PDF-1,8MB - Zdravstveni centar Valjevo

ZdrAVSTVENIKNovine Zdravstvenog centra VaqevoBroj 42 • Februar / Mart 2011.Izdvojeni domovi zdravqaIz sastava Zdravstvenog centra Vaqevo izdvojenisu domovi zdravqa u Ose~ini, Qigu, Mionici i Vaqevu,wihovim upisom u sudski registar kao samostalnihpravnih subjekata. Tako se Zdravstveni centar razdvajana pet samostalnih celina, a domovi zdravqapre{li su u nadle`nost lokalnih samouprava. Na sedniciSkup{tine grada Vaqeva, na kojoj je usvajen statutDoma zdravqa Vaqevo, za vr{ioca du`nosti direktoraimenovan dr Milivoje Simovi}. U ostalim domovimazdravqa tu du`nost }e obavqati dosada{wi upravnici,dr Du{an Milovanovi} u Ose~ini, dr Miroslav Jovan-~evi} u Qigu i dr Biqana Nikoli} u Mionici.Nagrada gradaPovodom obele`avawa 20.marta-Dana grada Vaqeva dodeqenesu nagrade istaknutim pojedincimai ustanovama u pro{lojgodini, koje im je na sve~anoj akademijiuru~io gradona~elnik ZoranJakovqevi}. Nagradu u oblastimedicine i socijalne za{tite dobilaje dr Irena Mati}, {ef angiosale,kako se u obrazlo`ewu navodi, zaentuzijazam, spremnost i hrabrostu osvajawu novih dijagnosti~kih iterapijskih metoda, u ciquunapre|ewa zdravstvene za{titegra|ana Vaqeva i Kolubarskogokruga.- Ovu nagradu ja delim na jedanaestdelova, jer onoliko koliko jemoja zasluga, isto tako je i zaslugamog tima u angiosali, bez koga jani{ta ne bih mogla da uradim. A usvom srcu ovu nagradu sam posvetilamom ocu koji je u meni probudioqubav za prirodne nauke i o~uhukoji me je nagovorio da upi{emmedicinu, uz zahvalnost mojojmajci za sve godine qubavi i strpljenja,kao i mojoj porodici, suprugui deci, koji su mi bili velikapodr{ka. Najlep{a re~enica kojusam u posledwe vreme ~ula je re-~enica mog po{tovanog kolegeVladete Jeroti}a koji je kazao da}e odistinski napredak medicinebiti onog trenutka kada se ponovovrati qubav u medicinu – kazala jedr Mati}.Svaki potpis je nadaKampawi “Produ`i `ivot”, kojuje Ministarstvo zdravqa pokrenulokao podr{kuNacionalnomprogramutransplantacije,prikqu~ila se i na-{a ustanova. Prvaaktivnost odr`anaje 9. marta, kadase obele`avao iSvetski dan bubrega.Tada je uzpodr{ku na{eggrada u velikojsali gradskeSkup{tine odr`anatribina posve-}ena zna~ajutransplantacije iza izle~ewedonorstva organa, na kojoj sugovorile dr Danica Mihailovi},direktor Uprave za biomedicinuMinistarstva zdravqa i prim. drRadmila Blagojevi}Lazi}, koja je ekspertiz ove oblasti. Da suVaqevci svesni zna-~aja ove pri~e potvr-|uje i wihovo interesovaweza tribinu,kao i za potpisivawedonorskih kartica. Teve~eri su potpisane 34donorske kartice, aprvi potpisi pripadajugradona~elniku VaqevaZoranu Jakovqevi-}u i direktoru Zdravstvenogcentra prim.dr Iliji Tripkovi}u.Nastavak na strani 2U ovombroju:RekonstrukcijaPrijemno-urgentnogstrana 3Intervju: prof. drMilan Nedeljkovi}strana 4Zaštita lekarskeprofesijestrana 8Odr`avanjemedicinske opremeu svetustrana 11

2 ZdrAVSTVENIKSvaki potpis je nada za izle~ewe- Ne treba mnogo pri~ati, trebau~initi prvi korak. Ja sam ga u~inio,potpisao sam donorsku karticu i pozivamvas da svi zajedno razmislimoi omogu}imo da transplantacija uSrbiji za`ivi onako kako `ivi uevropskim zemqama i Americi, daomogu}imo le~ewe svima kojima jepotrebno i zato budite hrabri – poru~ioje prim. dr Ilija Tripkovi}, direktorZC Vaqevo, otvraju}i tribinu,odr`anu u velikoj sali Skup{tinegrada, kojom je obele`eno prikqu-~ewe kampawi „Produ`i `ivot“.Tom prilikom su potpisane 34donorske kartice, pored dr Tripkovi}a,to su u~inili brojni sugra|ani,me|u kojima je bilo i predstavnikagradskih i republi~kih institucija,zdravstvenih radnika, novinara. Takosu prve kartice potpisali dr MilutinMihajlovi}, potpredsednik Crvenogkrsta Srbije i na~elnik na{e Slu-`be transfuzije, na~elnik Kolubarskogokruga Miloje Obrenovi}, anaravno i gradona~elnik grada VaqevaZoran Jakovqevi}, koji je svojimsugra|anima poru~io:- Ja sam potpisao donorsku karticusmatraju}i da }u tim svojim potezom,pretpostavqam, nekome unekom odre|enom trenutku spasiti`ivot. Moramo razmi{qati i da smosvi mi i potencijalni primaoci organa,zato pozivam sve gra|ane Vaqevada potpi{u donorske kartice, jer iu na{em gradu veliki broj pacijenata~eka transplantaciju, tako da }emotim ~inom u~initi veliko delo.- Transplantacija organa je prihva}enai u na{em sistemu le~ewa,ne samo medicinski, ve} i eti~ki, sociolo{ki,dru{tveno, a iza svega togaje u posledwe vreme stala dr`avadonose}i set zakona, me|u kojimaje i Zakon o transplantaciji organa.Veliki broj gra|ana Srbije ~ekatransplantaciju. U tom smislu miimamo jedan vrlo ambiciozan program,a na{i prvi koraci idu ka razvojudonor programa. Vrlo va`naaktivnost jeste da ukqu~imo {to vi{ebolnica, veliki broj zdravstvenihradnika moramo uputiti i na edukacije,jer je nedovoqan broj eksplantacionihi transplantacionih ekipa uSrbiji, za neki nivo koji nam je potrebanda bismo ispo{tovali minimumstandarda – rekla je dr DanaMihailovi}, direktorka Uprave zabiomedicinu Ministarstva zdravqaSrbije.- Do sada je u Srbiji ura|eno oko1600 transplantacija bubrega, tako{to je dve tre}ine transplantacijaura|eno od `ivog srodnog davaoca.To je apsolutno nedovoqno, jer nemajusvi svoje bliske srodnike i nisusvi u mogu}nosti da dobiju organ odwih. Kada imamo jednog donora,najmawe 12 qudi ima pomo}, ali jeoptimalan broj ~ak 36. Mi smo setrudili da pove}amo broj osoba kojedobijaju organe sa osobe koja nijevi{e mo`dano `iva, a zna~ajan porastbio je pro{le godine i to najverovatnijezahvaquju}i ovim aktivnostima.Nije va`no koliko }e qudipotpisati donorske kartice, va`no jeda se o transplantaciji {to vi{e govori,da se ta pri~a dobro prihvati u porodici,jer }e onda u nekom te{komtrenutku biti i lak{a odluka o tomeda li }e neko biti davalac ili ne, jerbez obzira na to da li je neko potpisaosaglasnost, neophodna je i saglasnostrodbine – kazala je prim. drRadmila Blagojevi} Lazi}, koja jeekspert iz ove oblasti.Dr Dana Mihailovi} je naglasila ida je svaki potpis donorske karticezna~ajan jer nas pribli`ava ukqu~ewuu me|unarodne organizacije.- Pro{le godine je broj kadaveri~nihtransplantacija udvostru~en.Imali smo 38 donora, od toga je bilo86 transplantacija, odnosno, 19 transplantiranihjetri i 67 transplantiranihbubrega. Ovo jeste skromnabrojka, ali je za nas ogroman pomak.Na{a `eqa je i da se ukqu~imo u me-|unarodne organizacije, jer }e na tajna~in na{i pacijenti br`e do}i do presa|ivawaorgana. Naravno, na tomputu mi moramo da ispunimo odre-|ene standarde, a jedan od osnovnihuslova jeste da imamo minimum desetdonora na milion stanovnika. Na-{i rezultati pro{le godine su obezbedilida imamo pet donora na milionstanovnika, tako da moramo zaistada se svi potrudimo, jer ovaj programzavisi od pojedinca, od zdravstvenogsistema, svih institucija, oddr`ave i uop{te od dru{tva – objasnilaje dr Dana Mihailovi}.Svoja iskustva su tom prilikomsa prisutnima podelile i dve pacijentkiwe.- Na dijalizi sam ~etiri godine, zadovoqnasam i zahvalna, jer su midoktori i sestre i sada produ`ili `ivot,a zadovoqna sam i ovom kampawom,sada `ivim u nadi, a i to je sre-}a – rekla je Julka Jawi}, koja je potvrdilada ova kampawa zaista dajenadu svima koji su u sli~noj situacijikao ona.A kakav je `ivot osoba nakontransplantacije Dragica Brankovi}ka`e:- Ja sam kadaveri~ni transplantiranipacijent ve} pet godina. Velikaje razlika izme|u dijalize i transplantacije,`ivot je daleko kvalitetniji,nema nikakvih ograni~ewa, odlazakana dijalizu svakog drugog dana,ishrana je normalna, te~nost moguuzimati koliko god ho}u, tako dase `ivi jednim normalnim `ivotom.@elela bih da i mnogi pacijenti nadijalizi dostignu ovo {to sam ja.Koliko je takvih pacijenata uKolubarskom okrugu predo~io je drPavle Krstivojevi}, nefrolog i koordinatorza transplantaciju u na{ojustanovi.- Mi imamo 97 bolesnika na hemodijalizi,imamo 13 bolesnika naperitoneumskoj dijalizi i 13 na{ihbolesnika je pripremqeno i ~eka pozivza kadaveri~nu transplantaciju.Do sada je transplantirano ukupno18 bolesnika, od ~ega je 12 dobilobubreg od `ivog davaoca, nekog odsvojih najbli`ih srodnika, a {est pacijenataje dobilo bubreg od pacijentaposle mo`dane smrti – kazao je drKrstivojevi} i najavio da }e u narednomperiodu biti omogu}eno potpisivaweprijava za zave{tawe organau domovima zdravqa, kod izabranihlekara.U tom procesu punu podr{ku da-}e i Crveni krst Srbije, posebno organizacijeu Kolubarskom okrugu,rekao je prilikom obra}awa prisutnimana tribini dr Milutin Mihajlovi},potpredsednik crvenog krsta Srbije.Datum odr`avawa tribine bioje i datum obele`avawa Svetskogdana bubrega, tako da je to dalo posebanzna~aj zapo~iwawu kampawe“Produ`i `ivot” u Vaqevu.Edukacija u ZagrebuPolovinom marta u KBC u Zagrebu odr`ana je petodnevna edukacija,kojoj su prisustvovali dr Pavle Krstivojevi}, koordinator zatransplantaciju ZC Vaqevo i dr Jovan Ili}, anesteziolog. Prema re~imadr Krstivojevi}a, ciq je bio upoznavawe polaznika sa organizacijomprocesa eksplantacije i transplantacije organa, sa svim aspektima,od pripreme bolesnika, preko transplantacije, do imunosupresivneterapije. Poseban naglasak bio je na pra}ewu bolesnika sa promenamacentralnog nervnog sistema, koje vode do smrti mozga, upoznavawena~ina dijagnostikovawa mo`dane smrti i podobnosti potencijalnihdonora za davawe organa. Predavawa su dr`ali uglednistru~waci iz ove oblasti, na ~elu sa akademikom @eqkom Reinerom,a prisustvovalo je pedesetak polaznika iz zemaqa biv{e Jugoslavije.Dr Pavle Krstivojevi} ka`e da je va`no napomenuti da Hrvatska ima80 donora na milion stanovnika i po tom broju je na prvom mestu uudru`ewu Eurotransplant.

