Као и сваке 

године, с почетка јесени, у 

Зајечару се скупља позоришни 

свет, глумци, редитељи, новинари, 

позоришни критичари 

и многобројна публика. И ове 

године окупио их је један Зајечарац, 

глумац који је оставио 

неизбрисив траг у позоришној 

уметности на овим просторима. 

Зоран Радмиловић. Како је то 

написао уважени критичар: „Човек 

поред кога увек имате утисак 

да још много тога у себи носи, 

који стално изненађује нечим 

новим и неизвесним.“ 

Слично је и са фестивалом 

који носи његово име. Након 

више од 20 година, колико траје, 

стално имате утисак да носи у 

себи и више од онога што гледате 

на сцени, у фоајеу позоришта, 

што чујете у сали или позоришном 

клубу. Велики глумац и Зоранов 

сабрат који са њим сада 

„оре небеске њиве“, Бранислав 

Цига Јеринић, у једном интервјуу, 

баш на Данима пре много 

година, назвао је то „духом Зорана 

Радмиловића који је ту негде 

око нас“. И заиста човек не 

може да се отме утиску да овај 

фестивал има магију више од оне 

позоришне коју имају готово сви 

озбиљни позоришни фестивали 

на свету. Уз то, организациони 

одбор се труди да фестивал из 

године у годину буде све бољи, 

да публика гледа добре преставе, 

да, пратећи програм, буде не 

само у духу Радмиловића, него и 

достојан онога што је он био на 

сцени па и ван ње. Додуше, тешко 

је направити фестивал који ће 

публика толико волети колико су 

његови пријатељи волели Зорана. 

То је, савременим речником 

речено, немогућа мисија. Али, 

да је то један од најзначајнијих 

позоришних догађаја у земљи, у 

то не треба сумњати. 

Ове године квалитет више 

даје и чињеница да ће „Дане 

Зорана Радмиловића“ отворити 

представа „Скупљач“, академика 

Драгослава Михаиловића, 

у адаптацији и режији Ирфана 

Менсура. У овој чињеници лежи 

неколико података који излазе из 

оквира уобичајене, па ако хоћете 

и фестивалске, позоришне 

премијере. Јер „Скупљач“ није 

само премијера. Ради се, наиме, 

о праизведби овог текста. 

Дакле, зајечарско позориште је 

успело да добије право да прво 

изведе комад који је написао 

човек, како је то рекао Ирфан 

Менсур, историја. Јер, Драгослав 

Михаиловић заиста јесте 

позоришна историја овог поднебља, 

дефинитивно. Други податак, 

који је редак у позоришном 

животу, јесте тај што је новац 

за извођењење текста донирао 

Небојша Ђорђевић, бизнисмен 

који је о себи рекао само то да је 

„љубитељ позоришта“ и ништа 

више. Додајем да би било добро 

да је таквих љубитеља што 

више у позоришту па и у култури 

уопште, ако хоћете. Овом 

премијером Позориште Тимочке 

крајине „Зоран Радмиловић“ 

ће отворити фестивал, а што 

је такође куриозитет, у комаду 

игра и Татјана Бељакова, чувена 

Георгина из култне представе 

„Радован трећи“, ни мање ни 

више након двадесетогодишње 

паузе на даскама које живот 

значе. Поред Ирфана Менсура 

и Татјане Бељакове у представи 

играју и Милан Цаци Михаиловић, 

Милутин Вешковић и млада 

зајечарска глумица, Ана Бретшнајдер. 

Све у свему, позоришна 

публика видеће 9 представа, 

осам у званинчној конкуренцији 

БОР» Двадесета јубиларна 

изложба радова чланова Удружења 

ликовних уметника „Ване 

Живадиновић Бор“ у галерији 

Музеја рударства и металургије 

Бору обогатила је и овога 

октобра културни живот града, 

у којем ликовно стваралаштво 

има богату традицију. Поставку 

чини 30 дела различитих техника 

и поетика борских ликовних 

стваралаца. Уметнички савет 

Удружења определио се за 21 

аутора, јер њихова дела, одабрана 

за ову прилику, покрећу 

најлепше емоције, и то у времену 

које култури и уметности 

није много наклоњено. Поставку 

изложбе употпунили су и 

радови некадашњих чланова удружења, 

оних борских уметника 

који више нису међу живима, 

али њихова дела не дозвољавају 

да падну у заборав. 

