Marksizam u svetu br. 11

PRIKAZIKRITIKA GRAĐANSKIHDRUšTVENIH NAUKA:Wolfgang Lefevre: O historijskomkarakteru ihistorijslmj funkciji metodaburžoaske sociologije.Klaus-lill'genBntder: Kritika građanskepsihoLogije. AlvinW. Gouldner: Za sociologiju:obnova i kritikau savremenoj sociologiji.- Angelo Barraca, ArcangelaRossi: Objektivnii ideološid aspekti nauke.- Mario Della ValleSimoni: Genetička epistemologijai· marksizam.- V. Afanasjev, D.Nikolov: Izmene u gnoseDlogijibur:roaske političkeekonomije. - Praf.dr štefan Heretik: Teorijskeosnove savremenegrađanske ekionomije . 255MARKS I MARKSIZAM:lean-Marie Vincent: Fetišizami društvo. -Bruno Accarino: Bilješkeo antagonizmu i proizvodnjikiDd Krahla. -Ernst Bloch: Karl Marx.Henrik čolnaj:Političkaekonomija i društveniprogres. - Richard Lichtman:Marksova teorijaideologije. - RogerGaraudy: AktuelnostMarksovog mišljenja . 284U OVOM BROJUGlavna tema ovog broja Marksizam i ljudske potrebenije tako čest predmet marksističkih rasprava. Toje jedan od razloga što se u shvatanju ljudskih potrebaunutar marksizma sreću građanske koncepcije. Reč je,uglavnom o uticajima koji ili potrebe odvajaju sasvimod proizvodnje tumačeći ih u stvari idealistički, ili ihsvode na ekonomsku kategoriju koja je izgubila svakikritički smisao. To je, možda, razlog što su u većini prilogakoje objavljujemo autori dosta prostora posvetilikritici građanskih shvatanja ljudskih potreba.Uvodnik za ovu temu napisao je Azif Tanović.Prvi prilog u okviru glavne teme je tekst poznatogmađarskog filozofa, Lukačeve učenice Agnes Heller,"Sistem potreba" i društvo "udruženih proizvođača".U stvari to je jedno poglavlje iz njene knjige Teorijapotreba kod Marxa koja je prevedena na više jezika.Na početku poglavlja iz ove knjige što ga ovde objavljujemoAgnes Heller piše:"Apsurdno je na bazi aktuelne strukture potrebaocjenjivati sistem potreba koje Marx predviđa za društvo"udruženih proizvođača". Bez koncepcije restauracije,jednostavno je nepojmljivo tvrditi da rad, pa čakj višak vrijednosti, postaju životna potreba. Za Marxaje kompletna restauracija sistema potreba u komunizmuconditio sine qua non svega što se tiče budućeg društva.Već u "Ekonomsko-filozofskim manuskriptima" iz 1844.čitamo da će čak "osjećaji" "društvenog" čovjeka bitidrugačiji od onih aktualnih; u "Grundrisse", u osvrtuna razvitak bogatstva ljudskog života u slobodnom vre-III

konačno zadovoljene. Jer, već u zadovoljavanju je~.ihp'otreba mi.ziru se druge i formiraj~_ nove, raznovrsnIJe,da bi zatim bile zadovoljene i preva::Clđene.Uz prezentirini izbor radova, koji !e~atski k~mpleksnijerazmatraju ovaj problem, po~usac~I?o u Vld~napomena ukazati na neke osnovne dimenzIje marksIstičkekoncepcije ljudskih potreba:1. Kao biće prakse, produktivne i svrhovite djelatnosti,čovjek je istovremeno biće potreba. Ta jednostavnaistina da čovjek ne bi mogao ljudski biti kada nebi bio i biće potreba i mogućnosti njihovog zadovoljenja,nije ipak isklJučila mnoge interpretativne kontraverze.Jedna od njih ogleda se u pitanju (i analognomodgovoru): da li su ljudske potrebe urođene i jednomza svagda date kao konstantne komponente nepromjenljiveljudske prirode, ili su pak, obratno, sve ljudskepotrebe nastale s društvenim razvojem čovjeka i konstantnosu promjenljive. Metafizički suprotstavljena tezai antiteza ne pružaju mogućnost teorijskog arbitriranja.Samo sintetički pogled otvara perspektivu koja možeobjasniti suštinu čovjeka i njegovih potreba.Može se reći da i biljke i životinie imaju svoje "potrebe",koje, ako ih ne bi zadovoljile, ne bi mogle niopstati. Ali, već na prvi pogled izgleda jasno da vegetativnei instinktivne potrebe ne spadaju u red svjesne,svrsishodne, slobodne i produktivne djelatnosti, kojaje jedino svojstvena čovjeku. "U načinu životne djelatnosti'leži cjelokupan karakter vrste, njen rodni karakter,a slobodna, svjesna djelatnost je čovjekov rodnikarakter." (Rani radovi, str. 251.) Način djelatnosti životinjaje "pod vlašću neposredne fizičke potrebe", instinktivnoi slijepo podređen nužnosti datih uslova. Zapravo"životinja oblikuje samo po mjeri i potrebi vrstekojoj ona pripada, dok čovjek znade proizvoditi premamjeri svake vrste i znade svagdje dati predmetnu inherentnumjeru; zato čovjek oblikuie i prema zakonimaljepote". (Rani radovi, str. 251-252.) Liudska sviesnaživotna djelatnost, raznovrsno usmjerena i u suštini univerzalna,razlikuje se od svake druge djelatnosti, jersvaku drugu može da reprodukuje, te da i svoju vlastitudjelatnost, htijenje i volju može da predstavi kaosvoju potrebu, a i potrebu kao predmet svoje volje. Svesu to bitne distinkcije, od kojih se mora poći ako sehoće teorijska perspektiva u razmatranom pitanju okarakteru ljudskih potreba.Po Marxu, čovjek nije puko prirodno biće, negoljudsko prirodno biće, čovjekovi predmeti nisu pukiXII- neposredno dati prirodni predmeti, kao što' nI covjekovoosjetilo nije neposredno prirodno, nego je osobenoljudsko. Čovjek se prema prirodi odnosi praktično,produktivno, svrhovito, prerađuje prirodu, humanizujepredmetni svijet prema svojim potrebama i formiranove ljudske potrebe. Ljudska osjetilnost nastaje i razvijase u procesu očovječenja prirode. "Stvaranje petosjetila jeste posao cjelokupne dosadašnje svjetske historije.Osjetilo koje je obuzeto grubom praktičnom potrebomima samo ograničeni smisao. Za izgladnjela čovjekane postoji ljudski oblik hrane, nego samo njenoapstraktno postojanje kao hrana; (. ..) dakle, opredmećenječovjekova bića kako u teorijskom tako i u praktičnompogledu bilo je potrebno kako za to da čovjekovoosjetilo učini ljudskim, tako i da stvori ljudskoosjetilo koje odgovara cjelokupnom bogatstvu ljudskogi prirodnog bića." (Rani radovi, str. 281-282.)2. Ako se ljudska osjetilnost razvija kao i ljudskepotrebe, odnosno ljudski smisao i mogućnost zadovolj.e~nja potreba na ljudski način, da li su potrebe (sve Ihbar neke) konstantne, takve da odgovaraju ljudskoj prirodi?To je pitanje već ranije postavljeno i djelimičn?je na njega odgovoreno. Naime, iz Marxovi~ mis~~ prOl~zlazi stav o ljudskom karakteru potreba l o nJihOVOJrazvoj nosti, širenju horizonta potreba i carstva predmetnogsvijeta. Potrebe su ontološko-antropološ.Id k~~stituensčovjeka kao bića prakse. Međutim, ČOVJek nIJekonačno dovršeno biće, nego je otvoren razvoju i svimnovim ~ogućnostima koje sam uspostavlja. Kreirajućiljudski svijet putem preoblikovanja fizičke prirode, razvojemljudskih suštinskih snaga, širenjem umnog i emocionalnogkosmosa, čovjek obogaćuje i svijet pot~eba.Marx je u tom smislu pisao: "Vidimo kako na mjestonacionalno-ekonomskog bogatstva i bijede stupa bogatčovjek i bogata čovjekova potreba. Bogat čovjek je istovremenočovjek kome je potreban totalitet čovjekovogispoljavanja života. Čovjek u kome njegovo vlastito ostvarenjepostoji kao unutrašnja nužnost, kao l1užda~ Nesamo čovjekovo bogatstvo, nego i njegovo siromaštvodobiva - pod pretpostavkom socijalizma - podjednakoLjudsko, te stoga društveno značenje. Ono je pasivna vezakoja čini da čovjek osjeti kao potrebu najveće bogatstvo,drugog čovjeka". (Rani radovi, str. 284-285.)Tako Marx u svojoj viziji zacrtava perspektivu bogatstvaljudskih potreba. Međutim, u istorijskom medijugdje čovjek kao ljudski rod jedino egzistira ("Historijaje prava prirodna historija čovjeka"), za razliku od dru-XIII

