TA-MON-02 FS 400 kV Dalekovod Lastva Grbaljska ... - CGES

Albania 

Bosnia & 

Herzegovina 

Croatia fMacedonia Kosovo Montenegro Serbia 

INFRASTRUKTURNI PROJEKAT ZAPADNOG BALKANA 

TA-MON-02 FS 

400 kV Dalekovod 

Lastva Grbaljska - Pljevlja 

Procjena uticaja na životnu sredinu i društvo 

- DRAFT (nacrt) - 

Studija izvodljivosti 

Nacrt završnog izvještaja 

TA-MON-02 October 2011 

400 kV DL Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd

ESIA Report – 400 kV DL Lastva Grbaljska – Pljevlja 2 

Izveštaj o projektu 

Naslov projekta: 

Broj projekta: 

Naslov izveštaja: 

Broj: 

400 kV Dalekovod LASTVA GRBALJSKA - PLJEVLJA 

TA-MON-02 

Procjena socijalnog uticaja i uticaja na životnu sredinu 

DRAFT-01 

Revizija 1 2 

Datum 31 Oktobar 2011 

Opis,primedba 

Pripremio 

Proverio 

ESIA projekni tim: 

• Konstantin Siderovski, MSc 

• Garth Enwistle, MSc 

• Vaso Buskovic, MSc 

• Georgi Mitevski, BSc 

Contributions by: 

• Ilija Nikolic, BSc 

• Petar Dokmanovic, BSc 

• Bozidar Radovic, BSc 

Bozidar Radovic / 

Martyn Osborn 

Odobrio 

TA-MON-02 October 2011 

400 kV DL Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd

Sadržaj: 

Skraćenice 

............................................................................ Error! Bookmark not defined. 

1 Radni okvir .......................................................................... Error! Bookmark not defined. 

1.1 Svrha procene uticaja na socijalnu i životnu sredinu .. Error! Bookmark not defined. 

1.2 Stepen detaljnosti .................................................. Error! Bookmark not defined. 

1.3 EBRD Kontekst ....................................................... Error! Bookmark not defined. 

1.4 Sadržaj crnogorske regulative o uticajima na životnu 

sredine……………………………..…Error! Bookmark not defined. 

1.5 Relevantno zakonodavstvo i regulatorni okvir ........... Error! Bookmark not defined. 

1.6 Objavljivanje podataka i učešće zainteresovanih strana ........... Error! Bookmark not 

defined. 

2 Opis projekta ....................................................................... Error! Bookmark not defined. 

2.1 Svrha projekta i vreme 

trajanja……………………………………………………….…………………Error! Bookmark not defined. 

2.2 Tehnički opis projekta ............................................. Error! Bookmark not defined. 

2.3 Konstrukcioni radovi na dalekovodu ......................... Error! Bookmark not defined. 

2.4 Pristup konstrukcionom mestu stubova dalekovoda ... Error! Bookmark not defined. 

2.5 Demontiranje postojećih 110 kV i 400 kV dalekovoda Error! Bookmark not defined. 

2.6 Započinjanje radova ............................................... Error! Bookmark not defined. 

2.7 Operativnost i održavanje ....................................... Error! Bookmark not defined. 

2.8 Demontiranje i zatvaranje 400 kV dalekovoda ........... Error! Bookmark not defined. 

2.9 Trafo stanice ......................................................... Error! Bookmark not defined. 

2.9.1 Nova trafostanica u Lastvi Grbaljskoj ....................... Error! Bookmark not defined. 

2.9.2 Proširenje postojeće trafo stanice u Pljevljima ........... Error! Bookmark not defined. 

3 Considered Alternatives ........................................................ Error! Bookmark not defined. 

3.1 “Ne činiti ništa” Opcija ............................................ Error! Bookmark not defined. 

3.2 Trafostanice .......................................................... Error! Bookmark not defined. 

3.3 Alternativni pravci trase 400 kV dalekovoda ............. Error! Bookmark not defined. 

3.4 Izabrani koridor predloženog dalekovoda ................. Error! Bookmark not defined. 

4 Opis postojećih ekoloških uslova ............................................ Error! Bookmark not defined. 

4.1 Geografski položaj .................................................. Error! Bookmark not defined. 

4.2 Biofizičke karakteristike zone projekta ...................... Error! Bookmark not defined. 

4.3 Klimatske karakteristike zone projekta ..................... Error! Bookmark not defined. 

4.4 Geološke karakteristike zone projekta ...................... Error! Bookmark not defined. 

4.5 Tektonske i seizmičke karakteristike zone projekta .... Error! Bookmark not defined. 

4.6 Karakteristike zemljišta u zoni projekta .................... Error! Bookmark not defined. 

TA-MON-02 Decembar 2011 

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd

4.7 Hidrologija u zoni projekta ......................................... Error! Bookmark not defined. 

4.8 Kvalitet vazduha u zoni projekta .............................. Error! Bookmark not defined. 

4.9 Korišćenje zemljišta i pejzaži u projektnoj oblasti ...... Error! Bookmark not defined. 

4.9.1 Obrasci korišćenja zemljišta .................................... Error! Bookmark not defined. 

4.9.2 Pejzažne karakteristike oblasti projekta .................... Error! Bookmark not defined. 

4.10 Biološki diverzitet i ekološki resursi u zoni projekta .... Error! Bookmark not defined. 

4.10.1 Vegetacija ............................................................. Error! Bookmark not defined. 

4.10.2 Biotopi .................................................................. Error! Bookmark not defined. 

4.10.3 Postojeća prirodna baština i osetljive oblasti u zoni projekta..... Error! Bookmark not 

defined. 

4.10.4 Biološko-ekološki resursi i šume ............................... Error! Bookmark not defined. 

4.10.4.1 Važna staništa i vrste ........................................ Error! Bookmark not defined. 

4.10.4.2 Procena osetljivosti staništa ............................... Error! Bookmark not defined. 

5 Opis socio-ekonomskih uslova u regionu projekta ................... Error! Bookmark not defined. 

5.1 Metodologija .......................................................... Error! Bookmark not defined. 

5.1.1 Direktno prikupljanje podataka ................................ Error! Bookmark not defined. 

5.1.1.1 Upitnik i posete lokalitetu .................................. Error! Bookmark not defined. 

5.1.2 Indirecktno prikupljanje podataka5 .......................... Error! Bookmark not defined. 

5.2 Obrasci naselja ...................................................... Error! Bookmark not defined. 

5.3 Socio - ekonomske osnove ...................................... Error! Bookmark not defined. 

5.3.1 Demografija i socijalni sastav .................................. Error! Bookmark not defined. 

5.3.2 Ekonomske aktivnosti ............................................. Error! Bookmark not defined. 

5.3.3 Obrazovanje .......................................................... Error! Bookmark not defined. 

5.3.4 Zdravstveni profil stanovništva ................................ Error! Bookmark not defined. 

5.4 Arheološka kulturna baština .................................... Error! Bookmark not defined. 

5.5 Glavna postojeća ili planirana infrastruktura u projektnom području. Error! Bookmark 

not defined. 

6 Uticaji na životnu sredinu ...................................................... Error! Bookmark not defined. 

6.1 Kvalitet vazduha....................................................................... Error! Bookmark not defined. 

6.1.1 Standardi kvaliteta vazduha .................................... Error! Bookmark not defined. 

6.1.2 Prašina i čestice tokom konstrukcije i radova demontaže ......... Error! Bookmark not 

defined. 

6.1.3 Zagađenje iz saobraćaja ......................................... Error! Bookmark not defined. 

6.2 Buka od konstrukcije i vibracije ............................... Error! Bookmark not defined. 

6.3 Radna buka ........................................................... Error! Bookmark not defined. 

6.3.1 Buka dalekovda ..................................................... Error! Bookmark not defined. 

6.3.1.1 Uvod ......................................................................................................... 104 

6.3.1.2 Potencijalni uticaji ............................................. Error! Bookmark not defined. 

6.3.2 Buka trafostanica ................................................... Error! Bookmark not defined. 

6.3.2.1 Uvod ............................................................... Error! Bookmark not defined. 


6.4 Hidrologija ............................................................. Error! Bookmark not defined. 

6.4.1 Osetljivost visinskih oblasti ...................................... Error! Bookmark not defined. 

6.4.2 Potencijalni uticaji na vode tokom konstrukcije i demontaže ..... Error! Bookmark not 

defined. 



6.4.3 Potencijalni uticaji na vode tokom operativnosti i održavanja .... Error! Bookmark not 

defined. 

-6.4.4 Rešenja potencijalnih uticaja na vode ...................... Error! Bookmark not defined. 

6.5 uticaji na zemljišta ................................................. Error! Bookmark not defined. 

6.5.1 Klasifikacija osetljivosti zemljišta .............................. Error! Bookmark not defined. 

6.5.2 Potencijalni uticaji na zemljišta ................................ Error! Bookmark not defined. 

6.5.3 Rešenja potencijalnih uticaja na zemljišta u osetljivim oblastima...... Error! Bookmark 

not defined. 

6.6 Uticaj na biodiverzitet ............................................. Error! Bookmark not defined. 

6.6.1 Potencijalni uticaj na biodiverzitet tokom konstrukcije i demontaže .. Error! Bookmark 

not defined. 

6.6.1.1 Potencijalni uticaj na staništa ............................. Error! Bookmark not defined. 

6.6.1.2 Potencijalni uticaj na vrste ................................. Error! Bookmark not defined. 

6.6.2 Potencijalni uticaj na biodiverziet tokom operativnosti i održavanja .. Error! Bookmark 

not defined. 

6.6.2.1 Potencijalni uticaj na staništa ............................. Error! Bookmark not defined. 

6.6.2.2 Potencijalni uticaj na vrste ................................. Error! Bookmark not defined. 

6.7 Vizualni i efekti na pejzaž ........................................ Error! Bookmark not defined. 

6.7.1 Vizualni efekti tokom konstrukcije ............................ Error! Bookmark not defined. 

6.7.2 Vizualni efekti tokom operativnosti ........................... Error! Bookmark not defined. 

6.7.2.1 Uvod ............................................................... Error! Bookmark not defined. 

6.7.2.2 Vidljivost predloženog dalekovoda u pejzažu ....... Error! Bookmark not defined. 

6.7.2.3 Tipična metodologija rešenja uticaja na pejzaž .... Error! Bookmark not defined. 

6.7.2.4 Vizualni efekti na osetljive pejzaže i oblasti pod uticajem .... Error! Bookmark not 

defined. 

6.7.2.5 Vizalni efekti trafo stanice Lastva Grbaljska ......... Error! Bookmark not defined. 

6.7.3 Vizalni efekti demontaže ......................................... Error! Bookmark not defined. 

6.7.4 Kumulativni vizalni efekti......................................... Error! Bookmark not defined. 

6.7.5 Ukupni vizalni efekti ............................................... Error! Bookmark not defined. 

6.8 Nakupljanje otpada ................................................ Error! Bookmark not defined. 

7 Socioekonomski uticaji i mogućnosti ...................................... Error! Bookmark not defined. 

7.1 Metodologija .......................................................... Error! Bookmark not defined. 

7.2 Lokalni stavovi ....................................................... Error! Bookmark not defined. 

7.3 Uslovi zaposlenja i rada .......................................... Error! Bookmark not defined. 

7.4 Zdravlje, bezbednost i sigurnost zajednice ................ Error! Bookmark not defined. 

7.5 Izloženost električnim i magnetnim poljima............... Error! Bookmark not defined. 

7.5.1 Uvod ..................................................................... Error! Bookmark not defined. 

7.5.2 Zakonodavstvo (kontekst)....................................... Error! Bookmark not defined. 

7.5.2.1 Internacionalno zakonodavstvo (kontekst) .......... Error! Bookmark not defined. 

7.5.2.2 Nacionalno zakonodavstvo (kontekst)................. Error! Bookmark not defined. 

7.5.2.3 Kalkulacije uticaja EMP ...................................... Error! Bookmark not defined. 


7.6 Pribavljanje zemljišta,pitanja imovine i raseljavanja ... Error! Bookmark not defined. 

7.7 Zagušenja saobraćaja pri konstrukciji i transportu ..... Error! Bookmark not defined. 


7.7.2 Oblici transporta .................................................... Error! Bookmark not defined. 

7.7.3 Ključne trase transporta tokom konstrukcija ............. Error! Bookmark not defined. 



7.7.4 Pretpostavljen transprot za potrebe konstrukcija ....... Error! Bookmark not defined. 

7.7.5 zagušenje saobraćaja pri konstrukciji ...................... Error! Bookmark not defined. 

7.7.6 Efekti zagušenja saobraćaja .................................... Error! Bookmark not defined. 

7.8 Prilike za zapošljavanje ........................................... Error! Bookmark not defined. 

7.9 Turizam i rekreacija ................................................ Error! Bookmark not defined. 

7.10 Kulturno nasleđe .................................................... Error! Bookmark not defined. 

7.11 Radio i TV smetnje ................................................. Error! Bookmark not defined. 


7.11.2 Potencijani uticaji ................................................... Error! Bookmark not defined. 

8 Karakterizacija uticaja ........................................................... Error! Bookmark not defined. 

9 Mere ublažavanja uticaja na životnu sredinu i socioekonomskih uticaja ... Error! Bookmark not 

defined. 

9.1 Električna i magnetna polja ..................................... Error! Bookmark not defined. 

9.2 Kvalitet vazduha ................................................... Error! Bookmark not defined. 

9.3 Buka ..................................................................... Error! Bookmark not defined. 

9.3.1 Konstrukciona i buka pri demontaži ......................... Error! Bookmark not defined. 

9.3.2 Radna buka ........................................................... Error! Bookmark not defined. 

9.3.2.1 Buka dalekovoda .............................................. Error! Bookmark not defined. 

9.3.2.2 Buka trafostanica .............................................. Error! Bookmark not defined. 

9.4 Hidrologija ............................................................. Error! Bookmark not defined. 

9.5 Geologija i zemljište ............................................... Error! Bookmark not defined. 

9.6 Biološtki diverzitet .................................................. Error! Bookmark not defined. 

9.6.1 Mere ublažavanja tokom konstrukcija ....................... Error! Bookmark not defined. 

9.6.1.1 Generalalne mere – Dobra praksa u radovima ..... Error! Bookmark not defined. 

9.6.1.2 Mere ublažavanja za zaštićene oblasti zaštita staništa ........ Error! Bookmark not 

defined. 

9.6.1.3 Mere ublažavanja uticaja na vrste ...................... Error! Bookmark not defined. 

9.6.2 Mere ublažavanja tokom rada i održavanja ............... Error! Bookmark not defined. 

9.6.2.1 Mere ublažavanja za vrste ................................. Error! Bookmark not defined. 

9.7 Vizualni i efekti na pejzaž ........................................ Error! Bookmark not defined. 

9.8 Turizam i rekreacija ................................................ Error! Bookmark not defined. 

9.9 Gužve na konstrukciji i transport .............................. Error! Bookmark not defined. 

9.10 Upravljanje otpadom .............................................. Error! Bookmark not defined. 

9.11 Radio i TV smetnje ................................................. Error! Bookmark not defined. 

9.12 Druge socijalne mere .............................................. Error! Bookmark not defined. 

9.12.1 Pribavljanje zemljišta,pitanja imovine i raseljavanja ... Error! Bookmark not defined. 

9.12.2 Uslovi zapošljavanja i radni uslovi ............................ Error! Bookmark not defined. 

9.12.3 Zdravlje, bezbednost i sigurnost zajednice ................ Error! Bookmark not defined. 

10 Ukupne mere ublažavanja ..................................................... Error! Bookmark not defined. 

11 Planiranje vandrednih situacija .............................................. Error! Bookmark not defined. 

11.1 Potencijalne opasnosti i rizici u vezi sa projektom ...... Error! Bookmark not defined. 

11.2 Menadžment vantrednih situacija ............................. Error! Bookmark not defined. 



12 zaključak ............................................................................ Error! Bookmark not defined. 

Refernce i korištena literatura ......................................................... Error! Bookmark not defined. 

Dodatak 1 – Tematski mape projekta (pod zasebnim pregledom) ...... Error! Bookmark not defined. 

Dotatak 1.1 – mapa zone projekta ............................................. Error! Bookmark not defined. 

Dodatak 1.1.1 – mapa zone projekta – sekcija: Lastva Grbaljska – Brezna Error! Bookmark not 

defined. 

Dodatak 1.1.2 – mapa zone projekta – sekcija: Brezna – Njegovudja ....... Error! Bookmark not 

defined. 

Dodatak 1.1.3 – mapa zone projekta – sekcija: Njegovudja - Pljevlja ....... Error! Bookmark not 

defined. 

Dodatak 1.2 – geološka mapa zone projekta ............................... Error! Bookmark not defined. 

Dodatak 1.3 – Mapa zemljišta projekte zone ............................... Error! Bookmark not defined. 

Dodatak 1.4 – Mapa vegetacije ................................................. Error! Bookmark not defined. 

Dodatak 1.5 – Mapa naselja i korištenog zemljišta ...................... Error! Bookmark not defined. 

Dodatak 1.6 – Mapa zaštićenih zona .......................................... Error! Bookmark not defined. 

Dodatak 1.7 – Mape zaštićenih biljnih vrsta ................................ Error! Bookmark not defined. 

Dodatak 2 – Pregled učešća zainteresovanih strana .......................... Error! Bookmark not defined. 

Dodatak 3 – Imena onih koji su učestvovali u pripremi rešenja za uticaje na socijalnu i životnu sredinu 

............................................................................ Error! Bookmark not defined. 



Skraćenice 

AC 

a.s.l. 

BiH 

BOD 

CC 

CGES 

DC 

EBRD 

EIA 

EMF 

EMP 

ESIA 

ESMS 

EU HD 

ha 

HPP 

HVDC 

IBA 

ICNIRP 

IFC 

IPA 

IPF 

IUCN 

CG 

M&C 

NP 

NGO 

DV 

OHS 

OPGW 

PA 

PM10 

PR 

Ref. 

SEE 

SEP 

SoER 

TS 

TPP 

T&R 

UNESCO 

USAID 

WHS 

Naizmenična struja 

Iznad nivoa mora 

Bosna i Hercegovina 

Biohemijska potrošnja kiseonika 

Razvodno postrojenje 

Crnogorski operator prenosnog sistema 

Jednosmerna struja 

Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj 

Procena uticaja na životnu sredinu 

Električno i magnetno polje 

Plan procene uticaja na životnu sredinu 

Procena uticaja na društvo i životnu sredinu 

Sistem odnosa prema društvenoj i životnoj sredini 

Direktive o staništima Evropske Unije 

hektar 

(HE) hidroelektrana 

visokovoltažni direktni kabel 

Važno stanište ptica 

Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizovanog zračenja 

Međunarodna finansijska korporacija 

Važan lokalitet biljnih vrsta 

Infrastrukturni projekat instalacija 

Međunarodno udruženje za zaštitu prirodne sredine 

Crna Gora 

Održavanje i kontrola (DV i trafo stanice(a)) 

Nacionalni park 

Nevladina organizacija 

Dalekovod(i) 

Zdravlje i bezbednost zaposlenih 

Optičke podzemne linije 

Zaštićeno područje(a) 

Čestice suspendovane u vazduhu 

(sa aerodinamičnim dijametrom do 10 µm) 

Zahtevi procene radova (od EBRD polise iz 2008 dokument) 

Reference 

Jugoistočna Evropa 

Plan učešća zainteresovanih strana 

Izveštaj o stanju životne sredine 

Trafo stanica 

(TE) Termoelektrana 

Turizam i rekreacija 

Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih Nacija 

Američka agencija za međunarodni razvoj 

(UNESCO) zaštita svetske baštine 



Netehnički pregled 



1 Radni okvir 

1.1 Svrha procene uticaja na socijalnu i životnu sredinu 

Ovaj izveštaj o uticajima na socijalnu i životnu sredinu (ESIA) je u svrhu dobijanja najvažnijih 

podataka radi procene koju će izvršiti evropska banka za razvoj i rekonskrukciju (EBRD) u svrhu 

dodeljivanja fondova. 

Pored toga, ovaj izveštaj definiše jasnije obaveze koje se tiču životne sredine, a koje su relevantne u 

izradi i nacrtu tendera i pripremanju dokumenata za konstrukciju 400kV dalekovoda od Lastve 

Grbaljske do Pljevalja i njima vezanim trafostanicama, kao i o dokumentima o radu i održavanju. Ovaj 

izveštaj će omogućiti nacrt, konstrukciju i operativnost projekta kao i njegovu realizaciju u skladu sa 

nacionalnim i međunarodnim standardima za zaštitu životne sredine. 

Detaljni plan prostornog razvoja (DSP) za jedan kilometar širokog koridora predloženih dalekovoda je 

pripremljen u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Crne Gore, uključujući i strateško planiranje 

razvoja životne sredine (SEA) . Proces usvajanja DSP predstavlja više oblika učešća zainteresovanih 

strana u aktivnosti. SEA je pripremljen u 2011 , u skladu sa crnogorskim Zakonom o strateškoj proceni 

životne sredine . Više informacija o DSP i njegovom usvajanju mogu se dobiti od crnogorskog 

Ministarstva za održivi razvoj i turizam , kao nadležnog organa za DSP . 

SEA (strateški razvoj životne sredine) i procena uticaja na životnu sredinu (EIA) su dva 

komplementarna instrumenta koji treba da omoguće razvojnom programu podršku u glavnom sektoru 

SEA (organizacija za uticaj ekonomskog i socijalnog života) od ključnog je značaja za ostvarenje 

razvojnih ciljeva koji se bave integrisanjem održivog razvoja u polise, planove i programe (PPP). Dok 

se SEA odnosi na PPP, EIA se odnosi na projekte, obično definisanim kao fizičkim investicijama kao što 

je ova predložena prenosna linija. Različiti alternativni koridori za predloženi DV procenjivani su tokom 

celog procesa planiranja sa odabirom zasnovanim na optimalnosti rešenja. Ovo rešenje je predmet 

konačnog DSP dokumenta i pridruženog SEA zasnovanom na saglasnosti sa postojećim planskim 

dokumentima i standardima za zaštitu životne sredine. 

1.2 Stepen detaljnosti 

Projekat je razvijen do nivoa izvodljivosti, odnosno da raspolaže sa dovoljno relevantnih detalja koji 

potvrđuju tehničku izvodljivost predložene linije, kao i da omogući procenu uticaja na životnu sredinu. 

Konačni nacrt, uključujući tačne lokacije stubova dalekovoda i pristupnih puteva, biće razmatran u 

potpunosti nakon dobijanja glavnog tehničkog nacrta i pre početka same izgradnje. 

Ovo preciziranje trenutnog dizajna biće u granicama odstupanja koje su definisane u detaljima 

prostornog planiranja [Ref. 1] za koridor dalekovoda. 

Učinjeno ublažavanje mera definisanih u ovom ESIA izveštaju, biće uključeni u procedurama izgradnje 

kojima će izvođač radova biti uslovljen pri samoj izgradnji linije. Neophodno će biti obuhvatiti obaveze 

za daljim konsultacijama sa nadležnim ustanovama. 

1.3 EBRD (Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj), kontekst 

Kroz svoju procenu uticaja na socijalnu i životnu sredinu kao i nadgledanje procesa EBRD nastoji da 

obezbedi finansiranje projekta koji je sledećeg karaktera: 

• Socijalno i u odnosu na životnu sredinu održiv 



• Obezbeđuje prava zaposlenih i društvene zajednice. 

• Dizajniran i vođen u skladu sa važećim regulativama i poznatom dobrom internacionalnom 

praksom. 

Da bi se ovaj cilj manifestovao u uspešnim praktičim rezultatima, EBRD je usvojio sveobuhvatan skup 

specifičnih zahteva procene radova (PR) za koje se očekuje od klijenata da ih ispune pokrivajući 

ključne oblasti uticaja na socijalnu i životnu sredinu kao i njihovih posledica. 

EBRD-ov dokument “Environment and Social Policy” (Polise) kao i zahtevi procene radova (PR) opisuju 

obavezu banke da promoviše, u punom opsegu svojih aktivnosti, ekološki i održivi razvoj. 

Ovaj predloženi projekat je klasifikovan kao projekat kategorije “A”. Naveden je u prilogu 1, EBRD-ove 

polise kao predmet 21 “Konstrukcija visokovoltažnih električnih dalekovoda”. Projekat kategorizovan 

od strane EBRD kao “A”, zahteva specijalno formulisan i participativan proces procene. 

Izgradnja predloženog 400 kV dalekovoda i pridruženih trafostanica mora ispuniti sledeće uslove 

EBRD-ovog PR-a: 

• PR 1: Upravljanje ekološkim i socijalnim procenama 

• PR 2: Rad i radni uslovi 

• PR 3:Sprečavanje i smanjenje zagađenja 

• PR 4: Javno zdravlje, bezbednost i obezbeđenje. 

• PR 5: Sticanje zemljišta, nevoljna fizička preseljenja i ekonomska premošćenja 

• PR 6: Očuvanje biodiverziteta i održivo upravljanje prirodnim resursima 

• PR 8: Kulturna baština 

• PR 10: Objavljivanje informacija i učešće zainteresovanih strana 

1.4 Sadržaj crnogorske regulative o uticajima na životnu sredinu 

EIA će biti pripremljen u skladu sa nacionalnim zakonom o uticajima na životnu sredinu (Službeni list 

Crne Gore br. 80/2005 i 40/2010). Ovaj zakon i podzakonski akti postavljaju zahteve za 

preduzimanjem procene o uticaju na životnu sredinu javnih i privatnih projekata ukoliko bi mogli da 

imaju značajan uticaj na životnu sredinu, dok je ispunjenje ovih uslova neophodno pre davanja 

saglasnosti/ građevinske dozvole, u vidu odobrenja za implementaciju projekta. 

Uticaj na životnu sredinu može da uključuje uticaj na život ljudi i biološkog diverziteta; zemljišta, vode, 

vazduha i drugih prirodnih resurasa kao i klimatskih uslova; istorijske i kulturne baštine kao i 

interakcija između navedenih elemenata. Dakle, potrebno je pre dobijanja dozvole za sadržaj 

razvojnog plana, ispuniti uslove koje daje EIA. Ovaj EIA proces traba da predvidi potencijalne ekološke 

štete kao i da izbegne ili umanji njihov uticaj, usklađujući socijalne, ekonomske i zahteve životne 

sredine. 

Celokupan EIA proces uključuje tri specifične procedure. One su sledeće: 

1. ‘pregled’ (odnosi se na fazu determinacije neophodnosti EIA) 

2. ‘određivanje okvira’ (odnosi se na fazu određivanja okvira uticaja na životnu sredinu i 

socijalno okruženje), i 

3. ‘revizija’ (odnosi se na fazu revizije EIA studije kako bi se utvrdilo da li je sve učinjeno u 

skladu sa standardima i zakonskim regulativama). 



Crnogorska agencija za zaštitu životne sredine je nadležni nacionalni organ za EIA procedure i 

zakonske regulative prema crnogorskoj EIA regulative, ali ne i za ovaj ESIA koji je vođen od strane 

EBRD. 

Vrste projekata koji zahtevaju EIA su utvrđene u uredbi za određivanje projekata za koje je 

procenjeno da će imati uticaja na životnu sredinu, a na koje se ova uredba odnosi (" Službeni list, 

Crne Gore br. 20/2007 . ) - EIA uredba. 

Pod EIA uredbom, projekti su klasifikovani u dve grupe (kategorizovani): projekat predstavljen na listi 

1, podleže obaveznom EIA dok za projekte na listi 2, Procena sadrži elemente diskrecije , uz 

napomenu da će sprovodjenje postupka EIA, u svakom slučaju, biti potrebno za projekte sa 

potencijalno značajnim uticajem na životnu sredinu . Javnost i druge stranke treba da budu 

konsultovani o EIA . 

Predlog projekta za izgradnju 400 kV dalekovoda Lastva - Pljevlja uključen je u EIA Uredbom na Listi 1 

- Projekti koji podležu obaveznom EIA, stavka 4.b - "Dalekovodi 220 kV napona ili više, i duži od 15 

kilometara". Kao takav, projekat zahteva punu procenu uticaja na životnu sredinu i usklađenost sa 

nacionalnim zakonodavstvom i EIA, kao i implementaciji EIA studije. 

Ovaj projekat takođe uključuje aktivnosti za izgradnju novog razvodnog postrojenja SS-Lastva 

Grbaljska i proširenje postojećeg razvodnog postrojenja (SS) Plevlja za jedan 400kV DV. U terminima 

EIA procesa, ove aktivnosti su uključene u EIA dekretom na Listi 2 - Projekti za koje će EIA biti 

potrebna, tačka 12 - "Infrastrukturni projekti", tačka "O" - " Razvodna postrojenja , 220 kV napona ili 

više" . 

U kontekstu zahteva iznetih u crnogorskom EIA legalnom okviru za dalje odgovornosti CGES, ovaj 

ESIA predstavlja preliminarni EIA dokument za dalje profinjenje do faze prikladne za CGES da pokrene 

i vodi nacionalne EIA administrativne procedure kao što je to gore navedeno. Takvo profinjenje 

projekta treba biti urađeno u toku razvoja projekta do naprednijeg stadijuma i tehnički razvijene 

dokumentacije. 

1.5 Relevantno Zakonodavstvo I Regulatorni Okvir 

Ključni Nacionalni Zakoni 

Ključni zakoni o zaštiti životne sredine koji će biti uključeni u predloženi projekat. 

• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.Glasnik Crne Gore br.48/2008) 

Ovaj zakon potpuno uključuje ključne EU zakone o životnoj sredini i reguliše: principe zaštite i 

održivi razvoj, planirane aspekte i dokumente o zaštiti životne sredine, subjekte i instrumente za 

zaštitu životne sredine, nadgledanje životne sredine putem informacionog sistema, uključivanje 

javnosti u pitanja o životnoj sredini, obeležavanje životne sredine, kao i finansijske i menadžerske 

poslove. Glavni instrumenti za zaštitu šivotne sredine identifikovani u zakonu su: (I) standardi o 

kvalitetu životne sredine, kao i tehnički standardi; (II) strateške procene (SEA); (III) procene o 

uticaju na okruženje (EIA); (IV) Integrisana zaštita i kontrola zagađenja (IPPC); (V) prostorno 

planiranje i (VI) menadžment sistema revizije (EMAS). 

• Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.Glasnik Crne Gore br.80/2005 i br.40/2010) i 

pripadajući podzakonski dokumenti. 

Ovaj zakon reguliše administrativnu proceduru u proceni uticaja za projekte koji će verovatno 

veoma uticati na životnu sredinu. Takođe definiše sadržaj EIA studije (EIA Izveštaj), angažman 

zainteresovanih strana i proces uključivanja javnosti. 

• Zakon o strateškim procenama (Sl.glasnik Crne Gore br.80/2005) 

Ovaj zakon utvrđuje uslove, metode i procedure za sprovođenje strateških procena (SEA), određene 

planove i programe za integraciju principa zaštite životne sredine kroz procedure pripremanja, 

adaptacije i implementacije planova i programa koji bi imali veliki uticaj na životnu sredinu. 

Kompetentan autoritet za pripremu planova ili programa ne može da preda plan ili program na dalju 



proceduru usvajanja, a da pre toga nije dobio dozvolu za SEA Izveštaj od autoriteta koji je 

odgovoran za zaštitu životne sredine. 

• Zakon o zaštiti prirode (Sl.Glasnik Crne Gore br.51/2008 i br.21/2009) i pripadajući 

podzakonski dokumenti 

Ovaj zakon reguliše zaštitu i promociju prirode. Definiše principe za zaštitu prirode, između ostalog, 

principe za održivost, principe predostrožnosti, principe preventive kao i principe za korisnike. Ovaj 

zakon takođe određuje tipove dokumenata za planiranje zaštite prirode, legalne temelje za zaštićene 

zone (pitanje utvrđivanja i kategorizacije) i reguliše aspekte EMERALD ekološke mreže. Ova mreža je 

razvijena u okviru Bern Konvencije 1) i formalno se koristi kao priprema za aplikaciju za EU direktivu o 

staništu. EMERALD mreža je bazirana na istim principima kao i mreža EU NATURA 2000 i predstavlja 

njenu ekstenziju za zemlje koje još uvek nisu u EU. Za sada, u Crnoj Gori ne postoji specifično 

zakonodavstvo vezano za EMERALD područja u Crnoj Gori. Međutim, obaveze koje proističu iz 

Konvencije u Bernu (Crna Gora je član od 1. Marta 2009) trebale bi biti zakonska osnova koja će 

omogućiti sledeće akcije na Nacionalnom nivou: 

1. Identifikovanje staništa i biljnih i životinjskih vrsta koje su spomenute u Rezoluciji 4 (staništa) i 

Rezoluciji 6 (vrste) ove Konvencije, i nakon toga, 

2. Definisanje reprezetativne Mreže EMERALD područja 2) . 

1) Konvencija o očuvanju divljine i prirodnih staništa Evropske Unije – Konvencija u Bernu 

2) EMERALD Mreža u Crnoj Gori sadrži 32 područja od specijalnog interesa za zaštitu (ASCI). Kreiranje 

EMERALD Mreže počelo je u 2005.godini projektom finansiranim od strane Evropskog Veća, te je 

implementirana od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Crne Gore u 

kooperaciji Evropskog Veća i crnogorsakih eksperata. Tokom 2008.godine projekat je završen i 

urađena je standardizacija za većinu područja u Crnoj Gori koja spadaju u EMERALD Mrežu 

(Centralna informaciona baza smeštena je u Institutu za zaštitu prirode). U međuvremenu, EMERLAD 

informaciona baza revidirana je (provera kvaliteta kontrole) od strane Evropskog Veća, te je bila 

unapređena i ažurirana. 

• Zakon o Nacionalnim Parkovima (Sl.Glasnik Crne Gore br.56/2009) 

Po ovom zakonu, 5 (pet) nacionalnih parkova na teritoriji Crne Gore identifikovani su kao zaštićena 

područja. Zakon uključuje geografske opise granica i prema tome definiše teritoriju svakog 

nacionalnog parka. Dodatno, zakon određuje mere za zaštitu, razvoj i promociju nacionalnih 

parkova, uključujući aktivnosti koje nisu dozvoljene, kao i pravila za korišćenje prirodnih resursa u 

okviru nacionalnih parkova. Lista isključenih aktivnosti, aktivnosti koje su zabranjene u nacionalnim 

parkovima, takođe su predstavljene u Zakonu. Ova lista ne uključuje konstrukciju DV i zbog toga ne 

postoje eksplicitna pravna ograničenja za razvoj i izradu dalekovoda na teritoriji nacionalnih parkova. 

Menadžment nacionalnih parkova kao i načini zaštite prirodnih resursa i vrednosti će biti uključeni u 

sledeće dokumente o planiranju: (I) Prostorni plan, (II) Menadžment plan. 

• Zakon o zaštiti vazduha (Sl.Glasnik Crne Gore br.25/2010) i pripadajući podzakonski akti 

Ovaj zakon reguliše praćenje kvaliteta vazduha, mere zaštite, procene kvaliteta, dokumente za 

planiranje i menadžment kvaliteta vazduha, inspekcije i nadgledanje. 

• Zakon o vodama (Sl.Glasnik Crne Gore br.27/2007, 32/2011, 47/2011) i pripadajući 

podzakonski akti 

Ovaj zakon reguliše zakonski status i način za integrisano upravljanje vodama, vodnom 

infrastrukturom, kao i uslove i načine vodo-privrede. 

• Zakon o upravljanju otpadom (SL.GLasnik Crne Gore br. 27/2007, 80/2005, 73/2008) i 

pripadajući podzakonski akti. 

Ovaj zakon reguliše klasifikaciju i tipove otpada, menadžment upravljanja otpadom, prava, obaveze i 

odgovornosti pravnih i fizičkih lica, uslove za sticanje licenci za odlaganje otpada, isnekciju i 

nadgledanje, itd. 

• Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini (Sl.Glasnik Crne Gore br. 28/2011) I pripadajući 

podzakonski akti. 



Ovaj zakon reguliše zaštitu od buke u životnoj sredini i određuje mere za umanjenje štetnih efekata 

buke na ljudsko zdravlje, uključujući normative, urbano planiranje i tehničke mere. Ovaj zakon ne 

uključuje buku u komercijalnom i stanišnom okruženju. 

• Zakon o šumama (Sl.Glasnik Crne Gore br.74/2010) 

Ovaj zakon reguliše zaštitu, očuvanje i promociju šuma, aspekte planiranja, načine i uslove 

korišćenja šuma, konstrukciju i održavanje šumskih puteva, šumske zemlje i pitanja šumarstva. 

Ključno zakonodavstvo u okviru socijalnih pitanja koja će biti uključena u predloženi projekat: 

• Zakon o radu (Sl.Glasnik Crne Gore br.49/2008 i 26/2009) 

• Zakon o zaštiti na radu (Sl.Glasnik Crne Gore br.79/2004) 

• Zakon o eksproprijaciji (Sl.Glasnik Crne Gore br.55/2000, 28/2006, 21/2008) 

Ostalo ključno zakonodavstvo: 

• Zakon o energiji (Sl.Glasnik Crne Gore br.28/2010) 

• Zakon o prostornom planiranju i izradi strukturnih objekata (Sl.Glasnik Crne Gore br.51/2008, 

34/2011, 47/2011) 

• Zakon o kulturi (Sl.Glasnik Crne Gore br.49/2008) 

• Zakon o kulturnom nasleđu (Sl.Glasnik Crne Gore br.49/2010) 

Ostali relevantni dokumenti: 

• Relevantni dokumenti UNESCO 

Dezignacija NP Durmitor kao lokacija svetskog nasleđa UNESCO. 

Sa odlukom UNESCO-vog komiteta za svetsko nasleđe iz 1980.godine, NP Durmitor sa 

kanjonom reke Tare je proglašen kao lokacija svetskog nasleđa pod zaštitom UNESCO-a, pod 

Pariskom Konvencijom za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa. Kao takav, NP 

Durmitor je uključen u listu svetskog nasleđa UNESCO. Da bi bili uključeni u istu, područja 

moraju imati veliku univerzalnu vrednost i da uključuju barem jednu od 10 UNESCO-vih 

kriterijuma selekcije. Kriterijumi selekcije koji se odnose na NP Durmitor kao prirodno svetsko 

nasleđe UNESCO-a su: 

(VII) Da sadrže najviši stepen prirodnih fenomena ili područja sa izuzetnim prirodnim 

lepotama i estetske važnosti. 

(IX) Da budu izvanredni primeri koji predstavljaju glavne stadijume istorije planete, uključujući 

evidenciju o živim bićima, značajne geološke promene koje su u toku, ili značajne 

geomorfološke ili fiziografske karakteristike. 

(X) Da sadrže najvažnija i najznačajnija prirodna staništa za IN-SITU konzervaciju bioloških 

različitosti, uključujući i staništa ugroženih vrsta koje imaju izvanredan značaj. 

Dezignacija sliva reke Tare kao UNESCO-v rezervat Čoveka i Biosfere (MAB). 

Po odluci UNESCO-a iz 1977. godine, sliv reke Tare je proglašen kao rezervat MAB. MAB rezervat se 

nalazi na veoma širokom području (oko 183,000 ha) – donji sliv Tare ide od istočne državne granice 

(MN-Alb) do zapadne državne granice (MN-BiH). Centralne zone se nalaze u postojećim NP (NP 

Durmitor i NP Biogradska Gora). Samom rezervatu nije dodeljena zaštitna kategorija. Ne postoje 

zakonski uslovi vis-à-vis ovog rezervata u crnogorskom zakonodavstvu. 

Crna Gora je članica UNOSCO-ve konvencije od 1. Marta 2007. godine. Crnogorska UNESCO komisija 

u okviru ministarstva kulture je nacionalno telo odgovorno za zvanične odnose sa UNESCO-m. 

Komisija je sastavljena od odbornika iz različitih ministarstava kao i od predstavnika civilnog društva. 

Kao član UNESCO-ve konvencije, Crna Gora je obavezna da pripremi i preda standardne izveštaje 

komitetu za svetsko nasleđe UNESCO-a I da preda informacije o zakonodavstvenim i administrativnim 

dozvolama koje su prihvaćene. Takođe, treba predati I izveštaj o akcijama koje su preduzete u 

sprovođenju konvencije. Crnogorska komisija UNESCO-a trenutno razmatra predloženi projekat I 

predaće preporuku odgovornim telima u UNESCO-u vezano za projektne aktivnosti na teritoriji NP 

Durmitor, po planu koji je zakazao UNESCO za februar 2012. 

• Deklaracija o zaštiti reke Tare (Sl.Glasnik Crne Gore br.78/2004, 22.12.2004) 



Ova deklaracija zaključuje da izrada hidroelektrane/hirdorelektrana ili bilo koja druga akivnost na toku 

reke Tare moeže predstavljati uznemiravajući faktor u celoj regiji gde razvoj zavisi od samog kanjona. 

U smislu budućih energetskih projekata, navodi se da je “solucija za budućnost u izvorima energije 

koji neće narušiti prirodnu ravnotežu, a koji će istovremeno smanjiti privredne gubitke”. Pod ovim se 

podrazumeva dokument koji isključuje (infrastrukturni) razvoj koji bi promenio okruženje uz reku 

Taru. 

• Strategija za razvoj prozvodnje energije u CRnoj Gori do 2025; 2007 

Ovaj strateški dokument identifikuje konkretne ciljeve u energetskom sektoru i definiše mehanizme i 

akcije kako bi se postiga sigurna i pouzdana proizvodnja energije. On određuje pravce za prosečan 

razvoj energetske proizvodnje u Crnoj Gori koji je baziran na setu pravnih, ekonomskih, 

institucionalnih i promotivnih mera za njihovu implementaciju. Strategija uključuje ciljeve i akciju 

razvoja mreže za prenos energije, a koja je bazirana na setu kriterijuma: pouzdana konekcija ka 

novim energetskim postrojenjima, pouzdan i siguran prenos energije ka glavnim gradovima I 

regionima u Crnoj Gori, redukcija gubitaka kao i regionalna konekcija sa komšijskim državama. 

. 

Relevantni međunarodni multilateralni sporazumi: 

• Načelna konferncija UN o promeni klime - UNFCCC-а (Njujork, 1992) 

• Kjoto protocol načelne konvencije UN o klimatskim promenama 

• Konvencije UN o biološkom diverzitetu - CBD (Rio de Žaneiro, 1992)UN 

• Konvencija o močvarama od međunarodnog značaja - Ramsarska konvencija (Ramsar, 

Iran, 1971 

• Konvencija UN o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja - CMS (Bon, 1979) 

• Sporazumu o očuvanju populacije evropskih slepih miševa - EUROBATS (London, 1991) 

• Sporazum o afroazijskim vodenim pticama - AEVA (Hag, 1995) 

• Konvencija o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine - UNESCO-ve Svetske baštine 

konvencija (Pariz, 1972) 

• Konvencija o zaštiti evropskih divljih životinja i prirodnih staništa - Bernska konvencija 

(Bern, 

• 1982) 

• UNECE Konvencije o pristupu informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i 

pristupu pravosuđu u pitanjima životne sredine - Arhuska konvencija (Arhus, Danska, 

1998) 

• UNECE Konvencije o proceni uticaja u prekograničnom kontekstu - Espo konvencija 

(Espoo, Finska, 1991) 

• Evropska konvencija o prirodnom okruženju (Firenca, 2000) 

Relevantna dokumenta Saveta Evrope: 

• EIA direktiva (Direktiva 85/337/EEC, sa izmenama i dopunama; Direktivama 97/11/EC i 

2003/35/EC), o proceni uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu 

• Direktiva o proceni uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu (2001/42/EC) 

• Direktiva o očuvanju divljih ptica (79/409/EEC izmenjena i dopunjena 2009/147/EC) 

• Direktiva o staništima (92/43/EEC) 

• Direktiva o minimalnim zdravstvenim i bezbednosnim zahtevima u vezi izloženosti radnika rizicima od 

fizičkih agenasa (elektromagnetna polja) (2004/40/EC) 

• Preporuka Saveta EU 1999/519/EC od 12. jula 1999, Ograničenja u izlaganju populacije 

elektromagnetnim poljima (0 Hz do 300 GHz) 

1.6 Objavljivanje podataka i učešće zainteresovanih strana 

CGES je preduzela inicijativu vezanu za učešće zainteresovanih strana tokom ESIA procesa, 

uključujući mnoge konsultativne sastanke sa različitim institucijama i javnošću. Pregled učesnika 



procesa konsultacija tokom ESIA procesa dat je u Prilogu 2. CGES će aktivno angažovati 

zainteresovane strane u narednim fazama projekta. Buduće učešće aktera biće vodjeno planom o 

učešću zainteresovanih strana koji je spreman da ispuni zahteve EBRD i IFC. Ovaj plan daje pregled 

učešća do sada i poziva na redovnu komunikaciju sa ključnim akterima tokom planiranja, izgradnje i 

funkcionalne faze projekta. 

CGES namerava da sprovede projekat kao primer dobre prakse u razvoju infrastrukture 

dalekovoda i trafostanica sa ciljem da se uključe zainteresovane strane i održava dobra praksa 

komunikacije tokom trajanja projekta. Prema ovom pristupu, svrha otkrivanja informacija / 

komunikacije će biti: 

• Da obezbedi zainteresovanim stranama, (onima koje su direktno ili indirektno uključene) raspored i 

informacije o aktivnostima koje će se organizovati u odnosu na projekat. 

• Pružanje mogućnosti zainteresovanim stranama da izraze svoje mišljenje vezano za projekat ili 

njegove aktivnosti. 

• Da se javno prihvati obaveza o obezbeđivanju najbolje prakse u pogledu zaštite životne 

sredine kao i zdravlja i bezbednosti radnika i izvođača radova. 

• Da žalbeni postupak učine dostupnim javnosti, u cilju prikupljanja povratnih informacija kao i 

da deluju u ispravljanju uzroka koji mogu dovesti do negativnog mišljenja o projektu. 

Opšte informacije obuhvataju najvažnije informacije u vezi sa različitim fazama razvoja projekta 

(planiranje, izgradnja, opertivnost) i biće na na raspolaganju: 

• na oglasnoj table mesnih kancelarija obuhvaćenih opština 

• u dnevnim novinama 

Elektronska verzija na crnogorskom jeziku ovog izveštaja procene ekološkog i socijalnog uticaja 

(ESIA), kao i u vezi ne-tehnički Pregled ( NTS ), angažovanja plana o zainteresovanim stranama (SEP) 

akcioni plan zaštite socijalne i životne sredine (ESAP ) će biti dostupan javnosti na veb stranici CGES – 

a 

( www.cges.me).Overene kopije ovih dokumenata biće dostupne u centralnim prostorijama CGES u 

Podgorici. 

Rezime projektnih informacija ( NTS , SEP i ESAP) takođe će biti dostupan u prostorijama obuhvaćenih 

opština i upravama pogođenih nacionalnih parkova - NP Lovćen i NP Durmitor . 

Potpun ESIA paket će takođe biti dostupan od strane EBRD na crnogorskom i engleskom jeziku u 

njihovim predstavništvima u Podgorici i u Londonu za odnose sa javnošćua,takođe i obaveštenje će 

biti postavljeno na sajtu EBRD-a (vvv.ebrd.com) u skladu sa javnim EBRD informacionom politikom. 

Za ovaj projekat je potrebno objavljivanje od 120 dana tokom kog perioda će komentari svih 

zainteresovanih strana biti prihvaćeni i razmatrani pre nego projekat odobri EBRD odbor direktora. 



Opis projekta 

2.1 Svrha projekta i vreme trajanja 

Namera projekta je konstruisanje i puštanje u rad 400 kV dalekovoda Lastva Grbaljska do Pljevlja via 

Cevo, konstrukcije i puštanja u rad 400/110 kV trafostanice Lastva kao i unapređenje postojećeg 

razvodnog postrojenja Plevlja da bi se prilagodila 400 kV prenosnoj liniji. 

Projekat uključuje sledeće elemente: 

• Konstrukciju nove 400/110 kV trafo stanice Lastva (2x300 MVA) i proširenje postojeće 

trafostanice Pljevlja. 

• Skretanje 400 kV dalekovoda Trebinje - Podgorica u trafostanicu Lastva (dalekovod će biti 

prekinut i preusmeren blizu Cevo lokaliteta) 

• Konstrukcija 188.6km duge(152.5 km + 36.1 km), nove 400 kV dalekovoda od Lastve do 

Pljevalja via Cevo 

Završena konstrukcija 400 kV DV Podgorica – Tirana - Elbasan kao i planovi za novi dalekovod od 

Pljevalja do Višegrada(BiH) ili od Brezne do Buk Bijele(BiH) i od Pljevalja do Bajine Bašte(Srbija) 

determinisaće buduće strategije razvoja 400kV mreže u Crnoj Gori i u skladu sa tim identifikovati 

potrebu u oblasti Jadranskog mora za unapređenjem postojećeg 110kV nivoa na 400kV nivo. 

Postojeća 100 kV mreža će teško zadovoljiti takve potrebe i ne može ni približno zadovoljiti planove 

razvoja primorske zone. Kao rezultat, nova trafostanica u primorskoj zoni i 400 kV DV od te zone do 

Pljevalja kao 400 kV DV kontinentalnog dela zemlje koji je planiran. Ova veza bi takođe podržala 

uslove za kapacitete nove generacije u zapadnoj Crnoj Gori. 

Konstrukcija 400 kV DV Lastva-Pljevlja zatvoriće 400 kV prsten u okviru elektromreže Crne Gore 

(Lastva – Pljevlja – Ribarevine - Podgorica), što će učiniti celu mrežu mnogo stabilnijom, pouzdanijom 

i snažnijom. U isto vreme, novi 400 kV DV smanjiće uticaj susednih mreža u slučajevima velikih 

poremećaja. Zajedno sa 400 kV DV, novo razvodno postrojenje Lastva trebalo bi da reši najkritičnije 

situacije koje su pogađale prenosnu mrežu Crne Gore, naročito na zapadnom delu primorja koji 

očigledno ima problema sa prekidima isporuke energije što utiče na turizam i ekonomski razvoj. 

Dobrobiti od predloženog razvoja 400 kV DV sumirane su ovde: 

(i) 

(ii) 

Značajno poboljšana, snažnija crnogorska prenosna mreža. 

Pouzdanija isporuka električne energije naročito u primorskim oblastima i smanjenje teškoća 

u isporuci energije, što će uticati na ekonomski razvoj primorskih oblasti, NP Durmitora i 

Žabljaka. 

(iii) Olakšavanje programa industrijskog razvoja i investiranja u Crnoj Gori 

(iv) Ojačanje interne i regionalne mreže dalekovoda kao preduslova za učešće na regionalnom 

tržištu energijom. 

(v) Ohrabrujući signal za nove – obnovljive izvore energije: 

a. Hidroelektrane: reka Morača, Komarnica i Berane 

b. Male hidroelektrane 

c. Turbine na vetar – razne lokacije 

(vi) Osnažena crnogorska prenosna mreža. 



Predloženi dalekovod će biti od suštinskog značaja jačanju crnogorske prenosne mreže, neophodne za 

maksimalnu iskorišćenost planiranog podmorskog HVDC voda između Italije i Crne Gore, što će takođe 

doprineti još intenzivnijoj trgovini električnom energijom u regionu jugoistočne Evrope. Pregled 

planiranog razvoja crnogorske proizvodnje električne energije i prenosa do 2020, predstavljeni su na 

slici ispod. 

Prikaz 2.1 – Planirana crnogorska prenosna mreža do 2020 uključujući nove elektrane. 



Ukupan period trajanja projekta uključuje sledeće faze: 

o 

o 

o 

o 

o 

o 

Izbor adekvatnog koridora za trasu dalekovoda. Ova faza je realizovana kroz (i) identifikovanje 

potencijalnih alternativnih pravaca, (ii) procenjivanja date izvodljivosti i (iii) izbora najpovoljnije 

izvodljive alternative. 

Faza nacrta i planiranja. Ova faza dolazi u pripremi relevantne planske dokumentacije 

uključujući tehničku i nacrtnu dokumentaciju kao i analizu aspekata životne sredine. 

Faza konstrukcije.Aktivnosti unutar ove faze će podrazumevati izvođenje radova kao i instalaciju 

neophodne infrastrukture i opreme. 

Demontažni radovi na izabranim postojećim 110 kV i 400 kV dalekovodima . Ove aktivnosti će 

uključivati demontažu postojećih stubova, temelja, faznih provodnika i izolatora kao i njihov 

transport izvan zone projekta. 

Operativna faza. Ova projektna faza će obuhvatiti operativne aktivnosti trafostanica i 

dalekovoda, uključujući održavanje i kontrolu. 

Dekomisija i zatvaranje instalacije. Ova faza će obuhvatiti mere za sanaciju i buduće korišćenje 

prostora, kao i mere upravljanja uticajima na životnu sredinu tokom post-projeknog perioda. 

Sve komponente od planiranih dalekovoda (stubovi, fondacije, provodnici, zaštitna užad i izolatori) kao 

i trafostanice i svi njihovi elementi biće projektovani, proizvedeni, testirani i instalirani u skladu sa 

uslovima 400 kV mreže u Crnoj Gori. Kompletna oprema mora biti projektovana i izgrađena na način 

koji će obezbediti siguran rad u geografskim uslovima koji dominiraju u oblasti u kojoj će dalekovodi 

biti izgrađeni, i pod različitim energetskim opterećenjima i naponima do kojih može doći tokom rada 

prenosne mreže. 

2.2 Tehnički opis projekta 

Tehničke karakteristike dalekovoda 

Predloženi dalekovod će se projektovati i graditi u skladu sa važećim nacionalnim propisima o 

tehničkim pravilima za izgradnju dalekovoda sa nominalnom voltažom od 1 kV do 400 kV. 

Polazna tačka predloženog dalekovoda je nova 400/110 kV trafostanica na lokalitetu Blato i Gorovići, 

izgrađena na desnoj strani auto puta Budva – Tivat, u naselju Lastva Grbaljska. Odavde, predloženi 

dalekovod nastavlja prema Cetinju i Čevu, prolazeći kroz deo istočnog ugla NP Lovćen. Ova sekcija 

predloženog projekta, od Lastve do Čeva, uključuje dva paralelna dalekovoda. Jedan je dvostruki 400 

kV DV koji će olakšati skretanje postojećeg 400 kV DV Trebinje (BiH) – Podgorica (MN) u novu 

400/110/35kV trafostanicu u Lastvi Grbaljskoj. Drugi je 400 kV DV do Pljevalja. Od Čeva predloženi 

dalekovod ide do Šavnika, prolazeći zapadno od Nikšića, blizu jezera Slano i Krupac (rezervoar HE 

Peručića) i prolazi kanjon na reci Komarnici. Sekcija dalekovoda od Šavnika do Pljevalja prolazi istočno 

od Žabljaka, kroz NP Durmitor, prelazeći preko kanjona reke Tare i nastavlja prema Pljevljima. 

Završna tačka predloženog dalekovoda je postojeća trafostanica u Pljevljima. 

Totalna dužina predloženog jednostrukog 400 kV dalekovoda od Lastve via Čevo do Plevalja biće 

152.5 km, dok će dvostruki 400 kV DV od Lastve do Čeva biti 36.1 km. Totalna dužina novih 

dalekovoda predloženih projektom biće 188.6 km. 

Pregled osnovnih parametara predloženog DV predstavljen je u sledećoj tabeli. 

Tabela 2.1 – Osnovni tehnički parametri predviđenog dalekovoda sa komponentama 



Parameter 

Nominalna voltaža 

Karakteristike 

400 kV 

Tip stuba 

čelik-okovan, pocinkovan, jednostruki i dvostruki samonoseći stubovi sa 

provodnicima i to dva po fazi sa dvostrukom zaštitnom užadi. 

Temelj • Tipičan, poseban, ojačan armirani oslonac, u zavisnosti od projekta i 

geomehaničkih parametara zemljišta 

• Ojačan beton: vrsta betona u skladu sa vežećim opisima. 

• Zaštita od korozije i drugih elemenata. 

Provodnik • Broj po fazi: 2 

• Materijal: ACSR tip sa tipičnim x-presekom od 490/65 mm 2 

• 

• Maksimalno radno opterećenje:u skladu sa važećim regulativama i 

uputstvu proizvođača 

Dvostruka zaštitna užad u horizontalnoj konfiguraciji: 

• Prva: Alumoweld užad dijametra od 126.1 mm 2 , oznake AWG 19 N O 9 

Druga: užad sa optičkim kablovima, OPGW sa 48+48 kablova 

Izolatori • Dva tipa izolatora kapni i iglasti: 

- Na liniji: Ojačana staklena izolaciona jedinica U 160 BS 

- Na prijemniku: Ojačana staklena izolaciona jedinica U 160 BS 

Uzemljenje stubova 

• Tip izolatora: prema propisima i regulativama 

• Specifični otpor zemljišta : Prema terenskim merenjima određenih lokacija i 

korišćenju tipičnom za uzemljenje 

• Materijal: Okrugli pocinkovani čelični kabel. 

∅ 10 mm • Dimenzije: Minimalni prečnik ∅ 10 mm 

Komplet armature • Materijal: toplo pocinkovani čelik 

izolatora 

Klimatski parametri • Pritisak vetra: 75/90 daN/m 2 

Stubovi 

• Dodatna težina zbog leda i snega: 1,6/2.5/4.0 x 0,18√d daN/m 

• Spoljna temperatura: Maksimum: + 40 °С / Minimum: - 20 °С 

Izgradnja stubova mora podržati bezbedan rad u svim radnim klimatskim uslovima, u odnosu na 

korištene fazne provodnike, zaštitnu užad i komplete izolatora kao i planiranog vetra i dužine raspona. 

Od zavisnosti od njihove pozicije u sistemu prenosa, tipovi stubova mogu biti: 

- Zatezni stubovi, koriste se za prave DV sekcije 

- Ugaoni( noseći) stubovi, koriste se kada DV menja pravac, i 

U smislu njihove izgradnje, postojaće dve glavne vrste stubova koje se koriste u konstrukciji 

predviđenog dalekovoda: 

(i) Stubovi jednostruki 400 kV DV (“Y” – tip stuba). Ovaj tip će biti instaliran u DV sekciji od 

Lastve do Brezne i iz Kosanice do Plevalja. Oni će se razlikovati po veličini u zavisnosti od 

realnih uslova zemljišta i trase predela. Visina stubova biće u opsegu od 20 do 50 metara. 

(ii) Stubovi dvostruki 400 kV DV i za kombinovane 110 kV i 400 kV DV (“barrel” tip ili semivertikalni 

tip stuba).Tip stuba dvostrukog 400 kV biće upotrebljen za DV od Lastve do Čeva, 

dok će kombinovani 110 kV i 400 kV stubovi biti upotrebljeni u DV sekciji od Brezne do 

Kosanice. Visinski opseg stubova biće između 30 i 55 metara. 

Stubovi će biti građeni sa čeličnim rešetkama (pogledati detalje ispod). Svaki stub imaće 4 podnožja i 

pojedinačne temelje za svaki od podnožja, što znači 4 temelja za svaki stub. Broj provodnika i njihov 

raspored za svaki tip stuba je: 



- Za jednostruke stubove: 3 linije u horizontalnom pravcu, svaki sa 2-faznim provodnicima i 2 u 

horizontalnom pravcu sa 1 provodnikom zaštitne užadi (jedna od linija za OPGW). 

- Za dvostruke stubove: 2 kompleta (za svaki ugao stuba)sa 3 linije u vertikalnom pravcu, svaka 

sa 2- faznim provodnicima, 2 u horizontalnom pravcu sa 1 provodnikom zaštitne užadi (jedna 

od njih linija za OPGW). 

Ukupan broj stubova po tipu i po DV sekciji kao i prosečna dužina raspona za svaku DV sekciju dati su 

u sledećoj tabeli. 

Tabela 2.2 – Broj stubova po tipu 

Tip stuba 

(pozicija u DV) 

Zbir po 

Tipu stuba 


Tip stuba 

(izgradnja) 

Ukupno po 

tipu stuba 

(izgradnja) 

zatezanje 284 jednostruki 400 kV 

Ugaono opterećenje 58 (“Y” – tip) 

Zatezanje 194 dvostruki 400 kV & 

Kombinovani 110 kV / 400 kV 

Ugaono opterećenje 47 (“barrel” tip) 241 

342 

Ukupan sa ugaonim 

opterećenjem: 

Ukupan sa 

zatezanjem: 

105 

478 

Ukupan broj stubova: 

583 



Tabela 2.3 – Broj stubova po DV sekciji i prosečan raspon 

Sekcija DV 

Lastva - Čevo 

Tip stuba 

Dužina sekcije 

[km] 

Broj stubova po 

sekciji 

Prosečan 

raspon 

[m] 

jednostruki 400 kV 35.2 km 113 310 m 

dvostruki 400 kV 36.1 km 116 310 m 

Cevo - Brezna jednostruki 400 kV 56.0 km 166 340 m 

Brezna - Kosanica 

Kombinovani 110 kV i 

400 kV 

41.0 km 125 330 m 

Kosanica - Plevlja jednostruki 400 kV 20.3 km 63 320 m 

Tipičan prikaz polja za različite tipove stubova izložen je u sledećoj tabeli. Ova površina zemljišta bi 

morala biti trajno stečena, kako bi se obezbedio bezbedan rad i održavanje predloženog dalekovoda. 

Tabela 2.4 – prikaz prostora za stubove 

Tip stuba 

Tip stuba (dizajn) 


zatezanje 

Ugaono opterećenje 

Prikaz prostora [m 2 ] Prikaz prostora [m 2 ] 

Jednostruki 400 kV 

(“Y” – tip) 80 m 2 115 m 2 

Dvostruki 400 kV & 

Kombinovani 110 kV / 400 

kV 

(“barrel”tip) 135 m 2 190 m 2 

Prikaz 2.2 – Tipičan jednostruki 400 kV DV tip stuba i njihove osnovne karakteristike 

Tipičan stub sa zatezajem za 

jednostruki 400 kV DV 

Tipičan ugaoni noseći stub za 

jednostruki 400 kV DV 



Prikaz 2.3 – Tipični dvostruki 400 kV DV kao i kombinovani 400 kV & 110 kV stubovi 

Tipičan stub sa zatezanjem za 

dvostruki 400 kV DV i 

kombinovani 400kV & 110 kV DV 

Tipičan ugaoni noseći stub za 

dvostruke 400 kV DV i 

kombinovane 400kV & 110 kV DV 

Temelji 

Temelji dalekovoda biće izgrađeni od armiranih betonskih blokova.Tip betona treba da obezbedi 

uslove za postavljanje normalnih temelja i moraju biti pogodni za specifične nosivosti terena. U slučaju 

slabe nosivosti terena na pojedinim mikro-lokacijama i na osnovu geotehničkih istraživanja, relevantna 

specifična rešenja biće dizajnirana i konstruisano rešenje. 