- Две годишње изложбе, 

мајска и октобарска, учешће на 

разним туристичким или ли- 

стр.9 

Од 25. октобра до 2 новембра Зајечар, родни град 

глумачког барда, биће престоница позоришне уметности, 

а на сцени ће бити изведено десетак врхунских представа 

које ће се надметати за три награде. 

Најбољег глумца по оцени 

стручног жирија, најбољу 

представу по оцени публике и 

нагараду за визуелни идентитет 

представе, о чему ће такоће 

одлучивати жири. Свакако да 

ће предфестивалско вече бити 

посебан позоришни догађај. 

Зијах Соколовић одиграће своју 

монодраму, коју са успехом 

игра широм света већ 20 година 

„Кабарес, кабареи“. Након 

тога уследиће, већ поменути 

„Скупљач“, потом и представе 

„Свечана вечера у погребном 

подузећу“ Народног позоришта 

из Ужица, „Боинг боинг“ Звездара 

театра, „Мачка на врућем 

лименом крову“ Казалишта Вировитица, 

„Девесто петнаеста 

- трагедија једног народа“ Крушевачког 

позоришта, „Свети 

Георгије убива аждаху“ Атељеа 

212, „Елинг“ Београдског драмског 

позоришта и „Чај од јасмина 

Позоришта на Теразијама. 

Ове године награда за животно 

дело иде у руке доајена глумачке 

уметности Мири Ступици, која 

је проглашена за најбољу српску 

глумицу у 20 веку. 

Фестивалску слику употпуниће 

промоције књига, изложбе 

и перформанси. Новина је да 

ће, испред Позоришта Тимочке 

крајине „Зоран Радмиловић“, 

бити постављен видео бим, па 

ће, они који не дођу до карата 

(комплет за девет представа кошта 

симболичних 3.000 динара) 

моћи представе да гледају у несвакидашњем 

амбијенту за позоришне 

прилике у нашој земљи. 

Давор Марушић 

Јубилеј борских сликара 

ковним манифестацијама, 

колонијама 

хуманитарног типа, 

гостујућим изложбама 

у многим 

градовима, пројектима 

за уређење и 

ликовно-визулено 

оплемењивање града, 

оплемењивање 

сликама многих јавних 

простора - само 

су неке од активности борског 

Удружења ликовних уметника, 

основаног марта 1994. године 

- рекла је Слађана Ђурђекановић 

Мирић, потпредседник 

управног одбора Удружења и 

директор Музеја рударства и металургијеу 

Бору и додала да две 

деценије рада у турбулентним 

временима 90-их, транзиционим 

у првим деценијама 21. века завидан 

је период и за озбиљније 

системе од удружења грађана, 

поготово од удружења уметника 

код којих је једна од главних особина 

изражена индивидуалност. 

Изложба ће бити отворена 

наредних месец дана. Љубитељи 

ликовне уметности требало 

би за то време да дођу у ову 

установу културе и уз изложена 

дела покушају да се отисну у 

авантуру и умеће стваралачког 

чина, који ауторима ових радова 

не дозвољава да им никакво суморно 

време замагли видике. 



facebook.com/rtvbor

стр.10 


МОЗАИК број 20 

Гастрономске чаролије 

Храна са 

југа Србије 

Сврни на једьн еглен 

и паприку сас пасуљ 

Јужна Србија је препознатљива по говору и кухињи. У говору 

су заступљени турцизми, али и речи из латинског, немачког и 

грчког језика. Занимљиво је да, за разлику од књижевног српског 

језика, дијалект југа Србије садржи 32 фонема (гласа). Слична 

ситуација је и са кухињом, у којој је највише заступљена паприка. 

По неким записима, у јужној Србији постоји око 350 јела која се 

припремају са паприком. 

Тај спој чудног говора и „црвеног злата“, како на југу називају 

паприку, подстакло ме је да наше домаћице упознам са традиционалним 

јелима јужне Србије. Зато вам за почетак препоручујем 

ПАПРИКУ ПУЊЕНУ ПАСУЉЕМ. 

Састојци : 8 црвених паприка (свежих или сувих), 200 г пасуља, 

1 већа главица црног лука и 1 празилук, 2 чена белог лука, 

70 г сецканих ораха, 1 кашика млевене паприке, 2 дл сока од парадајза, 

1 дл супе од поврћа, 0,5 дл уља, мешавина зачина, со, бибер. 