ma, gdje "dakle, isključivo radikalne potrebe donosekompletnu restauraciju sistema potreba", stvara se novastruktura potreba, materijalnih i nematerijalnih, veza~nih za "carstvo nužnosti" ,i za "carstvo slobode". AgnesHeller smatra takođe da Marx i Engels ne produbljujupitanje načina prelaska u društvo udruženih proizvođačanego se ·ograničavaju na poredbe prema "idealnimtipovima". "Kako mi analiziramo Marxovu teoriju potreba",kaže ona, "možemo operirati samo s tim ,idealnimtipovima'. Prisiljeni smo isključiti problem kojije za nas danas toliko važan kao i problem prelaska iodustati od analiziranja njegova modela ili; tačnije, njegovihmodela." .Ćini nam se da je upravo u tome jedan od nedostatakaovog pristupa, koji je i jedna od teorijskih osnovasavremenog novoljevičarskog radikalizma,i apstraktnoghumanizma. Jer, "prelaz" nije samo put ili sredstvonego i način ostvarenja cilja, tj. slobodnog udruživanjaljudi kao proizvođača, a niža faza komunizma, makoliko bila opterećena protivrječnostima kapitalizma. ima koliko dugo trajala, ipak je bitni uslov stvaranjavlastite osnove komunizma za njegovu višu fazu. "Svakomeprema radu" kao princip raspodjele i zadovoljavanjapotreba u nižoj fazi komunizma nei:wstavan jeuvjet za stvaranje uslova kada može važiti princip. ,;svakomeprema potrebama". Kakve će biti te potrebe mine možemo u svoj konkretnosti znati. J edino možemopretpostaviti da će biti istinski ljudske, autentične. Prelazniperiod je važan i zato sene bi konačno odvajalaviša od niže faze komunizma, da se ne bi zaboravilona višu kao krajnji cilj, niti se niža uzela zaokruženoili izolovano s tendencijom da se i ovjekovječi. Jer,mada je cilj kriterij za sredstva, u sredstvima se provjeravai njihovo dijalektičko jedinstvo je neophodnou svim fazama ljudske revolucionarne djelatnosti.Ovom primjedbom ne mislimo osporiti potrebu imogućnost . analize sistema potreba u komunizmu. Naprotiv,u tom pogledu rad Hellerove ima nesumnjivuteorijsku vrijednost, posebno u odnosu na suptilne analizerada, proizvodnje i slobodnog vremena, društvenogbogatstva i ljudskih potreba. Jer, društvene ljudske potrebekonstituišu vrijednosti i ciljeve, koji služe kaokriteriji za procjenjivanje praktične djelatnosti koja,pak, u sebi oživotvoruje ciljeve i ideale. Društveni idealsluži kao orijentacija za društvenu akciju, pa je i stoganjegovo razjašnjavanje zahtjev teorije i prakse. No, kaošto teorija neživi samo od pretpostavki i vizija, tako niXVInovo društvo ne nastaje ex nihilo, nego iz utrobe starog,razrješavanjem i prevazilaženjem njegovih unutrašnjihprotivrječnosti, oslobađajući sputane proizvodnesnage, prije svega onu društvenu klasu koja je u stanjuda ponese daljnji društveni progres. Na prelazu izkapitalizma u socijalizam to je, naravno, radnička klasa,koja je nosilac i novih, viših ljudskih potreba, shvaćenihu najširem smislu riječi. Zato je i analiza društvenogpoložaja i potreba radničke klase od' primarnogteorijskog značaja. Inspirisana djelima klasika marksizmaneka istraživanja se uspješno suprotstavljaju savremenojgrađanskoj ideologiji "zatajivanja" klasnih razlika,prikrivanja suštine eksploatacije u tzv. potrošačkomdruštvu savremenog kapitalizma.5. Savremene buržoaske teorije potreba po praviluzaobilaze društveni i klasni karakter potreba, tretirajućiih u duhu individualizma i psihokulturalizrna, kako namto pokazuje u svojoj raspravi Francfs Godard, koji uzgredprimjećuje da pojam potrebe Marx najčešće upotrebljavakad se postavlja problem vrijednosti radnesnage. Vrijednost radne snage određena je, naime, vrijednošćusredstava neophodnih za reprodukciju radnesnage, koja se iskazuje u nadnici. Ona ima društvenikarakter u određenom načinu proizvodnje, u kapitalističkomprodukcionom i društvenom odnosu. Ali činjenicuda je radna snaga roba i da je radnička klasa eksploatisana,buržoaska sociologija želi prekriti ideološkimvelom individualnih potreba u "društvu .izobilja".U otporu toj mistifikaciji Godard bi i pojam potreberado zamijenio pojmom "klasne društvene prakse". Međutim,time se ni sadržinski ni teorijski ništane dobija.On, inače, ne sagledava dovoljno mjesto koncepta potrebau istorijskom materijalizmu i u marksistički pojmljenomhumanizmu. U konkretnim uslovima ideološkeborbe, međutim, nesumnjiva je šteta odreći se fundamentalnihkoncepata ili odbaciti iljillOvu upotrebu samozato što ih protivnici zloupotrebljavaju.6. I među marksistima ostaje otvoreno pitanje kakoprići problemu potreba. Zatim, da li se taj pojammože definisati. lak Pjer Teraj nas uvodi u dileme mogućegmaterijalističkog razrješavanja tog problema. Sjedne strane, u praktičnom saobraćaju među ljudimapretpostavlja se da su potrebe subjektivnog karaktera,da im je izvor individua ili grupa. Tako postupa i građanskanauka. Sociologizam razdvaja i suprotstavljaekonomsko i društveno, proizv'Odnju i potrebe. Zapravo,proizvodnja se svodi na puki instrument zadovoljavanjapotreba, čime se mistifikuju društveni odnosi koje onaXVII