Konačna rešenja u odnosu na vrste podloge za svaku pojedinačnu lokaciju stuba, zavisiće od 

geotehničkih istraživanja. 

Uzemljenje 

U kontekstu bezbednosti i zaštite na radu (smanjenje efekata od strujnog udara, itd) poseban akcenat 

će biti dat stubovima uzemljenja. Ovaj postupak bi trebalo da bude sproveden u skladu sa zahtevima 

tehničkih propisa. 

Uzemljenje stubova dalekovoda biće učinjeno instalacijom dva prstena oko svakog temelja stuba, 

materijala FeZn, cevi od Ǿ 10mm. Ova dva prstena su povezana međusobno kao i sa metalnom 

konstrukcijom stubova. U slučajevima kada uzemljenje mora biti ojačano (odnosi se na tipove 

zemljišta smanjene provodljivosti), ojačanje se pravi dodavanjem dva postolja (produžetka) od FeZn 

cevi ili FeZn traka do psotojećih prstenova svakog temelja stuba. Konačno, za lokalitete sa specifičnim 

zahtevima uzemljenja (u praksi – blizu kuća ili zgrada), dodatna FeZn cevasti prsten je instaliran oko 

celog temelja stuba, otprilike na 1 metar udaljenosti od postojećih prstenova i dubini od 0.8 do 1.0 

metra. 



Fazni provodnici 

Za fazne provodnike planiranog dalekovoda, u skladu sa trenutnim konceptom za ovu vrstu 

dalekovoda u Crnoj Gori, provodnici ACSR će se koristiti sa normalnim presekom od 490/65 mm2. Dva 

provodnika po fazi planirani su na medjusobnoj udaljenosti na više od 500 mm. 

Izolatori 

Predloženi dalekovod će pripadati mreži sa direktno uzemljenom neutralnom tačkom i stepenom 

izolacije zbog čega će izdržati nominalni impuls munje napona 1425 kv. 

Izolatori koji se koriste biće tipa odobrenog za takve linije sa odgovarajućim načinom uklapanja i 

koristiće se za rane tipove lančano vezanih izolatora. 

2.3 Konstrukcioni radovi na dalekovodu 

Prevozna sredstva koja će se koristiti za prevoz stubova do mesta za postavljanje uglavnom će zavisiti 

od konfiguracije terena. Generalno, kamioni ili teški traktori će se koristiti. Upotreba helikoptera nije u 

planu. 

Postojeći prilazni putevi stubovima koristiće se gde god je to moguće. Tako, kombinacija prilaznih 

opcija će se koristiti; upotrebom postojećih puteva i staza kako bi se dozvolio prilaz lokacijama za 

konstrukciju i pravljenjem novih staza ukoliko je to neophodno. Pristupni putevi biće pripremljeni 

upotrebom standardne teške mašinerije, uglavnom buldožera, unapređujući postojeće puteve kako bi 

zadovoljili potrebe konstrukcija i pravljenjem novih puteva. Jednom kada su konstrukcije završene, 

održavaće se pristupni putevi u cilju održavanja izgrađenih objekata. Bilo koji put oštećen tokom 

radova biće unapređen u bolje stanje od prvobitno zatečenog. 

Podstrukture stubova (segmenti čeličnih žica) biće unapred sastavljenji u pogodnom mestu projekta i 

prenošeni do mesta postavljanja u delovima. Ovi segmenti će zatim biti postavljeni na predviđenim 

mestima kako bi se završilo postavljanje potpunog stuba. Za lokacije sa teškim pristupom, unapred 

izrađeni delovi biće manji i u skladu sa tim, broj delova biće veći. Postojaće otprilike četiri projektna 

kampa duž predložene trase izgradnje dalekovoda. Sklapanje stubova i zone za odlaganje biće na 

svakih 3-5 km sekcije (11-12 stubova približno), što dovodi do približno 40 privremenih zona za 

odlaganje ukupno. Zona za svako odlaganje stubova je približno 100 x 50 m. Oni će biti pod 

obezbeđenjem ali ne i ograđeni. Proces sklapanja je takav da se material za nekoliko stubova donese 

na teren, tu se sklapa i kao takav odvozi na mesto konstrukcije. Prosečna dužina vremena provedenog 

u jednoj zoni sklapanja je pribiližno dve nedelje. 

Za pripremne radove (uglavnom konstrukcije pristupnih puteva) postojaće maksimalno 3 tima koji 

rade paralelno, gde svaki tim broji 10 radnika. 

Tipična zona zemljišta koja će biti permanentno stečena za svaki od stubova data je u tabeli 2.4 u 

sekciji 2.2 iznad. Za svrhe konstrukcije, radna zona svakog od stubova DV biće oko 1,000 m 2 , do 

2,500 m 2 za ugaone stubove i približno 6,000 m 2 za mesta sa vitlom koji će se koristiti za uvlačenje 

provodnika na svoje mesto između stubova. Po završetku građevinskih radova, ostatak radnog 

prostora će biti obnovljen i vraćen u svoje prvobitno stanje. Svim prethodnim oblicima poljoprivredne 



aktivnosti ili drugih tipova korištenja zemljišta može se nastaviti nakon konstrukcije dalekovoda i 

tokom njihove operativne faze. 

Konstrukcija stubova duž linije DV razlikuje se uglavnom po načinu pristupa strukturi terena. Prosečno 

vreme konstrukcije jednog stuba, kalkulisano sa jednim timom za konstrukciju, sastoji se od: 

- Vremena za pripremu temelja (iskopavanja i postavljanje betona), 

- Vremena konstrukcije stuba (sklapanje i podizanje), i 

- Vremena za postavljanje električne opreme 

Prosečno vreme za konstruisanje svakog stuba, tj. za 4 temelja, je 1 stub dnevno po iskopavanju i 1 

stub dnevno za radove sa betonom. Vreme postavljanja betona uključuje pola dana za pripreme 

armature i pola dana za radove sa betonom. Ojačane čelične konstrukcije biće dostavljane kamionima 

ili teškim traktorima, dok će se beton prevoziti kamionima sa već pripremljenim betonom u kamionskoj 

mešalici . Jedan tim radnika obuhvata 15 osoba. Tipičan ukupan broj timova koji će raditi u isto vreme 

na DV je 10. 

Prosečno vreme montiranja električne opreme je 4 – 5 km mesečno, što je ugrubo dovoljno, kao 

prosek, za 1.7 stubova dnevno. Broje pojedinačnih članova tima je 30, dok je ukupan broj timova koji 

rade na trasi 3. 

Kao rezultat svega navedenog, prosečno ukupno vreme za konstrukciju stuba može se proceniti na 

7.2dana, i uključuje: 

• 2 dana pripremnih radova 

• 2 dana za konstrukciju temelja (jedan dan za iskopavanja i jedan dan za radove na 

postavljanju temelja) 

• 1.5 dana za podizanje stubova 

• 1.7 dana za elektromehaničke radove 

Pojedinačan broj radnika bi bio 67 i maksimalan broj radnika koji u isto vreme rade duž trase 

dalekovoda 201. 

Gornja kalkulacija je data za procenjeno vreme konstrukcije u period od 4 godine (48 meseci). 

Procenjen prosečan vrbroj radnih dana godišnje je 180. 

Broj dana za svaki tip konstrukcije tokom predviđenog preioda konstrukcije od 4 godine je sledeći: 

(i) Pripremni radovi: 396 dana tokom 4 godine 

(ii) Postavljanje temelja: 414 dana tokom 4 godine 

(iii) Podizanje/konstrukcija stubova: 306 dana tokom 4 godine 

(iv) Električni radovi: 342 dana tokom 4 godine 

Presečan broj punjenja kamiona sklopljenom opremom je 12, odnosno: 

- 3 punih kamiona za unapred pripremljen beton (mešalica), 

- 5 punih kamiona za strukture stubova, 

- 2 puna kamiona za opremu, alate, materijale, itd. 

- 2 puna kamiona za električnu opemu (osim za provodnike koji će se transportovati u velikoj 

buradi i specijanim teškim vozilima). 

Dnevni broj kamiona po jednom tornju je 3 - 4. Ipak, sav materijal će biti dovožen u ciklusima, ne 

kontinuirano, dako da će se desiti situacije gde će se sklapati strukture stubova u isto vreme, takođe i 

alati i električna oprema, i u takvim slučajevima maksimalan broj kamiona po zoni odlaganja i 

sklapanja biće 8 i 10 dnevno. Obzirom da su uglavnom dva mesta konstrukcije duž određene sekcije 



koja rade paralelno maksimalan broj kamiona po jednom kampu bio bi 12 i 15 (mogućnost da se 

maksimalan broj kamiona zadesi na oba lokaliteta je veoma mala). 

Provodnici će biti nanizani pomoću specijanih vučnih i specijalnih mašina za razbijanje. 

U slučaju da dalekovod prelazi preko nekih objekata ili entiteta u prirodi, zahtevi uklopljeni u gornje 

regulative biće poštovani. Ovo se odnosi na propisane bezbednosne visine i razdaljine kako je to 

predstavljeno u sledećoj tabeli. Ovo su minimalne udaljenosti koje dozvoljavaju bezbedan rad, od 

objekta ili entiteta u prirodi do najbližeg naelektrisanog provodnika (kabla) dalekovoda. 

Tabela 2.5 – Bezbedne visine i razdaljine za 400 kV dalekovode 

entitet / stanje zemljišta 

Bezbedna visina 

[m] 

Bezbedna 

udaljenost 

[m] 

Nepristupačna mesta 

(kanjoni, stene, neplovne reke, 

močvare, itd.) 6 5 

Mesta pristupačna za vozila 8 7 

Šume i drveće 5 5 

Nenaseljena mesta 9 NA 

Objekti (nepristupačni delovi, 

krov, dimnjaci itd. 5 5 

putevi (lokalni / regionalni / 

autoputevi) 9 12 / 12 / 42 

Konstrukcije mostova 7 7 

Gasni ili naftni vodovi 10 10 

Eletrična mreža pruge 14 17 

Visokovoltažni vod 4.5 3.0 

Niskovoltažni vod 4.5 4.0 

Izvor: Regulative tehničkih karakteristika za konstrukciju dalekovoda određene voltaže 1kV do 400 kV 

U procesu konstrukcije predviđenog dalekovoda, nema planova za otvaranje novih instalacija za 

eksploataciju mineralnih ruda. Zbog prirode materijala i potrebe za preciznim konstrukcionim 

radovima, beton za kontrukciju temelja stubova biće naručen od licenciranog proizvođača. Na svakoj 

pojedinačnoj lokaciji stuba, pre postavljanja betona, postoji veoma senzitivna faza određivanja mesta 

težišta stuba gde se nalaze konekcije za čelične delove stuba i njihovo precizno vertikalno 

pozicioniranje zavisi od elemenata težišta. 



Prikaz 2.4 – Konstrukcija i instalacija infrastrukture jednostrukog 400 kV dalekovoda 



Prikaz 2.5 – Konstrukcija i instalacija infrastrukture dvostrukog dalekovoda 



2.4 Pristup konstrukcionom mestu stubova dalekovoda 

Pristup radovima će se dobiti gde god je to moguće iz postojećeg magistralnog puta mreže. Upotreba 

određenih nekategorisanih puteva će takođe biti potrebna. Oni nekategorisani putevi koji se mogu 

koristiti biće identifikovani u narednim fazama projekta i tokom pripreme glavnog projekta tehničkog 

dizajna. Informacije o proceni zahteva o prevozu vozilima za izgradnju dalekovoda prikazan je u tabeli 

ispod: 

Aktivnosti transporta 

Procenjene potrebe transporta 

vozilima za potrebe 

konstrukcije 

Spremna smesa betona 1,749 

DL elementi 2,915 

DL električna oprema 1,166 

Oprema i material za konstrukciju 1,166 

DL provodnici i oprema za postavljanje 105 *) 

*) 

Zasnovanim na broju “po ugaonom stubu”, gde će se radovi vinklom obavljati. Zahtev za dodatnim vozilima može biti aktuelan 

u zavisnosti od uslova duže trase. 

Unajmljeni ili trajno nabavljeni kamioni sposobni da nose teške dizalice i ostalu tešku mašineriju i 

vozila, potrebni su za izgradnju svakog stuba. Kameni putevi ka svim sekcijama gde će biti postavljeni 

ugaoni noseći stubovi su prednost , odnosno gde će se koristiti oprema sa vinklom. Postavljanje 

zaštitnih mreža može biti upotrebljeno u nekim kritičnim oblastima ali nije pogodno na strmim 

padinama (predeli planina, kanjoni, itd.) ili tokom vlažnih vremenskih uslova. 

Kombinacija pristupnih opcija će morati da se razmotri uključujući i najbolju iskorištenost postojećih 

puteva i staza kao i stalnih i privremenih staza koje dozvoljavaju pristup mestu konstrukcije sa 

najmanjim uticajem na okruženje. Generalno govoreći, sledeći principi biće uzeti u obzir radi 

definisanja putanja novih stalnih i privremenih puteva: 

• Najveća moguća korist od postojeće mreže auto-puteva- mostova, puteva i staza. 

• Iako se preferira upotreba postojećih puteva, upotreba prilaza kroz privatne posede biće 

izbegavana gde god je to moguće zbog bezbednosnih razloga kao i uznemiravanja. Gde je 

pristup ovakvim putevima neizbežan, prikladan ugovor sa vlasnicima će biti potpisan u vezi 

pristupa. 

• Trajne kamene pristupne staze ugaonim stubovima se preporučuju u svim mogućim 

neproblematičnim zonama jer će koristiti u budućim operativnim i akcijama održavanja. 

• Količina novih trajnih staza biće minimalizovana u svim za okruženje problematičnim 

područjima po bilo kom osnovu kao i zaštićenim zonama. 

• Više privremenih puteva će biti korišteno na mestima gde bi upotreba regularnih puteva 

izazvala pometnju javnog saobraćaja. 

• 

Sledeći principi će se koristiti radi definisanja pristupa u zonama poljoprivrednih dobara: 

• U poljoprivrednim zonama obično je moguće iskoristiti mrežu postojećih puteva i prilaz mestu 

konstrukcije privremenim stazama koje se spajaju sa postojećim putevima 

• U poljoprivrednim zonama koristiće se privremene staze i zemljište će biti vraćeno u 

prvobitno stanje nakon izgradnje, osim ukoliko nije postignut sporazum sa vlasnicima oko 

neophodnosti trajnog puta za generalan pristup zemljištu. 

• Pristup kroz farme biće dogovoren sa vlasnicima i ako je neophodno duže staze će biti u 

upotrebi radi izbegavanja ulazaka na privatne posede. 



Sledeći principi biće korišteni radi definisanja prilaznih puteva u osetljivim kao i u zaštićenim 

oblastima: 

• Pristup kroz zaštićene zone biće definisan pažljivo. Planovi će biti pripremljeni da ukažu kako 

adekvatno smanjenje značajnih efekata može da se postigne. 

• Teška mašinerija i vozila neće biti korišćena tokom sezone parenja ptica. 

• Sve staze kroz šumske zone biće projektovane tako da se izbegne seča drveća gde god je to 

moguće. 

• Postojeće staze će se koristiti u šumskim zonama gde god je to moguće. 

• Staze mogu biti trajne u šumskim zonama, po potrebi, tamo gde nema ekološkog, hidrološkog 

ili ili šumskog narušavanja. Ovo će biti dogovoreno sa kompetentnim vlastima. 

• Prelazak vodenih tokova vozilima biće zabranjen. 

• Neće biti ostavljanja tragova staza kamiona za konstrukciju blizu reka i rečnih prelazišta. 

2.5 Demontiranje postojećih 110 kV i 400 kV dalekovoda 

Projekat predviđa demontiranje sledećih: 

• Postojećeg 400 kV DV Podgorica – Trebinje (BiH) kod Čeva, na delu gde će biti presečena i 

preusmerena na novu trafostanicu u Lastvi. Ovaj segment je 6.0 km dugačak. Radovi na ovom 

DV uključiće demontiranje 17 stubova (“Y” – tipa) i priključnih temelja kao i električne 

opreme. 

• Postojeći 110 kV DV Žabljak – Pljevlja, na sekciji između Njegovudja i Kosanića. Ova deonica 

je 21.5 km duga. Radovi na ovom DV uključivaće demoniranje 40 stubova (“portal” – tipa) i 

priključnih temelja kao i električne opreme. 

Radovi rušenja će uključiti demontiranje postojećih stubova, delove konstrukcije postojećih stubova, 

faznih provodnika i izolatora kao i njihov transport van zone radova. 

Eventualna ponovna upotreba ovih elemenata biće razmatrana od strane CGES. Druge opcije 

uključuju mogućnost da ovi delovi budu ponovno reciklirani u mestima za reciklažu autorizovanih 

kompanija za reciklažu. 

Pre početka demontiranja provodnika, bezbednosne mere biće preduzete na mestima kao što su 

putevi i sekcije trasa vozova koje se ukrštaju. Ovo može da obuhvati postavljanje skela i zaštitne 

mreže ili drugih specifičnih odgovarajućih mera zaštite. Demontiranje provodnika može započeti samo 

nakon implementacije potpunih bezbednosnih mera. 

Radovi na demontiranju standardnog 110 kV stubova su 3 stuba po danu, dok je za standardni 400 kV 

stub to 1.5 stuba po danu. Demontaža svakog čeličnog stuba biće predstavljena na poedinačnoj 

osnovi sa svim tehničkim i merama očuvanja prirodne sredine kao i bezbednosnim merama:: (i) 

lokacija stuba, (ii) stanje zemljišta, (iii) moguća zona konstrukcije oko stuba, (iv) okružujuće privatne 

svojine i druge prepreke (v) uticaj na životnu sredinu. Nakon pregleda gore navedenih stavki svaki 

stub biće demontiran u kontrolisanom režimu: 

• Spuštajući ga na jednu od strana, ili 

• Rasklapajući sekcije stuba koristeći prikladnu mašineriju (ukoliko gore navedeno nije moguće). 

Svaki stub biće razdvojen na manje delove i uklonjen sa mesta kontrukcije na reciklažu. 

Demontirajući radovi će takođe uključivati i rušenje postojećih temeljnih osnova i restauraciju 

zemljišta koje je bilo pod ovim temeljima. Generalno, svaki temelj biće izložen radovima iskopavanja 

do 1.0 metra od visine zemljišta. Beton i čelik iz postojećih temelja biće lomljen na manje delove i 

uklonjen sa mesta. Nasipni radovi će biti preduzeti kako bi se prekrile rupe od temelja. 



Radovi na rekultivaciji zemljišta, uključujući organizovanje radova na menjanju oblika zemljišta u 

zonama gde će demontaža biti izvođena mora se implementirati u cilju ostvarenja prihvatljive 

restauracije prostora kaoi i restauracije pristupnih puteva. 

2.6 Započinjanje radova 

Početak radova će uključivati procenu parametara i performansi instalirane opreme i stepen njene 

usklađenosti sa tehničkim specifikacijama, sa ciljem obezbeđivanja sigurnog i bezbednog 

funkcionisanja dalekovoda, uključujući i njegovu usklađenost sa zahtevima za zaštitu životne sredine. 

Testiranje će biti izvršeno kao i operativnost različitih komponenti. 

2.7 Operativnost i održavanje 

Projekat će biti namenjen za kontinuiranu operativnost (24 sata dnevno, 7 dana u nedelji) u zavisnosti 

od režima i parametara nacionalne i regionalne mreže za prenos električne energije. 

Od početka rada, dalekovod će raditi bez stalnog prisustva osoblja. 

Održavanje predloženih dalekovoda će se vršiti od strane CGES i biće realizovano u skladu sa 

nacionalnim zakonodavnim uslovima iz podzakonskih akata o tehničkim standardima za rad i 

održavanje elektro-energetskih sistema. Detaljne aktivnosti održavanja biće postavljene u CGES 

planovima za održavanje predloženih dalekovoda. Ove aktivnosti mogu da uključe inspekcije linije, 

fotografije stubova, buduće nadogradnje, itd 

Stubovi dalekovoda često zahtevaju zaštitno farbanje 10-15 po podizanju, u odnosu na radne uslove. 

Farbanje rešetkastog stuba je timski zadatak. Tim od 3 ili 4 radnika će ofarbati 35 m visok stub DV za 

3–4 sata, ili 2 stuba dnevno. Za većinu slučajeva, aplikacija se vrši valjkom ili ovalnom četkom, ili 

mustrom. Boje koje sadrže olovo neće biti korištene u aplikaciji. 

Generalno govoreći , radovi održavanja obuhvataju redovno održavanje, vizuelne inspekcije i rutinske 

godišnje poslove održavanja i remonta ( detaljan pregled i otklanjanje eventualnih grešaka ). 

Vizualna inspekcija biće sprovedena dva puta godišnje i propraćena izvesnim akcijama u pojedinačnim 

sekcijama/ili na stubovima, kao što je zamena izolatora, mostova, zatezanje potisnih sajli, 

popravka/zamena rešetaka stubova, itd. Vozila sa pogonom na sva četiri točka i manji kamioni biće 

korišteni u te svrhe. Remonti se rade jednom za tri do pet godina. Oni mogu da zahtevaju upotrebu 

kamiona i teških traktora. Remonti uključuju fizičku inspekciju svakog stuba uklanjanje svih 

registrovanih grešaka na stubovima DV i elektro opremi (kratak spoj, erozija zemljišta, oštećenja 

uzemljenja, itd.) 

Putevi pristupa održavanju mogu uključivati: 

- Pristup mestu – koristeći pogodna vozila za takve puteve. 

- Oštećenja od oluja - koristeći pogodna vozila za takve puteve. 

- Oštećenje provodnika – pristupni zahtevi za opremom nizanja provodnika. 

Kao takvo, održavanje 400 kV dalekovoda zahtevaće pristup različitim kategorijama vozila različitih 

veličina. Ova vozila mogu koristiti javne puteve kao i one pristupne staze koje se više ne koriste u cilju 

završetka radova na konstrukciji. Operativni promet vozila biće veoma kratak i nikakvi značajni efekti 

zagušenja saobraćaja na javnim putevima nisu predviđeni. 

Prema CGES praksi, svi dalekovod ( posebno DV specijalno visoke voltaže, odnosi se na 220 kV i 400 

kV DV) moraju imati pristup radi održavanja/ili radova popravki 365 dana/godini, ukoliko je moguće. 

Ako ovo nije moguće, obzirom da je ovo severni deo zemlje gde su klimatski uslovi tokom zime 

otežani tada je cilj omogućiti što je više moguće dana u godini pristup DV trasama preko javnih 

puteva. Prevoz dobara i radnika koristeći helikoptere može biti opcija, ali samo u ekstremnim 

situacijama, zbog sledećih razloga: 



• Kada određeni sektori nemaju pristup putevima oni su obično nepristupni helikopterima 

takođe (zbog snežnih oluja, jakih vetrova, itd.). 

• Upotreba helikoptera za DV održavanje predstavlja značajne finansijske troškove jer CGES 

nema helikopter/e u svom vlasništvu. U takvim okolnostima, dostupnost helikopterima ukoliko 

bi se to smatralo neophodnim može biti zadatak sam po sebi. 

2.8 Demontiranje i zatvaranje 400 kV dalekovoda 

Eventualna konačna terminacija operativnosti može zahtevati demontiranje infrastrukture i opreme pri 

njenom prestanku funkcija iz zona koridora DV. Lokacije će biti subjekat restauracije i ponovnog 

vraćanja u uslove pre podizanja DV, u što je većoj meri to izvodljivo. 

Najveći deo opreme sistema može biti recikliran ili ponovno korišten i može se ponuditi drugim 

licenciranim kompanijama. 

2.9 Trafo stanice 

Projekat uključuje aktivnosti za konstrukciju nove trafostanice u Lastvi Grbaljskoj i unapređenje 

postojeće trafostanice u Pljevljima kako bi se omogućilo da započne sa novim oblikom rada kao 400 

kV DV. 

2.9.1 Nova trafostanica u Lastvi Grbaljskoj 

Nova trafostanica u Lastvi Grbaljskoj biće locirana na levoj strani glavnog puta koji vodi od Tivta do 

Budve (M2 – Jadranska magistrala) na visini između 10 i 60 m iznad nivoa mora. Obzirom da je dobro 

zaštićena od puta, ova zona se delom prostire na ravnom tlu zvanom Blato i delom se proteže do 

udignute oblasti na svom severo-zapadu zvanom Gorovići. 

Ova lokacija će takođe biti pogodna za HVDC razvodnu stanicu koja bi služila da poveže planiranu 

podvodnu HVDC liniju između Italije i Crne Gore sa novim trafostanicama i time sa crnogorskom 

prenosnom mrežom. HVDC tehnologija koristi se za prenos energije na velikim distancama kao i da 

omogući spajanje razdvojenih sistema koji pripadaju različitim zemljama. HVDC razvodna stanica i 

priključena oprema nisu deo projekta dalekovoda i zbog toga socijalni i uticaj na životnu sredinu koji 

se tiče HVDC objekata ostaje subjekat posebnog ESIA. 

Prostorna organizacija lokacije 

Pristup lokaciji sa glavnog puta (M2 –jadranska magistrala) omogućen je postojećim putem koji se 

priključuje na glavni. Interna mreža puteva biće omogućena do lokacije u zavisnosti na adaptirana 

tehnološka rešenja i opreme neophodne za postrojenja. Govoreći o zemljištu, lokacija će biti podeljena 

na: 

• Tehničke infrastrukturne zone (TS i CS) – 20.44 ha 

• Infrastrukturno zelenilo – 11.22 ha 

• Zelene površine za sanaciju – 8.0 ha. 

Lokacija će uključivati četiri urbane parcele kao što je to predstavljeno u sledećem: 

(i) Urbane parcele 1 sa totalnom zonom od 8 ha. Ova oblast je zamišljena kao privremena radna 

zona i u osnovi za konstrukcione pripreme. Cela parcela će biti sanirana nakon završetka 

radova. Nikakvi konstrukcioni radovi niti postavljanje opreme neće biti dozvoljeni u ovoj zoni. 

(ii) Urbana parcela 2 sa totalnom zonom od 11.55 ha. Na jednom delu ove parcele, predviđeno je 

skladište sa ukupnom konstrukcionom zonom od 2,541m 2 . Preostali deo parcele je planiran da 

bude prekriven zelenilom. 

(iii) Urbana parcela 3 sa totalnom površinom od 8 ha, predviđena za konstrukciju razvodne stanice 

i unutar njene granice plan za administrativnu zgradu koji je opcioni. Ukupna zona 

konstrukcije je 4,000 m 2 . Zgrada razvodne stanice bila bi visoka do 24 m. 



(iv) Urbana parcela 4 sa ukupnom površinom od 11.25 ha, predviđena za trafostanicu i unutar 

granica zone planova za CGES administrativnu zgradu čiji planovi su opcioni. 



310 m 

Substation site 

535 m 

Converter site 

630 m 

Warehouse 

to Tivat 

Temporary working area 

(restored upon 

construction completion) 

Main road 

Budva - Tivat 

458 m 

to Budva 

Prikaz 2.6 – Prostorna organizacija TS i Razvodnog postrojenja 

izvor: Detaljan prostorni plan (DSP) za koridor dalekovoda, Ministarstva održivog razvoja i turizma, jul 2011 

Tehniči opis trafo stanice 

Residential 

properties 

Nova trafostanica u Lastvi Grbaljskoj biće konstruisana kao 400/110/35 kV trafostanica. Glavni 

transformatori su 400 kV i 110 kV, dok je 35 kV dodat u cilju pomoćnog snabdevanja glavnih uređaja, 

kao i doprinosu kvalitetu snabdevanja električnom energijom do lokalnih mesta i bliskih zona. 

Biće instalirana dva 400/110 kV transformatora i jedan 110/35 kV u prvoj fazi realizalice projekta (za 

konačnu fazu planirana su dva 110/35 kV transformatora). Zaštita izlivanja ulja u podzemne vode iz 

transformatora biće instralirana i uključivaće ulje / cisternu za olujne vode, postavljenu ispod 

transformatora energije na betonskoj osnovi,a istim kapacitetom veličine najveće transformatorske 

jedinice. Postojaće 400 kV oprema razvodnog uređaja sa ukupno 12 polja: 2 400/110 kV polja za 

transformatore, 2 polja za konekcije od HVDC razvodnog postrojenja, 2 polja za naknadnu opremu, 5 

DV polja (3 planirana DV 1) u prvoj fazi i 2 slobodna polja za finalnu fazu) i spojno polje. Takođe, biće 

instaliran i 110kV razvodni uređaj sa ukupno 16 polja: 2 trafo polja 400/110 kV, 2 trafo polja 110/35 

1) New DL to Pljevlja, and cut/diverted existing DL to Trebinje and DL to Podgorica 



kV (jedno za transformator u prvoj fazi), 11 DV polja bays (tri polja za postojeći DV koji treba da se 

urade u prvoj fazi, i 8 slobodnih polja DV daljeg razvoja) i spojno polje . Svi razvodni uređaji biće za 

spoljnu upotrebu, konstruisanim da podrže lokalne vremenske uslove. Neophodni javni poslovi biće 

neophodni za pripremu betonskih montažnih delova za podršku opremi razvodnih uređaja i sabirnica. 

Postojeća 400 kV DV Trebinje - Podgorica biće presečena kod Čeva i preusmerena na TS. Slično tome, 

postojeća 110 kV i 35 kV DV Budva - Tivat će takođe biti presečena i preusmerena na trafostanicu. 

Mere protivpožarne zaštite biće projektovane i izgrađene tokom konstrukcije trafostanica. Ove mere će 

sadržati 

(i) pasivne bezbednosne mere protiv požara u smislu prikladne selekcije opreme i materijala, u skladu 

sa protivpožarnim standardima za bezbednu udaljenost objekata, prikladnu organizaciju lokacije u 

smislu protivpožarnih zona , itd. i 

(ii) aktivne protivpožarne mere kao što je mreža hidranata, protivpožarnih sirena i alarma, sredstava 

za gašenje požara itd. 

Lokacijska zona trafostanice kao i razvodnog postrojenja biće zaštićene od neautorizovanog ulaza 

bezbednosnom ogradom. 

Radovi na konstrukciji trafostanice 

Konstrukcija 400/110 kV trafo stanice je intenzivna i kompleksna operacija. Zahteva koordinaciju 

dostave različite i brojne opreme, poslova i aktivnosti, i u skladu sa koordinaciojom različitih brojnih 

dobavljača i različitih izvođačkih timova. U normalnim uslovima, radovi na izgradnji trafostanice 

veličine 400/110 kV Lastva Grbaljska traju otprilike 3 godine. Prvi šestomesečni period je uglavnom 

posvećen pripremama za izgradnju, neophodnim administrativnim poslovima i procedurama kao i 

postavljanju kancelarija za osoblje i zaposlene, itd. Sledeći radovi na izgradnji mogu biti podeljeni u 

dve grupe: javni radovi i elektromehanički radovi. 

Javni radovi će obuhvatati: 

• Radove izgradnje pristupnih puteva 

• Radove na zemlji (iskopavanje, usitnjavanje, nivelisanje i odvodnjavanje), i 

• Radovi na konstrukciji i podizanju temelja, objekata (uključujući sve instalacije elektro, 

vodovod, grejanje, klimatizacija, ventilacija), protivpožarnog sistema i bezbednosnih mreža. 

Elektro-mehanički radovi će obuhvatati: 

• Postavljanje uzemljenja 

• ugradnju, instaliranje, testiranje i puštanje u rad glavne /primarne opreme (spojnica, 

transformatora i komandnih sklopki) 

• ugradnju, instaliranje, testiranje i puštanje u rad sekundarne opreme (zaštitne, signalne, 

telekomunikacionih sistema), i 

• ugradnju, instaliranje, testiranje i puštanje u rad pomoćne prateće opreme(LV AC napajanje, 

DC napajanje, mobilni generatori, oprema za nadzor, itd). 

Raspored radova za 400/110 kV TS Lastva Grbaljska je ukratko opisan ovde. 

Prvi akcija će biti izgradnja prilaznog puta do trafostanice. Lokacija je veoma blizu glavnog puta od 

Budve do Tivta i radovi na prilaznom putu se ne smatraju značajnim ili tehnički zahtevnim ali putevi 

na, i oko, gradilišta bi trebalo da se izgrade. Potrebno iskopavanje i uklanjanje viška zemljišta će 

uslediti, sa dve svrhe:1) radi nivelisanja zemljišta, i 2) radi uklanjanja površinskog sloja zemljišta, radi 

instalacije sistema uzemljenja za čitavu zonu trafostanice kao i izgradnje sistema za odvodnjavanje. 

Nakon ovoga, sledeći radovi su na mrežama kao i betonski radovi za temelje objekata, temelje 

uklopne opreme kao i nosače transformatora. U ovom segmentu posla, biće dostavljena oprema 

(transformatori, razvodni uređaji, odvodnici prenapona, spojnice, itd.) i spoljni elektro-mehanički 

radovi takođe će biti izvođeni, dok će se javni radovi sprovoditi u postavljanju objekata i radova na 

priključnim instalacijama unutar ovih objekata. Unutrašnja elektro oprema dostaviće se u završnoj fazi 

i nakon instalacije, testiranja i konačnog puštanja u rad celokupne elektro-mehaničke opreme 

(uključujući i sisteme zaštite, telekomunikacione sisteme, rezervene i instalacije dodatne opreme, itd.). 



Izvođačka radna snaga je otprilike distribuirana na 55% za javne radnike 45% za elektro-mehaničke 

radnike. Ukupan totalni zbir 2) radnika na konstrukciji (za sve profile radne snage, odnosi se i na 

inženjere, građevinske radnike i radnike) je 45, od čega 25 radnika na javnim poslovima i radnika za 

elektro- mehaničke radove. Maksimalan broj radnika prisutnih na gradilištu u isto vreme desiće se 

tokom prve polovine druge godine radova, kada će ukupan broj od 70 radnika biti prisutan. Minimalan 

broj radnika prisutnih na gradilištu se dešava dokom druge polovine treće godine gradnje kada će 15 

radnika biti prisutno u isto vreme na gradilištu. 

Teška mašinerija koja će biti korištena za konstrukcije na gradilištu uključivaće buldožere, viljušare, 

kopače, usitnjivače, kranove, buldožere sa valjkom, itd. 

Za potrebe transporta, uglavnom normalni (standardni) kamioni biće upotrebljeni, i samo u 

specijalnim slučajevima će teški teretni kamioni biti korišćeni (verovatno 4 puna kamiona - 2 za 

400/110kV transformatore i 2 za 110/35kV transformatore). Za standardne isporuke, totalna 

upotrebljenost je procenjena na približno 700 punjenja kamiona za potrebe elektro-mehaničkih 

radova. Broj punjenja kamiona za civilne radove biće određen tokom pripremne faze glavnog 

tehničkog nacrta, ali je trenutno procenjen da bude u opsegu od 3,000 i 4,000 tovara za ceo 

konstrukcioni period. 

2.9.2 Proširenje postojeće trafo stanice u Pljevljima 

Postojeća 400 kV TS Pljevlja locirana je na levoj strani glavnog puta koji vodi od Djurdjevica Tara – 

Plevlja (R-6). TS je povezana sa lokalnom termoelektranom (TPP) Plevlja. 

Proširenje neće zahtevati konstrukcije van sadašnje zone trafostanice. Ova trafostanica će biti 

proširena jednim 400 kV poljem i dodatnom opremom, u cilju prihvatanja 400 kV DV Lastva – 

Pljevlja.Proširenje neće uključiti nov transformator kao opciju. Naime, prostor za dva dodatna 400 kV 

polja je mogućan u trafostanici. Jedan od ovih će se koristiti za 400 kV polje razvodnog uređaja na 

koje će biti priključen 400 kV DV. Ovo je laki razvodni uređaj koja će biti od sledeće konfiguracije 

delova (dva polja rastavljača, prekidač, rastavljač linije i prekidač za uzemljenje) ugrađeni na 

betonskim nosačima, sa potrebnom dodatnom opremom u zaštiti, telemetriji, telekomunikacijama i 

pratećoj opremi. Svi javni i elektro radovi biće izvršeni unutar postojeće ograde trafo stanice. 

Predviđeni projekat ne uključuje bilo kakvu promenu ili intervenciju na postojećoj elektro opremi u TS 

Pljevlja. 

2) ukoliko bi ovaj broj radnika bio postojano na na lokalitetu 2,5 godine = 500 radnih dana 



3 Razmatrane alternative 

3.1 “Ne činiti ništa” Opcija 

Opcija “ ne činiti ništa” je alternativa koja ne zahteva razvoj postojećeg projekta. 

Jedan od glavnih strateških ciljeva opisan u Strategiji za energetiku Crne Gore do 2025 [Ref. 7] – 

strategija (2007) je “Revitalizacija i tehnološka modernizacija postojećih sistema za proizvodnju 

električne energije , prenosa i distribucije " . 

Kao dodatak, osnovni crnogorski dugoročni razvoj i regionalno strateški prioritet predstavljen u 

nacionalnoj energetskoj strategiji je izgradnja nove infrastrukture za proizvodnju i prenos električne 

energije. Predviđeni razvoj prenosne mreže do 2025 treba da bude planiran tako "da omogući 

razmenu električne energije sa susednim sistemima, kao i da se poboljša snabdevanje pojedinih 

regiona i gradova u Crnoj Gori i omogući veza sa novim izvorima električne energije te tako smanje 

gubici". U tom kontekstu, Strategija poziva na potrebu da se utvrde mogućnosti za izgradnju 

podvodnog sistema prenosa između Crne Gore i Italije i, shodno tome, da proceni potrebe za 

povezane relevantne prenosne infrastrukture koje će omogućiti povezivanje podvodnih sistema sa 

postojećom 400 kV mrežom u zemlji. Strategija, takođe, prepoznaje potrebu da inicira analize za 

određivanje optimalnog vremenskog perioda i sredstava potrebnih za unapređenje postojećih 220 kV 

na 400 kV naponskog nivoa zbog trenutne međunarodne prakse. 

U smislu ispunjenja gore navedenih crnogorskih strateških ciljeva, "Ne činite ništa 'opcija nema 

pozitivan argument u njihovu korist, jer ako predloženi 400 kV dalekovod nije izgradjen, onda bi to 

prouzrokovalo ozbiljan problem u planiranom državnom sektoru energetike i razvoja kao i regionalne 

integracije Crne Gore u elektroenergetski sistem. 

"Ne činiti ništa" alternativa ne uključuje troškove kapitalne investicije. Međutim, troškovi održavanja 

ostaju veći nego za linije u okviru očekivanog radnog veka, jer oprema bi postala zastarela uz istekao 

vek trajanja. Shodno tome, "Ne činite ništa 'opcija će direktno doprineti povećanju operativnih 

troškova postojeće van datuma DV infrastrukture, kao i više tehničkih gubitaka. To će takođe smanjiti 

bezbednost i pouzdanost u snabdevanju električnom energijom u regionu. Sistem studija o sadašnjim i 

budućim fazama razvoja prenosne mreže u Jugoistočnoj Evropi Crnoj Gori čak i u "ne projekat" 

scenariju pokazala je da u 2016, zastareva 400 kV dalekovod na trasi Pljevlji - Ribarevine - Podgorica 

te bi se put Lastve izazvalo preopterećenje i opterećenje veće od 80% od nekoliko 220 kV i 110 kV 

linija, kao i ozbiljan pad napona na 400 kV prenosnom nivou. 

U širem kontekstu, "Ne činite ništa” opcija bi ograničila ukupan ekonomski razvoj i mogućnost za 

unapređenje socijalne zaštite građana u regionu. 

3.2 Trafo stanice 

Lokalitet za novu TS 400/110/35 kV Lastva 

Pre početka projekta ekološke analize, proces izbora lokacije za novu TS 400/110/35 kV je sproveden 

od strane Obradjivača DPP-a za čiji rad smernice je dala komisija izabrana od strane vlade, sastavljena 

od predstavnika opštine Kotor, opštine Tivat, Ministarstva ekonomije, Ministarstva održivog razvoja i 

turizma i CGES-a koji je takođe i sam dao smjernice. Ovaj proces uključuje analizu sledećih 

potencijalnih odgovarajućih lokacija za trafostanicu: 

1. Lokaciju na desnoj strani regionalnog puta od Tivta do Budve, u neposrednoj blizini 

aerodroma Tivat. Procena lokaliteta je zaključila sledeće nedostatke: 

• Tehnička ograničenja lokacije viza VI postojeći pravni standardi koji se odnose na 

aerodrome 



• Verovatno negativan vizuelni izgled TS-e i uklapanje u postojeći ambijent, zbog izloženosti 

duž regionalnog puta 

2. Lokacije u blizini deponija Lovanja, na levoj strani regionalnog puta od Tivta do Budve. 

Procena lokaliteta utvrdila je sledeće nedostatke: 

• Blizina naselja u pogledu njegovog budućeg razvoja 

• Verovatno negativan vizuelni izgled TS u postojećem ambijentu, zbog izloženosti duž 

regionalnog puta 

3. Platoi u blizini lokaliteta Mira i Naljezići (dve lokacije). 

Procena lokacije zaključila je sledeće nedostatke: 

• Nepovoljan teren za planirane TS, infrastrukturu i opremu 

• Verovatno negativan vizuelni izgled TS-a u postojećem ambijentu zbog izloženosti. 

4. Lokacija Blato u Lastvi Grbaljskoj, na levoj strani autoputa iz Tivta do Budve 

5. Evaluacija CGES o lokaciji je zaključila da je ova lokacija optimalan izbor za lokaciju 

planiranih novih TS-a i stoga, je izabrana od CGES kao budući razvojni lokalitet. Glavne prednosti ove 

lokacije su povoljna konfiguracija terena, odsustvo vizuelnih efekata, kao taj što lokacija nije izložena 

regionalnom putu Tivat - Budva, trenutno korišćenje zemljišta i udaljenost od obližnjih stambenih 

objekata. Detalji za gore navedenu evaluaciju lokacije obavlja CGES i mogu se naći u sekciji " Detaljni 

prostorni plan" za koridor predloženog 400 kV Dalekovoda [Ref. 1]. 

Postojeća TS 400/220/110 kV Pljevlja 

Nema predloženih alternativa vezanih za ovu TS. 

3.3 Alternativni pravci trase 400 kV dalekovoda 

Tokom pripremne faze projekta za izgradnju predloženog 400 kV dalekovoda, CGES je sproveo 

detaljan proces za izbor optimalnog jednog kilometra širokog DV koridora, na osnovu sveobuhvatne 

zaštite životne sredine i tehnički prikupljenim podatacima simulacija, via opširne studije i terenskog 

istraživanja. Ovaj proces širok spektar opcija koje su bile testirane od strane kriterijuma životne 

sredine i tehničkim kriterijumima, dovoljnim da identifikuju prednost koridora koji je nakon toga bio 

subjekat vežbanja u važnim javnim konsultacijama. 

Za potrebe ovog ESIA izveštaja, alternativni koridori predloženih dalekovoda su podeljeni u tri sekcije: 

(i) Odeljak 1: Lastva – Čevo 

(ii) Sekcija 2: Čevo – Šavnik 

(iii) Sekcija 3: Šavnik – Pljevlja 

Kratak opis svake alternativne trase dalekovoda u svakoj od oblasti i pregled glavnih prirodnih i 

ekoloških aspekata u vezi sa njima koji su dati u nastavku. 

Sledeći kriterijumi su uzeti u obzir prilikom procene i poređenja odabranih varijanti: 

• Strateški ciljevi (crnogorska strategija za energetiku do 2025 (2007)) 

• Indikativni uticaj na određene pogođene oblasti: 

I. Međunarodno određenih oblasti (UNESCO-ve svetske baštine) 

II. Identifikovana “Emerald” lokacija (Natura 2000) 

III. Postojeća zaštićena područja / Novo planirana zaštićena područja 

• Vizuelni uticaj na oblasti važnih pejzažnih vrednosti 



• Indikativni uticaji na šume (dužine i površine pod uticajem šuma) 

• Broj prelaza preko vodotoka 

• Naselja / električnog i magnetnog polja 

Sekcija1: Lastva - Čevo 

Tri alternativne trase predloženog dalekovoda u ovom odeljku uzete su u obzir. Sve prolaze kroz II 

kategoriju zaštićene zone Nacionalnog parka (NP) Lovćen, koji je takođe “Smaragdna” lokacija. 

1. Istočna Varijanta (centralna) kroz planinu Lovćen prolazi i kroz centralni deo NP Lovćen u oko. 

6,642 m dugom koridoru koji deli njenu teritoriju na dva približno jednaka dela i izaziva fragmentaciju 

između dve glavne zone kategorije I uspostavljene u okviru NP teritorije. 

2. Istočna Varijanta (iznad Budve) prolazi kroz istočni deo NP Lovćen II zone zaštite. Ova varijanta 

prolazi preko istočnog ugla područja NP Lovćen u oko. 6.615 km dugačakom koridoru. . Dodatne 

podvarijante varijanti 1B bile su izložene tokom pretrage izbora koridora DV. Ova varijanta sledila bi 

koridor postojećeg 110 kV dalekovoda Cetinje - Budva,a koji mogu biti demontirani i postavljeni na 

predloženu 400 kV. Dodatne pod-varijante, varijante 1B procenjene su prilikom izbora studija za 

koridor dalekovoda. Ova varijanta bi pratila koridor postojećeg 110 kV dalekovoda celom dužinom u 

NP Lovćen, što bi za posledicu imalo smanjenje dužine dalekovoda u NP do približno 4 km, čime bi se 

smanjila verovatnoća uticaja na resurse Nacionalnog parka. Ipak, ova pod-varijanta bi prolazila u 

blizini naselja i zbog toga se smatra kao manje povoljnom. 

3.Zapadna varijanta (iznad Kotora) prolazi kroz zaštićenu zonu II NP totalnom dužinom od 2.56 km i 

takođe iznad oblasti Kotora na planinskim obroncima Lovćena. Ova sekcija dalekovoda bi imala veoma 

izražen vizuelni uticaj na pejzaž kao i na jedinstvenu zonu u oblasti “Kotorske serpentine”. Odlukom 

UNESCO’s komiteta za svetsku baštinu 1979 godine, šira oblast oko Kotora je ubeležena od UNESCO 

svetske kulturne baštine (WCH) lokalitet 3) pod Pariskom Konvencijom za zaštitu svetskog i kulturnog 

nasleđa (referenca broj 125), zbog velike univerzalne vrednosti lokaliteta i pejzaža, u celoj zoni Bokokotorskog 

zaliva, uključujući i lokalitet svetske baštine i njegovu blisku zonu. 

Rezime glavnih karakteristika svake od posmatranih varijanti u sekciji dalekovoda 1 viza VI izabranih 

indikatora zaštite životne sredine dat je u sledećoj tabeli. 

Tabela 3.1 – Glavna pitanja životne sredine za svaku razmotrenu DV varijantu u odeljku 1 

Variants 

Izbegavajući 

Parametar / Indikator 

Kroz centralni deo 

centralni deo NP 

NP Lovćen) 

Lovćen 

iznad Kotorske zone 

Totalna dužina (km) 28.5km 34.3km 30.0km 

Totalna dužina (m) u NP Lovćen 6,642 m 6,615 m 2,560 m 

Približan broj DV stubova u NP 

Lovćen (takođe smaragdna 

20 20 9 

lokacija) 

Navedena površina (ha) 

zahvaćene šume 

zona: 144.08 ha zona: 148.02 ha zona: 100.8 ha 

Druga pitanja vezana za 

međunarodno određene oblasti 

/ / 

Ova DV varijanta će 

proći iznad Kotorske 

3) 

za više informacija pogledati na: http://whc.unesco.org/en/list/125 



(UNESCO) 

Ostali biodiverzitet/ flora & fauna 

slučajevi i kompenzacije 

DV koridor visa vi naselja 

(relativna udaljenost od ose 

koridora (u [m])) 

Dužina koja prati postojeći 

kroidor(km) 

Ova DV varijanta bi 

podelila NP Lovćen 

teritoriju na dva 

približno jednaka 

dela. Ovim bi blisko 

prolazila pored i 

između zona dva 

glavna NP I. 

kategorije zaštite 

što bi verovatno 

rezultiralo efektom 

fragmentacije. 

Izbegnuta naselja, 

osim Majstori (400 

m) 

OVA DV varijanta 

izbegava glavni deo 

NP Lovćen i zonu 

kategorije I zaštite. 

Izbegnuta naselja 

osim: 

Dubovika (350 m), 

Vojkovići *) (50 m) i 

Predis (480 m) 

oblasti na strmim 

padinama Lovćen 

planine. Imala bi 

veoma vidljiv uticaj 

na pejzaž i 

verovatno će izazvati 

vizuelno zagađenje 

na pejzažnoj 

vrednosti UNESCO- 

VCH lokacije. 

OVA DV varijanta 

izbegava glavni deo 

NP Lovćen i I zonu 

kategorije zaštite. 

Izbegnuta naselja, 

osim Njeguša (100 

m) 

0 km približno. 4.5 km 0 km 

*) 

Vojkovići nema populacije (Izvor: Cenzus u Crnoj Gori, 2011 – prvi rezultati; Statistički zavod Crne Gore). 

Rezime: 

1. Ni jedna od alternativa ne prolazi kroz UNESCO WCH lokalitet - Boka Kotorska zaliv. 

2. Sve tri razmatrane varijante prolaze kroz II kategoriju zaštićene zone NP Lovćen, koja je 

takođe smaragdna lokacija. 

3. Varijanta kroz centralni deo NP Lovćen i varijanta iznad Budve prolaze kroz NP Lovćen u 

približno istoj dužini od (6.6 km), ali u različitim koridorima. Varijanta 1A bi prouzrokovala 

značajne podele između dve glavne kategorije I zona i rezervatima prirode (IUCN kategorija I - 

Međunarodna unija za očuvanje prirode)) uspostavljena u okviru NP teritorije. 

4. Varijanta iznad Kotora u području NP Lovćena, prolazi u najkraćoj sekciji (2,56 km) u odnosu na 

ostale alternative i smatra se da će imati najmanji uticaj na šume. Međutim, ova varijanta bi 

veoma vidljivo izgledala i imala negativan vizuelni uticaj na estetske vrednosti pejzaža Kotorskorisanskog 

zaliva, koji je označen kao UNESCO-kulturna VHS. To se odnosi na davanje prednosti 

vizuelnom kriterijumu u odnosu na promene u izmenama projektom. Ovo bi se smatralo najmanje 

povoljnom opcijom. 

5.Istočna Varijanta iznad Budve izbegava centralni deo NP Lovćen i ne deli svoj planirani koridor 

sa prvom zonom zaštite ili prolazi u njihovoj blizini. Ova varijanta se smatra najpovoljnijom 

alternativom u ovom delu predloženih dalekovoda. 

Konačna alternativa je ispitana koja bi izbegavala NP Lovćen prolazeći istočno od parka. Ova varijanta 

nije izabrana jer bi bila 18 km duža i koštala €7,740,000 više nego bilo koja druga alternative, a pored 

toga ona bi takođe morala da prođe nekoliko naseljenih zona. 



Sekcija 2: Čevo - Šavnik 

Dve DV alternativne trase bile su predložene u ovom odeljku. To su sledeće: 

1. Istočna Varijanta (od Čeva do Šavnika) prolazak istočno od Nikšića, i 

2. Zapadna varijanta (od Čeva do Brezna) prolazak zapadno od Nikšića. 

Nema značajnijih pitanja zaštite životne sredine koji su identifikovani u obe varijante posmatrane u 

ovom odeljku. Ne postoje međunarodno ili nacionalno određena zaštićena područja, postojeća, kao i 

planirana, duž oba razmotrena koridora. Tri posebne oblasti interesovanja su identifikovane duž 

zapadne Alternative 

(i) prostor oko jezera Slano i Krupac (rezervoari HE Perućica), zapadno od Nikšića, 

(ii) prelaz preko reke Komarnice, kanjona i 

(iii) prelaz preko kanjona Nevidio i vodopada Skakavica. 

Mere ublažavanja će omogućiti izbegavanje negativnih efekata ovih osetljivih područja. 

Broj prelaza preko reka veći je u slučaju Istočne varijante (8) u odnosu na zapadne varijante (4), dok 

je zona zahvaćenih šuma manja za Istočnu u poređenju sa zapadnom varijantom. 

Ipak, zapadna varijanta izbegava sva naselja duž svog koridora,dok istočna Varijanta ne bi izbegla 

brojna naselja. 

Strategija razvoja energetske proizvodnje Crne Gore do 2025 (2007) predviđa ulaganje u inicijative za 

izgradnju budućeg postrojenja u širem području Brezna (HE Komarnica (2018) i u Krnovu razvoj 

turbina na vetar (2014-2020)). Zbog potreba za pouzdanim prihvatanjem i prenosom energije 

proizvedene u tim budućim elektranama, zapadna varijanta je izabrana kao povoljnija alternativa. 

Pažljivo trasiranje zasnovano na pristupu predostrožnosti je zahtevalo da se održi red u ovom delu 

koji se odnosi na prirodnu sredinu koliko god je to moguće i u isto vreme omogućava sklad sa 

posebnim zahtevima u vezi sa DV, pouzdanosti, sigurnosti snabdevanja i bezbednosti tokom izgradnje. 

Predložene oblasti za prelaze preko kanjona koje su pogodne sa ove tačke gledišta, i terenski uslovi 

omogućiće dobru priliku za trasu koja bi ublažila uticaj na životnu sredinu. 

Rezime glavnih karakteristika svake od razmotrenih varijanti je u sekciji DV-a 1 viza VI 

izabrani indikatori zaštite životne sredine koji su dati u sledećoj tabeli. 

Tabela 3.2 - Glavna pitanja zaštite životne sredine za svaku razmotrenu DV varijantu u odeljku 2 

Varijante 


Istočna varijanta 

zapadna varijanta 

Totalna dužina 59.5 km 57.0 km 

(Navedena) površina (ha) zahvaćene 

šume 

Ostali biodiverzitet/ flora & fauna 

slučajevi i kompenzacije 

Broj rečnih prelaza i njihova 

odgovarajuća dužina prelaza (m) 

/ 

oblast: 144 ha 

8 rečnih prelaza: 

• (reke: Zeta, Gračanica, 

Surdup Bijela (4x) & 

oblast: 192 ha 

Varijanta bi prošla blizu 

jezera Slano i Krupac u 

blizini Nikšića, koji su 

priznati kao IBA. Ova jezera 

nemaju status zaštićenih 

područja. Najbliži DV stub bi 

bio postavljen na udaljenosti 

od 1,3 km od obale jezera 

Slano. Drugi stub bi bio na 

udaljenosti od> 2,5 km 

4 rečnih prelaza: 

• (reke: Komarnica (2x), 

Grabovica i Gusarev Potok) 



DV koridor visa vi naselje, odnosi se na 

naselja sa relativnom udaljenošću od 500 

m od linije koridora ili gde se nalaze 

privatne svojine unutar koridora 

Šavnićka Bukovica). 

• Standardni DV prelaz sa 

rasponom dužine (< 600 

m). 

Naseljena mesta: Brsno, 

Laz, Bukovik, Gvozd, 

Milosevici i Dobra Sela. 

• Standardni DV prelaz sa 

dužinom od (< 600 m). 

Naseljena mesta: Ubli, 

Brocanac Niksićki, Rudine i 

Duzi. 

Rezime: 

1. Ni internacionalne ni nacionalne zaštićene zone ne nalaze se u postojećoj DV sekciji. 

2. Nikakvi značajni problem sa uticajem na prirodnu sredinu i okruženje nisu identifikovani ni u 

jednoj od predloženih varijanti sekcija. 

3. Mala zona zahvaćenih šuma nalazi se u istočnoj varijanti – 144 ha u poređenju sa 

zahvaćenom šumom od 192 ha u slučaju zahvaćene šume u zapadnoj V., stope od približno 

30%. veće te bi kompenzacija bila neophodna u slučaju zapadne varijante. 

4. Istočna varijanta. Neće izbeći brojna naselja. Zapadna varijanta, je poželjna u smislu 

društvenog uticaja , jer izbegava sva naselja u širem okruženju koridora. 

5. U smislu ostvarenja crnogorskih energetskih strateških ciljeva, Zapadna V. će omogućiti 

integraciju novo-planiranih elektrana u zapadnoj Crnoj Gori na nivou nacionalnog energetskog 

sistema. 

6. Zapadna Varijanta se može smatrati za bolju konačnu alternativu u ovom delu predloženih 

dalekovoda. 

Sekcija 3: Šavnik – Pljevlja 

Tokom procesa DV pravca razvoja, sledeće glavne varijante su uzete u obzir u ovom odeljku 

: (i) "Durmitor", varijanta sa dve povezane pod-varijante: 

O "Durmitor" pod-varijanta prelaska reke Tare na području Lever Tara O "Durmitor" pod-varijanta 

prelaska reke Tare u oblasti Đurđevića Tare 

(ii) "Piva" varijanta sa dve vezane pod-varijante: 

O "Piva" pod-varijanta (delimično preko teritorije BiH) izbegavanje NP Durmitor, kao i 

O "Piva" pod-varijanta (duž granice između CG i BiH) izbegavanje centralnog područja NP Durmitor. 

I "Durmitor" pod-varijanta, kao i "Piva" pod-varijanta (duž granice između CG i BiH) prelazi preko 

kanjona Tare koja je deo zone i Nacionalnog parka Durmitor,i koja se identifikuje kao smaragdna 

lokacija. Pored toga, sa odlukom UNESCO Komiteta za svetsku baštinu u 1980, NP Durmitor sa 

kanjonom reke Tare je određen kod UNESCO-ve Svetske prirodne baštine (VNH) lokaliteta na osnovu 

Pariske Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine (broj reference 100bis). Nacionalni park 

Durmitor se sastoji od planina Durmitor, Žabljak platoa i pratećeg kanjona reke Tare ,koji je najdublji 

kanjon u Evropi i obuhvata tri glavne geomorfološke karakteristike: kanjone, planine i visoravni. 

“Oblast estetske vrednosti” je jedan od tri UNESCO-ov selekcije kriterujuma koji se odnosi in a 

Durmitor kao određenom UNESCO WNH lokalitetu (pogledati sekciju 2). 

Godine 2004, Skupština Crne Gore usvojila je "Deklaraciju o zaštiti reke Tare" (u daljem tekstu 

"deklaraciju o Tari"). Ovaj dokument zabranjuje nove (infrastrukturne) razvoje na području duž reke 

Tare u okviru UNESCO-VHS. 

1) više informacija pogledati na veb stranici: http://whc.unesco.org/en/list/100 

1) Kanjon reke Tare je 1,300 metara dubok na lokalitetu Obzir što je unutar administrativnih granica f NP Durmitor 

1 ) Službeni list Crne Gore br. 78/04, 22.12.2004 

“Durmitor” opcija 



Obe “Durmitor” pod-varijante,tj. jedna preko Lever Tare i jedna preko Đurđevića Tare prolaze kroz 

dve smaragdne lokacije (NP Durmitor i reka Ćehotina (sa svojom pritokom Vezisnicom) u pljevljanskoj 

zoni i kroz novu planiranu () zaštićenu oblast Regionalnog Parka (RP) Sinjavina (pogledati mapu 

zaštićenih zona u dodatku 1.6). 

• "Durmitor" pod- varijanta prelaska reke Tare na području Lever Tare. 

Na području prelaza preko reke Tare u NP Durmitor na Lever Tari , nizvodno od mosta, da bi se 

izbegao direktan vizuelni uticaj na pejzaž, gledano sa mosta kao najposećenijeg stajališta. Pored toga, 

eventualna demontaža postojećeg 110 kV dalekovoda Žabljak - Pljevlja , koji sada prolazi u 

neposrednoj blizini mosta reke Tare i njegove instalacije na stubove predloženih 400 kV , rezultiraće 

estetskom poboljšanju vizuelne vrednosti oblasti i pored toga smanjiće ukupnu površinu zemljišta 

okupiranoj od strane dalekovoda (postojeći 110 kV i predloženi 400 kV) u NP . Međutim, prelaz reke 

Tare u ovom odeljku bi značilo više dalekovoda zbog dužine kroz NP Durmitor ( 5.44 km) u odnosu 

na"Durmitor", pod- varijantu prelaska reke Tare u oblasti Đurđevića Tare , a samim tim intenzivniji 

uticaj na NP u smislu da će zahvaćeno mesto biti više ugroženo zbog promena postojećeg korišćenja 

zemljišta i šuma. 

Ova podvarijanta prolazi NP Durmitor , na svom najužem delu u oko 4 km dugoj sekciji , koja je 

najkraća u odnosu na ostale posmatrane alternative. Ukupna dužina ove varijante preko 

identifikovanih smaragdnih lokacija je približno 5.45 km. 

DV prelaz preko reke Tare u NP Durmitor u blizini mosta na putu Žabljak - Pljevlja na 

Đurđevića Tari ima potencijal za verovatno najveći vizuelni uticaj na širem području ove UNESCO-ve 

lokacije svetske baštine. Most se smatra važnim obeležjem i tačkom za posmatranje pejzaža kanjona. 

Predloženu trasu preko kanjona reke Tare prati postojeći 110 kV dalekovod Žabljak - Pljevlja . U planu 

su kombinovani stubovi za pridržavanje dalekovoda (postojeći predloženi 110 kV i 400 kV ), u delu 

prelaza NP Durmitora. Takva struktura će verovatno izazvati negativan vizuelni uticaj na estetske 

vrednosti predela koji se može posmatrati sa mosta i drugih okolnih vidikovaca . Dakle , mere za 

ublažavanje bi trebalo da budu predložene za smanjenje negativnih vizuelnih efekata koliko je to 

moguće . 

“Piva” opcija 

• “Piva” pod-varijanta, delom prolazi kroz BiH 

Ova pod-varijanta prolazi kroz periferni zapadni deo NP Durmitor i prolazi kroz teritoriju susedne 

države Bosne i Hercegovine u ukupnoj dužini od 9,5 km. i, samim tim, bi inicirala potrebu za analizom 

ekoloških aspekata prekograničnih odnosa. Pored toga, društveni uticaji u smislu sticanja zemljišta bi 

trebalo da budu upućeni u skladu sa postojećim zakonodavstvom BiH. 

