Срећна слава!

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 22 - 22. новембар, 2013. год. www.rtvbor.rs 

Срећна слава! 

Лажним подацима 

до јефтинијег 

смештаја у 

вртићима » стр. 4 

У присуству епископа тимочког 

Јустина, многих гостију и руководства 

локалне самоуправе, у Бору » стр. 7 

обележена општинска слава Ђурђиц 

Изгорео воз, путници 

неповређени » стр. 2 

Представници „Аурубиса“, 

највећег произвођача 

бакра у Европи, 

посетили Басен Бор » стр. 5 

Синдикати РТБ-а Бор: 

Потребна је већа помоћ 

Владе Републике Србије да 

би се завршили започети 

пројекти 

» стр. 3 

Писац Александар Гаталица у Бору » стр. 9 

Организован Међународни салон 

фотографије „Човек и рад“ » стр. 9 

Дани јабуке 

у Карбулову 

» стр. 4 

Обновом агрегата више 

киловата са „Ђердапа 1“ 

» стр. 3 

Потписана допуна уговора са руским 

извођачима радова, чиме ће бити продужен 

век опреме за наредних 30-40 година 

Више политике на програму ТВ Бор 

Управни одбор ЈП „ШРИФ“ донео одлуку о увођењу нове емисије која ће се 

бавити политичким темама и програмима странака » стр. 6 

Тенисом против хендикепа » стр. 10 

Кошаркашице и куглаши обезбедили 

јесење титуле » стр. 12

стр.2 петак, 22. новембар 2013. 

АКТУЕЛНОСТИ број 22 

Сусрет корисника интернета 

Без добре комуникације нема ни квалитетног друштва, ни 

квалитетних односа, без обзира о којој је области реч, чуло 

се на „Борнету 2013“, одржаном трећи пут у Бору 

БОР» Трећи сусрет корисника 

интернета и друштвених мрежа 

„Борнет“, у организацији борског 

Удружења „Исток“, које током године, 

осим ове, организује и „Ист 

викенд фест“, одржан је у Народној 

библиотеци у Бору. 

Град бакра већ неколико година 

познат је по развијеној интерет 

заједници и манифестацијама које 

окупљају кориснике интернета 

и друштвених мрежа из других 

градова. Мотив манифестације 

је комуникација на свим нивоима, 

а централно место заузела је 

дискусија о положају Рома. На 

овогодишњем „Борнету“ говорило 

се о модерним технологијама 

које су у Бору присутне од 1957. 

године, о асертивној комуникацији, 

примени друштвених мрежа 

у новинарству, као и о коришћењу 

интернета и друштвених мрежа у 

трећем добу. 

- Као и до 

сада, оно главно 

чиме се ми бавимо 

су друштвене 

мреже и људи 

који су активни 

на друштвеним 

мрежама. Од 

прошле манифестације 

акценат 

стављамо на комуникацију, 

сматрајући 

да је она основ свега. 

Без добре комуникације нема ни 

квалитетног друштва, ни квалитетних 

односа, без обзира о којој 

је области реч – рекао нам је 

Синиша Лађевић из Удружења 

„Исток“ у Бору. 

Према речима организатора, 

„Борнет“ ће и наредних 

година у Бору окупљати кориснике 

интернета и друштвених 

мрежа, а идеја је да се промени 

локација за „Ист викенд фест“, 

који се одржава у мају. Ово би 

постала регионална манифестација, 

која ће се одржавати 

у различитим градовима у 

региону. 

Овогодишњи „Борнет“ завршен 

је причом о уметничкој 

школи „Лекарт“, коју је представио 

Бранислав Лечић са 

сарадницима. 

Марија Ћосић 

Путари спремни за зиму 

ЗАЈЕЧАР» Иако нема снега, 

зимска служба одржавања путева 

званично је почела да ради. 

Присуство људства и механизације 

у путним базама на аутопуту 

обавезно је 24 часа, а на 

осталим путевима 16 или осам 

часова, по потреби и у зависности 

од временских прилика. 

Посипног материјала и механизације 

има довољно, тврде у 

Предузећу за путеве у Зајечару, 

где је обављена и редовна смотра 

механизације и опреме са 

представницима Министарства 

унутрашњих послова и Инспекције 

за државне путеве. 

Давор Марушић 

Изгорео воз на прузи 

Мајданпек - Бор 

Повређених није било, а саобраћај био у прекиду 

БОР» На путничком возу 

који је саобраћао између Мајданпека 

и Бора дошло је до пожара 

у петак, 15. новембра око 

17 сати и 40 минута, између 

железничких станица Влаоле и 

Јасиково, када се ватра појавила 

на доњем делу дизел-моторне 

гарнитуре. Воз је одмах заустављен, 

а особље је покушало 

да, расположивим противпожарним 

апаратима, угаси ватру. 

Више од 50 путника одмах је 

изашло напоље, тако да нико 

није повређен. 

Неки од путника забележили 

су телефоном тренутке док 

је воз горео. И поред напора да 

се угаси пожар, касније и интервенције 

ватрогасне екипе, дизел 

моторна гарнитура, популарна 

‚„Швеђанка‘‘ изгорела је у потпуности 

и остала на шинама, 

због чега је био обустављен железнички 

саобраћај на овој релацији. 

Путници су другом железничком 

гарнитуром пребачени 

до Зајечара. Радници Железница 

Србије покушали су да уклоне 

изгорелу гарнитуру уз помоћ 

своје механизације, али у томе 

нису успели, па су помоћ у обезбеђивању 

дизалице потражили 

од Рудника бакра Мајданпек. 

Осим железничких стручних 

служби, терен су посетиле 

и екипе МУП-а, да би се 

утврдили разлози избијања 

пожара. 

Већ смо извештавали о проблемима 

у функционисању ове 

железничке линије и притужбама 

грађана на често отказивање 

полазака јединог воза на овој релацији 

због учесталих кварова. 

Према подацима са железничке 

станице у Зајечару, само у октобру 

је отказано 300 полазака ка 

Мајданпеку и Неготину, а осим 

путника, и сами радници жалили 

су се на лоше пруге и старе 

возове и недостатак исправних 

локомотива. 

Бојан Обрадовић 

Бесплатна здравствена заштита 

за труднице, породиље и децу 

Од 1. јануара наредне године 

труднице, породиље и деца 

до 18. године имаће здравствену 

заштиту и без оверене здравствене 

књижице. Тада ће почети 

да се примењује Закон о здравственој 

заштити деце, трудница 

и породиља, који омогућава 

здравствену заштиту и без уплаћених 

доприноса. 

- И до сада смо излазили у 

сусрет деци и трудницама, јер 

деца нису крива што послодавци 

не уплаћују доприносе њиховим 

родитељима - каже др Светлана 

Голубовић Шупут, директор 

ТФЗО Филијале за босрки округ. 

Овај закон омогућава 

бесплатно здравствено осигурање 

за све труднице, породиље 

и децу млађу од 18 година који 

из било ког разлога немају оверене 

здравствене књижице. Истовремено 

не штити послодавце 

који не плаћају допринос за 

здравствено осигурање запослених 

и њихових породица и о 

томе ће надлежни у Пореској 

управи водити рачуна. 

Златја Марковић 

twitter.com/@TelevizijaBor 

dailymotion.com/rtvbor

број 22 АКТУЕЛНОСТИ 

петак, 22. новембар 2013. 

Синдикати РТБ-а Бор траже 

бољу сарадњу са Владом 

Представници свих синдиката Басена Бор јединствени су 

у ставу да би Влада Републике Србије морала буџетом за 

наредну годину да обезбеди помоћ комбинату бакра 

У синдикатима РТБ-а Бор 

истичу да ће, са или без помоћи 

државе, РТБ морати да 

заврши започете пројекте, 

али би прелазни период, по 

изласку из реструктурирања, 

био много лакши уз гаранције 

Владе Републике Србије. 

БОР» Синдикати Рударско 

топионичарског басена Бор нису 

задовољни сарадњом са Владом 

Републике Србије и министарством 

привреде. Према речима 

представника синдиката, интересовање 

садашње власти за 

проблеме у РТБ-у Бор је знатно 

мање у односу на претходни период, 

због чега су се појавили 

проблеми у реализацији најважнијих 

пројеката - изградњи 

нове топионице и фабрике сумпорне 

киселине у Бору. 

- РТБ Бор завршиће нову 

топионицу, са или без подршке 

Владе Републике Србије, чак и 

ако морамо сами да се одричемо 

физички и финансијски, јер знамо 

шта она значи за РТБ Бор и 

шта је најбитније за нашу децу 

и унучиће. Сматрамо да политику 

и привреду и економију 

треба раздвојити. У Београду се 

разговара о политици, а у Бору 

можемо да говорима само о економији 

и о привреди. Немогуће 

је порећи оно што је до сада 

урађено у Бору. Наше улице су 

сада булевари, све већи је број 

аутомобила, пуно младих је добило 

посао и РТБ Бор је стигао 

до просека зараде од 70 хиљада, 

што је за све градове у окружењу 

и већину у Србији недостижно. 