kapitalističkog sistema, može biti opravdana i kontroverzamau razvoju i međusobnim odnosima raznih socijalističkihzemalja i socijalističkih pokreta. Jer, u karakterupotreba ogleda se i cjelovita .orijentacija društva,njegov sistem vrijednosti i ideala, a tose neposrednoreperkutuje na savremenu revolucionarnu praksumijenjanja klasnog u besklasno društv.o, na karakter"prelaza",u kome se već nazire smisao i suština novogkoje nastaje - socijalizma i zajednice "udruženih proizvođača"..IXXII

Agnes Heller"SISTEM POTREBA" I DRUŠTVO"UDRUŽENIH PROIZVOĐAČA"Marksistička analiza društva "udruženih proizvođača"filozofski je zasnovana na koncepciji sistema potreba.Gledamo li s filozofskog stanovišta, konkretnepotrebe ne mogu biti analizirane pojedinačno, jer nepostoje ni izolirane potrebe ni izolirani tipovi potreba;svako društvo ima svoj vlastiti karakteristični sistempotreba koji ni na kakav način ne može biti mjerodavanda kritizira sistem potreba nekog drugog društva."Da li se cjelokuphi sistem potreba temelji na mišljenjuili na čitavoj organizaciji proizvodnje? Najčešće se potreberađaju direktno iz proizvodnje ili iz stanja stvarikoje se bazira na proizvodnji."l Podsjećam ovdje ukratkona marksistički opis sistema potreba kakav se razvijaiz kapitalizma (o tome sam već govorila u drugompoglavlju). Struktura potreba svodi se na potrebu imanja,i ta potreba podređuje sebi čitav sistem. Sve seto očituje u članova vladajuće klase kao potreba kvantitativnogpovećanja potreba jednog te istog tipa i predmetanjihova zadovoljenja, dok se u radničke klase očitujekao svođenje na isključivo životne potrebe, tj. na"prirodne potrebe", te na njillOvo zadovoljavanje. Kvalitativnepotrebe su kvantificirane, postaju od potrebe­-svrhe potreba-nužnost i obratno. Kako se potrebe heterogenekvalitete ne mogu razvijati, ljudska zadovoljstvaostaju "gruba" i "brutalna", a neke se od njihovihpotreba "fiksiraju". U međuljudskim odnosima prevladavajuodnosi interesa.l Marx: Bijeda filozofije, cit., str. 38.1 Marksizam II svetu 11 l

