PDF-1,1MB - Zdravstveni centar Valjevo

ZdrAVSTVENIKNovine Zdravstvenog centra VaqevoBroj 39 • Avgust /Septembar 2010.Novi trendovi ureproduktivnoj medicini- Svi mi znamo da se Evropabori sa jako niskim natalitetom ipove}anom stopom steriliteta, neplodnostikoja poga|a oko 15 odstoparova. Zbog tih podataka neplodnostdanas vi{e nije samo medicinskiproblem, nego i {iri dru-{tveni problem, pa zbog toga trebainformisati i one nadle`ne kojikreiraju zdravstvenu politiku dana neki na~in pomognu u stvarawuoptimalnih uslova za le~ewesteriliteta. Evropski parlament je2008. godine preko Evropske komisijeizdao jedan dokument o tomekako treba postupati, kako napravitile~ewe neplodnosti {to dostupnijei kvalitetnije {to {iremkrugu pacijenata. Apeluje se nasve evropske zemqe da uva`avajuminimalne standarde i da pove}avajumogu}nost le~ewa, zna~i, neplodnostje dobila status zdrav-Vaqevo dobijaUgovor o prenosu sredstava za kupovinu angiografskesale za potrebe Zdravstvenog centra Vaqevonedavno su u Beogradu potpisali prof. dr Tomica Milosavqevi},ministar zdravqa i prim. dr Ilija Tripkovi},direktor Zdravstvenog centra Vaqevo. Ministarstvozdravqa Republike Srbije je za kupovinu angiosale, ~iji je proizvo|a~ kompanija “Simens”, opredelilo79.620.500,00 dinara (sa PDV-om).Dr Olivera Jovanovi}angio-salustvenog stawa kao svakadruga bolest i pacijenti potom pitawu imaju pravoda se le~e - rekao je, prilikomposete Zdravstvenomcentru Vaqevo, doc.dr Borut Kova~i~, iz UniverzitetskogKlini~kogcentra Maribor, koji je i~lan Evropskog udru`ewaza humanu reprodukciju iembriologiju, sa sedi{temu Briselu. Vaqevskim kolegamaje odr`ao predavaweo novim trendovima ureproduktivnoj medicini uEvropi, a razgovaralo se io mogu}nostima saradwe,kako u stru~nom usavr{avawu,tako i u unapre|ewuu oblasti le~ewa steriliteta.Nastavak na 2. straniNa{a ustanova je ukqu~ena uprojekat razvoja klini~kih puteva,koji se sprovodi u okviruprojekata Ministarstva zdravqa“Pru`awe unapre|enih uslugana lokalnom nivou - DILS” i“Razvoj zdravstva Srbije”. Timpovodom je u radnoj posetiU pitawu je savremena oprema za snimawe perifernihi krvih sudova srca, kao i za izvo|ewe interventnihvaskularnih procedura, poput balon dilatacijai plasirawa stentova. U toku je obuka kadra i pripremaprostora za instalirawe opreme, koja bi na{ojustanovi trebalo da bude isporu~ena krajem oktobra,dok bi ango sala u rad trebalo da bude pu{tena po~etkomnovembra.Doc. dr Borut Kova~i~Razvojklini~kih putevaBolnici i Domu zdravqa Vaqevobila dr Olivera Jovanovi},vo|a tima za razvoj klini~kihputeva, pa je bila prilika da sawom razgovaramo o samomprojektu, kao i aktivnostima kojesu do sada zavr{ene.Nastavak na 3. straniU ovombroju:Konferencijao unapre|ewukvalitetastrana 3Intenziviranjesaradnjestrana 4Školovanjesestara itehni~arastrana 9Za{titnikpacijentovih pravastrana 9

2 ZdrAVSTVENIKNastavak sa 1. straneDoc. dr Borut Kova~i~, iz UniverzitetskogKlini~kog centra Maribor,je ~lan Komisije za dodelusertifikata embriolozima u okviruEvropskog udru`ewa za humanureprodukciju i embriologiju, sa sedi{temu Briselu. Tako je i upoznaoMilicu Krstivojevi}, embriologaZdravstvenog centra Vaqevo,koja je ove godine dobila sertifikattog udru`ewa, {to je i biorazlog wegove posete na{oj ustanovii razgovora o mogu}nostimasaradwe.- Klini~ki embriolog je posebnoNovi trendovi ureproduktivnoj medicinii novo zvawe u evropskom zdravstvenomsistemu i od biomedicinskihstru~waka koji rade u laboratorijiza ve{ta~ku oplodwu se o~ekujeda imaju specifi~na znawa iztog podru~ja da mogu raditi tajosetqivi deo le~enja neplodnosti.Dr Borut Kova~i~, Milica Krstivojevi} i dr Branko Budimirovi}Slu`ba za za{titu zdravqa `enaDoma zdravqa Vaqevo sada imavideo-kolposkop, jer je za postoje}iaparat obezbe|ena dodatnaoprema u okviru projekta “Prevencijakarcinoma grli}a materice”.U pitawu je projekat za ~ijurealizaciju su konkursom odobrenasredstva Ministarstva zdravqa.- Instalirana je kamera za kolposkop,tako da se sada svaki pregledmo`e dobiti u video i foto zapisu.Svaki nalaz grli}a materice}e biti snimqen i obele`en datumompregleda, {to je dragoceno umedicinskoj dokumentaciji, presvega {to nam upotpuwava kolposkopskinalaz, na osnovu kogase mo`emo vratiti i videti sumwivamesta, kako bismo radili dodatnekontrole.Dobili smo kamerusa eksternimekranom i sve jeto povezano sana{im ra~unaromu kome se arhivirajusvi pregledi.Pored dve klinikeu Beogradu i jedneu Novom Sadu,mi smo jedinaSlu`ba u Srbijikoja ima ovakvuopremu - ka`e drMilan Mirkovi},na~elnik Slu`beza za{titu zdravqa`ena.U okviru togVideo kolposkopijaDr Milan Mirkovi}Svake godine na tom ispitu imamooko 250 prijavqenih, to su biolozi,nau~nici, medicinari, zna~i svi onikoji rade u laboratorijama. Ovegodine smo na kongresu u Rimuimali 230 u~esnika, me|u wima jebila i Milica Krstivojevi}, koja jeuspe{no pro{la taj ispit. To je bioznak da vaqa do}i u va{ region i videtiva{e mogu}nosti, jer je to jednagarancija da imate stru~wakekoji mogu zapo~eti taj osetqivideo laboratorijskog postupka. Laboratorijskideo postupka je kaojedno srce centra za le~ewe neplodnosti,ali je jako bitna dobrakomunikacije me|u ginekolozimai qudima koji rade u laboratoriji.Ciq mog dolaska jeda vidimo koje su ovde mogu}nostiza stvarawe jednogtakvog centra po evropskimstandardima u ovom regonu, aja sam uveren da su biomedicinskistru~waci koje imatespremni da takvo ne{to naprave.Moramo znati da je jednatakva laboratorija prili~no sofisticirana,oprema ima statusvisoke tehnologije i rukovo|ewewom nije lako, isto takooprema je skupa, {to zna~i datreba na}i novac i videti da lipostoji {iri interes za ne{to takvo.Ja mislim da imate mogu}nostii moram re}i da samiznena|en kako je razvijenovaj zdravstveni centar i kakoambiciozno rukovodstvo ima, ovdesu qudi otvoreni za saradwu,jako je pozitivno da ovaj centardosta radi na razvoju, povezan jesa Medicinskim fakultetom u Kragujevcui sa drugim centrima uinostranstvu. Otvorena je mogu}-nost saradwe i sa na{im centrom uMariboru i spremi smo da pru`imopomo} u daqoj saradwi i usavr{avawuva{ih stru~waka, jersmo i mi zainteresovani da se toznawe {iri daqe - smatra dr BorutKova~i~.Kada su u pitawu iskustvaCentra za ve{ta~ku oplodwu uMariboru dr Kova~i~ ka`e:- Centar u Mariboru se skoro25 godina bavi ve{ta~kom oplodwom.Zapo~eli smo u improvizovanimuslovima, a danas mo`emore}i da je to jedan savremeni centarsa dobrom opremom, edukovanimkadrom i to ima za posledicuveliki interes, ne samo doma-}ih, ve} i pacijenata iz okolnih zemaqa.Godi{we imamo oko 1200ciklusa ve{ta~ke oplodwe. Uspe-{nost le~ewa, naravno, zavisi odtoga kakav je sastav pacijenata,tako da je jako te{ko govoriti oprocentima, ali smo uz podr{kudr`avnog fonda koji finansira {estpoku{aja vantelesne oplodwestvorili prili~no dobre uslove za le-~ewe steriliteta. Mi znamo da Slovenijakao i sve druge zemqe imanegativan prira{taj, koji smo sa le-~ewem steriliteta uspeli prepoloviti.Godi{we se rodi vi{e od 400dece za~ete u na{em centru.U ZC Vaqevo ambulanta zasterilitet radi skoro godinu dana ido sada je kroz wu pro{lo oko 300pacijentkiwa. Ambulantu vodi drBranko Budimirovi}, {ef odeqewakonzervativne ginekologije.projekta od prvogseptembra se radekolposkopski pregledi`ena, kojimaje pozivno pismoupu}eno na ku}neadrese. Pregledi seobavqaju svakogradnog dana i subotompre podneod 9 do 11 ~asova,a do sada je pregledanopreko 500`ena. Sve zainteresovane`ene se isame mogu prijavqivatina broj telefona295-380,radnim danima od10 do 13 ~asova.

