Podaci i informacije ProCredit Bank a.d. Beograd za 2012. godinu

Podaci i informacijeProCredit Bank a.d. Beogradza 2012. godinu31.12.2012.ProCredit Bank a.d., Novi Beograd, Milutina Milankovića 17, Republika SrbijaOvaj dokument je sastavljen na osnovu odredbi Zakona o bankama i Odluke Narodne banke Srbije kojom se reguliše oblast objavljivanja podataka i informacija banke

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxSadrţaj:1 Uvod......................................................................................................................................................... 32 Poslovno ime i sedište Banke ............................................................................................................... 33 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na strategiju i politike za upravljanje rizicima ....... 43.1 Strateški principi i komponente upravljanja rizicima ............................................................ 43.2 Dugoročni ciljevi Banke u upravljanju rizicima..................................................................... 43.3 Kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane........................................................................... 53.3.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja kreditnim rizikom ..................... 53.3.2 Organizovanje procesa upravljanja kreditnim rizikom, obuhvatnost i vrsteizveštaja ......................................................................................................................... 63.3.3 Tehnike ublažavanja kreditnog rizika ............................................................... 73.4 Rizik likvidnosti .................................................................................................................... 73.4.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja rizikom likvidnosti .................... 73.4.2 Organizovanje procesa upravljanja rizikom likvidnosti ..................................... 83.4.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja ........................................................................... 83.4.4 Mere za smanjenje rizika ................................................................................. 83.5 Tržišni rizici .......................................................................................................................... 93.5.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja tržišnim rizicima ....................... 93.5.2 Organizovanje procesa upravljanja deviznim rizikom .................................... 103.5.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja ......................................................................... 103.5.4 Mere za smanjenje rizika ............................................................................... 103.6 Kamatni rizik ...................................................................................................................... 113.6.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja kamatnim rizikom .................. 113.6.2 Organizovanje procesa upravljanja kamatnim rizikom ................................... 113.6.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja ......................................................................... 113.6.4 Mere za smanjenje rizika ............................................................................... 113.7 Operativni rizik ................................................................................................................... 133.7.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja operativnim rizikom ............... 133.7.2 Organizovanje procesa upravljanja operativnim rizikom ................................ 133.7.3 Obuhvatnost i vrste izveštaja ......................................................................... 133.7.4 Mere za smanjenje rizika ............................................................................... 144 Upravljanje kapitalom .......................................................................................................................... 144.1 Kapital Banke ..................................................................................................................... 144.2 Proces interne procene adekvatnosti kapitala ................................................................... 164.3 Adekvatnost kapitala i kapitalni zahtevi u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije .. 224.3.1 Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane ....................... 224.3.2 Kapitalni zahtev za tržišne rizike .................................................................... 234.3.3 Kapitalni zahtev za operativni rizik ................................................................. 235 Podaci, odnosno informacije koji se odnose na izloţenosti rizicima i pristupe za merenje,odnosno procenu rizika ................................................................................................................................. 245.1 Kreditni rizik ....................................................................................................................... 245.1.1 Dospela nenaplaćena potraživanja ................................................................ 245.1.2 Formiranje ispravke vrednosti ........................................................................ 245.1.3 Izloženost Banke nakon računovodstvenih otpisa ......................................... 245.1.4 Geografska raspodela izloženosti .................................................................. 255.1.5 Raspodela izloženosti prema vrsti druge ugovorne strane............................. 265.1.6 Izloženosti prema preostaloj ročnosti ............................................................. 285.1.7 Promene u iznosu ispravke vrednosti i potrebnoj rezervi ............................... 285.1.8 Izloženosti Banke po klasama rizika .............................................................. 285.1.9 Specifičnosti u primeni standardizovanog pristupa u obračunu kapitalnihzahteva za kreditni rizik ................................................................................................................... 305.1.10 Primena tehnika ublažavanja kreditnog rizika ................................................ 305.2 Rizik druge ugovorne strane .............................................................................................. 315.3 Kamatni rizik ...................................................................................................................... 326 Izloţenosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi ...................................................... 327 Podaci, odnosno informacije koji se odnose na bankarsku grupu i odnos između matičnogdruštva i podređenih društava ...................................................................................................................... 33Strana 2 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docx1 UvodU skladu sa svojim internim aktima kao i Zakonom o bankama (Službeni glasnik RS br. 107/2005 i 91/2010)kao i važećih odluka Narodne banke Srbije kojima se definišu oblasti: Adekvatnosti kapitala banaka Klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke Upravljanje rizicima i Objavljivanje podataka i informacija bankeProCredit Bank a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) kroz ovaj dokument obelodanjuje podatke, odnosnoinformacije koje se odnose na:1) poslovno ime i sedište Banke;2) strategiju Banke i politike za upravljanje rizicima;3) kapital Banke;4) adekvatnost kapitala Banke i proces interne procene adekvatnosti kapitala;5) izloženosti Banke rizicima i pristupe za merenje, odnosno procenu rizika;6) bankarsku grupu i odnos između matičnog društva i podređenih društava.2 Poslovno ime i sedište Banke“Procredit Bank” a.d. Beograd osnovana je Ugovorom o osnivanju “Micro Finance Bank” a.d. Beograd,zaključenim 31. marta 2001. godine između 5 osnivača – inostranih finansijskih institucija.Banka je dobila dozvolu za rad Rešenjem Narodne banke Jugoslavije broj G.538 od 5. aprila 2001. godine.Banka je stekla svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar Privrednog suda u Beogradu pod brojem V Fi-3571-01 od 9. aprila 2001. godine (registarski uložak 3-135-00).U skladu sa Zakonom o bankama, Ugovorom o osnivanju i Statutom, Banka je registrovana za obavljanjesledećih poslova: primanje svih vrsta novčanih depozita, davanje i uzimanje svih vrsta kredita, deviznim, devizno-valutnim, i menjačkim poslovima, izdavanjem hartija od vrednosti i novčanih kartica, čuvanjem sredstava i hartija od vrednosti i upravljanjem njima, kupovinom i prodajom hartija od vrednosti, izdavanjem jemstva, garancija, avala i drugih oblika jemstva, poslovima platnog prometa, posredovanje u trgovini hartijama od vrednosti, kupovanje i naplata potraživanja, kao i pružanje drugih finansijskih usluga.Rešenjem Narodne banke Jugoslavije br. 85/2001 od 10. aprila 2001. godine Banka je dobila dozvolu zaobavljanje platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom (“veliko ovlašćenje”).U 2003. godini, Micro Finance Banka a.d. Beograd je promenila naziv u ProCredit Bank a.d. Beograd.Promena naziva je upisana u registar Trgovinskog suda u Beogradu 12. septembra 2003. godine pod brojemXVI-Fi-8824/03.Banka poslovanje obavlja u svom sedištu u Beogradu u ulici Milutina Milankovića 17 i u 5 poslovnihcentara,13 uslužnih centara, 24 ekspoziture i 25 poslovnica na teritoriji Republike Srbije.Strana 3 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docx3 Podaci, odnosno informacije koje se odnose na strategiju i politike zaupravljanje rizicima3.1 Strateški principi i komponente upravljanja rizicimaVisok stepen svesti o rizicima kod svih zaposlenih i inherentno konzervativan pristup rizicima sastavni je deoposlovne strategije Banke, čiji je glavni fokus u poslovanju pružanje bankarskih usluga preduzećima i fizičkimlicima na teritoriji Republike Srbije.Puno razumevanje ekonomskog okruženja u kome Banka posluje i rizičnog profila klijenata centralni je deoposlovne strategije.Klijenti Banke su kategorisani u četiri šire grupe: fizička lica, veoma mala preduzeća, mala preduzeća isrednja preduzeća.Strategija Banke za upravljanje rizicima je utemeljena na nekoliko ključnih principa koji karakterišu načinposlovanja Banke.• U svojim operacijama, Banka strogo izbegava sve aktivnosti u vezi sa špekulativnimbankarstvom. Banka nije uključena u špekulativne aktivnosti čiji je cilj ostvarenje profita iz razlike uceni finansijskih instrumenata, na osnovu predviđanja kretanja njihovih cena. Banka ugovaraposlove sa finansijskim instrumentima do određene mere i samo da bi smanjila nivo izloženostiodređenim tipovima rizika.• Organizaciona struktura. Banka ima jasnu organizacionu strukturu sa strogo definisanimovlašćenjima, delokrugom rada i odgovornostima na svakom funkcionalnom nivou. Organizacionastruktura se redovno unapređuje na način da može da obezbedi potencijal za dalji razvoj Banke, kaoi postojanje adekvatnih kontrolnih mehanizama i efikasno upravljanje rizicima.• Odlučivanje. Donošenje odluka u svim oblastima poslovnih operacija Banke definisano jeodgovarajućim politikama i procedurama, a cilj je kontrola kvaliteta u vezi donošenja odluka isprečavanja zloupotreba, odnosno sukoba interesa.• Banka posluje na odgovoran i transparentan način. Banka nudi svojim klijentima lako razumljiveproizvode i uslove njihovog korišćenja. Što se tiče kreditnih procesa, Banka se strogo pridržava listeisključenih delatnosti koje se ne mogu finansirati.• Individualni pristup svakom klijentu. Pre donošenja odluke o kreditnoj izloženosti Banke premabilo kom klijentu, bez obzira na tip i iznos potencijalne izloženosti, Banka pažljivo ispituje klijentovukreditnu sposobnost.• Diversifikacija bančinog portfolija. U skladu sa svojom misijom, Banka je odlučna u pružanjuvisokokvalitetne usluge podrškom u vidu kreditiranja malih i srednjih preduzeća u privatnomvlasništvu na teritoriji Republike Srbije. Kreditni portfolio Banke je stoga diversifikovan na veliki brojkredita koji se u malim iznosima isplaćuju klijentima uključenim u različite aktivnosti i klijentima urazličitim oblastima Republike Srbije.• Kontinuirana obuka zaposlenih u Banci. Banka je kreirala procedure i procese čiji je cilj pružanjekontinuirane obuke svim zaposlenima u skladu sa njihovom pozicijom i vrstom posla koju obavljaju.