~•. ;l.:.; IProizvodnja, proizvodni odnosi, društveni odnosi isistem potreba, kao što znamo, različiti su trenuci, alirecipročno postavljeni iz jedne te iste društvene formacije.Struktura potreba je organska struktura nedjeljivaod ukupne društvene formacije; struktura potreba kapitalističkogdruštva pripada, dakle, jedino i isldjučivotakvoj strukturi, iz koje se ne može razviti važna ulogau kritici bilo kojeg društva općenito, a najmanje kritikadruštva "udruženih proizvođača". To je društvo u stvariopozicija ne samo kapitalističkom društvu, nego i svakomdo sada postojećem građanskom društvu; to jeprvo društvo koje nije otuđeno, to je "carstvo slobode".Međutim, ako je sistem potreba speCifičnost jedneodređene društvene formacije, kako to da onda upravote subjektivne snage ruše to dato društvo? Svako društvo(građansko) je klasno društvo, bazirano na podjelirada u kojem je "podijeljen" također i sistem potreba.Eksploatirana klasa ne pretendira uglavnom ni na štodrugo, nego na najpovoljnije zadovoljenje svoj ill potreba.Međutim, i same izrabljivane klase postaju svjesne(u raznim povijesnim uvjetima) postojeće suprotnostiizmeđu svojih sistema potreba i onih vladajuće klase.Oni, dakle, žele eliminirati sve ono što sprečava zadovoljenjenjihovih potreba, te generalizirati vlastiti sistempotreba tj. prilagoditi ih vlastitoj koristi; samo po sebi,neki su momenti isti kao kod vladajuće klase. Tako sedolazi ili do rušenja društvenog poretka ili do kompletnogpropCl!danja proizvodnih snaga. U prvom slučajustvara se jedna nova vladajuća klasa (stvaranje buržoaskedržave klasičan je primjer), a u drugom, društvone može funkcionirati. (Kao što proizlazi iz citiranogpasusa iz "Grundrisse", Marx tumači pad rimskog carstvaupravo u ovom drugom smislu.)Potrebe koje prelaze sadašnjost nisu zato radikalnepotrebe. U stvari potrebe ne prelaze cjelinu, već samo"podjelu" sistema potreba. Potreba roba da bude slobodančovjek nije ništa novo, jer društvo koje ga činirobom društvo je slobodnih ljudi. Također nije novostpotreba buržoaskog društva da zauzme političku vlast,što jednostavno izražava zahtjev za zadovoljenje potrebakoje su drugi već zadovoljili. Radikalne potrebe radničke!dase u kapitalizmu su zbog toga po definicijamarazličite. Po prirodi su one takve da nikada ne mogubiti zadovoljene u danom društvu. niti od buržoazije,niti od proletarijata. (Biće buržoazije isto je tako otuđenokao i biće proletarijata.)Dakle, isključivo radikalne potrebe donose kompletnurestauraciju sistema potreba; u to Marx uopće ne2sumnja. Kapitalistički sistem potreba pripada kapitaliz~mu; uza sve to "čisto" je upravo ono društvo koie raz·vija proizvodne snage toliko da nadilazi podjelu radai koje može stvarati i stvara potrebe koje pripadajunjenom biću ali ne i njenom sistemu potreba. I zato,zacijelo, samo radikalne potrebe mogu učiniti da ljudi,da bi ih zadovoljili, ostvaruju društvenu formaciju radikalnorazličitu od prethodnih, kojih će se sistem potreba- radikalno nov - razlikovati od prošlih.Apsurdno je na bazi aktualne strukture potrebaocjenjivati sistem potreba koje I\tlarx predviđa za društvo"udruženih proizvođača". Bez koncepcije restauracijejednostavno je nepojmljivo tvrditi da rad, pa čak ivišak vrijednosti, postaju životna potreba. Za Marxaje kompletna restauracija sistema potreba u komunizmuconditio sine qua non svega što se tiče budućeg društva.Već u "Ekonomsko-filozofskim manuskriptima" iz1844. čitamo da će čak "osjećaji" "društvenog" čovjekabiti drugačiji od onih aktualnih; u "Grundrisse", u osvrtuna razvitak bogatstva ljudskog života u sLobodnomvremenu, Marx piše: "Slobodno vrijeme - koje je bilovrijeme besposlenosti kao i vrijeme viših aktivnosti -transformiralo je, naravno, svog posjednika u jedan nov,različit subjekt." 2 Marxu se čini "prirodnom" radikalnarestauracija potreba, sposobnosti i osjećaja. Međutim,kako i "društvo udruženih proizvođača" predstavlja cjelinu- "društvenu formaciju" kao i svako drugo društvo,recipročno se zasniva mehanizam njegove funkcijei radikalno nova struktura potreba. Novi sistem potrebarazumljiv je, dakle, samo u funkciji novog "društvenogtijela", kao što je funkcioniranje cjeline nove društvene"formacije" razumljivo samo u odnosu na novi sistempotreba.Društvo "udruženih proizvođača" je, dalde, takvodruštvo u kojem se zadovoljavaju radikalne potrebe istvara se nova struktura potreba: to je društvo II kojemse ostvaruje i nadmašuje i filozofija i radikalna teorifa.a. Sistem potreba II komunizmu moramo promatrati sdva različita stanovišta tj. prema materijalnim i nemater{jalnimpotrebama, te prema njihovim odnosima unutar2 Marx: Kritika političke ekonomije cit. svezak II, str. 410.3 Dakako, ne podrazumijeva se nadvlađivanje filozofije toutcourt, nego radikalne filozofije, koja mora prodrijeti među masekako bi postala materijalna snaga.3

iste strukture potreba. 4 Pod materijalnim potrebama podrazumijevamopotrebe za čije zadovoljenje je prijekopotrebna kontinuirana proizvodnja i reprodukcija predmetai sredstava (koji se koriste >ll potrošnji i produktivnojpotrošnji). Nematerijalne prirode su, međutim,one. potreb.e za čije zadovoljenje nisu potrebni predmetiprOIzvedem organskom razmjenom s prirodom, ili općenit~"pr?izvodi". ~azlikovanje ovih dvaju aspekata nije:prOIz~

