PDF-1,1MB - Zdravstveni centar Valjevo

10 ZdrAVSTVENIKPrednosti regionalne anestezijeVaqevski mediji su istra`ivalipodatke o primeni regionalneanestezije prilikom izvo|ewacarskih rezova i do{li do podatkada se u Srbiji na taj na~in obavqasvega 7 odsto carskih rezova. DrMilorad Radovanovi}, anesteziologvaqevske Bolnice, ka`e da jeprimena regionalne anestezije urazvijenim zemqama Evrope,prilikom carskog reza uvelikouzela primat nad op{tom anestezijom.Radi se o anesteziji prikojoj je pacijentkiwa sve vremeintervencije svesna i gde je samodowi deo tela neosetqiv na bol.Mali procenat primene regionalneanestezije bele`i se i kod nas,a osnovni razlog je neinformisanost,smatra dr Radovanovi}.- Prilikom uvo|ewa u op{tuanesteziju naj~e{}e komplikacijese javqaju ba{ kod trudnica, jerje wihov organizam u posebnom,“drugom” stawu. Kada je upitawu i bezbednost bebe, jerve}ina lekova stigne i do bebe, uprednosti je regionalna anestezija.Uz primenu ove anestezije ispo{tovanje i prvi neposrednikontakt izme|u majke i deteta,na kome psiholozi u posledwevreme jako insistraju - ka`e drMilorad Radovanovi} i obja{wava,da postoje dva vrste regionalneanestezije, spinalna i epiduralna,gde blagu prednost dajeepiduralnoj jer je delom sa~uvanamotorika i kasnije ostavqamogu}nost kontrole bola kojiprati carski rez. Po re~ima drRadovanovi}a, jedini problem je{to regionalna anestezija postoperativnozahteva ne{to du`emirovawe pacijentkiwa. Dr Radovanovi}ka`e, da je posve neosnovanabojazan da se prilikomubrizgavawa regionalne anestezijeizme|u dva ki~mena pr{qewa,{to je ina~e postupak, moguDr Milorad Radovanovi}dogoditi o{te}ewa, koja za posledicuimaju paralisanost dowihekstremiteta. Ovakva i sli~nanaga|awa su rezultat nepoznavawamaterije, tvrdi dr Radovanovi}.Obele`en Svetski dan srcaDr Jovan BalinovacU celom svetu je posledwenedeqe u septembru obele`enDan srca. Prema podacima Institutaza javno zdravqe Srbije“Dr Milan Jovanovi} Batut”,kardiovaskularne bolesti u Srbijii daqe predstavqaju vode}iuzrok smrti i radne nesposobnosti.Od bolesti srca i krvnih sudovau na{oj zemqi svakog danaumre 156 qudi. Pro{le godine jeumrla ukupno 56.951 osoba, asvaka osma (7.161) pripadala jegrupi radno sposobnog stanovni{tva(20-64 godine).- Godi{we {irom sveta 17 milionaqudi umire od bolesti srcai krvnih sudova, a gotovo 80 odstoprevremene smrtnosti mo`eda se spre~i pravilnom ishranom,redovnom fizi~kom aktivno{}ui izbegavawem duvana.Va`no je ista}i da polovina onihkoji umiru od hroni~nih bolestisu u produktivnom `ivotnomdobu. Srbija i Vaqevo se uklapajuu ovu svetsku sliku, takoda je smrtnost od kardiovaskularnihbolesti na prvom mestu.U na{oj ustanovi smo pro{le godinezabele`ili 317 infarkta, aod po~etka ove godine do po-~etka septembra 240 qudi jeimalo akutni infarkt miokarda -ka`e dr Jovan Balinovac, {efKardiologije i nagla{ava da jeme|u obolelima od kardiovaskularnihbolesti veliki brojPenzionerkeU proteklom periodu u penziju je oti{lo na{ih devet koleginica. Me|uwima je sedam medicinskih sestara: Milica Jankovi} iz Slu`be anestezije,Stanka Andri} iz Slu`be za unutra{we bolesti, Milka Pani} iz Slu`be za infektivnebolesti, Qiqana \eri} sa Odeqewa de~ije hirurgije, Anica ]osi} iNevenka Arsenijevi} iz Slu`be za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i SpasenijaStepanovi} iz Doma zdravqa Ose~ina. U penziju je oti{la i telefonistaMilijana Marinkovi}, kao i sprema~ica Biserka Mi{kovi}. ^estitamo!mladih, radno sposobnih qudi.Dr Balinovac isti~e da je va-`no da svako prepozna svoj rizik,{to je i moto ovogodi{wekampawe, kako bi bolest bilaprevenirana. Godi{we se izsredstava Republi?kog zavodaza zdravstveno osigurawe na le-~ewe kardiovaskularnih bolestipotro{i oko 70 milijardi dinara,od kojih se 11 milijardi potro{ina lekove izdate na recept.Medijator u uloziedukatoraDrugi simpozijum romskih zdravstvenih medijatora “Medijator u uloziedukatora” odr`an je u Sokobawi. U~esnici simpozijuma bavili su setemom zdravstveno - vaspitnog rada sa romskom populacijom u svakojod 50 op{tina u kojoj su zdravstveni medijatori anga`ovani, a me|u wimaje bila i Gordana Petrovi}, romska medijatorka iz Vaqeva.U okviru Programa unapre|ewa zdravqa i zdravstvene za{tite Romau 2008. godini, Ministarstvo zdravqa je podr`alo uvo|ewe institucijezdravstvenih medijatora. Uloga romskih zdravstvenih medijatora je davode evidenciju o zdravstvenom stawu `iteqa romskih naseqa, da rade sawima na podizawu svesti o kontroli zdravqa i neophodnosti vakcinacijedece, kao i zna~aju pravilne ishrane i higijenskih navika. Romski zdravstvenimedijator treba da obezbedi boqi uvid zdravstvenih ustanova ustawe romskih naseqa, a da `iteqima uka`e na zna~aj pravovremenog javqawalekaru.U narednom periodu Ministarstvo zdravqa planira daqu realizacijuprojekata za unapre|ewe zdravstvenog stawa Roma; razvijawe sistemaza pra}ewe i evaluaciju; ja~awe kapaciteta zdravstvenih ustanova i nevladinihudru`ewa za izradu projekata i wihovo pra}ewe i evaluaciju; edukacijuzdravstvenih radnika u ciqu pove}awa razumevawa i boqe komunikacijesa romskom populacijom; zapo{qavawe jo{ 15 romskih zdravstvenihmedijatora, kao i izradu analize ekonomskog uticaja i isplativostianga`ovawa romskih zdravstvenih medijatora.Simpozijum je odr`an u organizaciji Ministarstva zdravqa, kroz realizacijuprojekta “Pru`awe unapre|enih usluga na lokalnom nivou”- DILS,u saradwi sa OEBS-om i uz podr{ku UNIICEF-a i kompanije “Telenor”.