ZdrAVSTVENIKKrajem septembra u Beogradu jeodr`ana [esta nacionalna konferencijao stalnom unapre|ewu kvalitetazdravstvene za{tite. Predstavnicimazdravstvenih ustanova i institucija izcele Srbije tom prilikom su se obratiliministar zdravqa, prof. dr TomicaMilosavqevi}, dr Vesna Kora},predsednik Republi~ke stru~nekomisije za unapre|ewe kvalitetazdravstvene za{tite i bezbednostpacijenata, dr Vesna Horozovi},predsednik komisije za unapre|ewekvaliteta Instituta za javno zdravqeSrbije "Dr Milan Jovanovi} Batut",Vuka{in Radulovi}, izvr{ni direktorRepubli~kog zavoda za zdravstvenoosigurawe i drugi. Na Konferenciji jere~eno da je kvalitet za zdravstvenisistem i zdravstvene ustanove na~inda kreiraju odr`ivi razvoj i da seusmere na poboq{awe zadovoqstvakorisnika i pacijenata pru`enimuslugama, da smawe tro{kove ipove}aju produktivnost rada, dapodr`e unapre|ewe prakse i inovacijeu radu, da pomogne da se identifikujurizici i da se na najboqi na~inupravqa wima, kao i da se pove}ajavna odgovornost. Kada su upitawu realizovane aktivnosti u proteklihgodinu dana, re~eno je da jedonet novi Pravilnik o pokazateqimakvaliteta zdravstvene za{tite, koji }eu primeni biti od januara 2011.godine. Prema tom Pravilniku, nanivou primarne zdravstvene za{tite,pored unapre|ewa samih pokazateqakvaliteta, definisani su i novi koji}e biti usmereni na menaxmenthroni~nim nezaraznim bolestima. UKonferencijao unapre|ewu kvalitetabolni~kim ustanovama su uvedeninovi pokazateqi bezbednosti pacijenatai ustanovqene procedure za prijavqivawene`eqenih doga|aja.Upitnici za ispitivawe zadovoqstvakorisnika i pacijenata unapre|eni sutako da u ve}oj meri prate wihovao~ekivawa od zdravstvene slu`be izdravstvenih radnika. NovimPravilnikom je predlo`en integrisanplan i izve{taj komisija za kvalitet uzdravstvenim ustanovama na osnovukojih }e se kvalitet rada ustanovesagledavati na sveobuhvatniji na~in.U protekloj godini je usvojenAkcioni plan za implementaciju ve}usvojene Startegije za stalnounapre|ewe kvaliteta i bezbednostipacijenata koji bli`e defini{eaktivnosti i odgovornost svih koji suukqu~eni u unapre|ewe kvalitetazdravstvene za{tite. Republi~kizavod za zdravstveno osiguraweSrbije u okviru razvoja kapitacioneformule za pla}awe izabranih lekaraprema broju opredeqenih pacijenatauveo je pokazateqe kvaliteta u elektronskufakturu i formirao bazupodataka u kojoj se mogu pratitipokazateqi kvaliteta u primarnojzdravstvenoj za{titi. Akreditacija iinformatizacija zdravstvenih ustanovaSrbije koje se realizaju kroz projekteMinistarstva zdravqa"Pru`awe unapre|enih usluga nalokalnom nivou"-DILS i "Razvojzdravstva Srbije-dodatno finansirawe",kao i projekta Evropske unije"Podr{ka Agenciji za akreditacijuzdravstvenih ustanova Srbije" tako|epredstavqaju mere unapre|ewakvaliteta zdravstvene za{tite. KrozRazvoj klini~kih puteva3ove projekte predvi|ena je i realizacijaekstenzivne edukacijezaposlenih u zdravstvenom sistemu okvalitetu zdravstvene za{tite.Saop{teni su i rezultati evaluacijekvaliteta rada zdravstvenih ustanovaza 2009. godinu, kao i rang listazdravstvenih ustanova premapostignutim rezultatima u stalnomunapre|ewu kvaliteta, koja jeobjavljena i na na{em sajtu. Zanajboqe ustanove u svojim kategorijamaprogla{eni su Dom zdravqaAda, Dom zdravqa Kragujevac,Op{ta bolnica Para}in, Op{ta bolnicaSremska Mitrovica i Apoteka Vrbas.Na Konferenciji je istaknuto darasponi u okviru kojih se kre}e zbirniskor za zdravstvene ustanove, kakona nivou primarne tako i na nivousekundarne zdravstvene za{tite,pokazuju da je do{lo doujedna~avawa kvaliteta wihovograda. Veoma je mali broj ustanova satri zvezdice, ve}ina je sa dve, dok jekod maweg broja ustanova potrebnoulo`iti dodatne napore u savladavawupostoje}ih prepreka zaunapre|ewe kvaliteta rada. Iustanove u sastavu Zdravstvenogcentra Vaqevo spadaju u kategorijuustanova sa dve zvezdice, a analizarezultata }e biti prezentovanazaposlenima. Sve zdravstveneustanove na na{em podru~ju nastavqajukontinuirane aktivnosti nastalnom unapre|ewu kvaliteta ibezbednosti, koje }e se od narednegodine odvijati prema novomPravilniku o pokazateqima kvalitetazdravstvene za{tite.Nastavak sa 1. strane- Klini~ki put predstavqa zbirkupodataka o kretawu pacijenta uzdravstvenoj ustanovi, od momentaulaska u sistem, do momenta napu{tawa,sa unapred predvi|enim proceduramakoje mu se pru`aju tokom le~ewajedne odre|ene bolesti ili nekogstawa. Smatra se jednim od najmo}nijihalata za unapre|ewe kvaliteta, zato{to klini~ki putevi nisu vodi~i, ali serade na osnovu vodi~a dobre klini~keprakse. Klini~kim putem se mo`e pratitikvalitet svih pru`enih usluga tokomputawe kretawa pacijenta krozsistem, mo`e slu`iti i kao instrumentza finansirawe u zdravstvenoj za{titi,jako je dobro sredstvo za top menaxmentjedne ustanove koji mo`e daplanira resurse na osnovu tog klini~kogputa, dobar je i da ujedna~i klini~kupraksu, po{to su sve procedureunapred predvi|ene, tako da smawujemogu}nost gre{ke. Klini~ki put jejako dobar i zbog samih pacijenata, jeru mnogim delovima taj dokument sadr`iuputstva i orijentisan je ka pacijentu,koji ima potpuni uvid u to kakoizgleda wegovo le~ewe, {ta se zapravoradi, ko u~estvuje u le~ewu - objasnilaje, prilikom posete našoj ustanovi, drOlivera Jovanovi}, vo|a tima za razvojklini~kih puteva, u projektu koji sesprovodi u okviru projekata Ministarstvazdravqa “Pru`awe unapre|enihusluga na lokalnom nivou-DILS” i“Razvoj zdravstva Srbije”.Na osnovu epidemiolo{ke situacijeu zemqi, stope morbiditeta, mortaliteta,prevencije itd. odre|ena su stawaza koja }e se raditi klini~ki putevi uovoj fazi projekta. U primarnoj zdravstvenojza{titi radi se klini~ki put za dijabetes,za primarnu prevenciju kardiovaskularnihbolesti, sekundarnu prevencijukardiovaskularnih bolesti, lumbalnibol, za skrining karcinoma kolona,depresiju, sideropenijsku anemiju iastmu kod dece, koja se radi i na sekundarnomnivou, gde se jo{ radi akutnikoronarni sindrom, holecista, karcinomkolona, mo`dani udar i normalanporo|aj.- Za tu prvu fazu smo odredili daceo proces ispilotiramo u pet bolnica iosam domova zdravqa, a svi timovi supro{li brojne edukacije. Pored toga {tosvaka ustanova razvija po jedan klini~kiput, mi smo krenuli da razvijamotzv. integrisani klini~ki put, koji predstavqakretawe pacijenta od primarnogka vi{im nivoima, od doma zdravqado bolnice, i to poku{avamo upravou Vaqevu da razvijemo sa klini~kimputem za skrining karcinoma kolona.Mi sada pilotiramo klini~ke puteve naodre|enim punktovima u ustanovamakoje su u to ukqu~ene, na jesen naso~ekuje jedna zavr{na radionica i zavr-{na korekcija nacrta tog dokumenta, azatim kre}emo u implementaciju koja}e trajati godinu i po dana, tako da o~ekujemoda }e se u narednom periodu iostali domovi zdravqa i bolnice prikqu~itiu ovaj proces razvoja klini~kihputeva. Paralelno sa ovim procesommi poku{avamo da na nacionalnom nivouostvarimo maksimalnu podr{kusvih relevantnih partnera i donosiocaodluka, tako da od po~etka projektakomuniciramo i imamo sastanke i saKomorom zdravstvenih ustanova, saKomorom zdravstvenih radnika,Zdravstvenim savetom, Agencijom zaakreditaciju, strukovnim udru`ewima,a u pripremi je i jedan memorandum osaradwi koji bi pru`io podr{ku na najvi{emnivou, upravo zbog toga da bismoprobali još za vreme projekta daspremimo trenutak koji }e do}i po zavr{etku,a to je odr`ivost cele ove pri~e.Ideja je da za vreme i po zavr{etkuprojekta sve ovo za`ivi i dobije zakonskeokvire - ka`e dr Olivera Jovanovi}i nagla{ava da je izuzetno zadovoqnadosada{wim rezultatima.