Varijanta prolazi kroz dva nova planirana zaštićena područja - Regionalni park (RP) Pive, bivši RP Bioč- 

Maglić-Voluja (15,827 m) i RP Ljubišna (9,949 m) - vidi Kartu zaštićenih područja u Prilogu 1.6. 

Ukupna dužina DV varijante preko ovih planiranih zaštićenih područja će biti približno 25.78 km. 

Proces selekcije identifikovao je ozbiljne nedostatke koji su diskvalifikujući kriterijumi kao što su 

prolazi kroz teritorije druge zemlje, kao i ograničenja izgradnje, eksploatacije i održavanja. Zbog ovih 

razloga, ova varijanta je bila isključena iz dalje detaljne procene. 

• " Piva" pod- varijanta , duž granice između CG i BiH 

Ovaj pod-varijanta prolazi kroz NP Durmitor u 6.246 km dugom delu koji je najduži u odnosu na ostale 

alternative za koje se smatra da prolaze kroz NP teritoriju. Varijanta krstovi, Tri kanjona u NP 

Durmitor: kanjon Sušice , kanjon reke Tare i kanjon Drage . 

Na deonici od reke Tare i prelaza na Pljevljima, na planini Ljubisna , ova varijanta prolazi po pretežno 

šumovitom području sa značajnim biljnim vrstama ( kod 42,243 - Crnogoraca Šume Jela navedene u 

Rezoluciji 4. Bernske konvencije , takođe jedan od Natura 2000 tipa staništa ) . Region planine 

Ljubišna je identifikovana kao smaragdna lokacija , kao i planirano zaštićene površine predviđne kao 

regionalni park u skladu sa Nacionalnim Prostornim planom Crne Gore do 2020. 



Varijanta prolazi kroz tri identifikovane smaragdne lokacije ( NP Durmitor , reka Ćehotina ( sa svojim 

pritoka Vezisnica ) i planina Ljubišnja u Pljevljima oblasti) u odeljku sa ukupnom dužinom od približno 

16,345 KM, što je najveća dužina kroz označenu smaragdnu lokaciju u odnosu na ostaleposmatrane 

alternative. 

Ona prolazi kroz dva nova planirana zaštićena područja , kao što je predviđeno u crnogorskom 

Prostornom planu do 2020 : (i) Regionalni park (RP) Pive, bivši RP Bioč - Maglića - Volujak ( 9,880 m), 

i 

(ii ) Rp Ljubišnje ( 9,949 m) – videti “Karta zaštićenih područja” u Prilogu 1.6. Ukupna 

dužina dalekovoda varijante preko ovih planiranih zaštićenih područja će biti oko 19.83 km. 

Rezime glavnih karakteristika svake od posmatranih varijanti o DV 3. delu viza VI izabranih indikatora 

zaštite životne sredine prikazan je u sledećoj tabeli. 

Tabela 3.3 – Glavna pitanja vezana za očuvanje životne sredine za svaku DV varijantu u sekciji 3 

Varijanta 

“Durmitor” pod-varijanta 


“Durmitor” pod-varijanta 

“Piva” pod-varijanta duž 

blizu mosta Djurdjevica 

u zoni Lever Tara 

granice CG i BiH 

Tara 

Ukupna dužina (m) u 

internacionalno projektovanoj 

zoni: 

UNESCO svetski lokalitet NP 

Durmitor sa rekom Tarom, 

kanjonom) 

5,439 m 4,026 m 6,246 m 

Ukupna dužina (m) na 

smaragdnoj lokaciji 

• primedba: NP je identifikovan 

kao smaragdna lokacija 

Ukupna dužina (m) u planiranoj 

RP ili drugih planiranih 

zaštićenih područja po 

nacionalnoj strategiji za 

očuvanje 

primedba: 

sledeći RP su planirani u ovoj 

sekciji: (i) RP Ljubišnja (kao i 

smaragdna lokacija), (ii) RP 

Sinjajevina i (iii) RP Piva 

(izvor: fizički plan Crne Gore 

do 2020) 

Približan broj DV stubova u NP 

Durmitor 

Približan broj stubova u 

planiranom RP ili drugim 

planiranim zaštićenim zonama 

(navedena) površina (ha) 

zahvaćene šume 

• primedba: sa lokacije 

Jasenovo Polje do Pljevalja 

NP Durmitor: 5,439 m 

Cehotina riv.: 1,420 m 

NP Durmitor: 4,026 m 

Ćehotina riv.:1,420 m 

NP Durmitor: 6,246 m 

Ljubisnja Mnt.: 9,949 m 

Ćehotina reka: 150 m 

ukupno: 6,859 m ukupno: 5,446 m ukupno: 16,345 m 

RP Sinjavina: 19,116 m RP Sinjavina: 19,116m 

52 

kroz RP Sinjavina 

RP Piva: 9,880 m 

RP Ljubišnja: 9,949 m 

Total thr. RP: 19,829 m 

13 9 9 

52 

kroz RP Sinjavina 

54 

kroz RP Piva & 

RP Ljubišna 

površina: 185.98 ha površina: 169.01 ha površina: 145.30 ha 



Druga pitanja vezana za zaštitu 

prirode i oblici kompenzacije 

Broj prelazaka reka / kanjona i 

njihova dužina na tim mestima 

(m) 

DV koridor visa vi naselja 

(relativna dužina od koridora (u 

[m])) 

Dužina koja prati postojeći 

koridor(km) 

Druga pitanja povezana sa 

internacionalo zaštićenim 

područjem (UNESCO) 

DV varijanta prolazi kroz 

prvu zaštićenu zonu NP 

Durmitor (Tara Reka 

Kanjon) 

prelazi: 

• Tara reka (kanjon) 

• Standardni DV raspon 

dužine prelaza (< 600 

m). 

Izbegnuta naselja, osim: 

Godijeli (300 m), 

Njegovudja (450 m), 

Rasova (250 m), 

Crnobori (250 m), 

Gornje Selo (400 m), 

Vrbica (400 m) i Komine 

(prelaz). 


prvu zaštićenu zonu I NP 

Durmitor (Kanjon reke 

Tare ). 

prelazi: 

• Tara reka (kanjon) 

• Standardni raspon 

dužine prelaza(< 600 

m). 

Izbegnuta naselja, osim: 

Godijeli (300 m), 

Njegovudja (450 m), 

Rasova (250 m), 

Djurdjevica Tara (prelaz), 

Crnobori (250 m), Gornje 

Selo (400 m) i Vrbica 

(400 m) i Komine 

(prelaz). 


prvu zaštićenu zonu I NP 

Durmitor (Kanjon reke 

Tare i kanjon reke 

Drage) 

4 rečnih / kanjonskih 

prelaza: 

• Piva reka: 850 m 

• Sušica: 1,000 m 

• Tara reka: 2,800 m + 

2,100 m 

• Draga Kanjon: 700 m 

Izbegnuta naselja, osim 

Bezuje (200 m), 

Nikovici *) (200 m), 

Bobovo (400 m) i 

Kakmuzi (300 m). 

• primedba: oblast je 

relativno naseljena 

približno. 16 km 21.5 km 0 km 

Izbeći direktan pogleda 

sa mosta jer ugrožava 

pogled sa mesta gde 

najviše ljudi zastaje. 

Demontaža postojeće 

110 kV (na mostu) i 

njihova instalacija na 

stubu predloženog 400 

kV znatno bi uticala na 

estetske promene u 

izgledu oblasti. 

Potencijalni izvor 

ugrožavanja vidika sa 

mosta i drugih bliskih 

zona što bi ugrozilo 

odnose sa javnošću. 

• primedba: 

“zona estetske 

vrednosti” je jedna od tri 

UNESCO’vih selektivnih 

kriterijuma je i ona koja 

se odnosi na Durmitor po 

nacrtu UNESCO WNH 

lokaliteta. 

*) 

Nikovici nema populacije (izvor: Census in Montenegro, 2011 – First Results; Statistical Office of Montenegro). 

Izbeći centralni deo 

UNESCO WHS kao i 

minimalizovati vizuelni 

uticaj na okruženje 

Rezime: 

1. U slučaju "Piva" pod-varijante (duž granice između CG i BiH), proces selekcije je identifikovao 

ozbiljne nedostatke koji su diskvalifikujući kriterijumi kao što su prolazi kroz teritoriju druge 

zemlje, kao i održavanja izgradnje, eksploatacije. Zbog ovih razloga, ova varijanta je bila 

diskvalifikovana iz daljeg ispitivanja. 

2. I "Durmitor" pod-varijanta, kao i "Piva" pod-varijanta duž granice između CG i BiH prelaze 

kanjon reke Tare i kroz Nacionalni park Durmitor, kao zaštićenog područja u skladu sa 

Zakonom o nacionalnim parkovima i Crna Gora, kao i UNESCO-VNH lokaliteta i smaragdnog 

lokaliteta. 

3. U odnosu na obe "Durmitor", pod-varijante, "Piva" varijanta prolazi na najdužem delu kroz 

različite vrste postojećih / planiranih određenih oblasti: 

(i) kroz NP Durmitor koji je takođe označen kao UNESCO-VNH lokalitet 



(ii) kroz tri identifikovana smaragdna lokaliteta (NP Durmitor, reka Ćehotina (Vezisnica) i 

planine Ljubišnje u oblasti Pljevalja. 

(iii) da kroz dve nove planirane zaštićne oblasti, kao što je predviđeno u crnogorskom 

Prostornom planu do 2020: (i) Rp Pive i (ii) Rp Ljubišnje. Zbog navedenog, Piva se smatra 

najmanje povoljnom opcijom. 

5. Komparativna analiza ukazuje na dužinu i oblast pod uticajem šuma za svaku posmatranu 

alternativu i pokazuje da ne postoje značajne razlike među varijantama. 

6. "Durmitor" pod-varijanta viza VI DV prelazak preko reke Tare u NP Durmitor: 

(i) Prelazak kanjona Tare na Lever Tari bi značilo više dužine dalekovoda kroz NP u poređenju sa podvarijantom 

preko Đurđevića Tare, a samim tim veći uticaj na NP u smislu zahvaćenog područja i mesta 

promena postojećih korišćenja zemljišta . 

(ii) da prelazak kanjonom Tare na Đurđevića Tari ima potencijal za mogući značajni negativni vizuelni 

uticaj na scenske vrednosti UNESCO-ve svetske prirodne baštine. Kombinovani stubovi bili bi vidljivi 

čak i preko šuma, koja je prosečne visine do 15 metara. "Površina estetskog značaja" je jedna od tri 

selekcije UNESCO kriterijuma koji se odnose na NP Durmitor, kao UNESCO-a određenog VNH 

lokaliteta. 

(iii) zbog morfologije terena i dalekovoda stubovi visine (oko 40-50 metara kombinovani stubovi DV) 

moglo bi se očekivati da utiču na šumu (preseca šumu ) u obe pod-varijante ne bi bio značajan. 

(iv) "deklaracija o Tari" zabranjuje novi (infrastrukturni) razvoj u oblasti duž reke Tare u okviru 

UNESCO-VHS koji bi značilo promenu trenutnog šablona korišćenje zemljišta. Ovo diskvalifikuje podvarijante 

na Lever Tari i daje prednost pod-varijanti na Djudjevica Tari, koja se smatra prednost 

konačne alternative u ovom delu predloženog dalekovoda, pod uslovima da koriste koridor postojećeg 

110 kV dalekovoda Žabljak - Pljevlja. 

3.4 Izabrani koridor predloženog dalekovoda 

Nakon razmatranja svake od predloženih alternativa , a na osnovu više kriterijuma proces evaluacije 

selekcije , koja je obuhvatila tehničke, ekološke , socijalne i ekonomsko- finansijske aspekte, konačno 

optimalan DV koridor je izabran od strane CGES i usvojen od strane Vlade Crne Gore. 

Izbor vežbe je takođe ugrađen u kompletan set prostornog planiranja aspekata kroz proces za razvoj 

Detaljnog prostornog plana (DSP) za koridor dalekovoda u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom 

Crne Gore, uključujući i DSP koji se odnose na sredinu strateškog okruženja (SEA) . Završni DSP 

Dokument je zvanično objavljen 23. septembra 2011 na http://vvv.mrt.gov.me/en/ministri . 

Sledeće alternative za svaku od sekcija dalekovoda izabrane su kao optimalna rešenja : 

(i) Odeljak 1 ( Lastva - Čevo ) - Varijanta izbegavanje centralnog dela NP Lovćen 

(ii) Član 2 ( Čevo - Šavnik ) - Zapadna varijanta 

(iii) Sekcija 3 (Šavnik - Pljevlja ) - "Durmitor", pod- varijanta prelaska reke Tare u oblasti Đurđevića 

Tare. 



4. Opis postojećih ekoloških uslova 

4.1 Geografski položaj 

Koridor predloženog dalekovoda prolazi kroz teritoriju osam crnogorskih opština: Budva, Kotor, 

Cetinje, Nikšić, Plužine, Šavnik, Žabljak i Pljevlja. 

Polazna tačka predloženog dalekovoda je nova 400/110-35 kV trafostanica u lokalitetu Gorovići koji se 

nalazi na desnoj strani puta Budva - Tivat, u naselju Lastve Grbaljske. 

Sa lokaliteta Gorovići, dalekovod ide dalje prema selu Pobori, odnosno području između sela i 

manastira Stanjevići gde skreće ka istoku iznad Pobore i okoline Duletića, ali blizu granice NP Lovćen. 

Nakon uključivanja u NP Lovćen na lokalitetu Rupa Laska, predloženi dalekovod okreće se ka severu i 

prolazi između Velikog i Malog Šiljevika,a zatim pre nego što dođe do tačke Bjelosi skreće ka severozapadu 

iznad lokaliteta Gornić i Bajice i ostavlja NP Lovćen. Trasa se nastavlja prema brdu Dubovik i 

sela Dubovik gde skreće ka oblasti Ćeklići, odnosno sela Vojnovići. Nakon oblasti Ćeklića, dalekovod 

sledi sever / severo-istok i dolazi, pre svega na oblast Bjelice u blizini sela Resna, a zatim oblasti Čevo 

blizu sela Donjeg Kraja. Ovde se okreće ka severo-zapadu i selima Trnjine i Dolovsko Korito. 

Odavde menja pravac prema severu preko Rucina i Miljanove Glave do Ubaljskog Doa. Od ove tačke, 

trasa skreće ponovo ka severozapadu Brda Rudo i sela Bijele Poljane. Nakon kratke obilaznice v.Bijele 

Poljane, dalekovod okreće ka severo-zapadu iznad Aluga i Ridja Lokva prema Trubjela (Vodnji Do). 

Ovo omogućava zaobilaženja Slanskog jezera preko brda Šanac, Prisoje i Osoje na Zla Gori. Trasa 

takođe zaobilazi Krupačko jezero i prigradsko naselje Nikšić i sela Miločani, Vidrovan i Sipačno, kreće 

preko brda Dubovo Brdo i Tisa. Odavde, put se nastavlja preko Duge i Dubrave do sela Bukovi Doli 

iznad Jasenovog Polja. Posle Bukovih Dola, dalekovod prelazi preko malog brda Vojvodin Mramora i 

nastavlja prema zapadnim padinama planine Vojnik. Posle Vojvodin Mramora, prelazi autoput Nikšić - 

Plužine i nastavlja preko katuna Todorovića na istoku-najvišeg ugla Živine doline (Živsko Razdolje). 

Ovde dalekovod prelazi jugo-istočnim padinama Velikog Štuoca (Vojnik planina) na većini oblasti 

istočnog ugla Brežanskog Polja. 

Odavde , trasa prelazi kanjon Komarnice i okreće ka istoku iznad sela Duži i dolazi do doline 

Komarnice koja prelazi između Osoje i Razvršja sa severne strane vodopada Skakavica. Posle Razvršja 

, dalekovod nastavlja ka severoistočnom i istočnom pravcu Bukovičke Gore, prolazi iznad Godijeljija i 

Bijelog Mramora. Posle Bukovičke Gore dalekovod prolazi između sela Gornje Bukovice i Donje 

Bukovice i brda Visioc i Gubavac - i zatim nastavlja ka severu na brda Veliki Kovačev Panj u blizini sela 

Njegovuđa preko Durmitorskog platoa i NP Durmitora. 

Na platou Durmitora ,dalekovod prolazi pored sledećih lokaliteta i malih brda: Bucam , Bobovo Brdo, 

Ogorioc , Cave, Sjenička kosa, Peseljevići, Nikitovići i Mrčajevac . Posle Velikog Kovačevog Panja, 

dalekovod i dalje ide preko Šanca i Aluga u Đurđevića Tari , gde prelazi kanjon reke Tare na liniji 

Rasova - Begova ravni . Posle Begove ravni ,put okreće ka severo- istoku preko Bitinskog Polja, brda 

Veliki Kovčić na Kosanića oblasti , a zatim brda Cigansko brdo , Babići , Glavice i Vranju Brdu kod 

Kruševog sela. Odavde,put se nastavlja ka severu svoje krajnje tačke u TS Plavlja , preko brda 

Gradine , Pustopauče i Borovo brdo iznad sela Zbljevo i blizu sela Komine . 

Mapa projektne oblasti sa trasom predloženog dalekovoda prikazana je u Prilogu 1.1. 



4.2 Biofizičke karakteristike zone projekta 

Osnovne fizičko-geografske i bio-geografske karakteristike projektnih oblasti predstavljene su u 

nastavku. 

Bogatstvo Crne Gore u pogledu geologije, pejzaža, klime i zemljišta, ujedno i njen povoljan položaj na 

Balkanskom poluostrvu i Jadranskom moru, sve ove karakteristike, stvorile su zajedno uslove za 

razvoj veoma raznovrsnog biodiverziteta. U skladu sa takvim biodiverzitetom , Crna Gora predstavlja 

"vruću tačku" u Evropi pa i svetu. Crna Gora se može podeliti u dva osnovna bio-geografska regiona - 

mediteranski i alpski - i ona ima veoma širok spektar ekosistema ,ujedno i vrsta staništa u odnosu na 

sve druge zemlje koje su njene veličine. Postoji zona flore i faune koja zauzima prostor od hladnog 

planinskog severa i juga do tople mediteranske obale na zapadu. Pored toga, na biodiverzitet utiče 

prisustvo elemenata alpske flore i faune koja se odražava na vrhovima primorskih planina i prodor 

toplog vazduha, kao i prisustvo elemenata mediteranske flore i faune koja se prostire putem rečnih 

dolina i kanjona , u planinama u kontinentalnom delu Crne Gore. Što se tiče vrsta šuma, izdanačke 

šume dominiraju u regionu Mediterana, dok mešovite šume - omorike , jele i druge - dominiraju u 

kontinentalnom regionu. Severni planinski region je bio-geografski povezan sa drugim planinskim 

staništima u Dinarskom alpskom koridoru. Tokom poslednjeg ledenog doba, značajan deo današnje 

flore i faune u Crnoj Gori, preživeo je glacijalnu eroziju koja je uticala na današnju okrenutost 

zemlje prema severu. Danas u Crnoj Gori ne postoje samo ostaci glacijalne flore i faune (tzv. 

glacijalni relikti),već i ostaci starije tercijarne flore i faune,koje su svoje utočište našle u toplim 

rečnim dolinama i kanjonima. Zbog karaktera ovih "zaklonjenih" staništa, postoji značajan broj 

endemskih vrsta u Crnoj Gori sa dominantnim centralno- evropskim,alpskim i mediteranskim 

elemenatima flore i faune. 

Predloženi dalekovod prostire se preko dva bio-geografska regiona u Crnoj Gori –mediteranskog i 

kontinentalnog. U regionu Mediterana se deo DV nalazi izmedju Lastve Grbaljske i Jasenova 

polja. Ovaj deo linije DV početno zahvata obalno područje od Lastve Grbaljke , prelazi preko južnih 

padina Lovćena,koja predstavlja jednu od tri primorske planine u zemlji. Nakon što linija DV predje 

planinu Lovćen, prelazi preko regiona Katunske Nahije i dolazi blizu Slanog jezera, zaobilazeći ga 

kretanjem preko padina Zla Gore i tako linija dolazi u Jasenovo polje,koje se nalazi ispod planine 

Vojnik, gde se i završava deo linije DV u regionu Meditarana. Nakon Jasenova polja, DV linija ulazi u 

kontinentalno-geografski region i prelazi preko zapadnih šumovitih padina planine Vojnik i nastavlja 

svoje prostiranje preko istočnog ugaonog dela Brezanske oblasti i kanjona reke Komarnice na Duzi 

visoravni. Na Duzi platou DV nastavi tokom kraja obroncima Treskavca gore, a potom krsta Komarnice 

doline , prolazi preko šumovitih obronaka Bukovičke gore do Durmitora bez šumskih visoravni. Nakon 

napuštanja Durmitorskog platoa, DV prelazi kanjon reke Tare , a onda dolazi do Bitinskog polja (polje 

) i preko relativno šumovitih oblasti istočnog kraja padine Ljubišnje gore završava u TS (trafo stanicu)- 

Pljevljima pored Ćehotine. 

4.3 Klimatske karakteristike zone projekta 

Klima Crne Gore je pod uticajem geografskog položaja i reljefa . U rasponu od 41052 ' do 43032 ' 

severne geografske širine i od 18026 ' do 19022 ' istočne geografske dužine , Crna Gora je u 

središnjem delu umerenog pojasa tople severne hemisfere , stoga, ima umereno toplu i prijatnu klimu 

. Geografski položaj , blizina mora, morfološki profil i cirkulacija vazdušne mase oblikuje kompleks 

klimatskih karakteristika u regionu Crne Gore u pogledu visokog stepena varijabilnosti u prostoru i 

vremenu . 

Južni region i primorsko područje Crne Gore imaju mediteransku klimu , sa dugim , toplim i suvim 

ljetima i relativno blagim , kišnim zimama. Centralni i sjeverni region zemlje karakteriše planinska 

klima , mada je uticaj Sredozemnog mora takođe evidentan . Kontinentalna klima na dalekom severu 

odlikuje se lepotom velikih dnevnih i godišnjih temperatura , pored niskih godišnjih padavina , a 

ravnomerno distribuirana preko svih meseci. 



Prosečna godišnja temperatura vazduha u region projekta varira od otprilike 15.80 C na jugu do 4,60 

C u Žabljaku , na području Durmitora . Najtopliji meseci su jul i avgust , dok je najhladniji mesec 

Januar. Temperaturni gradijent je relativno visok i , u proseku, procenjen je na 0,80 C po 100 metara 

nadmorske visine . Prosečna minimalna mesečna temperatura u projektnom regionu je približno 50 C 

niža , dok je prosečna maksimalna temperatura oko mesečno . 50 C viša od prosečne mesečne 

temperature. 

Dužina sunčanih sati na obali varira od 2.400 do 2.600 časova godišnje , odnosno 1.600 do 1.900 sati 

u planinama. Prosečna godišnja oblačnost je u porastu od juga iobale ( 44-47 %) na severu ( 56-62 

%). 

Dva režima padavina mogli biti identifikovani na širem području : mediteranski režim koji karakteriše 

maksimum padavina u novembru i decembru i umereno-kontinentalni režim koji karakteriše 

maksimum padavina u drugoj polovini leta i sekundarni maksimum u oktobru. Primorskim oblastima , 

kao i centralnom delu Crne Gore (uključujući i reke Tare sliv ) karakteriše sa modifikovanim 

mediteranskim režimom padavina. Granica između modifikovane mediteranske i kontinentalnog režima 

padavina u zoni projekta su Ljubisna planina i Sinjavine planine . Godišnja količina padavina je veoma 

neujednačena i kreće se od oko 800 mm u dalekom severu do oko 5.000 mm u jugo-zapadnom ( 

Orjena planina ). Lovćen takođe karakteriše visoka godišnja količina padavina (više od 3.500 mm). 

Godišnji prosek broja kišnih dana se kreće od 115-130 na primorju i 172 dana na severu. 

Led je uobičajen na planinskim oblastima , gde je na godišnjoj osnovi, prosečan broj dana sa ledom 

167 ( područje Žabljak ). Na obalnom području, godišnji prosečan broj dana sa ledom je samo 4 ( 

Budva ). 

Dve vrste vetrova su tipični za ovo područje, Bora i Sirocco. Bora je dominantan vetar u toku zime sa 

N - NE pravcem , visokog intenziteta i udarima posebno na obalnim područjima i Podgoričom - Skadar 

basenu. Jugo sa svojim S - SE pravcem donosi topao i vlažan vazduh sa stvaranjem velike količine 

padavina naročito iza Kotorskog zaliva . Najveći deo padavina tokom hladnijeg dela godine je zbog 

Sirocco vetra. Vetrovite oluje utiču na obalna područja i Podgoričko - Skadarski basen. Često se 

dešava unutar bura. Tokom leta, šumski požari utiču na primorske oblasti duž planinskih padina 

priobalja i okruga između dva grada Podgorice i Cetinja . 

4.4 Geološke karakteristike zone projekta 

Geološki sastav ovog lokaliteta blato na Lastvi Grbaljskoj , predviđen je za izgradnju konvertor i trafo 

stanice i obuhvata: 

- Fliš sediment i gornjeg eocena sedimenti koji su deponovani u osnovu terena. 

- Kvartar sedimenti ( aluvijalnim , deluvijalni i deluvijalni - aluvijalnim ) koji su deponovani u 

površinskom sloju terena. 

U morfološkom smislu, teren zone Blato je ravna površina i i ona leži na 12-14 metara iznad nivoa 

mora . Teren je pogodan za izgradnju planiranih objekata, pod uslovom da osnovne od fliša stenske 

mase ili kvartara naslage mogu da se koriste za temelje, uz prethodno odvodnjavanje terena i 

uređenje povremenih površinskih tokova. 

Kao supstrati aluvijalnih depozita, njčešće prisutan je deposit fliša, sa svojom degradiranom zonom na 

povrčini. 

U terminima gradivno geološke klasifikacije, lokalitet sadrži: 



• Kompleks poluprovodljivih i neprovodljivih masa stena, peščanih i glinenih, depoziti glineno 

pesak-ilovača delova, čestica gline sa različitim petro grafitnim delovima (lapor, peščar i 

krečnjak). 

• Zbijene mase stena, koje uglavnom čine teren lokacije koja je u pitanju. Najprisutniji je gornji 

Eocen sediment fliša, uglavnom izgrađen od gline, lapora, peščara i peščanog krečnjaka. 

Predložena trasa od 400 kV prenosa od Lastve Grbaljske do Pljevalja prolazi kroz pet geotektonskih 

jedinica, sa karakterističnim složenih geoloških i hidrogeoloških karakteristikama kao što su: 

Paraautochton (PA ), Budva - Bar zonai ( bzz ), Visoki Karst (HK) ; Durmitorska geotektonska jedinica 

( DTU ) i geotektonske jedinice Cehotinja ( TUC ). Geotektonske jedinice su nalegnute jedna nad 

drugom po mekim fliš sedimenata u SV pravcu. Onese šire u NV -SE pravcu. 

Na osnovu gradivnih geoloških svojstava i funkcija stenske mase u projektnom području, sledeći tipovi 

stena su identifikovani : 

• Stene koje su dobri provodnici vode - velike poroznosti , gde su nabrojane sve vrste karbonatnih 

stena. 

• Stene koje su dobri provodnici vode sa intergranularne poroznosti i stena kvartara (K) starosti. Oni 

su delimično od gline i peska, šljunka, blokovi pod uglom i blokovi. 

• Stene koje su izolatori vode : Deluvijalni , Deluvijalni - prolluvial i eluvial - proluvijalni i aluvijalnim 

sedimentima sa visokim sadržajem gline i komponenti, intruzivnih stena i kompleksa fliša. 

Identifikovane geotektonske jedinice opisane su u tekstu koji sledi. 

(I) geotektonska jedinica PA obuhvata primorski deo. Sadržaj stena je dobar provodnik vode 

(krečnjaci krede eocenske starosti) i izolator vode fliš sedimentni slojevi srednjeg Eocen (E2) 

godina - konglomerati, peščari i glinci. Ovi fliš sedimenti mogu se naći na predloženim 

lokacijama trafo stanice i razvodnog postrojenja (konvertora) u Lastvi Grbaljskoj, a predloženi 

koridor dalekovoda zauzima veoma mali deo u ovoj geotektonskoj jedinici - oko 200 metara. 

(ii) 

geotektonska jedinica BBZ je predstavljena sa dobrim provodnicima vode, krečnjacima jure i 

krede i krede-eocen (KE) sa slojevima vode. Fliša izolator koji se pojavljuje naizmenično u 

kratkim intervalima, te ova dva zajedno formiraju kompleks voda koje na pojedinim mestima 

izlaze iz stena. Dužina trase dalekovoda u ovoj oblasti je oko 3.8 km do sela Stanjevići. 

(iii) geotektonska jedinica VK je predstavljena sa dobrim provodnikom vode karbonatima od 

krečnjaka, dolomit krečnjaka i dolomita i trijasa, starosti jure i krede. Ova jedinica pokriva 

najveći deo predloženog koridora dalekovoda, oko 86 km od Stanojevica do Godielja i 

praktično je bez vode. Karstnih vrela ima sezonskog tipa i vrlo su izdašni. Vode koje dolaze iz 

ovih izvora se uglavnom slivaju u zaliv Boke Kotorske , zaleđe Budve i Nikšićkog polja. 

(iv) geotektonske jedinice DTU dužine oko 36 km od Godielji Crnog Vrha predstavljaju dobro 

snabdevanje vodom, stenama i njih čine karbonat trijasa starosti jure i pokriveni su gornjim 

slojevima mlađeg razdobljasa vodom provodnikom glacijalnog, fluvioglacijalnog i aluvijalnih 

sedimenata starosti kvartara i vodom između slojeva dijabaz. Sprovođenje vode glacijalnim i 

aluvijalnim sedimentima zavisi od prisustva gline u njima. U kontaktu između VK i DTU 

kompleksa prisutna je stena izolatora vode tipa starosti K Pg. One se formiraju u kontaktu sa 

krečnjačkim rekama Komarnice i njenih levih pritoka Grabovice. 



(v) Geotektonske jedinice TUC sa dužinom od oko 23 km od Crnog Vrha do Pljevalja sadrže 

karbonatne stene trijasa i stene dobre provodnike vode trijasa i retko od tipa vode jurske 

starosti izolator: jura-kreda (JO) fliš, ugljen -Perm (KP) peščari, shist i konglomerata, srednji 

Miocena godina (M2) od gline i laporaca, na mestima pokrivenim sa aluvijalnim (AL) peskom i 

šljunkom. 

4.5 Tektonske i seizmičke karakteristike zone projekta 

Tektonske i seizmičke aktivnosti u regionu juga regiona Dinarida definisani su geografski dinamičnim 

procesima u Mediteranskom basenu, čija geneza je u vezi sa sudaranjem velikih tektonskih ploča 

Evroazije i Afrike. Naime , neo -tektonski , kao i paleo-tektonske aktivnosti Dinarida su dominantno u 

obliku intenzivnog procesa podvlačenja u Apeninima , kao i sa seizmoloških podvlačenja u Helenidima 

i Karpatima. Prvi sezmički instrumentalni podaci u CG su generisani na početku 20 veka. Ipak, zbog 

nedostatka seizmoloških stanica , sve do instalacije savremene telemetrijske obzervativne mreže u 

1980 -tim , fond seizmoloških podataka je bio veoma skroman. Seizmo -tektonska mapa Crne Gore i 

šireg regiona data je u sledećoj slici. 

Sledeće osnovne aktivne i polu- aktivne seizmičke zone mogu biti identifikovane u Crnoj Gori: 

- Jug, priobalje , uključujući Uclinj –skadarsko.j , Budve i Boke Kotorske - zone sa maksimalnim 

intenzitetom od mogućih 9 stepeni od Mercall - Cancani - Sieberg (MCS) skale. 

- Podgorica - Danilovgrad zona sa maksimalnim očekivanim mogućim intenzitetom od 8 stepeni MCS 

skale. 

-Centralni i severni delovi Crne Gore(uključujući Nikšić, Kolašin , Žabljak i Pljevlja ), sa maksimalnim 

mogućim intenzitetom od 7 stepeni po MCS skale . 

Prikaz 4.1 – Sizmo-tektonska mapa Crne Gore 

Prikaz 4.2 – Seizmička regionalizacija Crne Gore 

Proposed DL 

Izvor: 

Prostorni plan Crne Gore,Sekcija Studija: Prirodne karakteristike 

(2005Vlada i Univerzitet Crne Gore; [Ref. 21] 

Izvor: 

Prostorni plan Crne Gore,Sekcija Studija: 

Prirodne karakteristike (2005Vlada i Univerzitet 

Crne Gore; [Ref. 21] 

Karakter intenziteta seizmičke aktivnosti u Crnoj Gori predstavljen je na mapi ispod. To uključuje 

epicentre jakih zemljotresa (> 3,5 stepeni po Richterovoj ) koji su se dogodili tokom poslednjih vekova 

. Skoro sve teritorije u regionu pokrivaju seizmički vruće tačke. Ipak , ova mesta se odlikuju sa veoma 

različitim skalama seizmičkog potencijala. Dominantna seizmička aktivnost je registrovana na 

podzemnom delu Dinarida , a centralni deo Jadranske mikro- ploče pokazuje skoro aseismičke 

manifestacije. 



------------------- 

MCS skala jeste seizmička skala koja se koristi za merenje jačine zemljotresa. Meri efekte zemljotresa. Skala kvantifikuje efekte 

zemljtresa na površinu zemlje, ljude, objekte prirode, i ljudski načinjene strukture na skali od 1 (neosetno) do 12 (totalna 

destrukcija). 

Prikaz 4.3 – Mapa epicentara u regiji tokom proteklih pet vekova 

Izvor: Prostorni plan Crne Gore,Sekcija Studija: Prirodne karakteristike (2005Vlada i Univerzitet Crne Gore; [Ref. 21] 

4.6 Karakteristike zemljišta u zoni projekta 

Predloženi dalekovod prolazi različite slivove i planinska područja, koji su prilično različiti u smislu 

pedogenetičkih faktora (geologija, reljef, klima, vegetacija i antropogeni uticaj). Ova raznovrsnost 

pedogenetičkih uslova ima napredno prisustvo velikog broja tipova zemljišta, i to teritoriju pokriva 

prilično raznovrsno. Mapa zemljišnih područja data je u Prilogu 1.3. 

Zemljišta u širem području mogu biti grupisana u sledećim kategorijama: 

- Stenovita (Litosol) i Sierozem (soja) su početni tipovi zemljišta razvijeni u kompaktne stene i slabim 

rigolitom, obično distribuiran u planini / stenovite zone duž dalekovoda. 

- Krečnjak - Dolomit kalup zemljšta (Kalck-melansol), koji je najrasprostranjeniji tip zemljišta u 

projektnom području, najviše prisutan u karstičnim i visokih planinskih terenima. 

- Rendzin zemljište slično krečnjačkom kalupu zemljišta u profilu i karakteristikama, ali je formirana na 

lošoj karbonatnoj podlozi. Ona sadrži mnogo više skeletnog nego kalup zemljišta (tamno zemljište), 

dok oblasti obradivog zemljišta su dublje sorti vrtače, kraških polja i manjih zaravni. Ovo je 

dominantan tip zemljišta duž dalekovoda, prisutne u oblasti Lovćen gori, Vojnik gori, padinama 

Durmitora, Sinjavine i Žabljak visoravni. 

- Humusno silikatno zemljište (ranker), koje se formira na silikatnoj površini iznad 1.500 m nadmorske 



visine. Odlikuje se kiselom reakcijom i visokim sadržajem humusa. Ovaj tip zemljišta se širi u borovim i 

četinarskim šumama duž DV (dalekovoda). 

- Tamno kiselino zemljište (Distrični kambisol) preovladava u severoistočnoj Crnoj Gori u travnjacima i 

šumskim područjima (borovi i četinarski), ali i u voćnjacima i drugim kultivisanim zemljištima. 

- Tamno eutrik zemljište (Eutric kambisol) zauzima najniže delove rečnih dolina (bivše rečne terase), 

kao i dolinama i kraškim poljima, posebno u dolini Ćehotine i pljevaljskom području, a obuhvata i 

Nikšićko polje kao i duž toka reke Tare. 

- Braun zemljište na krečnjaku (Calco - Kambisol) je prelazni oblik između krečnjačkog kalupa i 

crvenog zemljišta, najčešće prisutnog u priobalnim područjima i šumovitim padinama Lovćen gore. 

- Crvena zemljišta (Terra RoTSa) prošireni su u primorskom području, uključujući šire područje Lastve 

Grbaljske i drugih terena depresije oblasti Donjeg Grblja. 

- Diluvia, aluvijalna i močvarna se nalaze na najnižim terenima, u podnožju brda, kao i na aluvijalnim 

ravnima duž reka i jezera, kao što su reke Ćehotine, Tare, neke oblasti na platou Žabljaka, kao i zone 

u Pljevljima (Kosanica, Kovrena i Maoče ). 

Rizik od erozije duž trase predloženog dalekovoda 

Tipično, plitka zemljišta i zemljišta topografski podložna eroziji , kao što su zemljišta u zoni zahvaćene 

i strme padine jesu izloženi riziku erozije. Odsustvo vegetacionog pokrivača i šume povećaja rizik 

erozije tla, takođe. Neke vrste šumske vegetacije su zavisnici od erozije ,dok druge to nisu kao što su 

retke hrastove šume , posebno na padinama sa južne i jugo-zapadne pozicije. 

Sledeće zone duž zone predloženog dalekovoda su identifikovane kao osetljive na potencijalni rizik od 

erozionih procesa u toku građevinskih radova : 

(I) Strme padine u kanjonima reka duž rute: Komarnica ( padine doline Komarnice kod Pošćenje i 

kanjon padinama između krajnjih delova Brezna oblasti i Dubrovsko kod Duzi ) kao i kanjon Tare na 

Đurđevića Tari . 

(ii) Strmi delovi padine planine Vojnik na ( obe, južnoj i severnoj padini ), kao i Lovćen ( južne padine 

). 

Mapa erozije šireg područja sa ucrtanim zonama rizika od erozije duž linije dalekovoda je uključen 

u slici . 



Prikaz 4.4 – Zona podložna eroziji duž trase DV. 

Indicative zones of erosion 

risk along the DL route 

4.7 Hidrologija u zoni projekta 

Teritoriji Crne Gore se nalazi na dva glavna slivna područja. To su sliv Crnog mora sa ukupnom 

površinom od 7.545 km2 ( 52,5% ) i Jadranskim morem prihvatnom oblasti sa površinom od 6.267 

km2 ( 47,5 %). Najviši planinski vrhovi i masivi se nalaze u području prihvatanja Crnog mora . U 

principu, oba sliva se postigne sa vodama, ali značajan deo Crne Gore pripada kontinentalnoj karstne 

oblasti u kojoj postoji stalna postoja površine vodotoka. Glavni tokovi vode u region projekta, Tare, 

Pive ( Komarnice ) i Ćehotine sa svojim pritokama Vezesnica pripadaju crnomorskom slivnom području 

i slivu reke Drine. 

Trasa predloženog dalekovoda će prelaziti sledeće vodotoke : 

• U delu između Nikšića i Šavnika : 

(i) Komarnice / Tare na dva prelaza : 

o Na lokalitetu Lucki Do , preko kanjona Komarnice koji je oko 600 metara širok 

o Na lokalitetu Razvrslje , preko 500 metara, širokoj dolini reke sa plitkim koritom 

(ii) reke Grabovice ( pritoka Komarnice ) i njene pritoke Gusarev Potok. 

(iii) reke Bukovice ( pritoka Komarnice ). 

• U delu između Šavnika i Pljevlja : 

(ii) 

(iv) Reka Tara / na Gjurgevića Tari Predloženi dalekovod preći će kanjon zajedno sa 110 kV 



DV Žabljak – Pljevlja koristeći isti koridor. Visina stubova postojećeg DV u sekciji koja prelazi 

kanjon je otprilike 25 metara, dok je njihov broj 14. 

Karakteristike glavnih reka u zoni projekta 

Uredba o klasifikaciji i kategorizaciji površinskih i podzemnih voda (Službeni list Crne Gore No 2 / 07.) 

određuje broj klasifikacija površinskih i podzemnih voda na kopnu kao i na primorskim morskim 

vodama. Prema svojoj nameni, vode se dele na: 

(I) Vode koje se mogu koristiti za piće i prehrambenu industriju. Na osnovu seta ograničenih 

vrednosti od 50 parametara, kvalitet ove vode je podeljen u četiri klase: 

• Klasa A- voda koja se u svom prirodnom stanju, sa mogućom dezinfekcijom, može se koristiti za 

piće 

• Klasa A1 - Voda koja se posle jednostavne fizičke obrade i procedura dezinfekcije može koristiti za 

piće 

• Klasa A2 - vode koje se mogu koristiti za piće posle odgovarajuće prerade (koagulacija, filtracija i 

dezinfekcija), i 

• Klasa A3 - vode koje se mogu koristiti za piće nakon prerade, koja zahteva intenzivan fizički, 

hemijski i biološki tretman sa produženom dezinfekcijom i hlorisanjem ili koagulacijom, flokulacijom, 

otakanjem, filtracijom, apsorpcijom na aktivnom uglju i dezinfekcija ozonom ili hlorom. (ii) Voda koja 

se može koristiti za ribnjake i školjke kao i poljoprivredu. Ova voda se klasifikuje na osnovu 10 

parametara: 

• Klasa S - vode koje se mogu koristiti za negovanje plemenitih riba (salmonidi) 

• Klasa V - vode koje se mogu koristiti za uzgoj školjki, kao i 

• Klasa C - vode koje se mogu koristiti za gajenje manje plemenitih vrsta riba (ciprinida). 

(iii) Voda koja se može koristiti za kupanje može se svrstati u dve klase, i to: 

• Klasa K1 - odlična, 

• Klasa K2 – zadovoljavajuća 



Prikaz 4.5 – Predložena linija dalekovoda u odnosu na zahvaćene vodotokove: 

Proposed 

DL route 

Izvor: Prostorni plan Crne Gore do 2020. Poglavlje 4.1 – Prirodne karakteristike; Vlada Crne Gore i GTZ, 2005 



Kvalitet vode glavnih reka projektne zone zasnovan na osnovu rezultata posmatranja u 2008 prikazan 

je u sledećoj tabeli: 

Tabela 4.1 – Kvalitet voda glavnih reka u 2008 

Tok vode Kvalitet vode (2008) *) Status 

Komarnica reka Nema urađenih podataka / 

Piva reka Generalno: A1, S i K1 klase, uzvodno od Piva Nezagađena reka 

jezera. 

Tara reka Generalno: A1, S i K1 klase, sa malim izuzecima u Nezagađena reka 

urbanism zonama Mojkovca i Kolasina. 

Cehotina reka • Uzvodno od grada Pljevlja: A1, S i K1 klase. 

• Nizvodno od Pljevlja kvalitet pada na A2, C i K2 

Generalno zagađena reka 

nizvodno od Pljevlja 

klase. 

Vezisnica reka • Uzvodno od TPP Pljevlja : A1, S i K1 klase. Generalno zagađena reka 

(pritoka 

Ćehotina 

• Nizvodno od TPP Pljevlja izliva: ne 

zadovoljavajuća (A2 i A3 klase). 

*) 

Prema utvrđenim kriterijumima u uredbi o klasifikaciji i kategorizaciji površinskih i podzemnih voda 

(Službeni list Crne Gore No 2 / 07 . ) 

Izvor : Stanje životne sredine 2008 , Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore [Ref . 8] 



4.8 Kvalitet vazduha u zoni projekta 

Kvalitet vazduha u širem području koridora dominantno određuje nekoliko pokretačkih snaga – u 

zavisnosti od sektora i vrste zagađivača: saobraćaj, industrijska postrojenja, organizacije / 

instalacija koje poseduju mesta sa kotlovima i pojedinačna požarna mesta. 

U širem području, postoje merenja kvaliteta vazduha u urbanim zonama Budve, Tivta, Kotora, 

Nikšića, Žabljaka i Pljevalja. Ne postoje merenja u opštinama Cetinje, Plužine i Šavnik i samim tim 

nema dovoljno sistematizovanih i obrađenih podataka o kvalitetu vazduha na teritoriji tih opština. 

2009 Soer [Ref.9] ukazuje na to da su najvišei koncentracije SO2, NO2 i PM10 registrovane u 

Nikšiću i Pljevljima. Pored emisije u vazduhu iz saobraćaja, operativne industrijske instalacije - 

Željezara u Nikšiću i termoelektrana u Pljevljima - imaju značajan doprinos stopi zagađenja u ovim 

oblastima. Ipak, SO2 i NO2 prosečne godišnje koncentracije nisu prešle granicu vrednosti utvrđene 

od strane crnogorskih propisa, dok je koncentracija PM10 u vazduhu premašila dnevni limit 

vrednosti u Pljevljima (89 dana) i u Nikšiću (27 dana) [ref. 9]. Sve u svemu, 2009 Soer zaključuje 

da je "na osnovu analize rezultata merenja, vazduh u Pljevljima, Nikšiću i Podgorici opterećen 

zagađujućim materijama iz industrije, transporta i domaćinstava, dok su u drugim urbanim 

oblastima posmatrani zagađivači u okviru zakonskih uslova" . 

Trasa predloženog dalekovoda prolazi u dominantno ruralnim oblastima u kojima je odsustvo 

važnih industrijskih instalacija i intenzivnog saobraćaja evidentno. Zbog ove situacije, najznačajniji 

doprinos zagađenju vazduha u području potiče iz naseljenih mesta, odnosno etažnog grejanja 

domaćinstava. Ognjišta pripadaju grupi kolektivno stacionarnih izvora zagađenja vazduha, iz kojih 

emisija zagađujućih materija proistekne iz upotrebe određenih vrsta goriva (drvo, nafta, itd.) Kao 

produkti sagorevanja, emisije SO2, CO2, NOk, CO i čvrste čestice (PM) se oslobađaju u vazduh. 

Ipak, zagađenje vazduha ovog tipa je sezonskog karaktera i dešava se samo tokom grejne sezone. 

Na osnovu gore navedenog, kao i činjenica da su područja neposredno oko koridora dalekovoda 

koji nije gusto naseljen i ima ruralnih i brdsko-planinskih predela, može se zaključiti da je 

ambijentalni vazduh u predloženom koridoru DV od nezagađenog kvaliteta i bez značajnog 

prisustva zagađujućih štetnih materija. 

4.9 Korišćenje zemljišta i pejzaži u projektnoj oblasti 

4.9.1 Obrasci korišćenja zemljišta 

Procena tipova korišćenje zemljišta vrši se za približno za 100 metara širok koridor duž predložene 

trase dalekovoda u odeljku Lastva- Čevo i 70 metara širokom koridoru na deonici od Čeva do Pljevalja. 

Smatra se da je gore navedena širina dovoljna da obuhvati sve direktne uticaje na trenutno korišćenje 

zemljišta u toku građevinskih radova i operativnih kao i potreba održavanja predloženog dalekovoda. 

Tako određen koridor zauzima oko. 953,72 hektara. Dominantni namenski tipovi zemljišta su šume 4 i 

livade 5 . Šume zauzimaju 521 ha ili 54,6% od ukupne površine koridora. Dominantni tip šume 

degradirane Grabove šume 6 sa 257,96 ha ili 27.04% od koridora. Pašnjaci i livade zauzimaju 305,10 

ha ili 32,0%. Manje površine (127.27 ha ili 13,3%) zauzimaju druga prirodnih staništa - kamena 

staništa (razne vrste staništa stenovite vegetacije). 

Pregled tipova zemljišta duž predložene linije dalekovoda prikazan je u nastavku tabele. Mapa 

korišćenja zemljišta data je u Prilogu 1.4 ovog ESIA izveštaja. 

Tabela 4.2 - Upotreba tipova zemljišta u predloženom koridoru dalekovoda 

Korišćenje tipa zemljišta Oblast (ha) % 

4 Obuhvataju sve vrste šuma (odeljci 4.9.1 i 4.9.2), sa različitim visinama, obim prečnika i raznih gustina. 

5 Obuhvataju sve vrste travnjaka, pašnjaka i i livada (odeljci 4.9.1 i 4.9.2). 

6 Ostria carpinifolia - Grab u nekoliko biljnih zajednica, ali uglavnom u Seslerio Ostrietum carpinifoliae 

kombinaciji. 



Šuma 521.0 54.63 

Bukova šuma svih tipova 55.64 5.83 

Turski hrast – šume Graba 45.00 4.72 

Bukva - jele i bukve – šume Jela 106.10 11.12 

Degradirana šuma Orijentalnog Graba 31.03 3.25 

Degradirane hrastove šume 23.27 2.44 

Degradirane grabove šume 257.96 27.05 

Plantaže Crnog Bora 2.00 0.21 

Kamenita staništa 127.27 13.34 

Pašnjaci - Travnjaci - Livade 305.10 31.99 

Reke i vodotokovi 0.35 0.04 

Totalna površina [ha] 953.72 100.00 

4.9.2 Pejzažne karakteristike oblasti projekta 

Na osnovu određenih geomorfoloških karakteristika (visina, nagib, karst fenomen, itd), vegetacionog 

pokrivača i ljudskog uticaja, možemo razlikovati nekoliko pejzažnih tipova duž koridora dalekovoda: 

• Pejzaž obalnog područja - nalazi se u Grblju, oblasti koja je početna tačka dalekovoda (u km 

0 do 7 km). Osnovna karakteristika ove vrste pejzaža je kombinacija prirodnih komponenata 

koje su žbunaste vegetacije i ne-prirodnih komponenti tj. ljudskih naselja. Maslinjaci su 

prisutni u obe komponente koje naglašavaju mediteranski karakter ovog područja. 

• Primorsko planinski pejzaž (od km 7 do km 18) - je prisutan na Lovćen gori sa brojnim 

tipovima prirodnih staništa, kao što su: kameniti planinski vrhovi, litice, različita krška staništa 

(pećine, doline, pukotine, vrtače, itd), fragmenti planinskih travnjaka, pod mediteranske 

bukove šume i fragmenti Heldreich borove šume ispod planinskih vrhova. Kombinacija ovih 

staništa je na visinama između 350 i 1,749 m nadmorske visine, i formira atraktivne pejzaže 

kako na planinskom masivu tako i na njegovim padinama prema priobalju. 

• Kraških predela (od 18 do 79 km) - otvoren stenoviti teren razvijen od baze krečnjaka i 

dolomita. Ovde su prisutni svi mikro i makro oblici kraških reljefa - pećine, jazbine, polja, 

doline, pukotine, vrtače i sl), dok je šumovitost je slabo razvijena. Ovaj jalovi erodirani teren, 

obično se zove "ljuti crnogorski krš" menja se sa submediteranskim mešovitim šumama koje 

se sastoje od vrsta kao sto su Hrast, Beli Jasen, vise vrsta Graba. Najveće kršno polja u Crnoj 

Gori je Nikšićko polje, koje je danas kultivisan pejzaž, povezan sa seoskim strukturama. 

Sistem krških vrela u Nikšićkom Polju formira reku Zetu sa jugo - istočne strane, dok su vode 

na zapadnoj strani zarobljene u veštačke vodne akumulacije - jezera Krupac i Slano. 

• - Kontinentalne planine (od 79 do 104km i 132 do 144 km) - su tipični krajolik severne Crne 

Gore sa bogatim biodiverzitetom (šume, pašnjaci) i različiti oblici reljefa. Geografski, ove 

planine pripadaju Južnoj Dinarskom eko-regionu, sa dominantnim masivom Durmitora (2.525 

mnm). Više od 30 planinskih vrhova na Durmitoru su iznad 2.000 m nadmorske visine i 

pružaju lep pogled na okolni pejzaž pun brda i planina grebena, jezera 7 ) glacijalnog porijekla, 

na pašnjake i otvoreni teren, kao i na kanjone reka i doline. Atraktivni scenski pogled se pruža 

na iskrivljene stenovite naslage brda Šareni pasovi i Uvita Greda, kao i Prutaš sa svojim 

vertikalno orijentisanim kamenitim slojevima. Između ostalih planina, Vojnik i Ljubišnje (2238 

mnm) su planine sa dobro razvijenim šumama. 

• - Planinske visoravni (od 104. do 132. km) - u severnoj Crnoj Gori nalaze se Žabljacke 

visoravni, ali takodje i Bitinsko polja, Maoče i Kosanica na području Pljevalja preko kojih 

dalekovod prelazi ili prolazi u blizini. Planinski travnjaci dominiraju u ovom tipu pejzaža, sa 

raznom alpskom florom bogatom intenzivnim bojama. Tradicionalne vikendice pod nazivom 

"katuni" obogaćuju scenski pogled zajedno sa često mešanim šumama jele i smrče na 

visinama između 1.400 i 1.700 m nadmorske visine, kao i sa šumama crnog bora kod 

Kosanice. Bukove šume razvijene su na brdu Bukovička gora. U oblasti grada Pljevlja ovaj tip 

pejzaža je transformisan u gradski pejzaž (grad, rudnik, termoelektrane, biljke, šuma..) 

7 Kao što su Crno jezero, Zminje jezero, Barno jezero, Jablan jezero, Škrčko jezero, Sušičko jezero itd 



• - Pejzaž rečnih kanjona - poznatih zbog kanjona reke Tare koja je duboka više od 1.000 

metara (najdublja tačka 1300 m na lokalitetu Obzir), i strmih padina prošaranih sporadično 

vegetacijom od crnog bora. Pored kontinentalno / planinske vegetacije, neki mediteranski 

cvetni elementi su takođe prisutni na terasama kanjona. Vodene kaskade su česte uz recni 

tok. Kanjoni reke Komarnice su takođe izuzetni, posebno deo pod nazivom Nevidio koji je 

turistička atrakcija za rafting. Prelaz preko kanjona reke Tare, je na turističkom atraktivnoj 

lokaciji -to je most na Đurđevića Tari. Dubina kanjona reke Tare na ovoj specifičnoj sekciji je 

približno 840m. 

4.10 Biološki diverzitet i ekološki resursi u zoni projekta 

4.10.1 Vegetacija 

Područje projekta prostire na dva biogeografska regiona, mediteranskom i kontinentalnom uključujući 

većinu vegetacionih tipova u Crnoj Gori. Identifikacija vrsta vegetacije duž trase dalekovoda bila je 

zasnovana na (i) raspoloživim podacima i literaturnim izvorima i (ii) terenskom istraživanju i 

mapiranju vegetacije / staništa ). Kratak pregled identifikovanih tipova vegetacije ( razlika između 

biljnih zajednica je uključena, prema dostupnoj literaturi )kao i njihov prostorni raspored duž 

dalekovoda prikazani su ispod . 

Cilj je bio da se konačno procene komponente biodiverziteta postojećih ekosistema i različitih lokalitet 

, (udaljem tekstu - staništa ) duž koridora na osnovu identifikovanih i opisao staništa, nego da 

prepoznajumesta od posebne važnosti u pogledubiodiverziteta i prirodnog nasleđa - sve to u cilju 

sprečavanja ekosistema i vrsta populacija iz poremećaj, oštećenja ili uništenja tokomgrađevinskih 

radova i radpredloženih dalekovoda . 

Procena biodiverziteta se vrši za 500 metara širok koridor duž predloženog DV , odnosno 250 metara 

sa obe strane centralne ose dalekovoda. Smatra se da je gornja širina dovoljna da izbegne sve 

direktne uticaje na biodiverzitet tokom građevinskih radova kao i omogući operativne potrebe 

održavanja predloženog dalekovoda. U oblasti osetljivih lokaliteta i na zaštićenim područjima prelazak 

u širem luku bio je razmatran i uzet u obzir takođe. 

Pa ipak, treba uzeti u obzir da je inicijalno bioistraživanje bilo sprovedeno u 1 km širokom koridoru 

definisano Detaljnim prostornim planom kao pomoći pri definisanju preliminarne trase DV u 

ograničenijima devijacija određenih visinom koridora. 

QUERCO-FAGETEA Br.-Bl. et Vlieger 37 (Vegetacija lisnatih šuma u submediteranskoj oblasti, 

brežuljkastom, planinskom i alpskom pojasu vegetacije): 

1. Paliuretum adriaticum H4c 63. (Carpinion orientalis, Quercetalia pubescentis). Primorska 

oblast– Lastva Grbaljska. 

2. Rusco-Carpinetum orientalis Blečić kod Lakušića 66. (Carpinion orientalis, Quercetalia 

pubescentis). Primorska oblast – Lastva Grbaljska gore do Pobore. 

3. Dioscoreo-Carpinetum orientalis Blečić kod Lakušića 66. (Carpinion orientalis, Quercetalia 

pubescentis). oko Nikšića. 

4. Aceri-Ctirpinetum orientalis Blečić kod Lakušića 66. (Carpinion orientalis, Quercetalia 

pubescentis), oko reke Tare. 

5. Querco-Ostryetum carpinifoliae Ht 38. (Orno-Ostryon, Quercetalia pubescentis). Karstična 

zona od Nikšića prema Bileći i kontinentalno u karstičkim šumama. 

6. Seslerio-Ostryetum carpinifoliae Ht et H~ic 50. (Orneto-Ostryon, Quercetalia pubescentis). 

Viša nadmorska visina primorske oblasti (Lovćen) i kontinentalni potezi u kanjonu reke Tare i 

Komarnice. 

7. Fagetum silvaticae montenegrinum Blecic 58. (Fagion illyricum, Fagetalia). Zona Pive i 

Durmitora. 



8. Seslerio-Fagetum moesiacae Elecic et Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). Primorska 

(Lovćen), centralni i istočni Dinaridi 8) . 

9. Fagetum moesiacae montanum Blecic kod Lakusica 70. (Elymo-Fagetum moesiacae p. p.). 

Planinska zona u centralnim i istočnim Dinaridima. 

10. Abieto-Fagetium moesiacae Blecic et Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). Planinska 

zona u centralnim i istočnim Dinaridima. 

11. Fageto-Aceretum visianii Blecic i Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). Subalpska zona u 

centralnim i kontinetnalnim SE Dinaridima. 

12. Asyneumo-Fagetum moesiacae Blecie i Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). Subalpska 

zona u centralnim i kontinentalnim SE Dinaridima. 

13. Acereto-Frtxxinelum montenegrinum Blecic i Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). 

Subalpska zona u centralnim i kontinentalnim SE Dinaridima. 

II. QUERCETEA ROBORI-PETRAEAE Br.-El. et Tx. 43 (Vegetation of wet and acidic Oak – Beech 

forests): 

1. Quercetum serbicum montanum Cernjav. kod Jovanovića. (Quercion robori-petraeae, 

Quercetalia robori-petraeae). Rečne doline Ćehotina i Tara, kao i centralna Crna Gora. 

III. SALICETALIA PURPUREAE Moor 58 (vegetacija poplavljenih šuma i nižeg i niskog rastinja, kao i 

vrba i topola): 

1. Salicetum albo-fagilis Tx (48) 55. (Salicion albae, Populetalia, albaevegetacija oko tekućih 

voda, u submediteranskom i brdovitom vegetativnom pojasu. 

IV. 

ERICO-PINETEA Horvat 59 (Vegetacija borovih šuma): 

1. Pinetum nigrae Blecic 58. (Pinion nigrae, Pinetalia heldreichii-nigrea). kanjoni Pive i Tare. 

Kultivisane oblasti oko Pobore i blizu Ivanova korita (Lovćen). 

V. VACCINIO-PICEETEA Br.-Bl. 39 (vegetacija tamnih četinarskih šuma): 

1. Piceo-Pinetum silvestris Blecie prov. (Vaccinio-Piceion, Vaccinio-Piceetalia). Jezera na 

Durmitoru i Saranskom platou. 

2. Piceetum excelsae croaticum (distinction on – montanum, - subalpinum …) Ht 50. (Vaccinio- 

Piceion, Vaccinio-Piceetalia). Ljubisnja i Durmitor planine. 

3. Pinetum mugi Blecic (57) 58. (Pinion mugi, Vaccinio-Piceetalia). Ljubisnja, Durmitor i Vojnik 

planine. 

VI. QUERCETEA ILICIS Br.-Bl. 36 (zimzelene šume i niska žbunasta vegetacija mediteranskog 

hrasta): 

1. Qrno-Quercetum ilicis H-ic (56) 58. (Quercion ilicis, Quercetalia ilicis). Primorska oblast. 

2. Quercetum ilicis Br.-Bl. 36. (Quercion ilicis, Quercetalia ilicis). Primorska oblast. 

3. Oleo-Euphorbietum dendroidis Trinajstic 73. (Oleo-Ceratonion, Quercetalia ilicis). Primorska 

oblast (oko Budve). 

4. Cisto-Ericetum arborcae H-ic 58. (Cisto-Ericion, Cisto-Ericetalia). Primorska strana/ padine 

Lovćen planine od Kotora do Budve. 

5. Erico-Calycotometum infestae H-ic 58. (Cisto-Ericion, Cisto-Ericetalia). Primorska strana/ 

padine Lovćen planine 

VII. BETULO-ADENOSTYLETEA Br.-Bl. 48 (vegetacija visokih i nsikih trava u aubalpskoj oblasti) 

1. Adenostylo - Petasitetum dorflerii Lakusic (68) 70. [Petasition dorflerii, Adenostyletalia). 

Stabilizovane vrtače u subalpskom vegetacionom pojasu SE Dinarida. 

VIII. EPILOBIETEA ANGUSTIFOLII Tx et Prsg. 50 (mlada vegetacija kao i vegetacija nakon požara u 

brežuljkastom, planinskom i subalpskom vegetacionom pojasu): 

U ključujući sledeće Dinarske planine duž DL trase: Vojnik, Durmitor i Ljubišnja 



1. Senecioni fuchsia - Sambucetum racemosi Noirf. 49. (Sambuco-Salicion capreae, Epilobietalia 

angustifolii). Planinski pojas centralne i kontinetalne oblasti SE Dinarida. 

IX. ALNETEA GLUTINOSAE Br.-Bl. et Tx. 43 (higrofile šume jova i bleda): 

1. Alnetum glutinosae continentals Lakusic 1966. (Alnion glutinosae, Alnetalia glutinosae). doline 

Tare i Ćehotine. 