donosi smanjenje radnog vremena na polovinu i to natakav način da ova polovina bude usmjerena na zadov,olj~njeaktualnih "potrebnih potreba". Marx smatra teorijskomgreškom pomanjkanje jasnoće ovih dviju alternativa,pa se izričito izjašnjava u korist one prve. U budućnostitemelj razvoja proizvodnje bit će jedino izuze­~an proporcionalan rast fiksnog kapitala, a to je mogućeJer ć~ p?već~je p~oizvodnje biti neovisno o valorizaciji.Povecanje dijela fiksnog kapitala po nedostiživom niveliranjuu kapitalizmu, garancija je činjenice da materi·ja~a proizvodnja zahtijeva uvijek manje živog rada.Jedino će na taj način biti moguće neprekidno smanjenje~adnog. vr,;;mena uz ~~mstantno održavanje porasta pro­I~vodnJe, st? ne znacI prevlast mrtvog rada nad živim(Jer nema ~kak~og odnosa kapitala); naprotiv, živi radnadvladat ce onaj mr-tvi.I~eja beskonačnog progresa materijalne proizvodnjened:V0Jbeno karakterizira Marxovu misao; njegove idejeo ["ltmu povećanja proizvodnje više su puta kontradiktorne.S jedne strane, on predmijeva da će kapitalizamdoći do točke prestanka razvoja proizvodnih snaga (osob~to.što se tiče povećanja fiksnog kapitala) zbog čega.~>l ntam materijalne proizvodnje društva "udruženih pro­IZVođača" morao biti što brži - barem s obzirom nasituaciju kasnog kapitalizma.) Zato je s druge strane.p oyećanj e . ~itma m,aterijalne proizvodnje, o čemu ćem~JOSy 9,0VO~~tI~ o~r~đeno pot~ebama "udruženih proizvo­~~ca kOJI cey ~ItI sve manje usmjereni na dobra mater:I:Ja1nepotrosnje - paralelno s rastućim bogatstvom.Ovime se postavlja jedna nova struktura potreba ododlučne važnosti. U novoj strukturi potreba Marx ustvari operira s jednom vrstom "modela zasićenja": dobra~aterijalne potrošnje (koja služe nepos!I"ednoj po­!ro~np) mo.rala bi imati og;raničeniju ulogu u strukturirndIvIdualnih potreba, u svakom slučaju postoji njihovatende;nca smanjivanja. Druge potrebe, a ne samo proizv?ooJa,trebale bi ograničiti ove pot'rebe jer ih proizvod­~Ja n~ 'premošćuje, nego ih na njih usmjerava. Na temelJUCItIranog modela tl stvari je nezamislivo da izvornovih" mate~ja~ potreba ~"proizy"Od novih tipova potreba~ pI10IzlaZI IZ same prOIzvodnJe. Sve bi ovo moralodoyestI .~o smanjenja ri~m~ ~ovećanja proizvodnje -naJkasillJe nakon stjecanja IZVjeSnog stupnja bogatstva.Marx vjeruje da već prepoznaje ovo "mijenjanjestrukture" radikalnih potreba suvremenog proletarijata,kao što ističe u zapažanjima na teze ideologa proletarijataGalianija. Znamo da je osnovna Galianijeva teza"pravo bogatstv,o je čovjek." Marx opravdavajući do-6daje: "Čitav objektivni svijet, svijet dobara" preplavljenje ovdje kao jednostavan trenutak ( ... ) društvenom proizvodnjomčovjeka."7B) Došli smo tako do drugog problema, tj. u kojojmjeri razvoj proizvodnje predstavlja porast "društvenogbogatstva" .O tom se pitanju mogu izdvojiti dva različita problema(iako se u razlaganju prezentiraju gotovo uvijekzajedno.) 1. U kojoj se mjeri rad može smatrati izvorommaterijalnog bogatstva i 2. U kojoj se mjeri proizvodnja- i materijalno bogatstvo koje se u njoj ostvaruje -može smatrati jedinim izvorom bogatstva uopće.1. Na prvo pitanje Marx daje gotovo različite odgovoreo kojima ćemo raspravljati naknadno; za sada seuglavnom podrazumijeva da su za Marxa dva gore spomenutapitanja u potpunosti razlučiva. To je prije svegazato, jer je izvor upotrebnih vrijednosti (bogatstvo upotrebnihvrijednosti je u stvari materijalno bogatstvo jedinoi pravo) rad plus priroda, a ne samo rad.Smatrati da je izvor materijalnog bogatstva jedinorad, Inišljenje je upravo buržoaskog društva, gdje dominiraprotivurječnost iznleđu upotrebne vrijednosti i vrijednostirazmjene utemeljena u robnoj proizvodnji. (Udjelu "Teorije o višku vrijednosti" Marx osuđuje nekekritičare Ricarda što ostaju unutar sistema o kategorijamagrađanskog društva, jer smatraju rad jedinim izvorombogatstva, čak i onda kad iz toga izvlače zaključkeprotivne onima Ricarda.) 8 Još je važnija činjenica daMa!I"X ima koncepcijU o radu prema onoj u "društvuu&uženih proizvođača" gdje dovršeni rad u proizvodnjipostaje minimalan i gotovo prestaje postojati. Gotovoje apsurdno gledati u radu izvor bogatstva (materijalnog)i mjer1ti ga na temelju radnog vremena. U odvijanjutog stava Marx prihvaća - istina s nekim rezervama- izlaganje autora o brošuri "Source and ,remedy", alito ne znači da to nije i njegov vlastiti stav. Želim zatopotOI11:ati da je to jedan od Marxovih stavova što pokazujui njegove izjave "rad je izvor materijalnog bogatstva"i "proizvodnja je izvor materijalnog bogatstva" dasu različite i j'asno odijeljene.U tu svrhu želim citirati "Grundrisse": Nije više radonaj koji je uključen u proces proizvodnje, nego je tomnogo više čovjek koji se postavlja u odnos proizvodnog7 Ibid, svezak III, str. 289.• Radikalnu analizu ovog problema možemo, međutim, naćiu dijelu Kritika gotskog programa.7

procesa kao nadglednik i regulator (...) Radnik nije višetaj koji uključuje izmijenjeni prirodni objekrt: kao po-.srednika između objekta i samog sebe, nego je radniktaj koji je uključen u prirodni proces, kojeg oh transformirau jedan indus;trijski p'l:'oces kao posrednik izmeđusamog sebe i anorganske prirode kojom je zavladao.)On se postavlja uz proizvodni proces umjesto da tubude glavni posrednik. U toj transforunaciji nije ni svakidašnjirad kojeg vrši sam čovjek, niti vrijeme koje onradi, nego prisvajanje njegove opće produktivnosti, njegovorazumijevanje prirode te dominacija nad njomputem njegove egzistencije društvenog !tijela - jednomriječju, razvoj društvene individue je taj veliki stup procizvodnje i bogatstva. (...) Čim je rad u svakidašnjojforuni prestao biti veliki izvor bogatstva, radno vrijemeprestaje i mora prestati biti njegovo mjerilo i zato vrijednostrazmjene mora prestati biti mjerilo za upotrebnuvrijednost."9 .Ne osvrćimo se na činjenicu što Marx identifidravrijednost i vrijednost razmjene, pojmove koje međutimrigorozno razlikuje u "Kapitalu", gdje operira s jednomdrugom koncepcijom o radu (gdje se kao glavno mjerilouzima radno vrijeme.)Analizirajmo ovaj pasus samo s našeg stCl'jališta."Društvo udruženih proizvođača" pojavljuje se kao društvogdje rad obavljaju strojevi, gdje kompletno prevladava"fiksni kapital" i u kojem se - barem u procesumaterijalne proizvodnje - radna snaga upotrebljava samokao "nadglednik i regulator." Moderno rečeno Marxpretpostavlja kompletnu automatizaciju. Na taj načinizuzetno raste važnost jednog određenog tipa rada, naučnograda ili kao što on kaže "općeg rada". Znanstvenirad nije zato odmah proizvodni rad, već je to aktivnostopćeg intelel

jela .rada podređuje sebi čovjeka, koji u praksi nikadanije mogao izabrati nijedan drugi posao osim onoga kojije morao dovršiti. Neprestano "mijenjanje" posla u kapitalilirnunije posljedica .slobodnog izbora ili "potreberazvoja" radnika, nego je ono podčinjeno potrebama valorizacijekapitala. Pretpostavljajući, međutim, da u društvu"uclTuženih proizvođača" mora postojati podjelamda, izbor i mijenjanje posla ovisit će samo o "potrebamarazvoja" radnika.2. Podjela između manualnog i intelektualnog radasigurno će biti nadvladana. Marx je imao različita mišljenjao načinu tog procesa. Jedan smo već spominjali:proizvodnja i rad se dijele; čovjek "se postavlja uz bokprocesa proizvodnje", svaka radna aktivnost (također iona društveno potrebna) postaje Tad intelektualnog t:iJpa.Druga MaTXova pretpostavka je bitno različita: na temeljunje (kako ćemo još vidjeti) svaki se tip proizvodnograda reducira na jednostavan rad. Zato se i tu radnovrijeme roma smanjiti, kako bi ljudski život do maksimumabio preokupiran i intelektualnim aktivnostima.Intelektualna aktivnost je međutim također barem djelomičnorad (zahtijeva napor i zaokuplja mozak, živce,snagu, mišiće - osobito prve dvije). U oba slučaja tipovirada brišu suprotnost između work i labour koja kulminirau kapitalizmu i karakteristika je klasnog društvaYDok u radu koji se vrši u "društveno potrebnomradnom wemenu" work upravlja labour (sjetimo se posljednjerečenice iz citiranog pasusa iz "Teorije o viškuvrijednosti": rad će uvijek biti potčinjen vanjskim cnjevima,ali nasuprot onome što se događa u kapitalizmu- ljudi će ga slijediti kao "društveni zadatak") ovarazlika nestat će definitivno u radu kao "slobodnoj aktivnosti":wOl'k postaje "čisti" labour. Međutim, ako ćeipak postojati manualni rad i "labour" (ova dva pojmanisu nikada identična, a pojam labour prisutan je u obekoncepcije) slijedit će ih svi ljudi i tako će svaki čovjekilrnaJti vremena - u jednakom trajanju - za "slobodnuaktivnost". U suglasnosti s prvom koncepcijom sama prirodalaboura prouzročit će nestanak razlika ilirneđu manualnogi intelektualnog rada, dok jedno ne pogađa drugo.Za pojedinačne indiV