4 ZdrAVSTVENIKZdravstveni centri u Kraqevu iVaqevu su ustanove u kojima jesproveden veliki deo pilot projekata,pa ih iz tog razloga direktorZdravstvenog centra “Studenica” uKraqevu, dr Dragan Arsi}, smatrareformskim. Prilikom wegove posetena{oj ustanovi krajem avgusta,razgovarali smo o zdravstvu u Srbijidanas, reformama, problemima…- Na{e dve ustanove su zaistaprepoznatqive u Srbiji kao reformske,jer smo u~estvovali u najve}embroju projekata koje je Ministarstvozdravqa sprovodilo, nekako smopredstavqali dobru osnovu za implementacijutih projekata i reformuzdravstvenog sistema. Od toga suzna~ajnu korist na prvom mestuimali korisnici zdravstvenih usluga,a naravno i zaposleni, pre svega upogledu razvoja svesti o kvalitetu.Danas u na{oj ustanovi, a siguransam da je tako i kod vas, svi razumeju{ta je to kvalitet i unapre|ewekvaliteta zdravstvenih usluga, {ta jeto akreditacija, a {ta klini~ki putevi i{ta je ustvari perspektiva zdravstvenogsistema, a to je da se sva pa`waposveti pacijentu. Mi naravno imamosvoju misiju i viziju kojom se rukovodimoka ciqu da jednog dana,Intenzivirawe saradweProf. dr Dejan Markovi}, profesorna Klinici za preventivnu i de~iju stomatologiju,Stomatolo{kog fakulteta uBeogradu, nedavno je u prostorijamaSlu`be stomatologije odr`ao interesantnopredavawe. Bilo je re~i o novimmaterijalima i tehnikama u ovojoblasti medicine, kroz predavawe, ali idemonstraciju iz ambulante gde jeobavqana intervencija, koju su u~esnicidirektno pratili putem video veze.- Tehnika je standardna, ali sa novimmaterijalima se malo druga~ijeprimewuje i to je ono {to je i novo istaro za na{e stomatologe. Savremenimaterijali su prakti~no usavr{ili postoje}ei doveli do razvoja novih tehnologijai to je ne{to {to zaista predstavqanapredak i stomatologije i tehnike.Naravno, patologija onakva kakva jeste,koja se javqa u na{oj populaciji jespecifi~na, na`alost, nije ba{ neka lepaslika u pore|ewu sa razvijenim svetom,ali stomatologija ni u kom slu~ajune zaostaje, bar {to se ti~e edukacijei materijala i u Vaqevu, u Beogradu,u ve}ini gradova Srbije. Kontinuiranaedukacija je ne{to {to nam predstavqasvakodnevnu obavezu, ali naravnopodrazumevala se i kada obavezanije bila - objasnio je prof. drDejan Markovi}.Vaqevska Stomatologija ve} dugoima uspe{nu saradwu sa profesoromMarkovi}em, koja se sve vi{eintenzivira.- Dobra saradwa, me}ukolegijalnasaradwa, konsultacije, pa i ovakvividovi kontinuirane edukacije su skorosvakodnevni. Nadam se da }e, nazadovoqstvo i Zdravstvenog centraVaqevo i Stomatolo{kog fakulteta, tasaradwa vrlo brzo biti i formalnopredstavqena, posebno u pojedinimsegmentima, pre svega zdravstvenepomo}i i saradwe.Kao {to je i profesor rekao, u Srbijinije sjajna slika kada je u pitawuzdravqe i nega zuba. To ~esto zavisiod niza okolnosti, tako da su u specifi~nomprobelemu osobe sa posebnimpotebama, naro~ito deca.- Briga o deci sa posebnim potrebama,briga o osobama sa invaliditetom,a to su osobe koje imaju iste `eqei potrebe kao i mi koji smo na svusre}u zdravi, a koji ne mogu to pravoba{ uvek da ostvare je ne{to {to jeprakti~no briga cele dr`ave i mera humanostijednog dru{tva. Trudimo se ina Stomatolo{kom fakultetu u Beogradui na drugim ustanovama, a posebnoustanovama tercijarnog vidazdravstvene za{tite, da se obezbedikoliko je god mogu}e zdravstvena briga,stomatolo{ka nega osoba koje suprakti~no na neki na~in onemogu}eneda budu le~ene u uobi~ajenom sistemu,svakodnevno, kako to mogu darade zdrave osobe. Ono {to je najavadobre saradwe je to {to je neka diseminacijazdravstvenih ustanova po Srbiji,u smislu pru`awa nege, najavqenai {to }e se na neki na~in ostvariti uzDr Dragan Arsi}, direktor Zdravstvenog centra “Studenica”O zdravstvu u Srbiji danasDr Dragan Arsi}pomo} onih koji u tome imaju vi{e iskustva.To jeste jedan od vidova saradwekoji se i ovde planira - ka`eprof. dr Dejan Markovi}.Demonstracija nove tehnikeZa dobru uslugu neophodni su dobriuslovi, a o uslovima u Slu`bi stomatologijevaqevskog Zdravstvenogcentra prof. dr Dejan Markovi} ka`e:- Stomatolo{ka zdravstvena negai usluge koje se pru`aju u Zdravstvenomcentru Vaqevo jesu zaista na zavidnomnivou. Proputovao sam dobardeo Srbije i video mnoge ambulante,ovo zaista predstavqa jedanpozitivan primer kako treba da izgledadr`avna stomatolo{ka slu`ba kojani po jednom parametru, bar ovolikokoliko sam ja video, a video sam dovoqno,ne zaostaje za boqim privatnimpraksama, ukoliko je to uop{temerilo nekog kvaliteta. Mislim da netreba praviti neku veliku razliku izme|uprivatne i dr`avne stomatologije,nego izme|u toga kako se koodnosi prema struci i prema pacijentima.ne mogu da ka`em da imamo idealnubolnicu, ali da imamo kvalitetnu,racionalnu, jednako dostupnu, efikasnuzdravstvenu ustanovu u kojojbi na{i korisnici usluga boravili {tokra}e, ose}ali se {to prijatnije, dobijali{to kvalitetniju uslugu, da ne ~ekajuna dijagnostici, a da sa {to ve-}im uspehom napuste bolnicu i vratese svojim najbli`ima, to je na{ate`wa i ciq - ka`e dr Dragan Arsi}.Govore}i o aktuelnom trenutkuu srpskom zdravstvu dr Arsi} smatrada je u proteklom periodu dosta u~iweno,ali da se mora raditi na odr`ivostisistema.- Mogu da ka`em da je zaista dostau~iweno i u tehni~kom pogleduopremawa prostora, nabavke opremei u pogledu edukacija, naravno uzpomo} i Evropske agencije za razvoji Svetske banke, kroz te projekte kojeje ministar zdravqa Tomica Milosavqevi}zaista hrabro vodio, a naravnoza to je morao da ima podr{kuu bazi kakve su na{e dve bolnice. Sadaje potrebno da se uradi ne{to {tobi obezbedilo odr`ivost sistema.Ovaj kvalitet koji je sad postignut,govore}i generalno u Srbiji, ne bismeo nikako da se uru{ava, ve} da seodr`ava i da stvaramo uslove da budejo{ boqi, a to jedino mo`emo dapostignemo ako promenimo na~in finansirawa.Dakle, ovaj tzv. linearni,ili destimulativni na~in finansirawadovodi u opasnost odr`ivost sistema,zato {to imamo ujedna~avawe i izme|uzdravstvenih ustanova, zato {tonemamo konkurenciju, zato {to imamoujedna~avawe izme|u timova ina nivou zdravstvene ustanove i zato{to mo`e da se desi, da recimo od dvadobra i jednog lo{eg tima, za neko izvesnovreme imamo tri lo{a tima,upravo zbog izjedna~avawa u finansirawu.Bez obzira {to postoji entuzijazamu bilo kom poslu, mora da postojii neka materijalna motivacija.Ja sam obi{ao veliki broj bolnica uEvropi, od Gr~ke, preko Slovenije,Rumunije, Ma|arske, Austrije, doNema~ke, a posledwe moje iskustvoje iz Liona i zaista je potvrdilo stavovekoje zastupa i Komora zdravstvenihustanova i moje li~ne stavove, daje hitno potrebna promena na~ina finansirawa,jer iako svi znamo da nemaidealnog sistema, da svi imaju odre|eneprobleme zato {to je zdravstvenisistem sam po sebi glomazan,slo`en i skup, u zemqama u okru`ewuimamo ure|ene sisteme i imamoone koji nisu na sigurnim nogama, ame|u wima je na`alost i na{. Bezkonkurencije nema odr`ivosti kvaliteta- smatra dr Dragan Arsi}.Zdravstveni centar u Kraqevu jesavremena ustanova koja pru`a uslugeprimarne zdravstvene za{tite zaoko 140 hiqada Kraqev~ana, dok op-{ta bolnica pokriva podru~je od oko250 hiqada stanovnika. Ovaj kraj semo`e pohvaliti bogatom istorijomzdravstva i prvom srpskom bolnicom,osnovanom jo{ u dvanaestom veku umanastiru “Studenica”, po komeZdravstveni centar nosi ime.