То је оно што нас гура 

напред - каже Љубиша Миљковић, 

председник Синдиката рудара 

Србије. 

Неопходно је да Влада Републике 

Србије у буџету за наредну 

годину предвиди средства за помоћ 

комбинату бакра, пред излазак 

из процеса реструктурирања, 

не кроз директне инвестиције, 

већ као гаранцију повериоцима 

да ће дугови настали до 2010. године 

бити враћени, истичу представници 

синдиката и додају да о 

приватизацији највећег српског 

произвођача бакра не би смело 

ни да се размишља. 

- У буџету Републике Србије 

морају да се пронађу средства 

за РТБ Бор, морамо да завршимо 

нову топионицу без обзира 

на све, јер без ње нема живота 

у овом крају. Рекао бих да садашњи 

министар привреде није 

показао пут и стратегију изласка 

РТБ-а Бор из реструктурирања. 

- наглашава Драган Алексић, 

председник ЈСО РТБ-а Бор. 

- Чули смо да поново почиње 

прича о приватизацији РТБ-а 

Бор. Ми не можемо да заборавимо 

да је 15 предузећа која су 

пословала у оквиру РТБ-а Бор 

приватизовано, да је за све то 

узето 300 милиона долара, а 

комбинат бакра је добио само 12 

милиона. Не би било проблема 

да су то биле добре приватизације, 

али од свих 15 предузећа 

ни једно више не ради или и ако 

ради то је на доњем минимуму. 

Велики број радника је изгубио 

посао. Таква грешка не би 

смела да се понови са РТБ-ом 

Бор - рекао је Јадран Поповић, 

председник Синдикалне организације 

ТИР-а. 

Дејан Ђорђевић 

КЛАДОВО» У присуству 

Зоране Михајловић, министарке 

енергетике, у Хидроелектрани 

„Ђердап 1“ потписана је 9. допуна 

уговора о ревитализацији 

хидроагрегата. Уговор су потписали 

Александар Обрадовић, 

в.д. директора Јавног предузећа 

„Електропривреда Србије“, Горан 

Кнежевић, директор Привредног 

друштва „ХЕ Ђердап“ и 

Владимир Иларионович Степанченко, 

директор продаје руске 

компаније „Силовије машини“. 

Укупна вредност радова обнове 

шест машина сада износи и 

216,57 милиона долара. Од тог износа 

155,88 милиона долара чини 

уговор са руском компанијом 

„Силовије машини“, док је 60,65 

стр.3 

Допуњен уговор о 

ревитализацији „Ђердапа 1“ 

Докуменат су потписали представници „Електропривреде 

Србије”, ХЕ „Ђердап” и руске компаније „Силовије машини”.- 

Обнова шест агрегата коштаће 216,57 милиона долара, а 

од тога 100,51 милион је из клириншког дуга бившег СССР-а 

Када се заврши обнова 

свих шест агрегата снага 

највеће хидроелектране биће 

већа за 66 мегавата. То није 

занемарљива снага, а често 

нам, као што је било у појединим 

тренуцима протеклих 

зима, баш толико недостаје. У 

тренутку када у Србији четврт 

века није изграђена ниједна 

електрана, сваки додатни мегават 

је веома вредан. 

милиона вредност радова које 

ће обавити Привредно друштво 

„Хидроелектране Ђердап“. 

Уговорена ревитализација 

финансираће се са 100,51 милиона 

долара клириншког дуга 

Руске федерације по Међудржавном 

споразуму од 27. априла 

2007. године, закљученом 

између Владе Републике Србије 

и Владе Руске Федерације о регулисању 

обавеза бившег СССР 

по обрачунима везаним за робни 

промет са бившом СФРЈ, а преостали 

116,06 милиона долара 

обезбеђује се из инвестиционих 

средстава ПД „ХЕ Ђердап“. 

Деветом допуном уговора утврђена 

је динамика преузимања 

уговорених активности, при чему 

је 30. април 2018. године рок за 

завршетак комплетне ревитализације 

ХЕ „Ђердап 1“. Одређени 

су начин и услови давања техничких 

и финансијских гаранција 

извођача за добро извршење 

посла и за повраћај аванса, као и 

финансијске гаранције наручиоца 

за обезбеђење плаћања. 

Ревитализацијом биће продужен 

радни век опреме за 

наредних 30 до 40 година, а 

повећаће се поузданост и ефикасност 

рада. 

До сада су урађене ревитализације 

агрегата „шест“ и 

агрегата „четири“ и они сада 

раде са већом снагом и већим 

степеном ефикасности. У ХЕ 

„Ђердап 1‘‘, демонтажом агрегата 

бр. 5, 12. новембра је 

почела 3. фаза ревитализације 

наше највеће хидроелектране, 

изузетно сложеног и захтевног 

пројекта и тренутно највеће инвестиције 

у ЕПС-у. Према динамици 

радова, договореној са 

руским партнером, обнова агрегата 

5 требало би да се заврши 

за 13,5 месеци. 

Милан Ружојевић 

youtube.com/rtvbor 

facebook.com/rtvbor

стр.4 


Лажни подаци за 

јефтиније обданиште 

БОР» Правилник о утврђивању 

цена услуга у борским 

обдаништима примењује 

се тек нешто више од годину 

дана и за то време показао 

се као лош избор. Наиме, надлежни 

у вртићима установили 

су да су подаци које родитељи 

достављају у много 

случајева нетачни, односно да 

су пријављена мања примања 

или више чланова домаћинства. 

Из предшколске установе 

„Бамби“ обавестили су 

оснивача, Општину Бор, па се 

очекује и решење проблема. 

Првобитна скала предвиђала 

је четири категорије, за најнижу 

је одређена цена вртића 

4.500, а за највишу нешто више 

од 10 хиљада динара. Након 

скупштинске процедуре, усвојене 

су још две цене, 2.250 и 3.350 

динара, чиме је формирано 

шест категорија. Ипак, годину 

дана након усвајања правилника 

показало се да је приход који 

остварују обданишта знатно 

смањен, али и да плаћање није 

коректно. 

- Ова скала се показала 

лошије у односу на оно када 

је цена била фиксна и коју су 

плаћали сви родитељи. Случајним 

узорком, проверила сам 

неке потврде које су родитељи 

донели и установила сам да има 

лажираних података. Родитељи 

пријављују или мања примања 

или више чланова на адреси, 

па се испоставило да је негде 

пријављено петоро, а заправо 

живи њих троје или четворо. Ја 

сам то пријавила локалној самоуправи, 

па је сада на њима 

да предузму мере – рекла нам 

је Љиљана 

Радичевић, 

директор 

Предшколске 

установе „Бамби“ 

у Бору. 

Док се не 

пронађе начин 

да се оваквим 

злоупотребама 

стане на 

пут, парола 

„снађи се“ користиће 

се и 

при плаћању вртића, чак иако 

се у том случају на неколико нивоа 

крши закон. За то време они 

који поштују процедуру, а махом 

имају мања примања од „сналажљивих“, 

плаћају цену вртића 

предвиђену скалом. 


Лакши прилаз згради ПИО 

БОР» У склопу адаптације и 

реконструкције пословног објекта 

филијале Фонда Пензијско 

инвалидског осигурања у Бору у 

току је уградња лифта и спољно 

уређење. Након прве фазе током 

које је прошле године адаптиран 

објекат, уследила је друга фаза 

која је била неопходна, јер је, 

због неодговарајућих услова за 

рад, Филијала у Бору била једна 

од неуређенијих. 

- Спољно уређење подразумева 

асфалтирање прилаза, 

тротоара, паркинг простора и 

постављање расвете у дворишту - 

каже Верица Чарапић, директор 

Фонда ПИО, филијале у Бору. 

Овим спољним уређењем запосленима 

ће бити побољшани 

услови рада, а корисницима и 

санитетским возилима омогућен 

бољи прилаз. 

Вредност радова у другој 

фази је близу девет и по милиона 

динара, а извођач је фирма 

„Рафс“ из Београда чији су запослени 

у првој фази адаптирали 

и сам објекат. Борска филијала 

Фонда за Пензијско инвалидског 

осигурање премештена је у 

бившу зграду „Југобанке“ у мају 

прошле године. 