sredstvima za proizvodnju kao prema vl!'lstit~ proi2;,:~;dima, kao prema elementima svoje :vlastite a~tt~nosti.Ono što žele postići građanskI ekOnOll1stI s tomidentifiikacijom jest: " .. opra:vdati .tak:o~~r tehno~oški,specifičnu chuštv~nu formu, tJ .. kap:Italllistlcku fOT>l:r:;u, ukojoj se odnos lZIDeđu rada l uVjeta rada nrurusava,taJko da nisu radnici oni koji postavljaju uvjete većuvjeti postavljaju radnike ..."14Što znači prisustvo tehničke .podjele rada za radčovjeka, kako ono može garantirati unirverzaIDost čovjekai da li je u njoj moguća :individualna specijalizaoija,pitanja .su na koja je Marx dosljeooo odgovorio samou "Kapitalu" (kontradiktorna rješenja poJavljuju se samou formi aforizma). Izjavom da će suvremeni čovjekMti i ribar, lovac, pastor, kritičar, Marx je predo6ioUil1iverzalnost· gotskog modela, pa čak kad i ne tvrdi dačovjek mom bm vječni diletant; on što više smatra dase čovjek može istaknuti u više aktivnosti radikalno raz-1ičitih kvaliteta. U Kapitalu međutim Marx tvrdi da ćesvaki rad biti sveden na jednostavan rad koji se lakouči i izvršava. Perspektiva univerzalnosti ne :zmači ovdje,barem što se tiče radnog procesa, da se čovjek možeistmcati na raznim poljima, nego da samo može "Inijenjati"posao i to bez neke posebne speoifične kvalifikacije.U djelu "Grundrisse" čovjekova aktivnost kojase "postavlja uz bok proizvodnog pmcesa" vjerojatnoje kompletna i zahtijeva kvalifikaciju: Man međutimne produbljuje ovu koncepciju i važno je da je nije pri­Inijenio u analizi odnosa između proizv;odnog rada i materijalnihpotreba. Dakako, da struktum potreba zasnovanau modelu "Grundrisse" ne može biti identična onojiz "Kapitala", ali pošto ovdje analizilTam samo Marxoveesplicite stavove, pristupit ću ovom problemu držeći seargumenata u "Kapitalu".D) Važnost kategorija "potrebnog rada" i "viška rada"u društvu "udruženih proizvođača" i nadalje tumačenjekategorije "društveno potrebnog rada" određenoovise o činjenici prema kojoj Man identificira vrijednosti vrijednost razmjene ili ih razlikuje. Do djela "Kritikapolitičke ekonomije" on ih je općenito identificirao,ali kasnije se izdvajaju dva pojma o vrijeooosti. Prvičuva prethodno značenje; vrijednost se ostvaruje isključivou odnosL.'Ila razmjene. ls Prema drugom tumačenjuto je jedna od društvenih kategorija (barem u racionalnojekonomiji). Zalcon vrijednosti je opći ekonomski za-1213 Ibid, knjiga III, str. 296.14 Ibid, knjiga III, str. 299.IS Marx: Kapital, cit. knjiga I (1), str. 74.kon koji, kao što smo vidjeli, može pronaći adekvatnupotvrdu upravo u "društvu udruženih proizvođača". (Podsjećamna alI'gumente iz prve knjige "Kapitala" u kojojMarx pokazuje da "simbolična forma robe ne možeproim6i ni iz .upotrebne vriiednosti ni iz vrijednosti).16U vezi s ovim pitanjem značajan je također i pasus izdjela "Kritika gotskog programa" (1875) gdje govonkako i kada može biti ostvarena razdioba prema potrebama:ovdje potVITđuje expressis vel-bis, da vrijednostegzist:iJra samo u prvoj fazi komunizma tj. kad se dobrajoš ne mogu dijeliti prema potrebama. Gdje postoji vrijednost,razdioba se događa u funkciji rada. Prvu fazukomunizma karakterizira dakle još jednakost razmjene:obavlja se razmjena jednakog rada za jednaki rad. Radse mora mjeriti još na bazi radnog vremena (kvantitativnoi kvalitativno se izmjenjuje jednako radno vrijeme)."Unutar kolektivnog društva koje se temelji nazajedničkoj svoj:ini nad sredstvima za proizvodnju, proizvođačine vrše razmjenu svojih proizvoda; još i manje- rad pretvoren u proizvode pojavljuje se ovdje k a ov r li j e d n o s t ovih proizvoda."17 Ovo bi se rasuđivanjemoglo razložiti i reći da vrijednost prestaje postojatijedino u prvom. smislu koncepcije, ali ovo je u propivurječnostis činjenicom, gdje po Marxu u drugoj fazI komunizmarad postaje životna potreba. Suočavamo se ponovnos idejama iz djela "Grundrisse". U knjizi "Kritikagotskog programa" kao i u "Grundrisse" Marx zaortava"društvo blagostanja" gdje rad postaje životna potreba.Opaža se neslaganje s obzirom na djelo "Teorije o viš.kuvrijednosti", gdje se međutim, u usporedbi s "KapItalom"rad pojavljuje u najboljem broju slučajeva kao"društveni zadatak", nešto kompletno različito od "životnepotrebe". U "Kapitalu" i "Teoriji o višku vrijednosti"proizvodnja za potrebe nije u vezi s radom kao životnompotrebom već s radom kao "društvenim zadatkom": iztoga proizlazi neIninovna teorija o "čistoj nadmoćnosti"zakona vrijednosti.Premda "Kritika gotskog programa" ne sadrži nikakvihaluzija u tom sInislu, Marx je vjerojatno pišućiovo djelo imao u vidu model sličan onom u "Grundrisse".U stvari, ako je teško razumjeti da jednostavannekvalificirani mehanički rad postaje "životna potreba",lakše je predočiti kontrolni kvalificirani rad kao stvarnuživotnu potrebu čovjeka "koji se stavlja uz bok proizvodnogprocesa". Utoliko više ako Inislimo da Marx ne16 Ibid, knjiga I, str. 85.17 Marx: Kritika gotskog programa, cit. str. 960.13