• Postojanje različitih vrsta kontrolnih mehanizama i kontrolnih tela na nivou Banke. Na tajnačin obezbeđuje se visok nivo kontrole nad transakcijama i poslovnim procesima što doprinosismanjenju izloženosti operativnom riziku i drugim rizicima.3.2 Dugoročni ciljevi Banke u upravljanju rizicimaDugoročni ciljevi u vezi sa prihvatljivim rizičnim profilom i izloženosti Banke prema rizicima su:Razvoj organizacione strukture u odnosu na upravljanje rizicima kako bi se obezbedilaadekvatnost procesa identifikacije rizika, merenja, procene i komunikacije i iznošenje predloga zapotencijalne načine i sredstva zaštite od potencijalnih gubitaka usled izloženosti rizicima.Kontinuirano unapređenje integralnog procesa upravljanja rizicima što uključuje:o Visok stepen pouzdanosti i predvidljivosti modela za identifikovanje i kvantifikovanje rizikakojima je Banka izloženaStrana 4 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docxo Omogućavanje da se rizici kojima je Banka izložena u svom poslovanju preuzimaju na načinkoji obezbeđuje optimizaciju odnosa rizika i prinosa na investiciju, odnosno prinosa nakapital Banke.o Jasno i blagovremeno komuniciranje izloženosti tim rizicima na nivou institucije čime sestvara svest o izloženosti rizicima što se inkorporira u donošenje poslovnih odlukao Uključivanje identifikovanog očekivanog gubitka u cenu proizvoda i poslovnih linija Bankeo Uključivanje identifikovanog neočekivanog gubitka u kalkulacije potrebnog kapitala iodržavanje željenog nivoa adekvatnosti kapitala BankeKontinuiran razvoj i poboljšanje tehnika i metodologije identifikacije, merenja i procene izloženostiBanke rizicima.Kontinuirano odrţavanje adekvatnosti kapitala Banke. Da bi omogućila i podržala adekvatnoupravljanje rizicima i pokrila gubitke koji su rezultat rizika kojima je Banka izložena, Banka je razvilaprocedure i procese čiji je cilj sa jedne strane adekvatna kapitalizacija u skladu sa validnimzakonskim i drugim propisima, a sa druge strane i adekvatna kapitalizacija u skladu sa internoprocenjenim nivoom rizika koji se preuzima.Kontinuirana usklađenost Banke sa tekućim zakonskim propisima i profesionalnim standardima ucilju sprečavanja bilo kakvih negativnih efekata neusklađenosti po bančin kapital ili finansijskirezultat.Kontinuirani rad na povećanju svesti zaposlenih Banke o značaju rizika i upravljanju rizicima.Na taj način obezbeđuje se adekvatno uključivanje svih zaposlenih u banci, a posebno zaposlenihna menadžerskim pozicijama u poslovne procese i procese donošenja odluka u Banci.U svom poslovanju Banka je izložena sledećim rizicima koji su materijalno značajni za Banku:Kreditni rizik, uključujući i rizik druge ugovorne straneKreditno-devizni rizikRizik koncentracijeRizik poslovnog i makroekonomskog okruženjaRizik likvidnostiTržišni riziciKamatni rizikOperativni rizikReputacioni rizikStrateški rizik3.3 Kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane3.3.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja kreditnim rizikomKreditni rizik podrazumeva opasnost da druga strana u kreditnoj transakciji (druga ugovorna strana iliklijent) neće biti u mogućnosti da ispuni svoje ugovorne obaveze prema banci, ili će biti u mogućnosti da ihispuni samo delimično. Pojam kreditni rizik odnosi se na sledeće rizike: Rizici vezani za kreditnu izloženost klijenta (klasični kreditni rizik), Rizici koji proističu iz udela u vlasničkoj strukturi drugih privrednih društava, Rizik druge ugovorne strane, Kreditni rizik emitenta i Rizik zemlje Rezidualni rizik Kreditno-devizni rizik Rizik smanjenja vrednosti potraživanja, Rizik izmirenja/isporuke, Rizik koncentracijeKreditno-devizni rizik predstavlja mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapitalBanke kao posledica rasta kreditnog rizika usled promene kursa dinara i njegovog uticaja na finansijskostanje i kreditnu sposobnost klijenta i to za kredite sa deviznom klauzulom.Strana 5 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxRizik koncentracije je elemenat kreditnog rizika koji se odnosi na mogućnost nastanka negativnih efekatana finansijski rezultat i kapital Banke usled značajne izloženosti Banke prema istom ili sličnom izvorunastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika.Rizik poslovnog i makroekonomskog okruţenja je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijskirezultat ili kapital Banke usled potencijalnih promena u opštim poslovnim uslovima, odnosnom tržišnomokruženju, ponašanju klijenata i tehnološkom progresu koje mogu uticati na zarađivačku sposobnost Bankeukoliko Banka nije u mogućnosti da se u kratkom roku adaptira na promene.Strateški pristup u upravljanju kreditnim rizikom karakterišu: intenzivna analiza platežne sposobnosti (kapacitet za otplatu kredita) klijenata; pažljivo dokumentovanje analiza kreditnog rizika i procesa koji su sastavni deo aktivnosti kreditiranja,pri čemu se osigurava da izvršene analize budu razumljive trećim upućenim licima; strogo izbegavanje prezaduživanja klijenata; izgradnja ličnih i dugoročnih odnosa sa klijentom i održavanje redovnog kontakta; obavezan monitoring naplate potraživanja strogo upravljanje kreditima u kašnjenju naplata iz zaloga u slučaju neispunjenja obaveza implementacija pažljivo izrađenih i dobro dokumentovanih procesa stroga primena principa „četvoro očiju“ ulaganje u dobro obučeno i motivisano osoblje.3.3.2 Organizovanje procesa upravljanja kreditnim rizikom, obuhvatnost i vrste izveštajaProces upravljanja kreditnim rizikom organizovan je i podeljen na nekoliko nivoa: Upravljanje kreditnim rizikom na nivou pojedinačnog dužnika ili grupe povezanih lica Planiranje i praćenje kreditnog rizika na nivou portfolija Banke Upravljanje kreditni rizikom na nivou portfolija BankeBanka upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinačnog duţnika sprovođenjem procedura, procesa,pravila i standarda koji obuhvataju sve faze kreditnog ciklusa počevši od momenta akvizicije klijenta,minimalnih uslova kreditne sposobnosti, kreditne analize, obezbeđenja plasmana, odobravanja i isplateplasmana, monitoringa otplate, prinudne naplate i eventualnih sudskih i vansudskih postupaka.Banka sprovodi planiranje kreditnog rizika na godišnjem nivou kao elemenat poslovnog planiranja. Ovoplaniranje se sprovodi na osnovu procene kretanja kreditnog nivou u narednih 12 meseci kao i apetita Bankeza podnošenje rizika. Planirani kreditni rizik se uključuje u cene proizvoda i poredi sa ostvarenimparametrima kreditnog rizika na mesečnom nivou.Banka upravlja kreditnim rizikom na nivou portfolija kroz sistem mesečnog izveštavanja na osnovu kogase donose strateške odluke koje imaju za nameru smanjenje izloženosti prema kreditnom riziku, i to vezanoza: Pojedinačne poslovne jedinice banke Pojedinačne proizvode sa istim ili sličnim karakteristikama Pojedinačne klijentske grupe Tehnike ublažavanja kreditnog rizika Instrumente obezbeđenja plasmana Metodologiju i obračun ispravke vrednosti Docnju u otplati plasmana i prinudnu naplatuBanka takođe uzima kreditno-devizni rizik u obzir prilikom odobravanja svakog plasmana sa deviznomklauzulom na način da se anticipirana i projektovana promena kursa dinara uključuje kao faktor koji umanjujeprihode, profitabilnost klijenta kao i operativni novčani tok klijenta i time prilagođava potencijal kreditnogzaduživanja.Strana 6 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxBanka upravlja rizikom koncentracije na nivou:Velikih izloženosti;Grupa izloženosti sa istim ili sličnim faktorima rizika,Instrumenata kreditne zaštite, uključujući i ročnu i valutnu neusklađenost između velikih izloženosti iinstrumenata kreditne zaštite tih izloženosti.Obzirom da ostvarenje rizika poslovnog i makroekonomskog okruţenja najznačajniji uticaj ostvaruje nakreditni rizik, odnosno na sposobnost dužnika da izvršavaju svoje obaveze prema Banci, Banka u okvirukreditnog rizika vrši stres test mogućeg potcenjivаnja gubitаkа po osnovu kreditnog rizikа u uslovimа krize(negativnih promena makroekonomskog okruženja).3.3.3 Tehnike ublaţavanja kreditnog rizikaBanka prilagođava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom za efekte tehnika za ublažavanje kreditnog rizikaprimenom jednostavnog metoda. U tom smislu Banka koristi isključivo sledeće instrumente kreditne zaštite: Instrumente materijalne kreditne zaštite i to:oSredstva obezbeđenja u obliku finansijske imovine gde se svrstavaju isključivo gotovina igotovinski ekvivalenti deponovani na računima Banke.Kako bi obezbedila i pretila efikasnost instrumenata kreditne zaštite Banka je u okviru kreditnog procesadetaljno definisala njihovu realizaciju, kao i praćenje na nivou portfolija.3.4 Rizik likvidnosti3.4.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja rizikom likvidnostiRizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke uslednesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze, i to zbog: Povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvorafinansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava); Otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni riziklikvidnosti).Postoje dve vrste upravljanja rizikom likvidnosti: nestrukturalno upravljanje rizikom likvidnosti usmereno je nakratkoročni rizik likvidnosti, dok je strukturalno upravljanje rizikom likvidnosti usmereno na rizikesrednjoročnog i dugoročnog pribavljanja sredstava.Prema konceptualnoj pozadini, Banka je osnovana kao kreditna institucija i finansijski posrednik, i iz tograzloga Banku karakteriše posedovanje kreditnog portfolija koji predstavlja najveću komponentu na stranisredstava i koji karakteriše visoka koncentracija kratkoročnih i srednjoročnih kredita odobrenih veoma malim,malim i srednjim preduzećima (visoka diversifikacija). Sa druge strane lokalno mobilisani depoziti za Bankupredstavljaju osnovni izvor finansiranja kreditnog portfolija, što upućuje na malu (strukturalnu) zavisnost odinstrumenata tržišta kapitala, ograničavanje eventualnih koncentracija rizika likvidnosti i garantuje relativnojednostavan i direktan sistem upravljanja rizikom likvidnosti. Takođe, usled mogućnosti da u situacijamapolitičkih ili ekonomskih kriza može doći do značajnog odliva likvidnih sredstava, Banka pridaje veliki značajuspostavljanju jakih odnosa sa svojim klijentima koji deponuju likvidna sredstva kako bi održala lojalnost čaki u teškim vremenima.Banka je u skladu sa Strategijom upravljanja rizikom ProCredit grupe, kao i zahtevima lokalnih vlasti usvojilakonzervativne prakse vezane za rizik likvidnosti i održava visok nivo veoma likvidnih sredstava, sa sledećimključnim zadacima/principima u upravljanju rizikom likvidnosti: Da osigura odgovarajuće nivoe likvidnosti, u svakom trenutku; Vrši kontinuiran nadzor likvidnosti i finansiranja da bi se osiguralo da su ostvareni odobreni ciljeviposlovanja na način koji ne kompromituje profil rizika Banke; Analiza svih potencijalnih budućih plaćanja i merenje njihovog uticaja na rizik likvidnosti, naročitoonih koji proističu iz derivativnih transakcija.Strana 7 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docx3.4.2 Organizovanje procesa upravljanja rizikom likvidnostiPolitikom upravljanja rizikom likvidnosti Banke osmišljena je organizaciona struktura u skladu sa Minimalnimuslovima za upravljanje rizicima, odnosno Služba za trgovanje devizama i tržištem novca je odvojena odfunkcije risk kontrolinga i funkcije poravnanja i kontrole do nivoa i uključuje nivo Izvršnog odbora, sa ciljemda se odgovori potrebama Banke da identifikuje, proceni, tretira, vrši nadzor i saopštava svoj rizik likvidnosti irizik pribavljanja sredstava.Organizacionom strukturom propisana je odgovornost Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke zaupravljanje rizikom likvidnosti, kao i odgovornost za implementaciju Politike upravljanja rizikom likvidnostiSlužbe za trgovanje devizama i tržištem novca banke i Odeljenja za upravljanje rizicima, pod nadzoromIzvršnog odbora. Politikom i pratećim dokumentima dati su odgovarajući opisi poslova koji odražavajuorganizacionu strukturu, odnosno odgovarajući opisi poslova za sve odbore, jasna raspodela ovlašćenja zadonošenje odluka i procedure i smernice za respektivne operativne oblasti da bi se pomoglo u implementacijipolitike i osiguralo da su ciljevi ove politike ostvareni u potpunosti i na svim nivoima. Odgovornost zaupravljanje rizikom likvidnosti na nivou ProCredit Grupe je naznačena u Politici upravljanja rizikom likvidnostigrupe.3.4.3 Obuhvatnost i vrste izveštajaPolitikom su posebno propisane Procedure nadzora i izveštavanja na nivou Banke, kao i na nivou ProcreditGrupe, odnosno obaveze Odeljenja za upravljanje rizicima Banke, Odeljenja finansijske kontrole Banke iSlužbe za trgovanje devizama i tržištem novca Banke u vezi nadzora i izveštavanja, kao i integracijaupravljanja rizikom likvidnosti u opšte upravljanje rizicima. Svakodnevno se prate promene indikatora visokolikvidne aktive, depozita i kredita, kao i svih lokalnih indikatora likvidnosti i o tome izveštava menadžment nanedeljnom i mesečnom Odboru za za upravljanje aktivom i pasivom Banke. Takođe, Izveštaj o likvidnosti,mora minimalno sa svim okidačima za izveštavanje, ključnim indikatorima rizika likvidnosti i rezultatima strestestova biti pregledan od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke najmanje na mesečnojosnovi.3.4.4 Mere za smanjenje rizikaU cilju smanjenja rizika, Banka održava adekvatan nivo likvidnih rezervi, odnosno sredstva koja se izdvajajuza hitne slučajeve, U tom smislu potencijalni tekući i budući izvori likvidnosti izmedju ostalog uključuju:Neiskorišćene odobrene međubankarske linije (međutim, budući da je često nemoguće pristupiti timlinijama u slučaju problema sa