Љ.Ђорђевић 

ДРУШТВО број 22 

Традиционална манифестација у Карбулову 

„Дани јабуке“ 

У овом крајинском селу излагали најуспешнији 

произвођачи јабуке. - Ове године произведено близу 

хиљаду тона квалитетног воћа, а половина рода 

извезена на тржишта Русије и Азербејџана 

НЕГОТИН» Едукативно-промотивна 

манифестација 

„Дани јабуке – Карбулово 2013“, 

потврдила је да воћарство у 

Крајини, посебно у Карбулову, 

има перспективу и да се са замахом 

у производњи приближава 

некадашњем рекорду од 

хиљаду тона убране квалитетне 

јабуке у родној години. Манифестацију 

су, пре пет година, 

покренули чланови Удружења 

воћара „Воћар-Карбулово“, са 

циљем да одрже али и повећају 

производњу овог воћа, по коме 

су постали препознатљиви на 

ширем простору Србије. Тако је 

и ове сезоне плодове из највећих 

и најпознатијих воћњака у Карбулову 

изложило десетак произвођача, 

чланова Удружења 

основаног 2006. године, како 

би организовано могли да остварују 

право на подстицајна 

средства из аграрног буџета 

Општине, али и Министарства 

пољопривреде. Пре две-три године, 

карбуловски воћари су, 

као партнер Општине Неготин 

у пројекту „Воће Дунава“, набавили 

камионску вагу и опрему 

вредну око 5 хиљада евра. То им 

је, каже Славољуб Станковић, 

председник Удружења, олакшало 

пласман јабуке на домаће 

и ино тржиште на које се усмерава 

скоро половина годишње 

производње. 

- Јабука из Карбулова стиже 

редовно до домаћих, али и купаца 

у Азербејџану и Русији. 

Планирамо да са неопходним 

технолошким иновацијама и 

нешто другачијим сортиментом 

искорачимо и на европско тржиште. 

За сада се јабука у нашим 

воћњацима успешно подиже 

на 50 хектара, укључујући и 

младе засаде. Да није било града 

и временских непогода, у првој 

половини септембра, ове године 

бисмо премашили рекорд 

у производњи више од хиљаду 

тона јабуке. Не рачунајући део 

рода који је отишао у индустријску, 

ове сезоне смо произвели 

између 80 и 90 тона јабуке. 

Најзаступљеније сорте у нашим 

воћњацима су ајдаред и златни 

делишес - објашњава Славољуб 

Станковић. 

У Месној заједници Карбулово, 

која има око стотину 

домаћинстава, 11 породица је 

посвећено воћарству. У Удружењу 

је активно 29 чланова, од 

којих половина, по хектарским 

површинама, спада у веће произвођаче 

јабука. 

Општина Неготин је за развој 

пољопривреде, као један од 

стратешких праваца развоја, 

ове године у буџету определила 

више од 40 милиона динара, а 

крајински произвођачи ће на 

субвенције моћи да рачунају и 

2014, чуло се на „Данима јабуке“ 

у Карбулову. 

Иначе, четврти Сајам јабуке, 

у организацији МЗ Карбулово и 

Удружења воћара „Воћар-Карбулово“, 

одржан је под покровитељством 

Општине Неготин, уз 

спонзорство Пољопривредне саветодавне 

и стручне службе за Борски 

округ, Земљорадничке задруге 

„Уљарица“, Хемијске куће Агромаркет-Крагујевац 

и Пољопривредне 

апотеке Агроцентар. 

Јованка Станојевић 



БОР» Представници највећег 

европског произвођача бакра, 

компаније „Аурубис“ посетили 

су Рударско топионичарски 

басен Бор, обишли градилишта 

нове топионице и фабрике сумпорне 

киселине, а након тога и 

разговарали са руководством 

Комбината бакра. 

Ова немачка компанија поседује 

неколико топионица и 

рудника у Европи. Само у топионици 

у Бугарског, надомак Софије, 

годишње је могуће прерадити 

милион тона концентрата, 

дванаст пута више у односу на 

пројектовани капацитет нове топионице 

у Бору. Флеш смелтинг 

технологија која се примењује у 

овој топионици иста је као она 

која ће бити примењена у Бору, 

а искуства у раду су за раднике 

РТБ-а Бор драгоцена. 

- На наш позив, представници 

„Аурубиса“ су дошли да 

виде у којој је фази изградња и 

како напредује пројекат флеш 

смелтинг топионице и нове фабрике 

сумпорне киселине, да 

виде и оцене какви су нам кадровски 

потенцијали и да се 

договоримо у ком делу нам могу 

помоћи да би што пре, након 

завршетка постројења и целог 

број 22 ЕКОНОМИЈА 


Међународна сарадња и размена искустава 

Немачки произвођачи бакра у Бору 

Представници компаније „Аурубис“ највећег произвођача бакра у Европи посетили 

градилиште топионице и пренели искуства у примени флеш смелтинг технологије 

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ФЛЕШ 

СМЕЛТИНГ ТЕХНОЛОГИЈЕ 

Стручњаци немачаке компаније 

„Аурубис“, највећег европског 

произвођача бакра, одржали су 

у Клубу РТБ-а Бор у Брестовачкој 

Бањи, презентацију за запослене 

у Комбинату бакра о искуствима 

у раду са флеш смелтинг технологијом, 

која ће наредне године 

почети да се примењује у новој топионици 

РТБ-а Бор. Како се чуло на 

презентацији, више од половионе 

топионица у свету данас користи 

ову технологију, а искуства говоре 

да је она еколошки и економски 

најбоља. Уз то, локалне заједнице 

се, у местима где постоје рударски 

и металуршки комплекси, убрзано 

развијају, јер је степен друштвене 

одговорности, у овој индустријској 

грани изузетно висок, што се види 

и у Бору. 

пројекта, почели производњу 

што безболније. Драго ми је 

што су се брзо одазвали и што 

су стручњаци из топионице у 

Пирдофу, близу Софије, која 

може да преради милион тона 

концентрата годишње, ту да нам 

помогну, приђу и посаветују 

нас, који освајамо најмодернију 

технологију за прераду бакра - 

рекао је Благоје Спасковски, 

генерални директор РТБ-а Бор. 

Како је нагласио директор 

„Аурубиса“ Димо Кирилов, 

РТБ Бор је изабрао најбољу 

технологију за прераду бакра, 

јер искуство које у Бугарској 

имају са флеш смелтинг технологијом, 

показује да је ово 

најчистији и најекономичнији 

начин прераде. 

- Драго ми је што сам дошао 

и имао прилику да видим 

како напредује пројекат у Бору. 

Последњи пут сам био овде пре 

годину и по и одушевљен сам 

Удвостручена производња 

сумпорне киселине 

БОР» Након завршетка ремонта, 

Фабрика сумпорне киселине 

достигла је двоструко већу 

производње у односу на 2008. 

годину. У овом погону се у новембру 

просечно дневно производи 

401-на тона монохидрата, 

док се, примера ради пре пет 

година производило свега 200 

тона дневно. 

У Топиониоци и рафинацији 

бакра кажу да то практично 

значи да у атмосферу 

како напредује цео пројекат. Видео 

сам колико је у међувремену 

изграђено и направљено. Већ се 

види да је технологија која је 

изабрана одлична. Стручњаци 

РТБ-а Бор направили су веома 

добар избор, а најупечатљивија 

је брзина којом се изводи пројекат. 

Сматрам да ће са овом технологијом, 

када постројења буду 

пуштена у рад, и екологија у региону 

достићи високи ниво и да 

ће околина бити знатно чистија - 

рекао је Димо Кирилов, директор 

„Аурубиса“ у Бугарској. 

Знање које су у „Аурубису“ 

стекли претходних деценија у 

преради бакра је драгоцено за 

РТБ Бор, као и помоћ коју могу 

да пруже при увођењу нове технологије 

наредне године и при 

оспособљавању кадрова за рад у 

погону нове топионице, кажу у 

Рударско топионичарском басену 

Бор. 

Дејан Ђорђевић 

одлази двоструко мање гасова 

и додају да је сада производња 

врло близу максимално пројектованог 

капацитета од 420 тона 

монохидрата. 

За 11 дана новембра топионица 

је прерадила 9.528 тона 

шарже и произвела 1.469 тона 

анодног бакра, а план је да се 

до краја месеца произведе 4.200 

тона анода, односно 2.950 тона 

катода, наглашавају у ТИР-у. 

Д. Ђ. 

стр.5 

Рекорд 

„Ђердапа“ 

За девет месеци на Хидроелектрани 

„Ђердап 1“, која 

даје петину струје у Србији, 

произведено скоро шест и 

по милијарди киловат часова 

електричне енергије. Ове године 

бележи се рекордна производња. 

Само у септембру 

хидроелектрана је произвела 

20 одсто више стује од плана 

и Електропривреди Србије испоручила 

305 милиона киловат 

часова, 55 милона више у 

односу на план. Осим повољне 

хидролошке ситуације, добрим 

резултатима доприноси 

и ревитализација хидроагрегата 

која је почела септембра 

2009. године. 

- План производње за 2013. 

годину био је пет милијарди 

350 милиона киловат часова 

електричне енергије. Тај план 

смо премашили и већ сада смо 

стигли до 101 одсто. Завршена 

је ревитализација агрегата 

четири и шест, а првог новембра 

почели смо и трећи агрегат. 

Хидроагрегат број четири 

пуштен је у рад 30. септембра 

и његова ревитализација била 

је, уз редовно одржавање и ремонт, 

најзначајнији посао ове 

године - каже Љубиша Јокић, 

директор ХЕ „Ђердап“. 

