PDF-1,1MB - Zdravstveni centar Valjevo

6 ZdrAVSTVENIKPredavawe na svetskom skupuDr Predrag @ivanovi}, na~elnikOrtopedije i koordinator za hirur-{ke grupacije u na{oj ustanovi, bioje jedan od predava~a na prvomosnovnom AO trauma kursu“Principles in Operative FractureManagement”, odr`anom od 17.do 21. septembra u Kovilovu.- To je prvi kurs odr`an u na{ojzemqi najve}e traumatolo{ke organizacijena svetu, koja je upravoovog septembra registrovana uSrbiji. Ina~e ova organizacija “Arbeitsgemeinschaftfur OsteosyntheseFragen” je osnovana1958. godine u [vajcarskoj i glavnisegment je edukacija. Ranije suse stavovi ove {kole formirali samona pitawa osteosinteze. Vremenomje prihva}en {iri pristuprazmi{qawa koji obuhvata velikizna~aj povreda mekih tkiva, kontroluo{te}ewa tkiva “DamageControl Surgery”, zna~aj infekcije,karakteristike implantata i uloguDr Predrag @ivanovi}rehabilitacije u le~ewu. Ja samimao ~ast da nakon zavr{enih kursevabudem predava~ na temu implantatakoji se koriste za osteosintezu.Izuzetna je ~ast biti predava~sa profesorima koji sume|u vode}ima u najve}em svetskomudru`ewu koje se baviproblemom preloma kostiju iosteosinteze kostiju. Za taj kurssam dobio sertifikat sa 24 boda -rekao je dr Predrag @ivanovi}.Dr @ivanovi} ka`e da je kursbio podeqen u nekoliko tematskihcelina:- Prvog dana teme su bile “Kosti pona{awe kosti” i “Principi apsolutnei relativne stabilnosti osteosinteze”,drugog dana “Op{ti principii dijafizni prelomi”, tre}eg segovorilo o artikularnim prelomima,a posledweg dana o komplikacijamapreloma. Uz predavawasu se svakodnevno odr`avale diskusije,sa prikazom slu~aja premaonome {to je tog dana obra|eno,uz ve`be na modelima sa veomabogatom instrumentacijom. Predsedavaju}ina Kursu bio je dr VladanNovakovi}, koji je ujedno jedanod osniva~a AO Srbija, bezkoga bi zasigurno ova pri~a bilapomerena za koju godinu kasnije.Me|unarodni predava~i su biliprof. dr Piet de Boer iz [vajcarske,prof. dr Jarek Brudnicki iz Poqske,prof. dr Edgar Mayr iz Nema~ke iprof. dr Minos Tyllianakis iz Gr~ke.Pored dr Predraga @ivanovi}a,predava~i iz Srbije su bili dr VladanNovakovi} iz KC Be`anijskaKosa, dr Zoran Jovanovi}, drAleksandar Mati}, dr @eqko Stepanovi}i dr @an Fri{}i} iz KCKragujevac, dr Aleksandar Koji},dr Jovan Sekuli}, dr Vladan Stevanovi}i dr Predrag Todorovi} iz Institutaza ortopedsko hirur{ke bolestiBawica Beograd i doc. dr GoranTuli} iz Instituta za ortopedijuBeograd.U~esnici su bili ortopedi i traumatoloziiz Srbije, Republike Srpske,Makedonije, Crne Gore, FederacijeB i H. Iz Vaqeva su kursuprisustvovali dr Vladimir Sre}kovi}i dr Aleksandar Krajinovi}.SubspecijalizacijaSlu`ba za unutra{we bolesti jepolovinom juna dobila jo{ jednogsubspecijalistu iz oblasti kardiologije.Dr Tatjana Adamovi} je odbranilasubspecijalisti~ki rad sa temom“Uticaj sezonskih varijacijakrvnog pritiska na modifikacijuantihipertenzivne terapije”.