2. Salicetum pentandrae dinaricum Lakusic. 74. (Salicion cinereae, Alnetalia glutinosae). 

Hidrofilno žbunje u planinskom pojasu Durmitor planine. 

X. CARICETEA CURVULAE Br.-Bl. 48 (vegetacija planinskih trava kiselih zemljišta): 

1. Nardetum subalpinum montenegrinum Lakusic 66. (Jasionion orbiculatae, Seslerietalia 

comosae). Durmitor planina. 

XI. ELYNO-SESLERIETEA Br.-Bl. 48 (vegetacija planinskih trava na krečnjaku): 

1. Elyno-Edraianthetum serjrylltfolii Lakusic (63) 70 (Oxytropidion dinaricae, Crepidetalia 

dinaricae). Durmitor planina. 

2. Edraiantho-Driadetum, octopetalae Lakusic (68) 70 (Oxytropidion dinarieae, Crepidetalia 

dinaricae). Durmitor planina. 

3. Carici-Crepidetum dinaricae Lakusic 66. (Oxytropidion dinaricae, Crcpidetalia dinaricae). SE 

Dinaridi. 

4. Stachydi-Festucetum pseudoxanthynae Lakusic 68. (Festucion albanicae, Crepidetalia 

dinaricae). Planine u Durmitorskom sektoru. 

5. Festuvetum pungentis Ht 30. (Festucion pungentis, Seslerictalia tenuifoliae). Durmitor planina. 

6. Carici-Seslerietum robustae K. Tomic 70. (Seslerion robuslae, Seslerietalia tenutfoliae). Lovćen 

planina. 



XII. 

SALICETEA HERBACEAS Br.-Bl. 47 (vegetacija ispod snežnih nanosa): 

1. Anemone-Salicetum retusae Ht 53. (Salicion retusae, Salicetalia retusae-serpyllifoliae). 

Durmitor planina. 

2. Salicetum retusae-kitaibelianae Lakusic (68) 70. (Salicion retusae, Salicetalia retusaeserpyllifoliae). 

SE Dinaridi 

3. Trifolio-Plantaginetum angustifoliae Lakusic 66. (Salicion retusae, Salicetalia retusaeserpyllifoliae). 

SE Dinaridi 

XIII. THLASPEETEA ROTUNDIFOLII Br.-Bl. 47 (žbunasta vegetacija): 

1. Euphorbio-Vaierianetum bertisceae Lakusic (68) 70. (Bunion alpini, Arabidetalia flavescentis). 

SE Dinaridi (Durmitor) — alpska zona. 

2. Sagino-Gnaphalietum pichlerii, Lakusic 68; 70. (Saxifragion prenjae, Arbidetalia flavescentis). 

SE Dinaridi (Durmitor) — alpska zona. 

3. Saxifrago-Papaveretum kernerii Lakusic 68; 70. {Saxifragion prenjae, Arbidetalia flavescentis). 

SE Dinaridi. 

4. Saxifragetum prenjae Ht 31. (Saxifragion prenjae, Arbidetalia flavescentis). Durmitor planina. 

5. Drypidi-Silenetum margiiiatae Lakusic 68; 70. (Silenion marginatae, Arbidetalia flavescentis). 

Subalpska bregolazine SE Dinaridi. 

6. Geranio-Heracleetum balcanifum Lakusic 68; 70. (Silenion marginatae, Arbidetalia 

flavescentis). Subalpska padina SE Dinaridi. 

7. Corydalo-Geranieturn macrorhizii Bleeic 58. (Silenion marginatae, Arabidetalia 

favescentis).Bregolazine u kanjonima i rečnim dolinama u zoni Durmitora. 

8. Stipetum calamagrostridis Blecie 58. (Stipeion calamagrostis, Arabidetalia flavescentis). 

Subalpske bregolazine SE Dinaridi. 

9. Dryopleridetum villarsii Jenny-Pips 30. (Silenion marginatae, Arabidetalia favescentis). 

Durmitor planina. 

10. Drypeelum linneanae lit 31. (Silenion marginalae, Arabidetalia favescentis). Subalpske 

bregolazine Lovćena. 

11. Drypeetum jacquinianae H-ic 34. (Peltarion alliaceae, Arabidetalia flavesccntis). Lovćen— 

submediteranska i mediteranska planinska zona. 

12. Geranio-Anthrisceium fumarioidis H-ic (56) 63. (Peltarion alliaceae, Arabidetalia flavescentis). 

Subalpske bregolazine Lovćena. 

XIV. ASPLENIETEA RUPESTRIS Br.»Bl. 34 (vegetacija u presecima stena): 

1. Edraiantho-Potentillelum clusianae Lakusic 68; 70. (Amp hori carpi on autariati, 

Amphoricarpetalia). Stene u alpskom vegetativnom pojasu planine Durmitor. 

2. Saxifragetum rochelianae Blecic 58-(Amphoricarpion autariati, Amphoricarpetalia). Kanjon 

reke Komarnice. 

3. Moltkeetum petraeae Blecic 58. (Edraianthion, Moltkeetalia petraeae). Kanjoni reka u zoni 

Durmitora. 

4. Edraiantho-Dianthetum nikolai Lakusic 68; 70. (Edraianthion, Moltkeetalia petraeae). Lovćen 

planina. 

5. Amphoricarpus neumayeri – Gnaphalium pichleri Ht 41 (Amphoricarpion neumayeri, 

Amphoricarpetalia). Lovćen (stene). 

6. Campanulo moltkeetum petraea H-ić 63 (Edraianthion. Moltkeetalia petraee). Lovćen planina. 

XV. ARRHENATHERETEA (livade mezohilne vegetacije): 

1. Festiico-Agrostidetum Ht 51. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). SE Dinaridi. 

2. Alchemillo-Trisetetum Ht 51. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenalheretalia). SE Dinaridi. 

3. Festiico-Agrostidetum Ht 51. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). SE Dinaridi. 



XVI. 

4. Alchemillo-Trisetetum Ht 51. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenalheretalia). SE Dinaridi. 

5. Bromo- Cynosure turn cristati H-ic 30. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). SE 

Dinaridi. 

6. Arrhenatheretum elatioris Tx 37. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). Cetinjsko polje. 

7. Trtfolio-Arrnerietum canescentis K. Tomic 70. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). 

Lovćen planina. 

8. Alopecuro-Ranuncu letum margireati Zeidler 54. (Trifolion resupinafi, Trifoiio-Hordeetalia). 

Oko Cetinja (Lovćen). 

FESTUCO - BROMETEA Br.-BL et Tx. 43 (kserične vegetacije pašnjaka u C.Gori): 

1. Bromo-Dantonietum calycinae Sugar 72. (Bromion erecti, Brometalia erecti). Suvi pašnjaci u 

brdovitoj zoni severnog dela Crne Gore. 

XVII. THERO-BRACHYPODIETEA Br.-Bl. 47 (Primorska vegetacija stenovite podloge pašnjaka i suvih 

livada): 

1. Helichryswn italicitm-Brachypodium ramoKum, Birks et al. 72. (Cymbopogo-Brachypodion 

ramosi, Thero-Brachypodietalia). Primorska zona. 

2. Helichrysum italicum-Stipa tortilis Birks et al. 72. (Cymbopogo-Brachypodion ramosi, Thero- 

Brachypodietalia). Primorska zona. 

3. Genisto-Globularietum bellidifoliae K. Tomic 70. (Chrysopogoni-Satureion, Scorzonero- 

Chrysopogonetalia). Padine Lovćen planine. 

4. Stipo-Salvietum officinalis H-ic (56) 58. (Chrysopogoni-Satureion, Scorzonero- 

Chrysopogonetalia). Lovćen planina. 

5. Asphodelo-Chrysopogonetum grylli H-ie (36) 58. (Chrysopogoni-Saiureion, Thero- 

Brachypodietalia). Primorska zona. 

6. Pseudovino-Poetum bulbosae lit 56. (Scorzonerion villosae, Scorzonero-Chrysopogonetalia). 

Oko Niksića. 

7. Holoscheno -Scab iose turn albae Kodak 74. (Vulpio-Lotion, Thero-Brachypodietalia). 

Primorska oblast. 

8. Laguro-Corynephoreium divarlcati H-ic 64. (Vulpio-Lotion, Thero-Brachypodietalia). 

Primorska oblast. 

XVIII. ADIANTHETEA Br.-Bl. 47 (Vegetacija vlažnih stena u primorskoj oblasti): 

1. Eucladio-Admntetum Br.-Bl. 31. (Adiantion, Adiantetalia). T 5 — Adam, Birks, Walters. Lovćen 

zona. 

XIX. CHENOPODIETEA Br.-Bl. 51 (Vegetacija nitrofilnih biljnih zajednica): 

1. Myrrhidi-Urticetum Ht. 62. (Chenopodion subalpinmn, Onopordetalia). Vegetacija napuštenih 

pašnjaka u centralnom i kontinentalnom delu Dinarida (Durmitor). 

2. Plantago-Barbaretum illyricae Slavnic 45. (Chenopodion subalpinum, Onopordetalia). Durmitor 

planina. 

3. Rumicetum alpini dinaricum Lakusic 64. (Chenopodion subalpinum, Onopordetalia). Vegetacija 

napuštenih pašnjaka u kontinentalnom delu Dinarida (Durmitor). 

4. Senecietum rupesiris montenegrinum Lakusic 66. (Chenopodion subalpinum, Onopordetalia). 

Durmitor. 

5. Vrtico-Sambucetum ebuli Br.-Bl. (36) 52. (Chenopodion muralis, Chenopodieialia). Lovćen, u 

blizini puteva u brdsko-planinskim zonama u submediteranskoj oblasti. 

6. Sambucetum ebuli Felf61dy 42. (Aretion, Onopordetalia). U blizini puteva u brdsko-planinskim 

zonama u kontinentalnom delu Dinarida. 

7. Cherophylletum aurei Oberd. 57. (Arction, Onopordetalia). Brdsko-planinske zone u 

kontinentalnom delu Dinarida.. 

8. TuTSilaginetum Oberd. 49. (Arction, Onopordetalia). Centralni i kontinentalni deo Dinarida. 



9. Echio-Melilotetum Tx. 42. (Onopordion acanthii, Onopordetalia). Planinske zone u 

kontinentalnom delu Dinarida. 

10. Onopordetum acanthii Br.-Bl. 36. (Onopordion acanthii, Onopordetalia). Nitrofilna vegetacija u 

kontinentalnoj oblasti Crne Gore . 

11. Cirsietum candelabri dinaricum Lakusic 62. (Onopordion acanthii, Onopordetalia). U blizini 

puteva i oblasti u izgradnji u centralnom i kontinentalnom delu SE Dinaridi. 

12. Scolimo-Marubielum incani H-ic 64. (Hordeion, Chenopodietalia). Mediteranska i Submediteranska 

oblast Crne Gore. 

XX. ARTEMISIETEA Lohm,, Prsg., Tx. 50 (Vegetacija blizu suvih deponija): 

13. Artemisietum vulgaris Tx. 42. (Artemision, Arternisietalia). Brdsko-planinske zone u severnom 

delu Crne Gore. 

14. Tanaceto-Artemisietum Br.-Bl. (21) 47. (Artemision, Arternisietalia). Kontinentalni deo Crne 

Gore. 

15. Mentha longifolia-Pulicaria dysenteri

32. Pinguiculo-Cratoneuretum Oberd. 57. (Cratoneurion commutati, Montio-Cardaminetalia). 

Vegetacija u blizini stepenastih vodopada i potoka na vulkanskim planinskim stenama, 

subalpski i alpski pojas. 

XXVI. JUNCETEA MARITIMI Br.-Bl. 31 (Vegetacija primorskog močvarnog zemljišta): 

33. Juncetum maritimo-aciiti, H-ic 34. (Juncion maritimi, Juncetalia maritimi). Primorska astob, 

Lastva Grbaljska – Blato. 

XVII. MOLINIO-JUNCETEA Br.-Bl. 47 

34. Epilobio-Juncetifm effusi Oberd. 57. (Calthion, Molinietalia). Močvarno u Sub-Mediteranskoj i 

brdovitoj oblasti. 

35. Chaerophyllo-Ranunculetum aconitifolii Oberd. 52. (Calthion, Molinietalia). Močvarno zemljište 

u Sub-alpskom vegetativnom pojasu kontinentalnog dela Dinarida . 

36. Aegopodio-Petasttetum hybridi Tx. 47. (Filipendulo-Petasition, Molinietalia). Močvarno 

zemljište u brdsko -planinskom vegetativnom pojasu kontinentalnog dela Dionarida. 

37. Junco-Molinietum Prsg. 51, (Molinion, Molinietalia). Brdsko –planinski vegetativni pojas 

kontinentalnog dela Dinarida. 

Šumska vegetacija je najviše rasprostranjen tip vegetacije predloženog projekta i zbog toga je glavna 

mapa ovoga tipa vegetacije, uključujući i predloženi put, uključena u dodatak 1.4. 

3.4.1 Biotopi 

Spisak identifikovanih HD 92/42 EEC staništa u zoni koja se kreće putem trase dalekovoda , prikazana 

je u nastavku; 

6170 – Alpski i subalpski krečnjački travnjaci (oblast na Durmitoru i Lovćenu): 

Struktura flore: Elyna myosuroides, Edraianthus serpyllifolius, Scabiosa silenifolia, Gentianella 

laevicalyx (endemska), Plantago atrata, Oxytropis dinarica (endemska), Cerastium dinaricum 

(endemska), Asperula dörfleri (endemska), Draba lasiocarpa (endemska), Dryas octopetala, ParnaTSia 

palustris, Anthylis alpestris, Edraianthus graminifolius, Alchemilla glaucescens var. serbica, Gentiana 

nivalis, Helianthemum alpestre, Dianthus bertisceus (endem), , Leontopodium nivale, Hedysarum silicii 

(endemska), Sesleria gigantea, Scabiosa leucophylla, Centaurea kotschyana, Campanula sp., Linum 

capitatum (endemska), Potentilla crantzii, Festuca pungens, Bromus erectus, Pancicia serbica 

(endemska), Geum bulgaricum (endemska),Phyteuma pseudoorbiculare (endemska), Achillea 

abrotanoides (endemska), Scutellaria alpina Dianthus bebius (endem), Globularia bellidifolia, 

Onobrychis bertiscea (endemska), Helianthemum grandiflorum,Sesleria robusta, Carex laevis, Draba 

elongata, Iberis sempervirens, Leucanthemum chloroticum (endemska). 

6210 – Polu-prirodni suvi pašnjaci i žbunaste strukture na krečnjačkim podlogama (oblast: Pljevlja 

(Bromo-Plantagoneretum mediae), Lovćen (Genisto-Globulatietum bellidifoliae), suvi pašnjaci u 

severnom delu Crne Gore (Bromo-Dantonietum calycinae)): 

Struktura flore: Brometo-Chrysopogonetum grylli H-ić: Bromus erectus, Chrysopogon gryllus, Onosma 

javorkae, Asphodelus microcarpus, Festuca vallesiaca, Dorycnium germanicum, Koeleria splendens, 

Asphodeline lutea, Genista sericea, Scorzonera doriae, Helianthemum vulgare, Leontodon ccrispus, 

Trifolium campestre, T. nigrescens, Aethionema saxatile, Anthemis arvensis, O. morio, Orchis 

coriophora, O. Tridentata, Ophris scolopax TSp. cornuta... Also, species of degraded scrub shrub 

vegetation: Salvia officinalis, Euphorbia veneta, Cistus salviaefolius, Helychrysum italicum... Genisto- 

Globulatietum bellidifoliae K. Tomić: Globularia bellidifolia, Genista sericea, Galium lucidum, Bromus 

erectus, Festuca sulcata, Carex laevis, Micromeria parviflora, Asperula scutellaris, Dorycnium 

germanicum, Koeleria splendens, Teucrium montanum, Edraianthus tenuifolius, Stipa mediterranea, 

Sesleria robusta, Hippocrepis comosa, Thymus striatus, Satureia subspicata, Poa bulbosa 



62A0 – Istočni sub-mediteranski suvi pašnjaci (Scorzoneretalia villosae) (Lovćen oblast): 

Florna struktura: Salvia officinalis, Koeleria splendens, Chrysopogon gryllus, Bromus erectus, 

Helichrysum italicum, Satureja Montana, Plantago holosteum, Asphodelus aestivus, Dichanthium 

ischaemum, Medicago prostrata i dr. 

6410 – Molinia livade na krečnjačkom , tresetnom ili glinovitom – silt – laden zemljišta (Molinion 

cerulae) (Durmitor – Posćensko jezero oblast): 

Florna struktura: Molinia caerulea, Dianthus superbus, Colchicum autumnale, Sanguisorba officinalis, 

Crepis paludosa, Luzula multiflora, Dianthus deltoides, Potentilla erecta, Carex sp. 

8120 – Krečnjački kalkist, rastinje planina i alpskih nivoa (Thlaspietea rotundifolii) (oblasti: kanjon(i)) 

Pive i Komarnice, Durmitor, Lovcen): 

Struktura flore: Drypis spinosa TSp. linneana, Silene marginata, Scrophularia tristis, Rumex scutatus, 

Arabis alpina, Heracleum verticillatum, Poa caesia, Corydalis leiosperma (endemska), Senecio 

visianianus, Cardamine carnosa, Cystopteris fragilis,, Aethionema saxatile,Geranium macrorhyzum, 

Heracleum orsinii, Corydalis ochroleuca, Moehringia muscosa,, Dryopteris filix mas, Solidago alpestris, 

Ranunculus platanifolius, Polygonatum officinale, Sedum glaucum, Valeriana bertiscea (endemska), 

Geranium macrorhyzum, Thalictrum elatum, Arabis caucasica, Silene saxifraga, Valeriana montana, 

Stipa calamogrostis, Gymnocarpium robertianum, Rhamnus fallax, Cardamine graeca, Sedum 

ochroleucum, Verbascum durmitoreum (endemska), Digitalis ferruginea, Corydalis ochroleuca, 

Geranium robertianum,Saxifraga glabella, Papaver kerneri, Aubrietia deltoidea, Saxifraga moschata, 

Saxifraga oppositifolia, Edraianthus serpylliifolius (endemska) / Gnaphalium pichleri, Armeria sp. 

Edraianthus glisicii (endemska), Saxifraga blavii (endemska), Calamintha alpina, Saxifraga prenja 

(endemska), Silene acaulis, Bunium alpinum, Euphorbia capitulata (endemska), Ranunculus 

montenegrinus (endemska), Cerastium dinaricum (endemska), , Stipa calamagrostis, Melica ciliata, , 

Achnatherum calamogrostis, Poa caesia, Campanula lingulata, Salix retusa var. kitaibeliana, Soldanella 

alpina, Galium anisophyllum, Myosotis suaveolens, Plantago angustifolia, Armeria canescens, 

Taraxacum erectum, Gentiana verna. Dryas octopetala, Valeriana pancicci (endemska), Asperula 

doerfleri (endemska), Vaccinium uligonosum, Aster bellidiastrum. 

8130 – Zapadno mediteransko i termopilsko rastinje (oblast: Lovćen, vegetacija na krečnjaku na 

lokaciji kanjona u mediteranskom i sub mediteranskom podnevlju- mediteranske Crne Gore): 

Struktura flore:: Drypis linneana subsp. jacquiniana, Linaria alpina, Rumex scutatus, Geranium 

macrorhyzum, Anthriscus fumarioidis, Achnatherium calamagrostis i dr. 

8210 – Krečnjačke stenovite padine sa krečnjačkom vegetacijom (oblast: Tara Kanjon, 

Komarnica kanjon, Durmitor, Lovćen): 

Struktura flore:: Potentilla clusiana, Aubrietia deltoides TSp. croatica (endemska), Edraianthus 

serpyllifolius (endem), Daphne malyana (endemska), Linum montanum, Micromeria croatica 

(endemska), Hieracium plumulosum, s, Saxifraga rocheliana, Amphoricarpos autariatus (endemska), 

Saxifraga aizoon, Campanula pyramidalis, Seseli rigidum, Edraianthus glisicii, Saxifraga sp., Silene 

serbica (endemska), Athamanta haynaldii (endemska), Silene puTSila, Globularia cordifolia, Salvia 

officinalis, Tanacetum cinerarifolium (endemska), , Genista sylvestris TSp. dalmatica (endemska), 

Minuartia clandestina (endemska), Euphorbia subhastata (endemska), Dianthus bertisceus 

(endemska), Trinia glauca, Aster bellidiastrum, Centaurea incompta (endemska), Asperula scutellaris 

(endemska), Micromeria croatica (endemska), Scabiosa fumaroides (endem), , Silene macrantha 

(endem), Asperula doerfleri (endemska), Tanacetum larvatum (endemska),, Amphoricarpos bertisceus 

(endem), Campanula pyramidalis, Campanula sp., Amphoricarpos neumayeri (endemska), , 

Gnaphalium pichleri, Moltkia petraea (endemska), Sempervivum kosanini (endemska),, Ramonda 

serbica (endemska), Galium firmum, Hedysarum silicii (endem), Leontopodium nivale, Saxifraga 

fridericii-augusti, Asperula doerfleri (endemska), Centaurea derventana (endem), , Galium baldacci 

(endemska), Moltkia petraea, Erysimum linarifolium (endemska), Potentilla speciosa, Geranium 

dalmaticum(endemska), Adiantum capillus veneris, Asplenium trichomanes, Protoedraianthus tarae 

(endemska), Aster bellidiastrum, Dianthus bertisceus, Festuca sulcata, Thalictrum minus, Koeleria 

subaristata, Protoedraianthus glisicii (endemska), Asplenium Cotyledon horizontalis, Asplenium ruta- 



muraria, Asplenium trichomanes, Cymbalaria microcalyx, Sedum dasyphyllum, Ceterach officinarum, 

Campanula pyramidalis, Hedera helix. 

91E0 – Aluvijalne šume sa Alnus glutinosa i Fraxinus excelsior (Alno-Padion, Alnion incanae, Salicion 

albae) – zona blizu reka: 

Struktura flore:: Salix alba, Salix fragilis, Alnus glutinosa. Forests Salicetum albo-fragilis 

and forests of Alnetum glutinosae s. l. are not phitosociologicaly described and have no struktura 

flore:. Oxali-Alnetum incanae forests are presented with: Alnus incana, Oxalis acetosela as well 

as Viburnum opulus, Humulus lupulus, Mentha longifolia, Solanum dulcamara, Carex 

remota, Aegopodium podagraria and Petasites hybridus. Elementi šarolikog rastinja: 

Asperula odorata, Calamintha grandiflora, Nephrodium filix femina, N. filix mas, Paris 

quadrifolia, Asarum europaeum, Allium ursinum and Majanthemum bifolium. 

9110 – Luzulo-Fagetum beech forests, 9130 – Asperulo-Fagetum beech forests, 91K0 –Illyrian oakhornbeam 

forests (Erythronio-carpinion), 91W0 – Moesian beech forest (oblast: Lovcen, Durmitor 

(wider zone), Vojnik druge planine u severnoj CG): 

Struktura flore: (9130, prema CORINE): Fagus sylvatica, Abies alba, Picea abies, Luzula 

luzuloides, L. sylvatica agg., Polytrichum formosum, Deschampsia flexuosa, Calamagrostis 

villosa, Vaccinium myrtillus, Pteridium aquilinum etc. 

Struktura flore: for 91K0 Fagus moesiaca, Fraxinus ornus, Acer obtusatum, A. pseudoplatanus, A. 

platanoides, A. visianii, Ostrya carpinifolia, Picea excelsa, Viburnum maculatum, Daphne laureola, 

Rosa pendulina, Rhamnus falax, Lonicera formanekiana, Lonicera alpigena, L. nigra, L. xylosteum, 

Sorbus aucuparia, Staphylea pinnata, Mycelis muralis, Hordeum europaeum, Polygonatum 

verticillatum, Pyrola secunda, Scilla bifolia, Erytronium dens canis, Sesleria automnalis, Crocus 

tomasinianus, Tulipa grisebachiana, Vaccinium myrtillus, Pancicia serbica, Plantago reniformis, 

Cicerbita pancici, Calamintha grandiflora, Melampyrum doerfleri, Adoxa moschatelliana, Cardamine 

bulbifera, Asperula odorata, Geum urbanum, Veratrum album, Asplenium filix-mas, Geranium 

reflexum, G. Silvaticum, Asyneuma trichocalycinum. 

Struktura flore: for 91W0: Fagus moesiaca, Acer heldreichii TSp. visianii, Abies alba, Acer 

pseudoplatanus, Acer platanoides, Ulmus montana, Fraxinus excelsior, Fraxinus ornus, Tilia cordaTA, 

Daphne mezereum, Lonicera alpigena, Lonicera xylosteum, Sambucus racemosa, Rhamnus fallax, 

Sesleria autumnalis, Scrophularia bosniaca, Geranium reflexum, Galanthus nivalis, Asyneuma 

trichocalicynum, Luzula sylvatica, Adoxa moschatellina, Elymus europaeus, Asperula odorata, Viola 

sylvestris, Prenanthes purpurea, Mycelis muralis, Convallaria mayalis, Oxalis acetosella, Anemone 

nemorosa, Sanicula europaea, Allium ursinum, Nephrodium filix-mas, Lamium galeobdolon, Melica 

uniflora, Euphorbia amygdaloides, Dentaria bulbifera, Stachys silvatica, Campanula trachelium, 

Scutellaria altiTSima, Crocus neapolitanus, Gentiana asclepiadea, Aremonia agrimonioides, Asperula 

odorata, Impatiens noli tangere, Epilobium montanum, Asperula taurina, Adenostyles alliariae, Ajuga 

reptans, Polygonatum verticillatum, Veronica urticifolia, Mercurialis perennis, Geranium robertianum, 

Galium rotundigolium, Rubus sp., Polypodium vulgare, Heracleum sphondylium, Salvia glutinosa, 

Symphytum tuberosum, Dentaria enneaphylos. 

9410 – Acidophilous Pinus (borovi) šume brdovitog do alpskih nivoa (Vaccinio-Piceetea) (oblasti: 

Ljubšnja i planina kao i i kanjon reke Komarnica): 

Struktura flore:: Picea excelsa, Abies alba, Fagus sylvatica, Lonicera nigra, Sorbus aucuparia, Rosa 

pendulina, Pirola uniflora, Listera cordata, Luzula luzulina, Blechnum spicant, Corallorhiza trifida, 

Vaccinium myrtillus, Luzula silvatica, Melampyrum silvaticum, Hieracium murorum TSp. div., Lephozia 

lycopodioides itd. 

95A0 – Visoke oromediteranske borove šume – Lovćen oblast, (Fritilario-Pinetum heldreichii) 

Struktura flore:: Pinetum hedreichii s. l.: Pinus heldreichii, Juniperus intermedia, Aremonia 

agrimonioides, Luzula silvatica, Stachys officinalis, Fragaria vesca, Lonicera formanekiana, Viburnum 

maculatum, Senecio visianianus, Thymus balcanus, Festuca vallesiaca, Globularia bellidifolia, Dianthus 

petraeus, Daphne, blagayana, Pinus silvestris, Brachypodium silvaticum etc. 



Registrovana navedena staništa tokom mapiranja polja i analize iz vazduha i fotografisanja zone 

projekta. Kao rezultat tog rada, mapa staništa kao rezime projektne oblasti, odnosno oblasti pod 

uticajem predloženog DV , uključeni su u Dodatak 1.5. 

4.10.3. Postojeća prirodna baština i osetljive oblasti u zoni projekta 

Zaštićene oblasti: 

Dva posebna područja u zoni projekta zaštićena su u skladu sa nacionalnim propisima Crne Gore za 

očuvanje prirode . To su: 

(i) Nacionalni park Lovćen ), u delu od Lastve Grbaljske do Čeva i 

(ii) Nacionalni park Durmitor ), u delu od Šavnika do Pljevalja . 

Regionalni park Sinjevina je predložena (planirana) zaštićena oblast u zoni projekta. 

Predloženi DV prelazi preko oba Nacionalna parka kao i korz planirani regionalni park. Okvirna mapa 

predložene zone uključujući trasu predloženog DV predstavljeni su u Dodatku 1.6. 

NP Lovćen 

NP Lovćen je proglašen 1952 9) i ima dve zone zaštite i nekoliko rezervata sa potpunom zaštitom 

(generalni i potpuno zaštićeni). Određeni uslovi zaštite 1(prve) i 2 (druge) zone zaštite u Nacionalnim 

parkovima Crne Gore nisu opisani u zakonodavstvu – Zakonu o zaštiti prirode. Prostorni plan i 

prostorni nacrtr NP Lovćena 10) definiše ove zone u smislu planiranih objekata uključujući 

infrastrukturu, naselja, itd. Postojeći prostorni plan za specijane situacije za NP Lovćen pruža 

generalne uslove planiranja zaštite u 1-voj zoni zaštite i rezervata sa potpunom zaštitom, dok takvi 

uslovi za 2(drugu) zonu zaštite nisu definisani u planu. Ovaj plan će zahtevati unapređenje kako bi 

uključio planirane odluke donete od DSP za predloženi DV Lastva – Pljevlja. 

Trasa predloženog dalekovoda prelazi istočni ugao NP Lovćen, u2 -goj zoni zaštite u približno 6.615 km 

dugačkom koridoru kroz park. Izbegava centralni deo NP Lovcen i ne prolazi kroz 1(prvu) zonu 

zaštite 11) i rezervat potpune zaštite. Ova sekcija predloženog projekta, od Lastve Grbaljske do Čeva 

podrazumeva dva paralelna dalekovoda: (1) dvostruki 400 kV DV koji će omogućiti pripajanje 400 kV 

DV Trebinje (B&H) – Podgorica (MN) u novu trafostanicu Lastva Grbaljska i (2) jednostruki 400 kV DV 

do Pljevalja. U delu koji prolazi kroz NP Lovćen, trasa sledi 40-50 metara širok koridor postojećeg 110 

kV DV Cetinje – Budva. Visina stubova postojeće linije je. 25 metara, dok će taj broj u sekciji koja će 

slediti 400 kV DV biti 22 metra. 

Prikazivanje trase predloženog dalekovoda kroz teritoriju NP Lovćen i u odnosu na zone zaštite 

prikazan je u sledećoj slici. 

9) Zakon o uspostavljanju Nacionalnih parkova u šumskim oblastima Lovćena, Biogradska gora i Durmitor ("Sl. list NRCG", br. 16 

i 17/1952) 

10) Fizički plan specijalnih namena NP Lovćen, 1997 

11) U 1 st zoni zaštite su visoko planinski delovi Lovćen (Jezerski vrh i Stirovnik), oblast Babljak, Ivanova Korita i oblast Konsko 



Slika 4.6 – Trasa predloženog DV kroz NP Lovćen 

400 kV OHLs 

SS Lastva 

Predloženi dalekovod prolazi deo NP Lovćen koji je važno mesto biljnih vrsta što je prikazano na mapi 

ispod. 



400 kV OHLs 

Slika 4.7 – Trasa predloženog DV vis-à-vis važno mesto biljnih vrsta NP Lovćen 

NP Lovćen je identifikovan kao važno mesto biljnih vrsta (IPA). U ovom NP prisutne su sledeće biljne 

vrste 12) : 

• Edraianthus wettsteinii Halacsy & Bald. subsp. lovcenicus Maycr & Blečić – endemska vrsta - 

lokal endemske, zaštićene u skladu sa nacionalnim zakonima i obeeležene kao kritične (CR) 

prema IUCN. Prostiru se od Štirovnika prema Mircu (između Babljaka i Kika) na daljini od 

približno 2 km od predloženog DV. 

Među ostalim važnim biljnim vrstama 13) koje se tiču konteksta Bernske konvencije, sledeće su prisutne 

u NP Lovćen (kao EMERALD lokalitetu): Edraianthus wetsteinii ssp lovcenicus, Berteroa ginthlii, Orchis 

provincialis, Crocus dalmaticus, Tulipa grisebachiana, Thamnus orbiculata, Saxifraga fridericiaugusti. 

Sledeće životinjske vrste prisutne su u ovoj oblasti unutar teritorije NP Lovćen: 

Insekti 

• Lucanus cervus Linnaeus,1758 (Lucanidae, Coleoptera), (EU direktiva o staništima 2006/105), 

zaštićenim nacionalnim zakonodavstvom. 

• Oryctes nasicornis Linnaeus 1746.(Scarabeidae, Coleoptera), zaštićena nacionalnim zakonima 

• Papilio machaon Linnaeus 1758 (Papilionidae, Lepidoptera), zaštićena nacionalnim zakonima 

• , u listi EU Crvena lista (Swaay & Warren, 1999) kao ugrožena vrsta (EN) 

12) Prema Zavodu za zaštitu prirode (2010): Izvještaj o dopuni Strateške procjene uticaja zahvata na životnu sredinu za Detaljni 

prostorni plan za koridor dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog primorja do Pljevalja i podmorskim kabelom 

500 kV sa optičkim kablom Italija - Crna Gora za aspekt zaštite prirode i zaštite biodiverziteta u kopnenom dijelu trase 

dalekovoda / kabla. Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, Podgorica 

13) Izvor: EMERALD Database, Institut za zaštiu prirode Crna Gora, Podgorica 



• Iphiclides podalirius (Linnaeus, 1758) (Papilionidae, Lepidoptera) zaštićena nacionalnim 

zakonima 

• Parnassius apollo (Linnaeus, 1758) (Papilionidae, Lepidoptera) zaštićena nacionalnim 

zakonima 

• , u listi EU Crvena lista (Swaay & Warren, 1999) kao osetljiva (VU) nalazi se zajedno sa 

Fagetum moesiacae montanum Blečić kod Lakušića 1970 i Chrysopogono-Danthonion alpinae 

Kojić, 1957. 

• 

Gastropodi 

• Limax wohlberedti Simroth, 1900 locirani na ivicama šuma NP Lovćen, kategorisane kao 

ugrožene vrste (EN) prema IUCN 

• Helix dormitoris dormitoris (Kobelt, 1898), zaštićene od strane nacionalnih zakona i 

kategorisane kao ugrožene (EN) prema IUCN. 

• Helix vladika Kobelt, 1900., zaštićene od strane nacionalnih zakona, na Lovćenu prisutne u 

zonama krečnjačih supstrata. 

Što se tiče važnih beskičmenjaka, sledeće vrste koje se nalaze u Rezoluciji 6 14) Bernske konvencije 

prisutne su u NP Lovćen: Lucanus cervus, Cerambix cerdo, Calimorpha quadripunctata, Eriogaster 

catax. 

Što se tiče važne Herpetofaune, sledeće vrste koje se nalaze u Rezoluciji 6 Bernske konvencije 

prisutne su u NP Lovćen: Triturus carnifex, Testudo hermanii, Bombina variegate. 

Među pticama koje se nalaze u Rezoluciji 6 Bernske konvencije, sledeće su prisutne u NP Lovćen: 

Accipiter brevipes, Aquila chrysaetos, Asio flammeus, Bubo bubo, Circaetus gallicus, Dendrocopos 

medius, Dendrocopos syriacus, Falco biarmicus, Falco peregrinus, Ficedula albicollis, Ficedula parva, 

Lanius collurio, Lanius minor, Pernis apivorus, Picus canus Ptice selice: Falco peregrines, Ficedula 

albicollis, Ficedula parva, Lanius colurio, Lanius minor, Pernis apivorus, Picus canis 

Među sisarima koji se nalaze u Rezoluciji 6 Bernske Konvencije, sledeće su prisutne u NP Lovćen: 

Canis lupus, Rhinolopus blasii 

NP Lovćen je identifikovan kao SMARAGD lokalitet zbog prisustva važnih navedenih staništa datim u 

Rezoluciji 4 15) Bernske konvencije: 

• 34.3. Gusta višegodišnja trava i srednjoevropske stepe 

• 34.5. Mediteranska xeric trava 

• 41.1. Šume Bukve 

• 41.7. Thermophilous i supra-mediteranska hrastova šuma 

• 41.8. Mešane Thermophilous šume 

• 42.7. Visoka oro-mediteranska šuma Bora 

14) Rezolucija 6 sadrži listu vrsta koje zahtevaju specijalne uslove staništa koja se upoređuju i određuju Očuvanjem divljih i 

prirodnih staništa evrope (Bernska konvencija) 

15) Rezolucija 4 sadrži listu staništa koje zahtevaju specijalne uslove staništa koja se upoređuju i određuju Očuvanjem divljih i 

prirodnih staništa evrope (Bernska konvencija) 



Slika 4.8 - Mapa Smaragd zone Lovćena i predviđene linije DV (isprekidana linija) 

NP Durmitor 

NP Durmitor je proglašen 1952 za Nacionalni park i ima tri zone zaštite. Posebni uslovi za zaštitu u 

ovoj zoni nisu opisani u relevantnom zakonodavstvu– zakonu o zaštiti prirode. Kanjon reke Tare 

pripada 1(prvoj) zoni zaštite u NP Durmitor. Prema zakonu,(I) prva zona zaštite zahteva potpunu 

zaštitu. Dalja objašnjenja striknog režima zaštite nije uključeno u gore pomenutom zakonu. Postojeći 

prostorni za specijalne svrhe NP Durmitor objašnjava zone zaštite u terminima planiranih fizičkih 

objekata (infrastructure, naselja itd.) na NP territoriji. Ovaj plan će morati da se revidira 16) kako bi 

uključio planske promene DSP za predloženi DV Lastva – Pljevlja. 

Predloženi DV prolazi kroz (I) prvu zonu zaštite kod Đurđevića Tare, od Rasova levim padinama 

kanjona Kozlinovača na desnim padinama kanjona. U ovoj posebnoj zoni NP Durmitor, nema 2 

(druge) zone zaštite. 

Pa ipak, predviđena trasa prelazi NP Durmitor na jednom od najužih delova u približno 4 km dugoj 

sekciji, koristeći trasu već postojećeg 110 kV DV Žabljak – Pljevlja. Ova 110 kV biće demontirana i 

instalirana na stubove predloženog 400 kV DV. 

Prostiranje trase DV unutar teritorije NP Durmitor i u odnosu na njegove zone zaštite predstavljen je u 

sledećoj slici. 

16) AKtivnost u toku, u okviru prostornog plana za Specijalne svrhe za oblast Durmitora area kojai takođe uključuje plan za NP 

Durmitor 



Slika 4.9 – Trasa predloženog dalekovoda unutar NP Durmitor 

NP Durmitor je doređen od UNESCO Svetska baština (WHS) u 1980. Da bi lokalitet bio uključen u 

svetsku listu baštine, lokalitet mora biti od izuzetnog značaja i ispuniti barem jedan od 10 UNESCO 

selektivnih kriterijuma. Ovi kriterijumi su objašnjeni od UNESCO-vog “Operativna uputstva za 

implementaciju konvencije o svetskoj baštini” koja su, pored teksta konvencije, glavni praktični pristup 

za svetsku baštinu. Sledeći selektivni principi primenjivi na NP Durmitor kao UNESCO prirodni WHS 

(http://whc.unesco.org/en/list/100 i http://whc.unesco.org/en/criteria): 

vii. 

Da sadrži prirodni rezervat superlativne vrednosti ili lokalitete posebne lepote i estetske 

važnosti. 

ix. da bude neverovatan primer u razvoju istorije planete, uključujući sadržaj i istorijat o životu, 

značajnijim geološkim procesima u razvoju zemljinih masa, ili značajnije geomorforloške ili 

geofizičke karakteristike. 

x. Da sadrži veoma važna prirodna staništa za na lokalitetu održivo očuvanje biodiverziteta, 

uključujući i one koji su naseljeni ugorženim vrstama univerzalne vrednosti od strane nauke za 

očuvanje prirode i resurasa. 

U terminima ispujenja statusa zaštićenosti, lokalitet ima status WHS kada selektivni kriterijum koji je 

bio dovoljan da lokalitet bude na listi WHS List bude aplikativan na ovaj lokalitet. 

NP Durmitor je takođe deo rezervata boisfere (BR) kanjon reke Tare (UNESCO, Čovek i program 

biosfere P - M&B) koji je različitog koncepta zaštite za NP i WHS (pogledati dodatak 6 – mapa 

zaštićenih oblasti). U poređenju sa WHS sa mnogo snažnijim režimom zaštite BR lokaliteti ne 

zahtevaju direktan menadžment koji se primenjuje samo za ove lokalitete. BR concept je formulisan u 

Seville Strategy 17) koja promoviše sistem zoniranja (i) osnovne zone, (ii) priključnih zona (iii) tranzitnih 

zona. NP i WHS Durmitor su deo osnovne zone kanjona reke Tare. 

Među pomenutim kategorijama zaštite (NP, WHS, BR) kategorija NP zahteva najstrikniji režim zaštite. 

NP Durmitor je takođe identifikovan kao važan lokalitet biljnih vrsta (IPA), Važnih vrsta ptica (IBA) i 

Smaragdna zona. 

Planirani 400 kV DV prolazi kroz važnu zonu biljnih vrsta NP, kao što je prikazano ispod. 

17) postavljeno na http://www.unesco.org/mab/doc/brs/Strategy.pdf 



Slika 4.10 – Trasa predloženog DV vis-à-vis važnim lokalitetima biljnih vrsta NP Durmitor 

400 kV OHL 



Sledeće važne životinjske vrste 18) prisutne su u teritoriji NP Durmitor: 

Insekti: 

• Cerambyx cerdo Linaeus 1758 (Cerambycidae, Coleoptera) (IUCN kategorija VU, ver. 2.3) 

• Buprestis splendens Fabricius 1775 (Buprestidae, Coleoptera) (IUCN kategorija VU, ver. 3.1) 

• Stephanopachys substriatus Paykull 1800 (Bostrichidae, Coleoptera) EU code: 1927, Annex II; 

Status:(D)1 

• Lucanus cervus Linnaeus,1758 (Lucanidae, Coleoptera) (EU Habitat Direktiva 2006/105), 

zaštićeni u nacionalnom zakonu (Riješenje o stavljanju pod zaštitu pojedinih biljnih i 

životinjskih vrsta, Sl. list RCG br. 76/06). 

Gastropodi: 

• Malacolimax mrazeki Simroth, 1904, endemska za Crnu Goru koja se nalazi u NP Durmitor i na 

planini Ljubisnja u šumama visokih planinskih zona. 

NP Durmitor je takođe identifikova kao SMARAGDNI lokalitet zbog prisustva ovih određenih staništa 

koje su predstavljene u Rezoluciji 4 Bernske konvencije: 

• 34.3 Gusti višegodišniji pašnjaci i srednoevropske stepe 

• 35.115 Ilirska mat trava 

• 37.25 Prelazna visoka trava vlažnih livada 

• 41.194 južnodinarske šume bukve *) 

• 41.1C4 Illirian subalpske šume bukve 

• 41.2C Jugoistočni evorpski hrast– šume Graba 

• 41.462 Moesijske uvale i šume na padinama 

• 41.463 Illirian šume po uvalama 

• 42.243 Crnogorske šume omorika 

• 42.5C Južnoevropske borove šume 

• 42.621 Dinaro – Pelagonian (crni Bor) *) 

• 42.715 Južnodinarski beli – bor, šume 

• 44.123 Balkanske vrbe po uvalama 

• 44.215 Crnogorski sivi alder (galerije) 

• 44.3. Srednjeevropski Stream Ash – Alder šume 

• 54.12 Teške vode, izvor miras 

• 54.236. Dinarske Cartnation – Tawny sedge fens 

• 54.4262 Dinarske Black Star sedge acidic fens 

• 54.51 Slender – sedge swards 

• 54.5321 Basicline swagnum – bottle sedge quarking mires 

• 54.54 Mud sedge swards 

• 54.58 Sphagnum and cottonsedge rafts 

• 65 Pećine 

------------- 

*) vrste staništa zahvaćene predloženim DV 

18) Prema Zavodu za zaštitu prirode (2010): Izvještaj o dopuni Strateške procjene uticaja zahvata na životnu sredinu za Detaljni 

prostorni plan za koridor dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog primorja do Pljevalja i podmorski kabal 500 kV 

sa optičkim kablom Italija - Crna Gora za aspekt zaštite prirode i zaštite biodiverziteta u kopnenom dijelu trase dalekovoda / 

kabla. Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, Podgorica 



Slika 4.11 - Mapa Smaragdnog lokaliteta Durmitora i Komarnice i predviđeni DV (isprekidana linija) 

RP (regionalni park) Sinjavina 

Što se tiče planiranih zaštićenih oblasti, predviđeni dalekovod prelazi preko regionalnog parka 

Sinajevina, lociranog na sekciji Čevo – Šavnik. Proglašenje ovog RP predstavljeno je u Fizičkom planu 

Crne Gore do 2020, ali ova oblast se još uvek nije proučavala za ključne razloge zaštite kako bi bio 

identifikovan kao Regionalni Park. Sinjajevina je najveća planiska oblast u državi. Dostupni podaci o 

biodiverzitetu u ovoj oblasti prikazani su ispod. 

Coniferous and deciduous forests as well as grasslands dominate in this area. In deciduous forests, 

oaks, ash, hornbeam, beech, maple etc. are present. Oak forests are very often present in their 

degraded stages. Quercus cerris (Turkish Oak) population is present on the southern slopes of 

Gradiste. Beech forests are widespread in northern and southern slopes of Babin zub in following 

forest associations: Fagetum montanum, Fagetum subalpinum Abieti-Fagetum. In many localities, 

especially at the slopes of Tara river canyon are mixed stands of beech, spruce and fir that at some 

area move up to 1400 m a.s.l. Fir, spruce, black pine, mugo pine and white bark pine are present 

among coniferous. Grasslands are presented with (i) Graminea family including following genera: Poa, 

Dactylis, Festuca, Phleum, Avena, Agrostis, Deschampsia, Cyinosorua, etc, (ii) Leguminosae family 

ibncluding Trifolium repens, Trifolium pratense, Trifolium alpestre, trifolium montanum, Anthulis 

aurea, Anthillis vulnevavia, Vicia gracia, Vicia villoa etc. 

Slika 4.12 - Mapa RP Sinjavina i predviđeni DV (isprekidana linija) 



Smaragdni Lokaliteti: 

Smaragdni lokalitet Komarnica 

Oblast Komarnice (dolina i kanjon) identifikovani su kao EMERALD (smaragdna) lokacija zbog 

prisustva važnih staništa koja se nalaze u Rezoluciji 4 Bernske konvencije: 

• 41.1 Šume bukve 

• 41.7 Thermophilous i supra-mediteranske hrastove šume 

• 41.8 Mešane Thermopilske šume 

• 42.62 Zapadnobalkanske šume Crnog Bora 

• 44.1 Priobalne formacije vrba 

Među važnim (EMERALD) vrstama, na ovom lokalitetu su prisutni Narcissus angustifolius kao i 

Daphne malyana, Corylus colurna, Acer intermedium, Acer heldreichii itd. 

SMARAGD lokalitet Ćehotina 

Dolina Ćehotine je identifikovana kao SMARAGD lokalitet zbog prisustva sledećih važnih staništa i vrsta 

datih u Rezoluciji 4 of Bernske konvencije: 

• 41.1 Šume bukve 

• 41.7 Thermophilous i supra-mediteranske hrastove šume 

• 44.1 Priobalne formacije vrba 

• 44.5 Južne galerije jova i breze 

• 42.243 Crnogorske šume omorike 

Slika 4.13 - Mapa Smaragdne lokacije Ćehotina i predloženi DV (isprekidana linija) 

Osetljive oblasti: 

Lokalitet Blato 

Tokom bioistraživanja sprovedenog tokom ovog ESIA na lokalitetu Blato / Lastva Grbaljska, vrsta 

Juncetalia maritimi ulistana u Dodatku 1 EU directive o staništima registrovana je pod 92/42 EEC. Ovaj 

lokalitet će poslužiti za izgradnju trafostanice kao i razvodnog postrojenja. Vrste biljaka (Juncus 



maritimus) koje čine gore pomenuto stanište nalaze se na približno 8.29 ha ukupnog Blato lokaliteta, 

koji se procenjuje na 33.5 ha. Do sada, lokalitet Blato nije bio identifikovan u dokumentima 

nacionalnog planiranja kao potencijalno zaštićena zona, zona specijalno zaštićena – SMARAGD lokacija 

(future NATURA 2000 lokalitet), važno stanište pitca (IBA) važna zona biljnih vrsta (IPA). 

Jezera Slano i Krupac 

Slano i Krupac jezera (rezervoari HPP Perućica) locirani zapadno od Niksića u sekciji od Čeva do 

Šavnika identifikovani sui obeleženi kao važna staništa ptica – IBA. Zbog svoje pozicije, ovaj ezera su 

važno mesto za osiguravanje pojila ptica u zimskom periodu, uglavnom pataka, plovki i kljunarki. 

Zimsko prebrojavanje tokom proteklih godina procenilo je prisustvo od približno 20,000 ptica 19) . Jezero 

Slano je važno za migratorne ptice, dok postojeće ptice koje žive u toj oblasti imaju tendenicju širenja 

sa ovoga in a druga jezera/ akumulacije vode karstičnog Nikšickog polja. 

Zaštićene endemske biljne vrste Thymus bracteosus Vis., nalazi se na lokaciji Trubjela iznad jezera 

Slano , blizu puta prema Nikšiću na visini od 800 iznad nivoa mora na relativnoj udaljenosti od 1 km 

od predviđene DV trase. Ni jedno od dva jezera nema status zaštićenog u terminima nacionlnih 

zakona ili zaštite prirode. Predviđemni dalekovod prelaziće na relativnoj udaljenosti od 1,300 m i 2,000 

m od obale jezera Slano i Krupac, takođe. Zbog svoje blizine od predložene trase DV, jezero Slano 

može se posmatrati kao ekološki osetljiva zona vis-à-vis projektne operativnosti. 

Oblasti podložne eroziji 

Oblasti podložne eroziji kako je to i predstavljeno u sekciji 4.6 treba posmatrati kao osetljive 

zone sa mogućim gubitkom vegetacije. Ove lokacije uključuju zone sa plitkim zemljištem, zemljišta na 

istzrenim mestima kao in a padinama (pogledati sliku 4.4). Osetljive oblasti zbog gubitka vegetacije su 

takođe i uvale i stene sa kazmofitskom vegetacijom koja je mestimično raprostranjena u široj oblasti 

zone predloženog dalekovoda. 

4.10.4 Biološko-ekološki resursi i šume 

Biološki i ekološki resursi koji postoje duž DV uzeti su u obzir u pogledu: 

(i) njihove relevantnosti za zaštitu (važna staništa i vrste) i 

(ii) od ocene njihovih ekonomskih vrednosti koje se menjaju zbog implementacije projekta. 

Važna staništa i vrste razmatraće se u ovom poglavlju. 

4.10.4.1 Važna staništa i vrste 

Mora se napomenuti da su mogućni izvori literature za analizu i prezentaciju podataka o staništima i 

vrstama prikazani u ESIA izveštaju. Podaci / informacije dobijene bioistraživanjem u zimskim i letnjim 

sezonama korišteni su kao dopuna i komplementarno sa podacima iz postojeće literature. 

Ne postoji zvanični dokument ili druge wposebne publikacije u Crnoj Gori da identifikuju ili opisuju 

važna staništa , odnosno staništa od izuzetnog značaja zbog svog bogatstva vrste , izuzetno retke 

vrste , ili ugrožene vrste . U cilju prevazilaženja ovog problema , po evropskim dokumentima za 

potrebe ovog ESIA korišćeni su : 

(i) u EU Habitat direktivom - Aneks I 

19) Prema Saveljic D, Vizi A, Vesovic-Dubak N and Jovicevic M 2007: Podrucja od medjunarodnog znacaja za boravak ptica u 

Crnoj Gori. CZIP, Podgorica 



(ii) Bernska konvencija - Rezolucija broj 4 (1996). 

Za procenu važnih biljnih i životinjskih vrsta , korištena je Uredba za stavljanje pod zaštitu pojedinih 

životinjskih i biljnih vrsta (2006 ). 

Međunarodni dokumenti , označavajući status očuvanja različitih vrsta , takođe su koristili (IUCN 

Crvena lista Globalni , IUCN, evropske crvene liste , EU, HD Aneks II i Aneks IV EU, pticama Aneks I i 

II, Bernske konvencije - Rezolucija broj 6 ). 

a. a. Važna staništa 

Sledeći tipovi staništa od značaja za predloženi projekat su navedeni bilo Habitat 

direktivom ili Bernskom konvencijom ili u oba: 

1. 6170 - Alpske i subalpske krečnjačke livade 

2. 6210 - polu-prirodni suvi pašnjaci i nisko rastinje na krečnjačkim podlogama - oblasti: 

bromo-Plantagoneretum mediae), (Genisto-Globulatietum bellidifoliae) i (bromo- 

Dantonietum calicinae) 

3.. 62A0 - Istok submediteranskih suvih travnjaka (Scorzoneretalia villosae) 

4.. 6410 - Molinia livada na krečnjaku, tresetu ili glinovitim - mulj - Ladenom zemljištu 

5. 8120 - Krečnjak kalcist od brdovitih do alpskih nivoa (Thlaspietea rotundifolii) 

6. 8130 - Zapadni Mediteran i termopilska zona 

7.. 8210 - Krečnjak stenovitih padina sa krečnjačkom vegetacijom 

8. 91E0 - Aluvijalne šume sa Alnus glutinosa i Frakinus Ekcelsior (ALNO-Padion, Alnion 

incanae, Salicion albae) 

9. 9110 - Luzulo-Fagetum bukove šume, 9130 - Asperulo-Fagetum bukove šume, 91K0- 

ilirska hrasta-graba šume (Erithronio-carpinion), 91V0 - mezijske bukovom šumom. 

10.. 9410 - Acidophilous Picea -šume brdovito do alpskih nivo (Vaccinio-Piceetea) 

11.. 95A0 – Visoke oromediteranske borove šume - (Fritilario-Pinetum heldreichii) 

Opis ovih staništa i njihovu distribuciju po predloženim DV je dat u odgovarajućim 

odeljcima. 

b. Značajne biljne vrste 

Za identifikaciju zaštićenih vrsta u području duž predloženog dalekovoda, mapa skupa 

USAID biodiverziteta, (2001) bila je konsultovana. DV je nacrtan na mape za zaštićene 

biljne vrste i one u njihovoj neposrednoj blizini koje su identifikovane - izabrane. U blizini 

predloženog DV, identifikovane su tri zaštićene vrste: 

(I) Manianthes trifoliata - područje Pošćenskog jezera (vrsta br.33 na mapi za zaštićenih 

vrsta - 3 u Prilogu 1.7). 

(Ii) Sverzia perennis - ataru sela Kovčice i na Ribljem jezeru (vrsta No.62 na mapi za 

zaštićene vrste - 3 u Prilogu 1.7). 

(Iii) Valeriana dioica L. var. simplicifolia Rchb - ataru sela Bukovice (vrsta NO.67 na mapi 

zaštićenih vrsta - 3 u Prilogu 1.7). 



Važne životinjske vrste: 

Sledeće vrste mogu se naći u široj oblasti predviđenog projekta: 

Beskičmenjaci 

Sledeće važne vrste beskičmenjaka 20) mogu se očekivati u zoni predviđenog DV: Batracobdelloides 

moogi Nesemann & Csanyi 1995, Hirudo medicinalis L. 1758, Hirudo verbana Carena 1820, Dina 

lineata montana Sket 1968, Spirosperma scodraensis (Hrabe 1958), Trichodrilus montenegrinus S. 

Karaman 1973, Asracus astacus (Linnaeus), Austropotamobius torrentium (Schr.), Typhiogammarus 

mrazeki Schaferna 1906, Hadzia crispata G. Karaman 1969, Niphargus asper G. Karaman 1972, 

Niphargus carcerarius G. Karaman 1988, Euthrombidium djordjevici Saboori & Pešić 2006, 

Montenegtrombium milicae Saboori 2006, Hydrodroma reinhardi Pešić 2002, Atractides longisetus 

Pešić 2002, Stygohydracarus karanovici Pešić 2001, Anax imperator(Leach, 1805), Conocephalus 

ebneri Harz, 1966, Saga natoliae (Serv.) , Saga pedo (Pallas, 1771), Hydroporus discretus Fairmaire & 

Brisout 1859, Scarodytes savinensis (Zimmermann, 1933), Lucanus cervus L., Oryctes nasicornis L., 

Luciola novaki Muller, 1946, Lycaena dispar, Rosalia alpina (Linne 1758), Papilio machaon Linne 1758, 

Papilio podalirius Linne 1758, Papilio alexanor Esp., Parnessius apollo Linne 1758, Formica rufa Line, 

1758, Tandonia reuleaxi (Clessin, 1887), Limax wohlberedti Simroth, 1900, Deroceras maasseni 

Wiktor, 1996, Helix vladika (Kobelt, 1898) , Helix dormitoris dormitoris (Kobelt, 1898), Vinodolia 

zetaevalis Radoman 1973, Vinodolia scutarica Radoman 1973, Vinodolia vidrovani (Radoman, 1973), 

Anagastina matjasici (Bole, 1961), Radomaniola lacustris Radoman, 1983, Radomaniola elongata 

Radoman, 1973, Bracenica spiridoni Radoman 1973, Valvata montenegrina Glöer & Pešić, Unio 

crassus, Pseudoanodonta complanata. 

Herpetofauna 

Na lokalitetu Blato, sledeće vrste Herpetofaune su prisutne: Rana dalmatina, Rana graeca, Triturus 

carnifex, kategorizovane kao osetljive (VU) prema IUCN i Lissotriton vulgaris. 

Trasom predviđenog DV sledeće vrste Herpetofaune 21) su prisutne: 

• U široj oblasti Lastva–Čevo: Dinarolacerta mosorensis, Adriolacerta oxycephala, Algiroides 

nigropunctatus, Testudo hermanni, and species from the genera Lissotriton and Triturus. 

Uključuje sledeće vrste: Mesotriton alpestris, Lissotriton vulgaris, Lacerta agilis, Natrix natrix in 

wet areas, while following species accure in dry habitats Hyla arborea, Rana dalmatina, Rana 

(Pelophylax) ridibunda, Anguis fragilis, Lacerta viridis, Podarcis muralis and Zamenis 

longissimus, as well as Mediterranean elements such as Salamandra salamandra, Bombina 

variegata, Bufo viridis, Rana graeca, Emys orbicularis, Adriolacerta oxycephala, Natrix 

tessellata and Vipera ammodytes. 

• U široj oblasti Čevo - Šavnik: (i) oblasti Resna: Lissotriton vulgaris and Triturus macedonicus, 

Hyla arborea, Rana dalmatina, Bufo bufo i Bombina (variegata) scabra., (ii) oblast Čevo: 

Lissotriton vulgaris, Bufo bufo, (iii) oblast Ožegovica: Lissotriton vulgaris, Rana (Pelophylax) 

ridibunda and Bufo bufo, (iv) area Ubli: Lissotriton vulgaris, Bufo bufo, Bombina (variegata) 

scabra and Natrix natrix., (v) area Broćanac Nikšićki: L. vulgaris and Bombina (variegata) 

scabra, (vi) area Bijele poljane: Bufo viridis, Bombina (variegata) scabra, Lissotriton vulgaris, 

Bufo bufo and Hyla arborea. 

20) As per Buskovic V. (eds) 2008: Studija o bioloskoj raznovrsnosti u Crnoj Gori. Ministarstvo turizma i zastite zivotne sredine i 

UNDP. Podgorica. Contribution provided by V. Pesic. 

21) As per Zavod za zaštitu prirode (2010): Izvještaj o dopuni Strateške procjene uticaja zahvata na životnu sredinu za Detaljni 

prostorni plan za koridor dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog primorja do Pljevalja i podmorski kabal 500 kV 

sa optičkim kablom Italija - Crna Gora za aspekt zaštite prirode i zaštite biodiverziteta u kopnenom dijelu trase dalekovoda / 

kabla. Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, Podgorica 



Ptice 

Vrste ptica koje su locirane 22) u široj oblasti koju prolazi predviđeni DV prikazani su u sledećoj tabeli. 

Tabela 4.3 – Valorizacija značajnih vrsta ptica 

Naučno ime vrste SPEC 1 

European 

endanger 

status 2 

IUCN Red 

List 3 

Bird 

Directive 4 

Bern 

Convention 

5 

Bonn 

Convention 

6 

CITES 

Convention 

7 

Accipiter nisus Non-SPEC S LC II II II 

Aegolius funereus SPEC 2 S LC I I I II 

Alauda arvensis SPEC 3 D LC II/2 III II - 

Alcedo athis SPEC 3 D - I II - - 

Alectoris graeca SPEC 2 D - I, II/2 III - II 

Aquila chrysaetos SPEC 3 R LC I II II II 

Aythya nyroca SPEC 1 S NT I III II III 

Bubo bubo SPEC 3 H LC I II II 

Caprimulgus europaeus SPEC 2 H LC I II 

Carduelis cannabina Non-SPEC - - - - - - 

Certhia brachidactyla Non-SPEC S - I II II II 

Chlidonias hybrida SPEC 3 Dc LC I III II - 

Chlidonias niger SPEC 3 Dp LC I II - - 

Circaetus galicus SPEC 3 (R) II II II - 

Circus pygargus Non-SPEC S I 

Columba palumbus Non-SPEC S LC II/I; III/I 

Coturnix coturnix SPEC 3 S II/2 

Crex crex SPEC 1 D NT A3c I 

Dendrocopos medius Non-SPEC S LC I II 

Dendrocopos syriacus Non-SPEC S I II 

Driocopus martius Non-SPEC S I II 

Egretta alba Non-SPEC S I III II 

Egretta garzetta Non-Spec S I III II 

Emberiza cia SPEC 3 H II 

Emberiza cirlus Non-SPEC S II 

Emberiza citrinella Non-SPEC S 

Emberiza hortulana SPEC 2 D I 

Eramophila alpestris Non-SPEC S LC III 

Erithacus rubecula Non-SPEC S LC II II 

Falco naumanii SPEC 3 D I I, II 

Falco peregrinus Non-SPEC S LC I II II I 

Falco tinnunculus SPEC 3 D LC II II II 

Falco vespertinus Non-SPEC NT I 

Ficedula albicollis Non-SPEC S LC I 

Ficedula parva Non-SPEC S LC I 

22) Izvori: (i) EMERALD Data base (Institute for the Protection of nature), (ii) Saveljic, D. Et al 2007: Podrucja od medjunarodnog 

znacaja za boravak ptica u Crnoj Gori. CZIP Podgorica, (iii) article Vasic, V., Marinkovic, S and Vizi, O. (1990): Ptice Durmitora I 

Kanjona Tare. Fauna Durmitora, Sveska 3. CANU, Posebna izdanja knjiga 23, Odjeljenje prirodnih nauka, knjiga 14. Podgorica 



Grus grus SPEC 2 S LC I 

Gyps fulvus Non-SPEC S LC I II II II 

Lanius collurio SPEC 3 D LC I 

Lanius minor SPEC 2 VU LC I 

Lullula arborea SPEC 2 D LC I 

Melanocorypha calandra SPEC 3 D LC I 

Monticola saxatilis SPEC 3 D LC 

Montifringila nivalis Non-SPEC S LC 

Nucifraga caryocatactes Non-SPEC S 

Otus scops SPEC 2 H LC II II 

Parus cristatus SPEC 2 D 

Parus montanus Non-SPEC S 

Perdix perdix SPEC 3 VU LC 

Pernis apivorus Non-SPEC S LC I II II II 

Phoenicurus phoenichurus Non-SPEC S LC II II 

Picoides tridactylus SPEC 3 D LC I 

Picus canus SPEC 3 H LC I II 

Picus viridis SPEC 2 H II 

Prunella modularis Non-SPEC S LC II 

Pyrrhocorax graculus Non-SPEC S LC 

Regulus regulus Non-SPEC S LC 

Saxicola rubetra Non-SPEC S 

Strix aluco Non-SPEC S LC 

Sylvia communis Non-SPEC S LC 

Tetrao urogallus Non-SPEC S LC I, II/2, III/2 

Tichodroma muraria Non-SPEC S LC 

Tringa glareola SPEC 3 D LC I 

Turdus philomelos Non-SPEC S LC II/2 III II 

Turdus torquatus Non-SPEC S LC 

Turdus viscivorus Non-SPEC S LC II/2 III II 

1. SPEC – European needs for protection (Birds in Europe II, Birdlife, 2004) 

SPEC I – species of global significance; SPEC II – species whose populations are concentrated in Europe and which do not have 

appropriate status of protection, SPEC III – species whose populations are not concentrated in Europe and which do not have 

appropriate status of protection 

2. European endangered status (Birds in Europe II, Birdlife, 2004) 

VU – vulnerable species, R – rare species, D – species with decreased populations, S - safe species. 