navodi nikada transformaciju rada u· životnu potrebutamo gdje govori o redukciji rada na jednostavan rad,ali potcrtava da rad ostaje uvijek carstvo potreba, a dacarstvo slobode "počinje" izvan ovoga (u slobodnom vremenu).Vratimo se ponovno na kategorije o "potrebnomradu", "wšku rada" i "društveno potrebnom radu". Počnimos djelom "Grundrisse".Potrebno radno vrijem.e za proizvodnju ima veomavažnu ulogu a posebice ako smatramo da se ono morau sve većoj mjeri smanjivati. Ono se ne može ravnatipo mjeri, jer će svaki rad biii kvalitativno različit (takođerobzirom i na pojedince), ali ne i kvantitativno.(Ne uspoređuje se ideja o smanjenju s "jednostavnimradom"). "Ekonomija vremena - ključ je po kojem senapokon rješava svaka ekonomija. Kako društvo morarasporediti svoje vrijeme i planirati ga, da bi mogloslijediti proizvodnju adekvatnu svojim ukupnim potrebama.Ekonomija vremena i planirana raspodjela radnogvremena u raznim okvirima proizvodnje ostaje,dakle, prvi zakon ekonomije na bazi društvene proizvodnje.To je zakon koji vrijedi i na jednoj još mnogovišoj razini. Ipak, to se bitno razlikuje od mjerenja vrijednostirazmjene (radom ili produkti rada) kroz radnovrijeme. Radovi pojedinačnih individua ne samo da sekvantitativno razlikuju u istom radnom okviru i u raznihvrsta rada nego i kvalitativno. Što znači samo kvantitativnarazlika predmeta? Njihovu kvalitativnu identičnost.Dakle, kvantitativno mjerenje radova pretpostavljanjihovu jednakost porijekla, identičnost njihove kvalitete."18Nije slučajno što se ne daje zamaha redukoiji na"jednostavan rad". Budući da se radovi dijele u jednostavnei kompleksne, ovo je djelovanje u stvari proizašloiz tržišta. Kao što je poznato, u "Kapitalu" ne susrećemoanalogne probleme: mjerenje pomoću radnog vremenamoguće je čak i bez tržišta, jer svaki rad je jednostavanrad. Alw se međutim, kao što se može i vidjeti iz "Grundrisse"a također i iz "Kritike gotskog programa" zamišljenrad za budućnost kvalitativno razlikuje ne samo uraznim granama industrije, nego također i za pojedince,onda "društveno potrebno radno vrijeme" ne može višeslužiti kao mjerilo. Htjela bih dati jedan osobito izrazitprimjer: kako se može fiksirati društveno potrebno radnovrijeme na području znanosti, kako se mogu na toj1418 Marx: Kritika političke ekonomije.bazi uspoređivati tipovi znanstvene aktivnosti, kvalitativnotoliko različiti ?19U citiranom pasusu materijalna proizVodnja II budućnostičini se Marxu potpuno racionalizirana, ali istodobnone daje se nikakav kriterij ili mjerilo ove racionalizacije,koje je nosilac jedino general intellect tj. sposobnostda se racionaH.zira društvo "udruženih proizvođača".(Suvišno je ponovno naglasiti da se upravo u ovojkoncepciji rad smatra životnom potrebom.)U djelu "Grundrisse" jedina je koncepcija o potrebnomradu, ona o društveno potrebnom radu. Podjelajednostavnog rada na potreban rad i višak rada zajednoprestaje u kapitalizmu, gdje više i nema smisla dijelitiostatak vremena u kojem čovjek radi da bi zadovoljtiosvoje "nužne potrebe", jer i taj preostali dio vremenadruštvena individua upotrebljava za sebe, a ne za valorizacijukapitala. (Budući da svaki proizvod zadovoljavana posredan ili neposredan način potrebe društvene individuetakođer sa stanovišta pojedinca, rad se ne dijeliviše u .potreban i u wšak rada). "Kako je malo ovo pitanjerazumio Proudhon vidi se iz njegovog aksioma pokojem svaki rad donosi surplus. To što on niječe zakapital, to postaje prirodna kvaliteta rada. Ističe se činjenicada potrebno radno vrijeme neophodno za produženjeapsolutnih potreba, dopušta slobodno vrijeme (...)i zato je moguće stvoriti višak proizvoda samo ako seizvršava višak rada. Cilj je, ukinuti sam odnos; tako dase sam višak proizvoda prezentira kao potreban proizvod."20Stiče se dojam da Marx već u djelu "Grundrisse"razlikuje prvu fazu komunizma od druge, iako ne takoizričito kao u"Kritici gotskog programa". Iz ovog se djelavidi jasno i neopozivo da se u prvoj fazi komunizmamože realno razlikovati potreban rad i višak rada: iztakozvanog ukupnog prihoda od rada, društvo odbijapotrebno radno vrijeme za investicije u sredstva za proizvodnju,kao i radno vrijeme za proizvodnju određenuza "zadovoljenje zajedničkih potreba" koje je potrebnou primjeni za društvene ciljeve. U obliku "plaće" radnikprima onoliko koliko mu je dovoljno za njegove ličnepotrebe! u št? je uključen) njegov potreban rad. Čovjeku stvarI radi prema SVOJlID sposobnos,tima, ali rad zanjega nije još postao životna potreba i još ne postojiv 19 U Kapi!al~ se t~kođer vg!~vna uloga prip~suje znanosti udrustvu "udruzenih prOlzvođaca . Zato se ne daje dovoljno značenje"red~ciji (svođenju) na jednostavan rad". Mnogo sukonzekventruje argumentacije o tom pitanju u djelu Grundrisse20 Ibid, svezak II, str. 279-280. .15

