o_19jk2u0oc7lm1ugaupbedi162u2d.pdf

More documents

Recommendations

Info

стр. 8 петак, 20. јун 2014. Усвојена Стратегија развоја културе Влаха БОР» Познати дечији писац Јасминка Петровић представила је у Народној библиотеци Бор нове књиге „Од читања се расте“ и „Да ли сте ви жаба?“, објављене у протеклих годину дана. Јасминка Петровић је до сада објавила више од десет дела и сва су по оцени критичара синоним за праву и добру дечију књигу. За стваралаштво јој, како је нагласила, помажу сусрети са децом , кроз то учи како да деца постану читаоци који ће сутра правити бољи свет. - Ако хоћемо да направимо свет бољим, треба да се бавимо децом. На њих можеш да утичеш, можеш да их научиш племенитости. Што више у себи Чланови националног савета Влаха, на седници одржаној у Кучеву, усвојили су стратегију развоја културе Влаха у Србији од 2014 до 2020. године. Реч је о документу чији је основни циљ да се културно наслеђе Влаха отргне од заборава, на плански начин бележи, негује и представи новим генерацијама. - Надам се да ћемо оправдати доношење овог документа и да ћемо као Национални савет мобилисати све делове влашке популације почев од КУД-ова, невладиних организација и да ћемо на крају имати нешто трајно у области културе- рекао је Тића Милетић Михајловић, потпредседник Националног савета Влаха. У циљу очувања културе Влаха у Источној Србији дефинисана су три сегмента која представљају значајан ослонац и основе даљих активности. То су мапа актуелних влашких културних манифестација, изложба „Материјална и духовна култура Влаха“ у борском Музеју рударства и металургије и трећи сегмент -документ „Стратегија развоја културе Влаха у Србији од 2014. до 2020. године“, који је усвојен на седници Националног савета Влаха. - Не може ово да спроводи Национални савет, већ центри за културу, галерије, етно куће, музеји који би систематски требало да прикупљају документа и грађу- рекла је Весна Станковић, председник Одбора за културу Влаха Документ Стратегија развоја културе Влаха од 2014 до 2020. године израђен је у сарадњи са Центром за развој цивилног друштва из Зрењанина у оквиру пројекта Мултикултурализам у Србији није мртав, а уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке. Љиљана Ђорђевић О деци, за децу имају племенитости, сутра ће бити сигурнији, срећнији, задовољнији. Некад напорно и неудобно путујеш до неког удаљеног места, али, у том сусрету с децом увек добијаш, баш зато што им дајеш. Тврдим, највише ћемо променити свет ако се бавимо децом - каже Јасминка Петровић. За омиљену књижевницу малишани из основне школе „Станоје Миљковић“ у Брестовца код Бора приредили су пригодан програм рађен по текстовима из њених књига.Гостовање Јасминке Петровић део је програма Дани књиге који органиује Народна библиотека Бор. Елда Драгаш СПЕКТАР број 35 ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ DZÎLJILJI *A TRJEKUT PROTJESTU A LUKRĂTORILUOR » Lukrători firmi „Eurofoil“ đin Bor šî Beograd a cînut protjestu la fabrika asta šî a +erut să lji să plăćaskă plăcîlji đin septembar anu trjekut šî să lji să đirjaskă statusu, pintru kă, kum spun, nu šćiu dakă firma asta măj lukră or nu, ama nji+i dakă i înkă lukră în firma asta. Kum spun, nu je lăsat slobod să să ba&e în firmă, doprinosurlji nu lji sa plăćit đi la în+eputu anuluj šî nu pot, dakă ar trăbuji, să mjargă la doktor. Pintru statusu, karje nu je đirjes, nu să pot nji+i prijivi în ividencîja Službi nacionalje đe găsît lukru. I a pornjit šî prijavuri đe vină kontra gazda firmi „Eurofoil“, ama otărîtu o săl đa sudu đe resor. PROJEKTU KU BUGARIJA » Ka šî parća projektuluj „Sačuvajte za nas“ alu