ZdrAVSTVENIKRazgovor sa prof. dr Radmilom Vasiqevi}-Rankovi}[kolovawe sestara i tehni~araProf. dr Radmila Rankovi}-Vasiqevi}, {ef Odseka za medicinskesestre Visoke zdravstvene{kole strukovnih studija u Beogradu,nedavno je posetila na{uustanovu, pa je bila prilika da sauva`enom profesorkom porazgovaramoo aktuelnoj situaciji u{kolovanju medicinskih sestara itehni~ara.- Za razliku od zemaqa Evropskeunije, mi imamo jedan apsurdu obrazovawu medicinskih sestarai tehni~ara, a to je da wihovoobrazovawe po~iwe sa ~etrnaestgodina. Mi smo vr{ili istra`ivawau okviru diplomskih radova u {koliu kojoj ja radim, koja pokazujuda najve?i broj, ~ak devedeset odstosestara koje su na{i studenti,prilikom upisivawa u sredwu medicinsku{kolu zapravo nije znalogde se upisuje, a i ja sam jedna odtakvih. To je prva gre{ka, zna~i danema profesionalne orijentacije,iako danas postoje psiholo{ki testovili~nosti koji vrlo preciznomogu da izmere osobine li~nostikoje vas kvalifikuju za odre|enuprofesiju, kao {to je, recimo, empatija.Me|utim, i pored svih poku{ajakoje smo vr{ili decenijamanikada nam to nije prihva}eno,ve} se u medicinsku {kolu upisujeteisto kao i u gimnaziju, pola`e sesrpski, matematika, pa ko je boqitaj prolazi, a svakom je jasno dato znawe nema veze sa uspe{no-{}u u profesiji sestre. Drugo, da bise neko opredelio za tako ozbiqnuprofesiju, te{ku i napornu, emocionalnoi fizi~ki, on mora da budezrela li~nost, ili barem skoro zrelali~nost, zna~i mora imati osamnaestgodina. Mi smo tu regredirali uodnosu na 1921. godinu, kada jeprvi put osnovana {kola za sestreu Srbiji i kada su postojala odre-Prof. dr Radmila Rankovi}-Vasiqevi}|ena pravila, pored ostalog, daosoba mora imati izme|u 18 i 30godina. Mo`e se videti da svakoko se bavi negom tek u nekoj zrelosti,tek posle dvadesete godine ikasnije savlada neka ose}awa ga-|ewa, otpora prema svemu onome{to prati profesiju medicinskesestre, naro~ito sredwe medicinskesestre koja se direktno bavinegom - ka`e prof. dr RadmilaRankovi}-Vasiqevi}.Problem u Srbiji je to {to jakomali procenat medicinskih sestara itehni~ara ima visoko obrazovawe.- U Evropi, a to sad va`i i zaBugarsku i Rumuniju, nema sestarakoje imaju sredwu {kolu. Misada imamo preko 95 odsto medicinskihsestara koje imaju samosredwu {kolu i ja sam ube|ena, sasvojim vi{egodi{wim iskustvom,da je to glavni problem u eventualnomlo{em kvalitetu rada medicinskihsestara. Sestara sa vi{om,odnosno visokom {kolom je jakomalo, a ne mo`e ih biti mnogo vi-{e zato {to smo jako ograni~eni saupisom, postoje vrlo strogi kriterijumiza akreditaciju programa, una{oj {koli mo`emo primiti ukupno120 sestara svake godine - obja{wavaprof. dr Radmila Rankovi}-Vasiqevi}i dodaje da je Visokazdravstvena {kola strukovnihstudija u Beogradu ove godine prviput akreditovala dve specijalizacijeza sestre.- Ovo je prvi put u istoriji daimamo specijalizacije za sestre.To je jednogodi{wa specijalizacijakoja nosi 60 bodova, {to jesa bodovima visoke strukovne{kole, prakti~no nivo fakulteta.Birali smo specijalizacije za ne-{to {to smo procenili da nam jenajurgentnije, a to je javnozdravqe, koje je sada najbitnijei imamo lep program, a drugiprogram je metodika nastavezdravstvene nege. To je ne{to{to zaista niko nema na Balkanui {ire, a namewen je nastavnicimasredwih medicinskih{kola, zna~i sestrama nastavnicima.Takvu specijalizaciju jo{ jedinoimaju u~iteqski, odnosno, pedago{kifakulteti. Pored ostalihposlova koje rade strukovne sestre,one rade u nastavi zdravstvenenege u sredwim medicinskim{kolama, ali wihovo znawe za tonije dovoqno, tako da smo mi napravilitu specijalizaciju kao odgovorna wihovo tra`ewe. Uz po{tovawesvih drugih, one su najodgovornijinastavnici, najvi{e rade,one od te dece stvaraju medicinskesestre, a imaju najmawe platejer se tretiraju da imaju mawe{kole nego drugi nastavnici. Takvihsestara u nastavi u Srbiji imaoko 500 i one su na{i kandidati.Kada je u pitawu edukacijamedicinskih sestara i tehni~ara uokviru prikupqawa bodova za obnavqawelicenci, prof. dr RadmilaReumatolo{ka sekcijaU velikoj sali Centra za kulturu Vaqevo, po~etkom septembra jeodr`an stru~ni sastanak Sekcije sestara i tehni~ara u reumatologiji irehabilitaciji, u organizaciji Udru`ewa medicinskih sestara, tehni~arai babica Srbije. Na predavawima se govorilo o reumatoidnom artritisu,novim aspektima u le~ewu reumatskih bolesti, primeni fizikalneterapije itd. Sastanak je akreditovan od strane Zdravstvenog savetaSrbije, tako da su u~esnici dobili po tri, a predava~i po pet bodova.- Sada se navr{ava godinu dana od kako se edukacija obavqa poakreditovanim programima. Mi smo se kontinuiranom edukacijombavili i ranije, jer smo smatrali da je to vid neformalnog obrazovawakoji je zna~ajan, jer kroz wega sestre mogu da ovladaju nekim novimve{tinama koje su im potrebne - rekla je @ivka Mir~i}, generalni sekretarUdru`ewa medicinskih sestara, tehni~ara i babica Srbije.Medicinske sestre i tehni~ari na{e ustanove redovno prate stru~nesusrete, od kojih je veliki deo, ne samo internih, ve} i eksternih edukacijaobavqen u Edukativnom centru, koji ima odli~ne uslove za odr-`avawe takvih programa.- Nije obaveza samo prikupiti bodove koji su nam odre|eni, svrha5Rankovi}-Vasiqevi} smatra da je,kako je rekla, bilo krajwe vremeda se i u toj oblasti ne{to uredi, alida ceo posao samo davawem obavezei organizacijom edukativnihprograma nije zavr{en.- Ovo {to sada postoji, to opetnije na{a izmi{qotina, ve} ne{to{to je preuzeto iz tu|eg iskustva.Me|utim, treba}e vremena, a najte`eje promeniti svest, da qudikada odu na edukacije ne idu samozbog bodova, nego da idu poznawe i da shvate korist takvogprocesa. Tu je sada velika odgovornosti na glavnim sestrama, nana~elnicima, na svim rukovodiocimakoji treba da organizuju takvesatanke i odlaske na predavawa, isa druge strane mislim da je velikaodgovornost na predava~ima kojitreba svojim nastupom da motivi-{u u~esnike.Jo{ jedna va`na oblast u obrazovawumedicinskih sestara i tehni~araje komunikacija, ka`e prof.dr Radmila Rankovi}-Vasiqevi}:- Komunikaciji se u na{oj {kolipridaje velika pa`wa i ja sam sasvimsigurna, naravno izuzeci sumogu?i, da vi te{ko mo`ete srestivi{u sestru koja je nequbazna, nevaspitana,koja ne zna da se pona-{a prema pacijentima, ili kojom supacijenti nezadovoqni. Mislim dase generalno u tome ranije slaboobra}ala pa`wa, ni mene to nijeniko u~io dok sam bila |ak medicinske{kole, ali mewaju se stvarii mora se na komunikaciji jo{ vi{eraditi. Sestre treba da znaju da }epacijent uvek da oprosti ako stepogre{ili ne{to, na primer dva-triputa uboli venu koja puca, nistega presvukli na vreme, to }e davam oprosti ako mu objasnite, alinequbaznost i grubost nikada ne-}e oprostiti.edukacije jeste da steknemo znawa da bismo {to kvalitetnije pru`ilizdravstvenu za{titu. Apsoltuno se insistira na kvalitetnoj nezi i moramosvi biti svesni da se na{ proces {kolovawa ne mo`e zavr{iti izlaskomiz sredwe medicinske {kole, ve} da se nastavqa kroz ceo `ivot, aono na ~emu ja li~no insistiram je upravo segment edukacije, za kojiuporno poku{avamo da u|e u {kolstvo, a to je ve{tina komunikacijena svim nivoima - kazala je Jelica Ristovski, pomo}nik direktora zasestrinstvo.Po~etkom septembra je obele`en i Svetski dan fizioterapeuta. Timpovodom Aleksandar Nini}, glavni terapeut ZC Vaqevo ka`e:- U na{oj ustanovi ima 28 zaposlenih fizioterapeuta i 7 fizijatara,koji redovno prolaze kroz proces edukacije i prisustvuju stru~nim usavr{avawima.Kod nas se sprovodi krioterapija, parafidna terapija,ru~na masa`a, kinezi terapija, elektro terapija, hidro terapija. Svakidan u na{oj ustanovi pro|e izme|u 150 i 200 pacijenata, {to ~ini od 500do 600 usluga dnevno. Jedno od predavawa na sekciji bilo je posve}enoreumatskim pacijentima, koji ~ine oko 20 odsto pacijenata kojimese~no pro|u kroz na{u ustanovu.