ZdrAVSTVENIK3Po~ela rekonstrukcijaPo~ela je rekonstrukcija Prijemno-urgentnogcentra, koja seobavqa u okviru programa podr-{ke Vlade Srbije gra|evinskoj industriji.Grad Vaqevo je u okvirutog programa dobio sredstva zarealizaciju ~etiri projekata, me|ukojima su i projekti rekonstrukcijePrijemno-urgentnog i zavr{etkanadogradwe Doma zdravqa. Po-~etku radova prisustvovali su gradona~elnikVaqeva Zoran Jakovqevi}i zamenik gradona~elnikaStanko Terzi}.- Ovo je prvi projekat ~ija realizacijapo~iwe, tako da }e za ~etrdesetradnih dana, kako je navedenou ugovoru, izvo|a~, gra-|evinsko preduze}e „Grading“,zavr{iti radove na rekonstrukcijiUrgentnog centra, u vrednosti od21, 5 miliona dinara. Uslovi ovogprograma podsticaja gra|evinskojindustriji su takvi da je u prvojgodini u~e{}e lokalne samouprave10 odsto, u~e{}e Ministarstvaza prostorno planirawe i za-Obele`en po~etak radovaEksperti ^e{ke razvojne agencije i predstavniciambasade ^e{ke u Beogradu nedavno su bilina{i gosti. Povod wihove posete Vaqevu bila jepriprema tri projekta, od kojih je jedan vezan zaprikqu~ewe Bolnice na sistem daqinskog grejawa.Ovaj projekat podrazumeva i izgradwu vrelovodnemre`e i toplovodnih podstanica u kruguBolnice, iz sredstava doncije ~e{ke Vlade. Razgovorusa upravom Zdravstvenog centra prisustvovalisu i gradona~elnik Vaqeva Zoran Jakovqevi},direktor JKP „Toplana“ Dragan Despotovi},direktor JKP „Vodovod Vaqevo“ Selimir Manojlovi}i Tijana Todorovi}, na~elnik Odeqewaza lokalni razvoj, privredu i komunalne posloveGradske uprave. Prilikom obilaska kotlarnice gostisu konstatovali da je prikqu~ewe na{e ustanovena gradsku Toplanu neophodno iz vi{e razloga,a jedan od wih svakako je smawewe aerozaga|ewa.U toku je priprema dokumentacije, aprojekat bi trebalo da se realizuje u narednih godinui po dana.{titu `ivotne sredine je tako|e 10odsto, a ostali iznos od 80 odsto seobezbe|uje iz kredita banaka, na~etiri godine – rekao je gradona-~elnik Zoran Jakovqevi}, prilikomobra}awa medijima.Prim. dr Ilija Tripkovi}, generalnidirektor ZC Vaqevo, naglasioje da }e u rekonstruisanomprostoru biti omogu}eni kvalitetnijii funkcionalniji uslovi za zbriwavawesvih urgentnih stawa. DrTripkovi} je pojasnio da ovi radovipodrazumevaju spajawe stareslu`be Patologije, koja je izme{tenaotvarawem novog Grudnogodeqewa, uz zamenu kompletnestolarije. Pored postoje}ih hirur-{kih sala, u rekonstruisanom prostoru}e biti obezbe|ena osnovnadijagnostika, uz posebne prostorijeza zbriwavawekardiolo{kih pacijenata,ginekolo-{ke prostorije, centralnaprostorija zareanimaciju, prostorijaza izolaciju,klini~ko-biohemijskalaboratorija zahitne analize, itd.U tom prostoru }ebiti izgra|enakomforna ~ekaonica,kao i novi natkriveniulaz za sanitetskavozila iprijem pacijenata.- Jako je bitnoda grad Vaqevonastavqa daqe saradwusa zdravstvenim sistemom,jer je Vaqevo dvadeset godinaimalo samodoprinos i stvarao sveovo {to danas postoji. U narednomperiodu se nadamo da }emoovu fazu A, koja je danas zapo~eta,uz fazu B koju }emo paralelnoraditi iz sopstvenih sredstava, do}ido faze C, gde }emo iseqewemve{eraja omogu}iti uslove i zaotvarawe dnevne bolnice urgentnogcentra. Na taj na~in }emo podi}ii taj nivo za{tite na podru~juKolubarskog i Podriwskog regiona,s obzirom na to da smo se miGosti iz ^e{keovih dana, zbog angiosale, pro{irilisa svojom delatno{}u i premagra|anima Loznice, [apca, U`ica,Koceqeve, Qubovije i Kosjeri}a.U ovom prostoru }e biti i sjediwendeo za hladne prijeme, a nadamose da }e u narednom perioduova slu`ba biti oja~ana dodatnomopremom, jer smo konkurisalikod Ministarstva zdravqa zaneke druge projekte, tako da }eendoskopska jedinica biti u okviruUrgentnog centra, kao i ultrazvu~nadijagnostika – kazao jeprim. dr Ilija Tripkovi}.- Ja bih `eleo da istaknem ~iwenicuda vrednost ova ~etiri projektakoja }e se realizovati u okviruprograma podr{ke gra|evinskojindustriji iznosi oko 280 milionai Vaqevo je jedan od gradovau Srbiji koji je dobio najvi{e sredstavapo tom osnovu. Zna~ajno jeda }e radove po ovim projektimaizvoditi vaqevske firme, od kojiho~ekujemo da profesionalno uradesvoj deo posla, {to je posebnobitno kod Urgentnog centra, gdene sme da se dovede u pitawe wegovofunkcionisawe – rekao jenovinarima zamenik gradona~elnikaStanko Terzi}, a wegove re~ipotvrdio je Petar @ivojinovi} izGP „Grading“, koji je naglasio da}e svi napori biti ulo`eni da se posaozavr{i na vreme i kvalitetno.Zbog radova je za pacijenteotvoren ulaz u suterenu Hirurš{kogbloka, pored bolni~kekuhiwe, preko puta Centra za rehabilitaciju.