likvidnošću, pretpostavlja se da je samo 40% međubankarskih linijaraspoloživo);Uslovne neiskorišćene neopozive kreditne obaveze od međunarodnih finansijskih institucija i banakasa trenutno ispunjenim uslovima;Blagajnički zapisi i hartije od vrednosti kojima se trguje na berzi, a koji ne ispunjavaju kriterijumevisoke likvidnosti, ali za koje postoji repo mehanizam kod centralne banke ili banaka, pri čemu možedoći do povećanja sredstava u narednih 30 dana;Neiskorišćene neopozive kreditne obaveze od međunarodnih finansijskih institucija i banaka kojimase ne može pristupiti odmah (npr. zbog plana isplate ili je neophodno ispuniti određene uslove);Da bi osigurala dovoljnu likvidnost svojih banaka u svakom trenutku ProCredit Grupa održava rezervulikvidnosti u bankama grupe, koja može da se koristi u hitnim slučajevima, a Banka takođe poseduje i Planposlovanja u slučaju nastupanja nepredviđenih događaja (kriza likvidnosti).Tabela 1 u daljem tekstu prikazuje sredstva i obaveze grupisane u odgovarajuće grupe prema preostalimugovorenim rokovima dospeća na dan bilansa stanja 31. decembar 2012. godine, odnosno 31. decembar2011. godine (u hiljadama RSD)Strana 8 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxAKTIVAdo 1mesecaod 1 do 3mesecaod 3 do 12meseciod 1 do 2godineod 2 do 5godinapreko 5godinaUkupnoGotovina i gotovinski ekvivalenti 5,141,585 - - - - - 5,141,585Opozivi depoziti i krediti 6,822,874 - - - - - 6,822,874Potraživanja po osnovu kamata,naknada, prodaje, promene fervrednosti derivata i drugapotraživanja 672,316 - - - - - 672,316Dati krediti i depoziti 2,607,230 4,134,027 19,324,429 11,576,890 9,456,984 4,476,467 51,576,027Hartije od vrednosti (bez sopstvenihakcija) - - - - - 29,382 29,382Udeli (učešća) - - - - - 127,752 127,752Ostali plasmani 425,600 - - - - - 425,600Nematerijalna ulaganja - - - 46,889 140,665 - 187,554Osnovna sredstva i investicionenekretnine - - - 8,714 40,559 1,994,894 2,044,167Odložena poreska sredstva - - - - - 38,778 38,778Ostala sredstva 191,736 0 273,440 294,022 696 - 759,894UKUPNO AKTIVA 15,861,341 4,134,027 19,597,869 11,926,515 9,638,904 6,667,273 67,825,929PASIVATransakcioni depoziti 10,545,067 - - - - - 10,545,067Ostali depoziti 7,310,269 3,795,550 12,641,752 585,400 383,912 134,011 24,850,894Primljeni krediti 1,373,632 333,032 1,786,460 3,892,436 7,179,139 855,433 15,420,132Obaveze po osnovu kamata,naknada i promene fer vrednostiderivata 21,542 - - - - - 21,542Rezervisanja - - 48,775 - 52,663 28,004 129,442Obaveze za poreze 6,947 - - - - - 6,947Obaveze iz dobitka 29,595 - - - - - 29,595Ostale obaveze 309,361 40,135 1,391,985 233,434 878,553 2,842,958 5,696,426Kapital - - - - - 11,125,884 11,125,884UKUPNO PASIVA 19,596,413 4,168,717 15,868,972 4,711,270 8,494,267 14,986,290 67,825,929Neto ročna neusklađenost (3,735,072) (34,690) 3,728,897 7,215,245 1,144,637 (8,319,017)U hiljadama dinara na 31. decembar2011.do 1mesecaod 1 do 3mesecaod 3 do 12meseciod 1 do 2godineod 2 do 5godinepreko 5godinaUkupnoUKUPNO AKTIVA 14,393,462 4,350,500 15,961,079 9,973,174 9,847,124 5,096,657 59,621,996UKUPNO PASIVA 17,674,496 7,641,588 11,726,511 4,446,662 6,337,487 11,795,252 59,621,996Neto ročna neusklađenost (3,281,034) (3,291,088) 4,234,568 5,526,512 3,509,637 (6,698,595)3.5 Trţišni rizici3.5.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja trţišnim rizicimaTržišni rizici su rizici od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke po osnovupromenа vrednosti bilаnsnih pozicijа i vаnbilаnsnih stаvki bаnke koje nаstаju usled kretаnjа cenа nа tržištu.Tržišni rizici uključuju sledeće kategorije:1. Devizni rizik (Valutni rizik ili rizik deviznog kursa) koji predstavlja rizik od nastanka negativnihefekata na finansijski rezultat i kapital usled promena deviznih kurseva2. Ostali tržišni rizici uključuju:a) Cenovni rizik po osnovu dužničkih hartija od vrednostib) Cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednostic) Robni rizik.Strana 9 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxPo trenutnoj politici, Banka striktno izbegava bavljenje bilo kojim oblikom poslova iz domena špekulativnogbankarstva (poslovi koji imaju za cilj zaradu na razlici u ceni finansijskih instrumenata). Iz tog razloga semože smatrati da Banka u svom poslovanju trenutno nije izložena ostalim tržišnim rizicima iz tačke 2.Devizni rizik predstavlja rizik od negativnih uticaja na finansijski rezultat i kapital Banke koji nastaju usledpromena deviznog kursa.Banka računa neto otvorenu deviznu poziciju u stranoj valuti pojedinačno i neto otvorenu poziciju u zlatu uskladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke.Konceptualnu pozadina i ukupna procena rizika, podrazumevaju da je opredeljenje Banke da ne vršiaktivnosti trgovanja za vlastiti račun i ne ulaže u stranu valutu, odnosno da je Banka strogo „non tradingbook“ kreditna institucija. Banci nije dozvoljeno da ulazi u bilo kakve špekulativne pozicije na deviznimtržištima i dužna je da održava zatvorenu deviznu poziciju i vodi računa da otvorena devizna pozicija bude ugranicama limita u svakom trenutku.Na nivou Banke primenjuju se sledeća pravila: Valuta u kojoj Banka pribavlja finansijska sredstva određuje valutu u kojoj se krediti odobravajuklijentima, i obratno. Ukoliko to nije moguće, koriste se finansijski instrumenti u meri u kojoj suraspoloživi da bi se zatvorila postojeća neusklađenost. Ukoliko Banka obavlja svoje poslovne aktivnosti i u lokalnoj i u stranim valutama, ona vrši nadzorsvoje izloženosti prema promenama deviznog kursa na dnevnom nivou (u cilju održavanja otvorenihpozicija u okviru limita. Nije dozvoljeno uspostavljanje pozicija u stranoj valuti za spekulativne potrebe.3.5.2 Organizovanje procesa upravljanja deviznim rizikomOrganizaciona struktura upravljanja deviznim rizikom je u skladu sa potrebama Banke da identifikuje,proceni, tretira, vrši nadzor i saopštava rizike koji proističu iz promena deviznog kursa i faktora koji utiču nanjih. U Banci postoji jasna raspodela ovlašćenja za donošenje odluka, kao i procedure i smernice zarespektivne operativne oblasti da bi se pomoglo u implementaciji politike i osiguralo da su ciljevi Politikeostvareni u potpunosti i na svim nivoima, a Služba za trgovanje devizama i tržištem novca je odvojena odrisk kontroling funkcije i funkcije poravnanja i kontrole do nivoa i uključuje nivo Izvršnog odbora. Politikom jenaime definisana izvršna funkcija Odeljenja sredstava, kontrolna funkcija Odeljenja za platni promet,Odeljenja finansijske kontrole i Odeljenja za upravljanje rizicima, kao i funkcija usmeravanja koju ima ALCOodbor Banke.3.5.3 Obuhvatnost i vrste izveštajaPolitikom Banke za upravljanje deviznim rizikom su definisane procedure nadzora i izveštavanja, kao iprocesi u slučaju kršenja limita na nivou Banke, kao i na nivou ProCredit Grupe. Odeljenje sredstava jezaduženo za kontinuiran nadzor devizne pozicije u toku dana i držanje pozicija u okviru limita utvrđenihPolitikom Banke za upravljanje deviznim rizikom. Pored toga definisana je obaveza usklađivanja otvorenedevizne pozicije izmedju Odeljenja za platni promet, Odeljenja računovodstva i Odeljenja sredstava kao iminimum sadržaja izveštaja koji Odeljenje sredstava i Odeljenje za upravljanje rizicima Banke dostavljajunedeljnom i mesečnom Odboru za upravljanje aktivom i pasivom Banke. Banka ima jasno predviđeneobaveze i nadležnosti u pogledu analize i izveštavanja u slučaju kršenja limita.3.5.4 Mere za smanjenje rizikaU cilju smanjenja deviznog rizika, osnovna mera koja se preduzima jeste zatvaranje devizne pozicije. Da bizatvorila svoju poziiju ili neusklađenost dospeća u stranoj valuti, Banka vrši kupoprodaju valuta. To jemoguće ukoliko Banka raspolaže sa dovoljno likvidnosti u valuti koju želi da proda. Ukoliko to nije slučaj,može Banka preduzima sledeće aktivnosti: Operativne mere :o Smanjenje aktivnosti kreditiranja (strana sredstava)o Privlačenje dodatnih depozita (strana obaveza)o Povećanje drugih izvora finansijskih sredstava (strana obaveza)o Finansiranje u respektivnoj valuti preko ProCredit Holdinga (strana obaveza) Mere vezane za hedžing i derivate:o Garancija koju izdaje ProCredit Holding za kredit kod druge banke u respektivnoj valutio Zaključivanje SWAP ili terminskih ugovoraStrana 10 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxBanka obezbeđuje i prati efikasnost u ublažavanju rizika kroz izveštavanje rukovodstva Banke na nedeljnim imesečnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke, gde se iznose zaključci i donoseodluke o daljim merama koje je potrebno preduzeti.3.6 Kamatni rizik3.6.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja kamatnim rizikomRizik kamatne stope predstavlja rizik da će promene tržišnih kamatnih stopa negativno uticati na kapitalBanke i prihod od kamata Banke.Konceptualnu pozadina i ukupna procena rizika, podrazumevaju da je opredeljenje Banke nije da ostvarujeprofit kroz špekulacije na tržištu kamatnih stopa. Naprotiv, ona nastoji da osigura da je njena kamatnastruktura što je moguće više uravnotežena kroz sve ročnosti ostajući u okviru limita definisanih u Politiciupravljanja kamatnim rizikom. Banka to postiže usklađujući profile ponovnog određivanja cena izmedjusredstava i obaveza. Ukoliko struktura sredstava i obaveza ne može biti dovoljno usklađena da ostane uokviru limita, derivati kamatne stope mogu da se koriste isključivo za potrebe hedžinga.U cilju procene rizika Banka koristi sledeće alate za procenu rizika: ročna struktura i analiza jaza (gapanalysis), kao i analize scenarija, odnosno Standardni scenario, Stres scenario za bazni rizik, Najgori slučaj(worst case-bez diverzifikacije) i Očekivani scenario. U delu kontrola i tretman rizika propisani su limiti (Uticajukupne ekonomske vrednosti prema standardnom scenariju i najgorem slučaju) koji se ne smeju prekoračiti iokidači za izveštavanje (Uticaj ukupne ekonomske vrednosti prema standardnom scenariju i najgoremslučaju, kao i Uticaj prihoda od kamata), koji služe kao signali za rano upozorenje ali ne podrazumevajudirektno i neophodnost mera. Takodje, propisani su i Spoljni indikatori ranog upozorenja i ad hoc izveštaji.3.6.2 Organizovanje procesa upravljanja kamatnim rizikomOrganizaciona struktura osmišljena je u skladu sa potrebama Banke da identifikuje, proceni, tretira, vršinadzor i saopštava rizike koji nastaju kao posledica razvoja u eksternom makroekonomskom,zakonodavnom i internom okruženju. Politikom upravljanja kamatnim rizikom je data jasna raspodelaovlašćenja za donošenje odluka, kao i procedure i smernice za respektivne operativne oblasti da bi sepomoglo u implementaciji politike i osiguralo da su ciljevi ove politike ostvareni u potpunosti i na svimnivoima. Odeljenje sredstava je odvojeno od funkcije risk kontrolinga i funkcije poravnanja i kontrole donivoa i uključuje nivo Izvršnog odbora. Posebno su na nivou Banke definisane izvršne funkcije ALCO odboraBanke i Odeljenja sredstava Banke, kontrolna funkcija Odeljenja za upravljanje rizicima, i funkcijausmeravanja koju vrši ALCO odbor Banke.3.6.3 Obuhvatnost i vrste izveštajaPolitikom upravljanja kamatnim rizikom su propisane procedure nadzora i izveštavanja, kao i proces kršenjalimita na nivou Banke i na nivou ProCredit Grupe. Propisana je obaveza Odeljenja sredstava Banke iOdeljenja za upravljanje rizicima Banke da dostavljaju izveštaj ALCO odboru Banke, kao i minimum sadržajatog izveštaja. Takodje, Odeljenje za upravljanje rizicima Banke redovno izveštava ALCO odbor Bankenajmanje jednom kvartalno, a u slučaju bilo kakvih značajnih transakcija izveštava ALCO odbor Bankeodmah po prijemu ovih informacija o Analizi jaza u korigovanju cena i Scenario analizi promena krive prinosaizvršenoj za svaku značajnu operativnu valutu posebno i to posebno za Standardni scenario, Stres scenarioza bazni rizik, Najgori slučaj (bez diverzifikacije) i Najočekivaniji scenario. Takodje je propisana obavezaOdeljenja za upravljanje rizicima Banke u slučaju kršenja limita, kao i mogućnost sazivanja vanrednogsastanka ALCO odbora Banke na kome će se doneti odluka o merama koje treba preduzeti za ublažavanjerizika.3.6.4 Mere za smanjenje rizikaU zavisnosti od razloga osetljivosti Banke na kamatne stope, Banka preduzima različite mere za smanjenjerizika, izmedju ostalog: Uvođenje kredita sa varijabilnim stopama ili kreditnih proizvoda koji imaju kraći period otplate uslučaju kada Banka ima pevashodno plasirane kredite sa dužom ročnošću; Privlačenje depozita sa dužom ročnoscu, u slučaju više terminskih depozita sa kratkim vremenomdospeća; Swap kamatnih stopa u slučaju potrebe i aktuelnih mogućnosti na tržištu.Strana 11 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxAKTIVABanka obezbeđuje i prati efikasnost u ublažavanju rizika kroz izveštavanje rukovodstva Banke na nedeljnim imesečnim sastancima Odbora za upravljanje aktivom i pasivom Banke, gde se iznose zaključci i donoseodluke o daljim merama koje je potrebno preduzeti.Izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa prikazana je u sledećoj tabeli. Tabela 2 sadrži sredstva iobaveze(u hiljadama RSD na 