6 ZdrAVSTVENIKPredavawe na svetskom skupuDr Predrag @ivanovi}, na~elnikOrtopedije i koordinator za hirur-{ke grupacije u na{oj ustanovi, bioje jedan od predava~a na prvomosnovnom AO trauma kursu“Principles in Operative FractureManagement”, odr`anom od 17.do 21. septembra u Kovilovu.- To je prvi kurs odr`an u na{ojzemqi najve}e traumatolo{ke organizacijena svetu, koja je upravoovog septembra registrovana uSrbiji. Ina~e ova organizacija “Arbeitsgemeinschaftfur OsteosyntheseFragen” je osnovana1958. godine u [vajcarskoj i glavnisegment je edukacija. Ranije suse stavovi ove {kole formirali samona pitawa osteosinteze. Vremenomje prihva}en {iri pristuprazmi{qawa koji obuhvata velikizna~aj povreda mekih tkiva, kontroluo{te}ewa tkiva “DamageControl Surgery”, zna~aj infekcije,karakteristike implantata i uloguDr Predrag @ivanovi}rehabilitacije u le~ewu. Ja samimao ~ast da nakon zavr{enih kursevabudem predava~ na temu implantatakoji se koriste za osteosintezu.Izuzetna je ~ast biti predava~sa profesorima koji sume|u vode}ima u najve}em svetskomudru`ewu koje se baviproblemom preloma kostiju iosteosinteze kostiju. Za taj kurssam dobio sertifikat sa 24 boda -rekao je dr Predrag @ivanovi}.Dr @ivanovi} ka`e da je kursbio podeqen u nekoliko tematskihcelina:- Prvog dana teme su bile “Kosti pona{awe kosti” i “Principi apsolutnei relativne stabilnosti osteosinteze”,drugog dana “Op{ti principii dijafizni prelomi”, tre}eg segovorilo o artikularnim prelomima,a posledweg dana o komplikacijamapreloma. Uz predavawasu se svakodnevno odr`avale diskusije,sa prikazom slu~aja premaonome {to je tog dana obra|eno,uz ve`be na modelima sa veomabogatom instrumentacijom. Predsedavaju}ina Kursu bio je dr VladanNovakovi}, koji je ujedno jedanod osniva~a AO Srbija, bezkoga bi zasigurno ova pri~a bilapomerena za koju godinu kasnije.Me|unarodni predava~i su biliprof. dr Piet de Boer iz [vajcarske,prof. dr Jarek Brudnicki iz Poqske,prof. dr Edgar Mayr iz Nema~ke iprof. dr Minos Tyllianakis iz Gr~ke.Pored dr Predraga @ivanovi}a,predava~i iz Srbije su bili dr VladanNovakovi} iz KC Be`anijskaKosa, dr Zoran Jovanovi}, drAleksandar Mati}, dr @eqko Stepanovi}i dr @an Fri{}i} iz KCKragujevac, dr Aleksandar Koji},dr Jovan Sekuli}, dr Vladan Stevanovi}i dr Predrag Todorovi} iz Institutaza ortopedsko hirur{ke bolestiBawica Beograd i doc. dr GoranTuli} iz Instituta za ortopedijuBeograd.U~esnici su bili ortopedi i traumatoloziiz Srbije, Republike Srpske,Makedonije, Crne Gore, FederacijeB i H. Iz Vaqeva su kursuprisustvovali dr Vladimir Sre}kovi}i dr Aleksandar Krajinovi}.SubspecijalizacijaSlu`ba za unutra{we bolesti jepolovinom juna dobila jo{ jednogsubspecijalistu iz oblasti kardiologije.Dr Tatjana Adamovi} je odbranilasubspecijalisti~ki rad sa temom“Uticaj sezonskih varijacijakrvnog pritiska na modifikacijuantihipertenzivne terapije”.- Hipertenzija je najmasovnijanezarazna bolest u svetu. Oko milijarduqudi boluje od povi{enogkrvnog pritiska. Prema ameri~kimpodacima uspe{nost le~ewa je tridesetodsto, a prema britanskimpodacima ~ak {est procenata. Krvnipritisak podle`e dnevnim i sezonskimvarijacijama. Sezonskerazlike se ogledaju u vrednostimakrvnog pritiska tokom dnevnih ~asova,dok su no}ne vrednosti sli~netokom leta i zime, i zbog toga zahtevajurazli~it terapijski pristup.Hipertenzija je pre svega stawe,osamdeset odsto osoba sa hipertenzijomnema tegobe, a tegobe sejavqaju sa posledicama, pre svegaKongres op{temedicinePrvi Kongres op{te medicine Srbije odr`an je od 25. do 28. septembrau hotelu Kontinental u Beogradu. Na kongresu sa me|unarodnimu~e{}em bilo je prisutno oko 1500 lekara. Kongres je bio savr{eno organizovansa odli~nom tematikom koja se kretala od stru~nih do strukovnihproblema koje su zajedni~ke u zemqama regiona i zemqama tranzicije.Sesije su se odvijale u vi{e sala u vidu plenarnih predavawa, kao i krozbrojne radionice. Sve ukupno, Kongres je podrazumevao 21 sat rada i 7sati dru{tvenih aktivnosti. Nose}e teme Kongresa bile su "Mobing uzdravstvu" i "Reumatoidni artrit", a podrezumevale su rezultate dobijeneputem sprovedenih istra`ivawa i kroz vid popuwavawa anketnih upitnikana nivou ~itave zemqe. Upitnike je odobrio Eti~ki komitetMedicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U sprovo|ewuistra`ivawa uzeli su u~e{}e lekari Op{te medicine DZ Vaqevo i svojimradom zna~ajno doprineli validnosti sprovedenih studija. Kao sjajanaposledica wihovog zalagawa usledilo je dobijawe 4 zahvalnice koje sudobile: dr Slavica Uskokovi}, dr Mirjana Novakovi}, dr Irena @ivanovi}i dr Vawa Vu~eti}, a diplome su dobile dr Violeta Vasi} i dr Danka@ivanovi}. U Organizacionom odboru Kongresa imala je u~e{}e prim. drRadmila Mihajlovi}, potpredsednik Sekcije op{te medicine Srbije.{log, sr~ana insuficijencija, infarktmiokarda, aritmija, bibre-`na insuficijencija. S obzirom nato da su posledice ozbiqne, posebnose mora raditi na preventivnimpregledima i upornom le-~ewu sa ~estim kontrolama, dopostizawa preporu~enih vrednosti- objasnila je dr Tatjana Adamovi},govore}i o svojoj temi.Dr Tatjana Adamovi} je Vaqevka,nakon Vaqevske gimnazijezavr{ila je Medicinski fakultetu Beogradu, gde je diplomirala1990. godine, nakon ~egapo~iwe da radi u na{em Zdravstvenomcentru. Specijalizacijuiz interne medicine zavr{ila je2000. godine, a sada i subspecijalizacijuiz kardiologije.Dr Tatjana Adamovi}Kongres u MeksikuSvetski kongres peritoneumske dijalize odr`an je u julu u MeksikoSitiju. Kongres je bio izuzetno pose}en, a me|u dvanaest srpskih nefrologabila je i dr Jasmina Bogdanovi}, {ef Nefrologije vaqevske Bolnice.- Meksiko je dr`ava u kojoj se, pored SAD-a, Japana i Kanade,najvi{e koristi taj metod u le~ewu bubre`nih bolesnika. Peritoneumskomdijalizom se pacijenti le~e ve} tri decenije, ali nije podjednakazastupqenost me|u dr`avama, kao ni kod nas. U nekim zemqama jezakonom o zdravstvenoj za{titi predvi|en obavezan po~etak le~ewaovom metodom, a kasnije hemodijalizom. Prednosti su {to se mnogodu`e o~uva diureza nego na hemodijalizi, tako|e i rezidualna bubre-`na funkcija, krvni sudovi ostaju o~uvani za kasnije potrebe hemodijalize,a moramo napomenuti da je sve ve}i broj dijabeti~ara me|upacijentima na dijalizi. Zna~ajno je i to da je komfor pacijenta ve}i,samostalan je, mo`e da putuje, nije vezan za ustanovu, a infrastrukturau smislu savremenog dijaliznog centra za takvog pacijenta nije potrebna.Jedan aparat mo`e da zbrine samo ~etiri pacijenta - obja{wavadr Jasmina Bogdanovi}.