При крају је и ремонт преводнице 

на Дунаву, на којој ће 

се, после шест месеци паузе, 

од 20. новембра наставити пропуштање 

бродова. 

- Шестомесечни ремонт 

преводнице почео је 20. маја. 

Сви радови теку по плану и 

требало би да је ускоро пустимо 

у рад - наглашава Јокић. 

Према његовим речима, до 

краја године ће најзначајнији 

посао бити ремонт агрегата 

број пет. До почетка децембра, 

према плану, требало би да 

буде завршена демонтажа, а након 

тога ће опрема бити послата 

у Русију и у српске фабрике. 

Циљ је се сви радови заврше до 

краја 2014. године. 

Ревитализацијом свих шест 

агрегата, која би требало да 

се заврши за шест година, ХЕ 

„Ђердап“ добија већу сигурност, 

а производња ће бити 

већа за десет одсто. Цео посао 

вредан је 168 милона евра. 

Жаклина Јовановић 


facebook.com/rtvbor

стр.6 


У ФОКУСУ број 22 

Управни одбор ЈП „ШРИФ“ разматрао предлоге уредничког колегијума и представника политичких партија 

Више политике у програму Радио телевизије Бор 

БОР» Управни одбор 

Јавног предузећа „Штампа, радио 

и филм“ разматрао је на 

седници предлоге праћења активности 

политичких странака 

ван предизборне кампање који 

су изнети крајем октобра на састанку 

уредничког колегијума и 

представника општинских одбора 

политичких партија у Бору, а 

на иницијативу Управног одбора 

предузећа. 

Састанак је био организован 

у циљу унапређења сарадње и 

могућности давања ширег простора 

темама из политике у програму 

Телевизије Бор. 

Представници политичких 

партија сложни су у ставу да је 

политика недовољно заступљена 

у програму Радио телевизије 

Бор и изнели су неколико предлога 

и сугестија. 

У складу са професионалним 

стандардима, новинарским 

кодексом, законским регулативама 

и кадровским и техничким 

могућностима, које је члановима 

управног одбора изложио главни 

и одговорни уредник Радио Телевизије 

Бор, Управни одбор је 

донео одлуку да се емисија „Гледишта“, 

у којој би представници 

странака сучељавали мишљења 

на одређену тему, интензивира 

и да се емитује редовно односно 

два пута месечно како је и предвиђено 

програмском шемом, јер 

је у протеклом периоду, из објективних 

разлога, више пута била 

отказивана. 

Због све учесталијих позива 

странака да њихови лидери или 

високи функционери гостују на 

Телевизији Бор, Управни одбор 

је донео одлуку о увођењу нове 

емисије која ће се бавити политичким 

темама, представљањем 

програма странака и виђења 

ситуације у земљи и региону из 

угла високих функционера политичких 

партија. 

Управни одбор је на седници 

потврдио претходну одлуку да 

вести политичке садржине неће 

бити заступљене у Дневнику, 

али ће у емисији бити најављени 

извештаји са конференција за 

новинаре политичких странака 

који ће се у трајању од два минута 

и даље емитовати у „Страначкој 

хроници“ у три термина. 

Данијела Нововић 

Поводом две деценије рада Телевизије Бор и четврт века од отварања ТВ студија у Бору 

Новинарство као лептиров лет (15) 

Прекретница и најважнија 

етапа у развоју телевизијског 

информисања у Бору, па и у 

Тимочкој крајини, започела је 

1993. године. Тада је, 10. маја, 

тачно пет година по отварању 

телевизијског студија. почела да 

емитује програм Телевизија Бор, 

једна од првих локалних телевизија 

у Србији. Од тада, па све до 

наших дана, дакле већ више од 

две деценије, траје њен успешан 

развој, упркос свим тешким изазовима 

и „сцилама и харибдама“ 

кроз које је пролазила. 

Њен при назив био је Борска 

радио телевизија, или, скраћено 

БРТ. Тек касније, промењен 

је у садашњи назив - Телевизија 

Бор. Осим назива, више пута 

су мењани и њен основни лого 

и главне шпице, зависно од 

развоја технологије, искуства и 

других прилика. 

Услови за покретање локалног 

телевизијског програма 

стекли су се много раније. Као 

што смо писали, већ пет година 

из студија борског телевизијског 

дописништва повремено 

су емитоване „живе“ и друге 

РЕЖИЈА И СТУДИО ТЕЛЕВИЗИЈЕ БОР 

СРЕДИНОМ ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 

емисије и директна укључења 

у мрежу предајника Телевизије 

Београд, а најпре хонорарно, 

потом стално дописништво, изнедрило 

је искусни новинарски, 

сниматељски, монтажерски и 

други технички кадар, спреман 

да реализује свакодневни програм. 

Располагало се, за то време, 

солидном опремом, а студио 

је био један од најопремљенијих 

у унутрашњости Србије. 

Ипак, колико год се располагало 

добром опремом, почеци 

нису били ни мало лаки, јер је 

никад није било довољно, а телевизијска 

технологија се стално 

усавршавала, док су програмси 

захтеви били све већи. Стога 

Пише Чедомир Васић 

се често морало довијати на разне 

начине и радити „концом и 

конопцом“. Реализаторској екипи 

је то успевало, захваљујући 

великом почетном ентузијзму, 

вољи, упорности, тимском раду 

и стеченим искуствима. 

Тако су први „кајрони“, титлови 

и шпице рађени полуаматерским 

компјутером 

„Амига“ који ни издалека 

није могао прићи 

Телевизијско информисање у Бору 

прошло је дуг пут, од зачетака 1979. 

године, отварања студија 1988, почетка 

рада Телевизије Бор 1993, до данас 

садашњим рачунарима, 

а да би се мешала његова 

и телевизијска слика 

морао се употребљавати 

посебан уређај, „џенлок“ 

и довијати се на разне начине, 

па чак и ручно цртати 

слова и друге знаке. 

Упркос свему, програм је 

емитован свакодневно. У почетку 

је, истина, трајао само неколико 

вечерњих сати, али је имао 

све неопходне садржаје - дневник, 

вести и друге информативне 

и забавне емисије, као и 

чест „живи“ програм. 

Окосницу новинарске редакције 

чинили су, већ искусни новинари 

који су пребачени из Радио 

Бора, тада моћне и угледне 

радио станице, која је дуго година 

емитовала регионални целодневни 

програм и чији је сигнал 

био доступан не само у Тимочкој 

крајини већ и у добром 

делу Србије. Неколико новинара 

дошло је из листа „Борске новости“, 

који је у то време престао 

да излази седмично и трансформисан 

у општински билтен. 

Први главни и одговорни уредник 

био је Драган Марјановић, 

који је стекао дугогодишње искуство 

радом у листу „Борске новости“, 

„Бакар филму“ и телевизијском 

дописништву а његов заменик 

Милољуб Милошевић, који 

је за собом имао, такође, дугогодишње 

новинарско искуство. 

Све то, уз сниматеље, монтажере 

и тонце, који су искуство 

стекли радом у телевизијском 

дописништву, пружало је добру 

основу да Телевизија Бор касније 

постане то што јесте и прави 

расадник добрих новинарских 

кадрова. 

(наставак у следећем броју) 



број 22 У ФОКУСУ 


Дигитализација пре рока 

До сада активирано 35 емисионих локација, а сигнал 

доступан за 75 одсто становништва у Србији 

Процес дигитализације у 

Србији је у току, и за сада нема 

никаквих проблема, а тешкоће 

на које су надлежни наилазили 

у ходу су отклањане. Дигитални 

сигнал сада допире до 75 одсто 

становништва у Србији, након 

што је активирано 35 емисионих 

локација. Европска комисија 

процес дигитализације подржава 

финансијски, политички и 

морално, па су за опремање преосталих 

локација заинтересоване 

највеће светске компаније 

у овој области. За завршетак 

овог процеса у Србији потребно 

је и мање новца него што се 

очекивало. 

- Треба да обезбедимо финансијска 

средства за набавку 

опреме за преостале локације. 

Имамо заинтересоване највеће 

светске компаније у овој области. 

Амерички „Циско“ је дао 

понуду за процес дигитализације, 

као и шведски „Ериксон“, 

две кинеске компаније и једна 

аустријска. Ми ћемо изабрати 

набољу понуду, најјефтинију 

и најекономичнију, да би овај 

процес завршили до краја идуће 

године. На сву срећу, није потребно 

онолико средстава за 

завршетак процеса дигитализације 

колико је било планирано 

када је била пуштена прва 

иницијална мрежа. Тада је било 

предвиђено 75 милиона евра, а 

ми сада сматрамо да ће све бити 

завршено за мање од 35 милиона 

– истакао је Расим Љајић, 

потпредседник Владе Србије и 

министар спољне и унутрашње 

трговине и телекомуникација. 

Дигитализација је важна за 

грађане јер ће имати бољи квалитет 

слике и тона, а држава ће 

бити на добити јер приходи од 

продаје дигиталних дивиденди 

могу бити од 70 до 100 милиона 

евра. 