4 ZdrAVSTVENIKKvalitetnija zdravstvena za{titaza ~itav regionOd prvih intervencija uangiosali su do kraja martaura|ene 262 koronarografije,ugra|eno je 130 stentova, a odtog broja stentove je dobilo 49pacijenata sa akutnim infarktommiokarda. Implantirano je šestpejsmejkera, a obavljeno je ipreko stotinu arteriografija. Izaovih brojki stoji ~itav tim qudi,koje povezuje ista motivacija i`eqa da zajedno unaprede zdravstvoKolubarskog okrugai omogu}e kvalitetnijuzdravstvenu za{titu zagra|ane ~itavog regiona.Wih objediwuje jedan~ovek, prof. dr Milan Nedeqkovi},pomo}nik direktoraKlinike za kardiologijuKlini~kog centraSrbije i na~elnik Prijema,ambulanti i dnevne bolniceKlinike za kardiologijuKCS, budu}i predsednikUdru`ewa kardiologaSrbije i budu}ipredsednik Radne grupeza interventnu kardiologijuUdru`ewa kardiologaSrbije, ina~e, koordinatorrada u angiosalibolnice Vaqevo. Prise}aju}ise prve konkretnesaradwe ostvarene saovom ustanovom, profesorNedeqkovi} otkriva ikada je nastala ideja o nabavqawuangiosale.- Posebno }u naglasiti 2004.godinu, jer me je tada pozvao generalnidirektor Zdravstvenogcentra i zamolio da sa ekipomkardiologa i radiologa, kao ipredstavnicima Simensa u Srbijina ~elu sa Ratkom Krakovi}em,idem za Bavarsku, u Forhajm,gde su se sklapali wihovi najnovijiskeneri i gde se sklapao skenerSomatom 16 za Vaqevo. Interesantnoje da smo tamo sedeli sawihovom ekipom stru~waka, ukojoj je bio i jedan Amerikanac,koga sam pitao {ta je paralelamatemati~kog programa kod angiosale,gde podrazumevamo saluu kojoj se snimaju sr~ani krvnisudovi i su`ewa, odnosno, {ta jematemati~ki program da se prora~unataj stepen su`ewa, zapravo,kakav je matemati~ki paketza ovaj vaqevski skener. On jetada zastao, potom pozvao gospodinaKrakovi}a da iza|u, ~udiosam se za{to, a onda su se vratilii rekao mi je da su zaboravilida ugrade kalcijum skoring. To jematemati~ki paket koji pokazujestepen koliko jedno mesto jednearterije ima kalcijuma i shodnotome se i na indirektan na~in ka-`e koliki je procenat tog su`ewagde je pove}ano nakupqawe kalcijuma.I to je bila svrha mog odlaska,na vreme je utvr|eno datog programa nije bilo, pre transportaaparata u Vaqevo, tako daga je na kraju bolnica dobila napoklon. Odatle kre}e moja velikasaradwa sa Vaqevom, a tada je ipotekla ideja o nabavci angiosale,{to su direktor dr Ilija Tripkovi}i šef kardiologije dr Jovan Balinovacto tada jako ozbiqnoshvatili, tako da su na{i vi{egodi-{wi napori i rezultirali otvarawemangiosale – ka`e prof. drMilan Nedeqkovi}.Vaqevo je peti grad koji jedobio salu za kateterizaciju, a toje osamnaesta sala u Srbiji. Prof.dr Milan Nedeqkovi} ka`e da jeto zna~ajno ne samo za ovajgrad, ve} ~itavo podru~je zapadneSrbije.- Moramo da pojasnimozdravstvenim radnicima i gra-|anstvu da je dobijanjem sale zakateterizaciju postignut jedan nesamo zdravstveni, ve} jedan civilizacioninapredak. Dobijawemove sale pacijenti sa najte`im stawima,kao {to su akutni infarkti,iz svakog sela oko Vaqeva, Uba,Krupwa, [apca, U`ica, Zvornika,mogu da do|u ovde i da buduzbrinuti na jedan elegantan na-~in. Devedeset odsto pacijenatakoji le`e na kardiologiji treba dapro|e kroz angiosalu. Da li }e sepacijentu snimati sr~ani krvni sudovi,da li }e se ugra|ivati stent,da li }e se staviti pejsmejker, toProf. dr Milan Nedeljkovi} sa kolegama u angiosalizavisi od oboqewa, a akutni infarktmiokarda je ne{to najva-`nije. Zna~i, pacijent treba da seodlu~i za pet minuta da pozovehitnu pomo}, koja po evropskimi ameri~kim standardima trebada stigne za osam minuta, takoda od trenutka bola do trenutkakada interventni kardiolog po~iweda radi, optimalno treba dabude 90 minuta kod velikih infarktai kod mladih pacijenata,odnosno 120 minuta kod mawihinfarkta i kod starijih pacijenata.To su neki standardi koje Vaqevosada ima.- Ja sam ovde koordinator radau sali, to zna~i da mogu da mepozovu u pola dana ili no}i dapomognem. Moja uloga je da ovderazvijam ne samo stru~noznawe, nego i da usmerim qudevezane za kardiologiju da krenuka magisterijumima i doktoratima,subspecijalisti~kim radovima.Naravno, kao koordinatorusmeravam i ko }e ovde do}i oddoktora, ne samo iz Klini~kogcentra Srbije, nego i sa Institutaza kardiovaskularne bolesti „Dediwe“,~iji je direktor jedan veliki~ovek i veliki Vaqevac, za menei najve}i hirurg u ovom deluEvrope, prof. dr Bo{ko \ukanovi}.Mi se smewujemo na svakihsedam dana, od nedeqe do nedeqe,a ja nastojim da pored dr IreneMati}, koja je izvanredan ~ovek,kardiolog i interventnikardiolog, da se ukqu~ijo{ neko od specijalista isubspecijalista iz kardiologijeda bi mogao da se odr-`i ceo ovaj program, jerjedino tako }e mo}i da sedobije na vremenu da bimladi stasali da nasledenas koji smo ovde po~elida radimo – smatra profesorNedeqkovi}.U istoriji vaqevskeBolnice osta}e zabele`enoi da je prof. dr Milan Nedeqkovi},sa svojim timomkoji su ~inili dr ZlatkoMehmedbegovi}, zatim,rendgen tehni~ar Sini-{a Dudak i medicinska sestraIlinka Dudak, naravnoi uz tim dr Irene Mati},uradio prve intervencije,od kojih je jedna bila posebna:- ^ast mi je da sam radio prveintervencije, tog 21. decembra,dan pre sve~anog otvarawa sale.Uradili smo osam pacijenata, odtoga je bilo {est dilatacija i dvainfarka, a vrlo je interesantno i sBo`ije strane, da je prvi infarktkoji je do{ao bio moj ro|ak izokoline Pecke. To }e zaista ostatiupam}eno kao ne{to interesantnoi posebno.Profesora Nedeqkovi}a zaovaj grad na prvom mestu ve`ubrojni prijateqi i saradnici, ali iwegovo poreklo. Odrastao je uUbu, gde je zavr{io osnovnu {kolui Gimnaziju, a koreni ga vukuka vaqevskom zdravstvu, ~iju suistoriju obele`ili i wegovi ro|aci.Recimo samo da je wegov te~a~uveni hirurg dr Voja Raki}, takoda ne ~udi {to je, kako ka`e,wegova misija da Vaqevo budecentar, kada je ova oblast medicineu pitawu, za ~itavo podru~jezapadne Srbije.

ZdrAVSTVENIK5Unapre|ewe saradwePosetom Domu zdravqa u Koceqevi i Zdravstvenomcentru Loznica, zapo~et je niz prezentacija rada angiosalevaqevske bolnice, kroz predavawa na kojima su govoriliprof. dr Milan Nedeqkovi}, iz Klini~kog centra Srbije,ina~e koordinator rada angiosale ZC Vaqevo i dr IrenaMati}, {ef angiosale. Ciq prezentacije bio je prikaz mogu}nostizbriwavawa pacijenata, posebno sa akutnim infarktommiokarda, jer je ovim mestima na{a ustanovanajbli`a. Sa rukovodstvom i lekarima ovih ustanova razgovaralose o ostvarivawu bliskije saradwe, u ciqu pru`awanajefikasnije zdravstvene za{tite wihovim korisnicima,a u razgovorima su pored profesora Nedeqkovi}a idoktorke Mati}, u~estovali prim. dr Ilija Tripkovi}, generalnidirektor i dr Jovan Balinovac, {ef Kardiologije. Prilikomposete Koceqevi, Branislav Mi}i}, pomo}nik predsednikaOp{tine Koceqeva, je nakon sastanka rekao:- Jako mi je drago {to je va{ tim do{ao ovde da nas upoznasa onim {to se radi u Vaqevu i koliko je to va`no za pacijente.Sa druge strane je jako dobro da se upoznaju lekarikoji su u tom prvom frontu koji prima pacijente, sa lekarimakod kojih oni zavr{avaju, jer taj kanal komunikacijemora dobro da se izgradi. Ja iskreno `elim da {to mawequdi bude upu}ivano, odnosno da qudi iz Koceqeve buduzdravi, ali ako ve} do|e do toga, mislim da treba da odu tamogde }e biti obra|eni na besprekoran na~in. To je intereslokalne samouprave, da omogu}i svojim stanovnicimanajboqe le~ewe, koje je u ovom trenutku u Srbiji mogu}e, a za ovajtretman ni boqe ni bli`e nema u na{em okru`ewu, od Vaqeva.U Loznici su razgovori odr`ani sa upravom Zdravstvenog centra,na ~elu sa direktorom, dr Srboqubom Markovi}em. Dr Sne`ana Mitrovi},zamenica na~elnika Internog odeqewa, rekla je da je iz teustanove u Vaqevo ve} upu}eno dosta pacijenta, kao i da je u Lo-Susret u Koceljeviznici pove}an broj pacijenata sa akutnom koronarnom bole{}u. Tipodaci samo potvr|uju zna~aj angiosale, kako je i prof. dr MilanNedeqkovi} u vi{e navrata govorio, za ~itavo podru~je zapadne Srbije,jer je za pacijenta sa akutnim infarktom najva`nije da u salustigne u optimalnom vremenskom roku, tako da }e iz tog razlogaovakve prezentacije biti odr`ane i u drugim mestima u okru`ewu.Dijagnostika i terapijaembolije plu}a“Preporuke u terapiji i dijagnosticiembolije plu}a” bilaje tema o kojoj je pred punomsalom Edukativnog centragovorio prof. dr Jovan Peruni~i},direktor Klinike zaurgentnu internu medicinuKlini~kog centra Srbije i {efkoronarne jedinice B.- Embolija plu}a je jednood ~estih akutnih kardio-vaskularnihoboljenja, tre}e pou{estalosti, iza akutnog koronarnogsindroma i mo`danogudara. Na`alost, iako je ovo~esto oboljenje, ono se i danasnedovoljno dijagnostikujei neadekvatno le~i, a posebnoneadekvatno prevenira,jer ovo je bolest koja semo`e uspešno prevenirati.Teško se prepoznaje jer jeklini~ka slika šarolika, odblagih oblika, do naprasne sr-~ane smrti, tako da jenajva`nije prepoznatiovo oboljenje - rekao jeprofesor Peruni~i}, napredavawu koje jeakreditovano od straneZdravstvenog saveta,tako da su u~esnici dobilipo dva boda.O vaqevskoj kardiologijiprof. dr Jovan Peruni~i}ka`e:- Po{to sam i emotivnovezan za Vaqevo, aposebno {to se bavimakutnom kardiologijom,jako sam sre}an{to je Vaqevo dobiloangiosalu koja mo`euspe{no da le~i bolesnikesa akutnim infarktom,nestabilnom anginom,jer je to danasmetoda izbora u le~ewuProf. dr Jovan Peruni~i}tih pacijenata, tako dasmrtnost mo`e zna~ajnoda se smawi ukolikodobiju adekvatnu terapijuu angiosali. Tozahteva dobru organizaciju,koja ukqu~ujepovezanost sa hitnomslu`bom, okolnim bolnicamakoje nemajuangiosalu, tako da }ebiti pokriven zna~ajandeo stanovni{tva. Kao iu svim oblastima, decentralizacijaje neophodnai u medicini, jernajboqi vid le~ewa trebada bude dostupansvim qudima na teritorijiSrbije. I drugi centrivan Beograda trebada budu dobroopremqeni, a osobqedobro edukovano.