- Hipertenzija je najmasovnijanezarazna bolest u svetu. Oko milijarduqudi boluje od povi{enogkrvnog pritiska. Prema ameri~kimpodacima uspe{nost le~ewa je tridesetodsto, a prema britanskimpodacima ~ak {est procenata. Krvnipritisak podle`e dnevnim i sezonskimvarijacijama. Sezonskerazlike se ogledaju u vrednostimakrvnog pritiska tokom dnevnih ~asova,dok su no}ne vrednosti sli~netokom leta i zime, i zbog toga zahtevajurazli~it terapijski pristup.Hipertenzija je pre svega stawe,osamdeset odsto osoba sa hipertenzijomnema tegobe, a tegobe sejavqaju sa posledicama, pre svegaKongres op{temedicinePrvi Kongres op{te medicine Srbije odr`an je od 25. do 28. septembrau hotelu Kontinental u Beogradu. Na kongresu sa me|unarodnimu~e{}em bilo je prisutno oko 1500 lekara. Kongres je bio savr{eno organizovansa odli~nom tematikom koja se kretala od stru~nih do strukovnihproblema koje su zajedni~ke u zemqama regiona i zemqama tranzicije.Sesije su se odvijale u vi{e sala u vidu plenarnih predavawa, kao i krozbrojne radionice. Sve ukupno, Kongres je podrazumevao 21 sat rada i 7sati dru{tvenih aktivnosti. Nose}e teme Kongresa bile su "Mobing uzdravstvu" i "Reumatoidni artrit", a podrezumevale su rezultate dobijeneputem sprovedenih istra`ivawa i kroz vid popuwavawa anketnih upitnikana nivou ~itave zemqe. Upitnike je odobrio Eti~ki komitetMedicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U sprovo|ewuistra`ivawa uzeli su u~e{}e lekari Op{te medicine DZ Vaqevo i svojimradom zna~ajno doprineli validnosti sprovedenih studija. Kao sjajanaposledica wihovog zalagawa usledilo je dobijawe 4 zahvalnice koje sudobile: dr Slavica Uskokovi}, dr Mirjana Novakovi}, dr Irena @ivanovi}i dr Vawa Vu~eti}, a diplome su dobile dr Violeta Vasi} i dr Danka@ivanovi}. U Organizacionom odboru Kongresa imala je u~e{}e prim. drRadmila Mihajlovi}, potpredsednik Sekcije op{te medicine Srbije.{log, sr~ana insuficijencija, infarktmiokarda, aritmija, bibre-`na insuficijencija. S obzirom nato da su posledice ozbiqne, posebnose mora raditi na preventivnimpregledima i upornom le-~ewu sa ~estim kontrolama, dopostizawa preporu~enih vrednosti- objasnila je dr Tatjana Adamovi},govore}i o svojoj temi.Dr Tatjana Adamovi} je Vaqevka,nakon Vaqevske gimnazijezavr{ila je Medicinski fakultetu Beogradu, gde je diplomirala1990. godine, nakon ~egapo~iwe da radi u na{em Zdravstvenomcentru. Specijalizacijuiz interne medicine zavr{ila je2000. godine, a sada i subspecijalizacijuiz kardiologije.Dr Tatjana Adamovi}Kongres u MeksikuSvetski kongres peritoneumske dijalize odr`an je u julu u MeksikoSitiju. Kongres je bio izuzetno pose}en, a me|u dvanaest srpskih nefrologabila je i dr Jasmina Bogdanovi}, {ef Nefrologije vaqevske Bolnice.- Meksiko je dr`ava u kojoj se, pored SAD-a, Japana i Kanade,najvi{e koristi taj metod u le~ewu bubre`nih bolesnika. Peritoneumskomdijalizom se pacijenti le~e ve} tri decenije, ali nije podjednakazastupqenost me|u dr`avama, kao ni kod nas. U nekim zemqama jezakonom o zdravstvenoj za{titi predvi|en obavezan po~etak le~ewaovom metodom, a kasnije hemodijalizom. Prednosti su {to se mnogodu`e o~uva diureza nego na hemodijalizi, tako|e i rezidualna bubre-`na funkcija, krvni sudovi ostaju o~uvani za kasnije potrebe hemodijalize,a moramo napomenuti da je sve ve}i broj dijabeti~ara me|upacijentima na dijalizi. Zna~ajno je i to da je komfor pacijenta ve}i,samostalan je, mo`e da putuje, nije vezan za ustanovu, a infrastrukturau smislu savremenog dijaliznog centra za takvog pacijenta nije potrebna.Jedan aparat mo`e da zbrine samo ~etiri pacijenta - obja{wavadr Jasmina Bogdanovi}.