31.12.2012.) prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate (RepricingDate) ili datumu dospeća, u zavisnosti koji je raniji.do 1mesecaod 1 do 3mesecaod 3 do 12meseciod 1 do 2godineod 2 do 5godinapreko 5godinaNekamatonosnoUkupnoGotovina i gotovinski ekvivalenti 2,981,094 - - - - - 2,160,491 5,141,585Opozivi depoziti i krediti 1,500,000 - - - - - 5,322,874 6,822,874Potraživanja po osnovu kamata,naknada, prodaje, promene fervrednosti derivata i drugapotraživanja - - - - - - 672,316 672,316Dati krediti i depoziti 23,466,233 2,871,250 14,515,492 7,008,277 3,598,787 115,988 - 51,576,027Hartije od vrednosti (bezsopstvenih akcija) 29,382 - - - - - - 29,382Udeli (učešća) - - - - - - 127,752 127,752Ostali plasmani - - - - - - 425,600 425,600Nematerijalna ulaganja - - - - - - 187,554 187,554Osnovna sredstva i investicionenekretnine - - - - - - 2,044,167 2,044,167Odložena poreska sredstva - - - - - - 38,778 38,778Ostala sredstva - - - - - - 759,894 759,894UKUPNO AKTIVA 27,976,709 2,871,250 14,515,492 7,008,277 3,598,787 115,988 11,739,426 67,825,929PASIVATransakcioni depoziti 3,592,552 - - - - - 6,952,515 10,545,067Ostali depoziti 7,310,269 3,795,550 12,641,752 585,400 383,912 134,011 0 24,850,894Primljeni krediti 1,194,042 5,474,724 6,520,045 343,176 928,447 211,516 748,182 15,420,132Obaveze po osnovu kamata,naknada i promene fervrednosti derivata - - - - - - 21,542 21,542Rezervisanja - - - - - - 129,442 129,442Obaveze za poreze - - - - - - 6,947 6,947Obaveze iz dobitka - - - - - - 29,595 29,595Ostale obaveze - 1,364,620 1,705,775 - - 1,137,183 1,488,848 5,696,426Kapital - - - - - - 11,125,884 11,125,884UKUPNO PASIVA 12,096,863 10,634,894 20,867,572 928,576 1,312,359 1,482,710 20,502,955 67,825,929Neto ročna neusklađenost 15,879,846 (7,763,644) (6,352,080) 6,079,701 2,286,428 (1,366,722) (8,763,529)U hiljadama dinara na 31.decembar 2011.do 1mesecaod 1 do 3mesecaod 3 do 12meseciod 1 do 2godineod 2 do 5godinepreko 5godinaNekamatonosnoUkupnoUKUPNO AKTIVA 24,883,493 2,586,409 10,403,395 6,227,335 4,057,526 124,856 11,338,982 59,621,996UKUPNO PASIVA13,026,442 12,799,614 13,397,334 581,530 910,229 1,221,790 17,685,057 59,621,996Neto ročna neusklađenost 11,857,051 (10,213,205) (2,993,939) 5,645,805 3,147,297 (1,096,934) (6,346,075)Strana 12 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docx3.7 Operativni rizik3.7.1 Definicija i opis strategije / politike upravljanja operativnim rizikomUpravljanje operativnim rizicima je posebna oblast unutar opšteg upravljanja rizicima Banke. Banka definišeoperativni rizik kao rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usledpropusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa,neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nastupanja nepredvidiviheksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik.Za potrebe analize operativnih rizika sa aspekta ProCredit grupe, operativni rizik uključuje pored pravnog ireputacioni rizik, odnosno rizik da neki događaj ili serija događaja mogu da nanesu štetu reputaciji Banke iligrupe, čime se umanjuje sposobnost upravljanja. Kao posebna oblast definisan je i proces sprečavanjaprevara i zloupotreba u okviru upravljanja operativnim rizikom.Odluka o načinu upravljanja operativnim rizikom donosi se na osnovu podataka o stvarnim ili potencijalnimgubicima, proceni rizika i analizi efekata izmena kao i mogućnosti transfera rizika na treća lica.Banka primenjuje princip osnovnog indikatora prilikom obračuna kapitalnog zahteva za operativni rizik.3.7.2 Organizovanje procesa upravljanja operativnim rizikomUpravljanje operativnim rizikom deo je odgovornosti svih vlasnika procesa u okviru nadležnosti za adekvatnoobavljanje poverenih procesa. Praćenje i analiza sistema za upravljanje rizicima je u nadležnosti odeljenja zaupravljanje rizicima, Sektora za rizike i Izvršnog odbora Banke. Osnovni zadaci Odeljenja za upravljanjerizicima su prikupljanje podataka, kreiranje izveštaja, analiza procesa i evidentiranih slučajeva u smisluidentifikovanja izvora operativnog rizika i obezbedjivanje potrebnih informacija za adekvatno upravljanjeoperativnim rizikom.Odeljenje interne revizije odgovorno je za kontrolu adekvatnosti sistema za upravljanje operativnim rizikom injegovu uskladjenost sa zakonom.Strateški planovi i odluke vezano za upravljanje operativnim rizikom donose se od strane Odbora zaupravljanje operativnim rizikom. Stalni članovi odbora su dva člna Izvršnog odbora sa pravom glasa.Rukovodstvo Banke usvaja sva interna dokumenta koja uredjuju način upravljanja operativnim rizikom.Odeljenje za upravljanje rizicima prati izloženost operativnom riziku u skladu sa internim politikama istandardima. U okviru odeljenja za upravljanje rizicima je uspostavljena pozicija službenika za operativnirizik. Službenik za operativni rizik je zadužen da prikuplja i analizira podataka o dogadjajima operativnogrizika kroz bazu operativnih rizika (RED - Risk Event Database), sprovodi redovne godišnje proceneizloženosti operativnim rizicima, pratie regulativu, prati indikatore rizika i vrši analizu procesa i scenarija, dajepredloge za umanjenje ili izbegavanje operativnog rizika uključujući i transfer rizika osiguranjem, dajepodršku vlasnicima procesa i učestvuje u analizi rizika odobrenja novih materijalno bitnihproizvoda/procesa/usluga kao i materijalnih izmena već postojećih, učestvuje u analizi materijalno bitnihaktivnosti koje se poveravaju trećim licima i redovno obaveštava rukovodstvo Banke i odeljenje zaupravljanje rizicima na nivou ProCredit Grupe o izloženosti Banke operativnom riziku.Pored ovih funkcija odeljenje za upravljanje rizicima ima zadatak obuke zaposlenih i podizanja svesti svihučesnika u procesu o operativnom riziku i sprečavanju prevara i zloupotreba.Odeljenje za upravljanje rizicima koristi podršku odeljenja za upravljanje operativnim rizikom na nivouProCredit Grupe prilikom definisanja standarda za praćenje i upravljanje operativnim rizikom.3.7.3 Obuhvatnost i vrste izveštajaU cilju zaštite od operativnog rizika Banka je uspostavila sistem izveštavanja o operativnom riziku.Izveštavanje menadžmenta se vrši na redovnim sastancima Odbora za upravljanje operativnim rizikom kojise održavaju kvartalno. Pored toga o najbitnijim pitanjima i aktuelnim slučajevima kvartalno se informišeUpravni odbor i Odbor za reviziju. Svi slučajevi kod kojih se utvrdi da je moguć ili je već nastao gubitak prekodefinisanog iznosa komuniciraju se bez odlaganja sa Odeljenjem za upravljanje rizicima na nivou ProCreditGrupe kao i sa Internom revizijom.Strana 13 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docx3.7.4 Mere za smanjenje rizikaBanka upravlja operativnim rizikom kontrolom, prihvatanjem, prenošenjem na traće lice ili izbegavanjemoperativnog rizika.Za sve uočene potencijalne ili već ostvarene rizike utvrdjuje se da li je moguće primeniti korektivne mere zaispravljanje trenutno nastale situacije kao i preventivne mere koje omogućavaju da se sličan rizik ne ponoviodnosno da se spreči njegovo nastajanje. Sve mere se usaglašavaju sa vlasnicima procesa i po potrebi onjima se informiše menadžment Banke. U zavisnosti od vrste mera koje se sprovode i nivoa na kojem jedoneta odluka, sprovodjenje se kontroliše od strane vlasnika procesa, odeljenja za upravljanje rizicima,interne revizije i menadžmenta.Kao osnovna mera za ublažavanje rizika koristi se transfer rizika putem osiguranja. Zadatak kontroleprocesa osiguranja leži na odeljenju za upravljanje rizicima. Banka se osigurava od standardnih osiguranihslučajeva koji mogu nastati u bankarskom poslovanju uključujući i osiguranje imovine, osiguranje štetenastale prema trećim licima i specifičnih operativnih rizika.Posebna pažnja se posvećuje pitanjima vezanim za sprečavanje prevara i zloupotreba kao i utvrdjivanjumaterijalnosti i rizičnosti poslovnih promena i novih proizvoda uključujući i rizike vezane za poveravanjeaktivnosti trećim licima.4 Upravljanje kapitalomStrateški cilj Banke je održavanje pokazatelja regulatorne adekvatnosti kapitala iznad propisane minimalnestope adekvatnosti kapitala, odnosno održavanje pokazatelja interne adekvatnosti kapitala iznad nivoa kojiomogućava Banci nesmetano poslovanje i ostvarivanje strateških i poslovnih ciljeva.4.1 Kapital BankeTabela 3: Struktura regulatornog kapitala(u hiljadama RSD)I KAPITAL 10,304,0481. OSNOVNI KAPITAL 8,150,3461.1. Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija 3,663,0121.2. Stečene sopstvene akcije banke, osim preferencijalnih kumulativnih akcija -1.3. Emisiona premija 2,776,7451.4. Rezerve iz dobiti 1,643,8641.5. Neraspoređena dobit iz ranijih godina 620,0941.6. Gubici iz prethodnih godina -1.7. Dobit iz tekuće godine -1.8. Gubitak tekuće godine -1.9. Nematerijalna ulaganja 187,5541.10. Iznos akcija banke uzetih u zalogu, osim preferencijalnih kumulativnih akcija -1.11. Regulatorna usklađivanja vrednosti 365,8151.11.1. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju -1.11.2. Ostale neto negativne revalorizacione rezerve -1.11.3.Dobit po osnovu obaveza banke vrednovanih prema fer vrednosti koja je ostvarena zbog promenekreditnog rejtinga banke1.11.4. Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke 365,8151.12. Manjinska učešća u podređenim društvima -1.13. Ostale negativne konsolidovane rezerve -1.14. Ostale pozitivne konsolidovane rezerve -2. DOPUNSKI KAPITAL 3,378,8992.1. Nominalna vrednost uplaćenih preferencijalnih kumulativnih akcija -2.2. Stečene sopstvene preferencijalne kumulativne akcije -2.3. Emisiona premija po osnovu preferencijalnih kumulativnih akcija -2.4. Deo revalorizacionih rezervi banke 535,941-Strana 14 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docx2.5. Hibridni instrumenti kapitala -2.6. Subordinirane obaveze 2,842,9582.7.Višak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebnih rezervi iz dobiti u odnosu naočekivane gubitke2.8. Iznos kapitala kojim se prekoračuju ograničenja za dopunski kapital -2.9.Potraţivanja po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki obezbeđena hibridniminstrumentom ili subordiniranom obavezom2.10. Iznos preferencijalnih kumulativnih akcija banke uzetih u zalogu -3. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA 1,225,1973.1. Od čega: umanjenje osnovnog kapitala 612,5993.2. Od čega: umanjenje dopunskog kapitala 612,5993.3.Direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od10% kapitala tih banaka, odnosno drugih lica--127,7523.4.3.5.3.6.3.7.3.8.3.9.Ulaganja u hibridne instrumente i subordinirane obaveze drugih banaka i lica u finansijskomsektoru u kojima banka ima direktna ili indirektna ulaganja u iznosu većem od 10% kapitala tihlicaUkupan iznos direktnih i indirektnih ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru uiznosu do 10% njihovog kapitala, kao i ulaganja u njihove hibridne instrumente i subordiniraneobaveze, koji prelazi 10% zbira osnovnog i dopunskog kapitala banke za koju se obračunavakapitalIznos za koji su prekoračena kvalifikovana učešća u licima koja nisu lica u finansijskomsektoruManjak izdvojenih ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti u odnosu naočekivane gubitkeIznos izloţenosti po osnovu slobodnih isporuka kada druga ugovorna strana nije izmirilasvoju obavezu u roku od četiri radna danaPotraţivanja i potencijalne obaveze prema licima povezanim sa bankom ili prema zaposlenimau banci koje je banka ugovorila pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih sadrugim licima------3.10.Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkamabanke u skladu sa tačkom 427. stav 1. odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke1,097,4454. UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 7,537,7485. UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 2,766,300II NAPOMENE1.Pozitivan/negativan iznos razlike između ukupne ispravke vrednosti bilansne aktive,rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama i potrebne rezerve iz dobiti s jedne strane iiznosa ukupnih očekivanih gubitaka prema IRB pristupu s druge strane-1.1. Iznos ispravki vrednosti, rezervisanja i potrebne rezerve iz dobiti banke -1.1.1. Od čega: na grupnoj osnovi -1.1.2. Od čega: na pojedinačnoj osnovi -1.2. Iznos očekivanog gubitka prema IRB pristupu -2. Bruto iznos subordiniranih obaveza 4,207,577Kapital Banke iznosi 10.304.048 hiljada RSD na dan 31. decembar 2012. godine. Kapital Banke se sastojiod: Osnovnog kapitala i Dopunskog kapitala.Osnovni kapital Banke se sastoji od uplaćenog akcijskog kapitala (nominalna vrednost od 3.663.012 hiljadaRSD sa pripadajućom emisionom premijom od 2.776.745 hiljada RSD), rezervi iz dobiti formiranih na osnovuodluke skupštine Banke, a nakon oporezivanja (1.643.864 hiljada RSD) i dobiti Banke iz ranijih i tekućegodine koji nije opterećen nikakvim budućim obavezama, a po odluci skupštine o raspoređivanju (620.094hiljada RSD) umanjenih za iznos odbitnih stavki (nematerijalna ulaganja 187.554 hiljada RSD + 25%potrebne rezerve iz dobiti 365.815 hiljada RSD + 50% od zbira ulaganja u lica u finansijskom sektoru većemStrana 15 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docxod 10% i 75% potrebne rezerve iz dobiti 612.599 hiljada RSD). Dakle, osnovni kapital Banke iznosi7.537.748 hiljada RSD.Dopunski kapital Banke čini deo (90%) revalorizacionih rezervi Banke od 535.941 hiljada RSD isubordinirane obaveze od 2.842.958 hiljada RSD, umanjeih za 50% od zbira ulaganja u lica u finansijskomsektoru većem od 10% i 75% potrebne rezerve iz dobiti (612.599 hiljada RSD). Prema tome dopunskikapital Banke iznosi 2.766.300 hiljada RSD.4.2 Proces interne procene adekvatnosti kapitalaU skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke, Banka u procesu interne procene adekvatnosti kapitalaobračunava potrebni interni kapital kojim se, nasuprot regulatornom kapitalnom zahtevu, obuhvata više vrstarizika, te se koriste interno razvijene metodologije, uzimajući u obzir strateške ciljeve, makroekonomskookruženje, interne standarde i procese, kao i složenost poslovanja Banke.Proces interne procene adekvatnosti kapitala u potpunosti je integrisan u sistem upravljanja rizicima idonošenja odluka u Banci. Proces obuhvata sledeće faze:1) utvrđivanje materijalno značajnih rizika;2) izračunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike;3) određivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva;4) poređenje sledećih elemenata:kapitala obračunatog u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke iraspoloživog internog kapitala,minimalnih kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnostkapitala banke i internih kapitalnih zahteva za pojedinačne rizike;zbira minimalnih kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnostkapitala banke i ukupnih internih kapitalnih zahteva.Prilikom utvrđivanja materijalno značajnih rizika kojima je Banka izložena i koji su uključeni u proces interneprocene adekvatnosti kapitala, uzeti su u obzir vrsta, obim, i složenost poslovanja, kao i specifičnost tržištana kojima posluje Banka. Takođe, u obzir je uzeto i prethodno iskustvo u upravljanju rizicima u Banci iProCredit grupi, kao i istorijski podaci o ostvarenim negativnim efektima na finansijski rezultat i kapitalBanke. Osnovni kriterijumi utvrđivanja materijalno značajnih rizika su izloženost Banke datom riziku ipotencijalni negativni uticaj na finansijski rezultat i kapital Banke usled mogućnosti ostvarenja datog rizika.Materijalno značajni rizici sa aspekta interne procene adekvatnosti kapitala su:Rizici za koje se u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije obračunavaju kapitalni zahtevi i to:o Kreditni rizik i rizik druge ugovorne straneo Operativni riziko Tržišni rizici, odnosno devizni rizikRizici za koje regulativom Narodne banke Srbije (Odlukom o adekvatnosti kapitala) nije predviđenoobračunavanje minimalnih kapitalnih zahteva i to:o Kamatni riziko Rizik koncentracijeo Rizik likvidnostio Kreditno devizni riziko Strateški riziko Reputacioni riziko Rizici koji proističu iz poslovnog i makroekonomskog okruženjaStrana 16 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxKlase rizika uKatalogu rizikaKreditni rizikRizik druge ugovornestraneDevizni rizikOperativni rizikDefinicija rizikaKreditni rizik je mogudnost nastanka negativnih efekata na finansijskirezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika premabanciRizik druge ugovorne strane (counterparty credit risk) jestemogudnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapitalbanke usled neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakcijipre konačnog poravnanja novčanih tokova transakcije, odnosnoizmirenja novčanih obaveza po toj transakcijiDevizni rizik označava rizik od negativnog uticaja na bančin finansijskirezultat i adekvatnost kapitala usled promena deviznog kursa.Operativni rizik je rizik od mogudeg nastanka negativnihefekata na finansijski rezultat i kapital banke usled propusta(nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajudihunutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanjainformacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanjanepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik.Može sekvantifikovati?StandardniscenarioNBS Odluka oadekvatnostikapitalaNBS Odluka oadekvatnostikapitalaNBS Odluka oadekvatnostikapitalaMetodologijaStres test metodInterna metodologijaInterna metodologijaInterna metodologijaRizik kamatnih stopaKamatni rizik je rizik od mogudeg nastanka negativnih efekata nafinansijski rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjigeusled promena kamatnih stopa.InternametodologijaInterna metodologijaRizik koncentracijeRizik likvidnostiReputacioni rizikStrateški rizikRizik poslovnog imakroekonomskogokruženjaRizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektnoproizlazi iz izloženosti banke prema istom ili sličnom izvorunastanka rizika, odnosno istoj ili sličnoj vrsti rizika.Rizik likvidnosti je mogudnost nastanka negativnih efekata na finansijskirezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svojedospele obaveze, i to zbog:– povlačenja postojedih izvora finansiranja, odnosnonemogudnosti pribavljanja novih izvora finansiranja (riziklikvidnosti izvora sredstava), ili– otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbogporemedaja na tržištu (tržišni rizik likvidnosti).Reputacioni rizik je rizik da događaj ili niz događaja može/mogu dapričine štetu reputaciji Banke ili reputaciji ProCredit grupe, i na taj načinumanje njihovu sposobnost za obavljanje poslovne aktivnostiStrateški rizik je mogudnost nastanka negativnih efekata na finansijskirezultat ili kapital banke usled nepostojanja odgovarajudih politika istrategija, te njihovog neadekvatnog sprovođenja, kao i usled promenau okruženju u kome banka posluje ili izostanka odgovarajudegreagovanja banke na te promene.Rizik poslovnog i makroekonomskog okruženja je mogudnost nastankanegativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital banke usledpotencijalnih promena u opštim poslovnim uslovima, odnosnomtržišnom okruženju, ponašanju klijenata i tehnološkom progresu kojemogu uticati na zarađivačku sposobnost banke ukoliko banka nije umogudnosti da se u kratkom roku adaptira na promene.Herfindahl-Herfindahl-Hirschman Index -Hirschman Index -HHIHHI(stres test pretpostavke)Interna metodologija obračuna kapitalnih zahteva u procesu interne procene adekvatnosti kapitalaKreditni rizikU okviru procesa interne procene adekvatnosti Banka će za kreditni rizik vršiti obračun regulatornogkapitalnog zahteva u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (standardizovani pristup), a poredtoga Banka će internim modelom obračunavati interni kapitalni zahtev za kreditni rizik i porediti ga saregulatornim u cilju izbegavanja moguće potcenjenosti kreditnog rizika usled primene standardizovanogpristupa. Takođe Banka će na osnovu internog modela raditi stres test za kreditni rizik u cilju izbegavanjamoguće potcenjenosti kreditnog rizika usled primene standardizovanog pristupa u uslovima krize.Interni model obračuna kapitalnih zahteva za kreditni rizik se bazira na migracionoj analizi koja predstavljaosnovno sredstvo za procenu rizika kreditnog portfolija i stoga služi kao glavna baza za određivanjeverovatnoće distribucije gubitaka Banke po osnovu kreditnog portfolia i vanbalnsnih izloženosti na godišnjemnivou. Osnovna ideja metoda je korišćenje istorijskog iskustva za kvantifikaciju promena u kvalitetukreditnog portfolija tokom vremena radi dobijanja prognoza za očekivane i neočekivane gubitke. OsnovnaStrana 17 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docxpretpostavka ovog pristupa je da istorijski razvoj odražava buduća kretanja i da se stoga može koristiti zasimulaciju nivoa gubitka portfolija.Banka moguću potcenjenost kreditnog rizika usled primene standardizovanog pristupa izračunava puteminternog modela prema odgovarajućim stopama gubitaka na nivou pouzdanosti od 95% (videti tabelu ispod).Stope gubitaka su formirane na nivou Banke i ProCredit Grupe po osnovu migracione analize koja obuhvatapodatke svih banaka u Grupi od 2001. godine (izmedju ostalog i Banke u Srbiji te se njena primena smatraadekvatnom), a koju definiše ProCredit Holding na godišnjem nivou. Stope gubitaka i migraciona analiza nanivou ProCredit banke u Srbiji u najvećoj meri koreliraju sa podacima na nivou ProCredit Grupe, odnosno nepostoje značajna odstupanja te Banka smatra da se mogu koristiti za adekvatnu procenu izloženostikreditnom riziku.Obračun se vrši na sledeći način:1) Bruto kreditni portfolio se raspoređuje na tri kategorije kašnjenja (do 30 dana, od 31-90 danai preko 90 dana) i vanbilansni portfolio prema tabeli ispod2) Iznos se množi stopom očekivanih gubitaka po kategoriji (nivo pouzdanosti od 95%, stopegubitka kao u tabeli ispod).3) Dobijeni rezultati se sabiraju i od njih se oduzimaju ispravka vrednosti i potrebna rezerva zagubitke i dobija se ukupan interni kapitalni zahtevDani u Bruto kreditni Stopa gubitka na nivou pouzdanostikašnjenju portfoliood 95%Vanbilans 3.40%0-30 3.40%31-90 66.13%>90 81.45%Ukupan interni kapitalni zahtev (bruto)Manje: Ukupna ispravka vrednostiManje: Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnimstavkamaUkupan interni kapitalni zahtev (neto)Interni kapitalnizahtevStres scenario za kreditni rizik – moguća potcenjenost gubitаkа po osnovu kreditnog rizikа uuslovimа krizeUprkos činjenici da nivo pouzdanosti od 95% koji se primenjuje u standardnom scenariju za kreditni rizik većpokriva u značajnoj meri slučajeve istorijskih gubitaka, u pogledu stres scenarija, nivo pouzdanosti stopagubitka je povećan na 99,8%, što odgovara riziku od neizmirenja obaveza korisnika kredita sa visokimrejtingom (odgovara ,,AA-“ Fitch rejting agencije). U ovom slučaju na nivou ProCredit Grupe određene sustope gubitaka na osnovu stope pouzdanosti od 99.8% za ceo period 2001-2011, uključujući i godinesvetske ekonomske krize nakon 2009. godine, a zatim i stope gubitaka pri istom nivou poverenja do 2009.godine.Faktor za koji se pogoršao kvantil od 99,8% za ceo period (uključujući krizne godine nakon 2009. godine) upoređenju sa kvantilom od 99,8% za zapažanja do 2009. godine definisan je kao „faktor najgoreg slučaja” iuzima u obzir relativno povećanje stope kašnjenja usled globalne finansijske krize nakon 2008. godine kojaje veoma ozbiljno pogodila makroekonomsku situaciju u Srbiji, Balkanskom regionu i Evrozoni kaonajvažnijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije u pogledu pada bruto društvenog proizvoda, značajnog rastanezaposlenosti i krize javnog duga odnosno samog bankarskog sektora, te se može smatrati stresscenariom.Rizik druge ugovorne straneU okviru procesa interne procene adekvatnosti kapitala Banka će za rizik druge ugovorne strane vršitiobračun regulatornog kapitalnog zahteva u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke(standardizovani pristup), a pored toga Banka će internim modelom (koji uključuje i stres test scenario)Strana 18 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docxobračunavati interni kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane i porediti ga sa regulatornim u ciljuizbegavanja moguće potcenjenosti ovog rizika usled primene standardizovanog pristupa.Iznos internog kapitalnog zahteva koji je potreban za pokriće rizika druge ugovorne strane i rizika izdavaocaBanke prema internom modelu izračunava se na osnovu obima izloženosti koji je prilagođen rizicima, tj.iznosa koji Banka potencijalno može da izgubi i ročnosti izloženosti.Izloženost u koju je ukalkulisan rizik (risk-adjusted exposure - RAE) se izračunava množenjem iznosaizloženosti (exposure at default - EAD) jednogodišnjom verovatnoćom nastupanja statusa neizmirenjaobaveza (probability of default - PD), preostalom ročnošću (maturity - M) i gubitkom usled nastupanja statusaneizmirenja obaveza (loss given default - LGD):Stres scenario za rizik druge ugovorne straneRAE = EAD x PD x M x LGDU okviru stres scenarija za rizik druge ugovorne strane, odnosno obračuna visine internog kapitalnogzahteva potrebnog za pokriće rizika druge ugovorne strane, uzete su u obzir sledeće pretpostavke:• Svi rejtinzi banaka se umanjuju za dva stepena, što odražava povećan rizik druge strane. Akodruga strana / krajnja matična kompanija nema rejting i koristi se rejting zemlje manje dva nivoa,oduzima se jedan nivo.