3. IUCN red list: LC- least concern, NT- near threaten 

4. Directive on conservation of wild birds (79/409/EEC as amended by 2009/147/EC). The table includes the annexes in which 

species is listed. 

5. Bern Convention of the Conservation of European Wild Life and Natural Habitats. The table includes the annexes in which 


6. UN Bonn Convention on the Conservation of Migratory Species of Wild Animals. The table includes the annexes in which 


7. CITES - Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora. The table includes the annexes 

in which species is listed. 



Sisari 

Imajući u vidu visoku mobilnost sisara, kao i dužinu predviđenog DV, koji prelazi celom teritorijom 

Crne Gore, mnoge od vrsta sisara koje su registrovane u državi mogu se očekivati u široj zoni trasom 

predviđenog DV. Ovo uključuje sledeće važne vrste sisara 23) : Canis lupus, Canis aureus, Vulpes vulpes, 

Felis silvestris, Lynx lynx, Meles meles, Mustela nivalis, Mustela putorius, Lutra lutra, Martes fiona, 

Martes martes, Mustela erminea, Ursus arctos, Monachus monachus, Lepus europeus, Pitymus 

thomasi, Spalax leucodon, Sciurus vulgaris, Glis glis, Sus scrofa, Cervus elaphus, Capreolus capreolus, 

Rupicapra rupicapra, Suncus etruscus, Delphinus delphis, Stenella coeruleoalba, Stenella frontalis, 

Tursiops truncatus, Grampus griseus, Balenoptera physalus 

4.1.4.2. Procena osetljivosti staništa 

Na osnovu opisa trenutnog stanja biodiverziteta ( staništa i srodnih vrsta ) i korišćenja nacionalnih i 

međunarodno priznatih kriterijuma , procenjena je senzitivnost staništa. Najosetljivije zone su 

istaknute i njihove prirodne ili ljudske indukovane vrednosti su predočene takođe. Najosetljivije 

lokalitete iz osetljivih staništa tretiraćemo odvojeno. Razdvajanje ovih zona ili visoko vrednih 

ekosistema, staništa ili lokacija je neophodno, u cilju procene mogućih uticaja izgradnje i 

funkcionisanja dalekovoda, detaljnije i, shodno tome , radi predloga efikasne mere za njihovu zaštitu i 

budućeg menadžmenta . 

Metodologija 

Osetljivost je ocenjena korišćenjem matrice koja je specijalno dizajnirana za tu svrhu. Matrica je 

korišćena za procenu osetljivosti prirodnih ekosistema i staništa , ali je korišćena da se procene i 

staništa antropogenog porekla , kao dobra. 

Biljne zajednica ( vegetacije) i staništa opisana u poglavljima 4.9.1 i 4.9.2 su kombinovana ) u 

redovima matrice stola i bili su ocenjeni prema kriterijumima, koji su predstavljeni u kolonama 

matrice, tabeli. Neki od ovih staništa / biljnih zajednica uključuju nekoliko biljnih zajednica ili sličnih 

staništa koja su bila na proceni odvojeno . Neka antropogena staništa su dodata u odnosu na 

poglavlja o staništima. 

Dvanaest različitih kriterijuma za procenu osetljivosti prirodnih, antropogenih i seminaturalnih staništa 

su primenjena u cilju procene osetljivosti gore opisanih ekosistema / staništa i lokacije. Kriterijumi su 

bili izabrani u cilju da se pokaže nacionalnim i međunarodnim ( evropskim i globalnim ) značaj 

ekosistema / staništa i vrste njihovog sastava koji može biti ispunjeni u oblasti interesa projekta. 

Vredniji (više kriterijuma primenjenih )staništa ,osetljivija takođe. Kriterijumi su predstavljeni i opisani 

u sledećoj tabeli. 

Tabela 4.4 Kriterijumi za procenu osetljivosti lokalieta 

1. kriterijum – Direktive o Lista važnih staništa je data u aneksu 1 – Tipovi prirodnih staništa 

staništima (Direktive saveta od državnog značaja čija konzervacija zahteva obeležje specijalnih 

92/43/EEC za konzervaciju oblasti za konzervaciju. 

prirodnih staništa i divlje flore i 

23) As per Buskovic V. (eds) 2008: Studija o bioloskoj raznovrsnosti u Crnoj Gori. Ministarstvo turizma i zastite zivotne sredine i 

UNDP. Podgorica. Contribution provided by J. Simicevic. 



faune). 

2. kriterijum – Retke biljne 

zajednice u Crnoj Gori. 

3. kriterijum – Dobro očuvane 

prirodne zajednice. 

4. kriterijum – Prisutnost vrsta 

upisanih na IUCN Globalnoj 

Crvenoj Listi. 

5. kriterijum – Prisutnost vrsta 

važnih za Evropu. 

6. kriterijum – Prisutnost 

ugroženih ptica. 

7. kriterijum - Prisustvo 

endemskih vrsta. 

8. kriterijum – Prisustvo 

zaštićenih vrsta u Crnoj Gori. 

9. kriterijum – Vrednosti 

pejzaža. 

10. kriterijum – Ekonomska 

vrednost. 

11. kriterijum – Prevencija 

erozije. 

12. kriterijum – Vrednost 

prevencije zagađena. 

Retke biljne zajednice u Crnoj Gori. Retkost biljnih zajednica je 

procenjena na osnovu iskustva stručnjaka i sadašnjem znanju o 

raspodeli zajednica. 

Stepen prirodnosti, odnosno obim ljudskih intervencija i korišćenja 

zemljišta, uzorak je ocenjen na osnovu mišljenja stručnjaka. 

Broj vrsta upisanih na IUCN Globalnoj Crvenoj Listi koje se nalaze 

u staništu, određuju vrednost staništa. Kategorije IUCN Crvene 

Liste koje se koriste u ovoj svrsi su Kritično ugrožene (CR), 

Ugrožene (EN) i Ranjive (VU). 

Ovaj kriterijum uzima u obzir Direktivu o staništima. Važne vrste 

navedene su u aneksu II Direktive o staništima - životinjskih i 

biljnih vrsta od interesa za Zajednicu čije očuvanje zahteva 

određivanje posebnih oblasti zaštite i Aneks IV - životinjske i biljne 

vrste od interesa za Zajednicu za koje je potrebna stroga zaštita. 

Ovaj kriterijum se zasniva na vrednostima već identifikovanim od 

strane Važnih Ptičijih Oblasti (IBA) koji integrisan kriterijumima 

sledeće konvencije: (I) pticama - Direktiva Saveta 79/409/EEC o 

očuvanju divljih ptica (Aneks I - Vrste posebnih mera zaštite u 

vezi sa njihovim staništima, kako bi se obezbedio njihov opstanak 

i reprodukcija u svojoj oblasti distribucije; Aneks II), (II) Bonska 

konvencija: Dodatak I - Vrste kojima preti izumiranje; Dodatak II 

- migratornih vrsta sačuvanih kroz sporazume, i (III) SPEC – Briga 

za Očuvanje Evropskih Vrsta (za ptice samo) 

Ovaj kriterijum procenjuje broj endemskih vrsta prisutnih u 

staništu. Rezultat su predstavljeni u matrici tabele ispod, i prosek 

su ocena za endemske vrste flore i faune 

Ovaj kriterijum procenjuje broj zaštićenih ili strogo zaštićenih vrsta 

u skladu sa crnogorskim propisima po tipu staništa. Rezultati 

predstavljeni u matrici tabele su prosek ocena za retke vrsta flore 

i faune. 

Vrednost pejzaža je procenjena na osnovu nekoliko karakteristika: 

strukturni i funkcionalni značaj pojedinih predela, estetskih 

vrednosti, retkosti u Crnoj Gori itd. 

Značaj za ljudsku privredu je utvrdio ovaj kriterijum. Najvažnije 

privredne vrednosti u projektnom području su briga za šumarstvo, 

vodeni potencijal i stočarstvo. 

Jedna od važnih svojstava za očuvanje prirodnih uslova je 

potencijal sprečavanja erozije staništa. 

Apsorpcioni kapacitet za zagađivače veoma važna karakteristika 

ekosistema. Procena je bila zasnovana na mišljenju stručnjaka. 

Bodovanje od 0 do 3 za staništa je izvršeno uz sledeće značenje za svaki pojedinačni rezultat: 

(I) Ocena 0 - nema pojave / Značaj 

(II) Ocena 1 - Niska pojava / Značaj 

(III) Ocena 2 - srednja pojavu / Značaj 



(IV) Ocena 3 - Visoki pojava / Značaj 

Zbir bodova za svako stanište određuje njegovu osetljivost. Najviši mogući rezultat je 23. Ocena 

osetljivosti je izvršena na osnovu sledećih opsega: 

(I) Opseg od 0 do 9 - niska osetljivost (LS) 

(II) od 10 do 17 - srednji osetljivost (MS) 

(III) od 18 do 23 - visoka osetljivost (HS) 

Značenje svakog stepena osetljivosti je opisano na sledeći način: 

• LS - Ne postoje posebne prepreke za građevinske radove, međutim, estetska vrednost predela 

trebai da bude zaštićena i redundantno uništenje i preterane perturbacije treba izbegavati, uticaj na 

ova staništa će imati manji značaj. 

• MS - građevinski radovi su dozvoljeni, ali posao bi trebao da se uradi sa merama rezerve; 

uništavanje ovih staništa ili njihovih delova treba izbegavati, a ako je uništenje neizbežno treba 

preduzeti mere rekultivacije; uticaj na ova staništa će imati srednji značaj. 

• HS - ta mesta, staništa ili naselja imaju veliki značaj u pogledu biodiverzitske vrednosti; bilo koju 

vrstu građevinskih radova treba izbegavati, a ako nema drugog mogućeg rešenja, treba preduzeti 

maksimalne mere za zaštitu mesta ili lokaliteta, kada su prirodne lepote u pitanju, treba primeniti 

režim specijalne konstrukcije (npr. sezonska ograničenja, stroge teritorijalne preporuke itd); štete 

nastale u ovoj vrsti ekosistema treba da se revitalizuju i nadoknade u skladu sa odgovarajućim 

zakonima. Stalni nadzor tokom građevinskih radova mora da bude organizovan od strane projektanta. 

Procena Osetljivosti Staništa 

Osetljivost prirodnih, poluprirodnih i antropogenih staništa je ocenjeno na osnovu gore opisane 

metodologije. Rezultati su prikazani u sledećoj tabeli. 

Tabela 4.5 –Matrica Procene osetljivosti 

STANIŠTA 

KRITERIJUM 

1. Direktive staništa 

2. Retke zajednice u Crnoj 

Gori 

3. Dobro očuvane prirodne 

zajednice 

4. Prisutnost vrsta na IUCN 

Crvenoj Listi 

5. Prisutnost vrsta važnih za 

Evropu 

6. Prisutnost ugroženih ptica 

7. Prisustvo endemskih vrsta 

8. Prisutnost zaštićenih vrsta 

u Crnoj Gori 

9. Vrednosti pejzaža 

10. Ekonomska vrednost 

11. Prevencija erozije 

12. Vrednost prevencije 

zagađivanja 

Juncetalia maritimi biljna 

zajednica vlažna područja 

3 2 2 0 3 1 0 0 2 0 0 2 13 Ms 

Rusco carpinetum orientalis 0 1 2 0 0 0 0 0 2 1 2 0 8 Ls 

Seslerio ostrietum carpinifoliae 0 1 2 0 0 0 0 0 2 1 1 0 7 Ls 

Piceto – Abietosum 1 0 2 0 2 1 0 0 2 3 1 2 14 Ms 

Picetum excelsae croaticum / 

Šume Crnogorske Jele 

2 1 2 0 2 1 1 1 2 3 1 2 18 Hs 

Table 4.5 - Procena osetljivosti, matrica (nastavak) 

Zbir 

Osetljivost 

KRITERIJUM 

1. Direktive staništa 

2. Retke zajednice u 

Crnoj Gori 

3. Dobro očuvane 

prirodne zajednice 

4. Prisutnost vrsta na 

IUCN Crvenoj Listi 

5. Prisutnost vrsta 

vaznih za Evropu 

6. Prisutnost ugrozenih 

ptica 

7. Prisustvo endemskih 

vrsta 

8. Prisutnost zaštićenih 

vrsta u Crnoj Gori 

9. Vrednosti pejzaza 

10. Ekonomska vrednost 

11. Prevencija erozije 

12. Vrednost prevencije 

zagađivanja 

Zbir 

Osetljivost 



STANIŠTA 

Bukove šume: 9110 – Luzulo- 

Fagetum Bukove šume, 9130 – 

Asperulo-Fagetum Bukove 3 0 2 0 2 0 0 0 2 2 1 2 14 Ms 

šume, 91W0 – Moesian Bukove 

šume 

91E0 – Aluvijalne,nanosne, 

šume sa Alnus glutinosa i 

3 

Fraxinus excelsior (Alno-Padion, 

0 2 0 2 1 0 1 2 1 3 2 17 Ms 

Alnion incanae, Salicion albae) 

9410 – Acidophilous Picea šume 

brdskog do planinskog nivoa 2 0 2 0 2 1 1 1 3 2 2 1 17 Ms 

(Vaccinio-Piceetea) 

95A0 – High Oromediterranean 

Borove šume – (Fritilario- 3 2 1 0 2 2 2 2 3 2 2 2 23 Hs 

Pinetum heldreichii) 

Šumske plantaže Crnog Bora 0 0 1 0 0 0 0 0 2 1 2 2 8 Ls 

6410 – Molinia livade na 

krečnjačkom, tresetnom ili 2 2 1 0 2 1 0 2 0 0 1 1 12 Ms 

glineno – muljevitom tlu 

62A0 – istočno submediteranski 

suvi pašnjaci (Scorzoneretalia 2 0 0 0 1 1 1 1 2 0 1 1 10 Ms 

villosae) 

6170 – Planinski i subplaninski 

krečnjački pašnjaci 

2 0 3 0 2 2 1 1 2 1 2 1 17 Ms 

6210 – Polu prirodni suvi 

pašnjaci na krečnjačkim 

podlogama - oblastima: Bromo- 

Plantagoneretum 

1 0 2 0 1 1 1 1 2 1 2 1 13 Ms 

mediae),(Genisto-Globulatietum 

bellidifoliae), i (Bromo- 

Dantonietum calycinae) 

8120 – Krečnjačke krš i litice od 

brdskih do planinskih nivoa 2 1 2 0 2 1 0 1 1 1 1 1 13 Ms 

(Thlaspietea rotundifolii) 

8130 – Zapadno Mediteranski i 

thermofilni obluci 

2 1 2 0 2 1 0 1 1 1 1 1 13 Ms 

8210 – Krečnjačke stenovite 

padine sa vegetacijom 

2 1 2 0 0 1 0 1 1 1 1 1 11 Ms 

Reke 2 1 2 2 1 0 1 1 2 2 0 2 16 Ms 

Voćnjaci i vinogradi 0 0 1 0 2 2 0 0 1 3 1 1 11 Ms 

Ruralne naseobine 0 0 0 0 0 1 0 0 1 3 1 0 6 Ls 

Urbane naseobine 0 0 0 0 0 0 0 0 1 3 0 0 4 Ls 

Putevi, železnice - ruderalne 

zajednice 

0 0 0 0 0 0 0 0 1 2 1 0 5 Ls 

Visoko osetljivi ekosistemi 

Važno je napomenuti da ne postoje staništa veoma visoke osetljivosti te građevinske diskvalifikacije (ili 

totalne restrikcije) neće biti potrebne. Visoko osetljiva (Hs) staništa se razlikuju od drugih, na osnovu 

moguće konfliktne situacije koje proizilaze iz građevinskih radova i radova na trasi predloženih 

dalekovoda. Srednje osetljiva (MS) i nisko osetljiva staništa (LS) se ne tretiraju detaljno. Ipak, kad god 

se identifikuju uticaji na njih, oni se razmatraju u zoni tog uticaja. 

• Picetum ekcelsae croaticum / Šume Crnogorske Jele 



Šuma Crnogorske jele je značajno stanište tj. vegetacijski tip u Crnoj Gori. Ovo nije prioritet za 

očuvanje staništa prema EU HD, ali jeste evropski problem u skladu sa CE Bernske konvencije. Ona 

sadrži i štiti puno značajnih vrsta, ali takođe ima veliku vrednost u smislu ekonomije, prevencije 

zagađenja i sprečavanje erozije. Tako da je krajnje osetljiv na uništavanje i usitnjavanje (18 poena 

ukupno). 

• 95A0 - Visoke Oromediteranske borove šume - (Fritilario-Pinetum heldreichii) 

To je prioritet za očuvanje staništa u skladu sa EU, HD. Tu se nalaze važne vrste i srednjeg 

ekonomskog značaja. Ekosistem ima veliku vrednost (23 poena ukupno određuje njegovu osetljivost 

na uništavanje i dalju fragmentaciju). 

Srednje osetljivi ekosistemi 

• Juncetalia maritimi zone biljaka koje se prostiru duž vlažne lokacije Blato u Lastvi Grbaljskoj 

• (pogledati više o ovim biljnim vrstama u ostalim poglavljima) 

• Piceto – Abietosum pojavljuje se u široj zoni (koridora) dalekovoda. Dv prolazi kroz zone kao 

što su fir i poput Fageto – Abietosum na Vojnik planini. 

• Bukove šume: 9110 – Luzulo-Fagetum bukove šume, 9130 – Asperulo-Fagetum bukove šume, 

91W0 – Moesian bukove šume su takođe prisutne u širem koridoru DV. Oblast Bukovicka gora 

je važna zona bukovih šuma (Fagetum montanum montenegrinum) 

• 91E0 – Aluvijalne šume Alnus glutinosa iFraxinus excelsior (Alno-Padion, Alnion incanae, 

Salicion albae) koje su prisutne u oblastima blizu reka kao što su as Ćehotina blizu Pljevalja i 

dolina Komarnice – oblast Razvrsje 

• 9410 – Acidophilous Picea šume do alpskih nivoa (Vaccinio-Piceetea) – distribuirane u široj 

zoni DV, uglavnom u dubokom zemljištu na ravnim površinama (Durmitor oblast) ili na 

krajevima padina(Ljubisnja oblast) 

• 6410 – Molinia livade na krečnjaku, glini – silt – laden zemljištima – rasprostranjeni u širokoj 

zoni DV u Durmitorskoj oblasti lokaliteta Posčensko jezero i jezero Barno 

• 62A0 – Istočna submediteranska suva trava (Scorzoneretalia villosae) – Ovo stanište je u široj 

zoni DV na padinama planine Lovćen masiva prema priobalnim oblastima (pogledati mapu 

vegetacije NP Lovćen u prethodnom poglavlju 9.4.3) 

• 6170 – Alpske i subalpske karstične suve trave prisutne su u široj zoni DV, uglavnom u 

planinskim oblastima Lovćena i Durmitora (pogledati mapu vegetacije NP Lovćen i mapu 

vegetacije duž trase DV u sekcijama o tome) 

• 6210 – Semi-prirodna suva trava i žbunovi na krečnjačkim supstratima- zonama: Bromo- 

Plantagoneretum mediae u oblasti Pljevalja, Genisto-Globulatietum bellidifoliae na Lovćenu i 

Bromo-Dantonietum calycinae u severnoj Crnoj Gori. 

• 8120 – Calcareous calcshist screes planinskih oblasti (Thlaspietea rotundifolii) – 

rasprostranjenih u širokoj zoni Dv sekcije Čevo – Šavnik, kao što je kanjon Komarnice, i Šavnik 

– Pljevlja na padinama masiva planine Durmitor. 

• 8130 – Zapadno mediteranski i mediteranski žbunovi prisutni su u široj oblasti Lovćen planine 

kao in a supstratima krečnjaka (Tara, Komarnica) 

• 8210 – Krečnjačke padine sa kazmofitskom vegetacijom prisutnom u pukotinama , 

krečnjačkim stenama, visoravnim serpentina i drugim stenama u oblasti Lovćena, Durmitora 

sa kanjonom reke Tare i Komarnice. 

• Reke uključuju Ćehotinu / Vezišnicu reku, reku Taru sa kanjonom, reku Komarnicu sa 

kanjonom i njenu pritoku Grabovicu, kao i reku Bukovića. 



5. Opis socio-ekonomskih uslova u regionu projekta 

5.1 Metodologija 

Definicija osnovnih socijalnih uslova za područje projekta se oslanja na podacima prikupljenim od 

strane direktne komunikacije sa zainteresovanim stranama, pregleda štampanog materijala i posete 

oblasti pod uticajem projekta. 

Postoje dve vrste korisnih podataka, i to: 

• Direktni podaci - koji se odnosi na izvore informacija prikupljenih direktno u 

• Indirektni podaci - koji se odnose na već objavljene podatke. 

području 

Ovo proizilazi iz potrebe da se razumeju lokalni socijalni problemi, tekući društveni procesi, kulturne i 

socijalne navike, kao i socio-ekonomski uslovi stanovnika u širem području, imajući u vidu 

identifikacije potencijalnih uticaja i na koji način se oni mogu izbeći, minimizirati ili ublažiti. 

5.1.1 Direktno prikupljanje podataka 

Metodologija za angažovanje sa i pristup akterima u predloženoj liniji dalekovoda su objašnjene u 

okviru plana za učešće aktera (SEP). Ovo je poseban dokument, razvijen u skladu sa EBRD i IFC 

zahtevima. Ovaj pristup, pored pomoći u planiranju i realizaciji predloženog projekta, generiše 

dragocene informacije i vodi ka boljem razumevanju društvenog pejzaža oblasti. Takvi podaci, 

analizirani i uporedjeni sa zvaničnim podacima koje objavljuju vladine institucije, čine temelje ovog 

osnovnog opisa društvenog okruženja na prostoru projekta. 

5.1.1.1 Upitnik i posete lokalitetu 

Stanovnici u ruralnim naseljima u blizini predložene trase dalekovoda su anketirani u julu i septembru 

2011. koristeći unapred pripremljen upitnik da pronađu svoje očekivanje u pogledu uticaja koji bi 

projekat imao na njihove zajednice, njihovu industriju i prirodno okruženje. Generalno, upitnik se bavi 

potencijalnim izazovima koje bi stvorla izgradnja i funkcionisanje predloženog dalekovoda. Ovo 

uključuje moguća kritična pitanjia koja se tiču životne sredine i socijalnih sistema, očekivanja i 

beneficija, nivoa informacija obelodanjenih javnosti i spremnosti za buduće učešće na sastancima i / ili 

događajima koji se odnose na sledeće faze implementacije predloženog projekta. 

5.1.2 Indirecktno prikupljanje podataka 

Indirektno prikupljanje podataka bilo je zasnovano na zvaničnim publikacijama i bazama podataka koji 

su razvijeni uglavnom od strane centralnih i lokalnih organa vlasti / institucija, kao i od strane 

nacionalnih statističkih organa. 

Detaljni prostorni plan za koridor predloženih 400 kV dalekovoda i pripadajuće sektorske studije, su 

korišćeni kao važan izvor podataka. Ovi dokumenti su pripremljeni u skladu sa crnogorskim 

zakonodavstvom o uređenju prostora i urbanističkog planiranja. 



5.2 Obrasci naselja 

Predloženi dalekovod prolazi kroz teritoriju osam crnogorskih opština: Budva, Kotor, Cetinje, Nikšić, 

Plužine, Šavnik, Žabljak i Pljevlja. 

Slika 5.1 - Put predložene linije dalekovoda i pregled opština kroz koje prolazi 

Izvor: Detaljni prostorni plan (DSP) za DV koridor, Ministarstvo za održivi razvoj i turizam, jul 2011 

Naselja blizu predložene linije prenosa, kao i njihove relativne udaljenosti od predložene linije prenosa 

date su u tabeli. 

Tabela 5.1 - Uključena naselja, odgovarajuće populacije i odnosi udaljenosti do puta dalekovoda 

Naselja – po opštinama – blizina predloženog DV 

Opština Naselje Populacija Relativna 

2011 *) udaljenost DV 

od naselja 

[m] 

Budva Gornji Pobori 

30 

Rastojanje 

od dalekovoda do 

najbliže imovine u 

naselju [m] 

900 NA 

Donji Pobori 630 NA 

Lapčići 59 >500 NA 

Kotor Lastva Grbaljska 537 1,600 NA 

Cetinje Dubovik 8 350 NA 

Milijevići 3 700 NA 

Vojkovići 0 prelaženje 50 

Resna 11 590 NA 

Prediš 19 480 NA 

Lješev Stub 0 530 NA 



Čevo 63 >2,000 NA 

Trnjine 23 950 NA 

Ubli 40 prelaženje 110 

Bijele Poljane 16 1,000 NA 

Nikšić Bročanac Niksićki 76 prelaženje 130 

Rudine 45 prelaženje 140 

Sjenokosi 9 2,000 NA 

Duga 62 1,000 NA 

Plužine Gornja Brezna 48 >500 NA 

Šavnik Duži 106 prelaženje 50 

Komarnica 56 1,100 NA 

Godijelji 72 prelaženje 150 

Zabljak Novakovići 23 930 NA 

Njegovuđa 217 prelaženje 70 

Rasova 29 prelaženje 50 

Pljevlja Djurdjevića Tara 149 prelaženje 50 

• NA - nije primenljivo 

Kosanica 188 >500 NA 

Crnobori 33 prelaženje 60 

Gornje Selo 76 prelaženje 110 

Vrbica 47 prelaženje 80 

Zbljevo 209 730 NA 

Komine (Pljevlja) 576 prelaženje 50 

*) Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crna Gora, 2011 - Prvi rezultati; Zavod za 

statistiku Crna Gora - MONSTAT-a, maj 2011 

Može se zaključiti da je 1.493 ljudi živi u naseljima u okviru 500 metara od dalekovoda rute. 

Mapa projekta oblasti sa lokacijama naselja na koje utiče predloženi put linije prenosa je dat u Prilogu 

1.1. 

Ova naselja, sa jasnim izuzetkom Lastve i Pljevalja na bilo kom kraju predložene linije prenosa su 

relativno mala. Mnoga od njih su geografski raspršena usled obimne oblasti. Samo mala koncentracija 

zgrada će predstavljati centar mnogih od ovih zajednica. Ovi centri obično uključuju crkvu, školu, kafe 

i manji broj privatnih kuća ili poljoprivrednih domaćinstava. 

Opet, sa izuzetkom Lastve i Pljevalja, to su u velikoj meri naselja zasnovana na izdržavanje 

poljoprivredom za sopstvene potrebe. Veliki deo stanovnika će zauzeti svoje kuće samo tokom letnjih 

meseci često samo vikendom, izbegavajući zimske mesece, kada uslovi u planinskim predelima mogu 

biti oštri i pristup težak. 

5.3 Socio - ekonomske osnove 

Crna Gora je opisana od strane Svetske banke 24 , kao "mala, otvorena, srednje razvijena ekonomija". 

Njena ekonomija je opisana kao veoma usko bazirana na uslugama koje čine oko 60% ekonomske 

aktivnosti. Centralna banka Crna Gora 25 , procena BDP Crne Gore u 2010 EUR 3.025 m. Stanovništvo je 

procenjeno u 2009 na 631,536 26 , a prognoza da se poveća na 654.594 do 2015 27 . 

24 Svetska banka Strategiju partnerstva za Srbiju januara 2011 + prethodnu 2007-10 strategije 

25 Izvor: vvv.cb-mn.org 

26 Izvor: Monstat: http://vvv.monstat.org/cg/page.php?id=314&pageid=48 

27 Izvor: Monstat "Demografski trendovi u Crnoj Gori od sredine 20. vijeka ja Perspektive ne 2050. godine 

"http://vvv.monstat.org/cg/page.php?id=54&pageid=54 



Svetska banka očekuje da će privredni rast u Crnoj Gori, u bliskoj budućnosti, da bude nosen pre 

svega stalnom ekspanzijom u aktivnostima vezanim za turizam. EBRD smatra da ce turizam i imovina 

da budu područja koje će nastaviti da podržava kao odraz njihovom značaju za ekonomski razvoj. 

EBRD konstatuje kako se u Crnoj Gori Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja 

odnosi po pitanju prirodnog okruženja kao "strateškog resursa", posebno u vezi sa turizmom. 

Strateška orijentacija zemlje je ka ekonomskoj diversifikaciji sa dugoročnim rastom u sektoru usluga 

vezanim za turizam i proizvodnju. 

Jasno je da je turizam prepoznat kao ključna komponenta crnogorske privrede. Ova industrija veoma 

zavisi od okruženja u kome se nalazi. Svaki radovi, kao što je predloženi put dalekovoda, koji ima 

potencijal da utiče na prirodnu sredinu u zemlji, će biti veoma osetljivi. Strategija Svetske banke za 

Crnu Goru jasno upozorava da svaki razvoj energetskog sektora u zemlji, koja je prepoznat kao važan 

izvor ekonomskog rasta, ne bi trebalo da "stvori velike negativne posledice na turistički potencijal 

zemlje" 28 . 

Korporativna društvena odgovornost (KDO) zahteva od CGES da prepoznaju potencijalne "eksternalije" 

koje proističu iz dalekovoda, njegove izgradnje i rada, i da ublaži negativne eksternalije i da optimizuje 

pozitivne eksternalije. Kompanije - kao što su CGES - su savetovane da ne zanemaruju svoje 

društvene odgovornosti radi kratkoročnih finansijskih dobitaka 29 . 

Turističke aktivnosti i investicije do danas (2011) izgleda da su uglavnom fokusirane na crnogorsko 

obalno područje. Ovo obalno područje zahteva poboljšanja u elektricnoj infrastrukturi jer snabdevanje 

električnom energijom, ograničava dalji razvoj turističkih aktivnosti u ovoj oblasti) 30 . 

Pored morskog dobra, plodna ravnica koja leži oko Podgorice sa planinskim terenom koji pokriva 

ostatak zemlje, razmatrana je. Ovo planinsko područje je od velike scenske vrednosti i nudi širok 

spektar turističkih i rekreativnih mogućnosti. To je potencijal ovog regiona da privuče turiste i 

posetioce u Crnu Goru. U okviru ovog planinskog područja leži nekoliko nacionalnih parkova i druga 

zaštićena područja. Predloženi dalekovod bi prešao preko NP Lovćen i NP Durmitora koji su značajane 

turističke i rekreativne destinacije. UNESKO je prepoznala značaj Durmitora u regionu i odredila 

Durmitor NP kao prostor svetske kulturne baštine. Biće važno da ovu oznaku ne izgubi zbog 

neprikladnog razvoja. 

5.3.1 Demografija i socijalni sastav 

Brojke stanovništva predstavljene u odeljku 5.2 iznad, pokazuju da naselja blizu dalekovoda, sa jasnim 

izuzetkom Lastve Grbaljske i Komine blizu Pljevalja - imaju relativno male populacije. Mali broj neće 

imati stalne naseljeno stanovništvo, jer mnogi stanovnici su tu samo u poseti ili vikendom tj. tokom 

letnjih meseci. Popis kao i sastanci sa ruralnim akterima pokazuju da se broj stanovnika seoskih 

naselja blizu dalekovoda smanjuje i stari, kao i da mladi ljudi napustaju ta područja u potrazi za boljim 

ekonomskim mogućnostima na nekom drugom mestu. Dok se starosne strukture celokupnog 

stanovništva Crna Gora približavaju proseku u Evropske unije, u okviru seoskih naselja starosna 

struktura jasno postaje sve starija. 

Populacija priobalnih naselja, kao što su Lastva Grbaljska raste kako se ekonomska aktivnost duž 

obale povećava. Na drugim mestima pad stanovnika seoskih naselja se veoma jasno vidi na jesen u 

školskim klupama. Depopulacija naselja teži da postane najznačajnija u planinama oko Tare. U 

Kosanici (opština Pljevlja - severno od Tare) broj školske dece je pao sa oko (500) na oko (70) sa 

decom koja dolaze iz (8) okolnih naselja. U Njegovuda (Žabljak Opština - južno od Tare) broj školske 

dece koji je prijavljen je pao sa (350) u 1978. godini na (25) u 2011. godini. 

28 Svetska banka strategije u Crna Gora: 2011-2014, vvv.vorldbank.org.me 

29 Kolin Krauč, profesor upravljanja i javne uprave, Univerziteta u Varvick Poslovne škole; učinka 2, Ernst & 

Ioung 2011 

30 Montenegro Tourist ATSociation - 28/06/11 



5.3.2 Ekonomske aktivnosti 

Ekonomska aktivnost blizu predložene linije transmisije je uglavnom zasnovana oko turizma i 

rekreacije uz Primorje i unutar dva nacionalna parka gde prolazi linija dalekovoda. Na drugim 

mestima, ekonomska aktivnost je u velikoj meri ograničena na opstanak i polu-poljoprivredne 

delatnosti za sopstvene potrebe, šumarstvo i obradu drveta i pružanja lokalnih usluga. 

Poljoprivreda, imajući u vidu da je Crna Gora pretežno planinski teren, nije posebno važna za 

crnogorsku ekonomiju pa su komercijalne poljoprivredne aktivnosti ograničene, u najvećem delu, u 

oblasti oko Podgorice. Dalekovod će, međutim, prelaziti neke ograničene oblasti komercijalnih 

poljoprivrednih gazdinstava unutar opštine Pljevlja. Na drugim mestima, poljoprivreda za sopstvene 

potrebe je široko rasprostranjena u velikom broju relativno malih ruralnih domaćinstava. Malo je 

proizvoda koji će doći na tržište. Seoska naselja blizu dalekovoda su aktivno uključena u poljoprivredu 

za sopstvene potrebe. Ova aktivnost uglavnom podrazumeva proizvodnju voća i povrća za upotrebu u 

domaćinstvu, mleko i sir za proizvodnju - opet za upotrebu u domaćinstvu - ali i za potrošnju na 

drugom mestu u okviru neformalnih razmena ili direktne prodaje zatim i proizvodnja mesa, opet, često 

za upotrebu u samom domaćinstvu. 

Šumarstvo i prerada drveta su važni za Crnu Goru. Širok spektar proizvoda od drveta se proizvodi u 

Crnoj Gori kao i drvo za proizvodnju goriva. Dalekovod, međutim, izbegava važne teritorije pod 

šumom uključujući i komercijalne šume. Svo šumarstvo u Crnoj Gori je veoma osetljivo na oštećenja 

od vatre. Operateri dalekovoda će morati da vode posebnu brigu za izbegavanje požara i šteta u svim 

šumskim oblastima. 

Turizam i rekreativne aktivnosti u Crnoj Gori su u porastu, kao i svest o zemlji i njenom potencijalu 

kao turističkoj destinaciji povećava se i unutar međunarodne zajednice kao i nivo prihoda koji raste 

unutar same Crne Gore. 

Turistička aktivnost je, do nedavno, u velikoj meri uključivala posete istočnih Evropljana obalnom 

području Crne Gore, na uživanje u suncu, moru i plažama. Ova aktivnost je veoma koncentrisana na 

jul i avgust, pod konvencionalnim nazivom "sezonu". Turističke aktivnosti daleko od plaža u velikoj 

meri uključuju dnevne izlete planinama, za razgledanje, splavarenje, skijanje i šetnju. To je česta 

rekreativna aktivnost samih Crnogoraca, iako je su posete moru omiljene, sve više se ljudi uključuje i 

u aktivnosti na planinama. Ove planinske aktivnosti će postati sve privlačnije za turiste iz celog sveta u 

poseti zemlji. Turistički vodiči uključuju širok spektar aktivnosti koje su na raspolaganju turistima i 

posetiocima Crne Gore. 

S obzirom na status Crne Gore kao "ekološke države" 31 , investiranje vezano za turizam u planinskim 

oblastima fokusira se na razvoj "Eko-sela" i nudi ekološki smeštaj. Konvencionalni turistički centri su se 

takođe razvili oko značajnih turističko rekreativnih centara, pre svega skijališta Žabljak i Kolašina. 

Rafting je, međutim, Crnoj Gori jedan od najatraktivnijih aduta 32 . Rafting aktivnost je prvenstveno 

ograničena na Tari sa različitim operaterima i nudi dnevno splavarenje od maja do oktobra svake 

godine. 

Trasa raftinga duga 82 km duž reke Tare počinje južno od impresivnog 150 metara visokog mosta na 

Tari koji prolazi kroz Šćepan Polje do bosanske granice. Dalekovod će preći reku Tare u blizini tog 

mosta. Njegov uticaj na splavarske aktivnosti će, međutim, očekuje se biti beznačajan s obzirom 

splavari imaju jasan fokus na reku i njene obale.. 

Predloženo rutiranje 400kV dalekovoda između Lastve i Pljevlja jasno prolazi kroz oblasti važnih 

scenskih, pejzaznih vrednosti koje mnogo doprinose turistickoj ponudi za one u poseti kao one koji 

žive u Crnoj Gori. Ove oblasti obuhvataju, ali nisu ograničene na: 

• Lovćen Nacionalni park 

• Nacionalni park Durmitor 

31 Ekološka država Crna Gora Deklaracije - Žabljak, 20/09/1991 - Skupština Republika Crna Gora 

32 WHO – Montenegro 2011 



Predložena linija transmisij će takođe uticati na područja koja okružuju ove Nacionalne parkove utičuci 

na scenski kvalitet uz važne puteve i oko značajnih naselja, i za neke pojedince, generalnu lepotu 

njihovog mesta boravka. Ovi Nacionalni parkovi su ključne oblasti od interesa za turiste i posetioce. 

NP Lovćen 

NP Lovćen, uključujući i Njegošev mauzolej na Jezerskom vrhu, je od posebnog značaja za Crnogorce 

koji ga koriste intenzivno u rekreativne i kulturološke svrhe. NP Lovćen je od sve većeg značaja za 

međunarodne turiste i posetiloce i postoje planovi da se žičarom poveže NP sa Cetinjem i važanim 

turistickim centrom Kotorom. 

Rutiranje dalekovoda ostavlja liniju prenosa, najvećim delom, van granica parkova i limitira svoj uticaj 

na NP u istočnoj periferiji parka. Moraće da se vodi računa tokom planiranja i fazi izgradnje da se 

izbegnu putevi u okviru Parka i da se minimizira uticaj na šumarstvo u parku. Mera za ublažavanje 

može zahtevati da se smanji vizuelni uticaj dalekovoda na sam park. 

Dalekovod će preći preko važnih turističkih puteva saobraćajnica, severno od parka, koji povezuje 

Cetinje i Kotor preko Njeguša. Oko 30 turističkih autobusa dnevno, prema izvestajima, prolazi ovim 

pravcem tokom jula / avgusta u turističkoj sezoni. Biće važno da se ograniči ometanje ovog 

saobraćajnog pravca i da se pažljivo planiraju građevinske aktivnosti u ovoj oblasti. 

NP Durmitor 

NP Durmitor sa svojim kanjonima povezanim sa Tarom je visoko cenjen od strane lokalnih Crnogoraca 

kao i stranih posjetilaca. UNESKO ga je odredio 1980, kao mesto Svetske prirodne baštine. Pre toga, 

je 1977. godine UNESKO registrovao reku Taru kao ekološku rezervu u mreži svetskih rezervata 

biosfere. Ove oznake su veoma cenjene i dodaju privlačenosti Crne Gora kao turističke destinacije. 

Brojni rekreativni objekati pozitivno utiču na lokalnu ekonomsku aktivnost. Kao i kod NP Lovćen, biće 

važno minimizirati vizuelni uticaj dalekovoda. Od ključnog značaja je uticaj dalekovoda na scenski 

prikaz važnog mosta preko Tare na Žabljaku tj. putu za Pljevlja. Na uticaj dalekovoda kod prelaza 

preko Tare posebno treba obratiti pažnju naročito zbog UNESKO-ve oznake. 

SplavarenjeTarom je sada dobro uspostavljeno sa NP su sada zabrinuti intenzitetom rafting aktivnosti) 

. U 2010 , splavarenje će doprineli sa oko 38%ukupnog prihoda nacionalnih parkova sa oko 9.000 

splavarenje posetilaca iz ukupno 47.000 posetilaca - gotovo 20 % svih posetilaca parka. Mrdak 

procenjuje oko 80% ovih poseta su strani posetioci ). U 2010 , Durmitor, NP generisana oko 

95%ukupnog prihoda od svih nacionalnih parkova u Crnoj Gori. Jasno, Durmitorom dominira turizam i 

rekreativne aktivnosti u okviru Nacionalnog Crna Gora kao parka sektora. 

Turizam i rekreativne mogućnosti podstakle su neke lokalne preduzetničke aktivnosti na favorizovanim 

lokacijama i privukle investicije. Ove aktivnosti su, međutim, u većini slučajeva spekulativne i uključuju 

obezbeđivanje turističkog smeštaja (eko-sela) i turističke servise (hrana i piće) npr. u Gornjoj Brežni, 

Plužine. 

Seoska naselja žele da iskoriste turističke mogućnosti koje donose infrastrukturalna unapređenja kao 

što su crnogorske putne mreže. Resna, na primer, očekuje da razvije svoje turističke aktivnosti, kada 

novi put koji povezuje Cetinje i Nikšić bude završen. Čevo, na severu Resna, očekuje je se da postane 

važna raskrsnica puteva za predloženu "Adrionic magistralu" i razvija turističke i rekreativne objekte 

Lastva, koja se nalazi u važnom primorskom pojasu, je već značajno uključena u turizam i uslužne 

delatnosti. Stanovnici Lastve su željni da se obezbedi razvoj dalekovoda i pripadajuće objekte 

(razvodno postrojenje (CS) i trafo stanica (TS)) koji neće ograničiti njihovu sposobnost da iskoriste 

mogućnosti turizma kada ti objekti niknu. Značaj razvoja Crnogorske električno napajajuce mreže je 

jasno prepoznat i projekat dalekovoda je podržan. 



Grad Pljevlja, u oštrom kontrastu sa Lastvom, nalazi se u planinama daleko od važnih turističkih 

destinacija i ima jako industrijsko nasleđe. Očekuje se da će lokacija trafo stanica u Pljevljima biti u 

okviru postojećih elektro postrojenja. 

5.3.3 Obrazovanje 

Osnovno obrazovanje je besplatno i obavezno za svu decu od 6 do 14. Nakon toga, učenici kreću u 

srednje škole: četvorogodišnje gimnazije, strukovne škole 3-4 godine ili zanatske škole 3 godine. 

Osnovno obrazovanje će biti ponuđeno u mnogim ruralnim naseljima, ali, kao što je navedeno na 

drugim mestima, sa naglim opadanjem broja škola, mnoga ruralna naselja će verovatno ostati bez 

mesne škole gde će lokalna deca morati da putuju u druga mesta. Školovanje uz obalno područje i 

unutar glavnih naselja u planinama je dobro predviđeno. 

5.3.4 Zdravstveni profil stanovništva 

SZO izveštava da su nacionalni indikatori zdravlja i dobrobiti poboljšani u posljednjih nekoliko godina u 

Crnoj Gori. Stopa smrtnosti novorođenčadi, na primjer, pala je s 15,4 umrlih na 1.000 živorođenih u 

1994 na 5,7 smrtnih slučajeva na 1.000 živorođenih u 2009 kako se nivoi zdravstvene zaštite 

poboljšavaju. Stopa smrtnosti, međutim, stalno raste kako crnogorska populacija stari i demografska 

struktura se približava drugim evropskim državama. Uzroci smrti takođe su slični drugim evropskim 

državama a najčešće su kardiovaskularne bolesti, tumori i bolesti respiratornih organa 33). 

5.4 Arheološka kulturna baština 

Jedno arheološko nalazište na području uz odabrani koridor je identifikovano kao zaštićena kulturna 

baština. Ovaj nalazište se nalazi na području sela Komine, opštine Pljevlja. Arheološko nalazište sadrži 

ostatke rimskog grada, poznatog kao Municipijum S. [Kat. 3]. 

Osim toga, jedan arheološki lokalitet bez zaštićenog statusa je identificiran u području duž odabranog 

koridora. Ovo nalazište predstavlja nekropol i nalazi se u okolini sela Broćanac Nikšićki [Kat. 3]. Nije 

bilo detaljnih arheoloških istraživanja do sada na ovom lokalitetu. 

5.5 Glavna postojeća ili planirana infrastruktura u projektnom području 

Glavna vodoprivreda i hidro-tehnička infrastruktura 

U opštem smislu, pažljivo usmeravanje predložene dalekovoda treba da identifikuje liniju koja 

izbjegava postojeću infrastrukturu vodoprivrede u području projekta. 

Trasa predložene dalekovoda bi prošla zapadno od jezera Slano (2120 ha) i Krupac (1950 ha) u blizini 

Nikšića, rezervoara za hidro-elektrane Perućica. Najbliže DV stub će biti postavljeni na udaljenosti od 

1,3 km od obale jezera Slano, dok su ostali stubovi na udaljenosti većoj od 2 km. U odnosu na jezero 

Krupac, najbliži DV stubovi će biti postavljeni na udaljenosti većoj od 2 km. Glavna hidro-tehnička 

33 SZO – Crna Gora 2011 



infrastruktura povezane s tim rezervoarima - Slanski Kanal nalazi se istočno od tih ležišta. Nije 

planirano ukrštanje ovog kanala s predloženom transmisionom linijom. 

Osim prelaska kanjona Komarnice, predložena transmisiona linija izbegava svako područje prepoznato 

od strane crnogorskog glavnog vodoprivrednog plana kao potencijalnu lokaciju za hidro akumulacije 

za vodosnabdevanje, energetiku ili navodnjavanje. 

Sledeća vodovodna infrastruktura postoji u blizini predložene dalekovoda: 

• Rezervoar vode sistema snabdevanja za selo Godijeli (Šavnik Opština) na udaljenosti od oko 

350 metara od dalekovoda. 

• Glavni cevovod regionalnog vodovoda na području Pljevalja. 

Glavna energetska infrastruktura 

Trasa predložene dalekovoda će se ukrštati ili će proći u blizini nekoliko postojećih linija na različitim 

naponskim nivoima: 

• 110 kV DV Budva - Tivat. 

• 110 kV DV Budva - Cetinje. Deo predloženog 400 kV DV kroz NP Lovćen će slediti postojeći 

koridor ovog 110 kV DV. 

• 110 kV DV Nikšić - Bileća (BiH). 

• 110 kV DV Zabljak - Pljevlja. Deo predloženog 400 kV DV kroz NP Durmitor će slediti postojeći 

koridor ovog 110 kV DV. Kombinovani (dupli sistem) stubova za smeštaj obe OHLs (110 kV i 

400 kV), planirani su u ovom odeljku. 

• 220 kV DV no.225 / 1 Podgorica - Trebinje (BiH). 

• 220 kV DV no.264 i no.265 Plevlja - HE Mratinje. 

• 400 kV Podgorica DV no.439 - Trebinje (BiH). Planirano je da ovaj DV se seče u tački na Čevo 

oblasti i preusmeri na novu trafostanicu u Lastvi Grbaljskoj koristeći novi dvostruko fazni DV iz 

trafostanice Lastva na Čevo. 

Glavna saobraćajna infrastruktura 

Put predloženih dalekovoda bi prelazio ili će proći u blizini sledećih glavnih puteva (M-putevi) i 

regionalnih puteva (R-putevi): 

• Jadranske magistrale za brzi promet: Debeli Breg (granica prema Hrvatskoj) - Herceg Novi - 

prijelaz kroz Bokokotorski zaliv - Tivat - Budva - Bar - Ulcinj - regija Fraskanjela (granica 

prema Albaniji). 

• Put M-2 (E-65/E-80): Debeli Breg (pograničnom području s Hrvatskom) - Herceg Novi - 

Petrovac - Podgorica - Kolašin - Mojkovac - Bijelo Polje - Berane - Rožaje - Špiljani 

(pograničnom području sa Srbijom). Graničnog prelaza u delu Radanovici - Budva. 

• Put M-6: Vilusi (pograničnom području s BiH) - Nikšiću. Graničnog prelaza u delu Vilusi-Ridani. 

• Put M-18: Šćepan Polje (pograničnom području s BiH) - Nikšić - Podgorica - Božaj 

(pograničnom području s Albanijom). Graničnog prelaza u delu Vilusi - Ridani. 

• Put R-1: Cetinje - Cekanje - Kotor - Trojice - Radanovici. Graničnog prelaza u delu Cetinje 2 - 

Cekanje. 

• Put R-13: Cetinje - Lovcen - Krstac. Graničnog prelaza u području razvojne zone Ivanova 

Korita. 

• Put R-15: Cekanje – Čevo - Ridani. Graničnog prelaza u delu Resna-Čevo. 

• Put R-6: Vir - Krstac (pograničnom području s BiH). Graničnog prelaza u području naselja 

Duga. 

• Put R-5: Ðurdevica Tara - Žabljak - Šavnik - Nikšić. Graničnog prelaza u delu Virak-Boan i 

Ðurdevica Tara - Virak. 



• Novi regionalni put: Kosanica - Gibci - Mestrevac (pograničnom području s BiH). 

Trasa predložene dalekovoda bi prešla planiran Jadransko - jonski autoput (granica s Bosnom i 

Hercegovinom (u regiji Nudola) - Grahovo - Čevo - Podgorica - tunel kroz Dečić (granica s Albanijom) 

u blizini Čevo. 

Put predloženog dalekovoda će prelaziti prugu Podgorica - Nikšić. 

Nema postojećih ili planiranih aerodroma u neposrednoj blizini predložene dalekovoda. Jedan postojeć 

aerodrom - u Tivtu, koji je od bitne važnosti za crnogorski turizam na Jadranu, nalazi se nekoliko 

kilometara od nove trafostanice u Lastvi Grbaljskoj i početnog dela predložene dalekovoda. Novi 

aerodromi niže kategorije i za posebne namene (rekreativni i sportski letovi, sezonski promet) 

planirani su u Nikšiću, Pljevljima i Žabljaku. Mapa postojeće saobraćajne mreže u projektnom regionu 

je data na sledećoj slici. 



OHL route 

Slika 5.2 – Mapa predloženih DV u odnosu na glavne transportne mreže u projektnom regionu 



6. Uticaji na životnu sredinu 

6.1 Kvalitet vazduha 

6.1.1 Standardi kvaliteta vazduha 

Granične vrednosti za zagađivača vazduha u Crna Gora su utvrđene Uredbom o vrstama zagađujućih 

materija , granične vrednosti i drugih standarda kvaliteta vazduha ( Službeni list CG bez 45/2008 . ) 

Na osnovuEU zakonodavstva i preporuka od straneSvetske Zdravstvene Organizacije ( SZO). Pravno 

obavezujući granične vrednosti da Crna Gora ostvari već su postavljeni za SO2, NO2 , PM10 , CO , 

olova , benzena ( C6H6 ). 

Za neke zagađivače , (npr. NE ), postoji dugoročni (godišnje sredina) standard i kratkoročne 

standarda. U slučaju NO 2,kratkoročni standard za1 sat u proseku perioda, dok je za PM10 je za24 

sata u proseku perioda. Ovi periodi odražavaju različite uticaje na zdravlje različitih izlaganja 

zagađujućih materija (npr. privremeni izlaganje na trotoaru poredprometnog puta , u poređenju 

saizlaganje stambenih objekata pored puta ). 

Tabela 6.1 - Granične vrednosti za zaštitu zdravlja ljudi 

Zagađenje 

Prosek u periodu 

Granična 

vrednost 

Dozvoljeni 

godišnji prelazi 

događaja 

SO 2 

1 sata 300 µg/m³ 24 

24 sata 100 µg/m³ 3 

NO 2 

1 sata 200 µg/m³ 18 

1 godina 40 µg/m³ 0 

PM10 

24 sata 50 µg/m³ 35 

1 godina 40 µg/m³ 0 

Maksimalna dnevna 

0 

CO 

od 8 sati prosečna 

vrednost 

10 mg/m³ 

Lead 1 godina 0,5 µg/m³ 0 

C 6 H 6 1 godina 5 µg/m³ 0 

Izvor: Uredba o vrstama zagađujućih materija , granične vrednosti i drugih standarda kvaliteta 

vazduha ( Službeni list CG bez 45/2008 . ) 

6.1.1 Prašina i čestice tokom izgradnje i demontažnih aktivnosti 

Tokom izgradnje predloženih 400 kV za prenos i demontiranje odabranih sekcija postojećeg 110 kV i 

400 kV, biće sajta pripreme i izgradnje, što sve imaju potencijal da stvori prašinu. Takve emisije mogu 

se podeliti na prašinu i čestice (PM10). 

Prašina se sastoji od velike čestice materijala, koji imaju prebivalište na atmosferu u toku kratkog 

perioda vremena posle puštanja, jer su teška dovoljno da se obruše suspenzije u vazduhu relativno 

brzo. Dakle, efekti ovih emisija će biti lokalizovan i ne izazivaju dugoročne promene ili široko proširio 



na lokalne kvaliteta vazduha ali je njihov iskaz na obližnje svojstva uzroka prljanje i tako može dovesti 

do žalbi na smetnje, što je obično privremen. 

Glavni izvori prašine tokom izgradnje i demontiranje aktivnosti uključuju: 

• izgradnja vozila pokreta i drugih projekata u vezi saobraćaja na neasfaltiranim putevima 

• zemljišta iskopavanja, rukovanja, skladištenja, skladištenje 

• priprema sajt i restauraciju nakon završetka 

• izgradnja kula i prilaznih puteva 

• rušenje postojećih stubova i uklanjanje materijala sa sajta 

• interne i eksterne građevinskih radova na podstanicama. 

Većina emisije prašine su verovatno da će doći tokom radnog vremena građevinske aktivnosti. 

Precizno ponašanje prašine, njegovo prisustvo u atmosferi, a rastojanje može reachl bi zavisiti od niza 

faktora. Ovo uključuje pravac vetra i snagu, lokalne topografije i prisustvo skrininga objekata (zgrada, 

drveća itd) koji mogu da presretnu prašine pre nego što stigne osetljivim lokacijama. Svaki od ovih 

faktora će se razlikovati i na liniji predloženih dalekovoda. Delovi dalekovoda u planinskim oblastima 

će biti izloženi jači vetrovi koji mogu dalje nositi prašine. Međutim, to su područja sa veoma niskim 

stanovništvom i ima malo osetljive receptore. Planinskim oblastima takođe imaju visok godišnji prosek 

padavina koje bi sprečile prevoz prašine kao kiša je prigušivanje efekat. 

U zavisnosti od brzine vetra i turbulencija tokom izgradnje je verovatno da većina prašine će se 

deponovati u oblasti odmah oko izvora (do 200 metara). Zato imovine u 200 metara od gradilišta 

najverovatnije iskusiti smetnje, bez odgovarajuće mjere za ublažavanje. Ipak, neprijatnost će biti 

privremeno, i pod uslovom da se realizuju sajt specifične mere za ublažavanje, nema značajnih 

prašine efekti su predviđeni. 

Čestica (suspendovane čestice), je objavio tokom poremećaj agregatne materijala na isti način kao i 

prašine. Međutim, mnogo je manjih dimenzija (obično manje od 10 mikrometara) i ostaje 

suspendovan u atmosferi za duži period i može da se transportuje preko širem području od prašine, 

vetrom. To je dovoljno mali da bude uvučen u pluća tokom disanja, koji u osetljivim pripadnici javnosti 

mogu izazvati neželjene reakcije. Kao rezultat ovog potencijalnog uticaja na zdravlje, granična 

vrednost za PM10 je definisana u crnogorsko zakonodavstvo o kvalitetu vazduha. 

Tipični izvori PM10 tokom faze izgradnje su slična po prirodi onih za prašinu. Čestica je takođe pušten 

iz tekućih motora sajta biljke, kao što su kompresori, generatori, itd Kao veličinu PM10 emisija je 

relativno mali, bilo negativni efekti proizilaze iz njih su verovatno da će biti relativno kratkoročne bez 

značajnih efekata van granica gradilišta. 

6.1.2 Emisije iz saobraćaja 

Glavni zagađivači zabrinutost u vezi sa drumskim saobraćajem su NO2, PM10, CO, benzena (C6H6) i 

benzo [] piren (C20H12). Od ovih zagađivača, NO2 i PM10 su emisije najverovatnije dovesti do 

prekoračenja relevantne za kvalitet vazduha standardima ili ciljevima. 

Najveći potencijal za uticaj na kvalitet vazduha od saobraćaja u vezi sa izgradnjom predloženog 

projekta će biti u oblasti neposredno uz glavno sredstvo pristupa za izgradnju saobraćaj. U 

građevinske zone, prašinu generisani od strane vozila pokreti i lokalne emisije zagađivača vazduha iz 

vozila mogu biti privremeno povišena tokom najprometnijih perioda građevinske aktivnosti, ali nema 

značajnih lokalnih kvaliteta vazduha efekti su predviđeni. 

Emisije u vazduh tokom rada predloženih dalekovoda će biti veoma male, a samo se javljaju tokom 

rutinske inspekcije i aktivnosti održavanja. 



6.1.2 Zagađenje od saobraćaja 

Glavni zagađivači zabrinutost u vezi sa drumskim saobraćajem su NO2 , PM10 , CO, benzena ( C6H6 ) 

i benzo [] piren ( C20H12 ). Od ovih zagađivača , NO2 i PM10 suemisije najverovatnije dovesti do 

prekoračenja relevantne za kvalitet vazduha standardima ili ciljevima. 

Najveći potencijal za uticaj na kvalitet vazduha od saobraćaja u vezi sa izgradnjompredloženog 

projekta će biti uoblasti neposredno uzglavno sredstvo pristupa za izgradnju saobraćaj. U građevinske 

zone ,prašinu generisani od strane vozila pokreti i lokalne emisije zagađivača vazduha iz vozila mogu 

biti privremeno povišena tokomnajprometnijih perioda građevinske aktivnosti , ali nema značajnih 

lokalnih kvaliteta vazduha efekti su predviđeni. 

Emisije u vazduh tokom rada predloženih dalekovoda će biti veoma male , a samo se javljaju tokom 

rutinske inspekcije i aktivnosti održavanja . 

6.2 Buka pri izgradnji i vibracije 

Buka pri izgradnji 

U opštem kontekstu, izgradnju i demontiranje aktivnosti mogu se podeliti na nekoliko 

različitih procesa. Oni se mogu opisati na sledeći način: 

• izgradnja trafostanice u Lastvi Grbaljska 

• izgradnja pristupa kule lokacijama i podstanica u Lastva Grbaljska 

• izgradnja tornja temelja 

• kula okupljanja i montaža 

• vezanost provodnika 

• demontaže odabranih 110 kV i 400 kV, a 

• Opšti putu poboljšanja i drugih sličnih radova. 

Na osnovu raspoloživih informacije o projektu, ne postoje uslovi miniranja u toku 

procesa izgradnje. Buke i vibracija efekte povezane sa miniranje su, dakle, ne očekuje 

tokom građevinskih aktivnosti. Međutim, svaki eventualni zahtev za peskarenje će biti 

dogovoreno unapred izvođača sa relevantnim lokalnim vlastima. 

Ne postoje planovi za upotrebu helikoptera u toku izgradnje ili demontiranje 

aktivnosti, a samim tim nema buke implikacije u vezi sa helikopterima se očekuje. 

Međutim, svaki eventualni zahtev za korišćenje helikoptera će praviti buku čujnim ljudi 

u roku od 2 km. Trajanje buke će biti kratkoročne, po nalogu minuta do jednog sata, 

a preko veoma ograničenog broja dana. 

Mehanička oprema koja je planirana da se uključe u izgradnju predloženih 400 kV za 

prenos i demontiranje odabranih 110 kV i 400 kV uključuje, ali nije ograničeno na: 

praćenje utovarivača, bager, hidraulični čekić i prekidača, pokretna dizalica, klima 

kompresor, dampera, generatore, pumpe, itd 

Tabela daje pregled nivo buke na rastojanju od 16 referenca m od izvora za različite 

mašine koje će se najčešće koriste u građevinarstvu. Vrednosti u tabeli su na osnovu 

podataka iz dostupne literature. 