6 ZdrAVSTVENIKSastanak delegata EFPPI ove godine je u Kortenbergu, uBelgiji, nadomak Brisela, ta~nije uokviru Katoli~kog univerziteta Luven,odr`an sastanak delegataEvropske federacije za psihoanaliti~kupsihoterapiju. Delegati Srbije,kao punopravnog ~lana ove federacije,bili su kao predstavnik grupneanalize, prim. dr Tija Despotovi},predsednik Dru{tva grupnih analiti-~ara Beograd, a kaopredstavnik psihoanaliti~kepsihoterapije odraslih,prim. dr TomislavGaji}, potpredsednikDru{tva psihoanaliti~kihpsihoteraputa Srbije.Ovaj skup predstavqasastanak delegatanacionalnih organizacijapsihoanaliti~kepsihoterapije u okviruevropskog podru~ja izatvorenog je tipa. Prisustvoje mogu}e samoizabranim delegatimapunopravnih ~lanovafederacije i onih organizacijakoje su u statusu pridru`enih iobservera. Srbija je, nakon detaqneocene programa obuka i rada Dru-{tva, pre par godina primqena direktnou status punopravnog ~lanasa pravom glasawa i birawa u organeEvropske federacije za psihoanaliti~kupsihoterapiju.Tokom ovoga boravka, zavr{enisu redovni izbori i promene u sastavuUpravnog odbora Evropske federacijeza psihoanaliti~ku psihoterapiju.Kao novi Predsednik Upravnogodbora izabrana je gospo|a Anne-MarieSchlösser, delegat Nema~ke,a kao koordinatori sekcije za psihoanaliti~kupsihoterapiju odraslihsu izabrani gospo|a Miranda Feuchtwangiz Velike Britanije i gospodinPeter-Christian Miest iz [vajcarske.Iz sekcije za psihoanaliti~ku psihoterapijuodraslih za Nau~ni odbor~asopisa ove psihoterapijske federacijeizabrani su prim. dr TomislavGaji} iz Srbije i prof. dr Åke Granbergiz [vedske. Tako|e, u ure|iva~kiodbor ~asopisa je izabrana ispredgrupne analize i prim. dr TijaDespotovi}. Na taj na~in, delegati izSrbije su dobili odgovorne funkcijeza jednu va`nu aktivnost u okvirupromocije i istra`ivawa u ovoj oblasti.Nova predsednica EFPP, Anne-Marie Schlösser je u Nema~koj i~lan Federal Board of the Healthsystem i u okviru wega radi evaluacijuefekta psihoterapije, te je i savetnikzdravstvenog osigurawa potom pitawu. Na taj na~in, i u tompravcu se o~ekuje i aktivnost i sameEvropske federacije za psihoanaliti~kupsihoterapiju i weno u~vr{}ivaweu zdravstveni sistem javnogzdravstva evropskog prostora.Zna~aj ku}nih posetaU prostorijama Centra za podr{ku Psihijatrijske slu`be nedavno je odr`antrening na temu “Nove metodologije u pristupu pacijentu: zna~aj ku}nih posetau mentalnom zdravqu - iskustvo u Vaqevu”, u okviru projekta “UP.S.TREA.M.– Unapre|ewe socijalizacije i tretmana u oblasti mentalnog zdravqa”. Projekatje zapo~et prvog decembra pro{le godine, u okviru IPA programa prekograni~nesaradwe Srbije i Bosne i Hercegovine, kofinansiran od strane Evropske unije.Ciq projekta je unapre|ewe `ivotnog kvaliteta osoba sa mentalnim te{ko}amakroz promociju primera dobre prakse u regionu u oblasti psihijatrijske asistencijei resocijalizacije pacijenata u zajednici. Projekat realizuju Karitas Italijesa partnerima, u Srbiji to su ZC Vaqevo i Karitas Vaqevo, a u B i H Udru`eweza uzajamnu pomo} u du{evnoj nevoqi “Fenix” Tuzla, a treningu su prisustvovalii gosti iz tog grada. Goste je pozdravio prim. dr Tomislav Gaji}, na~elnik Slu-`be psihijatrije, koji je na treningu govorio na temu “Individualizovani pristuposobama sa mentalnim poreme}ajima”. Sam projekat predstavio je DanieleBombardi, koordinator Karitasa Italije u Srbiji i BiH, a program ovog prvog treningaRadoslav Ljubi~i}, koordinator Karitasa Vaqevo. O organizaciji slu`beku}nih poseta u Vaqevu govorila je prim. dr Branka Stamatovi}-Gaji}, psihijatar,vo|a tima za ku}ne posete.- Mi smo izdvojili jedan broj pacijenata sa te`im du{evnim bolestima i odlu-~ili da kroz oblik pomo}i u wihovoj ku}i, poku{amo da produ`imo wihove periodevan bolnice, da {to du`e odr`imo periode poboq{awa i da vodimo ra~una ipomognemo u svim aktivnostima svakodnevnog `ivota u kojima mi to mo`emo.Taj poduhvat smo zapo~eli zajedno sa Karitasom Vaqeva, koji ina~e ima svojprogram ku}ne nege i aktivnosti gerontodoma}ica, jer smo zajedni~ki zakqu~ilida na{im pacijentima i to nedostaje, da im treba, ako ne redovna pomo}, ondamakar inicijalna podr{ka da zapo~nu sami da vode ra~una i o nekim ku}nim poslovima,za koje su ranije mo`da mislili da ne mogu da ih izvode. Nadam se da}emo ubudu}e jo{ vi{e intenzivirati saradwu sa Centrom za socijalni rad. U me-|uvremenu smo imali dobar primer saradwe sa Tehni~kom {kolom, gde smo zajedni~komakcijom uspeli da malo opremimo ku}e na{ih korisnika, ali sve to jo{uvek ra~unamo po~etkom na{ih aktivnosti na tom poqu – rekla je prim. dr BrankaStamatovi}-Gaji}, uz koju su o iskustvima medicinskih tehni~ara u ku}nim posetama,na treningu govorili Nata{a Trifunovi} i Dragan Sitarica.Vahid \ulovi}, predsednik Udru`ewe “Feniks” iz Tuzle smatra da je i kodnjih problem nedovoqna saradwa sa centrima za socijalni rad. On ka`e da suPrim. dr Tomislav Gaji} sa u~esnicima sastanka u BelgijiPrim. dr Tomislav Gaji} je najaviona skupu svoju spremnost dauzme ulogu koordinatora razmeneinformacija vezanih za obrazovawei regulativu u razli~itim zemqama~lanicama federacije, sa planom dase u budu}nosti, nakon konferencijesa tom temom, uredi i monografijau okviru EFPP Series ~uvenog britanskogizdava~a Karnac’s Books.Dogovoreno je da sena jesen iz Srbije po{aquu Holandiju kandidatii tek zavr{eni psihoanaliti~kipsihoteraputina zajedni~ki workshop sa Holan|anima.Tako|e, prim. dr TomislavGaji} ima pozivza boravak u Univerzitetskompsihijatrijskomcentru za poreme}ajeli~nosti u Luvenu,{to otvara vrata zabudu}e aktivnosti vezaneza implementacijunovih saznawa i radavezanih za ovu te-{ku kategoriju pacijenata.Po{to je on i ~lan Republi~kestru~ne komisije za mentalno zdravqeMinistarstva zdravqa republikeSrbije, na jednom od narednih sastanaka}e sa ~lanovima podeliti informacijekoje nosi sa sastanka delegataEFPP-a.dragocena iskustva Vaqeva u organizaciji ku}nih poseta, a da sa druge strane onivaqevcima mogu ponuditi dobra iskustva u formirawu korisni~kih udru`ewa ipro{irivawu wihove saradwe jer je, kako je rekao, vrlo bitno da psihijatrija sara|ujesa korisni~kim udru`ewima, jer je glas korisnika va`no ~uti.O iskustvima Italije govorio je prof. dr Paolo Serra, psihijatar, konsultant KaritasaItalije za mentalno zdravqe. Na pitawe o tome {ta misli o razvoju psihijatrijskeslu`be u Vaqevu, u odnosu na wegove prve utiske prilikom prvih posetaovoj ustanovi, profesor Serra ka`e:- Da sam mladi lekar, psihijatar, da imam trideset godina, mislim da bih tra-`io da do|em ovde da radim zato {to se Vaqevo nalazi na vrlo visokom nivou, vi-{em od bilo kog italijanskog psihijatrijskog centra. Italijanska psihijatrija je bilaavangardna pre dvadeset-trideset godina, ali sada je to sve mawe, jer su fondoviza zdravstvo i dru{tvo sve mawi. Svaki put kada ovde do|em vidim da je osnovananeka nova slu`ba koja ranije nije postojala, a posledwa od tih usluga suku}ne posete. Mislim da sada ja kao Italijan nemam ni{ta vi{e svojim prijateqimaiz Vaqeva da ka`em i prenesem, jer smatram da u ovom trenutku jedino onimogu ne{to novo da smisle i da prenesu nama.