Resurs centru Bor šî partneri „Evropski prosperitet“ šî „Feniks 21. vek“ đin Vidin în Bugarija, măjdo sa fîršît studija đe bogăcîjlji đe daćină šî aj măj marji panganjitorji în doj okruguri. În plan je să să fakă doj etno kluburi, trening đe 24 Традиционална манифестација „Сусрети села „ настављена је у Кривељу. У финалу су се такмичила Културно- уметничка друштва „Ђидо“ из Брестовца и „Бањица“ из Кривеља. Село домаћин је приредило веома лепу тематску изложбу под називом „Орнаментални мотиви на дрвеном покућству становништва околине Бора“ , док је тема обичаја овогодишњих „Сусрета села“ „Магијска пракса у животном циклусу становништва околине Бора“. У Кривељу је одржано последње такмичарско вече, а наредне недеље на централној манифестацији у Брестовцу биће проглашен победник овогодишњих „Сусрета села“. đe volonteri šî seminaru pintru sa fa+e kampanja šî materijalu đe promocije, sa spus la konferencije în Bor. Cilju projektuluj, đe karje banji sa dat đin IPA programu a sulukrărji întră Sîrbija šî Bugarija, je să să arjeće la uaminji în okrugurlji Boruluj šî Vidinuluj kît znăćuje apăratu a okoljišuluj đe trăjit. Projektu să fa+e đin decembar anu trjekut pînă pi svršîtu anuluj ăsta. VREMJA ŠÎ KĂLDURA » Kînd vremja jut să skimbă, asta nu je bun đe organizmu uomuluj. Pintru asta doktori spun kă uaminji kînd je kăldura marje trăbuje să skimbje ritmu đe vjacă. Temperatura marje la un fjal nu prinđe binje nji+i la aj ćinjeri nji+i la aj bătrînji, ama măj grjeu je la bolnavji hronji+i. Temperatura marje fa+e amjecală šî durut în kap. Asta tot pintru kă kađe pritisku, ama uomu ku jel trăbuje să dukă stîkla ku apă. Trăbuje šî kapu să să aperje đe suarje, ama nar trăbuji să să mjargă afară întră 10 điminjacă šî patru după prîndz. Prevodu: Aleksander Ilić Настављени „Сусрети села“ борске општине „ВЛАШКИ КУТАК“ У МУЗЕЈУ Поставка Влашки кутак, отворена у холу борског Музеја рударства и металургије део је будуће етнолошке изложбе, на којој ће бити представљена материјална и нематеријална влашка национална култура. Музеолошка поставка „Влашки кутак“ део је пројекта „Мултукултрализам у Србији није мртав“, који финансира влада Норвешке. На сталној изложбеној поставци биће представљен део културног блага и других народа, националних мањина и етничких група. Е.Д. „Сусрети села „ су једна од најстаријих културних манифестација на подручју борске општине и ове године се одржавају по 53 пут. На манифестацији је учествовало 9 од 12 села у борској општини. Организатор манифестације је Центар за културу, покровитељ је Општина Бор. З. Марковић twitter.com/@TelevizijaBor dailymotion.com/rtvbor
БОР» У оквиру манифестације „ Дани књиге“ промовисан је у Нродној библиотеци у Бору роман „Таи“ Горана Гоцића, добитника НИН-ове награде за роман године 2013. године О награђеном делу осим аутора , говорио је и књижевни критичар и члан жирија за доделу Нинове награде Милета Аћимовић Исаков. - Радња романа „Таи“ дешава се у далеком Тајланду, а главни ликови су двоје људи који долазе из два различита културолошка система и са два краја света. Књига је објединила неке од традиционалних жанрова књижевности, али донела и нешто ново - рекао је Милета Аћимовић Исаков књижевни критичар и члан жирија за доделу Нинове награде на промоцији награђеног романа. За Горана Гоцића, добитника Нинове награде за роман године, сусрети са читаоцима на промоцијама његовог иначе првог романа веома су интере- број 35 КУЛТУРА петак, 20. јун 2014. Добитник НИН-ове награде у Бору сантни и инспиративни, јер је, како је нагласио, с обзиром на то да се бавио аналитичким стваралаштвом дуго живео у једном реалативно затвореном кругу читалаца. Овај роман и њему је пружио различите могућности и он ће како је рекао остати на оба стваралачка пута . - Заљубљеницима у писану реч на промоцији романа , речено је да жири одабрао Таи уз образложење да је то спој егзотичне интимне љубавне приче и универзалног погледа на људске егзистенцију и њене изазове - рекао је Милета Аћимовић Исаков. Горан Гоцић је рођен у Ужицу 1962.