Tabela 6.2 - Nivo buke od građevinske opreme 



Buke u toku izgradnje Nivo buke (dBA) na 

16 m od izvora 

Kompresor 81 

Bager 80 

Balast ekvilajzer 82 

Balast pokvari 83 

Kompaktor 82 

Betona 85 

Pumpa za beton 82 

Vibrator za beton 76 

Kran 88 

Pokretna dizalica 83 

Buldožer 85 

Generator 81 

Mašina za ravnanje 85 

Kružna testera (za sečenje metala) 76 

Duborezac 84 

Kamionski utovarivač 85 

kamioni 88 

Brdsko-planinskim delovima predloženog dalekovoda, gde je stanovništvo oskudan, 

imaće izuzetno nizak nivo buke u pozadini i stoga buke od izgradnje ili transport 

izvora će biti zvučni preko veće udaljenosti, iako to samo po sebi ne bi nužno 

predstavljati značajan uticaj . U više urbanim sredinama, vrlo je verovatno da će buka 

efekte izgradnje bude manji kao viši nivo pozadinske buke iz drugih izvora bi maska 

buke građevinskih, smanjenje čujnost na većim razdaljinama. 

U tabeli ispod prikazuje buke predviđanja za različite građevinske procese već 

identifikovane na osnovu informacija dostupnih u literaturi, kao i u studijama razvoja 

dalekovoda slične veličine. Ova predviđanja predstavljaju najgori mogući scenario jer 

oni ne smatraju eventualne prepreke buke i vazduha apsorpciju. Vrlo je verovatno da 

će prirodne ili veštačke prepreke postoje između izvora i šuma osetljive receptore 

posebno u udaljenosti od izvora povećava. Takve barijere mogu se sastojati od 

prirodnih funkcija u pejzaž ili druge zgrade ili strukture između izvora i receptora. 

Table 6.3 – Noise prediction for each construction process 

Distance from Construction Construction Tower 

the source 

[m] 

of access 

tracks 

[dB] 

of tower 

foundations 

[dB] 

assembly and 

erection 

[dB] 

Attachment of 

conductors 

[dB] 

Dismantling 

of existing 

lines 

[dB] 

Construction 

of new 

substation 

[dB] 

0-50 ≤76 ≤77 ≤68 ≤70 ≤75 ≤75 

50-100 ≤69 ≤70 ≤62 ≤63 ≤68 ≤68 

100-200 ≤62 ≤63 ≤56 ≤56 ≤61 ≤61 

200-400 ≤55 ≤56 ≤50 ≤48 ≤54 ≤54 

400-600 ≤51 ≤52 ≤46 ≤44 ≤50 ≤49 

600-800 ≤48 ≤49 ≤43 ≤41 ≤47 ≤46 

800-1,000 ≤46 ≤46 ≤41 ≤39 ≤45 ≤44 

Duration 2 days/tower 2 days/tower 

(excavation+ 

concreting ) 

1.5 day/tower 

(assembly+ 

erection) 

1 .7 day/tower 1 day/tower 

(pulling+cut) 

3 years 

(540 days) 

Tipični nivo buke proizvedenih od strane raznih izvora su prikazani utabeli ispod . 

Table 6.4 – Noise of level from various sources 

Source / Activity 

Sound level 



[dB (A)] 

Threshold of hearing 0 

Rural night-time background 20 – 40 

Quiet bedroom 35 

Wind farm at 350 m 35 – 45 

Average home conditions 50 

Car at 100 m 55 

Busy general office or 

60 

conversational speech 

Vacuum cleaner at 1 m 70 

Kerbside of busy road at 5 m 80 

Truck 

at 100 m 65 

at 10 m 90 

Pneumatic drill at 7m 95 

Disco (1 m from speaker) 100 

Jet aircraft 

at 250 m 105 

at 50 m 140 

Threshold of discomfort 120 

Threshold of pain 130 / 140 

Table 6.5 – Limit values of noise as per Montenegrin legislation 

Zone 

Area type 

Level of noise expressed in Db(A) 

Ld Le Ln 

1 Natural protected areas 35 30 30 

2 

Areas for recreation, hospital zones, cultural 

localities 

50 40 40 

3 Touristic area, rural areas, school zones 55 55 45 

4 Residential zones and city parks 55 55 45 

5 

Combined residential – commercial areas, 

touristic settlements, playgrounds 

60 60 50 

6 

City centers, craftsmen and trade zones, zones 

along roads, main roads and highways 

65 65 55 

O LD - dan ( period od 07,00 do 19,00 h) 

O Le - veče (period od 19,00 do 23,00 h) 

O Ln - noć (period od 23,00 do 07.00 h) 

Značajni efekti mogu očekivati kadanivo buke veći od 75 dB u urbanim sredinama i veći od 70 dB u 

turističke i ruralnim područjima. 

Iznad predviđanja ukazuju na to da na širem području je potencijalno utiče izgradnju buke, iakobuke 

efekat predvideo na bilo kojoj lokaciji neće da budu prisutni nakonzistentan nivo tokom celog perioda 

izgradnje , zbogprekine prirodi graditeljskih aktivnosti u smislu lokacije ( kao što su osnivanje i kula 

lokacija ). Ovo je takođe posebno odnosi na " linearno " aktivnosti kao što su unapređenje pristupni 

put, ivezanostprovodnika gde relativno visok nivo buke može potencijalno se javljaju uneposrednoj 

blizini bilo kog dela, ali sa nivoima buke uskoro vraća u normalu kaodelo kreće dalje. 

Procena značaja mogućih uticaja data je usledećoj tabeli. 



Potential impact Significance of impact Estimated number of 

receptors *) 

Noise from construction of 

access tracks 

Construction of tower 

foundations 

Major: within 50 m 

Moderate: 50 - 200 m 


Moderate: 100 - 400 m 

Dubovik (8), Vojkovici (0), 

Ubli (40), Brocanac 

Niksicki (76), Rudine (45), 

Duzi (106), Godijelji (72), 

Tower assembly and erection Moderate: within 200 m Njegovudja (217), Rasova 

Attachment of conductors Major: within 50 m 


(29), Djurdjevića Tara 

(149), Crnobori (33), 

Dismantling of the existing 110 

kV and 400 kV lines 



Gornje Selo (76), Vrbica 

(47) and Komine (576) 

Noise from construction of new 

substation 


Moderate: 50 -200 m 

Total estimated number of affected population: 1,474 

*) No residential property exists within a zone of 50 meters from the OHL. 

Vibracije pri izgradnji 

Planirana izgradnja i uklanjanje aktivnosti i korišćenje opreme i mašina će biti izvor vibracija. 

Odgovor ljudi na vibracije na terenu je pod uticajem mnogih faktora . Neki od tih faktora su fizička, 

kao što je amplituda, trajanje i učestalost sadržaj vibracija , dok su ostali faktori kao štotip 

stanovništva , starost, pol i očekivanja su fiziološke . To znači da reakcija ljudi na vibracije je 

subjektivan i razlikuje za različite ljude . Opšte je prihvaćeno da je zavećinu ljudi , vibracija preko 

između 0,15 i 0,3 mm / s vrha čestica brzina samo su primetna . 

U tabeli ispod prikazuje razdaljina na kojoj vibracija može biti vidljiv za određenu vrstu aktivnosti 

izgradnje. Ove cifre su zasnovane na istorijskim terenska merenja i informacijama dostupnim u 

literaturi. 

Tabela 6.6 ‐ Značaj uticaja od buke građevinskih 

Table 6.7 - Distances at which vibration may be perceptible 

Construction activity 

distances at which vibration 

may be perceptible 

[m] 

Excavation 10-15 

Vibratory compaction 10-15 

Heavy vehicles 5-10 

Zbog činjenice da ne postoje stambenih objekata na 50 metara odpredloženog dalekovod , malo je 

verovatno da će vibracija odizgradnjepredložene linije iznad prenosa biti primetna . 

6.3 Radna buka 

6.3.1 Zvučna buka dalekovoda 

6.3.1.1 Uvod 

Operativne dalekovod može biti izvor fenomen poznat kao "Corona pražnjenje" (ograničen električne 

izolacije raspada vazduha), koji se takođe može javiti prirodno tokom oluja kada visoko naelektrisani 

oblaci indukuju znatan električna polja oko visine objekata. 

Dok dirigent sistema nadzemnih dalekovoda su dizajnirani i konstruisani da se smanji korona a samim 

tim i buke, površine nepravilnosti na provodnika, izazvane fizičkog oštećenja, kao što su neravnine, ili 



otpaci kao što su insekti, polen, industrijska zagađenja, kapi kiše ili druge oblike kontaminacije, može 

lokalno povećati snagu električnog polja dovoljno za ispuštanje da se pojavljuju. Bilo koja korona 

pražnjenja će delovati kao izvor audio buke, odnosno pucketanje zvuka povremeno prati niske 

frekvencije zujanje u određenim vlažnim uslovima. 

Corona buke se generiše samo kada provodnik električne površine stres prevazilazi početka nivo 

korona pražnjenja aktivnosti. Dalekovod provodnici su projektovani da rade ispod ovog praga. 

Površinska zagađenje provodnika, što dovodi do izmene svoje drugačije glatki profil, može da 

prouzrokuje veoma lokalnu poboljšanje električne stresa koji može da pokrene aktivnost pražnjenja. 

Na svakom pražnjenje sajt, ograničen električnih kvarova vazduha javlja. Deo energije u vezi sa 

korona proces je objavljen kao akustične energije, što je lansiran u vazduh kao zvučni pritisak talasa. 

Najviši nivo buke generisan od strane dalekovoda se obično javljaju tokom kiše. Kapljice vode 

sakupljaju na površini provodnika i može da pokrene dodatne korona pražnjenja. Magla takođe može 

dovesti do povećanja nivoa buke. Magla buke izaziva kapljice vode kondenzacije na liniju i time izaziva 

pražnjenje aktivnost na sličan način na kišu. 

6.3.1.2 Potencijalni uticaji 

Operativni buke koju su stvarali dalekovoda povećava nivo buke u okolinu i može izazvati smetnje 

utiče populacije. Visoka varijabilnost u odgovoru pojedinaca da identičnih izvora buke čini predviđanje 

napasti veoma teško. Svaki pojedinac odgovor na povećanje nivoa buke je subjektivan i veoma lični. 

Dalekovod Nivo buke je generalno kategorisati kao "pucketanje" ili "Hum", u skladu sa svojim tonski 

sadržaj. Pucketanje može samo da dođe, ali zujanje bi obično se javljaju samo u vezi sa Pucketanje. 

Hum je samo verovatno da će doći tokom kiše kada stope padavina prelazi 1mm/hr. Pucketanje je 

"širok opseg" šum sa nasumično mešavina frekvencija, obično u rasponu od 1 kHz do 10 kHz. Nijedan 

pojedinac čist ton se mogu identifikovati za značajnije trajanje. Pucketanje je uglavnom sličan 

spektralne sadržaj na zvuk kiše. Hum je zvuk koji se sastoji od jednog ili više čistog tona. Generalno 

100 Hz je najdominantniji, ali drugi harmonici od 50 Hz može doći, u manjoj veličini, kao harmonika 

povećanje učestalosti, a samo za prvih nekoliko harmonika. 

Tokom sušnih vremenskih uslova, buke zbog korona efekat će biti u rasponu od 40 dB i 50 dB u 

oblastima ispod linije provodnika, dok je u vlažnim vremenskim uslovima buke mogla da poraste do 60 

dB. Nivo buke menja duž dalekovoda i zavisi od površine nepravilnosti ili fizičkih oštećenja na 

provodnika. Korona buke slabi sa udaljenosti od linije i na oko. 20 metara od linije postaje 

neprimetan. 

Subjektivni odgovor pojedinaca na povećanje nivoa buke je sažeto u sledećoj tabeli). 

Tabela 6.8 - Procena zajednice kao odgovor na buku iznad normalnog nivoa buke u pozadini 

Noise in dB(A) by which Category 

Response description 

the new sound level 

exceeds the background 

noise 

0 none No reaction 

5 little Sporadic complaints 

10 medium Widespread complaints 

15 strong Threats of community action 

20 very strong Vigorous community reaction 

Izvor: Akustična merenja buke; Hassall, JR, Zaveri, K., Burel i Kjaar, 1988 

Tokom DV rutiranje proces, CGES je postigao da izbegne akustičnih efekata korona pražnjenja od 

rutiranje predloženim dalekovoda od stambenih naselja. Nema svojstva i druge osetljive receptore duž 

dalekovoda puta na rastojanju gde korona buka bi izazvati neprijatnosti efekte i na taj način, nije 

verovatno da će uticaj na ljude od korona buke desiti. Uspostavljanje sanitarne zone duž dalekovoda 



put će ograničiti buduće stambene ili druge slične razvoj duž linije i da će osigurati da nema 

budućnosti akustični uticaja dalekovoda korona se javljaju kao rezultat eventualne urbanog razvoja. 

6.3.2 Nivo buke Trafostanice(a) 

6.3.2.1 Uvod 

U principu, postoje tri osnovna izvora audio buke iz podstanice. Svaki od ovih ima svoje karakteristične 

spektra i obrazac nastanka, zbog prirode buke stvaraju mehanizmi uključeni: 

(I) transformator buke je oko stalno sa niske frekvencije zujanje se dešavaju na harmonici 

snabdevanja frekvencije (100 i 200 Hz se obično dominantan). 

(Ii) transformator hladnjaci generisati više širokopojasne buke, iako oni nisu u stalnom radu. 

(Iii) da aparati buku generiše rad prekidača i kratkog trajanja. 

6.3.2.2 Potencijalni uticaji 

Buke koju su stvarali operativni trafostanice se povećava nivo buke u okolinu i može izazvati smetnje 

ugroženog stanovništva. Visoka varijabilnost u odgovoru pojedinaca da identičnih izvora buke čini 

predviđanje napasti veoma teško. Svaki pojedinac odgovor na povećanje nivoa buke je subjektivan i 

veoma lièni. 

Udaljenost od najbližih stambenih objekata na novi podstanica u Lastva Grbaljska više od 500 metara i 

akustične smetnje stanovnici se ne očekuje. 

Udaljenost od najbližih stambenih objekata na postojeće trafostanice u Pljevljima je oko 100 metara. 

Nema novih transformatori su planirani u ovoj podstanici jer će biti nadograđen samo sa prekidačima 

u cilju prilagođavanja novog 400 kV dalekovoda Lastvi - Pljevlja i povećanje nivoa buke ne bi bilo 

značajno u odnosu na sadašnji nivo. Zbog toga ne akustične smetnje stanovnika se očekuje. 

6.4 Hidrologija 

6.4.1 Osetljivost gravitacionih područja 

Kriterijumi za merenje osetljivosti slivove za glavnog vodotoka u projektu regionu su zasnovani na oko 

broja faktora uključujući i međunarodne i nacionalne oznake, kvalitet vode informacije, posete i 

profesionalni sud. Ovi kriterijumi se koriste za usmeravanje analizu osetljivosti kvaliteta vode duž 

dalekovoda predložene rute. Ovi kriterijumi su navedeni u tabeli ispod. 

Tabela 6.9 - Osetljivost kriterijuma gravitacionih područja 

Sensitivity 

Criteria 

High sensitivity • Designated area 

• Identified Emerald site 

• Wetland / watercourse habitat of national / 

international importance 

Moderate sensitivity • Wetland / watercourse of ecological importance 

• Moderate vulnerable aquatic habitats present 

Low sensitivity • Low vulnerable aquatic habitats present 

U sledećoj tabeli jeosetljivosttri široke slivnih oblasti identifikovanih uprojektu regionu -Komarnica 

,Tare iĆehotini oblastima, i predstavljajuključne karakteristike vodene osnovne linije . 

Tabela 6.10 - Osetljivost gravitacionih područja duž trase dalekovoda 

Catchment / 

main river 

Key sensitivity issues 

Sensitivity 



Komarnica River 

Watercourse habitat of ecological 

importance 

Tara River • Designated area 

o UNESCO WHS (internationally) 

o National Park (nationally) 


Cehotina River 


including its tribitary • Watercourse habitat of international 

Vezesnica River 

importance (alder and willow trees) 

Moderate 

High 

High 

6.4.2 Mogući uticaji na vode tokom izgradnje i demontaže 

Vodotoki će biti precrtana od raspona sa standardne dužine kraće od 600 metara i sa kulama se 

nalaze na minimalno rastojanje od 10 metara zavodene tokove . Izuzetak jeprelazakreke Komarnice 

prekodoline na lokalitetu Razvršje gde je prelaz rasponu od 650 metara planirano , kako bi se 

mostdolinu sajednopolnih i izbegavajte direktan vizuelni uticaj na pejzaž , nakorita reke . Takva vek bi 

trebalo ojačana struktura tornja i specifičnih instalacija opreme i radova . Ovi radovi će se održati 

udolini marginama daleko odrečnog korita , a samim tim , nema uticaja navodotoka će se desiti . 

Prelazak prekoKomarnice kanjon na Lucki Da li će se realizovati sa jednopolnih za oko . 30 metara 

jednog kola kule. Standardna zaštita 60 metara širok zone duždalekovoda će biti uspostavljena . 

Broj kula od predloženih dalekovoda krozkanjon rijeke Tare će biti oko sedam . Kombinovani kule sa 

prosečnom visinom od 40 do 50 metara da se prilagodinovim 400 kV i 110 kV dalekovoda postojeće 

planirane su u ovom odeljku. Standardna zaštita 60 metara širok zone duždalekovoda će biti 

uspostavljena . 

U tabeli ispod predstavlja pregled mogućeg uticaja nahidrologiju i vodenu sredinu u vezi sa izgradnjom 

aktivnosti zapredloženi 400 kV prenosne kao i demontaže aktivnostiizabranih 110 kV i 400 kV . Uticaji 

su identifikovane korišćenjem raspoloživih informacija za DV konstruktivnim metodama. U 

principu,uticaja demontaže aktivnostipostojećih linija su široko slične onima identifikovane 

zaizgradnjunovih dalekovoda iako su njihovi poslovi su obično ukraćem trajanju i da će verovatno biti 

manje nametljiv. 

Table 6.11 – Overview of potential impacts during construction and dismantling 

Project component Activity Potential impact 

Construction of access 

roads, earthworks and 

drainage 

Construction vehicle 

movements and 

operations / 

Construction of OHL 

crossings over 

watercourses 

Construction of 

transmission line tower 

foundations 

Changes in surface waters 

drainage patterns and runoff, 

removal of vegetative 

cover 

Compaction of soils and soft 

ground, spillage of fuels and 

oils 

Disruption to surface and 

near surface drainage from 

excavations and dewatering, 

concrete pouring, removal of 

vegetative cover 

• Increased suspended solids in 

waters 

• Risk of impact to water supply 

facilities 

• Changes in hydrological regimes 

• Disturbance of watercourses 

• Increased suspended solids in 

waters 

• Changes to sub-surface water levels 

• Pollution risk from fuel and oil 

spillage 

• Temporary habitat disturbance 

• Change in surface run-off of locality 

• Risk of alkaline concrete spillage to 

watercourses 



6.4.3 Mogućeg uticaji na vode tokom operacije i održavanje 

Tokom svog operativne faze,predloženi dalekovod neće direktno ispuštanje zagađujućih materija 

uvodi. 

Operativne dalekovod može dovesti u manjim mogućeg uticaja na kvalitet vode, posebno zbog 

održavanja aktivnosti ikontrolu infrastrukture i opreme . 

U tabeli ispod predstavljapregled mogućeg uticaja nahidrologiju i vodenu sredinu u vezi sa rada i 

održavanja aktivnosti zadalekovod i trafostanica. 

Tabela 6.12 - Pregled potencijalnih uticaja u toku operativne faze 

Komponenta projekta aktivnosti Potencijalni uticaj 

Odvodnjavanje pristupnih puteva potencijal za povećanje protoka oticanja kroz nove kanalizacije 

Promene u hidrološkom režimu i 

podzemnih voda 

Održavanje saobraćaja na prilaz dalekovod 

Izlivanja ulja i goriva iz vozila, sabijanje zemljišta oko kule temelje 

• Potencijalni rizik od zagađenja voda od goriva / ulja 

• Lokalni efekte na hidrologiju iz sabijanja 

Rad transformatora utrafo Prosipanje ulja transformatora potencijalni rizik od podzemnih voda od 

trafo ulje 

Dalekovod kula 

Fondacija barijera na snagu od temelja na hidrologiju lokalne efekte na hidrološkim obrazaca i nivoa 

vode 

6.4.4 Procenamogućeg uticaja na vode 

Tipičan metodologija korišćena je za procenuuticaja na hidrologiju izpredloženog projekta i nastavku . 

Ova metodologija se često koristi u slične vrste projekata kaoLastva - Pljevlja DV projekta. 

Kriterijumi za procenuveličine uticaja date su utabeli. 

Tabela 6.13 - Kriterijumi za procenu veličine 

Nivo Tipični kriterijuma 

Visoki Ukupno gubitak ili nepovoljne promene ključnih karakteristika i kvaliteta (promena pravca toka , 

fragmentacija efekat zbog unos vode , mačevanje / brana , ispuštanje otpadnih voda , itd ) 

Srednji Gubitak ili promena ključnih karakteristika i kvaliteta ( stalne strukture - mostovi , akvadukte , 

sifoni , površinske ili podzemne gasovode, itd) 

Nizak Mali detektovati promene, alikarakteristike i kvalitet će biti sličan prethodno projektu uslovima ( 

odvodnih nasipa, itd ) 

Zanemarljiv veoma male promene , koje se ne mogu lako razlikovati ( kratkoročne sabijanje zbog 

vozila pokreta, privremeni prelaz strukture , itd) 

Značaj uticaja se obično ocenjuje kaokombinaciju osetljivosti i veličine kao što je prikazano u sledećim 

tabelama . 

Tabela 6.14 - Značaj matricaefekata 

Značaj matrica za uticaje na vode 

Magnituda Osetljivost 

Visoki Umereno Niska 

Visoki Major Major Umereno 

Srednji major Umereno Manje 

Nizak Umeren Manji Manje 

Zanemarljiv Manji Manja Nema 



Tabela 6.15 - Kriterijumi za ocenu značaja efekata 

Značaj Tipični kriterijuma Opis 

Major suštinska promena na životnu sredinu Promene u kvalitetu vode ili kvantitet utiče 

rasprostranjene površine sliva, ili promene došlo do znatnog gubitka očuvanja vrednosti za vodene 

staništa i određenih oblasti. 

Umereno materijala, ali ne suštinska promena na životnu sredinu Promene u kvalitetu vode ili 

kvantitet utiče na delu sliva ili promene kao rezultat gubitka konzervacije vrednosti za vodene staništa 

ili određenih oblasti. 

Manji detektovati ali nematerijalne promena 

Životna sredina Lokalne promene u obrascima odvodnjavanje ili promene rezultat u manjim i 

reverzibilne uticaj na kvalitet ili vodenih staništa. 

Zanemarljiv broj detektovati promene na životnu sredinu Nema uticaja na odvodnjavanje obrazaca i 

kvalitet vode ili vodene staništa. 

U gore navedenom klasifikacija, fundamentalne promene su one koje su trajne, štetne i da će dovesti 

do sveobuhvatne promjene u okruženju. 

Značaj uticaja na slivove u projektu regionu procenjuje na osnovu gore pristupa dat je u sledećoj 

tabeli. 

Tabela 6.16 - Značaj uticaja na slivove u projektu regionu 

Sliv / 

Glavni reka Tipični efekata i veličine značaj 

Komarnica 

(Umerena osetljivost) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i 

kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte izgradnje nove pristupne 

staze. Manji 

Rijeke Tare 

(Visoke osetljivosti) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i 

šuma seče / seču drveća i kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte 

izgradnje nove pristupne staze. Manji 

Ćehotini uključujući tribitari Vezesnica reke 



izgradnje nove pristupne staze. 



Major suštinska promena na životnu sredinu Promene u kvalitetu vode ili kvantitet utiče 

rasprostranjene površine sliva, ili promene došlo do znatnog gubitka očuvanja vrednosti za vodene 

staništa i određenih oblasti. 

Umereno materijala, ali ne suštinska promena na životnu sredinu Promene u kvalitetu vode ili 

kvantitet utiče na delu sliva ili promene kao rezultat gubitka konzervacije vrednosti za vodene staništa 

ili određenih oblasti. 


Životna sredina Lokalne promene u obrascima odvodnjavanje ili promene rezultat u manjim i 

reverzibilne uticaj na kvalitet ili vodenih staništa. 

Zanemarljiv broj detektovati promene na životnu sredinu Nema uticaja na odvodnjavanje obrazaca i 

kvalitet vode ili vodene staništa. 

U gore navedenom klasifikacija, fundamentalne promene su one koje su trajne, štetne i da će dovesti 

do sveobuhvatne promjene u okruženju. 

Značaj uticaja na slivove u projektu regionu procenjuje na osnovu gore pristupa dat je u sledećoj 

tabeli. 

Tabela 6.16 - Značaj uticaja na slivove u projektu regionu 



Sliv / 

Glavni reka Tipični efekata i veličine značaj 

Komarnica 

(Umerena osetljivost) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i 

kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte izgradnje nove pristupne 

staze. Manji 

Rijeke Tare 




Ćehotini uključujući tribitari Vezesnica reke 




6.5 Uticaji na zemljišta 

6.5.1 Klasifikacije zemljišta po osetljivosti 

Indikativne kriterijume za osetljivost zemljišta u projektu regionu na osnovu nekoliko faktora, 

uključujući međunarodne i nacionalne oznake, postojeće literature i geologija karte, posete i 

profesionalni sud. Ovi kriterijumi se koriste za usmeravanje analizu osetljivosti zemljišta duž 

dalekovoda predložene rute. Kriterijumi su navedeni u tabeli ispod. 

Tabela 6.17 - Osetljivost klasifikacija 

Osetljivost Kriterijumi 

Visoka osetljivost • Namenski oblasti kao važne geološke sajt 

• Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na prekomernu ili intenzivne erozije 

Umerena osetljivost • Manje iskošene osnovu 

• Zemljište koje mogu da podrže obradivih poljoprivrednih 

Mala osetljivost • zemljištu koje mogu da podrže pašnjaka 

• Zemljište u razvijenim oblastima 

• Stan i dobro konsolidovanim zemljišta 

Donja tabela sumira područja duž predložene trase koje su klasifikovane kao oblasti sa visokom 

osetljivošću zemljišta. Ove oblasti su identifikovane u odeljku 4.6 kao podložni intenzivne erozije. 

Tabela 6.18 - Osetljivost visokog osetljivim oblastima duž dalekovoda putu 

Visoki osetljivo područje Ključne osetljivost pitanja 

Lovćen planina Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na prekomernu ili intenzivne erozije 

Vojnik planina Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na prekomernu ili intenzivne erozije 

Komarnice kanjon i dolina: 

• u blizini Poscenje 

• Brezna oblasti Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na prekomernu ili intenzivne erozije 

Kanjon Tare • Namenski oblasti kao važne geološke sajt 

O UNESCO-VHS (međunarodno) 

O Nacionalni park (nacionalno) 

• Identifikovani Emerald sajt 

• Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na intenzivno erozije 

6.5.2 Potencijalni uticaji na zemljište 

Mogućih uticaja predloženih dalekovoda na geološke strukture i zemljišta tokom izgradnje će biti u 

obliku degradacije zemljišta i erozije, i kršenje određenih geoloških formacija zbog: 

• Izgradnja pristupnih puteva i izgradnje kule 

• Iskopavanje za izgradnju tornja temelja 

• Prosipanje ulja i goriva iz vozila 

• Neadekvatno upravljanje otpadom 



Rizik od erozije tla je ograničena na zone identifikovane kao osetljive na eroziju (odeljak 4.6), 

uglavnom duž staze i pristup do mesta gde će pripreme, okupljanja i instalacija kule da se uradi. 

U tabeli ispod predstavlja pregled generičke mogućeg uticaja na zemljište u vezi sa izgradnjom 

aktivnosti za predloženi 400 kV za prenos i demontažu postojećih odabranih 110 kV i 400 kV. 

Tabela 6.19 - Pregled potencijalnih uticaja u toku izgradnje i demontažu 

Komponenta projekta Potencijalni uticaj 

Geologija i zemljišta 

Izgradnja pristupnih puteva, zemljani radovi i izgradnja kule • Gubitak depoziti / zemljišta kroz 

iskopavanje i uklanjanje za građevinske svrhe 

• Povećana erozija depoziti / zemljišta kroz uklanjanje površinske maske, uključujući i šuma seče i 

vegetacije čišćenje 

• sabijanje mekanom terenu što je dovelo do promene u strukturi depozita / zemljišta. Ovo uključuje 

gubitak poljoprivrednog zemljišta kroz sabijanje poljoprivrednog zemljišta. 

• Zagađenje rizik od prosipanja goriva i ulja 

Hidrogeologija pojava i objekata 

Izgradnja pristupnih puteva, zemljani radovi i izgradnja kula • potencijalnih direktnih i indirektnih 

zagađenja masa izdani rok (hidro-geološka kolektori), preko infiltracije gorivo, ulje, ili cementa rešenje 

iz vozila i građevinske mašine 

6.5.3 Procena potencijalnih uticaja na zemljište u osetljivim oblastima 

Tipičan metodologija korišćena je za procenu uticaja na zemljište iz predloženog projekta i nastavku. 

Ova metodologija se često koristi u slične vrste projekata kao Latsva - Pljevlja DV projekta. 

Kriterijumi za uticaj veličine date su u tabeli. 



Visoki Ukupno gubitak ili nepovoljne promene ključnih karakteristika i kvaliteta (velika uklanjanje 

zemlje ili potpunog gubitka poljoprivrednog zemljišta, velike goriva i ulja prosipanja, intenzivna erozija, 

itd) 

Srednji Gubitak ili promena ključnih karakteristika i kvaliteta (delimično gubitak poljoprivrednog 

zemljišta, dugoročni terenu sabijanje - promene strukture zemljišta, itd) 

Nizak Mali detektovati promene, ali karakteristike i kvalitet će biti sličan prethodno projektu uslovima 

(privremeno udaljavanje površine pokriva, itd) 

Zanemarljiv veoma male promene, koje se ne mogu lako razlikovati (kratkoročno terenu sabijanja 

usled vozila pokreta, itd) 

Značaj uticaja se obično ocenjuje kao kombinaciju osetljivosti i veličine kao što je prikazano u sledećoj 

tabeli. 

Tabela 6.21 - Značaj matrica efekata 

Značaj matrica uticaja na zemljište 

Magnituda Osetljivost 

Visoki Umereno Niska 

Visoki Major Major Umereno 

Srednji major Umereno Manje 

Nizak Umeren Manji Manje 

Zanemarljiv Manji Manja Nema 

Bilo većih ili umeren uticaj od značaja matrice treba smatrati kao potencijalni značajni efekti. 

Značaj uticaja na visokom osetljivim oblastima duž predložene trase dalekovoda procenjuje na osnovu 

gore pristupa dat je u sledećoj tabeli. 



Tabela 6.22 - Značaj uticaja na visoko osetljive oblasti u projektu regionu 

Visoki osetljivo područje tipične efekte i značaj veličine 

Lovćen planina Magnituda od efekata uop teno ocenjeni kao zanemarljiva na niskom nivou. 

Ključni efekti su: 

• Gubitak i uznemiravanje tla depozita kroz vađenje i uklanjanje 

• Povećana erozija kroz gubitak površine pokrivaju 

• Privremeni sabijanje tla kroz građevinskih radova, izgradnja prilaznih staza i vozila pokreti 

6.6 Uticaj na biološku raznolikost 

6.6.1 Mogući uticaji na biološku raznolikost tokom izgradnje i demontaže 

Generalno, aktivnosti izgradnje predloženih 400 kV transmisionih linija i demontaža odabranih linija će 

uticati na biološku raznolikost na različite načine. Ovi uticaji mogu se grupisati kao što je navedeno 

ispod: 

• Stalne promene krajolika uvodeći nove strukture 

• Degradacija pojedinih biljnih zajednica i vegetacije 

• Degradacija nekih životinjskih zajednica tako što se utiče na komunikaciju između staništa 

(fragmentacija staništa) 

• Migracije divljih životinja uzrokovane bukom i prisustvom ljudi i mehanizacije 

Uticaji na biološku raznolikost u fazi izgradnje opisani su u sljedećim odjeljcima. 

6.6.1.1 Mogući uticaji na staništa 

Uticaj na staništa zbog izgradnje dalekovoda je uglavnom zbog njihovog iscrpljivanja, okupacijom 

zemlje i transformacijom, kao i fragmentacija staništa. Potencijalni proces erozije na vrlo strmim 

staništima (kanjoni i planinske staze) može uzrokovati nepovratni degradacioni proces za stabilnost 

tla, vegetacije i vodonosnika u vezi s njima. 

6.6.1.1.1 Uticaj na šume 

• Bukove šume - bukove šume, posebno alpskog i subalpskog tipa su tipovi osetljivih staništa 

(Odjeljak 4.9.4.2) i može se očekivati da će izgradnja predložene dalekovoda izazvati značajan 

uticaj posebno na usluge koje pružaju drugim živim organizmima. Ovaj projekat utice na 

različite vrste šuma (odeljak 4.9) raspoređenih uz DV, dok se uticaj na bukove šume očekuje 

na Lovćenu, Bukovičkoj Gori, delom na Vojnik planini i na obroncima planine Ljubušnja blizu 

Pljevlja / Djurdjevića Tara. Predložena transmisiona linija izbegava centralni deo NP Lovćen u 

kojem se nalaze najvrednije šume i stoga neće biti nikakvog uticaja na ove šume. Zbog 

prethodnih šumarskih aktivnosti na Vojnik planini i Bukovičkoj Gori, šume u tim područjima 

nisu kompaktne i osetljive na fragmentacije. Stoga, planirana seča šume na ovom područiju 

za potrebe predloženog projekta ne bi uzrokovala značajne gubitke šume i fragmentacije iako 

su pogodjene oblasti značajne površine (Vojnik planina - bukve i jele: 30,98 ha i Bukovička 

Gora - bukva: 8,1 ha). 

• Ostale šume. Kao što je navedeno ranije, značajan uticaj na sva šumska staništa sa strmim 

padinama se očekuje, posebno na visokim šumama (> 15 m visine) koje su diskontinuirano 

raspoređene duž predložene dalekovoda. Imajući oba u vidu, bioraznolikost i ekonomski 

gubitak najteže posledice se mogu očekivati na kompaktnim šumama koje su osetljive na 

uništavanje i fragmentaciju. Uticaj predloženog projekta na crnogorsku smrekovu šumu 

(nalazi se na Ljubišnjoj planinini, u blizini predložene DV) se ne očekuje, osim u slučaju 

eventualne izgradnje novih pristupnih puteva. Heldreich borove šume nalaze se na Lovćen 

planini, ali na sigurnoj udaljenosti od DV rute, tako da mogućnost za njihov gubitak nije 

verovatan. 



Tablica 6,20 - Šumska staništa na udaru zbog građevinskih aktivnosti 

Tip šume 

Pogođena 

površina 

(ha) 

Jedinica drvne 

mase *) 

(m 3 /ha) 

Ukupan uticaj seče 

(m 3 ) 

Bukove šume svih vrsta 55.64 233 12,964 m 3 

Turski Hrast – Hop Grabove šume 45.00 127 5,715 m 3 

Bukva – Jela i Bukva – Jela šume 106.1 278 29,495 m 3 

Crni bor plantaže 2.00 202 404 m 3 

Ukupno: 208.74 48,578 m 3 

*) Ne postoje dostupne crnogorske nacionalne reference (stand klasifikacini parametri) za tumačenje drvne mase po površini jedinice 

(ha). Za potrebe ovog ESIA, parametri za slične tipove šuma se korišteni, kao što je prikazano u Branković i sar. (2008): Nacionalni 

inventar šuma Republike Srbije. Za mešovite šume, prosečne vrednosti za njihove tipične / dominantnih stabala / šuma je korišteno. 

Da bi se izračunala količina drvne mase koja se mora iseći tokom izgradnje predložene trnasmisione 

linije(situacija koja će biti održavana kasnije tokom rada DV) sledeće pretpostavke uzete su u obzir: 

• različitih tipova šuma (različite vrste drva imaju različitu proizvodnju i akumulaciju drvne 

biomase) 

• degradacioni proces staništa (dobro razvijeno stanište ima znatno veće rezerve biomase) 

• duboke udoline i doline su isključene iz kalkulacije, budući da neće biti pod uticajem 

• kvalitet drveta je takođe uzet u obzir budući da će biti potrebno izračunati vrednosti šumske 

biomase (vidi poglavlje o merama ublažavanja) 

Na temelju svih navedenih pretpostavki je izračunato da će 208,74 ha šuma ili 40% svih šumskih 

površina biti direktno pogođeno i 48.578 m 3 drveta će biti isečeno. Raspodela ove površine prema 

vrsti šume i količini uticaja prikazana je u gornjoj tabeli. 

Uticaj od fragmentacije šume je procenjen kao nizak zbog sledećih činjenica: 

• šume u projektu su već vrlo fragmentisane i samo su ostali mali i srednji fragmenti šuma 

(osim nekih delova na Vojnik planini), 

• stvarni nivo fragmentacije je nizak jer čišćenje šumskog pojasa od oko 60 do 70 m širine 

predstavlja udaljenost koju mogu preći skoro svi kičmenjaci i većina bezkičmenjaka, 

• tlo u raskrčenom pojasu neće biti pretvoreno u veštačko tlo, naprotiv, rastinje i žbunje će i 

dalje rasti. 

Degradacije šuma koje ne prelaze 10 metara visine i šikara grmlja neće biti pod uticajem jer nema 

potrebe za njihovim rezanjem u područjima kroz koja predložena transmisiona linija je prolazi. Dakle, 

ovi tipovi šuma su isključeni iz procene uticaja u tablici iznad. 

Ekosistemska vrednost (usluga ekosistema) svih tipova šuma će biti nepovratno (umereno do znatno) 

pogođena, jer će šume biti oštećene do određenog nivoa. 

6.6.1.2 Uticaj na travnata staništa 



Predloženi dalekovod prolazi preko veliki deo travnatih poršina (gotovo 1 / 3 površine 

koreidora je pokriveno različitim vrstama suvim travnjacima i pašnjacima). Uticaj građevinskih 

aktivnosti može biti visok ako se uzme u obzir osetljivost tih staništa. Međutim, samo 

postavljanje stubova u suvim pašnjacima će imati negativan uticaj, dok duž ostatkom linije 

neće biti značajanog uticaja. Uticaji se manifestuju kao okupacija zemljišta i uništenja 

staništa. Nivo uticaja se može proceniti kao srednji u srazmeri pogođenih travnatih površina 

sa ukupnom dužinom transimisione linije (beznačajan gubitak staništa i beznačajan gubitak 

vrsta). 

6.6.1.3 Uticaj na vodene površine 

• Pod-planinske i ravničarske reke i potoci (reke Komarnica, Tara i Vezisnica). Uticaji na tim 

područjima će biti nizak jer nema građevinskih radova predviđenih u njima ili u njihovoj 

neposrednoj okolini. 

• Uticaj na stajaće vode. Izgradnja predloženog dalekovoda neće izazvati gubitak staništa 

stajaćih voda, odnosno jezera Slano i Krupac, koja se nalaze u blizini predložene dalekovoda. 

Kako transmisiona linija ne prelazi ova jezera, gubitak ovih staništa neće imati značajan nivo. 

6.6.1.4 Uticaj na močvarna staništa 

• Gubitak Juncetalia maritimi staništa (navedenog u Aneksu 1. EU Direktive staništa), na mestu 

za novu trafostanicu ikonvertor stanicu ( CS ) na lokalitetu Blato u oblasti Lastve Grbaljske. 

Navedeni tipa staništa zauzimapovršinu od oko 8.29 ha celog Blato lokaliteta . Sajt za samu 

podstanice spolja postavljen odstaništa područja i zbog toga nema direktnog gubitka staništa 

saradnji sa ovim sajtom će se dogoditi . Međutim , intervencije u cilju poboljšanja postojećih 3 

m širok putu prljavštine pristupfaza za smeštaj saobraćaj konstrukcije zaTS građevinske svrhe 

će prouzrokovati gubitak staništa od cca. 0.15 ha (na osnovu zahteva putu širine 6 metara ) ili 

samo 2% od ukupne površine staništa . Ovaj uticaj se može smatrati od manjeg značaja. 

Mnogo intenzivni gubitak staništa, očekuje se zbog izgradnjekonvertora stanice i to bi moglo 

da se proceni na oko . 5.13 hektara , dok je 3,01 hektarastaništa u južnom uglu područjuCS 

ostati ne utiče uopšte. Pregled pogođenih područja različitih projekata elementa , uključujući i 

CS data je usledećoj tabeli. 

mogućnosti 6.24 - Uticaj naJuncetalia maritimi staništa ( Aneks 1 od EU Habitat direktivom ) 

Objekat / oblast Procenjena oblasti sa Juncus maritimus % 

Podstanica 0.00 ha, 0% 

Put za SS 0,15 ha, 2% 

Konvertor stanica 

(uključujućii skladište 

povremena radna površina ) 5,13 ha, 62% 

Oblasti sa Juncus maritimus na lokalitetu Blato ne utiče naprojekat 3,01 hektara 36% 

Ukupna površina sa Juncus maritimus 8.29 ha, 100% 

Ukupna površinalokaliteta blato 33,15 ha / 

6.6.1.2 Potencijalni uticaji na vrste 

6.6.1.2.1 Uticaji na floru 



Implementacija projekta će dovesti do direktnog uništavanja biljnih vrsta. Međutim, površina 

uništenog područija će biti mala, i odnosi se na površinu potrebnu za postavljanje stubova. Dakle, 

verovatno je da će uticaj biti nizak i ograničen u smislu veličine. Tačna procena uticaja nije moguća u 

ovoj fazi projekta jer se ne zna gde će stubovi biti postavljeni. U svakom slučaju, jasno je da većina 

najosetljivijiih mesta sa zaštićenim biljnim vrstama i stecištima biljne raznolikosti (IPA mesta, jezgra 

zone – 1. zone u nacionalnim parkovima, smaragd oblasti 2) neće biti pogođeni. 

Posebni slučajevi su područja - nekoliko lokaliteta na platou Durmitor (Odeljak 4.9.4.1 i karta u prilogu 

1.7), gde se zaštićene biljne vrste (Menyanthes trifoliate, Swertia perennis, Valeriana dioica var 

simplicifolia) prostiru. Ove biljne vrste su retke i zaštićene u skladu s nacionalnim zakonodavstvom 

(Uredba o zaštićenim životinjskim i biljnim vrstama u Crnoj Gori, 2006) tako da direktno uništavanje 

biljnih jedinki može dovesti do značajnog gubitka njihove populacije. Uticaj, ako se uništenje dogodi, 

biće visok i nepovratan. 

6.6.1.2.2 Uticaj na faunu 

Uticaj na različite grupe faune izgradnjom predloženog dalekovoda može biti klasifikovan kao 

poremećaj i fragmentaciju staništa. Za uticaj fragmentacije, pogledati odeljak o fragmentaciji šuma u 

ovom poglavlju. 

Ptice 

Predložena dalekovod ima potencijal da dovede do povećanja privremene smetnje za ptice tokom 

izgradnje, u odnosu na trenutnu situaciju osnova, zbog opšteg porasta u ljudskoj aktivnosti u mnogim 

oblastima koje su inače predmet generalno niskog ljudskog nivoa poremećaja. 

Od ključnog značaja je razmatranje vrsta od značaja očuvanja prirode koje su takođe identifikovane 

kao relativne osetljivosti na predloženi projekat. Ovo bi uključilo, na primer, vrste koje imaju relativno 

visok odraslih opstanak i niske stope uzgoja za koje čak i nizak nivo smrtnosti ili smanjene uzgoj 

uspeh može biti značajan kao što su za pojedine grabljivice. Tokom sezone parenja, poremećaj efekti 

će biti veće u otvorenom prostoru gde građevinskih radnika i mašina će biti vidljivo iz šireg područja. 

Nivoi poremećaja će zavisiti i od osetljivosti vrste. Osetljivost na smetnje će zavisiti fazi sezone 

parenja, sa pticama što posebno skloni do poremećaja na jaje i pile-izleganja faze. 

Najveći uticaj na poremećaj Avifauna će biti pokazano na ptice grabljivice i šumskih ptica (pogledajte 

Liste ispod) u oblasti Tare i Komarnice kanjona, kao iu drugim šumskim područjima duž dalekovoda, 

kao što su područja na planine Lovćen, Vojniku, a Bukovička Gori. Uticaj može biti procenjen kao 

umerena i reverzibilno. Raspodela i koncentracija ptica duž ostatak dalekovoda pravac ne ukazuju na 

druge značajne poremećaja ptica stanovništva. 

• ptice grabljivice (Accipiteridae, Falconidae) u oblasti Tare i Komarnice kanjona 

- Accipiter nisus 

- Akuila chrisaetos 

- Circaetus galicus 

- Odlazi Cirkus pigargus 

- Falco naumanii 

- Falco peregrinus 

- Falco tinnunculus 

- Falco vespertinus 

- Gips fulvus 

- Pernis apivorus 



• Šuma ptica u području Tare i Komarnice kanjona 

- Picoides tridactilus 

- Tetrao urogallus 

- Aegolius funereus 

- Parus montanus 

Sisari 

Postoji potencijal direktnog gubitka odmarajući se sajtovima građevinskih radova, uključujući: kula 

fondacije; pristup pratiti izgradnju i šumskog obaranje da stvori koridor dalekovod. Većina vrsta sisara 

bi koristili više različitih odmarajući se lokacija i palicama će koristiti broj razlike kokošinjac sajtova 

tokom cele godine. U mnogim slučajevima, gubitak bilo koje od ovih sajtova, (pod pretpostavkom da 

nije zauzeta) je verovatno da će imati uticaj na vrste stanovništva. Zbog toga je ovaj uticaj može biti 

procenjena kao manje i reverzibilno. 

Narušavanje vrsta sisara u toku izgradnje, kao rezultat povećanog ljudske aktivnosti i povećanog 

automobilske pristup može okarakterisati kao male i reverzibilno. Oni će ostaviti njihovih prirodnih 

staništa i mesta gde žive, već na aktivnosti izgradnje završetku, očekuje se da će se vratiti nazad. 

Beskičmenjaki, vodozemci i gmizavci 

Potencijalni efekti tokom izgradnje i demontiranje faze zabrinutost direktno beskičmenjaka, 

vodozemaca i gmizavaca staništa gubitak koji proizilazi iz građevinskih / demontaža aktivnosti, kao i 

obezbeđenje i unapređenje prilaznih puteva. Pored toga, potencijalni efekat u ovim projektima faze 

zabrinutost direktno uništavanje populacije vodozemaca i gmizavaca, kao i beskičmenjaka faune zbog 

smrtnosti iz vozila. Značaj iznad uticaja može biti ocenjen kao nizak. 

6.6.2 Mogući uticaj na biološki diverzitet tokom operativnosti i održavanja 

Uopšteno govoreći, uticaj na biološku raznovrsnost u rad i aktivnosti održavanja predloženog prenosa 

linije su manje destruktivni i štetni u odnosu na njenu izgradnju. Međutim, ovi uticaji će biti izražena 

na dugoročnoj osnovi. Postoje brojni negativni uticaji koji bi mogao oštetiti prirode i biodiverziteta ako 

nema efektivne mjere za ublažavanje se sprovode. 

3.6.1 Mogući uticaji na biološku raznolikost tokom rada i održavanja 

Geneeralno, uticaj na biološku raznolikost iz tokom rada i održavanja predloženih transmisionih linija 

su manje destruktivni i štetni u odnosu na njihovu izgradnju. Međutim, ovi uticaji će biti izraženi na 

dugoročnoj osnovi. Postoje brojni štetni uticaji koji bi mogli oštetiti prirodu i bioraznolikost, ako nema 

efektivnih mera sanacije. 

6.6.2.1 Mogući uticaji na staništa 

Većina uticaja na staništa će se dogoditi tokom faze izgradnje. Fragmentacija šumskih staništa će se 

dogoditi tokom izgradnje, ali će se održavati tokom rada predložene dalekovoda. 

6.6.2.1.1 Uticaj na šume 

Tokom održavanja predloženog dalekovoda, sprovodiće se redovno čišćenje šuma, grmlja i sadnica u 

pojasu od oko 60 do 70 metara. U delu od Lastve do Čeva, gde su predložene dve paralelne linije, 

ovaj pojas će biti širok cca. 100 metara. Nivo uticaja je procenjen u ovom poglavlju (vidi Odeljak 

6.6.1.1.1 za utecaj na šume tokom izgradnje). Međutim, rad / održavanje projekta učiniće ovaj uticaj 

stalnim, barem za vreme operativnog trajanja predloženog dalekovoda. Dakle, uticaj od projekta se 



može definisati kao fragmentacioni uticaj, a ne kao uništavanje staništa. Što se fragmentacije tiče, 

ona je ocenjena kao uticaj niskog intenziteta. 

Uticaj fragmentacije staništa uzrokovan tokom izgradnje predloženog dalekovoda sigurno će se 

nastaviti tokom celog trajanja projekta. Procenjen je kao ograničen u veličini i obimu posebno zbog 

korištenja postojećih koridora za većinu svoje dužine. Za više detalja videti Poglavlje 6.6.1.1 za uticaj 

na šume tokom gradnje. 

Figure 6.1 – DV koridor korz šumu 

6.6.2.2 Potencijalni uticaj na vrste 

Uticaj na Floru 

Biljne vrste koje će biti pogođene tokom trajanja radova projekta i održavanja su vrste drveća direktno 

ispod predloženog dalekovoda - sečenje drveća nekompetentnih pojedinaca. Ovaj uticaj će biti 

značajan , ali na ograničenoj površini, takođe će trajati tokom čitavog vremena izvođenja projekta i 

neće biti reverzibilni za taj period. 

Uticaji na faunu 

Ptice 

Ptice su potencijalno najugroženija grupa životinja viza VI DV izgradnje. Verovatni negativni efekti bi 

se dogodili zbog: 

1. Sudara ptica sa DV provodnikom , posebno većih vrsta ptica ( guske, patke, labudovi i ptice 

grabljivice ). 

2. Sudara manjih ptica sa DV provodnikom tokom lutanja u većim klasterima kao i migracije. Ovo se 

posebno odnosi na kosove i velikog čvorka i većine vrsta zeba koje imaju naviku da se kreću u većim 

klasterima . 

3. Strujni udar, što je najveća pretnja za ptice od operativnih dalekovoda . Ovo se obično dešava 

većim vrstama ptica , ali može se desiti i malim vrstama ptica(veličine vrabaca i zeba ). Postoji 

nekoliko razloga za strujnim udarom , uglavnom : 

- Neodgovarajuće lokacije provodnika dalekovoda i izolatora . To je neophodno uskladiti u odnosu na : 

I. Preporuku Bernske konvencije no.110/2004 , [ Ref.10 ]. 



II . Rezoluciju 7.4 Konvencije za za titu migratornih vrsta, [ Ref.11 ]. 

III . Preporukama radne grupe BirdLife International za ptice i dalekovode (2007). 

- Kontakt ptičijih fekalija u polu-čvrstom stanju sa faznim provodnikom , što je razlog za strujni udar i 

smrt ptica. Ovi slučajevi su tipični za vreme kišnih dana. 

- Kontakt iz dve faze ili dva provodnika sa različitim naponom , sa većim pticama . 

To se ne očekuje da će se desiti tokom postavljanja predloženih dalekovoda jer je rastojanje između 

provodnika dovoljno veliko , više od 500 cm , čak i za najveće poznate ptice grabljivice u Crnoj Gori. 

Najverovatniji uticaj na ptice koji se očekuje je opasnost od sudara. Velike grabljivice ( Accipitriformes 

) i vaterfovls - ptice močvarnih staništa ( Anseriformes - guske, Ciconiiformes - rode ) su ptice grupe 

koje se najčešće sudaraju sa DV provodnicima. Sledeće oblasti duž predložene trase dalekovoda se 

ocenjuju kao posebno osetljiva za potencijalni uticaj na ove ptice : kanjon reke Tare na Đurđevića Tari 

, Komarnice reke Tare u Luckom Dolu i dolini Komarnice na lokalitetu Razvršje i Slano jezero kod 

Trubjela / Vodnji do. 

Slici predstavlja svetske statistike o ptičijoj smrtnosti od učinjenih čovekovih aktivnosti. 

Ostala fauna 

Nikakav uticaj ne očekuje se na druge životinjske grupe u toku rada predloženih dalekovoda . 

(ni poboljšan pristup šumskim staništima , u odnosu na krivolov , ne predstavlja dodatnu 

opasnost , jer postoje šumski putevi i pristupni putevi za postojeće dalekovode već na terenu . 

) 



6.7 Vizualni i uticaj na pejzaž 

6.7.1 Vizuelni efekti tokom izgradnje 

Oblast unutar građevinske zone, uspostavljene duž rute predloženog dalekovoda, biće privremeno 

menjati tokom faze izgradnje. Broj gradilišta, njihova veličina i lokacija će biti naveden u tehničku 

dokumentaciju za izgradnju. Ove zone, zajedno sa lokalitetima gde će građevinskog materijala i 

prefabrikovanih segmenata kule da se skladište, biće vizuelno primetan, i da će privući promena u 

estetiku oblasti. Međutim, ove promene će biti kratkoročne prirode, sa njihovog trajanja jednako 

vremenu izgradnje svakog tornja, ne više od 10 dana. Dakle, ove promene će biti od manjeg značaja. 

Nakon završetka izgradnje, mikro - olakšanje i vegetacije u ovim oblastima će biti predmet obnovu i 

uređenje aktivnosti. 

6.7.2 Vizuelni efekti tokom izgradnje 

6.7.2.1 Uvod 

Pejzaž efekti mogu se definisati kao posledica fizičke promene na pejzažu nastale kao rezultat novih 

razvoja, ili od indirektnih efekata, kao što su lošeg upravljanja, što je rezultiralo pogoršanje pejzaža. 

Takve fizičke promene mogu da uključuju Pored toga, promena ili uklanjanje drveća i šume, strukture 

(iznad transmisione tornjeve, zgrade, zidovi, itd), ili druge funkcije kao što su putevi. Pejzaž efekti 

mogu biti pozitivni (korisno) ili negativan (loš) ili neutralan (bez ukupna promena ili balans pozitivne i 

negativne efekte). 

Vizuelni efekti su usko u landscape efekte, ali problem promene u stavovima. Vizuelna procena se 

odnosi na percepciju ljudi i odgovor na promene u vizuelnom zanimljiv, odnosno vrednost određene 

oblasti ili pogled u odnosu na ono što se vidi. Efekti mogu biti posledica novih elemenata koji se nalazi 

u pejzažu koji izazivaju vizuelni upad (tj. mešanje ili prekide pogled) ili nove funkcije koje fizički ometa 

pogled preko pejzaža. Vizuelnih efekata može da dođe gde novi pogled rezultat uklanjanje drveća ili 

drugih postojećih prepreka. Vizuelni efekti mogu biti pozitivni (korisno) ili negativan (loš) ili neutralan 

(bez ukupna promena ili balans pozitivne i negativne efekte). 

U opštem kontekstu, vidljivost objekata u pejzaž se odnosi na niz faktora. To su: (i) udaljenost od 

posmatrača ka objektu, (ii) u kojoj meri landform, vegetacionog pokrivača ili strukture kao što su 

zgrade može prekinuti ili ekran sve ili deo pogled, (iii) stepen čvrstine objekta u pitanju, i (iv) u kojoj 

meri objekat se razlikuje u boji iz pozadine. Pored toga, mera u kojoj objekat "razbija" horizont je 

takođe važno u koje utiču na njenu vidljivost. 

Za DV kule, otvorene rešetke struktura omogućava pozadini da se vidi kroz strukturu i sama struktura 

smanjuje na važnosti kao rastojanje od gledaoca raste. Dakle, dalekovoda kule su manje vidljivi nego 

čvršće strukture iste veličine. Prema iskustvu, u normalnim vremenskim uslovima, nadzemnog voda 

tornjevi se obično ne poštuju proseku gledaoca, na udaljenosti većoj od 10 km, čak i kada se 

posmatra u odnosu na horizonta. Pored toga, u pozadini je raznovrstan boju ili šaru, to je efikasnije u 

smanjivanju vizuelni efekat kule od kada je pozadina tamna ili uniformi boje, kao što se dešava sa 

četinara plantaža. 

Predloženi 400 kV dalekovod je verovatno da će biti vidljiva iz mnogih puteva u oba neposrednog i 

šireg područja oko trase linije. Nepovoljni efekti su verovatno, međutim, u oblastima najbliža, ili na 

putevima koji prolaze ispod linije. Pogleda iz putevi su prolazne stavove, u smislu da Viev changes kao 

putnik prolazi kroz pejzaž, pa su stoga manje osetljive u odnosu pogleda sa fiksnih lokacija, kao što su 

stambene objekte. 

Na osnovu iskustva iz prošlosti može zaključiti da vizuelne aspekte u vezi sa DV razvoja ne 

predstavljaju ključni aspekt za njihovo prihvatanje od strane lokalnog stanovništva i da je verovatno 

da će većina zajednice u vezi vizuelni uticaj kao prihvatljiv. DV kule će biti primetna u početku, ali 

gotovo svi ljudi bi postali prilagoditi ih tako da postanu deo pejzaža. 



6.7.2.2 Vidljivost predloženog dalekovoda u pejzažu 

Predloženi linija se smatra u okviru sekcije koje se odnose na ključne fizičkim i vizuelne osobine 

pejzažnih tipova identifikovanih duž rute. 

U principu, predložio dalekovod prolazi kroz oblasti u kojima ljudski upada i raznih događaja i 

infrastrukture (putevi, naselja, objekata i zgrada, druge dalekovoda, itd) već postoje. Postoji samo 

nekoliko oblasti duž predložene dalekovod tamo gde nema ili malo ljudskog upada. 

Većina predloženih dalekovoda neće biti izložena gledišta duž obale, kao njegova trasa će biti 

smeštene uz brdoviti i planinski primorski pejzaž. DV deo severno od Budve u okolini sela Lapčići 

verovatno biti vidljiv iz određenih stavova u Budvi. 

Predloženi dalekovod neće biti široko izložena udaljene gledišta o primorskim planina pejzaž - Lovćen i 

okolnim brdoviti teren jer bi to bilo zaklonjena zelenilom i šumom. Ipak, linija će nametnuti vizuelne 

efekte za korisnike turističkih i rekreativnih prati se nalaze u blizini rute. Zbog razloga što u odeljku 

iznad Lovćena, dva predložena 400 kV (single i double kolo) će pratiti koridor postojećeg 110 kV 

dalekovoda Budva - Cetinje, kumulativni vizuelni efekat i dodatne fragmentacije pejzaža u ovoj oblasti 

očekivalo. Predloženi dalekovod neće biti vidljiv sa puta Budva - Cetinje zbog brdsko-planinskim 

topografije prostor između puta i linije. 

Predloženi dalekovod će biti vizuelno izložen i vidljivo, gde njegova trasa prolazi kroz otvorene terene. 

Takvi slučajevi su dalekovoda sekcije oko Čevo, karstne pejzaž u regionu oko Nikšića, odnosno 

nikšićke oblasti terenu i jezera Slano i Krupac. U neposrednoj blizini jezera Slano, na oko 1,5 km od 

svog obale, predloženi dalekovod će preći dva postojeća dalekovoda 110 kV DV Nikšić - Bileća i 220 kV 

dalekovoda Podgorica - Trebinje (BiH) i samim tim kumulativni uticaj na predeo jezera vidi iz gledišta 

na putu Nikšić - Trebinje je očekivano. 

Predloženi dalekovod će biti vidljiva na otvorenog tipa pejzaža planinske visoravni, posebno na polju 

Brezna i Žabljaku platoa sa Njegovuđa oblasti i prelazak preko sekcija kanjon rijeke Tare. U oblasti 

Njegovuđa, predloženi dalekovoda će se sastati postojeće 110 kV dalekovoda Žabljak - Pljevlja. Od 

ove tačke nadalje, preko Tare do Kosanici oblasti, postojeće 110 kV dalekovoda će biti demontiran i 

instaliran na novih 400 kV dalekovoda, a samim tim neće kumulativne efekte pojavljuju u ovom 

odeljku. 

Predloženi dalekovod neće biti vizuelno izložen duž sekcija sa severa Kosanice u Pljevlja i put Žabljak - 

Plavlja, pošto će to biti zaklonjen kontinentalnom planinskim i šumskim predelima istočne padine 

planine Ljubišnje. 

6.7.2.3 Tipičnai Metodologija za procenu pejzažnih efekata 

Tipičan metodologija korišćena je za procenu efekata pejzaž iz predloženog projekta i nastavku. Ova 

metodologija se često koristi u slične vrste projekata kao Lastva - Pljevlja DV projekta. 

Pejzaž efekat se može obično procenjuje korišćenjem kombinacije faktora: 

• osetljivost pejzaža (kao što je identifikovano u tabeli ispod). Stepen do kojeg promenu od određenog 

razvoja mogu takođe biti smešteni uzima u obzir aspekte kao što su korišćenje zemljišta (funkcija 

pejzaža), obrazac / različitost i skali od pejzaža, njegova otvorenost, vrednost predela resursa 

uključujući oblasti određen za takvu vrednost. 

Tabela 6.25 - Kriterijumi za procenu osetljivosti pejzaža 

Osetljivost Tipični kriterijuma Tipični skali Tipični primeri 

Visoki pejzaže koji su: 

• Visoko cenjena / važan scenski oblasti 

• Posebno retke ili karakterističan 

• osetljiv na male promene Međunarodni 

Nacionalni 

• Svetska baština 



• Nacionalni Scenic Area 

Umereno pejzaže koji su: 

• Procenjen više na lokalnom nivou 

• Tolerantan umerenog nivoa promena Regionalne 

Lokalne 

• Oblast Velike pejzažne vrednosti 

• Undesignated oblasti, ali vrednosti (dokazano ili posebne namene zemljišta) 

Nizak pejzaže koji su: 

• Više opšte mesto 

• Potencijalno tolerantan prema primetne promene 

• prolazi značajan razvoj lokalne Undesignated oblasti 

• skala ili veličina efekata (kao što je identifikovano u tabeli ispod), s obzirom na stepen promena 

pejzaža resurs. 



Visoki primetne promene u pejzaž na širokom području, ili intenzivne promene preko ograničenom 

prostoru 

Srednji Manje promene na pejzažu oko širokom prostoru ili primetne promene u ograničenom prostoru 

Nizak Veoma manje izmene pejzaž na širokom području ili manje izmene tokom ograničenom prostoru 

Zanemarljivo nije relevantna za ovaj projekat u vezi sa pejzaža efekte 

Značaj uticaja se obično ocenjuje kao kombinaciju osetljivosti i veličine kao što je prikazano u sledećoj 

tabeli. 