ZdrAVSTVENIK7Po~etkom februara, u okviruprojekta “Kontrola tuberkulozeu Srbiji” koji sprovodi Ministarstvozdravqa Republike Srbije,obavqene su redovne supervizijskekontrole Pneumoftizioloskeslu`be i odeqewa Mikrobiologijei parazitologije - Kabinetaza mikobakteriologiju Zdravstvenogcentra Vaqevo. Supervizijskaposeta i kontrole suobavqene 4. februara. Tada suna{u ustanovu posetili prof. drGordana Radosavqevi}-A{i},pneumoftiziolog, predsednik republi~keKomisije za tuberkulozui direktor Klinike za plu}nebolesti KCS, dr Radmila ]ur~i},pneumoftiziolog iz Gradskogzavoda Zvezdara ATD, koordinatorprojekta i dr GordanaStefanovi}, na~elnik NacionalneReferentne laboratorije za tuberkulozu.Stigao je zvani~ni izve{taj oobavqenoj poseti slu`bi Pneu-Vaqevska Bolnicajedna je od32 ustanove Srbije,koje }e dobitimamograf koji jedonacija VladeJapana u okviruprojekta MinistarstvazdravqaSrbije „Unapre-|ewe skrininga iprevencije rakadojke u RepubliciSrbiji“. Aparati biu svim ustanovamatrebalo da buduinstalirani dokraja avgusta, rekaoje prilikomposete na{oj ustanoviMom~ilo Miri},direktor kompanije“Tim Co.”kojoj je tenderompoverena isporukai instaliraweopreme.Poštovawe standardaUskoro novi aparatMom~ilo Miri}Uzajamna podr{kaSvi smo svedoci tragedije koja je zadesila narod Japana. Zemqotresi cunami odneli su brojne `ivote, a pismo sau~e{}a ambasadoruprijateqske zemqe uputila je i na{a ustanova. Uprkos velikoj nesre-}i koja ih je zadesila Vlada Japana nije obustavila donacije, koje suprethodno bile opredeqene za na{u zemqu. U Srbiji je organizovanniz akcija za pomo} Japanu.- Mi smo organizovali jednuturu kroz celu Srbiju, odnosnoobilazak 39 lokacija u kojimasmo du`ni da instaliramo ukupno32 mamografa sa prate}omopremom, na ovim ostalim lokacijamaide ta prate}a oprema,{to je sve rezultat velikodu{nedonacije Vlade Japana, a mismo izvr{ioci. Da bi mi taj posao,koji je vrlo kompleksan,slo`en i obiman, uradili na najboqimogu}i na~in mi smo krenuliu pregled svih mesta i sagledavawekako na svakom pojedina~nommestu moramo da postupimo.Zdravstveni centar Vaqevoje jedna od dve ustanove,uz Zdravstveni centar Kraqevo,koje }e od firme Hologic kojuzastupamo, ina~e, proizvo|a~aopreme za ranu dijagnostiku rakadojke, dobiti digitalni mamograf.Bi}e nam zadovoqstvo daNova uslugamoftiziologije i odeqewu Mikrobiologijei parazitologije-Kabinetu za mikobakteriologijuod Ministarstva zdravqa RepublikeSrbije koji sprovodi ovajprojekat. Istaknuto je da se radPneumoftiziolo{ke slu`beobavqa u skladu sa principimadobre medicinske prakse, a dabroj TB bolesnika u Kolubarskomokrugu pokazuje trendsmawivawa. Za mikrobiolo{kulaboratoriju, odnosno Kabinetza mikobakteriologiju je re~enoda se radi po standardizovanomprotokolu po{tuju}i mere zabezbedan rad. Nalaz supervizijskeeksterne kontrole kvalitetamikroskopije (kontrolisano je15 pozitivnih izve{taja - plo~ica i15 negativnih izve{taja- plo~ica)pokazao je da nije bilo ni la`nopozitivnih ni la`no negativnih.U okviru istog projekta 25.marta je odr`an godi{wi sastanakmikrobiologa na Medicinskomfakultetu u Beogradu, kaoKME namewena mikrobiolozimai laboratorijskim tehni~arimakoji se bave dijagnostikomtuberkuloze, pod nazivom “Novineu mikobakteriolo{koj dijagnostici”,kome su prisustvovalidr Radmila Popovi}, dr SvetlanaMati}, dr Tatjana Dimitrijevi},kao i laboratorijski tehni-~ari Milka Pani} i Cveta Lingurovski.Razmena iskustavaU poseti Univerzitetskom klini~kom centru Tuzla nedavno je boraviladelegacija Ministarstva zdravqa Srbije i predstavnika institucijaukqu~enih u projekte unapre|ewa zdravstvenog sistema Srbije. Me|uwima su bili i predstavnici Zdravstvenog centra Vaqevo, generalnidirektor prim. dr Ilija Tripkovi}, Jugoslav Kandi} i Marija Obu}ina iz ITcentra. Delegaciju iz Srbije ~inili su Sa{a Rikanovi}, direktor projekta"Razvoj zdravstva Srbije-dodatno finansirawe", Nada Teodosijevi},IKT koordinator, dr Predrag \uki}, administrator Projekta, prof. drBranko Marovi}, ETF Beograd, predstavnici zdravstvenih ustanova izKragujevca, Zrewanina i Vaqeva, kao i predstavnik kompanije Agfa.Oni su se susreli sa rukovodstvom Univerzitetskog klini~kog centraTuzla i razgovarali o iskustvima koja ta ustanova ima u radu saPACS/RIS sistemom. U pitawu je sistem koji omogu}ava kompletnuobradu, distribuciju i arhivirawe radiolo{kih slika i pisanih nalaza uelektronskoj formi, koji je u Univerzitetskom klini~kom centru Tuzlaimplementiran 2008. godine.ovde instaliramo taj aparat i obu~imova{e radiologe, koji suve} na glasu. Na{e obaveze izugovora su takve da do tridesetogavgusta oprema mora biti instaliranai qudi obu~eni u svimustanovama – ka`e Mom~iloMiri}.Prema wegovim re~ima, postojiinteres da na{a ustanova iwihova kompanija pro{ire saradwu,jer im je u fokusu zdravqe`ena. Tako u Edukativnomcentru odr`ano predavawe iprezentacija radiolo{ke opremeiz vi{e oblasti, po~ev od dijagnostikeraka dojke, preko dijagnostikeraka grli}a materice i drugihproblema vezanih za zdravqe`ena, do stomatolo{ke radiologije.Uz direktora ove kompanijegovorili su i wegovi saradnicidr Predrag Matijevi} iin`ewer Milan Vilimonovi}.Od 7. marta preglede na skeneru, magnetnoj rezonanci, kao iuzimawe uzoraka u laboratoriji gra|ani zakazuju pozivom nabroj telefona kol centra 0900 333 014, radnim danima od 8 do 16~asova. Na ovaj na~in na{im sugra|anima je omogu}eno efikasnijei br`e zakazivawe, jer su zbog velikog broja poziva postoje}elinije bile prezauzete. Za prvih dvadesetak dana je na ovajna~in zakazano preko 1200 pregleda i poseta laboratoriji.

8 ZdrAVSTVENIKZa{tita lekarske profesijePrim. dr Tatjana Radosavljevi} i dr Goran Stojiljkovi}Po~etkom februara na{u ustanovusu posetili prim. dr Tatjana Radosavqevi},direktorka Lekarske komoreSrbije (LKS) i dr Goran Stojiqkovi},~lan Upravnog odbora LKS. Bila jeprilika da za Zdravstvenik razgovaramoo aktuelnostima u tom telu, ~ija jeosnovna misija za{tita lekarske struke,ugleda lekara i wihove profesije,ali i vra}awe poverewa korisnikazdravstvene zaštite.- Jako je bitno da smo zapo~eli nekeve}e projekte, kao {to je osiguraweod profesionalne odgovornosti,gde na odre|eni na~in poku{avamoda vratimo deo novca koji su namana{e kolege dale kao zalog na{e nezavisnosti.Doneli smo i odluku da jedanodre|eni broj programa kontinuiranemedicinske edukacije podr`imo finansijski,tako {to bi svaki lekar u Srbijimogao da dobije od {est do osambodova potpuno besplatno. Istovremenoimamo i inicijative prema Ministarstvuzdravqa i svim ostalim ministarstvimavezano za promene zakonai pravilnika, imamo jako dobru saradwusa Zdravstvenim savetom Srbije izala`emo se za status slu`benog lica zalekare u Srbiji, da to bude sastavnideo zakona o lekarstvu koji tako|epripremamo. Radi se i jedna studijaizvodqivosti koja }e pokazati da privatnapraksa mora da u|e u sistemzdravstvenog osigurawa, da nema reformezdravstvenog sistema bez toga,a bez reforme bojimo se da je i put uevropske integracije dosta ote`an. Sadruge strane mi smo i ~lanovi evropskihkomora u statusu posmatra~a,~lanovi smo Svetske medicinske asocijacijei u tim ustanovama smo vrlouva`eni. Jedna od bitnih aktivnosti jei to {to poku{avamo da napravimo vezesa medicinskom dijasporom, sa kolegamakoji `ive i rade u zemqamaEvrope, u Americi i Australiji. Izdajemoi „Glasnik Lekarske komore Srbije“.S obzirom na to da Komora skoro62 godine nije postojala, obnovqenaje krajem 2006. godine, mi poku{avamoda velikim koracima stignemo sveono {to rade komore u okru`ewu, aod na{ih saradnika, a jako smo bliskisa komorom lekara Nema~ke, dobilismo pohvale da smo dosta uradili –ka`e prim. dr Tatjana Radosavqevi},direktorka LKS.Dr Goran Stojiqkovi}, ~lanUpravnog odbora LKS ka`e da je uprotekle ~etiri godine akcenat bio presvega na formirawu Komore.- Moram da ka`em da to nije biloni malo lako, sada sledi osna`ivawetog prvog dela pri~e, gde }e Komorave} i pokazati neku svoju snagu, pokazatiza{to je formirana i ono za{to ipostoji, a to je da se bori za neka pravakoja su potrebna lekarima. Mislimda je zadatak Komore upravo podizawesvesti i gra|anstva i lekara, kodonih qudi koji nas jo{ uvek mo`da neprepoznaju na pravi na~in. Kada je upitawu kontinuirana medicinskaedukacija, mi jo{ uvek ne donosimopravila igre {to se ti~e pravog na~inaorganizovawa, mi poku{avamo dauzmemo u~e{}e u tome kako bismona pravi na~in vratili tu edukacijuonim qudima koji treba da je imaju.Nije isto znawe lekara po~etnika iprofesora na medicinskom fakultetu,tako da kontinuirana medicinskaedukacija ne predstavqa isti nivo i zajednog i za drugog – smatra dr GoranStojiqkovi}.- Ovo je prva godina i ono {to nijedobro u na{em zdravstvenom sistemujeste da se time bavi Zdravstveni savet.U svim zemqama koje imaju komorskisistem u okru`ewu, u Evropi,time se bave lekarske komore. Potrebnoje vreme da na{e kolege shvateda to nije trka za bodove, nego daje to ne{to {to je obaveza, jer razlogza{to je to stavqeno u pri~u o obnavqawulicence jeste da na{i pacijentitreba da budu le~eni po principima savremenestruke i nauke, a na~in da dotoga do|emo jeste da se edukujemo.Na{a ideja je tako|e da te edukacijebudu dostupne svakom lekaru, daomogu}imo da to ne ko{ta puno, dadobiju kvalitetnu edukaciju i da imdo|emo {to bli`e na terenu – ka`e drTatjana Radosavqevi}.Direktorka LKS smatra da je, sude}ipo naslovima u {tampi, veliki deojavnosti Lekarsku komoru do`iveokao telo koje }e ka`wavati lekare.Ona nagla{ava da nijedan lekar ne}ebiti kriv ukoliko se to ne doka`e.