Припрема: 

1. Ако користите суве паприке прелијте их топлом водом и 

оставите да омекшају. Свеже паприке оперите и очистите. 

2. Пасуљ скувајте и потом оцедите од сувушне течности. 

3. Црни лук и празилук исеците на коцкице и пропржите на 

врелом уљу. 

4. Додајте обарен пасуљ, пасирани бели лук, исецкане орахе, 

млевену паприку и зачине по укусу. 

5. Припремљеним филом од пасуља напуните паприке и затворите 

колутовима од парадајза. 

6. Паприку слажите у претходно науљену посуду и прелијте 

мешавином сока од парадајза и супе од поврћа. 

7. Ставите да се пеку око 40 минута. 

И не заборавите! Када желите да позовете своје пријатеље да 

пробају овај савршен специјалитет обавезно им реците: Сврни на 

једьн еглен и паприку сас пасуљ (дођи на један разговор и паприку 

са пасуљем). 

Мирјана Васић 

• Ми смо сиромашни, али нам је 

историја богата. 

• Поједини високи бивши руководиоци 

хвале се како у њихово време 

народ није гладовао. Само зато 

што их је био сит. 

Љубиша Илић 

• Гладан интелектуалац штрајкује 

мишљу. 

• Није правио крупне грешке у 

корацима, већ крупне кораке у 

грешкама. 

Милен Миливојевић 


• Када партија губи, вође прелазе 

у опозицију. 

• Функционер функционеру не 

вади очи, али му зато долази на 

банкет. 

Војислав Борановић 

• Бадава ти сва светлост на овом 

свету, ако је у својој глави немаш 

ни за једну свећу. 

• Кројачи су једини позвани да 

људима узимају меру. Не знам шта 

ће ту конобари, трговци и политичари. 

Венко Христов 

Јавни час историје 

Удружење „Баштина Балкана“ у сарадњи са глумцем Тихомиром 

Арсићем, покренуло је пројекат „Од Куманова до Кајмакчалана“, 

за креативно учење историје намењен младима 

Познавање историје омогућава 

вам да избегнете грешке 

предака – кажу стручњаци у овој 

области, а ово је само једна од 

полазних идеја пројекта „Од Куманова 

до Кајмакчалана“. Пројекат 

је покренуло Удружење 

за очување културне баштине 

„Баштина Балкана“ у сарадњи 

са глумцем Тихомиром Арсићем 

поводом обележавања 100 година 

од Балканских и Првог светског 

рата. Креативни часови историје 

намењени су основцима и 

средњошколцима, па је Тихомир 

Арсић обишао и борске школе. 

Час о националној историји 

глумац је одржао студентима у 

борском Студентском центру, 

средњошколцима у Гимназији 

„Бора Станковић“ и ученицима 

основних школа „3. Октобар“ у 

Бору и „Станоје Миљковић“ у 

Брестовцу. 

- Говоримо о најстрадалнијем 

периоду српске историје, 

Поетски кутак 

Ако те питају за мене 

Ако те питају за мене 

реци им душо 

ја сам ти као кишно вријеме 

као жена кад окрене 

и кад много вара 

ја сам ти душо 

као вино и пјесма стара 

* * * 

Ако падну звијезде 

ако ти не дођем више 

ако ми се лоше пише 

главу горе 

мало им кажи и мало лажи 

кад питају за мене 

када је од 1912. до 1918. године, 

Србија у три рата од четири милиона 

становника изгубила милион 

и 273 хиљаде мушких глава. 

Сама цифра је ужасавајућа и 

то је била катастрофа нечувена 

у светској војној историји. Деца 

морају знати истину, не може се 

такав губитак на крају сагледавати 

као победа једне земље. 

Ову децу данас треба учити и 

подсетити ко су били њихови 

преци и чији су они потомци, 

како им се грешке предака не би 

понављале – рекао је Тихомир 

Тика Арсић, глумац. 

Борска локална самоуправа 

једна је у низу оних које су подржале 

овај едукативно-уметнички 

пројекат. Историјски часови 

поводом обележавања 100 година 

од Балканских и Првог светског 

рата одржани су у више од 

30 општина у Србији. 

Божидар Јеремић 

dailymotion.com/rtvbor 

Марија Ћосић

МОЗАИК 

број 20 петак, 25. октобар 2013. 

