PDF-1,8MB - Zdravstveni centar Valjevo

4 ZdrAVSTVENIKKvalitetnija zdravstvena za{titaza ~itav regionOd prvih intervencija uangiosali su do kraja martaura|ene 262 koronarografije,ugra|eno je 130 stentova, a odtog broja stentove je dobilo 49pacijenata sa akutnim infarktommiokarda. Implantirano je šestpejsmejkera, a obavljeno je ipreko stotinu arteriografija. Izaovih brojki stoji ~itav tim qudi,koje povezuje ista motivacija i`eqa da zajedno unaprede zdravstvoKolubarskog okrugai omogu}e kvalitetnijuzdravstvenu za{titu zagra|ane ~itavog regiona.Wih objediwuje jedan~ovek, prof. dr Milan Nedeqkovi},pomo}nik direktoraKlinike za kardiologijuKlini~kog centraSrbije i na~elnik Prijema,ambulanti i dnevne bolniceKlinike za kardiologijuKCS, budu}i predsednikUdru`ewa kardiologaSrbije i budu}ipredsednik Radne grupeza interventnu kardiologijuUdru`ewa kardiologaSrbije, ina~e, koordinatorrada u angiosalibolnice Vaqevo. Prise}aju}ise prve konkretnesaradwe ostvarene saovom ustanovom, profesorNedeqkovi} otkriva ikada je nastala ideja o nabavqawuangiosale.- Posebno }u naglasiti 2004.godinu, jer me je tada pozvao generalnidirektor Zdravstvenogcentra i zamolio da sa ekipomkardiologa i radiologa, kao ipredstavnicima Simensa u Srbijina ~elu sa Ratkom Krakovi}em,idem za Bavarsku, u Forhajm,gde su se sklapali wihovi najnovijiskeneri i gde se sklapao skenerSomatom 16 za Vaqevo. Interesantnoje da smo tamo sedeli sawihovom ekipom stru~waka, ukojoj je bio i jedan Amerikanac,koga sam pitao {ta je paralelamatemati~kog programa kod angiosale,gde podrazumevamo saluu kojoj se snimaju sr~ani krvnisudovi i su`ewa, odnosno, {ta jematemati~ki program da se prora~unataj stepen su`ewa, zapravo,kakav je matemati~ki paketza ovaj vaqevski skener. On jetada zastao, potom pozvao gospodinaKrakovi}a da iza|u, ~udiosam se za{to, a onda su se vratilii rekao mi je da su zaboravilida ugrade kalcijum skoring. To jematemati~ki paket koji pokazujestepen koliko jedno mesto jednearterije ima kalcijuma i shodnotome se i na indirektan na~in ka-`e koliki je procenat tog su`ewagde je pove}ano nakupqawe kalcijuma.I to je bila svrha mog odlaska,na vreme je utvr|eno datog programa nije bilo, pre transportaaparata u Vaqevo, tako daga je na kraju bolnica dobila napoklon. Odatle kre}e moja velikasaradwa sa Vaqevom, a tada je ipotekla ideja o nabavci angiosale,{to su direktor dr Ilija Tripkovi}i šef kardiologije dr Jovan Balinovacto tada jako ozbiqnoshvatili, tako da su na{i vi{egodi-{wi napori i rezultirali otvarawemangiosale – ka`e prof. drMilan Nedeqkovi}.Vaqevo je peti grad koji jedobio salu za kateterizaciju, a toje osamnaesta sala u Srbiji. Prof.dr Milan Nedeqkovi} ka`e da jeto zna~ajno ne samo za ovajgrad, ve} ~itavo podru~je zapadneSrbije.- Moramo da pojasnimozdravstvenim radnicima i gra-|anstvu da je dobijanjem sale zakateterizaciju postignut jedan nesamo zdravstveni, ve} jedan civilizacioninapredak. Dobijawemove sale pacijenti sa najte`im stawima,kao {to su akutni infarkti,iz svakog sela oko Vaqeva, Uba,Krupwa, [apca, U`ica, Zvornika,mogu da do|u ovde i da buduzbrinuti na jedan elegantan na-~in. Devedeset odsto pacijenatakoji le`e na kardiologiji treba dapro|e kroz angiosalu. Da li }e sepacijentu snimati sr~ani krvni sudovi,da li }e se ugra|ivati stent,da li }e se staviti pejsmejker, toProf. dr Milan Nedeljkovi} sa kolegama u angiosalizavisi od oboqewa, a akutni infarktmiokarda je ne{to najva-`nije. Zna~i, pacijent treba da seodlu~i za pet minuta da pozovehitnu pomo}, koja po evropskimi ameri~kim standardima trebada stigne za osam minuta, takoda od trenutka bola do trenutkakada interventni kardiolog po~iweda radi, optimalno treba dabude 90 minuta kod velikih infarktai kod mladih pacijenata,odnosno 120 minuta kod mawihinfarkta i kod starijih pacijenata.To su neki standardi koje Vaqevosada ima.- Ja sam ovde koordinator radau sali, to zna~i da mogu da mepozovu u pola dana ili no}i dapomognem. Moja uloga je da ovderazvijam ne samo stru~noznawe, nego i da usmerim qudevezane za kardiologiju da krenuka magisterijumima i doktoratima,subspecijalisti~kim radovima.Naravno, kao koordinatorusmeravam i ko }e ovde do}i oddoktora, ne samo iz Klini~kogcentra Srbije, nego i sa Institutaza kardiovaskularne bolesti „Dediwe“,~iji je direktor jedan veliki~ovek i veliki Vaqevac, za menei najve}i hirurg u ovom deluEvrope, prof. dr Bo{ko \ukanovi}.Mi se smewujemo na svakihsedam dana, od nedeqe do nedeqe,a ja nastojim da pored dr IreneMati}, koja je izvanredan ~ovek,kardiolog i interventnikardiolog, da se ukqu~ijo{ neko od specijalista isubspecijalista iz kardiologijeda bi mogao da se odr-`i ceo ovaj program, jerjedino tako }e mo}i da sedobije na vremenu da bimladi stasali da nasledenas koji smo ovde po~elida radimo – smatra profesorNedeqkovi}.U istoriji vaqevskeBolnice osta}e zabele`enoi da je prof. dr Milan Nedeqkovi},sa svojim timomkoji su ~inili dr ZlatkoMehmedbegovi}, zatim,rendgen tehni~ar Sini-{a Dudak i medicinska sestraIlinka Dudak, naravnoi uz tim dr Irene Mati},uradio prve intervencije,od kojih je jedna bila posebna:- ^ast mi je da sam radio prveintervencije, tog 21. decembra,dan pre sve~anog otvarawa sale.Uradili smo osam pacijenata, odtoga je bilo {est dilatacija i dvainfarka, a vrlo je interesantno i sBo`ije strane, da je prvi infarktkoji je do{ao bio moj ro|ak izokoline Pecke. To }e zaista ostatiupam}eno kao ne{to interesantnoi posebno.Profesora Nedeqkovi}a zaovaj grad na prvom mestu ve`ubrojni prijateqi i saradnici, ali iwegovo poreklo. Odrastao je uUbu, gde je zavr{io osnovnu {kolui Gimnaziju, a koreni ga vukuka vaqevskom zdravstvu, ~iju suistoriju obele`ili i wegovi ro|aci.Recimo samo da je wegov te~a~uveni hirurg dr Voja Raki}, takoda ne ~udi {to je, kako ka`e,wegova misija da Vaqevo budecentar, kada je ova oblast medicineu pitawu, za ~itavo podru~jezapadne Srbije.