- Apsurd je to {to smo mi kao Lekarskakomora prvi put javno i otvorenopo~eli da govorimo o tome {ta jelekarska gre{ka, da obja{wavamo iedukujemo javnost u Srbiji da sveono {to se desi i zavr{i smrtnim slu~ajemne mo`e biti lekarska gre{ka.Ono {to nama u celoj pri~i nedostajejesu protokoli le~ewa. Na`alost,zdravstveni establi{ment u ovom trenutkune prepoznaje i ne `eli da napraviobaveznost tih protokola, kao{to je to u Engleskoj i Americi. Mi seza to zala`emo, smatramo da bi timena dobitku bili i lekari i pacijenti, da bisudski procesi bili mnogo jasniji i kra-}e trajali i da bismo kona~no ondamogli da ome|imo definiciju lekarskegre{ke – zakqu~ila je dr Tatjana Radosavqevi}.PrikupqawesertifikataPrikupqawe sertifikata o edukacijama iz prethodnegodine je zavr{eno. Dr Vladimir Obradovi},delegat u Skup{tini LKS, ka`e da su ~lanovikomisije iz Odbora za edukaciju izvr{ili bodovawe,a izve{taji o tome se dostavqaju na ku}neadrese lekara.- Ja savetujem lekare da nam u narednom periodublagovremeno dostavqaju sertifikate. Najboqebi bilo da odmah po zavr{etku edukacije do-|u u kancelariju i dostave ih, kako bismo bodovena vreme uneli u tabelu. Sada smo imali problemjer nam je u roku od pet dana do{lo 350 lekara, takoda apelujem na kolege da nas redovno izve{tavajui dostavqaju sertifikate. Samim dolaskom ukancelariju mogu dobiti i informacije o najavqenimedukacijama, saznati ne{to novo, dati nam nekusugestiju, {to nam je od velikog zna~aja. Na{eprostorije su u Bir~aninovoj ulici u Te{waru, u blizinimosta kod hotela „Grand“, {to je gotovo ucentru grada, na vrlo dostupnom mestu. Kada su upitawu edukacije, kancelarija }e se potruditida lekarima u okviru na{eg regionaomogu}i povoqnosti, u smislu besplatneKME, a formirana je i Komisijaza pru`awe pomo}i ugro`enim ~lanovimaLKS – poru~io je dr Vladimir Obradovi}i naglasio da }e informacije oradu kancelarije biti objavqene na na-{em sajtu u baneru Komore, kao i svevesti i obave{tewa, gde }e svaki lekar usvakom trenutku mo}i da proveri kolikobodova ima, po broju licence, u tabelikoja }e biti postavqena.Ina~e, ~lan Odbora za kontinuiranuedukaciju je dr Zorica Xida, koja jedelegat u Skup{tini RLKCZS. Od wese mogu dobiti sve informacije vezaneza KME, kao i od Marije Tabi}, koja jeadministrativni radnik u kancelarijiKomore u Vaqevu.Dr Zorica D`ida i dr Vladimir Obradovi}

ZdrAVSTVENIK9Skup pedijatara u VaqevuRedovan stru~ni sastanak Pedijatrijskesekcije Srpskog lekarskogdru{tva nedavno je odr`an u Vaqevu,u sali Univerziteta Singidunum,gde se okupilo oko 300 lekara iz celeSrbije. Predava~i Medicinskog fakultetaKragujevac, Doma zdravqaZvezdara, Klini~ko-bolni~kog centra“Dr Dragi{a Mi{ovi}” i ZC Vaqevo,govorili su o savremenim stavovimau zbriwavawu i le~ewu najmla|ihpacijenata. Goste su u ime doma}inapozdravili prim. dr Marija Mladenovi},{ef Odseka neonatologije i drBranko Kapetanovi}, pedijatar,upravnik DZ Vaqevo. Pre po~etkaDodeqena sredstvaza nove projekteU okviru projekta Ministarstva zdravqa „Pru`awe unapre|enih uslugana lokalnom nivou” – DILS, 42 doma zdravqa koja su ukqu~ena u projekatdobila su finansijska sredstva (grantove) u ukupnoj vednosti od 420.000evra za sprovo|ewe projekata koji su nameweni pove}awu dostupnostizdravstvene za{tite osetqivim populacionom grupama - stari, deca, mladi,invalidi, Romi. Me|u domovima zdravqa koji su dobili sredstva za noveprojekte su i Vaqevo za projekat „U susret deci sa smetwama u razvoju uVaqevu“ i Ose~ina za projekat „Pove}awe dostupnosti zdravstvene za{titestarijim osobama od 65 godina u op{tini Ose~ina“. Predstavnicima domovazdravqa uru~eni su ugovori o dodeli finansijskih sredstava u iznosu od10.000 evra po projektu na sve~anoj konferenciji koja je februaru odr`anau Beogradu.Analiza anketeu DZ VaqevoKrajem pro{le godine anketazadovoljstva korisnika uslugai zaposlenih sprovedena je iu Domu zdravqa Vaqevo.Analizu je i ovoga puta uradilaprim. dr Mira Vukovi}, koja orezultatima ankete ka`e:- Utvr|eno je da postoje dvenezavisne komponente zadovoqstvazaposlenih u DZ Vaqevo,komponenta zadovoqstvaprocesom rada i komponenta zamora.Prose~na ocena komponentezadovoqstva procesom radaje 3,39, dok je prose~na ocenastepena zamora 3,03. Drugim re-~ima, zaposleni u DZ Vaqevo nisuni zadovoqni, ni nezadovoqniPrikaz povezanosti op{te ocenezadovoqstva materijalnom nadoknadomza rad u DZ Vaqevo (N=280)procesom rada kojeg dok obavqaju, ponekad ose}aju zamor. Me|utim, op{taocena zadovoqstva zaposlenih ne odra`ava ni jednu od dobijenih glavnih komponentizadovoqstva. Ona ne odra`ava ni stepen zamora, ni stepen zadovoqstvaprocesom rada zaposlenih, ve} je 81.8 odsto rezultat stepena zadovoqstvamaterijalnom nadoknadom za rad zaposlenima u DZ Vaqevo. Sa druge stranegledano, u odnosu na prethodnu godinu, op{ta ocena zadovoqstva korisnika jevisoko zna~ajno pove}ana sa 3,77 na 4,10. Vi{e od jedne tre}ine zaposlenih jeveoma nezadovoqno svojom platom, dok je svega 67 od ukupno 280 anketiranih,zadovoqno ili veoma zadovoqno (Grafikon 1). Prethodnih godina, kao iove godine, analizom konstrukcione validnosti i pouzdanosti merewa upitnicimazadovoqstva korisnika i zaposlenih, saznali smo da op{ta ocena zadovoqstvakorisnika zna~ajno koreli{e sa op{tom ocenom zadovoqstva zaposlenih(Spirmanov koeficijent korelacije 0.90*; p=0.037). Zato, moramo da zakqu~imoda daqe pove}awe zadovoqstva korisnika u narednom periodu, mo`e dase o~ekuje samo pove}awem op{te ocene zadovoqstva zaposlenih, odnosnopove}awem materijalne nadoknade za rad zaposlenima u DZ Vaqevo.stru~nog dela, prisutnima se obratioprof. dr Nedeqko Radlovi}, iz Univerzitetskede~ije klinike u Beogradu,koji je za na{e novine rekao:- U Srbiji ima oko 1500 pedijatara,tako da se mi u okviru Pedijatrijskesekcije Srpskog lekarskog dru-{tva trudimo da pro{irujemo znawena{ih kolega, sa osnovnim ciqem dase to znawe prenese u rad, da poboq{amozdravstvenu za{titu na{edece. Zdravstvena za{tita dece u Srbijije na vrlo zavidnom nivou, posebnou primarnoj zdravstvenoj za-{titi, gde mi zaista ostvarujemo rezultatena svetkom nivou i to odgovornotvrdim. Mi imamo redovne stru~nesastanke sa raznovrsnim temama,koje se odnose na celu de~iju medicinu,ne samo na pedijatriju, govori seo otorinolaringologiji, oftalmologiji,fizijatriji, de~ijoj hirurgiji, itd. Moguvam re}i da Zdravstveni centar Vaqevou`iva veliki ugled u Srbiji usvim segmentima, a ono {to ja moguda ka`em to je da su va{i pedijatri zaistaizvanredni i da svoj posao obavqajuna najvi{em nivou.EdukacijaU Edukativnom centru nedavno su odr`ana ~etiri stru~na predavawa, namewenamedicinskim sestrama i tehni~arima, u organizaciji Udru`ewa medicinskihsestara-tehni~ara Klini~kog centra Srbije “Sestrinstvo”. Sva predavawasu akreditovana od strane Zdravstvenog saveta Srbije.- Ove ~etiri teme su vrlo zna~ajne za rad sestara i tehni~ara i mi{qewa samda }e oni kroz ovo {to su ovde ~uli, a {to i jeste ciq edukacije, u~ewe, nova saznawa,ali i to {to nau~e da mogu da primene u praksi – rekla je Dobrila Pejovi},savetnik za zdravstvenu negu KCS, koja je i govorila o problemima u radumedicinskih sestara, na bazi istra`ivawa koje je ra|eno u KCS.“Prva pomo} i inicijalni tretman ope~enih”, bila je tema dr Slobodana Bogdanovi}a,na~elnika Odeqewa za opekotine KCS. O infekcijama urinarnogtrakta, povezanim sa urinarnim kateterom, govorila je vi{a medicinska sestraBiqana Baloti}-Cvetkovi}, a wena koleginica Dragiwa Markovi} govorila jena temu “Tumori srca svih lokalizacija”.Goste je pozdravila prim. dr Mira Vukovi}, rukovodilac Edukativnog centra,koja je napomenula da po odluci Zdravstvenog saveta, od 24. aprila vi{ene}e biti mogu}a realizacija vi{e akreditovanih edukativnih programa u jednomdanu. Iz Udru`ewa medicinskih sestara-tehni~ara KCS poru~uju da }eulo`iti prigovor na tu odluku, jer smatraju da je wihovim kolegama ovakav na-~in edukacije efikasniji i kvalitetniji.@enama na darGrupa za emancipaciju `ena Hora Vaqevo i ove godine je povodomobele`avawa Dana `ena realizovala kampawu “Mart, mesec `ena”. Kampawanosi osnovne poruke koje se ti~u `ivota bez nasiqa, boqe zdravstvene za{tite,adekvatnih uslova rada, po{tovawa i prava da `ene ravnopravno odlu~uju i uku}i i na radnom mestu, i u privatnoj i u javnoj sferi. U okviru ove kampaweu holu Centra za kulturu povodom Dana `ena bio je organizovan mini sajamkreativnosti, na kome je svoje radove izlo`ilo desetak Vaqevki. Izlo`en je nakit,e{arpe, rajfovi, reprodukcije slika, a prema re~ima predsednice “Hore” Nata{ePeri{i}-Pavlovi}, sav prihod od prodaje }e biti iskori{}en kao inicijalni iznosza formirawe fonda za nabavku modernog ginekolo{kog stola za vaqevskiDom zdravqa.