стр.11 

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР 

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА 

7.00 Будилица 

9.00 ТВ Шоп 

9.15 Храна и вино 

10.00 Вести на знаковномјезику 

(р) 

10.15 Агро дан 

10.30 Документарни 

програм 

11.25 Меридијанима 

12.00 Вести 

12.15 Серијски филм 

(р) 

13.00 Славни парови 



14.25 Калеидоскоп 

15.15 Србија коју 

волим 

16.00 Дневник 


17.30 Вести на 

румунском 

17.40 Око истока 

18.30 ТВ Шоп 


19.20 Вести на влашком 

језику 


20.00 Нокаут 



22.00 Данас 



22.35 Глас Америке 



00.10 Око истока (р) 

1.00 Ноћни програм 

Биоскоп „Звезда“ Бор 




9.45 Времеплов 

10.00 Палета (р) 


11.35 Бели лук и 

папричица 



(р) 


13.40 ТВ Шоп 



14.30 Нокаут (р) 

15.00 Ауто спринт 






18.30 ТВ Шоп 



језику 


19.50 Ауто флеш 
















10.15 Ауто флеш 

10.45 Корак 21 


11.35 Бели лук и.... 


12.30 Серијски филм (р) 




14.25 Вино и 

виноградарство 

14.50 Гуливер 

15.20 Везе 






18.15 Улична патрола 



језику 


20.00 Филм на виде(л)о 











Биоскопски репертоар 

» Од 28.10. до 31.10. - филм ,,Елизијум“ у 19 и 21 сат 

» Од 01.11. до 03.11. - 3Д анимирани филм ,,Авиони“ у 17 сати 

» Од 01.11. до 03.11. - 3Д анимирани филм ,,Штрумпфови“ у 

19 сати 

» Од 01.11. до 03.11. - 3Д филм ,,Светски рат З“ у 21 сат 

» Од 04.11. до 10.11. - филм ,,Маторани 2“ у 19 и 21 сат 

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за организоване 

посете (минимум 15 гледаоца) улазница је 100,00 динара. 

За 3Д филмове цена улазнице је 250,00 динара 

Информације на телефоне: Биоскоп ,,Звезда“ 030/421-259 (од 

17 до 21 сат) 

ДОБРОДОШЛИ У СВЕТ ФИЛМА! 

Остали програми 

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“ 

» 03. новембар 2013.године – Комедија ,,Свекрвини језици“- 

Музичкa школa у 19 сати – Ромски театар ,,Суно е роменго“ 

» 09. новембар 2013.године - Изложба и дигитална пројекција фотографија 

– Музичка школа у 19 сати 

Информације на телефоне: Центар за културу 030/424-546 ( од 8 до 14 

сати) 





10.15 Вино и .... 


11.05 Кућица у цвећу 






14.25 ABS show 

14.55 Корак 21 

15.25 Филм на виде(л)о 

(р) 






18.15 Енергија... 

18.30 ТВ Шоп 



језику 


20.00 Бити млад и (не) 

запослен 















10.15 Енергија на 

паметан начин 

11.00 Везе 

11.30 Бели лук и.... 




13.45 ТВ Шоп 



14.25 Улови трофеј 

14.55 52 викенда 






18.15 Навигатор 

18.30 ТВ Шоп 



језику 


20.00 Зелена патрола 











ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ 

Позивни број 030 

Аутобуска станица 423-770 

Аутобуска станица 

„Бортравел“ 457-760 

Железничка станица 421-371 

Полицијска управа 192 

Ватросаци 193 

Хитна помоћ 194 

Електродистрибуција 422-888 

Топлификација 426-398 

Водовод 421-234 

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ 

Хотел „Језеро“ 482-940 

Хотел „Албо“ 249-69-62 

Хотел „Српска круна“ 477-077 

Клуб РТБ Бор 477-008 

АПОТЕКЕ 

Апотека у Дому здравља 

421-624 

Апотека „Стеван Јаковљевић“ 

424-167 

Апотека „Здравље“ 428-866 

Апотека у Злоту 2561-958 

ЕМИСИЈЕ НА 


7.05 У нашем атару 

8.00 Лек из природе 


9.00 Навигатор (р) 