• Sve Hartije od vrednosti/obveznice banaka postaju manje likvidne, što odražava umanjenutržišnu aktivnost i povećanu nesigurnost, odnosno razmatraju se u odnosu na njihovu preostaluročnost.Devizni rizikU okviru procesa interne procene adekvatnosti Banka će za devizni rizik vršiti obračun regulatornogkapitalnog zahteva u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (standardizovani pristup), a poredtoga Banka će internim modelom (koji uključuje i stres test scenario) obračunavati interni kapitalni zahtev zadevizni rizik i porediti ga sa regulatornim u cilju izbegavanja moguće potcenjenosti ovog rizika usled primenestandardizovanog pristupa.Iznos internog kapitalnog zahteva za pokriće deviznog rizika u cilju procene eventualne potcenjenostideviznog rizika usled primene standardizovanog pristupa, baziran je na istorijskom modelu VaR (Value atRisk) analize, na osnovu istorijskog perioda od 3 godine i stepenu poverenja od 95%.Izračunavanje internog kapitalnog zahteva potrebno za pokriće deviznog rizika Banke jednak je uticaju koji biistorijski devizni šokovi mogli da izvrši na banku obzirom na tekuću izloženost deviznom riziku.1) Izloženost deviznom riziku predstavlja otvorena devizna pozicija Banke, definisana Odlukom oadekvatnosti kapitala Banke2) Devizni šok se izračunava na osnovu istorijskog perioda od 3 godine, za sve valutne parove. Valutniparovi su funkcionalna valuta Banke (RSD) prema svakoj od valuta otvorene devizne pozicije Bankeu okviru DR izveštaja (EUR,USD,CHF i GBP). Promena u tekućem periodu u odnosu na isti periodprošle godine, odnosno devizni šok se identifikuje kao kretanje u procentima za svaku od valuta.Stres scenario za devizni rizikU okviru stres scenaria za devizni rizik, odnosno obračuna internog kapitalnog zahteva potrebnog za pokrićedeviznog rizika, uzete su u obzir sledeće pretpostavke: Stepen poverenja sa 95% se pomera na 97% Tekuća otvorena devizna pozicija se pomera na 7.5% regulatornog kapitala što predstavlja okidač zaizveštavanje, odnosno pokazatelj ranog upozoravanja definisan Politikom upravljanja deviznimrizikom BankeStrana 19 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxOperativni rizikU okviru procesa interne procene adekvatnosti Banka će za operativni rizik vršiti obračun regulatornogkapitalnog zahteva u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke (pristup osnovnog indikatora), apored toga Banka će internim modelom obračunavati interni kapitalni zahtev za operatvini rizik i porediti gasa regulatornim u cilju izbegavanja moguće potcenjenosti ovog rizika usled primene pristupa osnovnogindikatora.Za potrebe izračunavanja internog kapitalnog zahteva za Operativni rizik, poredi se bruto gubitak prijavljenihdogađaja u poslednjih 12 meseci i sa iznosom kapitalnog zahtev za operativni rizik obračunat primenompristupa osnovnog indikatora. U slučaju da je bruto gubitak veći, Banka će izdvajati dodatni kapital za iznosprekoračenja.Banka ima uspostavljen sistem izveštavanja o realizovanim događajima koji su doveli do gubitka ili su pakmogli dovesti do gubitka koji se vode u posebnoj bazi događaja (RED - Risk Event Database – baza zaevidentiranje događaja koji imaju elemente operativnih rizika).Pored toga, Odeljenje za upravljanje rizicima od 2008. godine vrši redovnu godišnju analizu izloženostiodeljenja i procesa operativnim rizicima i rizicima prevare. Procena rizika podrazumeva procesidentifikovanja i analiziranja potencijalnih događaja koji bi mogli da izazovu značajne negativne finansijskeefekte na poslovanje Banke, a obuhvata i procenu verovatnoće pojave takvih događaja.Kamatni rizikObzirom da Odlukom o adekvatnosti kapitala nije predviđeno regulatorno izdvajanje iz kapitala za kamatnirizik, Banka interni kapitalni zahtev za ovaj rizik definiše, odnosno izračunava kao negativan uticaj promenekamatnih stopa na ekonomsku vrednost Banke izazvanog šokom kamatnih stopa.Za EUR i USD se koristi kamatni šok od 200 baznih poena, dok se kod ostalih valuta koristi realna godišnjapromena kamatne stope za odnosnu valutu pri stepenu poverenja od 99%.Stres scenario za kamatni rizikPretpostavke stres scenarija simuliraju šta bi se dogodilo ako bi se istorijski najgori šokovi u svakoj od valutajavili istovremeno, a kamatne stope u različitim valutama mogle kretati u suprotnim pravcima. To ne samo dabi značilo da diversifikacija nestaje i kamatne stope u različitim valutama simultano rastu ili padaju, već uonim valutama gde bi rast načinio štetu Banci, stope bi rasle, a u drugim valutama, stope bi pale.Rizik koncentracijeObzirom da rizik koncentracije nije obuhvaćen regulatornim zahtevom za kapitalom, Banka će na osnovuinternog modela obračunavati interni kapitalni zahtev za rizik koncentracije. Postoje dva glavna izvora rizikakoncentracije u kreditnom portfoliju: individualna koncentracija (materijalno značajna koncentracijapojedinačnih izloženosti koje čine značajan deo portfolija) i sektorska koncentracija (materijalno značajnakoncentracija prema industrijskim sektorima, odnosno delatnostima).Banka je odlučila da koristi pristup propisan od strane regulatora Španije, odnosno opšte prihvaćen pristupza merenje koncentracije Herfindal-Hiršmanov indeks (HHI) za izračunavanje kapitalnih zahteva za rizikkoncentracije. Ovaj pristup efikasno prilagođava zahteve regulatornog kapitala u skladu sa standardizovanimpristupom, dodajući na njega iznos kapitalnog zahteva koji proizilazi iz individualne koncentracije i iznos zasektorsku koncentraciju, odnosno koncentraciju prema delatnosti.Sektorski rizik koncentracijeIzračunavanje sektorskog rizika koncentracije se vrši na osnovu sektorskog indeksa koncentracije (SIK)prema sledećoj formuli:Strana 20 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxSIK = ∑ X 2 / ( ∑ X ) 2 * 100gde je X jednak izloženosti prema svakoj od ekonomskih delatnosti.Individualni rizik koncentracijeBanka će takodje izračunavati individualni indeks koncentracije (IIK) za 1000 najvećih individualnihizloženosti nezavisno od njihovog statusa kao fizičkog ili pravnog lica ili njihove pravne forme prema sledećojformuli:IIK = ∑ X 2 / ( ∑ Y ) 2 * 100gde je X jednak iznosu izloženosti prema svakom od 1000 najvećih izloženosti, a Y jednak iznosu ukupneizloženosti Banke.Stres scenario za rizik koncentracijeStres scenario individualnog rizika koncentracije se zasniva na rastu izloženosti u okviru top 10 najvećihizloženosti poštujući sledeće limite propisane Pravilom za upravljanje rizikom koncentracije Banke:Maksimalni iznos izloženosti prema jednom klijentu ograničen je na 5.000.000 EUR.Suma izloženosti prema 10 najvećih klijenata Banke ograničen je na 50% kapitala Banke.Pretpostavka stres scenarija u okviru sektorskog rizika koncentracije pretpostavlja povećanje izloženosti utop 5 najvećih izloženosti za 20%.Rizici koji se ne mogu preciczno kvantifikovatiZa rizike koji se ne mogu precizno kvantifikovati Banka definiše niz strateških smernica, metoda, kriterijuma,i procesa u cilju odlučivanja i sprovođenja odluka o prihvatanju, izbegavanju, smanjenju, kontroli i prenosurizika.Pored toga, Banka će za materijalno značajne rizike koji se ne mogu precizno kvantifikovati izdvojiti određeni% raspoloživog internog kapitala što smatra dovoljnim, uzimajući u obzir načine upravljanja gore navedenimrizicima.Rezultati procesa interne procene adekvatnosti kapitala na dan 31.12.2012.Minimalni kapitalni zahtevi (u 000 RSD)Regulatorni kapitalni zahteviStandardni scenarioInterni kapitalni zahtevi (ICAAP)Stres scenario6,997,117 7,433,340 7,871,217Raspoloživi interni kapital u procesu interne procene adekvatnosti kapitala je jednak kapitalu Banke u skladusa Odlukom o adekvatnosti kapitala.Strana 21 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docx4.3 Adekvatnost kapitala i kapitalni zahtevi u skladu sa regulativom Narodne banke SrbijeTabela 4: Izveštaj o ukupnim kapitalnim zahtevima i pokazatelju adekvatnosti kapitala na dan 31.12.2012. (uhiljadama RSD)KAPITAL 10,304,048UKUPAN OSNOVNI KAPITAL 7,537,748UKUPAN DOPUNSKI KAPITAL 2,766,300KAPITALNI ZAHTEVI 6,997,117KAPITALNI ZAHTEV ZA KREDITNI RIZIK, RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE I RIZIKIZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU SLOBODNIH ISPORUKA6,096,065Standardizovani pristup (SP) 50,800,541SP klase izloţenosti 50,800,541KAPITALNI ZAHTEV ZA RIZIK IZMIRENJA/ISPORUKE PO OSNOVU NEIZMIRENIH TRANSAKCIJA -KAPITALNI ZAHTEV ZA TRŢIŠNE RIZIKE -Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunat primenom standardizovanih pristupa -Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu duţničkih hartija od vrednosti -Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu vlasničkih hartija od vrednosti -Kapitalni zahtev za devizni rizik -Kapitalni zahtev za robni rizik -Kapitalni zahtevi za cenovni, devizni i robni rizik izračunati primenom pristupa internih modela -KAPITALNI ZAHTEV ZA OPERATIVNI RIZIK 901,052Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnog indikatora 901,052Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom standardizovanog pristupa -Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom naprednog pristupa -POKRIVENOST KAPITALNIH ZAHTEVA 6,997,117POKAZATELJ ADEKVATNOSTI KAPITALA (%) 17.674.3.1 Kapitalni zahtev za kreditni rizik i rizik druge ugovorne straneU skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbije koja definiše oblast adekvatnosti kapitala, Bankaobračunava kapitalne zahteve za kreditni rizik koristeći standardizovani pristup. Banka takođe obračunava ikapitalne zahteve za stavke koje se nalaze u bankarskoj knjizi, a za koje je prema regulativi neophodnoobračunati kapitalne zahteve za rizik druge ugovorne strane.Tabela 5: Kapitalni zahtev za kreditni rizik po standardizovanom pristupu (u hiljadama RSD)Opis klase izloţenostiKapitalni zahtev zakreditni rizik na31. decembar 2011.Kapitalni zahtev zakreditni rizik na 31.decembar 2012.Izloženost prema državama i centralnim bankama - -Izloženosti prema jedinicama teritorijalne autonomije ilokalne samouprave- -Izloženosti prema javnim agencijama 37,007 -Izloženosti prema bankama 10,140 47,568Izloženosti prema privrednim društvima 1,892,405 2,492,295Izloženosti prema fizičkim licima 3,101,690 3,082,696Dospela nenaplaćena potraživanja 7,759 25,596Ostale izloženosti 477,448 447,909Ukupno 5,526,449 6,096,065Strana 22 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docx4.3.2 Kapitalni zahtev za trţišne rizikePo trenutnoj politici, Banka striktno izbegava bavljenje bilo kojim oblikom poslova iz domena špekulativnogbankarstva (poslovi koji imaju za cilj zaradu na razlici u ceni finansijskih instrumenata). Iz tog razloga semože smatrati da je Banka u svom poslovanju trenutno izložena jedino deviznom riziku, kao podkategorijetržišnih rizika.Kapitalni zahtev za devizni rizik se računa u skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbije koja definišeoblast adekvatnosti kapitala.Kapitalni zahtev za devizni rizik izračunava se množenjem zbira ukupne neto otvorene devizne pozicije iapsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%, ako je zbir ukupne neto otvorene devizne pozicijei apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu veći od 2% kapitala banke izračunatog u skladu saOdlukom o adekvatnosi kapitala banke.Tabela 6: Otvorena devizna pozicija Banke na dan 31.12.2012 (u hiljadama RSD)Pozicija EUR USD CHF OstalevaluteUkupnoNeto spot pozicija 774,191 (482,800) (192,484) 10,985 109,892Devizna imovina 46,240,629 779,762 96,905 27,542 47,144,838Devizne obaveze 45,466,438 1,262,562 289,389 16,557 47,034,946Neto forvard pozicija (681,173) 489,959 192,399 - 1,185Duga pozicija - 489,959 192,399 - 682,358Kratka pozicija 681,173 - - - 681,173Duga otvorena pozicija 93,018 7,159 - 15,291 115,468Kratka otvorena pozicija - - 85 4,306 4,391Neto otvorena devizna pozicija 93,018 7,159 85 15,291 115,468Pozicija u zlatu - - - - -Kapitalni zahtev za devizni rizik - - - - -Tabela 7: Iznos kapitalnog zahteva za devizni rizik (u hiljadama RSD)OpisKapitalni zahtev za deviznirizik na 31. decembar 2011.Kapitalni zahtev za deviznirizik na 31. decembar 2012.Kapitalni zahtev za devizni rizik 36.831 -4.3.3 Kapitalni zahtev za operativni rizikKapitalni zahtev za operativni rizik se računa u skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbije kojadefiniše oblast adekvatnosti kapitala.Za potrebe računanja kapitalnog zahteva za operativni rizik, Banka trenutno primenjuje pristup osnovnogindikatora za sve svoje aktivnosti. Kapitalni zahtev za operativni rizik izračunat primenom pristupa osnovnogindikatora jednak je iznosu trogodišnjeg proseka indikatora izloženosti pomnoženog stopom kapitalnogzahteva od 15%.Tabela 8: Indikator izloženosti za prethodne tri godine i aritmetički prosek (U hiljadama RSD)GodinaIndikatorizloţenostiStopa kapitalnogzahtevaKapitalni zahtev2009. 5,899,893 15% 884,9842010. 5,850,067 15% 877,5102011. 6,271,076 15% 940,661Ukupno (trogodišnji prosek) 6,007,012 15% 901,052Strana 23 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxTabela 9: Iznos kapitalnog zahteva za operativni rizik (u hiljadama RSD)OpisKapitalni zahtev zaoperativni rizik na 31.decembar 2011.Kapitalni zahtev zaoperativni rizik na 31.decembar 2012.Kapitalni zahtev za operativni rizik 834,794 901,0525 Podaci, odnosno informacije koji se odnose na izloţenosti rizicima i pristupeza merenje, odnosno procenu rizika5.1 Kreditni rizik5.1.1 Dospela nenaplaćena potraţivanjaDospela nenaplaćena potraživanja Banke su definisana su u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije kojadefiniše oblast adekvatnosti kapitala. Ona uključuje svako pojedinačno potraživanje Banke, odnosnopojedinačni ugovor po kome je klijent u docnji dužoj od 90 dana u materijalno značajnom iznosu. Pri tome seiznos dospelog nenaplaćenog potraživanja formira kao ukupan iznos potraživanja i uključuje dospeli ko inedospeli deo potraživanja prema klijentu.5.1.2 Formiranje ispravke vrednostiGrupa formira ispravku vrednosti za bilansnu aktivu koja se klasifikuje u skladu sa Međunarodnimračunovodstvenim standardima, Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, važećom OdlukomNarodne banke Srbije koja definiše oblast klasifikacije potraživanja Banke i Politike grupe za upravljanjekreditnim rizikom.Ispravka vrednosti se formira kod svih izloženosti kod kojih je identifikovana obezvređenost ili postojipotencijalna obezvređenost odnosno potencijalni gubitak tokom perioda otplate.Osnovica za obračun se dobija kao zbir dospele i nedospele glavnice, dospele kamate i obračunate kamateza dati vremenski period umanjeno za razgraničenu proviziju za isplatu kredita i gotovine (ako je gotovinasredstvo obezbeđenja za dati plasman).Ispravka vrednosti za sva individualno neznačajna potraživanja (potraživanja prema dužniku u iznosu do30.