Velike fundamentalne promene okruženja primetne promene u visoko osetljivim ili 

nacionalno vrednosti pejzaža, ili intenzivne promene 

manje osetljive ili regionalno vrednosti pejzaža 

Umereno materijala, ali ne fundamentalnu promenu u životnoj sredini primetne promene u pejzaž 

tolerantni prema 

umeren stepen promena, ili manje promene 

veoma osetljivi ili nacionalno vrednosti pejzaža 


okruženje Manje promene u pejzažu smatra 

tolerantan promene 

Zanemarljiv broj detektovati promene na životnu sredinu ne razaznaje promena pejzaža 

6.7.2.4 Vizuelni efekti na osetljivu Pejzaž i određenih oblasti 

NP Durmitor 

Predloženi dalekovod prolazi kroz jedan međunarodno predviđenom prostoru od velikog pejzaža 

vrednost - NP Durmitor. Vizuelni zanimljiv ove oblasti smatra važnim, u okviru svojih oznaka. Sa 

odlukom UNESCO-ov Komitet za svetsku baštinu u 1980, NP Durmitor sa kanjonom rijeke Tare je 

proglašena UNESCO-ve Svetske prirodne baštine (VNH) sajta na osnovu Pariške Konvencije o zaštiti 

svetske kulturne i prirodne baštine. UNESCO kriterijumi br. VII: "Da sadrže superlativu prirodnih 

fenomena ili područja izuzetnih prirodnih lepota i estetska značaj" je jedan od tri kriterijuma za izbor 

koji se odnosi na NP Durmitor, kao UNESCO-a odredi VNH sajta. 

Pejzaž mogu biti klasifikovane kao veoma osetljiva jer nije tolerantan promeni i međunarodno ceni. 

Predloženu trasu kroz NP Durmitor i preko Tare će koristiti već okupirana koridor postojećeg 110 kV 

dalekovoda Žabljak - Pljevlja. U kombinaciji sa kule standardne visine od cca. 40 - 50 metara planirano 

za smeštaj i dalekovoda (postojeće 110 kV i 400 kV predložene one). Kule od postojećih 110 kV 

dalekovoda su oko. 20 - 25 metara visok. Visina stabla u ovoj oblasti je u rasponu od 12 do 15 metara 

i, stoga, dalekovoda neće biti vizuelno zaklonjen šumom i da će biti veoma izložena u okolni pejzaž. 



Vizuelnih efekata na pejzaž se očekuje iz različitih gledišta u ovoj oblasti, uključujući puta Žabljak - 

Pljevlja, prešao je predložila dalekovod na 5 mesta, a od mosta preko rijeke Tare, kao važan orijentir - 

tačke gledišta za kanjon pejzaža. Efekat bi bio od velikog značaja koji se može opisati kao primetne 

promene u veoma osetljive ili nacionalno vrednosti pejzaža. Pejzaž vidi sa mosta ka selu Đurđevića 

Tari (sever i severo-istoku smera) će biti najviše uticale zbog svoje otvorenosti i širine kanjon u ovoj 

oblasti, što je oko. 2 km (vidi dole simulacije). Međutim, ovaj sadašnji pejzaž nije netaknute jedan, jer 

obuhvata broj ljudskih izazvane upada: put linija, stambenih i komercijalnih projekata, kao i postojeće 

110 kV dalekovoda. U pojedinim mestima, stavove kule će na kraju biti ograničeno topografiju. Takav 

slučaj je pogled sa mosta ka severo-zapadu gde će predložene linije biti vizuelno zaklonjen 

topografiju. 

Slika 6.2 - Poređenje postojećih i predloženih dalekovoda kule na Tari prelaz sekcija 

(Pogled sa puta Žabljak - Pljevja prema kanjon Tare sa stanovišta 



Slika 6.3 - Pogled sa puta Žabljak - Pljevlja prema kanjonu rijeke Tare - lokalitet Luci ( severo- istok ) 

new replacement tower 

existing tower 






Slika 6.4 - pogled sa mosta prekorijeke Tare ka severo- zapad 





Primedba: Lokacija stubova nove linije dalekovoda je prikazana kao simulacija 

Slika 6.5 - Pogled sa mosta prekorijeke Tare prema severu pravcu 






Primedba: Lokacija stubova nove linije dalekovoda je prikazana kao simulacija 

NP Lovćen 

U odeljku nad NP Lovćen, i predložio dalekovoda - jedan krug 400 kV i dvostrukog 400 kV kola - 

da li će uglavnom iskoristiti oblasti u blizini postojeće 110 kV dalekovoda koridor Budva - Cetinje. 

Dakle, promene u pejzažu bi uglavnom rezultat proširenje koridora za smeštaj jednokrevetne i 

dvokrevetne kola 400 kV dalekovoda kule koja bi zahtevala široj zoni sanitarne u odnosu na onaj 

za postojeće 110 kV dalekovoda. Nove sanitarne zone oko novog dalekovoda biti oko. 100 

metara širok i da će izazvati dodatne fragmentacije šumskih staništa i kumulativni vizuelni efekat 

na pejzaž. U opštem smislu, pejzaž u NP Lovćen se mogu klasifikovati kao visoko osetljivi kao što 

je nacionalno ceni. Ipak, zbog činjenice da će predloženi dalekovod izbegne centralni i najvredniji 

regiona NP Lovćen, vizuelni uticaj na pejzaž može biti procenjena kao umerene značaja koji se 

može opisati kao primetne promene u pejzaž tolerantni prema umeren nivo promena. Imajući u 

vidu gore i na činjenicu da će stavove kula iz udaljenih gledišta se na kraju ograničen planinskim 

krajolika topografije i šuma, može se proceniti da je pojava i funkcionalne vrednosti pejzaž neće 

biti značajno promenjena. 

Kotor-Cetinje žičare preko Lovćen, ako je konstruisan, imati vizuelni uticaj na NP Lovćen i svojim 

posetiocima. Dok kumulativni na uticaj dalekovoda verovatno je žičarom i predložene dalekovod 

će biti zajedno u razmatranje. Bez pokretnih delova, dalekovoda može biti smatrati da je manje 

uticaja nego žičarom. 

Kanjon Komarnice 

Oblast oko reke Komarnice / kanjona se smatra oblast scenskog vrednosti. Nije određen scenski 

važna oblast i nema status zaštite u smislu da se zakonodavstvo za zaštitu prirode u Crna Gora. 

Ipak, vizuelni lepotu ove oblasti se smatra važnim i osetljivim. Pejzaž može biti klasifikovana kao 

umereno osetljiva jer je tolerantan do umeren nivo promena i vrednuje lokalno i regionalno. 



Vizuelnih efekata na pejzaž se očekuje iz različitih gledišta u ovoj oblasti i da će biti umereno 

značaja koji se može opisati kao materijala, ali ne-fundamentalne promene u okruženju. 

Predloženi dalekovod prelazi preko reke Komarnice na dva prelaza: 

o Na lokalitetu Krstati Da, preko kanjona Komarnice koji je oko 450 metara širok 

o Na lokalitetu Osoje, preko 500 metara širok dolini reke sa blagim korito 

Oba prelaz sekcije preko reke Komarnice će biti od strane jednopolnih koji bi izbegli direktan 

vizuelni uticaj na pejzaž rečnog korita i u kanjonu. U pojedinim mestima, stavove kula će biti 

ograničen morfologije kanjona. Dakle, izgled i funkcionalna vrednosti pejzaž neće biti značajno 

prekinut. 

Vizuelnih efekata na pejzaž u oblastima Brezna oblasti i Njegovuđa oblasti 

U principu, vidljivost predložene dalekovod u pejzažu ove oblasti odnosi se na niz gledišta u 

turističkom i rekreacionih površina u planinskom regionu Durmitora visoravni i odmarališta na 

Žabljaku i okolnih planinskih područja severnim padinama planine Vojnik i južne Pivska padine 

planine. Što se tiče njihove morfologije, obe ove oblasti (Brezna terenu i Njegovuđa oblasti) su 

ravne i predstavljaju velike pejzaž, iako postoje povremene oblasti u kojima šuma pruža kućištu. 

Pejzaž od ovih oblasti mogu biti klasifikovane kao umereno osetljiva jer je tolerantan do umeren 

nivo promene. Živopisnim Kvalitet ovih oblasti je niža nego kod drugih osetljivih predela 

oblastima su razmatrane u ovom ESIA delu i to se ogleda u odsustvu bilo kakvih oznaka. Veličina 

promena bi bila srednja, izrazio sa manjim izmenama do velikih razmera pejzaža preko širokog 

područja. Vidi iz daleke gledišta o okolne planine, dalekovod bi se doživljava kao dio šireg 

pejzaža i da će izazvati indirektni efekti u kombinaciji sa postojećim funkcijama u pejzažu. 

Prisustvo postojećih 110 kV dalekovoda Žabljak - Pljevlja, kao i novi planirani razvoj u energetsku 

infrastrukturu u oblasti Brezna polja može se smatrati kao smanjenje faktora na eventualne 

negativne vizuelne efekte. Štetni efekti mogu očekivati da bude veća u oblasti gde ne postoji 

postojećih dalekovoda, u roku od oblasti u kojima iznad glave dalekovod trenutno postoji. Ukupni 

efekti na pejzaž u delu u kome novi dalekovod će zameniti postojeće 110 kV dalekovoda, 

odnosno prostor oko Njegovuđa, biti niže veličine kao i novu liniju ne bi bilo dodatnih fizičkih 

struktura u postojeći ambijent. 

6.7.2.5 Vizuelni efekti od trafostanice u Lastvi Grbaljskoj 

Trafostanice u Lastvi Grbaljskoj će novouvedenu strukturu u pejzažu lokacije i, kao što će 

promeniti fizički izgled u određenoj oblasti. U smislu scenski vrednosti, pejzaž na lokaciji može 

biti klasifikovana kao nisko osetljivosti jer je tolerantan da se menja i ne vrednuje kao scenski 

važno. 

Lokacija nije izloženo regionalnog puta od Tivta do Budve zbog prirodnih konfiguracije terena - 

brdovita topografija na putu i neće izazvati bilo kakve negativne vizuelni efekat za prolazne 

gledalaca. Postojeći industrijski objekat - mikser za proizvodni pogon se nalazi na prilaznog puta 

do mesta skloništa lokacije kada je posmatrano sa puta i dodatno smanjuje njegovu osetljivost. 

Lokacija je izložena i vidljiv ljudima koji žive u stambene objekte na jugo-istočnoj strani. Sama 

podstanica neće imati značajan vizuelni efekat na ovim stanovnicima, jer se nalazi na suprotnoj 

strani lokaciji i zaklonjena od planiranog objekta konvertor stanica čija visina od 24 metara biće 

najistaknutiji struktura u novi razvoj. Odgovarajuće arhitektonsko rešenje zgrade CS da ispuni 

zvukom vizuelne standarde i da se izbegne negativne percepcije javnosti treba da se realizuje 

tokom pripreme detaljne tehničke dokumentacije za konvertor stanicu. 

Skup mera uređenja se očekuje da se smanji vizuelne efekte obe strukture na obližnje stambene 

objekte. Ove mere su zasnovane na sledećim opštim smernicama [Ref. 2]: 

• Maksimalna zbrinjavanje izgrađenih objekata putem visokog rastinja 

• Očuvanje prirodnih prostorne vrednosti (konfiguracije terena, hidroloških procesa, močvara) 



• Usklađivanje kompozicionog rešenja zelenila sa terena koje su i područje namene 

• maksimalno očuvanje postojećih vitalnih i funkcionalne drveća, bilo da raste kao grupa ili 

pojedinačno i njihovo uklapanje u novi urbani rešenje. 

6.7.3 Vizuelni efekti demnontažnih aktivnosti 

Oblasti u kojima se uklanjaju kule od 110 kV i 400 kV bi se obnovi u cilju da povrati pejzaža i 

životne sredine u određenoj oblasti. Ovo ponovno će varirati u prirodi u skladu sa odgovarajućim 

uslovima. Koja su osetljiva na aspekata prirode će biti ponovo sa punom pogledu staništa ove 

oblasti i može biti ostavljeno za prirodno obnavljanje, u prednost veštačkog tretman ove oblasti. 

Efekti na pejzaža kao rezultat raspada dela odabranih postojeće linije će biti kratkoročne, 

privremenih efekata u periodu kada je demontiranje su radovi u toku. U dugoročnom kontekstu 

se ne očekuje da neće biti značajnijih promena u pejzaž i vizuelno zanimljiv duž postojeće linije, 

kao predloženi dalekovod će ih zameniti. Dakle, o pojedinim lokalitetima gde će biti demontiran 

kule ne bi bilo koristi za pejzaž i vizuelno zanimljiv naselja, na individualnim gazdinstvima i 

puteva, kao rezultat obnove i uređenja dela. 

6.7.4 Kumulativno Vizuelni efekti 

Kumulativni vizuelni efekti nastaju tamo gde je moguće videti više od jedne razvoj sličnog tipa na 

liniji horizonta. U principu, takav razvoj događaja u slučaju predloženog dalekovoda bi biti i 

drugih nadzemnih vodova ili vetroparkova. Za vreme ovog ESIA je izvršena, nije bilo drugih DV i 

vetar razvoj aplikacija farmi u širem regionu projekta oblasti. 

6.7.5 Pregled vizuelnih efekata 

Sledeća tabela sumira vizuelne efekte na pejzaž duž predloženog dalekovoda. 

Tabela 6.28 - Pregled vizuelnog uticaja 

Površina / Pejzaž Osetljivost predela Magnituda uticaja Značaj uticaja 

Podstanica sajt u Lastvi Grbaljska Niska 

• ne vrednuju kao scenski važno 

• tolerantan prema primetne promene srednjih 

• primetne promene u ograničenom području Manje 

• promene u pejzažu smatra tolerantan promene 

• promene da se smanji pejzaža plana 

NP Lovćen 

(Primorski planinskim krajolika) Umerena 

• nacionalno cenjena, ali tolerantan na Medium promene 

• materijala, ali ne-fundamentalne promene u okruženju 

• DV izbegava centralni NP oblasti 

• DV zaštićena do udaljenih gledaocima šumom i topografija Umereno 

• primetne promene u pejzaž tolerantan umerenog nivoa promena 

Čevo i nikšićke oblasti - kraških predela otvoren Niska 

• tolerantan prema primetne promene 

• postojećih ljudskih upada Niska 

• manje izmene pejzaž na širokom području Zanemarljivo 

• nema primetan promena pejzaža 

Komarnice kanjon i dolina Umereno 

• scenski cenjena lokalno / regionalno 

• nema oznaka statusa 

• tolerantni do umereno srednji promene 

• materijala, ali ne-fundamentalne promene u okruženju Umereno 

• primetne promene u pejzaž tolerantan umerenog nivoa promena 

Planinske visoravni - Brezna polju, Žabljaka oblasti, Njegovuđa oblast slabo do umereno 



• tolerantni do umerene promene 

• postojećih ljudskih upada Nizak do srednje 

• manje do umerene promene velikih razmera pejzaža preko širokog područja 

• indirektni efekti u kombinaciji sa postojećim funkcijama u pejzažu Zanemarljivo za male 


• manje izmene pejzaž smatra tolerantan promene 

NP Durmitor 

(Planinska visoravan) i 

Kanjon rijeke Tare DV prelaz sekcija Visoki 

• međunarodnog značaja scenski prostor (UNESKO određen prostor) 

• ne tolerantan da promenite 

• postojećih ljudskih upada Visoki 

• primetne promene u pejzažu 

• DV izloženi na pejzaž, na mostu preko rijeke Tare 

• DV utočište u pojedinim lokalitetima topografija major 

• primetne promene u visoko osetljiv predeo 

Kosanica - Pljevlja (kontinentalna planinska pejzaža) Niska 

• tolerantan prema primetne promene 

• postojećih ljudskih upada Niska 

• manje izmene pejzaž na širokom području 

• DV zaklonjen topografije i šuma Zanemarljivo 


6.8 Otpad 

Tokom svog životnog ciklusa, predloženi dalekovod će stvoriti različite vrste i frakcija otpada, 

uključujući i komunalnog otpada, ambalažnog otpada i otpada iz građevinske / demontaža 

aktivnosti. Pored toga, stvaranje manjih količina određenih frakcija opasnog otpada (boje, lakovi, 

lepkovi, anti-korozivne materije, itd) se očekuje, kako u fazi izgradnje, a u operativnoj fazi. 

Faza izgradnje 

U ovoj fazi, glavni izvor otpada biće izgradnja i demontiranje aktivnosti sebe, i otpada generiše 

radne snage. 

Uzimajući u obzir činjenicu da će većina od ukupnog obima građevinskih aktivnosti biti montažni 

tip, količinu građevinskog otpada neće biti značajan. Frakcija otpada koji će biti kreiran kao 

rezultat građevinskih aktivnosti u vezi sa vrstama materijala i opreme koji će se koristiti u toku 

izvođenje različitih građevinskih faza (zemlje i betonskih radova, elektro-mašinski radovi, 

instalaterski radovi, itd ).. 

Tehničko održavanje građevinskih mašina i drugih vozila neće biti sprovedena u okviru 

građevinske zone. Iz ovih razloga, stvaranje otpada, karakteristično za ovu vrstu delatnosti 

(upotrebljavane automobilske gume, akumulatori, ulja, itd iz vozila) ne očekuje. 

Gorivo skladišta ne bi bila neophodna i zbog toga ne bi se obezbediti u okviru bilo kog 

građevinskog područja ili ugovarača jedinjenja. Gde goriva su preduzeti da sajt, to bi bilo 

ograničeno na minimalni iznos potreban za postrojenja i opreme na licu mesta. Cisterna vozila će 

se koristiti za tu svrhu. 

Čvrstog otpada i sanitarne će biti proizveden od strane radnika za vreme boravka na gradilištima. 

Soild otpad se komunalni otpad i po svom sastavu je sličan otpad iz domaćinstava. 

Drveta i vegetacije carinjenja uz predložene dalekovod će generisati drveta i drugih organskih 

otpadaka. Ovi otpad obično se sastoji od grana, vrhova drveća i mala mrtvih stabala 

neprihvatljivo za preradu drveta. Oni će biti zadržan i redistribuira na sajt koji će omogućiti 

proizvodnju hranljivih kapitala i olakšati prirodni regenerativni. U zavisnosti uslovima na licu 

mesta ovog otpada može poslužiti za otirači svrhe za prilazne puteve koji će omogućiti utočište 



na zemlju. 

U tabeli ispod dat je indikativni pregled očekivanih vrste otpada u toku izgradnje, sistematizovani 

prema klasifikaciji u Evropskoj Katalog otpada. 

Tabela 6.29 - Očekivani vrste otpada u toku izgradnje 

Grupa 02 - Otpad iz poljoprivrede, hortikulture, akvakulture, šumarstva, lova i ribolova, pripremu 

hrane i prerade 

02 01 07 otpad iz šumarstva 

Grupa 15 - Pakovanje otpada 

15. 01. ambalažnog otpada, papira i kartona, plastike, drveta, metala, kompozitnih ambalaže, 

stakla, itd 

Grupa 17 - Izgradnja i rušenja otpada 

17 04 otpad od metala 

17 05 04 Otpad iz zemlje iskopavanja 

17. 06. 04. Izolacija materijala (koji ne sadrže azbest ili opasne materije) 

17 09 04 Ostali građevinski otpad (mešovito otpad) 

Grupa 20 - Komunalni otpad (+ slične otpad iz industrije), uključujući i frakcije odabranih otpada 

20 03 01 Mešovita komunalnog otpada 

20 03 07 kabastog otpada 

Operativna faza 

Tokom svog rada, predloženi dalekovod će stvoriti otpada koji će proizaći iz aktivnosti CGES u 

vezi sa održavanjem i kontrolu instalacije. 

Uobičajeni tipovi otpada koji će biti kreiran u operativnoj fazi projekta su električni otpad 

(potrošnog materijala, rezervnih delova i zastarela oprema), kao i ambalažnog otpada i otpada iz 

upotrebe kule premaza - boja. 

Naredna tabela daje indikativni pregled očekivanih vrsta otpada tokom operacije, sistematizovani 

prema klasifikaciji u Evropskoj Katalog otpada. 

Tabela 6.30 - Očekivani vrste otpada u toku rada 

Grupa 08 - Otpad iz upotrebe premaza (boje, lakovi, itd) 

08 01 Otpad iz upotrebe i uklanjanja boja i lakova 

Grupa 15 - Pakovanje otpada 

15. 01. ambalažnog otpada, papira i kartona, plastike, drveta, metala, kompozitnih ambalaže, 

stakla, itd 

Grupa 16 - Otpad nije drugačije navedeno u EU Katalog 

16. 02. (odbačene) Otpad iz električne i elektronske opreme 

Demontaža dela odabranih 110 kV i 400 kV dalekovoda 

Rušenje radovi će obuhvatiti demontažu postojećih stubova, provodnika i izolatora fazu i njihov 

transport iz projekta. Značajne količine metalnih otpadaka se očekuje kao rezultat raspada kula. 

Svaka kula će biti iseći na manje komade i upravljati uklonjeni sa sajta za reciklažu. Eventualni 

ponovnu upotrebu provodnika i izolatora će se razmatrati CGES. Druga opcija uključuje 

mogućnost da su ovi elementi nudi kao reciklirati otpada na ovlašćenih preduzeća za upravljanje 

otpadom. 

Demontaža radovi će takođe uključiti rušenje postojećih temelja kula i obnova zemlje trenutno 

okupirana od strane ovih elemenata. Generalno, svaki zastarele Fondacija će biti izloženi od 

strane iskopavanja na dubini od oko 1,0 metra od nivoa tla. Betona i čelika na izložene osnove će 



iti slomljen u odgovarajuće komade i uklonjeni sa sajta. Nasipanje radovi će biti preuzete da 

pokriju osnova, a time i generacija pokvariti će biti sveden na minimum. 

Početna procena otpadnih materijala koji bi genetared kao rezultat raspada radove dat je u 

sledećoj tabeli. 

Tabela 6.31 - količine otpada uklanjanjem dela 

Dalekovod treba rastaviti elementi / materijali Procenjena 

količina delova 

otpada 

400 kV OHL Podgorica – Stub (“Y”-type) – steelwork 

165 tona 

Trebinje (BiH) 

Temelji – 

300 m 3 

(dužina: 6.0 km) 

Ojačani beton 

provodnik 

67 tona 

(Al/Ce 3x2x490/65 mm 2 ) 

Zaštitna užad 

11 tona 

(AlMg1E/Ce 2x120/70 mm 2 ) 

Stakleni izolatori 

1,760 delova 

110 kV OHL Zabljak – Pljevlja, Stub(“portal”-type) – 

110 tona 

sekcija: Njegovudja - Kosanica 

(dužina: 21.5 km) 

steelwork 

Temelji – 

70 m 3 

Ojačani beton 

Conductor 

39 tona 

(Al/Ce 3x150/25 mm 2 ) 

Zaštitna užad 

12 tona 

(Ce 2x35 mm 2 ) 

Porcelain / glass insulators 1,470 delova 

Sve u svemu, ukupna procenjena otpadnih materijala koji će biti generisan iz demontaže radi se 

na sledeći način: 

• kula čeliku: 275 tona 

• beton: 370 m3 

• provodnika: 106 tona 

• zaštitne žice: 23 tona 

• izolatore (razni): 3.230 komada 

8 Karakterizacija uticaja 

Analiza uticaja na životnu sredinu uzima u obzir bilo koju potencijalne promenu na biofizičku i socioekonomsku 

životnu sredinu (uključujući aspekte zdravlja populacije koja živi i radi u oblasti projekta) a 

koja može nastati usled predloženog projekta. Nivo promene određuje značaj promene, koja je 

procenjena u smislu prostornog opsega, verovatnoće trajanja i intenziteta. Opšta procena uglavnom 

uzima u obzir promene koje se smatraju za znaćajne. 

Kriterijum za porocenu uticaja je određen prema njihovom (i) obimu, (ii) verovatnoći dešavanja, (iii) 

trajanju, (iv) intenzitetu / magnitudi i (v) reverzibilnosti i matrici, radi procene svih uticaja na različite 

elemente životne sredine. 

Table 8.1 – Matrica sa uticajima na prirodnu sredinu 



Opseg / 

Prostiranje 

Ograničen 

(na lokaciju(e) TS/ trasu 

DV-a) 

Lokalni 

Regionalni 

Globalni 

Područje na i oko radne lokacije i lokacije za izgradnju 

trafo stanica / trasa dalekovoda 

U području opštine / susednih opština 

Crna Gora / susedne zemlje 

Kontinent i šire 

Verovatnoća Bez verovatnoće Ne bi trebalo da se desi tokom normalnog rada i 

normalnih uslova 

Mala verovatnoća Moguće ali malo verovatno 

Prosečna verovatnoća Može se ponekad desiti 

Velika verovatnoća Verovatno će se desiti tokom životnog ciklusa projekta 

Sigurna verovatnoća Sigurno će se pojaviti 

Trajanje Veoma kratko Od nekoliko minuta do nekoliko sati 

Kratko 

Od nekoliko sati do nekoliko nedelja 

Prosečno trajanje Od nekoliko nedelja do nekoliko meseci 

Dugo 

Od nekoliko meseci do nekoliko godina 

Veoma dugo 

Decenije / vekovi 

Intenzitet / 

А 

Neznatan. Male promene po životnu sredinu. 

Veličina 

Reverzibilnost 

B 

C 

D 

E 

Povratni 

(uticaj) 

Nepovratni 

(uticaj) 

Nizak. Male, primetne promene po životnu sredinu, ali 

koje uz pravino planiranje ne prouzrokuju štetu po 

životnu sredinu. 

Umeren. Veće ali ne i fundamentalne promene po 

životnu sredinu koje mogu biti kontrolisane primenom 

odgovarajućih mera. 

Visok. Velike, fundamentalne promene po životnu 

sredinu. 

Uticaj koji zahteva mere naknade 

Povratni uticaj na životnu sredinu, tj. uticaj nakon 

koga će životna sredina biti u stanju da se vrati u 

prvobitno stanje 

Nepovratni uticaj na životnu sredinu, tj. uticaj nakon 

koga životna sredina neće biti u stanju da se vrati u 

prvobitno stanje 



Tabela 8.2 - Matrica glavnih uticaja 

Parametar / indikator 

životne sredine 

Opis Obim Trajanje Verovatnoća Intenz 

Električna i magnetna polja 

rad 

Exposure of public or workers to electric and 

magnetic fields 

Ograničen Veoma kratko Mala verovatnoća B 

Kvalitet vazduha 

izgradnja / rasklapanje 

Buka i vibracije 


rad 

Hidrologija 


Emisija prašine i čestica Ograničen Veoma kratko Sigurna 

C 

Zagađenje saobraćajem Ograničen Veoma kratko verovatnoća B 

Buka od dolazaka vozila Ograničen Kratko 

C 

Buka od konstrukcije stubova Ograničen Kratko C 

Buka od sklapanja i podizanja stubova Ograničen Kratko Sigurna 

C 

Buka od kačenja provodnika Ograničen Kratko verovatnoća C 

Buka demontaže stubova dalekovoda Ograničen Kratko C 

Buka od konstrukcije nove trafostanice Ograničen Dugo C 

Korona efekat od Dv i trafostanice Ograničen Veoma dugo 

B 

Operativna buka trafostanice: 

Sigurna 

• Trafo operativna buka 

Ograničen Veoma dugo verovatnoća B 

• Trafo hladnjaci / buka razvodnog uređaja 

Konstrukcija pristupnih puteva, zemljani radovi: 

• Povećanje suspenzije čestica u vodi 

• Rizik od uticaja na vodovodna postrojenja 

• Promene u hidrološkom režimu 

Uticaji vozila sa konstrukcije: 

• Poremećaj vodotokova 

• Povećanje solidnih materija u vodi 

• Promene u nivoima dubine vode 

• Rizik od zagađenja uljem i mazutom 

• Privremeno uznemiravanje naseljenih 

područja 

Konstrukcija temelja DV: 

Ograničen 

Ograničen 

Od veoma kratkog 

do kratkog 


do kratkog 

Prosečna 

verovatnoća 

A / B 

A / B 

• Promena u površinskom sloju 

Ograničen 

Veoma dugo B 

• Rizik od izliva alkaloida Kratko B 



or 

Tabela 8.2 - Matrica glavnih uticaja(nastavak) 

Opis Obim Trajanje Verovatnoća Intenzitet 

Značaj uticaj 

bez 

ublažavanja 

Isušivanje stalnih pristupnih puteva: 

• Promene u hidorloškom režimu 

Ograničen 

Veoma dugo 

B 

Neznatan 

Zagušenje saobraćaja u pristunim trasama 

dalekovoda: 

• Potencijalni rizik od zagađenja naftom / uljima 

• Lokalizovani efekti na zemljište od kompakcije 

Temelji stubova DV: 

• Lokalni efekti na hidrološke aspekte i vode 

(hidrološki efekti barijere) 

Prosečna 

Ograničen Veoma kratko B Neznatan 

verovatnoća 

Ograničen Veoma dugo B Neznatan 

Operativnost trafostanica: 

• Potencijalni rizik od zagađenja naftom / uljima Ograničen Veoma kratko Mala verovatnoća C Umeren 

Konstrukcija prilaznih puteva, zemljani radovi i 

konstrukcija stubova: 

• Gubljenje depozita / zemljišta iskopavanjem i 

ukljanjanjem za potrebe konstrukcija 

• Povećana erozija depozita / zemljišta kroz 

ukljanjanje površinskog sloja 

• Kompakcija zemljišta koje vodi promeni u 

strukuri zemljišta 

Potencijalni rizik od zagađenja naftom / uljima 

Zagušenje saobraćaja u pristunim trasama 

dalekovoda: 

• Potencijalni rizik od zagađenja naftom / uljima 

• Lokalizovani efekti na zemljište od kompakcije 

Ograničen 

Uticaj: Kratak 

Efekat: Dug 

Prosečna 

verovatnoća 

B / C 

Neznatan 

Ograničen Veoma kratko B Neznatan 

Ograničen 

Veoma kratko 

Prosečna 

verovatnoća 

B 

Neznatan 



dikator 

t 

Tabela 8.2 - Matrica glavnih uticaja(nastavak) 


Značaj uticaja 

bez 

ublažavanja 

Reve 

Pražnjenje i transformacija staništa. Ograničen Prosečno 

Degradacija vegetacije povezana sa procesima 

erozije na veoma strmim staništima (kanjoni i 

planinski obronci) 

Ograničen 

Prosečno 

Prosečna 

verovatnoća 

Prosečna 

verovatnoća 

B Neznatan Povra 


Uništavanje šumskih staništa / seča šuma Lokalni Veoma dugo Sigurna 

verovatnoća 

Fragmentacija šumskih staništa Lokalni Veoma dugo Sigurna 

verovatnoća 

Gubitak Juncetalia maritimi staništa na 

području TS, kod mesta Blato u Lastvi 

Grbaljskoj 

Ograničen 

Veoma dugo Sigurna 

verovatnoća 

Fragmentacija šumskih staništa Lokalni Veoma dugo Sigurna 

verovatnoća 

• Prerano ukljanjanje vegetacije i šume 

• Promene u vegetaciji i šumama koje se kreću 

od velikog drveća do manjeg i grmlja 

Lokalni 

Veoma dugo Sigurna 

verovatnoća 

životn 

E Veliki Nepov 

B 

Neznatan proje 

E Neznatan Nepov 

B 

E 

Neznatan 

Umeren 

Nepov 

životn 

proje 

Delim 

nepov 

Gubitak zaštićenih biljnih zajednica Ograničen Prosečno 

Bez 

verovatnoće 

D 

Neznatan 

Nepo 

Narušavanje vrsta faune Lokalni Kratko 

Gubitak beskičmenjaka i hepretofaune Lokalni Kratko 

Krivolov radnika Lokalni Kratko 

Potencijalni sudar ptica sa provodnicima na 

dalekovodu 

Ograničen 

Veoma 

dugo 

Sigurna 

verovatnoća 

Velika 

verovatnoća 

Mala 

verovatnoća 

Prosečna 

verovatnoća 


B 

Neznatan 

Nepo 

B 

Neznatan 

Nepo 

C Umeren Nepo 



ublažavanja 

Tabela 8.2 – Matrica glavnih uticaja(nastavak) 

or 

Značaj 

Opis Obim Trajanje Verovatnoća Intenzitet uticaja bez 

na pejzaž 

e 

Zone izgradnje i prilazni putevi će praviti Ograničen na 

Sigurna 

Kratko 

promeneu estetici područja. 

lokalni 

verovatnoća 

A 

Neznatan 

Zaštićena područja / Osetljiva područja 

NP Durmitor / prelazeći preko kanjona Tare 

Vizuelni efekat na kvalitet pejzaža 

Lokalni Veoma dugo 

D 

Veliki 

NP Lovćen 

Lokalni Veoma dugo Sigurna 

C Umeren 


verovatnoća 

Kanjon Komarnice 

Lokalni Veoma dugo C Umeren 


Lokacija TS u Lastvi Grbaljskoj Lokalni Veoma dugo B Neznatan 

e 

Povećan protok saobraćaja na određenim 

putevima, naročito na lokalnoj mreži puteva i 

na neklasifikovanim putevima na kojima je 

intenzitet saobraćaja obično na niskom 

nivou. 

Ograničen na 

lokalni 


ka proseku 

Sigurna 

verovatnoća 

B 

Neznatan 

e 

Različite kategorije otpada: 

- Otpad nastao sečom šume (EU oznaka 

otpada 02) 

- Otpad nastao pakovanjem (EU oznaka 

otpada 15) 

- Otpad od električne i elektronske opreme 

(radovi na rasklapanju) (EU oznaka otpada 

16) 

- Otpad od izgradnje / rasklapanja (EU 

oznaka otpada 17) 

- Opštinski otpad (EU oznaka otpada 20) 

Različite kategorije otpada: 

- Otpad nastao sečom šume (EU oznaka 

otpada 02) 

- Otpad od premaza (boja) (EU oznaka 

otpada 08) 

- Otpad nastao pakovanjem (EU oznaka 

otpada 15) 

- Otpad od električne i elektronske opreme 

(EU oznaka otpada 16) 

Ograničen 

Ograničen 


ka proseku 

Veoma dugo, 

prekinuto 

Sigurna 

verovatnoća 

Sigurna 

verovatnoća 

C 

B 

Umeren 

Neznatan 

indikator 

ne 

a 

tnje 

acija 

Tabela 8.2 - Matrica glavnih uticaja (nastavak) 


Prilikom slučajnog nalaženja 

arheološkog nalazišta 

Radio i TV prijemnici pod uticajem 

DV-a 

Ograničen 

Ograničen 


do kratkog 

Veoma dugo 

Mala 

verovatnoća 

Mala 

verovatnoća 

Značaj 

uticaja bez 

ublažavanja 

A Neznatan / 

Re 

A Neznatan Po 



Poremećaj u T&R saobraćaju 

tokom perioda izgradnje a u okviru 

T&R sezone sa velikim brojem 

posetilaca 

Efekti na T&R aktivnost: 

Ograničen 


do kratkog 

• NP Durmitor Lokalni Veoma dugo 

• NP Lovćen, Kanjon Komarnice Lokalni Veoma dugo 

Velika 

verovatnoća 

Sigurna 

verovatnoća 

Sigurna 

verovatnoća 

B Neznatan Po 

živ 

C Umeren Ne 

B 

Neznatan pro 

9 Mere ublažavanja uticaja na socio-ekonomsku i životnu sredinu 

9.1 Električna i magnetna polja 

U nedostatku relevantnih nacionalnih propisa o EMFs , CGES politika u planiranju predloženog 400 kV 

dalekovoda projektom je da će u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom 

praksom , uglavnom sa smernicama objavljenim u 1998 od strane Međunarodne komisije za 

nejonizujućih zračenja . 

Faza nacrta 

Verovatno je uticaj električnog i magnetnog polja na zdravlje je jedno od ključnih pitanja tokom 

procesa za izbor optimalnog koridora zapredloženi liniju iznad glave prenosa. U tom kontekstu , 

glavna pitanja razmatranja sunaseljena područja gradskih i sub- urbanim područjima od glavnih 

centara dužalternativnih ruta dalekovoda - Budva, Cetinje , Nikšić , Šavnik, Žabljak i Pljevlja , kao i 

broj naselja u Projekat regionu. 

Kao rezultat gore pomenutog pristupa , pažljivo usmeravanje je tražio da identifikujelinije koja 

zaobilaziurbanim zonama i drugim naseljima na taj način izbegli zabrinutost u vezi sa izaziva izlaganja 

EMP . 

Da bi se izbeglo izlaganje EMP iznad graničnih vrednosti , dalje mere izbegavanja će obuhvatati : 

• odgovarajući izbor stuba mikro lokacija u odnosu na stambene i ostale imovine 

• Usaglašenost sa tehničkim specifikacijama za minimalnu visinudalekovoda provodnika. 

• Praćenje zauzeli kuća i drugih objekata koji su u blizinikoridora ako se zahteva odvlasnika ili 

korisnika. 

operativnoj fazi 

U slučaju da postoji prigovor od stranevlasnika ili stanarazgrade u krugu od 50 metara oddalekovoda , 

CGES će EM merenje nivoa radijacije i da preduzme odgovarajuće mere ako je potrebno da smanje ili 

ublaže višak nivoima. 



EMF neće imati efekat na poljoprivredne radnike koji neće biti izloženi za dugo svaki dan , kao i na 

domaće životinje koje ogrebotine ispod ili u blizinipredložene dalekovod . Zbog toga postoji 

ograničenje poljoprivrednih aktivnosti se ispod ili u blizinidalekovoda će biti nametnuta. 

9.2 Kvalitet vazduha 

Najefikasniji način za upravljanje i spreči prašine i čestica čađi je kroz efektivnu kontrolu nad 

potencijalnih izvora. Specifične mere za ublažavanje dizajniran da obezbedi da se minimum emisija iz 

ovih izvora su navedene u nastavku. Ove mere su se posebno odnosi na sajtu pripremi (kula 

instalacije i podstanice), prilazni putevi i mašine operacije: 

• Građevinska aktivnost će se nalaziti daleko od osetljivih područja zemlje i receptori gde je to 

moguće, i da obezbede da aktivnosti se sprovode kada vetar pravcu će direktna materijalna daleko od 

ovih receptora. 

• Otvorite iskopavanja područja će biti sveden na minimum. 

• skladištenja zemljišta i zemljane materijal će biti svedena na minimum pravilno koordinaciju 

zemljane radove i iskopavanja aktivnosti (iskopavanja, ocenjivanje, sabijanje, itd) 

• Kada je vidljivo prašina se generiše vozila i druge aktivnosti, primeniti mere vode prskanje za 

smanjenje prašine. 

• Smanjiti brzine na neasfaltiranim putevima i preduzima druge mere za smanjenje emisije ako 

intenzivne begunac prašine emisija desi, sve dok voda prskanjem ili druge mjere za ublažavanje stave 

na svoje mesto. 

• Dizajn svi zemljani radovi kako bi buduću uspešnu ponovo vegetacije. Za zalihe levo duže vreme, 

primenjuju seme trave ili druge maske. 

• Sve građevinske mašine i oprema će se održavati u dobrom radnom stanju i nije ostavio radi kada 

nije u upotrebi. 

• Neće biti gori od bilo kog materijala bilo gde ili gradilišta, ili u oblastima u kojima se seku šume, bez 

dozvole vlasti i nadzor od strane šumarstva zvaničnika 

• Vozilo brzine će biti ograničena na gradilištu i prilaznih puteva. 

• Vozila nose agregat materijal i rad će biti presvučen u svakom trenutku. 

• Obratiti pažnju nivoi prašine i količinu prašine naseljavanja na osobine kod (200m) gradilišta i 

preduzmu mere da se smanji generacije prašina ako ima previše prašine na površinama. 

Mere koje su navedene iznad su dobre građevinsku praksu mere i dizajnirani su da obezbede da 

aktivnosti izgradnje ne stvara previše prašine ili čestica materijala puštanje na slobodu. Sprovođenje 

tih mera će obezbediti da nema značajnih prašine se javljaju tokom izgradnje predloženog dalekovoda 

ili u toku demontaža postojeće linije. Dalje mere za ublažavanje uticaja će biti razvijen na site-specific 

osnovi zasnovan na pregled aktivnosti planirane izgradnje i njihove udaljenost od receptore. Sajt 

posebne mere za ublažavanje će morati da obezbede da svojstva u 200 metara od mesta gde 

zemljani radovi treba da se sprovodi neće biti predmet značajnih smetnje prašine. Ove mere će biti 

usmerene na ublažavanje prašine od ključnih aktivnosti, uključujući prilazne puteve i izgradnju 

zemljani radovi za podstanice i da će biti uključeni u odgovarajuće tehničke dokumentacije. 

Detaljne ublažavanje mera za kontrolu saobraćaja izgradnja bi da se razgovara sa lokalnim vlastima 

da uspostave najpogodniji putevi pristup sajtu saobraćaj. Najefikasniji ublažavanje će se postići tako 

što će osigurati da se izgradnja saobraćaj usmerava duž najpogodniji putevi i da su vozila držati čistim 

i presvučen kada su na javnim putevima. 

9.3 Buka 

9.3.1 Buka pri izgradnji i demontaži 

Relevantnih propisa u vezi upravljanja građevinskim aktivnosti će biti u potpunosti poštovana. 

Građevinarstvo, transport aktivnosti, uključujući materijale i opremu u blizini naselja, što 



podrazumeva povećanje nivoa buke, neće biti sprovedena tokom praznika, tokom noći, ili tokom 

vikenda. 

Sve građevinske procedure će biti pravilno planira da smanji vreme korišćenja opreme koja stvara 

najintenzivniji štetnih buke. Radno vreme i pravila će biti uspostavljena na osnovu potreba da se 

smanji buku izazivaju neprijatnost i uznemiravanje, posebno izbegavajući kumulativni efekat 

povećanja buke zbog istovremeni rad različitih vrsta građevinskih mašina i opreme. 

Nekoliko drugih mera dobre konstrukcije praksa će biti preuzete da ublaži buku građevinskih radova: 

• Bilo kompresora doveo na gradilištima bio bi zvuk smanjen modeli opremljeni sa zvučnim kućišta. 

• Svi pneumatski alati će biti opremljeni sa prigušivačima. 

• Briga će se preduzeti kada podižu kule ili tokom drugih čeličnih konstrukcija da se izbegne uticaj 

buke iz lupanje čelika. 

• Briga će se preduzeti kada istovar vozila za smanjenje buke. 

• Sve mašine stavke će biti propisno održavati i rade kako bi se izbeglo izaziva preterane buke. 

• Ograničenja u periodima rada i lokacijama pojedinih građevinskih aktivnosti će biti dogovoreni 

ugovora sa relevantnim lokalnim vlastima. 

• Nema odmora, noću izgradnja, ili vikend operacije neće biti dozvoljeno ako je potrebno da ispuni 

važan raspored i rad je ovlašćen od strane lokalnih vlasti i razgovarali sa obližnjeg stanovništva. 

• Zabrinuti stanovnici će biti obavešteni i informisani pre početka izgradnje, kada se građevinski 

radovi planirani u okviru 200 metara od svojstva. 

Pored gore navedenih mera, redovno vezu sa lokalnim vlastima da razgovaraju o aktivnostima i 

napretku projekta će se preduzeti u cilju minimiziranja mogućnosti za negativne efekte građevinskih 

radova. 

9.3.2 Operativna buka 

9.3.2.1 Nivo buke dalekovoda 

Nadzemnog voda izvođač će biti zatraženo da dostave planove kvaliteta i procedura za CGES 

ispitivanje i odobravanje pre početka rada. Tačan proizvodnju i ugradnju metode i procedure su 

osnovni preduslov mera koji će omogućiti smanjenje eventualnih zvučnih smetnje zbog dalekovoda 

operacije. Posebnu pažnju treba obratiti na: 

• odgovarajuće korona testiranje provodnika fitinga u skladu konfiguracije 

• proizvodnju provodnika u skladu sa tehničkim specifikacijama, naročito u pogledu uklanjanja crtanje 

ulja, primena odgovarajućih vrste i količine masti na unutrašnjim slojevima provodnika i sve druge 

faktore koji mogu uticati na stanje površine provodnika 

• zahteve u ugovorima da preduzetnik koji bi obezbedili da provodnici će se uskladištiti, prevoziti i 

rukuje sa dužnom pažnjom, kako bi se smanjili površinskih oštećenja i kontaminacije. 

U slučaju bilo kakvog uticaja koji proističu jednom dalekovod je operativan, CGES će istražiti ove 

efekte od slučaja do slučaja pristup i preduzme odgovarajuće mere radi ublažavanja svake 

nepredviđene posledice. 

9.3.2.2 Nivo buke trafostanica 

Tačan projektovanje, proizvodnju i montažu metode i procedure su osnovni preduslov mera koje će 

smanjiti operativne buke. Posebnu pažnju treba obratiti na adekvatan pristup dizajnu koji će smanjiti 

nivo buke transformatora snage od: 

• preko specifikacija koji će obezbediti da nivo buke generisane na izvoru je ispod 60 dB (A), i 

• instalacijom gume osnivanja elemenata koji će se postići odgovarajući smanjenje emisije buke. 

U slučaju da eventualne saglasnosti autora nezadovoljna stranka zbog povećanog nivoa buke se 



javlja, CGES će istražiti ove efekte, i preduzme odgovarajuće mere za smanjenje nivoa buke ako je 

potrebno. Primeri mogućih mera takođe može obuhvatiti izgradnju zaštitnih zidova ili akustična 

kućišta oko transformatora. 

9.4 Hidrologija 

Zaštita voda mere protiv trafo izlivanja nafte će biti instaliran u podstanicama. Ove će uključivati ulje / 

oluja rezervoar za vodu, postavljena ispod energetskih transformatora na konkretnom temelja i sa 1.1 

puta kapaciteta od najvećih transformatora jedinice. Redovne inspekcije tokom perioda trafostanice 

operacija će biti izvršena kako bi se osiguralo suzbijanja bezbedan. 

Kao opšti pristup, sve građevinske zone duž predložene dalekovod će biti uspostavljena na 

odgovarajući udaljenosti od obližnjih površinskih voda. Osim ako se ne može izbeći, sva vozila i 

oprema će ostati najmanje 10 metara od vodotoka i bilo površinske vode. 

Opšte mere za smanjenje mogućih uticaja ispuštanja u površinskim vodama, u toku faze izgradnje 

predloženog dalekovoda i demontažu dela postojećih linija obuhvata postupke dobre građevinske 

prakse koliko je potrebno da se spreči uticaj na vodu: 

• Kad god je to moguće, pronađite temelja kula u suvim prostorijama sa dobro konsolidovanim 

geologije, i da izbegavaju područja močvarnih. 

• Kad god je to moguće, ne lociraju kule u roku od 10 metara od vodotoka ili u plavna područja. 

• Umanjiti rad na mekanom terenu u vlažnim vremenskim uslovima, gde god je to moguće. 

• Ne dozvoliti da bilo koji vode ili drugih materijala u vodotoke. 

• Sprečiti erozije i oticanja nanosa od građevinskih radova, uključujući i puteve, na vodotocima. 

• Nemojte držati zemljišta ili drugih materijala blizu vodotokova 

• Obezbediti opremu izlivanja čišćenje na svim mestima gde se čuva goriva ili drugih materijala. 

• Gorivo tankera vozila za servisiranje izgradnju postrojenja i opreme će nositi odgovarajuće veličine 

komplet izlivanja i drajveri bi bili obučavani u izlivanja čišćenja. 

• Obezbediti portabl toaleta i imaju ovlašćeni ovlašćeni servis firme uklanjanje i propisno disposef 

otpadnih voda iz toaleta. 

• Držite sve motore u dobrom radnom stanju i popravke odmah bilo curenja opreme. 

• U oblastima u kojima značajan seču drveća je neophodno, uspostavi zona tampon i odvodnjavanje 

rovova za vreme sječa, posebno na nagnuto terenu. 

• Nema prelaz vodotoka od strane vozila i mašina u toku izgradnje će biti dozvoljeno. 

9.5 Geologija i zemljište 

Sledeće mere za ublažavanje će se realizovati po potrebi da se spreči , smanji, a gde je to moguće 

ofsetpotencijal uticaja projekta na geologiju i zemljišta : 

• Umanjiti iskopavanja i uklanjanje zemljišta. 

• ne ostavljaju zemlju bez vegetativnih pokrivaju osimokoline ne podržava vegetacije. Čim se završi 

izgradnja u bilo kojoj oblasti , ponovo razredazemljišta površine po potrebi da se obnovi prirodne 

drenaža i konture , i uspostavljanje pokriti vegetacijom sa autohtonih vrsta - seme ili mlade biljke - i 

pratiti rast sve dok ne postoji 90% samoodrživa vegetativni poklopac. 

• privremeno skladištenje sve iskopane zemlje u sigurnom mestu sa run -off-a i erozije sprečiti. Bilo 

koja zemlja gomile levo na kraju izgradnje će biti uklonjen ili raširiti . 

• Kad god je to moguće, ograniči kretanje vozila u off -road oblastima da se smanji sabijanje zemljišta 

, a posebno u oblastima sa mekšim depoziti / zemljišta i na strmije padine, kao i dolinskim stranama . 

Izbegavajte off-road vožnju u mokrom vremenu; popravku svih oštećenja vozila u tlo ( ruts ) odmah . 

• Zemlje sečenje i prilaznih puteva uz strmiji obroncima će se izbeći ako je moguće da se smanjiuticaj 

na padini stabilnost i erozije. Kada je potrebno, odgovarajuće inženjering će se preduzeti da se 

obezbedi stabilnostkosina se održava , uključujući i oblasti skloni slajdove. 

• Instalacija i održavanje kontrolnih mera za erozije, krug i sedimentacija na strmim padinama i 



erozije skloni oblastima. 

Očekuje se da će sajt specifičan za ublažavanje mera za kule i prilaznih puteva biti deoglavnog 

projekta i izgradnju dokumenata, i uključena u ugovorima sa izvođačima građevinskih . 

9.6 Biološka raznovrsnost 

Nakon projektne dokumentacije koja treba da bude sastavljena pre izgradnje , kako bi se detaljnije 

opisale predložene mere u ovom ESIA : 

• Dizajn odgovarajućih nadzornih sistema za sprovođenje mera za zaštitu biodiverziteta . Nadgledanje 

će biti usmereno na vrste i staništa što je istaknuto u odgovarajućim odeljcima ovog poglavlja. 

• Razvoj plana za hitne slučajeve za biodiverzitet , kao deo ukupnog projekta planiranog reagovanja u 

vanrednim situacijama , koji će obuhvatiti između ostalog, mere zaštite staništa voda od opasnosti 

zagađivanja ( izlivanja nafte i slično) , mere prevencije od požara (za šumska staništa , posebno ) i 

individualne vanredne situacije u vezi zarobljavanja ili povređivanja životinja. 

• Uvežban detaljan plan upravljanja biodiverzitetom kao delu ukupne životne sredine i socijalan Plan 

upravljanja ( ESMP ) koji će sadržati preporuke za program nadgledanja biodiverziteta predloženog u 

ovom ESIA , ali razrađenom u više detalja kao i za tačne lokacije i lokalitete , uključujući i konkretne 

pokazatelje , vremenski okvir i frekvenciju , odgovornosti, budžet itd , u prepisci sa konačnom 

dizajnom projekta. 



9.6.1 Mere ublažavanja tokom izgradnje 

9.6.1.1 Opšte mere - Dobra građevinska praksa 

Generalne mere odnose se na mere koje treba sprovesti na svim gradilištima, odnosno duž cele 

dužine koridora dalekovoda i tokom celog perioda izgradnje. 

- Korišćenje, koliko je to moguće, postojeće pristupne saobraćajnice i minimiziranja izgradnje 

novih pristupnih puteva. Novi pristupi će biti usmereni gde je moguće kroz lokalitete niske 

ekološke osetljivosti. Sve privremene staze koje će se koristiti za izgradnju predloženih 

dalekovoda biće u potpunosti obnovljene. 

- Nema gradilišnih mesta niti će se nalaziti u okviru osetljivih ekoloških područja definisanih 

kao zaštićena ili su određenim rprodnim lokalitetima (nacionalnim parkovima, Emerald 

lokacijama). 

- Uspostavljanje gradilišnih mesta ili izvršavanje gradjevinskih radova na aluvijalnim terenima 

(u rekama i dolinama potoka) bi trebalo izbegavati zbog rizika od zagađenja površinskih i 

podzemnih voda. 

- Najbolja radna praksa će biti implementirana na licu mesta kako bi se smanjio rizik od 

incidenata zagađenja. Odgovarajuće mere za ublažavanje uticaja će biti realizovane u toku 

izgradnje kako bi se smanjio rizik od sedimenata da se iliju u vodotokove. Mašine će biti 

punjene gorivom u određenim zaštićenim zonama daleko od vodotoka. 

- Pozicioniranje svih stubova biće ocenjeno od slučaja do slučaja u odgovarajućim planiranim/ 

fazama projektovanja. Poseban postupak - izrada individualnih planova, će se primenjivati u 

zaštićenim i osetljivim oblastima kao što je definisano u ovom ESIA. 

- Zabrana paljenja vatre zbog potencijalnog požara, a samim tim, izbegavanje nepovratnog 

oštećenja prirodnih resursa, šuma i biodiverziteta. U tom kontekstu, stalno prisustvo 

požarnog brigadnog vozila treba da se obezbedi u slučaju požara. 

- Zabrana i sprečavanje aktivnosti koja izaziva stres nervira flori i fauni, a posebno: 

(i) prikupljanje lekovitog bilja, pečuraka i voća, 

(ii) prikupljanja puževa, 

(iii) poremećaj i lov divljači, ptice, itd, 

(iv ) prikupljanje jaja od ptica i drugih vrsta. 

- Nakon završetka građevinskih radova, teren mora da se ponovo integriše sa okruženjem. 

Ako je potrebno i bio-tehnički poslovi bi trebalo da budu sprovedeni. 

- Ograđivanje gradilišta. 



9.6.1.2 Mere za ublažavanje uticaja na pojedinačna staništa 

Pored opštih mera za ublažavanje koje se primenjuju na celoj dužini transmisionih linija, predložene 

su posebne mere za visoko osetljiva staništa, područja i mesta: 

• Lokacije stubova i prilaznih puteva biće utvrđene, gde je moguće, na mestima gde bi se 

izbegle visoko osetljive vegetacije i staništa duž pravca pružanja dalekovoda, kao što je 

navedeno u ESIA izveštaju (Odeljak 4.9.4.2). 

• Preuzeće se stalni ili ukoliko je potreban povremeni stručni nadzor (ekologa i biologa) za 

visoko osetljive vegetacije i staništa duž pravca pružanja dalekovoda, kao što je navedeno u 

ESIA izveštaju (Odeljak 4.9.4.2). 

• Otpadni materijal (beton, čeličane, zemljište, itd.) neće se deponovati na visoko osetljivim 

staništima duž pravca pružanja dalekovoda, kao što je navedeno u ESIA izveštaju (Odeljak 

4.9.4.2). 

• Postavljanje radnih kampova i parkova za mašine treba izbegavati u visoko osetljivim 

staništima duž pravca pružanja dalekovoda, kao što je navedeno u ESIA izveštaju (Odeljak 

4.9.4.2). 

• Sve lokacije koje treba da posluže za privremeno deponovanje različitih građevinskih 

materijala moraju unapred predložiti projektant i izvođač radova, kako bi se procenili mogući 

negativni uticaji na staništa. 

9.6.1.3 Mere za ublažavanje uticaja na vrste 

Biljke 

• Gubitak Juncetalia maritimi staništa 34) na lokalitetu Blato u Lastvi Grbaljskoj (lokacija 

trafostanica i razvodnog postrojenja) će se nadoknaditi u budućnosti implementacijom 

Evropske ekološke mreže Natura 2000 u Crnoj Gori na mestima koja se sastoje od ovog tipa 

staništa, najmanje za isto područje gubitka. Ovaj proces će se odvijati u saradnji sa nadležnim 

nacionalnim vlastima. 

Fauna – Narušavanje i uništavanje 

• Ptice: 

o Pre izgradnje, iskusni ornitolozi će u odgovarajuće doba godine obaviti istraživanje o uzgoju 

ptica, uz upotrebu relevantnih metoda kojim bi se zaštitila ova mikro sredina od zvuka 

tornjeva i prilaznih puteva. Detaljna lokacija prilaznih puteva i stubova odrediće se u 

završnoj fazi idejnog projekta. 

o Duž predloženog pravca pružanja transmisione linije ne smeju se izvoditi radovi tokom 

sezone parenja ptica, izuzev na mestima gde je istraživanje pokazalo da nema ptica koje se 

tu gnezde. 

o Izgradnja prilaznih puteva i uklanjanje vegetacije radi postavljanja stubova ne bi trebalo da 

se izvodi u toku sezone parenja ptica. 

o Svo osoblje će biti upoznato sa procedurama implementacije, koje treba sprovesti ukoliko se 

pronađu ptice gnezdarice u području izvođenja radova. Radovi bi se obustavili u tim 

područjima dok se ne pronađu saveti stručnjaka, koji bi se potom implementirali. 

• Ostale životinje. Nisu predložene neke druge mere osim onih u okviru dobre građevinske 

prakse. Dodatno će se sprovoditi sledeće mere: 

o Pre izvođenja radova ispitaće se koja se stabla moraju poseći usled aktivnosti slepih miševa. 

Potencijalna legla slepih miševa na drveću biće obeležena i naknadno proverena. Ukoliko se 

utvrdi postojanje legla slepih miševa, nadležni organ će biti konsultovan, a zatim će se 

34) Navedene u Dodatku 1 u EU Direktivi za staništa 92/42 EEC 



o 

o 

pristupiti odgovarajućim merama za ublažavanje uticaja (npr. u toku radova izbegavati 

staništa slepih miševa) 

Direktno uništavanje populacije vodozemaca i gmizavaca može se izbeći primenom 

određenih ograničenja tokom perioda izgradnje (izbegavanje perioda mresta u proleće) u 

oblastima blizu vodenih staništa. Set mera treba da bude predložen u završnoj fazi 

projektovanja, kada će i mesta postavljanja stubova biti poznata. 

Tokom izgradnje transmisione linije uspostaviće se zabrana ilegalnog lova (krivolova) i 

striktna kontrola istog. 

9.6.2.1 Mere za ublažavanje uticaja na zaštićena područja 

Ne postoje posebno predložene mere za izbegavanje oštećenja zaštićenih područja, osim onih koje se 

odnose na pojedinačna staništa, vrste i predele u pojedinim zaštićenim oblastima. Ipak, stalni kontakt 

sa upravom Nacionalnog parka Lovćen i Nacionalnog parka Durmitor, kao i sa Državnim zavodom za 

zaštitu prirode Crne Gore treba da bude osnovan u cilju koordinacije aktivnosti gradnje i izbegavanja 

trajnog oštećenja vrednosti zaštićenih područja. 

9.6.1.2 Mere za ublažavanje uticaja tokom procesa rada i održavanja 

9.6.2.1 Mere za ublažavanje uticaja na vrste 

Ptice 

• Izrada i montaža provodnika i izolatora preduzeće se tako da ptice neće biti u mogućnosti 

da se uzdignu do predloženih transmisionih linija. Uopšteno, ovo bi se postiglo uz najbolju 

inženjersku praksu i tehničkim preporukama datim u (i) Bernskoj konvenciji br.110 /2004, 

(ii) Rezoluciji br.7.4 (Bon) Konvencija o očuvanju migratornih vrsta i (iii) preporuke radne 

grupe Birdlife International (Međunarodni savet za zaštitu ptica) za ptice i dalekovode. 

• Procenjeno je da su deonice na kojima je predloženo da se postave DV u potencijalnoj 

opasnosti zbog mogućnosti sudara ptica. Područja u kojima je identifikovana ova mogućnost 

data su u sledećoj fazi ESIA izveštaja 

(i) Deonica između lokaliteta Trubjela i Vodnji Do u blizini Slanog jezera u prosečnoj 

dužini od 1000 matara. 

(ii) Deonica gde se prelazi Komarnica: 

• Prelazak kanjona Komarnica na lokalitetu Lucki Do u prosečnoj dužini od 600 

metara 

• Prelazak doline Komarnica na lokalitetu Razvrslje u prosečnoj dužini od 500 

metara 

(iii) Deonica preko reke Tare u prosečnoj dužini od 750 metara 

• Monitoring nakon izgradnje programa određenih deonica/sekcija gde su označene i 

neobeležene transmisione linije, održavaće se zbog procene efikasnosti odvraćanja ptica. 

Ovaj program o smrtnosti ptica odvijaće se tokom prve tri godine izvođenja projekta. Proces 

praćenja/monitoringa će biti intenzivniji tokom perioda parenja. 

• Ako postoji, deponija sa životinjskim leševima će se ukloniti iz neposredne blizine 

predloženih trasa, kako bi se sprečilo okupljanje velikih jata ptica grabljivica i lešinara u 

području oko linija prenosa. 

9.7 Vizuelni efekti i efekti na pejzaž 

Sledeće opšte mere za ublažavanje će se realizovati za ublažavanje efekata predloženog projekta na 

pejzaž: 



Dalekovod: 

• Uključiti vidljivost od kula među faktore uzeti u obzir prilikom konačnog kula pozicioniranje, 

uključujući i određivanje odgovarajuće ravnoteže između visine kula i broj kula. (U principu, većem 

obimu predele bi bilo bolje da primi viši kule i smanjio poremećaj predeo sa manje gradilišta bi takođe 

biti od koristi.) 

• Konsultujte se sa NP vlastima pre nego što izaberete pozicije kule u NP Lovćen i NP Durmitor, da se 

obezbedi njihova zabrinutost u pogledu vidljivosti i pejzaž promene su razmatrani. U drugim oblastima 

gde postoje verovatno da će biti problema, posavetujte se sa lokalnim vlastima i stanovnicima da se 

odredi njihova zabrinutost i prioritete i razmotre ih gde god je to moguće. 

• Dozvoliti maksimalna visina vegetacije u hodnicima dok je još održavanje potrebno odobrenje. 

• Širina svih pristupnih puteva i staza će biti svedeno na minimum neophodan za njihovo korišćenje 

tokom izgradnje i operativna. 