9.10 Радим градим 

9.40 На точковима 

10.05 Кућица у цвећу 

10.35 Анимирани 

филм 


12.15 Играни филм 

13.45 ТВ Шоп 

14.00 Свет на длану 

14.50 Србија и свет 


16.20 За све Роме 


18.05 ТВ Шоп 

18.20 Култ арт 


19.20 Инфо 7 


20.35 Зелена патрола 


(22.00) Вести 


23.30 Гледајте сад ово 




7.05 Фарма 


9.25 Калеидоскоп 

10.15 Најлепше бајке 

10.35 Ауто спринт 

11.25 Гуливер 


12.15 Село моје 

13.05 Зелени екран 

13.25 Здравље 

14.00 Вести на знаковном 

језику 

13.45 Палета, програм 

на румунском језику 

15.05 Србија и свет 


16.20 Ретроспектива, 

програм на влашком 

језику 


18.25 Еколошка 

питања 


19.20 Инфо 7 


20.35 Више од спорта 


(22.00 Вести) 


23.30 Гледајте сад ово 



*Програмска шема је подложна променама 

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ 

Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 

Бор - Зајечар (веза за Ниш и 

Прахово пристаниште) 05:16, 10:27 

и 18:22 

Бор - Пожаревац 00:04 

Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 

4:00, 9:15 и 17:05 

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 

14:30, 19:50 и 23:01 

АУТОБУСИ 

Поласци из Бора за 

Београд 04:00(радним даном), 

04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 

14:30, 15:30 

Лесковац и Врање 02:45 16:30 

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, 

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 08:40 

14:30 16:30 20:55 22:25 

Неготин и Кладово 07:30 

Д. Милановац 10:40 , 15:10 

Мајданпек 15:10, 17:30 

Параћин 05:00 05:16 15:30 

Јагодина 05:00 15:30 

Жагубица - Пожаревац 07:30 

ПРОГРАМУ ТВ БОР 


facebook.com/rtvbor

стр.12 


Спортски резултати 

Куглаши први, фудбалере 

дели бод од врха 

БОР» Фудбалери Бора 

савладали су Рембас, на свом 

терену, 1:0, у десетом колу Поморавско 

тимочке зоне. Победу 

је забележио и првопласирани 

Борац из Бивоља, савладавши 

Трајал 3:1. Рудар је поражен у 

гостима од Јухора 1:0, Каблови 

су у Зајечару били бољи од Мајданпека 

2:0, а Дунав је савладао 

сокобањски Озрен 2:1. Екипа 

Бора има 21 бод и приближила 

се водећем Борцу на само бод 

разлике. На трећем месту је параћински 

Борац са 18 бодова, 

бољевачки Ртањ је осми са 14, 

Рудар је десети са бодом мање, 

док је Мајданпек, са 12 бодова, 

на тринаестом месту на табели. 

У десетом колу источне групе 

Српске лиге Хајдук Вељко 

савладао је у Неготину екипу 

Тимочанина 2:1, док је кладовски 

Ђердап поражен у гостима 

од Моравца 3:0. Са 19 бодова 

Хајдук Вељко је на 

трећем месту на табели, 

Тимочанин је 

са 13 бодова десети, 

док је Ђердап са 

бодом мање на једанаестом 

месту на 

табели. 

Зајечарски Тимок 

изгубио је у 

Ужицу од Јединства 

2:1, у десетом колу 

Прве лиге Србије. 

Зајечарци су, са 14 бодова, на 

десетом месту на табели. 

У дестом колу Окружне 

лиге Слатина је, на свом терену, 

била боља од Радничког 2:0, 

Злот је поражен од Кључа 3:1, 

Кривељ је у Кладову савладао 

Бродоремонт 4:0, Неметали и 

Слога играли ду без голова 0:0, 

а Брестовац је победио Близну 

2:1. На првом месту на табели 

је Слатина са 24 бода, два 

бода мање има другопласирани 

Брестовац, по 19 бодова уписали 

су Неметали и Кривељ. У 

средини табеле са по 16 бодова 

су Бродоремонт, Кључ и Пореч. 

Са девет бодова Злот је на једанаестом 

месту на табели. 

Кошаркаши Бора поражени 

су у гостима од Димитровграда 

86:82 и на петом су месту на 

табели. 

У четвртом колу источне групе 

Прве лиге рукометашице Бора 

победиле су у гостима Топличанина 

46:29. Боранке су забележиле 

три победе и пораз и на другом 

су месту на табели, иза екипе 

Пирота. 

Одбојкашице Бора победом 

су почеле сезону у Другој лиги 

група исток. Савладале су Лесковац 

3:1 у сетовима. 