10 ZdrAVSTVENIKPredstavnici italijanske kompanije„TBS Group“, koja se bavi odr`avawemmedicinske opreme u bolnicama{irom sveta, u vi{e navrata bili su gostina{e ustanove, jer svoju ponudu {ire ina na{u zemqu. Saradwa je ve} ostvarenasa Zdravstvenim centrom U`ice,a Srbiju vide kao perspektivno tr`i{te iprekretnicu za razvoj ovih usluga u zemqamaisto~ne Evrope. O tome zaZdravstvenik govori menaxer ovekompanije Gianluca Marcaccioli.- Glavne delatnosti na{e kompanijesu klini~ki in`ewering za zdravstvo,od odr`avawa, do upravqawamedicinskom opremom, a druga delatnostje vezana za telemedicinu.Dakle, usluge nudimo od odr`avawaopreme, do odr`avawa mre`a i softvera,a imamo i svoj softver. Zdravstveneustanove danas su mesta sa visokomkoncentracijom savremenihaparata i tehnologija, {to tako|e va`ii za prenos svih vrsta podataka, takoda je i na{a ponuda je okrenuta utom smeru. Mi ne ulazimo u odlukezdravstvene ustanove kada je u pitawuizbor i nabavka opreme, nama jekqu~na stvar integracija svih usluga.Na{a firma radi u ~itavoj Evropi, dopre {est meseci to je bilo oko 1700bolnica, sada posao {irimo i u svetu,Kini u kojoj radimo za oko 400 bolnica,u Indiji radimo za oko 100 bolnica,u{li smo i na tr`i{te Indije,SAD-a, Saudijske Arabije – ka`e GianlucaMarcaccioli.Odr`avawe medicinskeopreme u svetuOva kompanija se razlikuje odostalih po tome {to je u svakoj ustanovisa kojom je potpisala ugovor stalnoprisutno wihovo osobqe.Gianluca MarcaccioliKontrolu i upravqawe sistemom zagrejawe sada je mogu}e obaviti sa jednogmesta, kori{}ewem ra~unara. Automatizacijasistema }e obezbediti kvalitetnijegrejawe, a svakako i ostvaritizna~ajne u{tede. Isti princip primeni}ese i na sistem klimatizacije.- Pre izvesnog vremena smo u{li uposao sa Simensom da se uradi automatizacijacelog postrojewa grejawa iklimatizacije. Ovakav sistem grejawaje u funkciji i odra|ne su sve podstanice.U narednom periodu }e se pre}i nasistem za klimatizaciju Urgentnog centra,Operacionog bloka, Poluintenzivnenege. Ova automatizacija je ovde ubolnici obuhvatila sve sisteme. S obziromna to da smo mi na kraju grejnesezone, ipak smo primetili jako finapoboq{awa i u{tede, ali }e se sve to napravi na~in videti naredne sezone, kadase budu izvr{ile jo{ neke korekcijena sistemu, tako da }e i ukupni podacibiti precizniji. Sve zgrade u okviruovog sistema su u principu gra|evinskidobro ura|ene i sa te strane nemamonekih problema, posebno posle zameneprozora na hirur{kom bloku. Najve-}i problem imamo u Centru za rehabilitaciju,koji je u lo-{em stawu – ka`eMilivoje Vasi},poslovoda Servisaza grejanje, klimatizacijui medicinskegasove.- Ovo je automatizacijai daqinskoupravqawe, dakle,postoji mogu}-nost da sa utvr|enihmesta nekoliko odre|enihqudi upravqasistemom, auvid u to }e sa svojihra~unara, uz svoje{ifre, imati tehni~kii generalni direktor.Postojeuslovi, a to je spoqna temperatura kojojse automatski prilago|ava ceo sistem,da bi u prostoru bio 21 stepen,{to je standardna temperatura zazdravstvene ustanove. Sistem }e sli~nofunkcionisati i kada je u pitawu hla|ewe.Dakle, postoji mogu}nost daqinskogupravqawa pumpama, ukqu~ewa,iskuqu~ewa, smawewe i pove}a-Automatizacija sistemaMilivoje Vasi}we temperatura itd. Pored u{teda,ovaj sistem sigurno olak{ava posaoradnicima, jer u svakom trenutku imamouvid u stawe i temperature, takoda smo u mogu}nosti da reagujemoistog momenta, a de`urstvima smo pokriveni24 sata – objasnio je Vasi}.Profesor Dragan Lazi}, sa Mašinskogfakulteta Beograd, koji je radio- Na{e osobqe je formirano unutarbolnica, za razliku od dugih firmikoje u bolnicu obi~no dolaze po potrebi.Tako sada u U`icu stalno imamodva tehni~ara i jednog in`ewera.Jedino na taj na~in qudi mogu znatikako radi bolnica, a uz podr{ku na{efirme, jednostavno i re{avati probleme.Mi zapo{qavamo qude iz zemqeu kojoj radimo, iz tog grada, {to svakakoi smawuje tro{{kove. Sa drugestrane, takvim zapo{qavawem smoobezbedili bar po jednu platu u wihovimporodicama. Probleme imamosamo u tome {to se mnogi qudive`u za ustanovu u kojojobavqaju ovaj posao, pa ~estopristaju da rade i poslove kojinisu ugovoreni. Va`no je naglasitida mi ne radimo samopopravku aparata, ve} odr`avawe,preventivu da do kvarovado|e – obja{wava GianlucaMarcaccioli.- Ja verujem da je ~itavotr`i{te nekada{we isto~neEvrope tr`i{te koje stalno raste.Radili smo i analizu zaEvropsku banku i razvoj, takoda smo utvrdili da postojedva razloga koja usporavajutaj razvoj. Prvi razlog, akostavimo na stranu finansijskukrizu koja je op{ta, jeste to{to je na jednoj strani ~itavkompleks javnih nabavki kojije baziran samo na najni`ojceni, bez kvaliteta, a rezultat toga jeto da firma nema nikakav interes daponudi kvalitet. Neke firme vi{e voleda se zbog tih tro{kova okre}u proizvo|a~imaopreme, a na{ na~in radaomogu}uje ve}u efikasnost jer su na-{i qudi na licu mesta, tako da je toosnova na{eg uspeha i na{ kvalitet.Drugi razlog koji usporava razvojovog tr`i{ta jeste zaostatak u zakonodavstvukoji {titi monopole proizvo-|a~a. U drugim zemqama, poputSAD-a gde postoji takvo zakonodavstvokao u Evropskoj uniji, taj monopolvi{e ne postoji. Zna~i, tr`i{te jeslobodno i tamo nikome ne pada napamet da ka`e da se za odr`avawenekog medicinskog aparata mo`ebrinuti samo jedna firma. Onaj koodr`ava opremu i materijalno je odgovoranu slu~aju havarije nekogaparata. Mi zato o na{em tro{ku potpisujemoi polisu osigurawa za ustanovu,zaposlene i pacijente, od eventualnihnezgoda koje bi mogle da sedogode zbog neispravnosti aparata.- Kada je u pitawu Srbija, ovde postojijedna duboka kultura u upravqawumedicinskom opremom. Smatramda ova zemqa mo`e da bude odsko~nata~ka za celu isto~nu Evropu. Obrazovanostkadrova je ovde visoka i nijeme sramota ni da ka`em da qudi iz oveoblasti u Srbiji imaju znatno ve}e obrazovawenego u Italiji. Zdravstvenicentar Vaqevo je poznat u ~itavoj Srbiji,ima infrastrukturu, tako da bismohteli da vidimo kako bi stvari ovdemogle da fuknkcioni{u i {ta bi bili rezultati.U U`icu smo ve} zapo~eli posaoi rezultati se ve} vide. To se presvega odnosi na primenu standarda uskladu sa zahtevima akteditacijezdravstvenih ustanova, u odgovornosti,naravno u preventivnom odr`avawuopreme, {to sve rezultira i finansijskimu{tedama.ovaj projekat, nagla{avada je osnova ovog sistema,kada su u pitawuu{tede, to {to se prilago-|ava potrebama ustanove.Kako je objasnio,iako se u sve objekte {aqeista voda, ne zna~i da}e svuda biti potrebnaista temperatura, jer nekiimaju boqe, neki lo{ijeprozore, neke prostorijemawe, neke vi{e rebarana radijatorimaitd. Parametri se sadamogu podesiti, tako dase i temperatura ravnomernoraspore|uje, takoda se grejawe maksimalnokoristi u prostorijamagde su sme{teni hospitalizovanpacijenti, a u odre|enim delovima,kao {to su ambulante ili upravnazgrada, grejawe se automatski iskqu-~uje na kraju radnog vremena, kazaoje profesor Lazi}. On nagla{ava da jeovakav na~in automatizacije sistemaza grejawe i klimatizaciju u Srbiji jo{uvek u povoju.