Крајњи рок за прелазак са 

аналогног на дигитално емитовање 

сигнала је 17. јун 2015. 

године, а очекује се да ће у Србји 

овај процес бити завршен 

и пре рока, односно већ крајем 

наредне године. Неопходна су 

још финансијска средства за 

опремање преосталих локација, 

као и усвајање медијских 

закона што је правни основ за 

дигитализацију. 


Млади глумци у Општини 

Млади глумци, полазници 

Драмског студија Центра за културу 

Општине Бор, припремили 

су кратку представу коју су у 

локалном парламенту приказали 

председнику Скупштине 

Општине Бор, Добрици Ђурићу, 

и новинарима. Идеја сусрета 

јесте промоција глуме и културе 

као једног од најзначајнијих стубова 

друштва. Драмски студио 

негује таленат младих људи и 

припрема их за духовно и културно 

богат живот, а локална 

самоуправа планира да помогне 

његов рад. 

Осим Драмског студија, у 

Центру за културу општине Бор 

постоји још неколико радионица, 

у оквиру којих се негују и 

развијају различити таленти 

младих полазника. 

Драмски студио постоји већ 

петнаест месеци, а на представама 

ради 60 полазника различитог 

узраста. Млади глумци подељени 

у три групе, свакодневно 

развијају свој таленат, али као и 

у свим областима, и овим младим 

људима потребна је подршка 

шире друштвене заједнице. 

М. Ћ. 

БОР» Према обичајима 

православља у Општини 

Бор обележена је крсна слава 

Ђурђиц. Свечаности су присуствовали 

представници локалне 

самоуправе, општинског већа, 

градских јавних предузећа и 

установа, гости и црквени великодостојници. 

Након свете 

архијерејске литургије у Храму 

Светог Ђорђа, епископ тимочки 

господин Јустин одржао је 

и свечаност у локалном парламенту 

и пресекао славски колач. 

Председник општине Бор Саша 

Вукадиновић пожелео је верницима 

и гостима срећну славу и 

подсетио да следи период борбе 

за просперитет и развој града 

бакра, у чему сви морају бити 

активни и сложни. 

- Следеће године, као и до 

краја ове, предстоји нам мукотрпан 

посао око веома важних 

ствари за наш град и наше грађане. 

Свети Георгије је заштитник 

многих градова и држава, и част 

нам је што је он духовни заштитник 

Бора. Убеђен сам да ће нас 

заштитити од сваког зла које би 

спутало напредак града и помоћи 

нам да се ујединимо и Бор 

доведемо на пут просперитета – 

истако је Саша Вукадиновић, 

председник Општине Бор. 

Окупљене госте, као и грађане 

Бора и све вернике који славе 

Ђурђиц, поздравио је и Николај 

Јорданов, заменик кмета братске 

Општине Враце у Бугарској 

и прочитао честитку кмета. 

- Поштовани господине Вукадиновићу, 

уважени грађани 

братског Бора, примите моје 

искрене поздраве поводом крсне 

славе Општине Бор. Поздрављам 

вас. уз жеље да даље 

стр.7 

Обележен Ђурђиц, црквена 

и општинска слава 

напредујете и развијате град. 

Желим вам много нових идеја 

и успешних пројеката који ће 

допринети развоју. Честитамо 

вам празник - рекао је Јорданов. 

Оно што следи у Бору јесу 

локални избори наредне године, 

и даљи рад и напор да се 

Бор развија и напредује. Идеје 

У храму Светог Ђорђа у Бору 

обележен је Ђурђиц, празник 

преноса моштију Светог Георгија. 

Епископ тимочки господин Јустин 

служио је свету архијерејску литургију 

поводом овог празника 

који је и слава борског храма и крсна 

слава Општине Бор. Обраћајући 

се окупљеним верницима епископ 

тимочки подсетио је на лик и дело 

светог великомученика Георгија, 

као и на добра дела која свакодневно 

морамо чинити. Након 

литургије, верници су могли да 

се причесте, а светковину је употпунила 

и духовна песма Мушког 

београдског хора. 

локалне самоуправе и планове 

за предстојећи период поздравио 

је и благословио и епископ 

тимочки. 

- Данас је велики благодетни 

дан јер имамо молитвено заступништво 

Светог великомученика 

Георгија. Дошли смо овде да те 

молитве и силу божију призовемо 

у овај дом, да вам у свему 

што радите Господ Бог помогне 

молитвама великомученика Георија. 

Трудите се да исправите 

оно што је до сада ишло лоше 

и да поставите темеље за бољу 

будућност – рекао је епископ 

тимочки Јустин. 



facebook.com/rtvbor

стр.8 


Занимљива изложба у Бору 

Тајни свет метала и минерала 

БОР» Технички 

факултет, Музеј 

рударства и металургије, 

Друштво младих 

истраживача и Основна 

школа „Душан 

Радовић“ у Бору организовали 

су у оквиру 

Научног каравана 

„Тимочки научни торнадо 

– ТНТ“ изложбу 

„Тајни свет минерала 

и метала“. 

Изложба, коју је приредила 

група аутора са Техничког 

факултета у Бору и Пословно 

техничког факултета у Љубљани, 

има за циљ да посматрачу 

приближи скривени свет којег 

су зачетници науке која се бави 

испитивањем структуре метала 

и легура први открили у раним 

истраживањима почетком 19. 

века. 

Одабране микрофотографије, 

које су део научног 

истраживања аутора, представљене 

су као уметничке 

фотографије. 

- Иако део неживе материје, 

минерали и метали под 

микроскопом, при великим 

БОР» Инспирисан енергијом 

родног града и сценом 

на којој је као мали ушао у свет 

музике, Владан Паја Вучковић, 

приредио је Боранима изузетан 

концерт у сали Музичке школе 

„Миодраг Васиљевић“. Етно 

мотиви и звуци овог краја, 

уклопљени у Паји својствен 

аранжман, орили су се салом, а 

одушевљена публика музичаре 

је награђивала громогласним 

аплаузима. Концерт у Бору на 

неки начин је и почетак турнеје 

новог албума „Боемске рапсодије“, 

који ће публици бити доступан 

почетком наредне године. 

Уз гитару је обишао свет, 

постигао успехе и остварио се 

као врстан музичар, композитор 

и гитариста, али оно што у 

њему увек буди најдубље емоције 

и у душу дира, јесте родни 

град. Бор и Борани за Владана 

Пају Вучковића непресушна 

су инспирација, мисао којој се 

увек враћа, а која га уједно води 

кроз свет и музику. Колико на 

увећањима, почињу да живе на 

један специфичан начин. Пред 

нама се открива голом оку невидљиви 

свет, који фасцинира 

лепотом и разноврсношћу, 

рекла је један од коаутора, на 

отварању ове изложбе проф 

др Драгана Живковић са 

Техничког факултета. 

Изложбу „Тајни свет метала 

и минерала“ Борани ће бити 

у прилици да виде наредних 

десетак дана, а цео пројекат 

Караван науке „Тимочки научни 

торнадо“, у оквиру којег је 

ова изложба, подржава Центар 

за промоцију науке Београд. 

њега утичу родни Бор и борска 

публика могло се осетити на 

концерту у сали Музиче школе, 

где је са бендом „Спиритус мовенс“, 

Боранима пренео најискренија 

осећања и најбољу 

музику. 

- Кад свирам пред борском 

публиком као да ме времеплов 

врати у време кад сам био клинац 

и увек то тако доживим. 

СПЕКТАР број 22 

Горан Грамић 

Магична гитара Паје Вучковића 

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ 

DZÎLJILJI *A TRJEKUT 

GASOVODU „JUŽNI TOK“ 

»Firmilji, institucijlji đe 

învăcămînt šî uaminji în Sîrbija 

đe răsărit no să puată să să prindă 

la gasovodu „Južni tok“, karje în 

Sîrbije o să să ba&e lîngă Zaj+erji šî 

karje đi la Bor o să fije đeparće vro 

12 đe kilometruri. Kum a spus Saša 

Galik, strućnjaku đe infrastruktură 

în agencija RARIS, pi projekt nu 

sa planirit, nji+i nu sa lasat slobod 

luokurlji đe prins la gasovodu 

„Južni tok“. 

Numa o magacînă, karje o sa 

fije prinsă la gasovodu ăsta je în 

Banatski dvor. Gasifikacija Sîrbiji 

đe răsărit sar puća fa+e pi +eva alće 

projekturi. 

KOMPANIJA „AURUBIS“ ÎN 

RTB BOR 

» Reprezentancî alu al măj marje 

produkător đe aramă, kompanija 

„Aurubis“, a posetujit RTB-u 

Bor, a vadzut luoku unđe să fa+e 

Topituarja nuouă šî Fabrika đe 

sumporna kiselina, dar după asta 

a vuorbit šî ku mînăduktorija a 

Kombinatuluj đe aramă. 