У шестом колу Прве лиге, група 

центар, куглаши борског Бакра 

победили су, у домаћој куглани, 

екипу Технохемије 7:1 у поенима 

односно 3096:2869 у обореним 

чуњевима. Са пет победа, поразом 

и десет бодова борски куглаши су 

на првом месту на табели. 

Стрелац клуба Бор 030 Бобана 

Величковић освојила је треће место 

са 376 кругова на такмичењу 

првог кола Купа у Новом Саду. 

На истом такмичењу екипа борског 

Металца освојила је бронзану 

медаљу. 

У првом колу стрељачког 

Купа централне Србије за кадете, 

у Ћуприји, Вељко Петровић, члан 

борског Металца, освојио је друго 

место, док су Марија Белчић 

и Стефан Гађић, такође стрелци 

борског куба, заузели четврто односно 

пето место. 

Бојан Обрадовић 

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор 

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић 

Новинар-редактор Чедомир Васић 

Припрема за штампу Марко Стојчев 

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор 

СПОРТ 

БОР»Одмаралиште Савача, 

код Бора, посетило је око 200 

малишана из десет градова у 

оквиру пројекта „Различити без 

разлика кроз еко спорт“. Идеја је 

да се деца подстакну да се баве 

спортом, да буду свакодневно 

активни и друштвени. Деца узраста 

девет и десет година, током 

четири дана, бавила су се 

се различитим спортским активностима 

и упознала ове крајеве. 

- Највише ми се допало када 

смо надвлачили конопац – чуло 

се међу малишанима. 

- Свашта смо радили, вукли 

смо конопац, играли лоптом, јурили 

се и играли жмурке. Лепо 

је овде – додали су други. 

Дружење на Савачи је дванаесто 

у овој години које је 

организовала Канцеларија „Отворене 

забавне школе фудбала“ 

у Београду, у сарадњи са локалним 

самоуправама, а спонзор 

је америчка амбасада у Србији. 

Општина Бор финансира реализацију 

пројекта на Савачи, а 

Асоцијација Спорт за све Бор 

помогла је организацију. 

Осим подстицања спортског 

духа, идеја је да се оваква дружења 

омогуће малишанима из 

угрожених средина. 

- Идеја је да се деца из различитих 

општина друже, да им 

пружимо прилику да се заједно 

играју. Тако се развија и међуопштинска 

сарадња, не само 

међу децом, већ и међу одраслима. 

Желимо да пружимо, не само 

оној деци која су у неким клубовима, 

него свој деци, и оној која 

не могу то да приуште, да се 

баве спортом и упознају спорт 

на овај начин. Надамо се да ће 

ово допринети да по повратку 

кућама сви пожеле да буду део 

неког спорта – истакла је Сања 

број 20 

Различити без разлика 

На Савачи боравило око 200 деце из десет градова 

Србије, која су, осим дружења и бављења спортом, 

упознала Бор и околину 

Лучић, координатор пројекта 

Канцеларије „Отворене забавне 

школе фудбала“ 

- Општина ће увек подржавати 

пројекте који подстичу развој 

физичке културе код деце и 

омладине, као један од покушаја 

да се склоне са улице и посвете 

правим вредностима. Ово је изузетна 

прилика да се друже, да 

науче нешто и да се изграде кроз 

спорт – рекао је Иван Раденковић, 

члан Општинског већа задужен 

за спорт и рекреацију. 

- Припремили смо и еколошке 

радионице, а организујемо и 

шетње и обиласке града и околине. 

Свакако бих се захвалио 

Општини Бор на разумевању и 

финансијској подршци – додао 

је Милош Луковић, координатор 

пројекта из Асоцијације Спорт 

за све у Бору. 

Осим промовисања спорта и 

здравог живота, ово је само један 

од начина да се промовише 

овај крај и богатство природе. 

Дечија граја на Савачи сигуран 

је показатељ да је ово добар пут 

и да одмаралиште има капацитет 

за нове организације и госте. 


Станковић 

опет најбољи 

Саша Станковић, члан 

боди билдинг клуба „Ес Максимус“ 

из Бора проглашен је за 

апсолутног победника и на Меморијалном 

турниру „Денис 

мали“ који је одржан у Аранђеловцу, 

након освајања првог 

места на бодибилдинг турниру 

„Новица Пауљичић“ у Бору, На 

овом купу учествовало је близу 

60 такмичара из Србије. Ж.Ј. 

www.rtvbor.rs

Празник позоришне уметности

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?