ZdrAVSTVENIKProtekli period obele`io je i{trajk zaposlenih u primarnojzdravstvenoj za{titi. ^lanovi Sindikatazaposlenih u zdravstvu i socijalnojza{titi Srbije - Sindikata ZCVaqevo, u {trajk su stupili 14. februara,prema Odluci koju je potpisaopredsednik {trajka~kog odboradr Dragan Tripkovi}. Tog danaje odr`an i protestni skup ispredzgrade Hirur{kog bloka bolnice,kome su ve}inom prisustvovalizaposleni iz Doma zdravqaVaqevo. Wima su se obratili drDragan Tripkovi} i dr Vera Terzi},koji su ponovili zahteve {trajka~kogodbora, a koji su se prvenstvenoodnosili na po{tovawe Posebnogkolektivnog ugovora, na~in isplatezarada, kao i re{avawe statusaDoma zdravqa,odnosno, hitno izdvajaweiz sastavaZdravstvenogcentra. [trajk jenastavqen uz minimumrada.Prethodno je,nakon sastankageneralnog direktorasa ~lanovima{trajka~kogodbora,direktor izdaoNaredbu o po{tovawu minimumaprocesa rada. Potom je odr`an iniz sastanaka sa predstavnicima lo-11Razgovori o kolektivnom ugovoruZdrAVSTVENIK pripremili:PR agencija Pristup – PR slu`ba ZCValjevoDejana Je{i}, Branko Petrovi}Generalni direktor, prim. dr IlijaTripkovi}, odr`ao je nekoliko sastanakasa predstavnicima sindikalnihorganizacija na kojima se razgovaraloo usvajawu pojedina~nogkolektivnog ugovora. Sastancimasu prisustvovale predstavnice Sindikatamedicinskih sestara i tehni-~ara Srbije, na ~elu sa predsednicomogranka u Vaqevu MirjanomRaki}, predsednik ogranka Sindikatanemedicinskih radnika SlobodanNiki}evi} i predstavnica Sindikatazdravstva i socijalne za{tite Srbijeogranka u Vaqevu Verica Milunovi},kao i Zorica Stankovi}, diplomiranipravnik Zdravstvenogcentra. Jednom sastanku prisustvovalaje i Radica Ili} iz SMST Srbije,koja je bila ~lan pregovara~kog timaprilikom potpisivawa Posebnogkolektivnog ugovora. Radna verzijapredloga pojedina~nog kolektivnogugovora za na{u ustanovu dataje od strane Sindikata medicinskihsestara i tehni~ara Srbije, ogrankau Vaqevu, na osnovu koga bi trebaloda se do|e do definitivnog predloga.Zajedni~ki su razmatrane sveta~ke ugovora, nejasno}e, kao ipredlozi re{ewa.Na samom po~etku dr IlijaTripkovi} je rekao da je na{a ustanova,kao i sve zdravstvene ustanoveu Srbiji podnosilac zahteva zaocenu ustavnosti ovog akta i shodnoodluci Ustavnog suda }e se postupatitokom pregovora. On je rekaoda su razgovori nastavqeni poprijemu dopisa Ministarstva zdravqa,koji je potpisala pomo}nicaministra Zorica Pavlovi}, na osnovukoga se konstatuje da su finansijskimplanom za ovu godinu odstrane Republi~kog zavoda zazdravstveno osigurawe (RZZO)obezbe|ena sredstva za primenupojedina~nog kolektivnog ugovora,a bez dokaza da je isti navod ta-~an. Na narednim sastancima jedostavqena kopija finansijskogplana RZZO za 2011. godinu, ume|uvremenu objavqena u Slu-`benom glasniku, po kome su sredstvaograni~ena. Zato je, prilikomposledweg sastanka odr`anog 16.februara, upu}en zvani~an zajedni~kidopis Ministarstvu zdravqa,Ministarstvu rada i socijalne politikei Republi~kom zavodu za zdravstvenoosigurawe Beograd i FilijaliVaqevo, kojim se tra`i jasan odgovorna pitawe da li realno postojefinansijske i kadrovske mogu}-nosti za primenu navedenog ugovora.Uz dopis je prilo`en i zapisniksa tog sastanka, koji su potpisalisvi u~esnici.Protest ispred Hirurškog blokakalne samouprave. Nakon usvajawastatuta na sednici Skup{tinegrada, odr`anoj 18. marta, za vr{iocadu`nostidirektora teustanoveizabran drMilivoje Simovi},aDom zdravqaVaqevoje kao i ostalidomovizdravqa zvani~noizdvojeniz sastavaZdravstvenogcentrawihovimupisom usudski registar,kao samostalnihpravnih subjekata.Pozivamo Vas da nas obave{tavate,da nam dostavqate informacije inajavqujete aktivnosti, kao i da pi{eteza na{e glasilo.[tampawe ovog broja pomoglawww.zcvaljevo.rswww.dzvaljevo.rswww.dzljig.rswww.dzmionica.rswww.dzosecina.rsTel.: 295 372,pr@zcvaljevo.comZdravstveni centarVaqevoObrena Nikoli}a 5,14000 Vaqevo

12 ZdrAVSTVENIKZaposleni pi{u…Se}awe naprof. dr Branislava Pu{u Dragi}evi}a"Velikim ~ovekom se postaje, kada zaboravimo polo`aj onih koji su ispod nas i kada dopustimo da oni ispod nas zaboravena{ polo`aj. Dakle, samo onda kada nismo oholi sa onima koji su nam ponizni, niti ponizni prema onima koji su oholi … "Antoni De MeloNa{ Branislav Dragi}evi}, na{ Pu{a, po obrazovawu lekar,a po opredeqewu “^OVEK “, to je jako dobro znao i umeo,jer je tako ose}ao da treba. I nije bez razloga za `ivota nazvan“sirotiwskom majkom” sa jo{ jednom odrednicom “vaqevskom”.O velikim qudima se pri-~a i po okon~awu wihovih `ivota. Takoje i sa na{im “dr Pu{om”. To je sarazlogom, jer je bio veliki i u malimstvarima, jer je za wega svaki ~ovek ,ma kako “mali” ili obi~an, bio “veliki”.Zato je svojim delima uveo sebe uvelikane. I ne samo da je radio ono{to je voleo, ve} je zaista voleo ono~ime se bavio, hirurgijom. U tome ile`i tajna wegovog uspeha i po{tovawaod svih koji su ga, ne samo znali,nego su makar imali priliku da gaupoznaju.Branislav Pu{a Dragi}evi} (Mionica1924 – Beograd 2005) bio je hirurg,univerzitetski profesor. Otac Milorad,trgovac i kafexija, majka Ru`ica (ro-|ena Tanaskovi} iz Kla{ni}a). Osnovnu{kolu zavr{io u Mionici, gimnazijuu Vaqevu (1942, sa 17,5 godina kaonajmla|i |ak u generaciji). Stupio u\a~ki bataqon Vaqevskog korpusa Jugoslovenske vojske uotaxbini 1943. godine. Po~etkom jeseni 1944. biva uhap{en iu zatvoru proveo do 1947. godine. Kasnije su mu te dve i pogodine bile priznate “u sta`”. Medicinski fakultet u Beograduupisao 1947, a diplomirao 1952. godine. Na Drugoj hiru{kojklinici u Beogradu od 1953. godine profesor Dragi}evi} jeproveo 43 godine pre{av{i put od demonstratora do redovnogprofesora zahvaquju}i znawu, talentu ali i nesebi~noj pomo-}i upravnika klinike prof. dr Vojislava K. Stojanovi}a. Specijalistaop{te hirurgije postaje 1957. godine. Za asistenta izabran1958/59, zvawe docenta 1968, vanrednog profesora1975/76, za redovnog profesora bio je izabran 1982. godine.Odbrani disertaciju na temu “Izolovani gnojni procesi trbu-{ne dupqe i wihovi odnosi sa grudnim ko{em”, pred komisijom~iji je predsednik bio prof. dr Borislav Bo`ovi}, dekanMedicinskog fakulteta u Beogradu. Usavr{avao se u Francuskoj,Nema~koj, [vajcarskoj. Objavio vi{e od 150 stru~nih radovau zemqi i inostranstvu. Koautor uxbenika “Op{ta hirurgija”,poglavqe “Infekcije u abdomenu”. Kao moderator iliasistent u~estvovao u tre}ini operacija ura|enih na Drugojhiru{koj klinici. Po pozivu predava~ na Medicinskim fakultetimau Novom Sadu, Skopqu, Sarajevu, Ni{u, Kragujevcu,Pri{tini. Stalni konsultant bolnica u U`icu, Boru, Ivangradu,Vukovaru, Vaqevu …Me|u pionirima je bio vaskularne hirurgije u nas, od prveposete ameri~kog stru~waka Majkla Debejkia 1968. i prof.dr Krisa Bernara koje do~ekuje, upoznaje i sara|uje zahvaquju}istru~nosti i znawu tri strana jezika. Godine 1969. profesorDragi}evi} predstavqao je srpsku hirurgiju na Kongresuu Tokiju. Uvek je na me|unarodnim skupovima izlagaona francuskom. Pored pomenutog jezikagovorio je nema~ki i engleski jezik.Postdiplomske studije na Medicinskomfakultetu u Beogradu profesorDragi}evi} vodio je 17 godina.Penzionisan 1990, u “stvarnoj penziji”od 1993. godine.Za `ivota je bio po{tovan i voqenkao nijedan lekar sa ovih prostora.Zbog svog velikog truda i nesebi~nepomo}i mnogima iz vaqevskog kraja,li~no ili preporukom kod kolega drugihspecijalisti~kih grana medicine,narod ga nagra|uje zvawem “prve vaqevskemajke u Beogradu”. Takvu~ast narod vaqevskog kraja nikada inikome nije dodelio. Za~eo i utemeqioput “vaqevskom lobiju” na Drugojhirur{koj klinici u kojoj }e kasnije bitiwegovi: prof. dr Miodrag @ivanovi}– Mi{a Fuzi i kratko prof. dr Bo{ko\ukanovi}.Profesor Dragi}evi} je imao poseban stav prema jedopartiskomsistemu u kome je `iveo. Smatrao ga je pogre-{nim za razvoj “jednog dru{tva i qudske svesti”. Nije ~itaolokalne novine zbog wihove poniznosti prema re`imu. Bioje pretpla}en na The Times, Idependet, Le monde Diplomatiqe.Hrabar i uporan u nameri da do|e do “prave istine”o posledwim danima generala Dra`e Mihajlovi}a (u jekujednopartiskog sistema) nesebi~no je kasnije podelio samnogima. Istakao se le~ewem Ravnogoraca i ~lanova wihovihporodica kao i op{tom pomo}i koju je wima pru`io.Poslani~ki kandidat za op{tine Mionica i Lajkovac, na opozicionojlisti, na prvim vi{estrana~kim izborima u Srbiji1990. godine.Kada nas je sve napustio, 16. maja 2005. godine, ostalismo bez jednog divnog ~oveka, a restoran “Madera” bez svogredovnog gosta koji je sa svojim kolegama i prijateqimastvarao imix restorana diplomatskog nivoa. Ostala su upam}ewu divna dru`ewa profesora Dragi}evi}a, akademika[ulovi}a, profesora Molovi}a, profesora Stojanovi}a, glumcaQube Tadi}a… Wegov sto taj dan bio je prazan, a na wemuje stajalo cve}e i wegovo omqeno pi}e.Bio je o`ewen dr Natalijom Lelom (ro|ena Stanimirovi}iz Vaqeva). K}i Milena Mila udata Deli}, estetski hirurg, `ivii radi u Cancun (Mexico).U znak se}awa i po{tovawa,Natalija Vesi}