ZdrAVSTVENIK7Slu`ba za unutra{we bolestiZnawe na prvom mestuJedno od odeqewa vaqevske Bolnicekoje zbriwava izuzetno te{ke pacijenteje Nefrologija, koja uz odeqenskideo, obuhvata i dnevnu bolnicuhemodijalize. Trenutno je na dijalizistotinak pacijenata, dok je desetpacijenata na peritonealnoj hemodijalizi,tako da ovde dolaze samo nakontrole.Slu`ba za unutra{we bolesti, ilikra}e Interno, jedna je od najve}ihslu`bi u vaqevskoj Bolnici. Ima 128zaposlenih, od kojih je 27 lekara. Slu-`bu ~ine Odeqewe Kardiologije saKoronarnom jedinicom, odseci Nefrologijesa Hemodijalizom, Hematologije,Gastroenterologije, Endokrinologije,Alergologije, Odsek zako`no-veneri~ne bolesti i Odeqeweonkologije sa palijativnom negom.- Mi smo jedini organizovani poodsecima i odeqewima, ne{to sli~nopoput organizacije u ustanovama vi-{eg nivoa nego {to je na{a. Nemamopulmologiju, ali u ustanovi imamoPneumoftiziologiju i pulmologe kojitu oblast kod wih obavqaju, {to je usu{tini internisti~ka grana i subspecijalisti~kaoblast interne medicine.Sve se mewa, tako da }e se u narednomperiodu najverovatnije odmahi}i na subspecijalizacije. To zna~i dalekar ne}e morati da zavr{i internumedicinu da bi potom i{ao na u`eusavr{avawe, nego }e odmah i}i nasubspecijalizaciju iz bilo koje odosam oblasti interne medicine, {to }etrajati oko pet godina. Tako|e, internisti~kasubspecijalisti~ka grana je ireumatologija. Mi smo ovom organizacijomdaleko dobili na kvalitetu rada,iskqu~ivo se bavimo svojomu`om obla{}u, tako da smo u toj dijagnosticidosta napredovali, zahvaquju}ii na{im prate}im granama, odlaboratorije, preko na{e funkcionalnedijagnostike i radiologije, ukqu-~uju}i sve wihove mogu}nosti, domagnetne rezonance. Zna~i, mi usvojoj subspecijalnosti, na primer gastroenterologiji,smo izuzetno napredovaliu odnosu na prethodne godine,tako da 90 odsto onoga {to mo`e- To su hroni~ni i te{ki pacijenti,koji su kod nas ve} stigli sa dosta komorbiditeta,odnosno, pridru`enihbolesti. Prete`no je to starija populacijapacijenata. Kada su u pitawu hitnesituacije, to su hitne dijalize i poziviza transplantaciju. Kod hitnih dijalizau pitawu su novi pacijenti, potpunonepoznati, za koje se u de`urstvumora organizovati dijaliza, ili su tona{i pacijenti kod kojih je do{lo donekih problema pa se dijaliza morauraditi hitno. Pozivima za transplantacijuse u principu obradujemo, jerto mo`e zna~iti boqi kvalitet `ivota zana{eg pacijenta. U ovakvim situacijamaje va`na brza reakcija celog tima.Nije problem kada poziv do|e popodneili uve~e, ali kada do|e u sredno}i i kada neko treba da se dobrovoqnojavi da do|e ili otprati pacijenta,to je ipak nezgodno, jer se takvesituacije ne mogu predvideti ni planirati.Na svu sre}u, mi imamo odgovornei profesionalne qude na kojeDr Vladan Ple}i}da se uradi u tercijarnoj ustanovi mo-`emo mi da uradimo ovde kod nas -ka`e dr Vladan Ple}i}, na~elnik Slu-`be za unutra{we bolesti.Dr Ple}i} nagla{ava da se posebnapa`wa posve}uje edukaciji,usvajawu novih metoda, ali i redovnompra}ewu stru~nih susreta, kakou zemqi, tako i u inostranstvu:- [to se ti~e znawa, mi bi moglimo`emo ra~unati uvek i u svakomtrenutku - ka`e dr Jasmina Bogdanovi},{ef Nefrologije.U timu se izdvajaju tri osobe kojekolege u {ali nazivaju “specijalnim jedinicama”.Medicinski tehni?ari BojanI~agi}, Aleksandar Bo`i} i Sa{koSavi} uvek su spremni da odgovore ukriti~nim situacijama.- U principu smo se navikli nano}ne pozive. U po~etku je bilo malostresa, uvek pomislite da se nije ne{todogodilo u porodici, ali sada kadapozvoni telefon u dva sata znamo {taje, odmah se spremamo i kre}emo.Nikada nije bilo situacija da se ne javqamoili odbijamo pozive - ka`eAleksandar Bo`i}.Sli~no odgovaraju i wegove kolege.Bojan I~agi} nagla{ava da su svisvesni koliko je svaki minut dragocenza pacijenta:- Posle deset godina rada kadavas neko pozove i ka`e da je pacijentkoji je na hemodijalizi u edemuplu}a, mi znamo {ta to zna~i ako sene do|e odmah. ^ovek mo`e da izgubii `ivot, zato {to na{im pacijentimane mo`e da pomogne ni{ta drugosem hemodijalize. I kod transplantacijaje bitno da pacijent {topre stigne do Beograda, ali je leppovod jer }e se mo`da osloboditidjalize i aparata, tako da su hitnehemodijalize daleko stresnije.da radimo i mnoge interventne endoskopije,ali nam tu nedostajuaparati, kao {to je endoskopski ultrazvuk.Sa druge strane, na{a opremajeste dobijena kao najsavremenija,ali je vremenom izraubovana,dobro je odradila svoje, me|utim,dolazimo u takvu situaciju da je servisstare opreme nekada mnogoskupqi od novog aparata.Dr Vladan Ple}i} isti~e da je velikiistorijski doga|aj za razvoj oveSlu`be, vaqevske Bolnice, ali i ceoRegion, dobijawe angio-sale, kao ipejsmejker centra.- Na globalnom nivou, izuzetno serazvijamo prostorno, sa svojim kapacitetima,opremom i kadrom. Me|utim,u reformi zdravstva tek treba dase doga|aju neke stvari kako bi qudimogli da `ive pristojno od svog rada.Ono {to je nama sada evidentno jesteogroman posao koji nosimo, ali i tu}e morati da se napravi jedan velikirez, da se zna ko {ta radi i time {to jeuradio {ta je doprineo za ovu bolnicu,{ta je zaradio i {ta je potro{io.Zna~i, ulazi neka vrsta ekonomije uzdravstvo i mi na osnovu toga moramoda znamo kako da se pona{amo iodlu~ujemo. U svemu tome jako jeva`na dobra unutra{wa organizacijai na tome se mora raditi jo{ vi{e - zakqu~ujedr Ple}i}.“Specijalne jedinice” NefrologijeAleksandar Bo`i}, Bojan I~agi} i Saško Savi}Krajem maja Bojan, Aleksandar iSa{ko su bili na studijskom putovanjuu Gr~koj, {to smatraju lepom nagradomza svoju odgovornost kojupokazuju na poslu. Putovawe je organizovaloUdru`ewe medicinskihsestara i tehni~ara Sbije.- Obi{li smo, u prevodu sa gr~kog,Svebalkanski univerzitetski centar uSolunu. To je privatna bolnica, sre|enapo najvi{im svetskim standardima.Imaju sve slu`be i hemodijalizu sa devetnaestaparata. Tu smo videli da vaqevskadijaliza ne zaostaje mnogo zawima, zna~i sve te standardne procedurekoje se rade kod nas, ni{ta boqese ne rade kod wih, nikakav boqitretman nemaju wihovi pacijenti uodnosu na na{e. Sa druge strane, obi-{li smo i dr`avnu bolnicu u Poligirosu,glavnom gradu Halkidikija, u odnosuna koju smo, slobodno mogu re}i,znatno boqi, oni ne rade ~ak ni hemodijafiltraciju.Jedino se ne mogu poreditiuslovi rada, jer jedna savremenagr~ka bolnica vi{e li~i na neki hotelsa pet zvezdica nego na bolnicu, odsamog ulaza do bolesni~kih soba - ka-`e Bojan I~agi} i dodaje da je privatnabolnica koju su posetili u Solunupoznata po sportskoj medicini, takoda su prilikom boravka u toj ustanoviimali priliku da na terapiji vide na{egproslavqenog ko{arka{a Pe|u Stojakovi}a.

8 ZdrAVSTVENIKUskoro akreditacijaU Domu zdravqa Ose~ina utoku su pripreme za proces akreditacije,koji se o~ekuje do krajagodine. Ovaj proces su prošli Bolnicai Dom zdravqa Vaqevo, kojesu akreditovane ustanove u okvirupilot projekta, ali i wih u narednomperiodu o~ekuje procesreakreditacije. Akreditacija jepostupak ocewivawa kvalitetarada zdravstvene ustanove naosnovu primene optimalnog nivoautvr|enih standarda radazdravstvene ustanove u odre|enojoblasti zdravstvene za{tite odnosnograni medicine, koji sprovodiAgencija za akreditacijuzdravstvenih ustanova Srbije(AZUS). Ciq akreditacije je unapre|ewekvaliteta, bezbednostpacijenta i uspostavqawe poverewakorisnika u sistem zdravstveneza{tite, kao i unapre|ewemenaxmenta u zdravstvu,obezbe|ivawe delotvornog iisplativog pru`awa zdravstvenihusluga i stvarawe jednakihili pribli`nih uslova zapru`awe zdravstvenih uslugau ~itavom sistemu zdravstveneza{tite. Koordinator zaakreditaciju u Domu zdravqaOse~ina je dr Nikola Toma{evi},koji sa ~lanovima timovasvakog petka odr`ava redovnesastanke. U okviru pripremaza akreditaciju ovu ustanovuje po~etkom septembraposetila dr Svetlana Dr~a izAgencije za akreditacijuzdravstvenih ustanova Srbije,koja je sa ~lanovima timovaza samoocewivawe razgovaralao procesu koji ih o~eku-Laboratorijski informacioni sistemImplementacija laboratorijskoginformacionog sistemaSLIS po~ela je u februaru ovegodine. Nikola Petrovi} iz ITcentra obja{wava da to podrazumevapovezivawe svih aparatakoji imaju mogu}nost konektovawana informacioni sistem,bar-kodu. Prakti~no, pacijentdobija jedinstven bar-kod nakome je ispisan dnevni broj, datumi vreme uzimawa uzorka,kao i tra`ene analize. Ovaj sistemomogu}ava kvalitetno izve{tavawe,mogu se izvu}i podacio tome koliko je pacijenatasistema. Nikola Petrovi} ka`eda se trenutno radi implementacijaprograma za internu kontroluaparata. Kada su u pitawukorisnici usluga, u domovimazdravqa je po~elo zakazivawekroz laboratorijski informacionisistem, ~ime su smawene gu-`ve, a rezultati se sada izdaju najednom listu papira. U narednomperiodu se o~ekuje kompletnopovezivawe sa bolni~kiminformacionim sistemom,tako da }e laboratorija kroz sistemprimati naru~ene analize,a rezultati }e na isti na~in bitivra}eni lekarima.Zbog razvijenog informacionogsistema u na{oj ustanovi, najavqenoje da }e Vaqevo biti prvigrad u kome }e se koristiti elektronskezdravstvene kwi`ice.RekonstrukcijaGu`ve ispred Laboratorije vaqevskog Doma zdravqa sada supro{lost. Naime, rekonstrukcijom prostora pacijenti su dobilikomfornu ~ekaonicu, odvojen je prostor za sistematske pregledei omogu}eni su boqi uslovi za va|ewe krvi. Uz primenu laboratorijskoginformacionog sistema znatno je unapre|en kvalitetrada te Slu`be.odnosno, direktnog slawa podatakao rezultatima sa aparata uinformacioni sistem.