године. Дипломирао је англистику на филолошком факултету у Београду, магистрирао медије и комуникације. Бави се новинарством и филмом, добитник је и више награда за есеје, а за роман Таи осим НИНове добио и награду Милош Црњански. Елда Драгаш Аутор изложбе „Ходати и осећати“, отворене у Ноће музеја у Бору, Петар Декић дошао је у Музеј рударства и металургије да подели лепе емоције.И како је рекао на отварању много више је добио претварајући једну уобичајену људску радњу као што је ходање у универзални феномен. - Мењајући свој свет човек је мењао не само услове за корачање већ и начин на који види,додирује свој свет и звукове који ходањем настају - каже Петар Декић аутор изложбе виши кустос. Стручњаци борског музеја потрудили су се да поставку ове несвакидашње изложбе,везане за Смедеревску Паланку допуне фотографијама старог Бора. стр. 9 „Ходати и осећати“ у Ноћи музеја Сузана Мијић, виши кустос борског Музеја истиче да је реч о фотографијама велике вредности из историјске збирке ове установе културе, које су покренуле лавину лепих емоција старијих Борана, како оних који су већ посетили изложбу тако и оних који су форографије видели на Фејсбук страници Музеја рударства и металургије. С обзиром на то да је централни догађај била мултимедијална изложба „Ходати и (о)сећати“ ,организатори су у друштву посетилаца у Ноћи музеја прошетали до биоскопа Звезда и железничке станице у Бору и присећали се некадашњих времена. За многе ,нарочито старије, много лепших. Елда Драгаш Црноречје у песми и игри Поред аматерских фолклорних група и такмичења фрулаша, одржан је и концерт КУД-а „Бранко Крсмановић” из Београда БОЉЕВАЦ» Под покровитељством општине Бољевац и Министарства културе и информисања Републике Србије у Бољевцу је по 44. пут одржан фестивал народног стваралаштва под називом „Црноречје у песми и игри“. Од 12. до 15. јуна је у Бољевцу приређен богат програм где су се представили трубачи и оркестри, фрулаши и фолклорне групе. - Као што Гуча има „Сабор трубача“, тако и ми у Бољевцу имамо „Црноречје у песми и игри“. И Бољевац, заиста, живи за ову манифестацију. Тада овај мали градић оживи, улице су препуне , а грађани и посетиоци заиста уживају у богатом програму. Тако да ја верујем да ће фестивал народног стваралаштва „Црноречје у песми и игри“ који се ове године одржао по 44 пут у Бољевцу још дуго живети и опстати - каже Емина Бранковић, директор Културно-образовног центра у Бољевцу. Манифестација у Бољевцу има и пратеће садржаје, приређене су изложбе, велику пажњу су привукла и такмичења у припремању традиционалних јела, представљени су производи старих заната и сувенири. Наступиле су изворне фолклорне групе из Црне Реке, Бора , Зајечара, Неготина, Новог Сада , док је у недељу 15. јуна, приређено такмичење фрулаша из Србије и концерт Ансамбла Културно-уметничког друштва „Бранко Крсмановић“ из Београда. Златја Марковић youtube.com/rtvbor facebook.com/rtvbor
Page 1 and 2: БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ Б
Page 3 and 4: број 35 АКТУЕЛНОСТИ
Page 5 and 6: МАЈДАНПЕК» Рударск
Page 7: БОР» Од фебруара 2013
Page 11 and 12: МОЗАИК број 35 петак

o_19jk2u0oc7lm1ugaupbedi162u2d.pdf

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?