Kum a spus direktoru kompaniji 

„Aurubis“ Dimo Kirilov, RTB Bor 

a aljes a măj bună tehnologije đe 

profăkutu arami, pintru kă iskustva 

karje în Bugarija o au ku tehnologija 

fleš-smelting în Topituarja, karje 

puaće să profakă un milion đe 

tone đe koncentrat pi an, arată kă 

Заиста сам срећан. То су теме 

које су обележиле наш живот, 

детињство и младост, и мислим 

да их сви препознајемо. То има 

емотивни код који је заједнички 

за цео овај простор. Ове песме 

су преживеле време, а чим толико 

трају значи и да вреде – рекао 

је након концерта Владан 

Паја Вучковић, гитариста и 

композитор. 

ăsta je fjalu al măj ćistît šî al măj 

ekonomik đe profăkut. Šćinca, 

karje strućnja+i în „Aurubis“ a 

kăpătato în kîćeva dză+i đe anji đe 

profăkutu arami mult însamnă la 

RTB Bor, dar šî ažutoru karje îl pot 

da anu +e vinje kînd o să pornjaskă 

în praksă tehnologija nuouă, a spus 

direktoru general a RTB-uluj Bor 

Blagoje Spaskovski. 

PRODU*ERJA ÎN FABRIKA 

ĐE SUMPORNA KISELINA 

» După +e sa fîršît remontu, 

Fabrika đe sumporna kiselina 

akuma arje produ+erja đe două 

uori măj marje đe kît pi anu 2008. 

Akolo în novembar đemižlok pî 

dzîuă să produ+e vro 400 đe tone 

đe monohidrat, dar ku +in+i anji în 

darăt numa 200 đe tone pi dzîuă. 

În Topituarje šî rafinacije đe 

aramă spun kă asta însamnă kă 

în atmosferă să sloboađe đe două 

uori măj pucînje gasuri šî akuma je 

produ+erja aproapje đe kapacitetu 

maksimal projektirit đe 420 đe 

tone đe monohidrat. În 11 dzîlje 

în novembar Topituarja a profăkut 

vro nouă mij 500 đe tone đe šaržă 

šî a produs măjdo o mije 500 đe 

tone đe arama anodă. Planu je pînă 

pi svršîtu lunji să să fakă patru mij 

200 đe tone đe anode, or măjdo 

tri mij tone đe katode, sa spus în 

Topituarje. 

Prevodu: Aleksander Ilić 

Изузетан концерт у сали Музичке школе 

у Бору, инспирисан етно звуцима 

Одушевљен емоционалним 

набојем на концерту и реакцијом 

публике, саксофониста 

Никола Демоња изразио је велико 

задовољство што је и он део 

пројеката Владана Паје Вучковића, 

па и новог албума „Боемске 

рапсодије“. 

- Имам утисак да Паја из 

албума у албум све више напредује. 

Он сазрева и ствара музику, 

у којој је мени искрено задовољство 

да будем. Не свирам 

зато што се знамо, зато што смо 

пријатељи па да му чиним, већ 

заиста искрено томе приступам 

– додао је Никола Демоња. 

Осим нумера са досадашњих 

албума, Паја Вучковић је Боранима 

представио и неколико песама 

са новог албума „Боемске рапсодије“, 

који ће публици бити доступан 

почетком наредне године. 

Кафански звуци само су додатно 

разгалили одушевљену публику. 

Организатор концерта у Бору 

био је борски Центар за културу. 




БОР» У присуству многобројних 

поклоника фотографије 

у Музичкој школи у Бору је отворен 

Четврти медђународни салон 

дигиталне фотографије „Човек 

и рад 2013“. Изложбу је отворио 

Зоран Мојсин из Фото Клуба Бор. 

- Међународни салон је ове 

године окупио 412 аутора из 

56 земаља света, а организатор 

је Фото Клуб Бор, Центар 

БОР» Поводом Ђурђица, 

крсне славе Општине Бор 

и славе храма Светог Ђорђа у 

Бору, „Мушки београдски хор“ 

одржао је концерт духовне 

музике у сали Музичке школе 

„Миодраг Васиљевић“. Борска 

публика имала је прилику да 

скоро два сата слуша бисере 

најлепше православне духовне 

музике из различитих периода 

и традиција. Овај надалеко 

познати хор, ослањајући се на 

широку лепезу изванредних 

боја и моћних гласова својих 

чланова више од тридесет година 

успева да очува висок 

ниво, како музичког тако и духовно-уметничког 

израза. 

број 22 КУЛТУРА 


Међународни салон 

фотографије 

Наградна изложба „Човек и рад” окупила 412 аутора из 56 

земаља света, у конкуренцији четири тематске целине 

ПРВОНАГРАЂЕНА ФОТОГРАФИЈА 

ХУИ ЛИНГ ФАНА ИЗ ТАЈВАНА 

за културу и Музичка школа 

у Бору, док је изложба организована 

под покровитељством 

Фото савеза Србије - рекао је 

Зоран Мојсин. 

Међународни салон 

дигиталне фотографије 

„Човек и рад“ одржава се у 

континуитету у Бору и свакако 

можемо рећи да има 

значајно место и вредност 

сходно броју аутора који 

учествују на изложби. 

У конкуренцији четири 

тематске целине: „Човек и 

рад“, „Журнализам“, „Црно 

бела“ и „Колор слободна“, 

Гранд При за најбољу фотографију 

салона добио је Хуи Линг 

Фан са Тајвана, док је за најбољег 

аутора проглашен Иштван Керекес 

из Мађарске. 

Златја Марковић 

Поводом градске славе у Музичкој школи у Бору 

гостовао „Мушки београдски хор” 

Концерт духовне музике 

- Реч је о професионалним 

певачима, који су иначе и 

дугогодишњи пријатељи, па су 

и наступи увек изузетно лепо 

БОР» Александар Гаталица, 

добитник Нинове награде 

за 2012, представио је 

синоћ у Народној библиотеци 

у Бору свој награђени роман 

„Велики рат“. Осим аутора, о 

најбољем роману у прошлој 

години говорио је и књижевни 

критичар Милета Аћимовић 

Ивков, који је био и члан 

жирија за доделу Нинове награде. 

Књига „Велики рат“ до 

сада је штампана је у скоро 30 

хиљада примерака и најпродаванија 

је књига у протеклих 

20 година у Србији. 

Овај роман, после вишедеценијске 

паузе, у српску књижевност 

вратио је тему првог светског 

рата, највећег зла с почетка 

20. века. Оно што га разликује 

од других са ратном темом јесте 

то што у „Великом рату“ нема 

детаљних описа битака и стања 

на фронтовима, овде су страхоте 

рата описане из перспективе 

малих, обичних људи. 

На представљању романа 

Александар Гаталица нагласио 

је да кроз роман пролази 78 јунака, 

који поручују да нада у 

боље сутра никад несме да се 

угаси, поред тешкоћа и суморне 

свакодневнице коју живимо. 

Своја уверења аутор је поделио 

и са борском публиком. 

- Ја верујем у оно у шта је 

веровала и генерација српских 

књижевника пре мене, а то је да 

књижевност и уметност могу да 

прихваћени јер се емоције осете. 

Тако смо имали невероватно 

успешан наступ на фестивалу у 

Загребу у мају, а затим у јуну у 

стр.9 

Александар Гаталица, добитник Нинове награде, у 

Народној библиотеци у Бору 

Представљен награђени 

роман „Велики рат“ 

вас одведу у један сасвим други 

свет, мада немају ту моћ да вас 

ту дуго задрже, с обзиром на 

то да живимо у суморном времену. 

Али могу од нас самих 

направити боље људе. Могу 

преобразити човека, оживети 

оне вредности које подстичу и 

етичку одговорност за другога, 

за суживот, саосећање. Сви јунаци 

мог романа су ту да би и 

мени и мојим читаоцима остала 

мрвица наде у људскост, писац 

заправо не сме да убија наду 

своје публике. Публика мора да 

размисли, да се промени.Стога 

верујем у књижевност - рекао је 

Александар Гаталица. 

За роман „Велики рат“ 

Александар Гаталица добио је 

и награду „Меша Селимовић“, а 

од 1993. године, када се као писац 

појавио у књижевном свету, 

однео је и друге значајне награде, 

попут „Андрићеве“. 

Елда Драгаш 

Русији. И публика и критичари 

одушевљено су нас испратили 

- истиче Срђан Пејић, члан 

„Мушког београдског хора“. 

Осим наступа на бројним 

фестивалима, „Мушки београдски 

хор“ протеклих година активније 

учествује у богослужбеном 

животу српске, грчке и румунске 

православне цркве. Тако је после 

концерта у Сали музичке школе, 

овај хор, поводом општинске 

славе, певао и у борској православној 

цркви, која Ђурђиц обележава 

као своју славу. 

Гостовање „Мушког београдског 

хора“ организовао је Центар 

за културу у Бору. 