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti) kao i za individualno značajna potraživanja (potraživanja premadužniku u iznosu preko 30.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti) koja su u docnji do 30 dana se formiramnoženjem osnovice za obračun sa odgovarajućim ponderom rizika. Ponder rizika se određuje na osnovumigracione analize kvaliteta portfolija i njegove obezvređenosti koja se sprovodi najmanje jednom godišnje.Ispravka vrednosti za materijalno značajna potraživanja (potraživanja prema dužniku u iznosu preko 30.000EUR u dinarskoj protivvrednosti) u docnji preko 30 dana formiraju se na pojedinačnoj osnovi za svakogklijenta ili grupu povezanih lica uzimajući u obzir procenjene buduće tokove novca od otplate plasmana kojise svode na neto sadašnju vrednost. Poređenjem neto sadašnje vrednosti budućih tokova novca od otplatesa knjigovodstvenom vrenošću potraživanja dobija se očekivani gubitak na osnovu koga se formira ispravkavrednosti.Banka formira rezervisanja za vanbilansnu aktivu koja se klasifikuje u skladu sa važećom Odlukom Narodnebanke Srbije koja definiše oblast klasifikacije potraživanja. Ispravka vrednosti se formira množenjemosnovice za obračun sa odgovarajućim ponderom rizika koji zavisi od tipa vanbilansne izloženosti. Osnovicaza obračun se dobija kao iznos vanbilansnog potraživanja korigovanog za faktor kreditne konverzije iumanjeno za gotovine (ako je gotovina sredstvo obezbeđenja za dati plasman).5.1.3 Izloţenost Banke nakon računovodstvenih otpisaSledeća tabela prikazuje izloženost Banke nakon sprovođenja računovodstvenih otpisa. Pri time suvabilansne izloženosti prikazane sa primenjenim faktorima kreditne konverzije.Tabela 10: Pregled neto izloženosti Banke bez otpisa nakon primene instrumenata kreditne zaštite sapodelom na bilansne, vanbilansne izloženosti, transakcije kreditiranja hartija od vrednosti i finansijskederivate pri čemu su vanbilansne izloženosti prikazane sa i bez primenjenih faktora kreditne konverzije na31.12.2012. (u hiljadama RSD)Strana 24 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxOpisBilansneizloženostiVanbilansne izloženostiBez primenefaktora kreditnekonverzijeSa primenomfaktorakreditnekonverzijeTransakcijekreditiranjahartija odvrednostiFinansijskiderivatiDržave i centralne banke 8,867,231 - - 1,403 -Teritorijalne autonomije i lokalnesamouprave- - - - -Javna administrativna tela 491,372 - - - -Banke 1,342,712 18,486 17,932 - 25,545Privredna društva 16,507,037 7,145,226 4,824,843 - -Fizička lica 33,610,471 3,292,672 812,258 - -Ostale izloženosti 4,640,690 16,898,460 807,841 - -Ukupno 65,459,512 27,354,844 6,462,874 1,403 25,545Tabela 11: Pregled prosečne neto izloženosti Banke tokom 2012. godine nakon otpisa pre primeneinstrumenata kreditne zaštite sa podelom na bilansne, vanbilansne izloženosti, transakcije kreditiranja hartijaod vrednosti i finansijske derivate pri čemu su vanbilansne izloženosti prikazane sa i bez primenjenih faktorakreditne konverzije (u hiljadama RSD)OpisVanbilansne izloženostiTransakcijeBilansneSa primenomBez primenekreditiranja Finansijskiizloženostifaktorafaktora kreditnehartija od derivatikreditnekonverzijevrednostikonverzijeDržave i centralne banke 7,387,166 - - 201,079 3,465Teritorijalne autonomije i lokalnesamouprave- - - - -Javna administrativna tela 471,993 - - - -Banke 1,079,735 28,110 15,748 - 21,003Privredna društva 13,186,057 7,252,847 5,218,695 - -Fizička lica 34,188,063 3,645,303 866,044 - -Ostale izloženosti 4,444,512 14,614,363 932,790 - -Ukupno 60,757,526 25,540,623 7,033,277 201,079 24,4685.1.4 Geografska raspodela izloţenostiU svom poslovanju ProCredit Banka je posvećena pružanju kompletne bankarske usluge fizičkim licima,veoma malim, malim, srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima. U tom smislu najveći deosvojih operacija Banka sprovodi na teritoriji Republike Srbije. Izloženosti prema licima van teritorije RepublikeSrbije u najvećoj meri se odnosi na tekuće račune preko kojih Banka sprovodi plaćanja i saldiranja za svojekomitente vezano za kupovinu roba i usluga u inostranstvu.Tabela 12: Pregled neto izloženosti Banke bez otpisa nakon primene instrumenata kreditne zaštite na31.12.2012. po geografskim oblastima i sa primenom faktora kreditne konverzije za vanbilansnu aktivu (uhiljadama RSD)OpisIzloženost prema licima sateritorije Republike SrbijeIzloženost prema licimavan teritorije SrbijeUkupnoDržave i centralne banke 8,868,634 - 8,868,634Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave - - -Javna administrativna tela 491,372 - 491,372Banke 770,306 615,884 1,386,190Strana 25 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxPrivredna društva 21,331,880 - 21,331,880Fizička lica 34,420,583 2,146 34,422,729Ostale izloženosti 5,448,531 - 5,448,531Ukupno 71,331,306 618,030 71,949,3365.1.5 Raspodela izloţenosti prema vrsti druge ugovorne straneImajući u vidu ciljnu klijentsku grupu, najveći deo izloženosti Banke je vezan za izloženosti prema fizičkimlicima, pravnim licima i preduzetnicima. Izloženosti prema drugim ugovornim stranama uglavnom proiztiče izpotrebe redovnog vođenja poslovanja Banke i regulatornih zahteva.Tabela 13: Pregled bilansnih izloženosti Banke uključujući i podatke o transakcijama kreditiranja hartija odvrednosti i finansijskih derivata na 31.12.2012. po klasama izloženosti i vrsti druge ugovorne strane sapregledom ispravke vrednosti i potrebne rezerve (u hiljadama RSD)OpisBruto iznosizloţenostiIspravkavrednosti,rezervisanja ipotrebna rezervaNeto izloţenostDospela nenaplaćena potraţivanja 2,338,076 2,202,177 135,899Banke - - -Ostala lica u finansijskom sektoru 11 11 -Fizička lica 361,232 350,726 10,507Pravna lica i preduzetnici 1,739,978 1,625,674 114,304Poljoprivrednici 236,019 224,931 11,088Ostalo 835 835 -Izloţenost prema drţavama i centralnimbankama8,868,647 13 8,868,634Centralna banka 8,820,420 - 8,820,420Država 48,227 13 48,214Izloţenosti prema bankama 1,368,316 9 1,368,307Banke 1,368,290 4 1,368,286Ostala lica u finansijskom sektoru 26 5 21Izloţenosti prema fizičkim licima 34,499,806 1,302,880 33,196,925Fizička lica 9,373,597 305,836 9,067,760Pravna lica i preduzetnici 14,937,718 759,165 14,178,553Poljoprivrednici 10,188,491 237,879 9,950,612Ostalo - - -Izloţenosti prema javnim agencijama 491,372 - 491,372Javna agencija 491,372 - 491,372Izloţenosti prema jedinicama teritorijalneautonomije i lokalne samouprave1 1 -Jedinice lokalne samouprave 1 1 -Izloţenosti prema privrednim društvima 16,715,750 704,541 16,011,209Pravna lica i preduzetnici 15,206,764 652,931 14,553,833Ostala lica u finansijskom sektoru 6,167 210 5,957Poljoprivrednici 1,502,819 51,400 1,451,419Strana 26 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxOstale izloţenosti 7,167,774 1,753,610 5,414,163Ostalo 7,167,774 1,753,610 5,414,163Ukupno 71,449,742 5,963,231 65,486,509Tabela 14: Pregled vanbilansnih izloženosti Banke na 31.12.2012. po klasama izloženosti i vrsti drugeugovorne strane sa pregledom ispravke vrednosti i potrebne rezerve (u hiljadama RSD)OpisBruto iznosizloţenostiIspravkavrednosti,rezervisanja ipotrebna rezervaNeto izloţenostDospela nenaplaćena potraţivanja 144,792 63,341 81,451Banke - - -Ostala lica u finansijskom sektoru - - -Fizička lica 3,171 2,965 206Pravna lica i preduzetnici 140,690 60,118 80,572Poljoprivrednici 931 257 -Ostalo - - -Izloţenost prema drţavama i centralnimbankama- - -Centralna banka - - -Država - - -Izloţenosti prema bankama 18,585 99 18,486Banke 17,475 96 17,379Ostala lica u finansijskom sektoru 1,110 3 1,107Izloţenosti prema fizičkim licima 3,261,648 30,539 3,231,109Fizička lica 676,865 1,164 675,701Pravna lica i preduzetnici 2,503,931 29,071 2,474,859Poljoprivrednici 80,852 304 80,548Ostalo - - -Izloţenosti prema javnim agencijama - - -Javna agencija - - -Izloţenosti prema jedinicama teritorijalneautonomije i lokalne samouprave- - -Jedinice lokalne samouprave - - -Izloţenosti prema privrednim društvima 7,194,121 173,503 7,020,618Pravna lica i preduzetnici 5,616,362 142,165 5,474,198Ostala lica u finansijskom sektoru 1,563,854 31,277 1,532,577Poljoprivrednici 13,905 61 13,844Ostalo - - -Ostale izloţenosti 17,011,293 8,112 17,003,181Ostalo 17,011,293 8,112 17,003,181Ukupno 27,630,439 275,594 27,354,844Strana 27 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docx5.1.6 Izloţenosti prema preostaloj ročnostiTabela u nastavku prikazuje neto izloženost Banke po preostaloj ročnosti. Izloženosti pored kreditnihplasmana uključuju sve izloženosti za koje se obračunavaju kapitalni zahtevi za kreditni rizik, što se odnosina osnovna sredstva, nematerijalna ulaganja i ostala sredstva Banke.Tabela 15: Pregled neto izloženosti Banke po preostaloj ročnosti i po klasama izloženosti na 31.12.2012.nakon primene instrumenata kreditne zaštite i sa primenom faktora kreditne konverzije za vanbilansnu aktivu(u hiljadama RSD)Opisdo 1mesecaod 1 do 6meseciod 6 do 12meseciod 12 do 60mesecipreko 60meseciUkupnoIzloženost prema državama i centralnim8,825,199 - 43,435 - - 8,868,634bankamaIzloženosti prema bankama 1,359,234 12,855 2,202 11,898 - 1,386,190Izloženosti prema fizičkim licima 1,902,722 7,713,787 7,989,726 13,820,582 3,049,984 34,476,801Izloženosti prema javnim agencijama 491,372 - - - - 491,372Izloženosti prema jedinicama teritorijalneautonomije i lokalne samouprave- - - - - -Izloženosti prema privrednim društvima 1,454,317 4,518,563 4,321,673 7,561,861 3,526,112 21,382,526Ostale izloženosti 1,834,725 434,782 496,141 528,110 2,050,052 5,343,810Ukupno 15,867,568 12,679,987 12,853,178 21,922,451 8,626,148 71,949,3335.1.7 Promene u iznosu ispravke vrednosti i potrebnoj rezerviPromene u ispravkama vrednosti i potrebnoj rezervi za bilansnu i vanbilansnu aktivu prikazane su tokom zabilansnu aktivu i vanbilansne stavke koje se klasifikuju u skladu sa važećom Odlukom Narodne banke Srbijekojom se reguliše oblast klasifikacije. Pri tome se ostala prilagođavanja odnose na kursne razlike tokom2012. godine.Tabela 16: Promene u iznosima ispravke vrednosti i potrebnoj rezervi tokom 2012. godine (u hiljadama RSD)Početno stanje na1. januar 2012.Promene u toku2012. godineZaključno stanje na31. decembar 2012.IspravkavrednostiPotrebnarezervaIspravka vrednosti 2,111,956Potrebna rezerva 1,341,275Uvećanje u toku perioda 919,790Smanjenja u toku perioda usled promene očekivanjanaplate (unwinding effect)(76,820)Ostala smanjenja u toku perioda -Ostala prilagođavanja u toku perioda 98,563Uvećanje u toku perioda 191,805Smanjenje u toku perioda (186,173)Ostala prilagođavanja u toku perioda 116,353Ispravka vrednosti 3,053,489Potrebna rezerva 1,463,260Detalji o strukturi ispravke vrednosti i potrebnoj rezervi dati su Finansijskim izveštajima Banke iNapomenama uz finansijske izveštaje za 2012. godinu, objavljenim na zvaničnoj internet stranici Bankewww.procreditbank.rs.5.1.8 Izloţenosti Banke po klasama rizikaTabela ispod prikazuje bruto izloženosti Banke koje se klasifikuju, a prema važećoj odluci Narodne bankeSrbije koja definiše oblast klasifikacije bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka. Budući da se deobilansne i vanbilansne aktive banaka ne klasifikuje on i nije prikazan u donjoj tabeli.Tabela 17: Pregled bruto izloženosti Banke na 31.12.2012. po klasama rizika sa prikazom posebne ipotrebne rezerve za bilansnu i vanbilansnu aktivu Banke koja se prema regulativi Narodne banke Srbijeklasifikuje (u hiljadama RSD)Strana 28 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxOpisBrutoizloženost kojase klasifikujeBilansna izloženostPosebnarezerva zabilansnu aktivukoja seklasifikujePotrebnarezerva zabilansnu aktivukoja seklasifikujeBrutoizloženost kojase klasifikujeVanbilansna izloženostPosebnarezerva zavanbilansnuaktivu koja seklasifikujePotrebnarezerva zavanbilansnuaktivu koja seklasifikujeFizička lica 9,786,602 463,291 115,860 568,472 3,140 3,554A 8,738,994 - - 545,496 - -B 45,983 917 74 551 - -V 606,300 90,945 74,702 2841 - 28G 33,537 10,061 2,234 493 - 4D 361,786 361,368 38,850 19,091 3,140 3,522Pravna lica ipreduzetnici33,165,725 2,452,426 1,071,717 8,364,280 219,935 191,554A 19,525,253 - - 4,276,001 - -B 8,744,734 174,330 72,720 3,007,085 36,962 27,554V 2,195,201 328,499 271,807 747,018 73,332 71,563G 1,071,843 320,903 216,535 271,039 61,367 50,869D 1,628,695 1,628,693 510,655 63,137 48,274 