- Zaposleni kwige protokolavi{e ne popuwavaju ru~no, ve}se sve radi u ra~unaru. Ura|enje jednobrazan uput iz bolni~koginformacionog sistema, kojimsmawujemo mogu}nost dapacijenti sami obele`avaju analizeza koje misle da su im potrebne,izbegnuta je mogu}nostgre{ke ponavqawem dnevnihbrojeva, jer se sada sve nalazi naodre|enog dana bilo u laboratoriji,koliko je analiza tra`eno,koliko ura|eno, koji su reagensipotro{eni u odre|enom perioduitd. Iz laboratorijskog informacionogsistema je mogu}e dobitii jedinstvenu fakturu laboratorije- ka`e Nikola Petrovi}.U junu je zavr{ena implementacijaSLIS-a u svim domovimazdravqa u sastavu Zdravstvenogcentra, tako da su svelaboratorije povezane na serverlaboratorijskog informacionog

ZdrAVSTVENIK9Za{titnik pacijentovih prava: Zorica Stankovi}Lepa re~ re{ava problemeZa{titnik pacijentovih prava,koji je ranije imao naziv „pacijentovadvokat“, u Srbiji, a i kodnas, postupa po prigovima pacijenatajo{ od 2002. godine. Odtada se radilo prema preporukamai instrukcijama Ministarstvazdravqa. Tek 2005. godine, uokviru Zakona o zdravstvenojza{titi, definisana su prava pacijenata,me|u kojima i pravo naprigovor, kada je i zvani~nouvedena obaveza zdravstveneustanove da organizuje rad za-{titnika pacijentovih prava. Una{oj ustanovi taj posao od2003. godine obavqa pravnicaZorica Stankovi}.Koja je uloga za{titnika pravapacijenata?- Za{titnik pacijentovih pravapostupa po prigovorima pacijenata,~lana wegove porodice ili drugoglica koje on ovlasti, na taj na-~in {to, u postupku koji sprovodi,utvr|uje sve bitne okolnosti i ~iweniceu vezi sa navodima iznetimu prigovoru, odnosno da li jeu konkretnom slu~aju do{lo dopovrede prava pacijenata. Prilikomrazmatrawa prigovora pribavqaizjavu zdravstvenog radnikana koga se odnose primedbe,kao i rukovodioca organizacionogdela u kome radi zaposleni. Osvom nalazu obave{tava rukovodiocaorganizacione jedinice, direktoraustanove i podnosiocaprigovora. Ina~e, podneti prigovoripoma`u da se uo~e i identifikujupojedina~ni propusti u radu,ako ih ima, i spre~i wihovo ponavqawei prerastawe u lo{u praksui nezakonit rad ustanove, ~ime bise {tetilo ugledu kako zdravstvenihradnika, tako i same ustanove.Koliko ste primedbi do sadaimali?– Od 2003.godine pismenihprigovora je bilo ukupno 269, odkojih su 72 bila osnovana. Odtog broja, pro{le godine smoimali 83, a za prvih {est meseciove godine 22 prigovora. Usmeniprigovori se razmatraju odmah,zajedno sa radnikom kojirukovodi procesom rada. Nastojise da se neposredno i bez odlagawapomogne pacijentu, kakobi se spre~ilo produbqivaweproblema. Wih je do sada biloznatno vi{e nego pismenih prigovora.Ne podnose svi pacijentiodmah pismeni prigovor. Mnogiprvo sa mnom obave razgovor iiznesu svoje primedbe, a nakonrazgovora veoma ~esto odustanuod podno{ewa prigovora. Oniprvenstveno tra`e strpqewe,vreme i pa`wu. Za re{avaweproblema za ~ije postupawe kaoustanova nismo nadle`ni, upu}ujemih na drugu, nadle`nu instituciju,upoznajemih sapravnomregulativomu vezimaterijekoja jepredmetwihovogprigovora,poja{wavamimprocedurekojih smodu`ni dase pridr-`avamo...Ono {tosam posebnouo-~ila je dapacijenta iznad svega ~ini zadovoqnimi vra}a mu dostojanstvoi samopo{tovawe na{a lepa re~,na{e strpqewe i razumevawe,pa i onda kada nismo u mo}i dare{imo wegov problem, pa nastojimda podnosioci prigovoraod mene odu na neki na~in zadovoqniodgovorom, ili bar smirenijii uvereniji da za wihovproblem negde postoji re{ewe.Koje su naj~e{}e primedbe?– Naj~e{}e primedbe se odnosena postupak i pona{awezaposlenih, a {to je uglavnomposledica lo{e komunikacije narelaciji pacijent-zdravstveniradnik i nedostatka tolerancijena obe strane. Kada se radi oprigovorima koji se ti~u kvalitetazdravstvene usluge, odnosnoonim koji su u vezi sa stru~nimradom medicinskog osobqa,imenuju se komisije za unutra-{wu proveru kvaliteta rada, kojeutvr|uju ove ~iwenice.U kom roku treba da odgovoritena prigovore i koliko jeva`na saradwa sa zaposlenima uZdravstvenom centru?– Zakonski rok za utvr|ivawe~iwenica u vezi sa navodima iznetimu prigovoru je pet dana od danapodno{ewa prigovora. O svomnalazu du`na sam da pacijentaobavestim u roku od tri dana, {toZorica Stankovi}je ukupno osam dana od danapodno{ewa prigovora. [to se ti~esaradwe sa zaposlenima, ona jekorektna. U po~etku moga radanije uvek tako bilo. ^ini mi se dasam od pojedinaca u startu do`ivqavanakao suprotstavqena strana.^estomi je postavqanopitawe„Ko {titimedicinskeradnikei wihovaprava?“,na{ta samodgovaralada ja {titimi wihovaprava,ali kadase i samina|u uulozi pacijenata,abilo je i takvihslu~ajeva.Ono {to `elim posebno da istaknemje da svaki prigovor ustartu nije osnovan, niti je wegovpodnosilac uvek u pravu. Ja to tektreba da utvrdim i zbog toga mi jeneophodna saradwa zaposlenih.Iz tog razloga sprovodim procedurutokom koje pribavqam izjave,odnosno izja{wewe druge strane.Ovo prvenstveno kako bih konstatovalada li je u konkretnomslu~aju uop{te do{lo do povredepacijentovih prava. Za{titnici pacijentovihprava ne rade kaoadvokati, koji zastupaju interesstranke i kada znaju da je ona „nesavesna“.Oni {tite prava pacijenatasamo ukoliko utvrde da su imista uskra}ena ili na neki na~in povre|ena.Pri tome, uvek je jednastrana nezadovoqna, a mi ~estogr|eni i vre|ani. Smatram da svisavesno i profesionalno obavqamosvoj posao, pa uvrede i omalova`avawerada u tom smislu nikomenisu prijatne, naro~ito ako suneosnovane. Ali, ba{ zbog togašto smo profesionalci u svom poslu,ne treba da ih shvatamo zlonamerno.U svakom slu~aju, saradwai razumevawe zaposlenih ukomunikaciji povodom prigovorasu mi neophodni. Ovo posebno dabih, uz stru~no i razlo`no mi{qeweonih na koje se odnose primedbe,neosnovane kao takveutvrdila, a osnovane identifikovala,re{avaju}i problem uvek unutarustanove, u interesu kako pacijenta,tako i zaposlenih.To je jako te`ak i odgovoranzadatak, kako uspevate da svepostignete uz ostali posao kojiradite?- Zadatak za{titnika pacijentovihprava sigurno ima svojuzna~ajnu odgovornost i te`inu.Ali, kada se uhodate u procedururada, a pri tome razvijete ose-}aj prepoznavawa problema,kada posedujete dovoqno, i vi{enego dovoqno, strpqewa, pravute`inu posla vi{e i ne ose}ate.Va`no je da budete pristojni ikada drugi prema vama nisu,smireni i onda kada drugi galame,da ulijete poverewe kadavam prete, uglavnom medijima,jer ste svesni da re{ewe problemapostoji. Ovaj posao zahtevavreme posve}eno pacijentu, ipored drugih radnih obavezakoje moraju da se zavr{e. Ali,pacijenta to drugo ne zanima ion za to ne mora da zna. U svakomslu~aju, kada vidite zadovoqstvona licu koje je do presamo nekoliko trenutaka bilobesno ili tu`no, kada osetite ione neizgovorene re~i zahvalnost,svesni ste da dobro raditesvoj posao.Postoji li neki primer koji }eteposebno pamtiti?– U svom poslu susre}em sesa razli~itim sudbinama qudi, odtragi~nih do potpuno neobi~nihi zanimqivih... Javqaju mi segra|ani sa porodi~nim problemima,koji samo `ele da ih saslu{am,jer su negde pro~italimoje ime, a nemaju kome da sepo`ale... Kod mene je vi{e putasvra}ao ~ika koji nije uspevaonikako da mi izlo`i svoju konkretnuprimedbu, da bi mi nakraju rekao da mu je u blizinistanica za autobus koji mora dasa~eka... Jedan stariji ~ovek jedo{ao da mi se po`ali, pri tomepitaju?i da li mo`e da popije kafu.Naravno da sam pristala i kadasam krenula da je donesem,on je iz torbe izvadio termos isvoju {oqu koju je jo{ jednomprebrisao. Sipao je svoju kafu,ispri~ao mi ne{to nepovezano inakon toga zadovoqno iza{ao.Naravno, prigovor nije podneo.Ovo je ne{to {to mi je ostalo ulepom pam}ewu. Onih drugih,ru`nih situacija, ne `elim da sese}am.