Елда Драгаш 


facebook.com/rtvbor

стр.10 


МОЗАИК број 22 

Гастрономске чаролије 

Војвођанске славске 

посластице 

Сезона слава је у току! За нас Србе, то су најрадоснији дани 

и домаћице се труде да направе најлепша јела која ће задивити 

госте. Мало се враћам у прошлост и незаборавне тренутке 

детињства, када сам једва чекала славе у Банату да се наједем 

СИЛВЕСТЕРА. Та, ми из Војводине, млого волемо ситне колаче и 

штрудлу с маком! Ова посластица – колач је карактеристичан за 

војвођанску кухињу. Сећам се приче моје баке, да се, некада пре 

другог светског рата, у богатим кућама крсна слава славила само 

уз свећу, славски колач, вино и ситне колаче. Силвестер је био 

обавезан. Гости су долазили, послужили се и одлазили у друге 

куће које такође славе, да честитају. Диван, господски обичај! 

Но. да се вратим на поменути СИЛВЕСТЕР. Зато, драге моје 

домаћице, предлажем да у понуду гостима уврстите и овај предиван 

колач. 

За припрему потребно је: 5 беланца, 10 кашика шећера, 2 

кашике меда, 50 гр. сецканих ораха, 50 гр.сувог грожђа, 2 велика 

листа обланде. 

Припрема: Добро умутити беланце са шећером. У лонац са 

дном на пари ставити да се угреје мед, па додати умућена беланца 

и кувати их 20 мин. Листове обланде пресећи на два дела да 

добијете четири. На први лист нанети фил, посути са сецканим 

орасима и сувим грожђем, ставити други лист и све тако док не 

утрошите материјал. Обланду одгоре притиснете нечим тежим да 

се слепи, па кад се охлади исеците је на парчад. 

Потрудите се да на вашој славској трпези буде и нешто специфично, 

лепо, савршеног укуса, ваших руку дело, осим купљених 

ситних колача у оближњој посластичарници. 

• Тако треба, рече пензионер на 

клупи и настави да машта о топлој 

супи. 

• Од радника до човека на принудном 

одмору, стоји само вера на 

умору. 

Драгослав Јоцић 

• Не запињите из петних жила. 

Народу може да пукне. 

• Браћа су нам окренула леђа, али 

смо ми овога пута били на висини 

задатка. 

Љубиша Тодоровић 


Силвестер 

лоБОРизми 

Мирјана Васић 

• Кад боље размислим, боље да 

ја вама скинем капу него ви мени 

главу. 

• Кад помислим какав живот живим, 

реинкарнација ми не пада на 

памет! 

Венко Христов 

• Запослени морају бринути о незапосленима. 

О послу и даље нико 

неће водити рачуна. 

• Многи би се доказали радом да 

им није одузет доказни материјал. 

Градимир М. Гајић 

Таленат не познаје границе 

Сташи Србуловић из Злота тешко оштећење слуха 

не смета да се успешно бави тенисом и осваја многа 

признања на турнирима широм Србије 

БОР» Сташа Србуловић, 

десетогодишња мештанка села 

Злот успешна је млада тенисерка. 

Да ли тренира сама или 

са спаринг партнером није 

превише значајно. Овој десетогодишњакињи 

важно је да 

свакодневно тренира тенис и 

то успешно ради већ две године. 

Не смета јој ни то што има 

тешко оштећење слуха због 

чега отежано говори. Битно је 

да су родитељи и рођаци увек 

уз њу када игра меч. 

Њен таленат препознали су 

поједини заљубљеници у бели 

спорт из Београда који јој помажу 

кроз Вилсонов спортски 

програм. За Сташу тренери 

кажу да има лепу будућност у 

тенису. 

Поетски кутак 

Вратњанске капије 

- Претходних година на 

турнирима у Сокобањи, Нишу, 

Зајечару и Бору, на основу 

свог искуства, могу да кажем 

да Сташа има потенцијал који 

треба разрадити. Наравно да је 

рад неопходан, али као тренер 

могу да кажем да, уколико се 

створе сви услови, Сташа Србуловић 

може једнога дана да 

буде познато име и презиме у 

свету тениса - каже тениски 

тренер Душан Милутиновић. 

О таленту говори и чињеница 

да је Сташа освојила 

бројна признања на турнирима 

за свој узраст широм Србије, а 

оштећен слух јој је подстрек да 

сваким даном усавршава своје 

тениске вештине. 

Зоран Милић 

Пролази заковаше просторе 

окитише се светлошћу 

по којој се ветрови веју 

а магла успаванке крије 

за вилењаке уснуле 

Пролаз у просторе преточене 

у незрели узраст 

раног јутра 

буди осмехе 

уклесане у дах дужине 

проходаног дана 

Заковане капије 

забрањени су пролази вода 

за ивице завезаног слуха 

којима корачају погледи 

* * * Слободан Ж. Ракић 


МОЗАИК 

број 22 петак, 22. новембар 2013. 

стр.11 

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР 

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА 

7.00 Будилица 

9.00 ТВ Шоп 

9.15 Храна и вино 

10.00 Вести на знаковномјезику 

(р) 

10.15 Агро дан 

10.30 И дух и тело 

11.05 Кућица у цвећу 

11.25 Бели лук... 

12.00 Вести 

12.15 Серијски филм (р) 

13.00 Атлас/Гуливер 



14.25 Ауто спринт 

15.15 52 викенда 

16.00 Дневник 

16.30 Радим градим 

16.55 Свет на длану 

17.30 Вести на 

румунском 

17.40 Око истока 

18.30 ТВ Шоп, 


19.20 Вести на влашком 

језику 


20.00 Спортска 

хроника 

20.30 Нокаут 


21.25 Серијски филм 

22.00 Данас 

22.20Вести на 


22.35 Глас Америке 



00.10 Око истока (р) 

01.00 Ноћни програм 

Биоскоп „Звезда“ Бор 




9.45 Времеплов 

10.00 Палета (р) 


11.05 Лек из природе 

11.35 Бели лук... 



13.00 Улови трофеј 

13.40 ТВ Шоп 



14.25 Нокаут (р) 

14.55 На точковима 

15.20 Спортска 

хроника(р) 


16.30 Меридијанима 

17.00 На трагу природе 




18.30 ТВ Шоп 



језику 


20.00 На трагу природе 


21.00 Ауто флеш 














10.15 Атлас/Гуливер 

10.45 Више од спорта 

11.35 Бели лук и.... 



13.00 Свет на длану 




14.25 Вино и ... 

14.50 Ауто флеш 

15.20 Корак 



16.45 На трагу.... 




18.15 Улична патрола 



језику 


20.00 На трагу.... 


21.00 Филм на виде(л)о 










Биоскопски репертоар 

» Од 25.11 до 27.11. 2013.године - филм ,,Рeд 2“ у 21 сати 

» Од 28.11 до 01.12. 2013.године - филм ,, Рeд 2“ у 19 и 21 сати 

Цена улазнице филмских пројекција је 150,00 динара, а за организоване 

посете (минимум 15 гледаоца) улазница је 100,00 динара. 

За филм ,,Војна академија 2“ цена улазнице за термине 16:00 и 

18:15 је 250,00 динара , а за термин 20:30 цена је 300,00 динара. 

ДОБРОДОШЛИ У СВЕТ ФИЛМА! 

Остали програми 

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“ 

» 23. новембар 2013.године – 9. Фестивал влашке изворне песме 

- Музичкa школa у 19 сати - Цена улазнице 150,00 динара 

» 22. новембар 2013.године – Позоришна представа ,,Ревизор“ - Музичкa 

школa у 19 сати - Цена улазнице 800,00 динара – Атеље 212 

» 04. децембра 2013.године – Концерт Сергеја Трифуновића и бенда 

,,Ужичка република“ -Биоскоп ,,Звезда“ у 20 сати 

» 05.децембар 2013.године – Дечија представа ,,Чаролија на крају представе“ 

- Биоскоп ,,Звезда“ у 12 сати –Театар на Сави 

Информације на телефоне: Центар за културу 030-424-546 ( од 8 до 14 

сати) 





10.15 Вино и .... 

10.45 Лек из природе 


11.35 Бели лук... 



13.00 Корак 




14.25 ABS show 

14.55 Радим градим 

15.25 Филм на виде(л)о 






18.15 Енергија... 

18.45Времеплов 



језику 


20.00 На трагу.... 
















10.15 Енергија на.... 

10.30 Калеидоскоп 

11.30 Бели лук и.... 



13.00 Везе 

13.30Времеплов 

13.45 ТВ Шоп 



14.25 Улови трофеј 

14.55 Србија коју волим 



16.45 На трагу... 




18.15 Навигатор 




језику 


20.00 На трагу... 











ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ 

Позивни број 030 

Аутобуска станица 423-770 

Аутобуска станица 

„Бортравел“ 457-760 

Железничка станица 421-371 

Полицијска управа 192 

Ватросаци 193 

Хитна помоћ 194 

Електродистрибуција 422-888 

Топлификација 426-398 

Водовод 421-234 

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ 

Хотел „Језеро“ 482-940 

Хотел „Албо“ 249-69-62 

Хотел „Српска круна“ 477-077 

Клуб РТБ Бор 477-008 

АПОТЕКЕ 

Апотека у Дому здравља 

421-624 

Апотека „Стеван Јаковљевић“ 

424-167 

Апотека „Здравље“ 428-866 

Апотека у Злоту 2561-958 

ЕМИСИЈЕ НА 

7.00 У нашем атару 


10.00 ТВ Шоп 

10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Школирање 

11.30 Млади су закон 



12.15 Дечији филм 

14.00 Викенд на истоку 

14.40 Зелена патрола 

15.10 Кућица у цвећу 

15.40 ТВ Шоп 


16.20 За све Роме 

16.40 На трагу 

природе 

17.05 Серија „Риск“ 

17.35 ТВ Шоп 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 



19.25 Култ арт 


20.35 Калеидоскоп 


„Ирене Хус“ 

(22.00) Вести 

23.05 Више од спорта 



6.00 Фарма 



10.00 ТВ Шоп 

10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Заборављени 

народи 

11.30 Млади су закон 


12.15 Село моје 

1245 Зелени екран 

13.10 Здравље 

14.00 Вести на знаковном 

језику 

13.45 Палета, програм 

на румунском језику 

15.15 МиМ магазин 


16.20 Ретроспектива, 

програм на влашком 

језику 

16.40 На трагу 

природе 

17.10 Серија „Риск“ 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 


19.20 Инфо 7 


20.35 52 викенда 


„Ирене Хус“ 

(22.00 Вести) 

23.05 Под сјајем звезда 



*Програмска шема је подложна променама 

ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ 

Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 

Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово 

пристаниште) 05:16, 10:27 и 

18:22 

Бор - Пожаревац 00:04 

Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 

4:00, 9:15 и 17:05 

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 

14:30, 19:50 и 23:01 

АУТОБУСИ 

Поласци из Бора за 

Београд 04:00(радним даном), 

04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 

14:30, 15:30 

Лесковац и Врање 02:45 16:30 

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, 

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 08:40 

14:30 16:30 20:55 22:25 

Неготин и Кладово 07:30 

Д. Милановац 10:40 , 15:10 

Мајданпек 15:10, 17:30 

Параћин 05:00 05:16 15:30 

Јагодина 05:00 15:30 

Жагубица - Пожаревац 07:30 

ПРОГРАМУ ТВ БОР 


facebook.com/rtvbor

стр.12 


БОР» Кошаркашице Бора 

највероватније су освојиле титулу 

јесењег првака јужне групе 

Друге лиге јер су биле убедљиве 

и на гостовању трећепласираној 

Актавис Академији у Лесковцу, 

где су победиле 72:57. Боранке 

су уписале све четири победе. 

Борски кошаркаши савладали 

су врањански Југ 94:89 и остали 

на деоби од другог до четвртог 

места на табели источне 

групе Регионалне лиге, сада са 

пет победа и два пораза. 

Јесењу титулу у групи центар 

Прве лиге освојили су куглаши 

борског Бакра, који су, у 

Крагујевцу, савладали екипу 

костолачког Рудара 6:2 у поенима, 

односно 3226:3138 у обореним 

чуњевима. Бакар је у девет 

утакмица забележио осам победа 

и пораз, а прати га краљевачки 

Ибар, са поеном мање. 

Рукометаши Бора изгубили 

су, на гостујућем терену, од Јагодине 

33:28, у деветом колу источне 

групе Прве лиге. 

Одбојкашице Бора савладале 

су у гостима екипу Топличанина 

3:0 у сетовима, у петом 

колу источне групе Друге лиге. 

Борска екипа забележила је четири 

победе и пораз и на трећем 

је месту на табели. 

У 14. колу источне групе 

Српке лиге фудбалери Хајдук 

Вељка савладали су у Неготину 

лесковачку Дубочицу 4:1. Истим 

резултатом Ђердап је у Кладову 

победио Слогу, док је књажевачки 

Тимочанин поражен у 

гостима од Радничког 2:0. Хајдук 

Вељко је забележио седам 

победа, шест нерешених исхода 

и само један пораз и са 27 бодова 

на трећем је месту на табели. 

Ђердап је уписао шест победа, 

три нерешена исхода, пет пораза 

и са 21 бодом на седмом је месту 

на табели. Тимочанин је са пет 

победа, нерешеним исходом, 

осам пораза и 16 бодова на 12 

месту на табели. 

Фудбалери зајечарског Тимока 

поражени су у Петровцу 

на Млави од Слоге 2:0 у 14. колу 

Прве лиге Србије. Тимок је остварио 

пет победа, три нерешена 

исхода, шест пораза и са 18 

бодова на десетом је месту на 

табели. 

У 14. колу Окружне лиге 

Слатина је у гостима савладала 

Рудну Главу 2:0, Брестовац је 

био бољи од Слоге 4:3, Злот је 

победио Пореч 2:1, а Неметали 

су играли без голова 0:0 са Рајцем. 

На првом месту на табели 

је Брестовац са 34 бода, четири 

бода мање има другопласирани 

Бродоремонт, са 28 бодова Слатина 

је на трећем месту, док су 

22 бода уписали Рудна Глава, 

Кривељ и Пореч. Са 15 бодова 

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор 

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић 

Новинар-редактор Чедомир Васић 

Припрема за штампу Марко Стојчев 

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор 

СПОРТ 

Jесење титуле зa кошаркашице и куглаше 

Минулог викенда борски клубови били су делимично успешни. - Победе су забележили кошаркаши, кошаркашице, 

одбојкашице и куглаши, док су пораз претрпели рукометаши и Клуб малог фудбала 

На међународном турниру 

у Белом Манастиру у Хрватској 

члан клуба “Бор 030” Бобана Величковић 

освојила је друго место 

са 387 кругова, само кругом 

мање од првопласиране Зоране 

Аруновић из београдске “Црвене 

звезде”. 

БОР» Најбоља такмичарка 

Атлетског клуба „Бор“ Властимирка 

Пушкић освојила је друго 

место, у категорији старијих 

пионирки, на Првенству централне 

Србије у брзом ходању у 

Бору. На такмичењу је учествовало 

20 најбољих ходача из 

Пирота, Параћина, Алексинца, 

Ниша и домаћина Бора који су 

се такмичили у категоријама: 

млађи пионири и пионирке, 

старији пионири и пионирке, 

јуниорке и сениори. Атлетски 

клуб „Бор“ осим Властимирке 

Пушкић представљала су још 

два такмичара. 

- Изузетно сам задовољна 

другим местом, то је за мене 

велики успех. Такмичарка 

која је победила најбоља је на 

Балкану тако да бити иза ње 

велики је успех. Било је напорно 

припремати се за ово 

такмичење, имала сам много 

тренинга, али ипак ето, на 

крају се рад исплатио – рекла 

број 22 

Злот је на десетом месту, док су 

Радујевац и Близна у дну табеле. 

Клуб малог фудбала Бор изгубио 

је у гостима од бујановачког 

Аса 4:2, у другом колу Друге 

футсал лиге. 

Борски кикбоксер Синиша 

Владимировић победио је представника 

Босне и Херцеговине 

Марјана Марковића у професионалној 

борби у боксу на ревији у 

Чапљини. На ревији на којој су 

учествовали и такмичари из Хрватске, 

Владимировић је најпре 

требало да се бори у дисциплини 

К1, али је његов противник 

отказао борбу због повреде. 

Стрелац борског клуба “Металац” 

Марија Белчић освојила 

је прво место, док је Стефан 

Гађић заузео треће место на 

такмичењу петог кола лиге Ц 

за најмлађе категорије у Смедереву. 

У истом граду одржан је и 

Меморијал “Желе Младеновић” 

а члан борског металца Милица 

Игњатовић освојила је друго место 

у сениорској конкуренцији. 

Маријана Симић 

Одржано првенство Србије у брзом ходању 

Боранка међу најбољима 

је Властимирка Пушкић из 

Атлетског клуба Бор 

Ово је друга по реду манифестација 

коју је организовао 

борски Атлетски клуб уз 

подршку локалне 

самоуправе. 

- Задовољан 

сам целокупном 

манифестацијом 

из разлога што 

се у Бору поново 

одржава такмичење 

у ходању, 

сада централне 

Србије. Наравно 

увек може боље. 

Ова манифестација 

иде у прилог 

сертификату ове стазе која је 

изузетно добра јер је мало потребно 

за затварање улице и не 

постоји опасност за такмичаре. 

Свлачионице су на 100 метара 

што је реткост, ту је и паркинг 

који такмичари могу користити 

за загревање. Све у свему простор 

је одличан за организовање 

такмичења у ходању - изјавио је 

Станиша Аксић, председник 

Атлетског клуба Бор. 

У овој години борски Атлетски 

клуб организовао је многа 

такмичења, а након Првенства 

у брзом ходању на програму је 

још једно, 22. децембра, чиме 

ће се и заокружити сезона у 

2013. години. 

Маријана Симић 

www.rtvbor.rs

Срећна слава!

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?