41,568Banke 741,269 5 4 18,585 - -A 741,263 - - 18,585 - -B 1 - - - - -D 5 5 4 - - -Ostala lica ufinansijskom sektoru6,179 201 115 1,563,854 31,277 31,277A 24 - - - - -B 5,923 118 54 1,563,854 31,277 31,277G 213 64 61 - - -D 19 19 - - - -Država 688 13 13 - - -A 54 - - - - -B 633 13 13 - - -Jedinice lokalnesamouprave1 - - - - -A 1 - - - - -Poljoprivrednici i ostaliklijenti12,061,693 258,002 48,759 89,731 421 407A 11,624,364 - - 83,043 - -B 62,188 1,195 257 538 3 2V 87,120 12,948 4,741 1247 138 133G 63,089 18,927 9,749 1148 279 252D 224,932 224,932 34,012 3,755 - 19Ukupno 55,762,157 3,173,938 1,236,469 10,604,922 254,772 226,792Strana 29 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.Docx5.1.9 Specifičnosti u primeni standardizovanog pristupa u obračunu kapitalnih zahteva zakreditni rizikRadi svrstavanja u kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza Banka koristi investicione nivoe koje jeodredila agencija za promociju izvoza Republike Italije (SACE – Servizi Assicurativi del Commercio Estero)koja je usaglašena sa OECD metodologijom. Utvrđeni kreditni rejtinzi izabrane agencije koriste se zaobračun kapitalnih zahteva za kreditni rizik za sledeće klase izloženosti: Izloženosti prema državama i centralnim bankama Izloženosti prema javnim administrativnim telima Izloženosti prema bankamaPrilikom obračuna kapitalnih zahteva za kreditni rizik Banka ne koristi kreditne rejtinge izdavaoca ili kreditnerejtinge specifične emisije finansijskih instrumenata. Razlog je što Banka po pravilu nema izloženostiobakvog tipa što je posledica politike Banke po pitanju ulaganja u finansijske instrumente.Tabela 18: Mapiranje kategorija najmanjih premija osiguranja izvoza na pondere kreditnog rizikakategorijenajmanjihpremija0 1 2 3 4 5 6 7osiguranja izvoza(SACE)Ponder kreditnogrizika0% 0% 20% 50% 100% 100% 100% 150%Banka dodeljuje ponder kreditnog rizika gore navedenim izloženostima u skladu sa kategorijama najmanjihpremija osiguranja izvoza.5.1.10 Primena tehnika ublaţavanja kreditnog rizikaVrednovanje instrumenata kreditne zaštite kao i upravljanje tim instrumentima definisano je internim aktomBanke – „Pravilo za tehnike ublažavanja kreditnog rizika“. Primena tehnika ublažavanja kreditnog rizika neuključuje i primenu bilansnog i vanbilansnog netiranja. Tehnike ublažavanja kreditnog rizika podrazumevajukorišćenje materijalne kreditne zaštite i to upotrebom isključivo gotovine i gotovinskih instrumenata koji sudeponovani kod Banke kao sredstava kreditne zaštite. U tom smislu Banka ne koristi nematerijalneinstrumente kreditne zaštite, niti obezbeđenje u vidu garancija ili kreditnih derivata drugih lica. Samim tim uokviru primene tehnika za ublažavanje kreditnog rizika ne postoji izloženost tržišnom ili kreditnom riziku.Tabela 19: Prikaz neto izloženosti Banke na 31.12.2012. pre i nakon primene instrumenata kreditne zaštitepo klasama izloženosti (pre primene faktora kreditne konverzije za vanbilansne izloženosti u hiljadama RSD)Ponder kreditnog rizikaIzloženost prema državama i centralnimbankamaNeto izloženost pre instrumenatakreditne zaštiteNeto izloženost nakon primeneinstrumenata kreditne zaštite8,868,634 8,868,634Izloženosti prema bankama 1,386,743 1,386,743Izloženosti prema fizičkim licima 36,903,143 36,478,792Izloženosti prema javnim agencijama 491,372 491,372Izloženosti prema jedinicama teritorijalneautonomije i lokalne samouprave- -Izloženosti prema privrednim društvima 23,652,262 23,198,419Ostale izloženosti 21,539,150 22,417,344Ukupno 92,841,304 92,841,304Tabela 20: Ukupan iznos izloženosti obezbeđenih instrumentima materijalne kreditne zaštite po klasamaizloženosti na 31.12.2012. (u hiljadama RSD)Strana 30 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxOpisIzloženost prema državama i centralnimbankamaIzloženosti obezbeđeneinstrumentima materijalnekreditne zaštiteIzloženosti prema bankama -Izloženosti prema fizičkim licima 424,351Izloženosti prema javnim agencijama 0Izloženosti prema jedinicama teritorijalneautonomije i lokalne samoupraveIzloženosti prema privrednim društvima 453,843Ostale izloženosti -Ukupno 878,194--5.2 Rizik druge ugovorne straneBanka obračunava efekte rizika druge ugovorne strane na kapitalne zahteve primenom metoda originalneizloţenosti po osnovu sledećih pozicija iz bankarske knjige i knjige trgovanja: finansijske derivate definisane Odlukom Narodne banke Srbije kojom se reguliše oblast adekvatnostikapitala i to:o SWAP-ovi kamatnih stopa u istoj valuti io Valutni SWAP-ovi transakcije po osnovu repo i reverse repo ugovora;Ovi poslovi ne predstavljaju poslovnu liniju, niti čine značajan deo bilansne i vanbilansne aktive, što je bitnoimajući u vidu da je Banka potpuno usredsređena na pružanje finansijskih usluga veoma malim, malim isrednjim preduzećima, kao i fizičkim licima. Prihod se primarno generiše iz kamata na kredite i naknada odoperacija po računima i platnog prometa. U tom smislu Banka izbegava sve spekulativne aktivnosti nafinansijskom tržištu. Ulaže u finansijske derivate samo u iznosima i u rokovima koji pokrivaju izloženostBanke valutnom riziku ili riziku kamatne stope. Investicije u finansijske derivate, repo i revers repo transakcijestimuliše isključivo smanjenje izloženosti prema rizicima, a ne generisanje profita. Banka ne ulazi u pozicijekreditnih derivata kako u svoje ime i za svoj račun, tako ni u svoje ima, a za račun svojih klijenata.S obzirom na sve što je navedeno Banka ne koristi sredstva obezbeđenja niti prilagođava iznose izloženostipo ovom osnovu za instrumente obezbeđenja. Pozicije za koje Banka obračunava kapitalne zahteve za rizikdruge ugovorne strane ne proizvode buduću obavezu da Banka u slučaju pogoršanja svoje kreditnesposobnosti mora drugoj ugovornoj strani obezbediti obezbeđenje.Budući da za obračun kapitalnih zahteva za rizik druge ugovorne strane Banka koristi metod originalneizloženosti, Banka ne obračunava korelacioni rizik.Tabela 21: Pozitivna fer vrednost, izloženost riziku druge ugovorne strane i kapitalni zahtevi za svaki odugovora za koje se izračunava kapitalni zahtev za rizik druge ugovorne strane (u hiljadama RSD)OpisNominalni iznosugovoraPozitivna fervrednost /KamataKapitalni zahtevValutni SWAP 217,147 24 104Valutni SWAP 192,460 - 92Valutni SWAP 215,934 25 104Valutni SWAP 56,824 1 27Strana 31 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxSWAP kamatnih stopa u istoj valuti 132,198 - 714REPO sa Narodnom bankom Srbije 500,000 694 -REPO sa Narodnom bankom Srbije 500,000 708 -5.3 Kamatni rizikRizik kamatne stope predstavlja rizik da će promene tržišnih kamatnih stopa negativno uticati na kapitalBanke i prihod od kamata banke.Pod izvorima rizika kamatne stope podrazumevaju se: rizik vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnogodređivanja cena i rizik krive prinosa, bazni rizik i rizik opcije.Rizik kamatnih stopa se analizira na kvartalnom nivou na sastanku Odbora za upravljanje aktivom I pasivomBanke.Prilikom procene izloženosti kamatnom riziku Banka koristi sledeće pretpostavke: Sve kategorije aktive i pasive iz bilansa stanja Banke se svrstavaju u određene vremenske periode uzavisnosti od momenta dospeća (za stavke koje imaju fiksnu kamatnu stopu) ili perioda sledećepromene kamatne stope (za stavke koje imaju varijabilnu kamatnu stopu). U zavisnosti od vremenskog perioda kome pripada, odgovarajući ponder modifikovane duracije seprimenjuje:vremenski period0-1mesec1-3mesec3-6meseci6 meseci-1 godine1-2godine2-3godine3-4godine4-5godina5-7godina7-10godina10-15godina>15godinamodifikovana duracija 0.04 0.15 0.34 0.68 1.29 2.05 2.74 3.38 4.42 5.41 6.82 8.00Šok kamatne stope (nagla promena kamatne stope širom tržišta na kojem Banka posluje) koji seprimenjuje je 2 procentna poena. Za lokalnu valutu Banka može primenjivati i konzervativniji pristupprilikom određivanja šoka kamatne stope.Prilikom analize izloženosti riziku opcija, kao pretpostavka o iznosu kredita koji se prevremenoozplaćuju, kao i iznosu depozita koji se prevremeno povlače, koriste se stvarni istorijski podaci oprevremenoj otplati kredita i prevremenom povlačenju depozita u određenom periodu.Pretpostavka o kretanju neoročenih depozita je da će se dospevati u sledećim procentima povremenskim zonama:1-3 3-6 6 meseci- 1-2 2-3vremenski period 0-1 mesecmesec meseci 1 godine godine godineprocenat 20% 4% 6% 12% 24% 34%6 Izloţenosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjiziImajući u vidu svoju misiju, Banka u okviru svog redovnog poslovanja ne vrši investiranje u vlasničke ulogedrugih lica. Izuzetak je ulaganje u ProCredit Leasing d.o.o. Beograd, čiji je Banka osnivač i jedini vlasnik.Preduzeće ProCredit Leasing d.o.o. Beograd osnovano je iz strateških razloga kako bi Banka bila umogućnosti da ponudi svojim komitentima usluge finansijskog lizinga.Sticanje akcija Visa International Inc. i SWIFT nije nastalo na osnovu odluke i direktnog ulaganja Banke. Oveakcije su dodeljene Banci od strane pomenutih institucija na osnovu učešća Banke u sistemu izdavanja VISAplatnih kartica, odnosno učešća u SWIFT međunarodnom sistemu plaćanja. Imajući u vidu način sticanja,Banka nema mogućnost realizacije ovih akcija na berzi. Iz tog razloga ne postoji mogućnost usklađivanjanominalne (knjigovodstvene) vrednosti akcija sa fer (tržišnom) vrednošću. U tom smislu ove akcije sevrednuju po nominalnoj vrednosti.Strana 32 od 33

ProCredit Bank a.d. BeogradObjavljivanje podataka i informacija -Podaci I Informacije Procredit BankA.D. Beograd Za 2012. Godinu.DocxTabela 22: Pregled neto izloženosti po osnovu vlasničkih ulaganja u bankarskoj knjizi (u hiljadama RSD)Iznos netoNameraLice prema kome je Banka izloženaOpis tipa ulaganjaizloženosti na 31.ulaganjadecembar 2012.Visa International Inc, San Francisko, SAD Akcije Ostalo 27.249Society for Worldwide Interbank FinancialTelecommunication - SWIFT, Brisel, BelgijaProCredit Leasing d.o.o. BeogradAkcije Ostalo 2.133Učešda u kapitalu povezanihlicaStrateškoulaganje127.752Ukupno 157.134Tokom 2012. Banka je ostvarila dobitak po osnovu prihoda od dividendi i učešća u iznosu od 58 hiljadaRSD, po osnovu prihoda od dividendi od Visa International.Ostvareni dobitak po osnovu dividendi iskazan je kroz doprinos ukupnoj dobiti Banke iz tekuće godine.Računovodstvene politike i metode vrednovanja vlasničkih ulaganja prikazane su u Finansijskim izveštajima iNapomenama uz finansijske izveštaje za 2012. godinu, objavljenim na zvaničnoj internet stranici Bankewww.procreditbank.rs.7 Podaci, odnosno informacije koji se odnose na bankarsku grupu i odnosizmeđu matičnog društva i podređenih društavaBanka je osnovala ProCredit Leasing, d.o.o. Beograd. ProCredit Leasing, d.o.o. je registrovano kodAgencije za privredne registre u Beogradu pod registarskim brojem 1973/2005 od 17. februara 2005.godineBanka je 100% vlasnik preduzeća ProCredit Leasing d.o.o.Konsolidovani finansijski izveštaji Banke i ProCredit Leasing d.o.o. (u daljem tekstu: ProCredit grupa u Srbiji)sastavljeni su u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ 46/06 i 111/09, Okviromza pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja, Međunarodnim računovodstvenim standardima („MRS“)odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MSFI“).Finansijski izveštaji grupe odstupaju od MSFI u sledećem:1. Grupa nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1 - Prikazivanje finansijskih izveštaja budućida je forma bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitaludefinisana od strane Narodne banke Srbije.2. „Vanbilansne pozicije“ su prikazane na obrascu bilansa stanja. Ove stavke po definiciji MSFI nepredstavljaju ni sredstva ni obaveze.Takođe, postoje razlike konsolidovanih finansijskih izveštaja u odnosu na konsolidovane finansijske izveštajepripremljene za potrebe ProCredit Holding Grupe, koje proističu iz primene različitih računovodstvenihpolitika. ProCredit Holding AG & Co. KGaA Frankfurt na Majni, Savezna Republika Nemačka je osnivač ivećinski vlasnik ProCredit bank a.d. Beograd. ProCredit Holding je istovremeno osnivač i suvlasnik 21finansijske institucije širom sveta. U tom smislu za potrebe ProCredit Holdinga takođe se sastavljaju godišnjifinansijski izveštaji u kojima se prikazuju konsolidovani podaci na nivou ProCredit grupe u Srbiji.Razlike u računovodstvenim politikama prikazane su u sledećoj tabeli:ProCredit grupa u SrbijiProCredit HoldingNekretnine, knjižene kao osnovna sredstva se inicijalnopriznaju po procenjenoj tržišnoj vrednostiPo osnovu formiranih revalorizacionih rezervi po osnovutržišne vrednosti nekretnine priznaju se odložena poreskasredstva/obavezeNaknade, kao I nedospeli iznos prihoda od kamata knjiži sebez obzira na dane kašnjenja, kao i iznos rezervisanja poosnovu potraživanja za naknade i nedospelu kamatu poosnovu kreditaNekretnine, knjižene kao osnovna sredstva seinicijalno priznaju po istorijskoj vrednostiS obzirom da se nekretnine ne knjiže po tržišnojvrednosti ne postoji ni priznavanje odloženihporeskih sredstava/obavezaNema knjiženja naknada, ni nedospelog iznosaprihoda od kamata za klijente u kašnjenju preko 90dana, kao ni iznos rezervisanjaStrana 33 od 33