Trafostanica u Lastvi Grbaljskoj: 

• Razvoj i primena sveobuhvatnog plana uređenja za trafo stanicu i konvertor na osnovu njihovog 

projektovanja i najbolje prakse i razgovora sa lokalnom zajednicom. Koliko je to moguće, maksimalno 

do koje mere ovih objekata "uklapaju" dobro u okolni pejzaž i prihvaćena od strane zajednice i 

prikazani od pogleda što je više moguće. 

9.8 Turizam i rekreacija 

Mnogi od mera za ublažavanje navedenih bi se smanjio uticaj projekta na turizam i rekreaciju. Drugi 

specifični za ublažavanje mera koje će biti potrebna uključuju sledeće: 

• kule, i pridružene građevinski radovi, biti mikro-smešteni i planirane da se smanji potencijalni uticaj 

na turizam i rekreaciju u određenim osetljivim oblastima i, kao i na crnogorskom putu sistema i 

izgrađeno okruženje (ruralna i urbana naselja), koristeći prirodne karakteristike u pejzažu da 

minimiziraju uticaj na turističku / posetilaca pogleda. 

• Izgradnja predloženih dalekovoda bi biti programiran da se izbegne osetljivim lokacijama, 

stavovima, hodanje putevima (sa posebnim osvrtom na zaštićenim područjima) i koridora tokom 

zauzet turističke sezone (jul - avgust). U NP Durmitor, to će biti završena u konsultaciji sa park vlasti, 

uz izgradnju trebalo bi da se izbegne vrhuncu turističke sezone. 

• svako ometanje sa rekreativnim sadržajima (na primer, ključne hodanje, biciklizam i rafting rutama) 

će biti sveden na minimum, sa ne više od prolazne smetnje da pristupite. 

9.9 Zagađenje konstrukcijom i transport 

Upravljanja saobraćajem plan će biti potrebno da kontrolišete kretanje vozila i opreme. Ovo će 

uključiti mere za: 

• Konsultujte se sa saobraćajem vlastima pre gradnje na bilo kom mestu da se utvrdi potreba za 

javnog oglasa, znake upozorenja i zastave, i druge mere. 

• Razvoj specifičnih ruta za saobraćaj ukoliko je potrebno da se izbegne školama ili drugim osetljivim 

oblastima. 

• Obuka za sve diskove i opreme operatora. 

• Minimiziranje upotrebe off-road oblastima i maksimalno korišćenje postojećih puteva i staza. 

• Stroga ograničenja brzine za sve različite lokacije i uslova. 

• Obeležavanje puteva prihvatljiva za vozila i opremu u off-road oblastima (da smanji uznemiravanje 

na off-road oblastima). 

9.10 Upravljanje otpadom 

Plan upravljanja otpadom će biti razvijen i implementiran da obezbedi sve otpad pravilno upravlja. 

Otpad će biti višak zemljišta i stena iskopanih iz trafostanice lokacija i kula fondacije, višak betona i 

šljunka, drveta i vegetacije otpada sa drveta i biljno-sečenje, potrošeno gorivo i rastvarača, višak 



oje, očišćena up zemljišta od izlivanja sajtova, čelika i betonskih temelja od demontirali kule, 

sanitarne otpada iz portabl toaleta, čvrsta "domaćinstvo" otpad sa posla sajtovi, itd plan će opisati 

kako će svaku vrstu otpada se upravlja, i zahtevaju korišćenje licenciranih i ovlašćenih preduzeća za 

uklanjanje otpada i raspolažu o tome kako treba. 

9.11 Radio i TV interferencije 

Bilo kakav uticaj predloženog dalekovoda na emitovane radio ili TV prijema bi bio zanemarljiv u većini 

ili svim oblastima. Samo oblasti u kojima bi moglo biti efekat je onim oblastima koje mogu biti 

zahvaćene uticajem će se verovatno samo kada je prijem već nije na zadovoljavajućem nivou. U 

slučaju žalbe jednom dalekovod je operativan, CGES će istražiti ove efekte od slučaja do slučaja 

pristup i preduzme odgovarajuće mere ako je potrebno radi ublažavanja svake efekte. 

9.12 Druge socijalne mere 

9.12.1 Sticanje imovine i zemljišta / Ekonomsko raseljavanje 

• sticanje zemljišta postupak se sprovodi u skladu sa relevantnim crnogorskim zakonodavstvom i 

EBRD-a zahteva. Sve zemlje kupovine i privremeno zauzimanje zemljišta, uključujući naknade i 

preseljenje pomoć će biti vođen razvoj i implementaciju sticanja zemljišta i naknadu plana. 

9.12.2 Rad i radni uslovi 

• Priprema i sprovođenje OHS plan (a). Detaljne mere treba da budu navedene u smislu zaštite 

radnika u toku izgradnje i rada projekta. 

9.12.3 Zdravlje, sigurnost i bezbednost 

• Osigurati usaglašenost sa međunarodnim standardima o javnom izlaganju (videti odeljak 7.5) da 

električnog i magnetnog polja. 

• Razvoj i primena procedura za zaštitu javnog zdravlja i bezbednosti, uključujući (ali ne 

ograničavajući se na): 

- Bezbednost je potrebno radi sprečavanja neovlašćenog pristupa projektnih lokacija. 

- Obaveštenje lokalne vlasti i obližnjeg stanovništva, pre glavne aktivnosti i saobraćaja. 

- Opasnosti obaveštenja / znakova / prepreke da se spreči pristup energiju komponenti. 

• Uspostavljanje i primeni pravila za ponašanje radnika kada se sa lokalnim stanovnicima i 

posetiocima u cilju sprečavanja poremećaja i negativni uticaji. 

• Javni obaveštenje o građevinskih radova, u blizini oblasti otvorene za javnost. 

10. Pregled mera za ublažavanje 

Opšti cilj ublažavanja mera je ublažavanje efekata izgradnje/demontaže i pogona planiranih 

dalekovoda i trafostanica. Nastojalo se da se ažljivim izborom spreče i ublaže posledice na ljude i 

prirodno okruženje, koliko je to izvodljivo. 

Tamo gde se uticaj ne može izbeći, pristup je da se smanji uticaj na minimum, neophodan za 

bezbedno realizaciju projekta. Tamo gde se značajni efekti ne mogu izbeći, razmotrene su mere za 

ublažavanje koje će ublažiti uticaj kompenzacijom. Bilo koje mogućnosti koje bi donele pozitivne 

koristi od implementacije projekta su takođe identifikovane i razmotrene (mere poboljšanja). Mere za 

ublažavanje efekata, koje će se primeniti u realizacije planiranog projekta, su predstavljene u 

tabelama ispod. 



Sve primenjene mere za ublažavanje, definisane ovim ESIA izveštajem za planirani dalekovod i 

pripadajuće trafostanice, prilazni putevi i prateći radovi, kao što su gradilišna naselja, treba da budu 

uključene u dokumentaciju za izgradnju, kao i u ugovore za pojedine radove sa izvođačima tih 

radova. 

U sledećim tabelama dat je sažeti prikaz mera za ublažavanje, identifikovanih u ovom ESIA izvještaju. 



Tabela10.1 – Pregled mera za ublažavanje u različitim fazama životnog ciklusa projekta 

Indikator 

Upravljanja 

zaštitom 

životne 

sredine i 

veze sa 

lokalnom 

zajednicom 

Ublažavanje mera 

● Izabran izvođač treba za 

period izgradnje da razvije i 

sprovede Sistem za 

upravljanje zaštitom životne 

sredine i društva (ESMS), koji 

zadovoljava zahteve 

standarda ISO 14001. 

● Svo građevinsko osoblje će 

imati odgovarajuću obuku za 

zaštitu životne sredine pre 

početka rada na licu mesta 

● Saglasnost će biti sastavni 

deo ugovora između CGES i 

ugovarača. Saglasnost sa 

zahtevima ESMS će se 

kontrolisati u redovnim 

vremenskim intervalima od 

strane CGES-a. 

● CGES će implementirati 

strategiju komunikacija - kao 

što je predviđeno planom 

angažovanja zainteresovanih 

strana (SEP) – koja će 

obuhvatiti: 

○ pripremu odgovarajućih 

komunikacionih materijala 

uključujući i ne-tehničke 

brošure za široku 

distribuciju svim 

stanovnicima u blizini 

dalekovoda, pogođenim 

zajednicama i drugim 

zainteresovanim 

stranama. Ova brošura 

treba da sadrži ključne 

neizvesnosti, koje su 

identifikovane od strane 

pogođenih zajednica - kao 

što je navedeno u SEP. 

○ Imenovanje oficira za 

vezu od strane CGES koji 

će da razvije i primenjuje 

kontinuirani program 

komunikacije sa 

pogođenim zajednicama. 

○ održavanje serije 

društvenih skupova - što 

je predviđeno u SEP – sa 

ciljem efikasnog 

uključivanja pogođenih 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

pogon / 

održavanje 

√ √ √ √ 



Indikator 

Električno i 

magnetno 

polje 

Kvalitet 

vazduha 


zajednica, njihovih 

predstavnika i stanovnika. 

○ Implementacija 

mehanizama za žalbe, radi 

upućivanja eventualnih 

žalbi. 

● Od CGES i izvođača radova 

će biti zahtevano održavanje 

bliskih veza sa 

predstavnicima lokalne 

zajednice, vlasnicima zemlje i 

nadležnim organima tokom 

perioda izgradnje. 

● Od CGES i izvođača radova 

će biti zahtevano održavanje 

bliskih veza sa relevantnim 

lokalnim vlastima i 

zajednicom, da bi 

identifikovali glavne događaje 

na terenu i da planiraju 

građevinske radove, kako bi 

se osigurao neometani 

saobraćaj na lokalnoj putnoj 

mreži. 

Izbegavanje mere (a):. 

izbor stubnog 

mesta u odnosu na 

stambenu i drugu imovinu 

usklađenost sa 

tehničkim specifikacijama 

za minimalnu visinu 

provodnika dalekovoda 

Merenje EMP u zoni na 50 

metara od dalekovoda na 

zahtev i odgovarajuća reakcija 

u slučaju visokog nivoa EMP. 

Primena dobre praksu prilikom 

izgradnje, kako bi se sprečila 

prašina i emisija čestica, 

efikasnom kontrolom 

potencijalnih izvora, uključujući 

(na minimum): 

i. prskanjem vode u 

slučaju vidljive prašine 

ii. projektovati 

zemljane radove da se 

omogući buduća uspešna 

revitalizacija vegetacije 

iii. Pravilno održavanje 

svih građevinskih mašina i 

opreme 

iv. odgovarajuće 

projektovanje 

√ 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

√ 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

√ 

pogon / 

održavanje 

√ 



Primena 

Indikator 


ograničavanje brzine vozila 

na zemljanim putevima i 

stazama 

v. tovariti teret po 

potrebi, kako bi se sprečilo 

oslobađanje prašineb. 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

izgradnja / 

demontaža 

pogon / 

održavanje 



Indikator 

Buka 


Buka 1: Buka usled izgradnje 

Primena dobre praksu prilikom 

izgradnje kako bi se sprečio 

nivo buke koji bi mogao biti 

uzrok smetnji, uključujući (na 

minimum): 

i. Bilo koji 

kompresori, doneti na 

gradilišta bili bi modeli sa 

smanjenim nivoom buke i 

opremljeni akustičnim 

kućištima 

ii. 

Pneumatski 

alati će biti opremljeni sa 

prigušivačima 

iii. 

Posebna 

pažnja će se preduzeti 

prilikom podizanja stubova 

ili tokom radova sa čeličnim 

konstrukcijama, da bi se 

izbegao uticaj buke od 

lupanja čelika 

iv. 

Preduzeće se 

mere radi svođenja buke 

na minimum prilikom 

istovara vozila. Dostavna 

vozila će biti tako 

usmerena da se 

minimizira uznemiravanje 

lokalnog stanovništva. 

Dostavnim vozilima će biti 

zabranjeno da čekaju na i 

uz gradilište sa upaljenim 

motorima. 

v. sve mašine će 

biti propisno održavane i 

upotrebljavane kako bi se 

izbeglo izazivanje 

preterane buke 

vi. 

O restrikcije u 

pojedinim periodima 

gradnje i o lokacijama sa 

specifičnim građevinskim 

aktivnostima, izvođač će 

se dogovoiti sa 

relevantnim lokalnim 

vlastima. 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

pogon / 

održavanje 

vii. 

noćne 

građevinske aktivnosti 

samo kada je neophodno i 

nakon konsultacija sa 

lokalnim stanovništvom. 

viii. 

Pogođeni 

TA-MON-02 stanovnici će biti 

Decembar 2011 

400 kV DV Lastva Grbaljska obavešteni - Pljevlja i informisani 

WYG International Ltd 

pre početka izgradnje, 

kada su planirani 

građevinski radovi u 

√ 

√

Indikator 

Geologija i 

zemljište 


2. Buka usled rada DV 

i. Odgovarajuće 

testiranja korone na 

opremi provodnika na DV. 

ii. 

Proizvodnja 

provodnika u skladu sa 

tehničkim specifikacijama, 

naročito u pogledu 

uklanjanja masnoća, 

primenom odgovarajućih 

vrsta i količina masti na 

unutrašnjim slojevima 

provodnika i svi drugi 

faktori koji mogu uticati 

na stanje površine 

provodnika. 

iii. 

Izjave 

izvođača koje osiguravaju 

da će se uskladištenje, 

prevoz i rukovanje odvijati 

sa dužnom pažnjom, kako 

bi se minimizirala šteta na 

površinu i kontaminacija. 

Buka 3. Buka usled rada TS 

i. specifikacija 

koja će obezbediti da nivo 

buke generisane na izvoru 

bude ispod 60 dB (A) 

ii. 

Instalacija 

gume na temeljima koja 

će doprineti smanjenju 

emisije buke 

iii. 

Istražiti žalbe 

na buku, uključujući i 

kumulativni nivo buke, i 

preduzeti odgovarajuće 

akcije da se po potrebi 

smanji nivo buke. 

Primeniti dobru građevinsku 

praksu kako bi se sprečilo 

propadanje zemljišta (na 

minimum) i dopuniti 

obavezema prema 

ublažavanjima specifičnim za 

lokaciju, kroz buduće projekte 

razvoja: 

i. uklanjanje i odlaganje 

zemljišta će se obavljati 

na mestima gde se 

smatra se da zemljište 

predstavlja vrednost u 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

pogon / 

održavanje 

√ √ √ 

√ 

√ 

√ 

√ 

√ 

√ 

√ 



Indikator 


ii. 

iii. 

iv. 

odnosu na staništa i 

poljoprivrednu 

produktivnost i gde 

zemljište treba da se 

koristi u svrhu 

restauraciju. 

Gde je drveće / šuma 

uklonjeno zbog izgradnje 

planiranih dalekovoda i 

pripadajućih pristupnih 

puteva, pogodna 

revegetacija će biti 

preduzeta (u skladu sa 

ekološkim ograničenjima) 

da smanji potencijal za 

erozije usled gubitka 

površinskog sloja 

zemljišta. 

Privremeno skladištenje 

iskopane zemlje će se 

obaviti u sigurnom mestu 

da se spreči klizište ili 

erozija. Na kraju izgradnje 

će biti uklonjena ili 

raspršena bilo koja 

zaostala gomila zemlja. 

Višak betona i kamena 

biće uklonjen. 

Aktivnosti na restauraciju i 

re-vegetaciji zemljišta će 

biti preduzete odmah po 

završetku radova, 

uključujući re-vegetaciju / 

setvu sa autohtonim 

vrstama. Pratiće se sve 

dok se vegetacioni 

pokrivač ne uspostavi. 

v. Kretanja vozila van puta 

će biti ograničena, da bi 

se smanjio uticaj izgradnje 

na površinski sloj i 

nabijanje zemlje, a 

posebno u oblastima sa 

mekšim zemljištima i na 

strmijim padinama, kao 

što je obod doline. 

Izvođač radova će biti 

odgovoran za planiranje 

izgradnje pristupnog puta, 

da bi se izbegla izgradnja 

tokom perioda sa najviše 

padavina. 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

pogon / 

održavanje 



Indikator 


vi. Izbegavaće se zasecanje 

zemlje i gradnja pristupnih 

puteva duž strmijih 

padina, ako je moguće, da 

bi se smanjio uticaj na 

stabilnost padina. Kada je 

potrebno, preduzeće se 

odgovarajuća rešenja da 

se obezbedi stabilnost 

kosina, isto i u oblastima 

sklonim klizanju. 

vii. Izvođenje i primenu 

kontrolnih mera za 

eroziju, klizišta, 

sedimentaciju na strmim 

padinama i eroziji sklonim 

oblastima. 

viii. Obezbjeđenje opremu za 

ix. 

saniranje izlivanja. 

Vozila za gorivo za 

opsluživanje gradilišta i 

opreme će nositi 

odgovarajuće veličine 

kompleta za istakanje, a 

osoblje će biti 

osposobljeno i redovno 

obučavano za njihovo 

korišćenje. 

x. Obezbeđenje portabl 

toaleta da se spreči svako 

ispuštaje kanalizacije na 

licu mesta i da se sklopi 

ugovor sa ovlašćenim 

servisima za upravljanje i 

odlaganje otpadnih voda 

iz toaleta. 

xi. 

xii. 

Pre bilo kakvog izgradnje 

u geološki osetljivim 

oblastima, izvođač će 

završiti geotehnička 

istraživanja, da bi se 

osiguralo od rizika zbog 

podzemnom radova. 

Mere ublažavanja za 

stubove i pristupne 

puteve, specifične za 

lokaciju će biti osmišljene 

kroz odgovarajuću 

tehničku dokumentaciju 

pre početka radova. 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

pogon / 

održavanje 



Indikator 

Hidrologija 


Primeniti dobru građevinsku 

praksu kako bi se sprečilo 

zagađenje vode, uključujući 

(najmanje): 

● Sva gradilišta duž 

planiranog dalekovoda će se 

formirao na odgovarajućem 

rastojanju od površinskih 

voda u blizini. 

● Minimalno rastojanje 

od vodotoka, kojeg moraju 

da se pridržavaju 

građevinska i transportna 

sredstava i mašina će biti 10 

metara 

● Temelji stubova će se 

nalaziti i iskopati god je to 

moguće na najsuvljoj 

lokaciji, sa dobro 

konsolidovanom geologijom i 

močvarna područja će se 

izbegavati. Gde god je 

moguće, stubove ne treba 

postavljati bliže od 10 

metara od vodotoka. 

● Kad god je to moguće, 

stubovi će se nalaziti van 

plavnih područja da se 

smanji potencijalni efekti na 

poplave. 

● Stubove treba 

postavljati tako, da se 

izbegne u blizini planirane 

trase ima vodosnabdevanje, 

izvora i bunara. 

● Rad na mekanom 

terenu tokom vlažnog 

vremena će biti sveden na 

minimum, kad god je to 

moguće. 

● Nema ispuštanja vode 

direktno u vodotokve. 

● Mere za sprečavanje 

oticanja naslaga sa gradilišta 

u vodotokove. 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

pogon / 

održavanje 

● Biće zabranjeno 

skladištenje van gradilišta ili 

u oblasti u blizini 

vodotokova. 

● Obezbeđenje opreme 

za evakuaciju izlivanja 

Gorivo 

● vozila za gorivo za 

TA-MON-02 opsluživanje gradilišta i 

Decembar 2011 

400 kV DV Lastva Grbaljska opreme - Pljevlja će nositi 

WYG International Ltd 

odgovarajuću veličinu 

kompleta za istakanje i 

osoblje će biti osposobljeno i 

√ 

√

Indikator 

Biološka 

raznovrsnost 


Mere zaštite od izlivanja ulja iz 

transformatora će se napraviti 

u TS. One će uključiti uljne / 

olujne rezervoare za vodu, 

postavljene ispod energetskih 

transformatora na betonskom 

temelju i sa 1.1 većim 

kapacitetom od najvećeg 

transformatora. Redovne 

inspekcije trafostanice tokom 

perioda u pogonu će se 

obavljati. 

Sprovođenje detaljnog 

istraživanja flore pre 

određivanja mikro-lokacija 

stubova da bi izbegli 

uznemiravanje zaštićenih vrsta 

i staništa, uključujući i 

sprečavanje da radnici 

uznemiruju biljke. 

Sprovođenje detaljnog 

istraživanja faune, pre 

određivanja mikro-lokacija 

stubova da bi se izbeglo 

uznemiravanje zaštićenih vrsta 

u vreme uzgoja / gnežđenje. 

Konsultujte sa administracijom 

NP Lovćen i Durmitor u vezi 

straživanja flore i faune da 

odobre mikro-lokacije stubova. 

Opšta obaveza – dobra 

građevinska praksu 

i. Korišćenja, što je više 

moguće, postojećih 

pristupnih puteva i 

minimiziranje izgradnje 

novih pristupnih puteva. 

Novi pristupi će, gde je 

moguće, biti usmereni 

kroz zemlju niske ekološka 

osetljivosti. 

Sve 

privremene staze za 

izgradnju planiranih 

dalekovoda moraju biti u 

potpunosti obnovljene. 

projektovanje 

√ 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

√ 

√ 

√ 

√ 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

√ 

√ 

pogon / 

održavanje 

√ 



Indikator 


ii. Gradilišna naselja se 

neće nalaziti u okviru 

osetljivih ekoloških 

područja koja su 

definisana kao zaštićena ili 

kao konzervirana prirodna 

dobra (nacionalni parkovi, 

prirodne lepote). 

iii. Smeštanje gradilišta ili 

izvršavanje gradjevinskih 

radova na aluvijalnim 

terenima (u dolinama reka 

i potoka) bi treba 

izbegavati zbog rizika 

zagađenja površinskih i 

podzemnih voda. 

iv. Najbolja praksa 

upravljanja radom će se 

sprovoditi na licu mesta 

kako bi se minimizirali 

rizici od zagađenja. 

Odgovarajuće mere za 

ublažavanje uticaja će biti 

primenjene u toku 

izgradnje, da bi se 

smanjio rizik od ispiranja 

sedimenata u vodotokove. 

Mašine će se puniti 

gorivon samo u za to 

određenim zaštićenim 

zonama, daleko od 

vodotokova. 

v. O pozicioniranju 

svakog stuba će se 

odlučivati od slučaja do 

slučaja za vreme 

odgovarajuće faze 

planiranja / projektovanja. 

Poseban postupak - izradu 

individualnih planova, će 

se primenjivati u 

zaštićenim i osetljivim 

oblastima, kao što je 

definisano u ovoj ESIA 

studiji. 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

√ √ √ 

√ √ √ 

√ 

√ 

√ 

√ 

pogon / 

održavanje 



Indikator 


vi. Zabrana paljenja vatre 

zbog mogućnosti požara, 

a samim tim, nepovratne 

štete na prirodnim 

resursima, šumama i 

biodiverzitetima U tom 

kontekstu, treba da se 

obezbedi stalno prisustvo 

vatrogasnih vozila za 

slučaj požara. 

vii. Zabrana i sprečavanje 

akcija koje mogu da 

smetaju flori i fauni, a 

posebno: (i) prikupljanje 

lekovitog bilja, pečuraka i 

voća, (ii ) prikupljanje 

puževa, (iii) 

uznemiravanje i lov na 

divljač, ptice, itd, (iv) 

prikupljanje jaja od ptica i 

drugo. 

viii. Odrediti mesta za 

pušenje za radnike 

prilikom izgradnje u šumi 

ili u sušnim periodima. 

Zaštićena područja i 

individualni staništa 

i. Tokom izgradnje u 

ovim oblastima, potrebno 

je da kvalifikovani biolog 

jbude prisutan u svakom 

trenutku da obezbedi, da 

se svi planovi poštuju i da 

nema nepotrebnih šteta 

na staništu i drugim 

prirodnim resursima. 

Konsultujte se, po potrebi, 

sa stručnjacima iz parkova 

ili drugim organima da bi 

uspostavila pravila za 

zaštitu. 

ii. Nemojte držati bilo 

kakav otpadni materijal 

(beton, gvožđe, zemljište, 

itd) u ovim oblastima. 

iii. Ne postavljajte radne 

kampove i mašinske 

parkove u ovim oblastima. 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

√ √ √ 

√ 

√ 

√ 

√ 

√ 

√ 

pogon / 

održavanje 

√ 



Indikator 


iv. Posle seče drveće i kad 

je druga vegetacija 

očišćena duž koridora 

dalekovoda ili duž novih 

puteva, obnovite 

vegetaciju sadnjom 

mladih autohtonih biljaka 

ili sejanjem i nadgledajte 

sve do ponovnog i 

potpunog uspostavljanja 

vegetacionog pokrivača. U 

zaštićenim područjima, 

dozvolite nadležnim 

organa da izaberu tipove 

vegetacije / semenja. 

v. Nadoknadite gubitak 

šume 'sadnjom istovetne / 

odgovarajuće oblasti 

ogoljenog šumskog 

zemljišta ili drugog 

zemljišta koje može da 

posluži toj nameni, 

Pošumljavanje treba 

izvršiti sa autohtonim 

vrstama. 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

√ √ √ 

√ 

√ 

pogon / 

održavanje 

Biljne vrste 

i. Gubitak Juncetalia 

maritimi staništa na 

lokalitetu Blato, Lastva 

Grbaljska (lokacija 

trafostanice i pretvaračke 

stanice) će se nadoknaditi 

na budućem Natura 2000 

području(ima) u Crnoj 

Gori koje imaju ovaj tip 

staništa, na površini koja 

je najmanje jednaka 

izgubljenoj oblasti u vezi 

sa planiranim projektom. 

√ 

Biološka 

raznovrsnost 

(Ptice) 

Ptice 

i. Projektuj i montiraj 

provodnike i izolatore tako 

da se izbegnu opasnosti 

od strujnog udara. 

√ 

√ 



Indikator 


ii. U periodu pre izgradnje, 

ptice koje su u periodu 

gnežđenja/uzgoja će biti 

sklonjene sa područja od 

strane iskusnog 

orintologa, koji će u pravo 

vreme i na pravi način, da 

omogući postavljanje 

stubova i pristupnih staza. 

Detaljne lokacije 

pristupnih staza i stubova 

će biti identifikovani u 

završnoj fazi projekta. 

iii. Nema izgradnje tokom 

sezone uzgoja ptica, osim 

gde je pre izgradnje 

provera pokazala da nema 

ptice koje se gnezde. 

iv. Gde god je moguće, 

izgradnja svih pristupnih 

puteva i čišćenja 

vegetacije za stubove 

neće se preduzimati 

tokom sezone uzgoju 

ptica. 

v. Sve osoblje će biti 

informisano o 

procedurama koje treba 

sprovesti ukoliko se bilo 

koja ptica u gnežđenju 

pronađe u okviru 

igradilišta. Radovi će se 

zaustaviti sve dok se ne 

dobije i ne primeni savet 

od specijaliste. 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

√ 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

√ 

√ 

√ 

pogon / 

održavanje 



Indikator 

Biološka 

raznovrsnost 


vi. Delovi planiranih 

dalekovoda za koje je 

procenjeno da su 

povezani sa potencijalnim 

rizikom od sudara sa 

pticama ili su 

identifikovani u ESIA (deo 

9.6.2.1) ili tokom 

naknadnog praćenja / biće 

stavljeni zastrašivači za 

ptice. 

U NP Durmitor, 

konsultujte sa organima 

parka da ustanovite 

potrebu za zastrašivačima, 

a potencijalni negativni 

efekat izgradnje 

planiranog dalekovoda da 

je u tom slučaju više 

vidljiv turistima. Nadležni 

u parku treba da utvrde 

da li su zastrašivači 

potrebni. 

vii. Praćenje posle izgradnje 

određenih deonica 

dalekovoda, sa ili bez 

zastrašivača, će služiti za 

procenu efikasnosti 

zastrašivača. U prve tri 

godine pogona sprovodiće 

se program o stradanju 

ptica. 

Ostale životinjske grupe 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

i. Dobra građevinska praksa √ √ 

√ 

pogon / 

održavanje 

√ 

√ 



Indikator 

(druge grupe 

životinja) 


ii. 

iii. 

iv. 

Pregledati drveće 

predviđeno za seču zbog 

eventualnih aktivnosti 

slepih miševa. Obeležite i 

proverite ako ima znakova 

naseobine slepih miševa. 

Ako pronađete bilo koji 

dokaz o slepim miševima, 

posavetujte se sa 

nadležnim organom da 

predvidite odgovarajuće 

mere za ublažavanje (npr. 

pomeranje mikro lokacije 

da bi se izbeglo drveće, 

itd) pre seče drveta. 

Ukoliko postoje dokazi o 

uzgoju slepih miševa ili 

mladunaca, odložite 

izgradnju dok slepi miševi 

ne napuste drveće. 

Direktno uništavanje 

populacije vodozemaca i 

gmizavaca se može izbeći 

primenom određenih 

ograničenja tokom perioda 

izgradnje (izbegavajući 

peride mrešćenja - 

proleće) u oblastima blizu 

vodenih staništa. U 

završnoj fazi procesa 

projektovanja, kada su 

poznata stubna mesta, 

treba planirati set mera. 

Zabraniti lov (krivolov) 

od strane radnika i 

otpuštati radnike koji 

prekrše pravilo. 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

√ 

√ 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

√ 

√ 

√ 

pogon / 

održavanje 

Vizuelni i 

pejzažni 

efekti 

Dalekovod: 

i. Uključiti vidljivost stubova 

među faktore koje treba 

uzeti u obzir prilikom 

konačnog određivanja 

stubnih mesta, uključujući 

i određivanje 

odgovarajuće ravnoteže 

između visine stubova i 

broja stubova. (U 

principu, u prostranijim 

predelima bolje se 

uklapaju niži stubovi, a 

√ 

√ 



Indikator 


ii. 

iii. 

iv. 

takođe bi bilo od koristi i 

smanjenje broja gradilišta 

čime bi se smanjilo 

remećenje pejsaža). 

Konsultujte se sa NP 

vlastima pre nego što 

izaberete pozicije stubova 

u NP Lovćen i NP 

Durmitor da bi se otklonila 

njihova zabrinutost u 

pogledu vidljivosti i 

promena pejzaža. U 

drugim oblastima, gde 

postoje verovatnoća da će 

biti zabrinutosti, 

posavetujte se sa lokalnim 

vlastima i stanovnicima, 

da bi se sagledala njihova 

zabrinutost i njihove želje, 

pa ih uzmite u obzir, gde 

god je moguće. 

Dozvolite maksimalne 

visine vegetacije u 

koridorima, a da još uvek 

održavate potrebnu 

čistinu 

Širina svih pristupnih 

puteva i staza će biti 

svedena na minimum 

neophodan za njihovo 

korišćenje tokom 

izgradnje i pogona. 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

pogon / 

održavanje 

Turizam i 

rekreacija 

Trafostanica Lastva Grbaljska: 

i. Razviti i sprovesti 

sveobuhvatan plan 

uređenja terena za 

trafostanicu i pretvaračku 

stanicu, na osnovu 

njihovog projektnog 

rešenja, najbolje prakse i 

razgovora sa lokalnom 

zajednicom. Koliko god je 

moguće, povećajte mere 

dok se objekti dobro ne 

"uklope" u okolni krajolik i 

budu prihvaćeni od strane 

zajednice i da budu 

sakriveni od pogleda 

koliko god je to moguće. 

i. Stubovi i prateći 

građevinski radovi, 

√ √ √ 



Indikator 

Građevinski 

saobraćaj i 

transport 


treba d budu 

pozicionirani i planirani 

da se smanji 

potencijalni uticaj na 

turizam i rekreaciju u 

određenim osetljivim 

oblastima, kao i na 

crnogorskom putnom 

sistemu i izgrađenom 

okruženju (ruralna i 

urbana naselja), 

koristeći prirodne 

karakteristike pejzaža 

da minimiziraju uticaj 

na poglede turista / 

posetilaca. 

ii. Izgradnja planiranih 

dalekovoda treba tako 

planirati da se izbegnu 

osetljive lokacije, 

vidikovci, staze za 

šetnje (sa posebnim 

osvrtom na zaštićena 

područja) i koridora 

tokom glavne turističke 

sezone (jul – avgust). 

U NP Durmitor i NP 

Lovćen, ovo bi bilo 

postignuto dogovorom 

sa vlastima parka, sa 

planiranjem radova da 

se izbegne vrh 

turističke sezone. 

iii. Bilo kakvo mešanje sa 

rekreativnim 

sadržajima (na primer, 

ključne šetačke, 

biciklističke i rafting 

rute) biće svedeno na 

minimum, uz samo 

privremeno ometanje 

pristupa. 

Svi građevinski radovi će se 

ocenjivati prema potrebama 

upravljanja saobraćajem, u 

skladu sa nacionalnim 

zakonodavstvom o 

putevima i saobraćaju. 

Samo odobreni / licencirani 

izvođači, od strane 

nadležnih organa za 

crnogorske puteve, će biti 

● 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

√ √ √ 

pogon / 

održavanje 



Indikator 

Upravljanje 

otpadom 

Radio i TV 

smetnje 

Kulturno 

nasleđe 

Postojeća 

infrastruktura 


● 

izabrani da preuzmu 

građevinske saobraćajne 

aktivnosti. 

Razvoj i primena Plana za 

upravljanje transportom 

(saobraćajem), koji bi, 

između ostalog, uključio 

sledeće elemente: 

● Planiranje upravljanja 

transportom 

● 

● 

● 

Održavanje pristupnih 

puteva 

Upravljanje vozilima 

održavanje, kao i 

veze sa lokalnom 

zajednicom i 

bezbednost. 

Izrada plana upravljanja 

otpadom za usmeravanje 

upravljanja svim vrstama 

otpada koji se stvara tokom 

izgradnje, demontaži i rada. 

Plan će uključiti (kao 

minimum): 

● Opciju izbora otpada 

● Opciju reciklaža/ ponovna 

upotreba 

● Prevoz otpada 

● Opciju odlaganje 

● Odvajanje opasnog otpada 

Nikakve mere za ublažavanje 

nisu neophodne u odnosu na 

radio i TV smetnje. Međutim, u 

slučaju bilo kakvog uticaja koji 

se pojavi tokom pogona 

dalekovoda, CGES će istražiti 

ove efekte od slučaja do 

slučaja,i preduzeti 

odgovarajuće mere radi 

ublažavanja svake 

nepredviđene posledice. 

Razviti i sprovoditi postupak u 

slučaju bilo kakvog otkrića i 

obezbediti da budu obučeni za 

njegovu primenu svi izvođači 

radova i druge relevantne 

strane. 

Daljim procesom projektovanja 

će se obezbediti da je 

sigurnosna visina i sigurnosno 

rastojanje, kako je predviđeno 

crnogorskim standardima 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

Primena 

izgradnja / 

demontaža 

pogon / 

održavanje 

√ √ √ 

√ 

√ 

√ 

√ 

√ 



Primena 

Indikator 


(Uredba o tehničkim pravilima 

za izgradnju nadzemnih vodova 

sa nazivni napon od 1 kV do 

400 kV), uzeto u obzir kad 

planiranii dalekovod prolazi 

preko postojećae infrastrukture 

(drugi dalekovod, puteve, 

cevovodi, itd) 

projektovanje 

Priprema 

gradilišta 

/ pre 

izgradnje 

izgradnja / 

demontaža 

pogon / 

održavanje 

Planiranje reagovanja u hitnim situacijama 

3.5 Potencijalne opasnosti i rizici u vezi sa projektom 

Potencijalni rizici i opasnosti koje se mogu dovesti u vezu sa projektom tokom faza izgradnje i rada 

su: 

• Prirodni rizici 

• Rizik od električne energije 

• Rizik od saobraćajne nesreće 

• Rizik od požara 

• Rizik od prosipanja opasnih supstanci 

• Rizik od prašine i buke 

• Povrede radnika 

• Ostalo 

Prirodne i biološke opasnosti 



Mogu da uključuju: 

• led 

• poplave 

• zemljotres i druge geološke opasnosti 

• eroziju zemljišta. 

Saobraćajne nesreće 

Kamioni i teška mehanizacija će biti korišćena tokom aktivnosti vezanih za izgradnju u području 

projekta. Tokom njihovog kretanja po javnim i prilaznim putevima mogu se desiti dolje navedeni 

događaji: 

• Sudar sa vozilima, imovinom ili vozilima lokalnog stanovništva 

• Sudar sa članovima lokalnog stanovništva 

• Sudar sa drugom mehanizacijom iz projekta 

• Sudar sa članovima radne snage koji rade na projektu 

Izgradnja predloženog dalekovoda i rasklapanje zastarjelih vodova zahtijevaju intenzivne transportne 

zahvate, pa se samim tim moraju primijeniti odgovarajuće mjere za ublažavanje kako bi se izbjegle 

nesreće. Aktivnosti vezane za izgradnju će uključivati velike kamione i mehanizaciju. Obuka vozača i 

kvalifikovana radna snaga će značajno smanjiti rizik od sudara. 

Požari 

Tokom životnog ciklusa projekta, požari mogu biti prouzrokovani: 

• Krčenjem i sječom šume i trave kao i neadekvatno rukovanje istim 

• Varnicama na opremi za izgradnju i održavanje 

• Nepravilnim upravljanjem zapaljivim materijama (rastvarač, gorivo itd.) 

• Nemarom radnika u kampovima i na gradilištima prouzrokovanim npr. bacanjem zapaljene 

cigarete, loženjem vatre u kampovima / gradilištima itd. 

• Udarom groma i kvarom električnog voda. 

Slučajno prolivanje i isticanje (površinska voda ili zagađenje zemljišta) 

Potencijalni incidenti i šteta su povezani sa sljedećim zagađivačima: 

• Oslobađanje opasnih supstanci kao npr. dizel goriva, maziva, hidrauličnih ulja koja se koriste 

u građevinskim vozilima i fabrikama. 

• Raznim hemikalijama (npr. cement i beton, mješavine građevinskih materijala itd.) 

• Zagađenim rječnim oticajima tokom izgradnje. 

• Curenjem prouzrokovanim štetom na sanitarnim postrojenjima i ispuštanjem neobrađenih 

otpadnih voda. 

U fazi rada, tokom održavanja DV-a, slučajno curenje goriva ili ulja, kao i trasnformatorskog ulja u 

trafo stanicama, je procijenjeno kao potencijalna opasnost. 

Prašina i buka 

Tokom faze izgradnje, prašina i buka nastaju usljed otkopavanja, bušenja, trasnporta materijala i 

odlaganja otpada. Tokom faze rada one su zanemarljiive. 

Povrede radnika 

Povrede radnika mogu se dovesti u vezu sa: 



• Incidentima koji uključuju tešku mašineriju / vozila koja se koriste za izgradnju projekta 

• Radovima na visinama 

• Zagađenjem od korišćenih hemikalija 

• Izloženošću prašini, buci i vibracijama usled iskopavanja, bušenja, transporta 

• Strujnim udarom prilikom rada u blizini stubova DV-a / provodnika ili uređaja u trafo stanici 

pod naponom 

3.6 Upravljanje u hitnim situacijama 

Nacrt procedura upravljanja prilikom hitnih situacija će morati da bude predviđen za opseg situacija 

koje su identifikovane u gore navedenoj procjeni rizika, a gdje postoji potencijal da opasnosti kreiraju 

hitnu situaciju. 

Ovo bi trebalo da uključi i pregled ciljeva i principa upravljanja koji će biti usvojeni radi pripreme 

detaljnog plana reagovanja u hitnim situacijama (uključujući procedure reagovanja i sanacije / 

čišćenja u hitnim situacijama), a uz konsultacije sa odgovarajućim hitnim službama. 

Dolje navedene stavke trebaju posebno da budu prikazane u planu: 

• Rezervni plan za suočavanje sa curenjem (npr. dizela, ulja za podmazivanje), izlivanjem nafte 

tokom izgradnje, rada i održavanja projekta 

• Rezervni plan koji će odgovarati za prirodne katastrofe tokom faza izgradnje i rada 

• Planiranje u hitnim situacijama i procedure reagovanja koje su ustanovljene uz konsultacije sa 

državom i lokalnim pružaocima hitnih usluga. 

U planu reagovanja u hitnim situacijama bi trebalo jasno naglasiti osobe koje će biti određene i 

ovlašćene u hitnim situacijama kao i metode određivanja i davanja ovlašćenja. Određena prva pomoć 

kao i objekti i oprema za hitno spašavanje će biti dostupni tokom faza izgradnje i rada. 

Plan reagovanja u hitnim situacijama bi trabalo da uključuje sledeće: 

• Uloge i odgovornosti osoblja tokom hitnih situacija 

• Identifikaciju hitnih uslova koji bi mogli da ugroze integritet dalekovoda 

• Opis uobičajenih problema, karakteristika problema i kada/šta provjeravati tokom inspekcije 

• Operativne procedure za dalekovod i trafo stanice kojih bi se trebali pridržavati u slučaju da 

se identifikuju takvi hitni uslovi. 

Zaključak 

Razmatranje ključnih efekata predloženog projekta ukazuje da pažljivo usmeravanje novog 

dalekovoda 400 kV zajedno sa identifikacijom sveobuhvatnog seta mera za ublažavanje koje, nakon 

implementacije, značajno smanjuju potencijalne uticaje dalekovoda. 



Rezultati ove ESIA-je ukazuju da je cilj ovog projekta, koji se tiče identifikacije tehnički izvodljivih i 

ekonomski održivih rešenja, a koji balansno prouzrokuje najmanje smetnji po životnu sredinu i po 

ljude koji žive i rade u njegovom okruženju, dostignut. 

Izgradnja i rad predloženog dalekovoda i pratećih trafo stanica se smatraju opravdanim zato što: 

Su identifikovana i uzeta u obzir pitanja u vezi sa životnom sredinom, povezana sa svim 

fazama životnog ciklusa predloženog projekta 

Je procena uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja zasnovana na najboljim dostupnim 

informacijama i na sagledavanju kumulativnih uticaja. 

Identifikovani uticaji koji će se verovatno dogoditi mogu biti sprečeni, smanjeni ili 

nadoknađeni pa samim tim predloženi projekat ne predstavlja pretnju od nepopravljive 

štete po prirodnu i socijalnu sredinu u oblasti projekta. 

Predloženi projekat neće prouzrokovati značajne uticaje na biodiverzitet i ekološki 

integritet u području. 

Uticaji na životnu sredinu i socijalna pitanja, povezani sa predloženim projektom, su identifikovani i 

razmatrani u ovom ESIA izveštaju i to prema zahtevima važećih regulativa Crne Gore, Evropske banke 

za obnovu i razvoj (EBRD) i najboljih međunarodnih praksi. 

Reference i literatura 

Opšte: 

1. Detaljan prostorni plan za trasu dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog 

primorja do Pljevalja i podmorski kabl 500 kV sa optičkim kablom Italija – Crna Gora sa 

strateškom procenom uticaja na životnu sredinu; pripremljeno od strane konzorcijuma: 

Republički biro za urbano planiranje i dizajn, Akcionarsko društvo – Podgorica, Institut IGH 

d.d. – Zagreb Dalekovod – project Ltd. – Zagreb, jul 2011. godine; Objavljeno 23. septembra 

2011. godine na http://www.mrt.gov.me/en/ministry 

2. 

3. Izveštaj o kulturnom nasleđu; Expert Report in framework of the DSP; jun 2011. godine 

4. Socijalna politika i politika životne sredine; maj 2008. godine EBRD 

5. Agencija za zaštitu životne sredine Republike Crne Gore – www.epa.gov.me 

6. Ministarstvo održivog razvoja i turizma – www.mse.gov.me 

7. Strategija za razvoj energetske proizvodnje Crne Gore do 2025. godine; Podgorica, 2007. 

godine, Ministarstvo ekonomije 

8. Stanje prirodne sredine 2008, Agencija za zaštitu prirodne sredine 

9. Stanje prirodne sredine 2008, Agencija za zaštitu prirodne sredine 

Biodiverzitet i zaštita prirode: 

10. (Bernska) Konvention za konzervaciju evropskih divljih staništa i prirodnih rezervata; 

preporuka br . 110 (2004) zaduženog komiteta na minimalizaciji efekata nadzemnog 

elektriciteta dalekovoda na ptice, adaptirane od strane Standing Committee dana, 3 

December 2004; http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/nature/WCD/Rec2004_en.asp 



11. (Bonn) Konvencija o migratornim vrstama; Resolution 7.4: Electrocution of Migratory Birds, 

adaptirana Conference of the Parties at its Seventh Meeting (Bonn, 18-24 September 2002); 

http://www.cms.int 

. 

Tomić-Stanković, K. 1970: Vegetacija Lovćena u Crnoj Gori. (Vegetacioni i Llovqent te malit te Zi). 

(Vegetation des Lovćengebirges in Montenegro). Zaj. Nauč. Ust. Kosova – Stud. (Priština) 

12. Lakušić, R. 1968: Planinska vegetacija jugoistočnih Dinarida. Glasn. Republ. Zav. Zašt. Prir.- 

Prir. Zbirka 

13. Blečić, V. 1958: Šumska vegetacija i vegetacija stena i točila doline reke Pive. Glasn. Prir. 

Muz. Beograd 

14. Petrović, D. (ed) 2009: Važna biljna staništa u Crnoj Gori: IPA projekat Important Plant Areas 

in Montenegro – IPA Program. Zelena gora, Podgorica 

15. Saveljić, D. 2007: Područja od međunarodnog značaja za boravak ptica u Crnoj Gori. CZIP 

Podgorica 

16. Pajević, A. (ed) 2007: Izveštaj o drugoj fazi projekta “Uspostavljanje Smaragdne mreže u 

Crnoj Gori“. Ministarstvo životne sredine Reublike Crne Gore i Savet Evrope. Dostupno na veb 

stranici: 

http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/nature/econetworks/emrald_report_Final_Phase_M 

ontenegro.pdf 

17. Studija izvodljivosti za reviziju administrativne granice NP Durmitor;Institut za zaštitu prirode 

Republike Crne Gore, novembar 2010. godine 

18. Roganović, D., Rabrenović, J., Bušković, V., Bulić, Z. 2010: Nacionalna strategija 

biodiverziteta sa Akcionim planom za period 2010 -2015. Ministarstvo uređenja prostora i 

zaštite životne sredine. Podgorica 2010. godine. (Na engleskom: National Biodiversity 

Strategy and Action Plan za period od 2010 do 2015. godine). Verzija na crnogorskom jeziku 

je dostupna na veb stranici Ministarstva za održivi razvoj i turizam: 

http://www.mse.gov.me/vijesti/98617/Vlada-Crne-Gore-usvojila-Nacionalnu-strategijubiodiverziteta-sa-akcionim-planom-za-period-od-2010-2015-godine.html) 

19. Prostorni plan Crne Gore do 2020 (Poglavlje 2. 9. 2 Koncept zaštite prirodne baštine). 

Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine. Podgorica 2008. (Na engleskom: 

Physical Plan of Montenegro until 2020. Poglavlje 2. 9. 2.Koncept zaštite prirodne baštine). 

Verzija na crnogorskom jeziku je dostupna na veb stranici Ministarstva za održivi razvoj i 

turizam: http://www.mse.gov.me/files/1246349570.pdf 

20. Izveštaj o misiji, Prirodni i kulturno – istorijski region Kotora (Montenegro – Crna Gora) (C 

125) / 18. do 21. februara 2008. godine; Kvebek, Kanada – 10 jul 2008. godine 

Električna i magnetna polja: 

21. Uticaj 110 kV - 400 kV dalekovoda na životnu sredinu i mere zaštite; Elektrotehnički institut 

Nikola Tesla; Studija br. 310942 – Kratak pregled 

22. Uredba o tehničkim principima za izgradnju dalekovoda sa nominalnim naponom od 1 kV do 

400 kV (Službeni list SFRJ br. 68/1988) 

23. Mogući efekti elektromagnetnih polja (EMP) na ljudsko zdravlje; Naučni komitet o novoidentifikovanim 

rizicima po zdravlje i rizicima u nastanku – SCENIHR, Komisija EU, 2007. 

godina 

24. Polja ekstremno male frekventnosti; Svetska zdravstvena organizacija (WHO), 2007. godina 

25. Analiza elektromagnetnih polja HVDC konekcije i 400 kV dalekovod Lastva - Pljevlja; 

Dokument u okviru DSP-a; jul 2011. Godine 

26. Zdravstvene , F.M. I MIEvans , Važno ptica područja u Evropi , prioritetnih objekata za 

očuvanje . Vol.2 : Južna Evropa , Birdlife Internationla Serija br.8 , str 791 



Električna i magnetnog polja : 

27. . Uticaji na životnu sredinu od 110 kV - 400 kV dalekovoda i zaštitne mere ; Elektro - 

tehničkom institutu " Nikola Tesla" Beograd , 2009; studija br 310942 - Kratak pregled 

28. . Uredba o tehničkim principima izgradnje nadzemne vodove sa nominalnog napona od 1 kV 

do 400 kV (Službeni list SFRJ, br 68/1988 . ) 

29. . Mogući efekti elektromagnetnih polja ( EMP ) na ljudsko zdravlje ; Naučnog odbora o novim 

i nove Identifikovani rizici po zdravlje - SCENIHR , Evropska komisija , 2007 

30 . Ekstremno niske frekvencije ; Svetska zdravstvena organizacija (SZO ), 2007 

31. . Analiza elektromagnetnim poljima HVDC veze i 400 kV dalekovoda Lastva - Pljevlja; 

dokumenta u okviru DSP ; jula 2011 

Dodatak 1 - Projekat tematskih karata (pod posebnim okvirom) 

Sledeće relevantne ESIA projekat mape su predviđeno posebnim obuhvata: 

Dodatak 1.1 - MapaOblast projekta 

Dodatak 1.1.1 - MapaOblast projekta - Sekcija : Lastva Grbaljska - Brezna 

Dodatak 1.1.2 - MapaOblast projekta - Sekcija : Brezna - Njegovuđa 

Dodatak 1.1.3 - MapaOblast projekta - Sekcija : Njegovuđa - Pljevlja 

Dodatak 1.2 - Geologija MapaOblast projekta 

Dodatak 1.3 - Zemljišta MapaOblast projekta 

Dodatak 1.4 - Vegetacija Karta 

Dodatak 1.5 - Habitata i korišćenje zemljišta Karta 

Dodatak 1.6 - Karta zaštićenih dobara 

Dodatak 1.7 - Mape bilja zaštićenih područja 

Dodatak 2 – Pregled učešća zainteresovanih strana 

Sastanak/Konsultacije 

Zainteresovane 

strane koje su 

prisustvovale 

Broj ljudi koji 

su 

konsultovani 

Ključna pitanja o 

kojima se 

diskutovalo 

Metoda 

Zvanični komentari o uticaju dalekovoda 

(1) Naziv: Ministarstvo 

poljoprivrede i šumarstva 

Mesto: Podgorica 

Datum: 10/05/2011 

Vreme: 10.00 


održivog razvoja i turizma 


Datum: 10/05/2011. godine 

Vreme: 13.00 

(3) Naziv: Institut za zaštitu 

prirode 



Vreme: 10.00 

* IPF tim 

* CGES 

* Zamenik 

ministra za 

šumarstvo 

* IPF tim 


* Zamenik 

ministra za 

prostorno 

planiranje 

* IPF tim 


* Zaposleni u 

institutu 

(1) 

(3) 

(2) 

• Uticaji EMPa 

• Uticaj na 

šume 

• Zagađenje 

vode 

• Koncesije o 

ekstrakciji vode 

• Tajming 

konsultacija sa 

javnošću 

• Ključna 

pitanja u vezi sa 

životnom 

sredinom 

• NP Lovćen 

• NP Durmitor 

Zvanični 

sastanak 

Zvanični 

sastanak 

Zvanični 

sastanak 




ekonomije 



Vreme: 12.00 

(5) Naziv: Agencija za zaštitu 

životne sredine 



Vreme: 14.00 

(6) Naziv: Regulatorna 

agencija za energetiku 



Vreme: 12.00 

(7) Naziv: Uprava nacionalnih 

parkova 

Mesto: Vranjina, Skadarsko 

jezero 


Vreme: 12.00 

(8) Naziv: Nacionalna komisija 

UNESKO 

Mesto: Cetinje 


Vreme: 12.00 

* IPF tim 


* Zamenik 

ministra za 

energetiku 

* IPF tim 

* Zaposleni u 

agenciji 

* IPF tim 


* Direktor 

* IPF tim 


* DSP eksperti 

* Nacionalni 

parkovi 

* IPF tim 


* Generalni 

sekretar 

komisije 

(2) 

(3) 

(2) 

(20) 

(1) 

• Snadbevanje 

energijom u Crnoj 

Gori 

• Hidro 

potencijal 

• Ključna 

pitanja u vezi sa 

životnom 

sredinom 

• EIA 

procedura 

• SEE 

energetski 

sporazum 

• Uloga 

regulatornog 

organa 

• Određivanje 

cena električne 

energije 

• Uticaji na 

nacionalne 

parkove / 

zaštićena 

područja 

• Ključna 

pitanja u vezi 

prirode, vizavi DVa 

• Mišljenje 

nacionalnog 

rukovodstva 

UNESKO-a vizavi 

projekta 

Zvanični 

sastanak 

Zvanični 

sastanak 

Zvanični 

sastanak 

Okrugli sto 

u okviru 

DSP i SEA 

procesa 

konsultacija 

Zvanični 

sastanak 


(9) Naziv: Nacionalni park 

Durmitor /Svetska baština 

UNESKO 

Mesto: Žabljak 

Datum: 29/09/2011. 

godine 



prisustvovale 

* IPF Tim 

* Direktor 


su 

konsultovani 

(1) 

Ključna pitanja o kojima se 

diskutovalo 

• Uticaji na 

nacionalni park / 

Svetska baština 

UNESKO 

• Ključna pitanja u 

vezi sa ESIA-jom 

Metoda 

Zvanični 

sastanak 



Vreme: 12.00 • Uloga UNESKO-a u 

projektu 

NGO komentari o uticajima DV 

(10) Naziv: Nevladine 

organizacije u Crnoj Gori 

- MANS 

- Greenhome 

- Ozone 


Datum: 01/07/2011. 

godine 

Vreme: 11.30 

* IPF tim 


* MANS 

* Greenhome 

* Ozone 

(4) 

• Uticaji DV-a 

• Prostorno 

planiranje 

• Procedure za 

planiranje 

• Konsultacija 

Okrugli sto 

unutar 

kancelarija 

IPF-a 

Uticaj DV-a na turizam 

(11) Naziv: Turistička 

organizacija Crne Gore 

(MTA) 

Mesto: Budva 

Hotel Paradise 

Datum: 06/07/2011. 

godine 

Vreme: 11.30 

(12) Naziv: Turistička 

organizacija Crne Gore 

(MTA) 

Mesto: Žabljak 

Hotel Javor 

Datum: 06/07/2011. 

godine 

Vreme: 11.30 

(13) Naziv: Turističke 

kompanije za splavarenje 

Mesto: Đurđevića Tara 

Datum: 29/09/2011. 

godine 

Vreme: 12.30 

* IPF tim 

* MTA 

Predsednik + 

savetnik 

* IPF tim 

* Predstavnik 

za Žabljak 

- MTA 

* IPF tim 

* Turističke 

kompanije za 

splavarenje 

(2) 

(1) 

(2) 

• Turizam 

• Električna 

ograničenja 

• Razvoj 

• Turizam 


o 

Durmitor 

o 

Tara 

o 

UNESKO 

• Električna 

ograničenja 

• Turizam 


na splavarenje 

Intervju 

na licu 

mesta 

Intervju 

na licu 

mesta 

Intervju 

na licu 

mesta 

Stanovnici Lastve Grbaljske – komentari na lokaciju TS/PP 

(14) Naziv: Lokalno 

stanovništvo 

Mesto: Lastva Grbaljska 

Datum: 22/06/2011. 

godine 

Vreme: 12.30 

* IPF tim 

* Stanovnici 

Lastve 


* ZAVOD 

* Terna 

(10) otprilike 

Lokalni 

predsednik 

+ stanovnici 


• EMP 

Alternativna 

lokacija 

• Izgradnja 

• Informacije 

Sastanak 

na licu 

mesta 





stanovništvo 



Vreme: 13.00 


stanovništvo 



Vreme: 13.00 



prisustvovale 

* IPF tim 

* Stanovnici 

Lastve 


* IPF tim 

* Stanovnici 

Lastve 



su 

konsultovani 

(1) 

Lokalni 

predsednik 

(1) 

Lokalni 

predsednik 


kojima se 

diskutovalo 

• TS/PP – 

alternativna 

lokacija 

• TS/PP – 

odabrana lokacija 

(modifikovana 

nakon slanja 

pisma od strane 

zajednice naselja 

Lastva nadležnom 

organu DSP-a) 

Metoda 

Intervju 

na licu 

mesta 

Intervju 

na licu 

mesta 

Ruralna naselja u blizini dalekovoda – komentari u vezi dalekovoda 


stanovništvo 

Mesto: Dubovik 


Vreme: 10.30 


stanovništvo 

Mesto: Resna 


Vreme: 12.30 


stanovništvo 

Mesto: Čevo 


Vreme: 14.00 


stanovništvo 

Mesto: Trubjela 


Vreme: 10.30 


stanovništvo 

Mesto: Bijele Poljane 


* IPF tim 

* Lokalno 

stanovništvo 

* IPF tim 

* Lokalno 

stanovništvo 

* IPF tim 

* Lokalno 

stanovništvo 

* IPF tim 

* Lokalno 

stanovništvo 

* IPF tim 

* Lokalno 

stanovništvo 

(7) 

Vlasnik kafića 

+ lokalno 

stanovništvo 

(7) 


+ lokalno 

stanovništvo 

(1) 


(2) 

Lokalni 

predsednik 

+ lokalni 

(6) 

Lokalni radnici 

+ vlasnik 

kafića 

• Uticaji DVa 

• Ublažavanj 

e 

• Naknada 

• EMP 

• Razvoj 



e 

• Naknada 

• EMP 

• Razvoj 



e 

• Naknada 

• EMP 



e 

• Naknada 

• EMP 



e 

Intervju 

na licu 

mesta 

Intervju 

na licu 

mesta 

Intervju 

na licu 

mesta 

Intervju 

na licu 

mesta 

Intervju 

na licu 

mesta 



Vreme: 12.30 • Naknada 


stanovništvo 

Mesto: Ubli 


Vreme: 13.30 

* IPF tim 

* Lokalno 

stanovništvo 

(3) 

Porodica koja 

se bavi 

poljoprivredom 



e 

• Naknada 

Intervju 

na licu 

mesta 


stanovništvo 

Mesto: B Nikšićki 

Datum: 05/07/2011 

Vreme: 15.30 

* IPF tim 

* Lokalno 

stanovništvo 

(2) 

Porodica koja 

se bavi 

poljoprivredom 



e 

• Naknada 

Intervju 

na licu 

mesta 


stanovništvo 

Mesto: Njegovuda 


Vreme: 13.30 

* IPF tim 


* Lokalno 

stanovništvo 

(1) 

Lokalni 

građevinar i 

preduzetnik 



e 

• Naknada 

Intervju 

na licu 

mesta 


stanovništvo 

Mesto: Kosanica 


Vreme: 16.00 

* IPF tim 


* Lokalno 

stanovništvo 

(1) 




e 

• Naknada 

Intervju 

na licu 

mesta 




prisustvovale 


su konsultovani 


kojima se 

diskutovalo 

Metoda 

Ruralna naselja u blizini dalekovoda – komentari u vezi dalekovoda (nastavak) 


stanovništvo 

Mesto: Šipačno 


Vreme: 11.30 – 12.30 

* IPF tim 


* Lokalno 

stanovništvo 

(2) 

Lokalni 

poljoprivrednici 



e 

• Naknada 

Intervju 

na licu 

mesta 


stanovništvo 

Mesto: G Brežna 


Vreme: 13.00 – 13.30 

* IPF tim 


* Lokalno 

stanovništvo 

(2) 

Lokalni 




e 

• Naknada 

Intervju 

na licu 

mesta 

(28) Naziv: Lokalno * IPF tim (5) • Uticaji DV- Intervju 



stanovništvo 

Mesto: Komarnica 


Vreme: 15.00 – 17.00 


stanovništvo 

Mesto: Pobori 


Vreme: 10.00 – 12.00 


stanovništvo 

Mesto: Đurđevića Tara 


Vreme: 10.00 – 12.00 


stanovništvo 

Mesto: Žbiljevo 


Vreme: 14.00 – 16.00 


* Lokalno 

stanovništvo 

* IPF tim 


* Lokalno 

stanovništvo 

* IPF tim 


* Lokalno 

stanovništvo 

* IPF tim 


* Lokalno 

stanovništvo 

Lokalni 


(1) 

Lokalni 

poljoprivrednik 

(3) 

Lokalno 

stanovništvo 

(8) 

Lokalno 

stanovništvo 

a 


e 

• Naknada 

• Pribavljanj 

e informacija 



e 

• Naknada 


e informacija 



e 

• Naknada 


e informacija 



e 

• Naknada 


e informacija 

na licu 

mesta 

Intervju 

na licu 

mesta 

Intervju 

na licu 

mesta 

Intervju 

na licu 

mesta 



Dodatak 3 – Imena lica, odgovornih za pripremu Procene uticaja na životnu sredinu i 

socijalna pitanja 

Eksperti, odgovorni za pripremu Procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja: 

Ime i prezime: 

Funkcija: 

Konstantin Siderovski 

WYG Konsultant za životnu sredinu 

e-mail adresa: konstantin_siderovski@yahoo.com 

Tim eksperata zaduženih za pripremu Procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja: 

Ekspert 

Funkcija / Oblast projekta 

Garth Entwistle 

Vasilije Bušković 

Georgi Mitevski 

WYG Ekspert za Procenu uticaja na socijalna pitanja 

WYG Ekspert za prirodu, biodiverzitet i upotrebu zemljišta 

WYG Ekspert za geologiju i hidro-geologiju 

Tim tehničkih eksperata zaduženih za pripremu Procene uticaja na životnu sredinu i socijalna 

pitanja: 

Ekspert 

Funkcija 

Boža Radović 

Ilija Nikolić 

Petar Dokmanović 

WYG Inženjer prenosnih sistema 

WYG Inženjer za izgradnju prenosnih sistema 

WYG Inženjer za izgradnju trafo stanice

TA-MON-02 FS 400 kV Dalekovod Lastva Grbaljska ... - CGES

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?