10 ZdrAVSTVENIKPrednosti regionalne anestezijeVaqevski mediji su istra`ivalipodatke o primeni regionalneanestezije prilikom izvo|ewacarskih rezova i do{li do podatkada se u Srbiji na taj na~in obavqasvega 7 odsto carskih rezova. DrMilorad Radovanovi}, anesteziologvaqevske Bolnice, ka`e da jeprimena regionalne anestezije urazvijenim zemqama Evrope,prilikom carskog reza uvelikouzela primat nad op{tom anestezijom.Radi se o anesteziji prikojoj je pacijentkiwa sve vremeintervencije svesna i gde je samodowi deo tela neosetqiv na bol.Mali procenat primene regionalneanestezije bele`i se i kod nas,a osnovni razlog je neinformisanost,smatra dr Radovanovi}.- Prilikom uvo|ewa u op{tuanesteziju naj~e{}e komplikacijese javqaju ba{ kod trudnica, jerje wihov organizam u posebnom,“drugom” stawu. Kada je upitawu i bezbednost bebe, jerve}ina lekova stigne i do bebe, uprednosti je regionalna anestezija.Uz primenu ove anestezije ispo{tovanje i prvi neposrednikontakt izme|u majke i deteta,na kome psiholozi u posledwevreme jako insistraju - ka`e drMilorad Radovanovi} i obja{wava,da postoje dva vrste regionalneanestezije, spinalna i epiduralna,gde blagu prednost dajeepiduralnoj jer je delom sa~uvanamotorika i kasnije ostavqamogu}nost kontrole bola kojiprati carski rez. Po re~ima drRadovanovi}a, jedini problem je{to regionalna anestezija postoperativnozahteva ne{to du`emirovawe pacijentkiwa. Dr Radovanovi}ka`e, da je posve neosnovanabojazan da se prilikomubrizgavawa regionalne anestezijeizme|u dva ki~mena pr{qewa,{to je ina~e postupak, moguDr Milorad Radovanovi}dogoditi o{te}ewa, koja za posledicuimaju paralisanost dowihekstremiteta. Ovakva i sli~nanaga|awa su rezultat nepoznavawamaterije, tvrdi dr Radovanovi}.Obele`en Svetski dan srcaDr Jovan BalinovacU celom svetu je posledwenedeqe u septembru obele`enDan srca. Prema podacima Institutaza javno zdravqe Srbije“Dr Milan Jovanovi} Batut”,kardiovaskularne bolesti u Srbijii daqe predstavqaju vode}iuzrok smrti i radne nesposobnosti.Od bolesti srca i krvnih sudovau na{oj zemqi svakog danaumre 156 qudi. Pro{le godine jeumrla ukupno 56.951 osoba, asvaka osma (7.161) pripadala jegrupi radno sposobnog stanovni{tva(20-64 godine).- Godi{we {irom sveta 17 milionaqudi umire od bolesti srcai krvnih sudova, a gotovo 80 odstoprevremene smrtnosti mo`eda se spre~i pravilnom ishranom,redovnom fizi~kom aktivno{}ui izbegavawem duvana.Va`no je ista}i da polovina onihkoji umiru od hroni~nih bolestisu u produktivnom `ivotnomdobu. Srbija i Vaqevo se uklapajuu ovu svetsku sliku, takoda je smrtnost od kardiovaskularnihbolesti na prvom mestu.U na{oj ustanovi smo pro{le godinezabele`ili 317 infarkta, aod po~etka ove godine do po-~etka septembra 240 qudi jeimalo akutni infarkt miokarda -ka`e dr Jovan Balinovac, {efKardiologije i nagla{ava da jeme|u obolelima od kardiovaskularnihbolesti veliki brojPenzionerkeU proteklom periodu u penziju je oti{lo na{ih devet koleginica. Me|uwima je sedam medicinskih sestara: Milica Jankovi} iz Slu`be anestezije,Stanka Andri} iz Slu`be za unutra{we bolesti, Milka Pani} iz Slu`be za infektivnebolesti, Qiqana \eri} sa Odeqewa de~ije hirurgije, Anica ]osi} iNevenka Arsenijevi} iz Slu`be za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i SpasenijaStepanovi} iz Doma zdravqa Ose~ina. U penziju je oti{la i telefonistaMilijana Marinkovi}, kao i sprema~ica Biserka Mi{kovi}. ^estitamo!mladih, radno sposobnih qudi.Dr Balinovac isti~e da je va-`no da svako prepozna svoj rizik,{to je i moto ovogodi{wekampawe, kako bi bolest bilaprevenirana. Godi{we se izsredstava Republi?kog zavodaza zdravstveno osigurawe na le-~ewe kardiovaskularnih bolestipotro{i oko 70 milijardi dinara,od kojih se 11 milijardi potro{ina lekove izdate na recept.Medijator u uloziedukatoraDrugi simpozijum romskih zdravstvenih medijatora “Medijator u uloziedukatora” odr`an je u Sokobawi. U~esnici simpozijuma bavili su setemom zdravstveno - vaspitnog rada sa romskom populacijom u svakojod 50 op{tina u kojoj su zdravstveni medijatori anga`ovani, a me|u wimaje bila i Gordana Petrovi}, romska medijatorka iz Vaqeva.U okviru Programa unapre|ewa zdravqa i zdravstvene za{tite Romau 2008. godini, Ministarstvo zdravqa je podr`alo uvo|ewe institucijezdravstvenih medijatora. Uloga romskih zdravstvenih medijatora je davode evidenciju o zdravstvenom stawu `iteqa romskih naseqa, da rade sawima na podizawu svesti o kontroli zdravqa i neophodnosti vakcinacijedece, kao i zna~aju pravilne ishrane i higijenskih navika. Romski zdravstvenimedijator treba da obezbedi boqi uvid zdravstvenih ustanova ustawe romskih naseqa, a da `iteqima uka`e na zna~aj pravovremenog javqawalekaru.U narednom periodu Ministarstvo zdravqa planira daqu realizacijuprojekata za unapre|ewe zdravstvenog stawa Roma; razvijawe sistemaza pra}ewe i evaluaciju; ja~awe kapaciteta zdravstvenih ustanova i nevladinihudru`ewa za izradu projekata i wihovo pra}ewe i evaluaciju; edukacijuzdravstvenih radnika u ciqu pove}awa razumevawa i boqe komunikacijesa romskom populacijom; zapo{qavawe jo{ 15 romskih zdravstvenihmedijatora, kao i izradu analize ekonomskog uticaja i isplativostianga`ovawa romskih zdravstvenih medijatora.Simpozijum je odr`an u organizaciji Ministarstva zdravqa, kroz realizacijuprojekta “Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnom nivou”- DILS,u saradwi sa OEBS-om i uz podr{ku UNIICEF-a i kompanije “Telenor”.

ZdrAVSTVENIK11ZahvalnostdoktoruPutem linka na sajtu grada Vaqeva, svakodnevnosti`u brojna pitawa gra|ana iporuke, me|u kojima se na{lo jedno pismou kome je upu}ena zahvalnost lekaruZdravstvenog centra Vaqevo.“Dr Predragu @ivanovi}u za nesebi~nupomo} prilikom nu|ewa hirur{ke pomo}i,12. jula na urgenci centralne bolnice. Naime,taj dan (nedeqa 12 h) su me dovezli saplanine Maqen sa odrezanim jagodicamaprstiju desne ruke. Imao sam veliku sre}uu nesre}i, jer je taj dan bio prisutan dr@ivanovi}, koji je sanirao moju povredu,tako profesionalno, da i sada posle dvameseca, ne mogu da razumem kako to mo-`e jedan hirurg tako elegantno da uradisvoj posao. Moje ~estitke upu}ujem i wegovojasistentki, za koju, `ao mi je, trenutnone znam ime i prezime. Jo{ jedanput,zahvaqujem se dr @ivanovi}u za ukazanumi pomo?.Sa{a Jovanovi}, dipl. ing el. QubqanaPonovoprvaciNa usluzi pacijentimai zaposlenimaU holu Hirur{kog bloka ve} {est meseci radi prodavnica “Hertz 014”, ~ija je vlasnicai direktorka Gordana Banovi}, a od prvog septembra u suterenu restoran i prodavnica“@I-NA-SA”, vlasnice \ur|e Pavlovi}. Oba objekta svakako su oplemenila prostor,ali pre svega omogu}ila pacijentima, posetiocima i zaposlenima da pod istim krovommogu prona}i sve {to im je neophodno, od novina do vo}a, ili se skloniti u mirankutak na doru~ak ili {oqu kafe.I ove godine ko{arka{ka sekcija Zdravstvenogcentra potvrdila svoj kvalitet i u revijalnom delu„Letwe basket lige” pobedila Direkciju za izgradwu,ostaviv{i za sobom izuzetno jake ekipe. Ovogputa igrali su u izmewenom sastavu, tako da sunam pobedu doneli Ivica Obradovi}, Vlada Sre}-kovi}, Mi{a @ivanovi}, Vlada Rankovi}, Nedeqko\or|i} i Nikola Ivanovi}. Na`alost, fotografijusa novim trofejem nisu dobili, ali s obzirom narezultate ve} je izvesno da }emo je imati slede}egodine sa novog takmi~ewa.ZdrAVSTVENIK pripremili:PR agencija Pristup – PR slu`ba ZCValjevoDejana Je{i}, Branko Petrovi}Pozivamo Vas da nas obave{tavate,da nam dostavqate informacije inajavqujete aktivnosti, kao i da pi{eteza na{e glasilo.[tampawe ovog broja pomoglawww.zcvaljevo.rswww.dzvaljevo.rswww.dzljig.rswww.dzmionica.rswww.dzosecina.rsTel.: 295 372,pr@zcvaljevo.comZdravstveni centarVaqevoObrena Nikoli}a 5,14000 Vaqevo