pravo društveno bogatstvo, zbog čega treba razlikov3Jmpotreban rad (pa čak ako je i istina da je svaki svršenirad u posljednoj analizi potreban rad - društveno potreban).Tako se svaki put u "Grundrisse" u odnosu nabuduće dJ:;uštvo, pojavljuje pozitivan akcenat (taj seakcenat odnosi uvijek i samo na buduće društvo) nakoncepciji o "plaći" i tako se nalazimo pred perspektivomkoju Marx smatra neposrednom mogućnošću. Ipak,Marx piše: " ... njegova (kapitala) historijska funkcijaje dovršena kad (...) su potrebe toliko razvijene, kadvišak rada od onog potrebnog postaje sam opća potrebatj. izbija iz s3Jffiih indiwdualnih potreba, (. ..) od3Jkleprestaje rad u kojem čovjek radi ono, što može pustitida rade stvari. umjesto njega."21 Ovdje Marx ispušta ana­Lizu prve faze komunizma, ali to je izuzetak. Bez sumnje,Marx u s;tv3Jri pretpostavlja prisutnost "plaće" i zato jeovdje razlika između nužnog rada i viška rada sa stanovištapojedinca funkcioniranje zakona vrijednosti; Mansmatra da u dalekoj budućnosti a sa stanovišta individue,neće biti razlike između nužnog rada i viška radai da će također zakon vrijednosti izgubiti svoju određenufunkciju: "tim je rad u svojoj neposrednoj formiprestao biti velikim izvorom bogatstva, radno vrijemeprestaje i mora prestati biti njegovo mjerilo, a vrijednostrazmjene 22 onda prestaje biti mjerilo upotrebnevrijednosti (. ..). Ovime se proizvodnja, bazirana na razmjenivrijednosti, uzdrmala, a proces neposredne materijalneproizvodnje gubi oblik bijede i antagonizma.23Nastupa slobodan razvoj individualnosti, dakle, smanjenjeradnog vremena nije potrebno za stvaranje viškarada, već je općenito potrebno smanjenje društvenograda do minimuma, čemu odgov3Jra stvaranje i daljiumjetničkIi., naučni razvoj itd. pojedinaca, zahvaljujućislobodnom vremenu i sredstvima stvorenim za svenj ih. "24Kad su jedanput vrijednost i vrijednost razmjene,odijeljeni postaje u marksističkoj ekspoziciji dominantnaona koncepcija koja (vjerojatno) u "Grundrisse" i "Kriticigotskog programa" karakterizira samo prvu fazu komunizma:mora se mjeriti racionalnost rada s društvenopotrebnim radnim vremenom. Tako se dolazi· do mogućnostida se racionalno odijeli potreban rad i višak rada21 Ibid, svezak I, str. 317.22 Kao što smo rekli, kategorije vrijednosti i vrijednost jrazmjene rusu diferencirane.23 Drugi primjer rješenja antinomjje (suprotnosti dvaju zakona).24 Ibid, sveza!k II, str. 401-402.u samom ~ruštvenom "udruženih proizvođača", iako nena baš radikalan način. U "Teoriji o višku vrijednosti"M~ piše: .',Pretposta~ljamo zato da ne postoji kapital,ah da radnIk sam sebI prisvaja od svog viška rada odviška vrijednosti kojeg je on stvorio na višku vrijednostikO.Jeg j~ potrošio. IyIoglo .bi se reći samo za ovajrad da Je ZaIsta produktivan tl. da stvara nove vrijednosti".25U prvoj knjizi "Kapita"la"26 taj je problem pod­:o~no razm~t:'an. Prije nego što ćemo citirati pasus,zehm naglaSIti da Marx ostavlja otvorenim također i?ruge ~lt~rna~ve kOj: su vezane s izmjenom načina pro­IZvodnJe I podjele duzne komunizmu. S našeg stanovištaveoma j,e za~mlji:vo na/?ilasiti da on prije svega govorio mogucnostI razlikovanja potrebnog rada i viška rada."Zamislimo konačno (. ..) jedno udruženje slobodnih~judivkoji r~d~ s~ z:ajedničkim sredstvima za proizvodnjuI tr9se svoJe mdivIdualne radne snage kao jednu jedinudrustyer:u ~a~u snagu v (. ..) Kompletna proizvodnjau~enJa Je Jedna drustvena proizvodnja; Jedan dioSlUZ:I kao sredstvo za proizvodnju. Ostaje društven. Me~đutIm, v drugi se dio troši kao sredstvo postojanja članovadrustva. Dakle, mora se rasporediti među njih. Vrstaovakve raspodjele mijenjat će se mijenjajući posebnuvrstu samog društvenog organizma proizvodnje i odgovarajyćeghistorijskog nivoa razvoja proizvođača. S3JffiOda bl s~ održala paralel~ s rob.nom proizvodnjom, pretpostavlJamoda Je sudjelovanje svakog proizvođača uosnovrnm sredstvima, određeno njegovim radnim vreme­:z.0m~ U tom 1;>i. slučaju radno vrijeme igralo dvo­Jaku ulogu. Njegova raspodjela, izvršena društvenopre~a planu, regulira točnu· proporciju različitihradnih ~cijc: s različitim potrebama. S druge strane,radJ;lo vrlJc:me 1st.odobno služi kao mjerilo individualnogsU.~JelovanJa pr?IZvođ~čau zajedničkom radu, a djelolll1cnotakođer I u zajedničkoj proizvodnji individualnep0t:0šnj~. Dru~.tveni odnosi ljudi s njihovim radom i:prOIZvodima njihova rada ostaju veoma jednostavni iJasni, bilo u proizvodnji ili u raspodjeli."27Nema sumnje: ova koncepcija, barem što se tičedruge funkcije mjerenja radnog vremena, savršeno odcrovarao;:;om !ll?delu koji je u djelu "Kritika gotskog p~ogramadefiniran kao prva faza komunizma. akoji jošu sebi nosi "znakove" kapitalističkog društv~ .. ll ~g?j, a jo~ ~še u trećoj knjizi "Kapitala", štose tIce covJeka pOJedmca; proizvođača-pojedinca, nema;!5 Marx: Teo:rije o -y?šku vrijednosti, cit. svezak I, str. 270.26 Marx.: KapItal, knjIga I, str. 92-93. .z7 Ibid, knjiga I (1), str. 92. .162 Marksizam u svetu 1117

pr';lli ll!nikakve

no radno vrijeme. Možemo sigurno predočiti mijenjanjeradova unutar necessary time-a, ali u tom se slučaju nebi radilo o razmjeni između jednostavnih radova, većizmeđu jednostavnih i složenih radova. Gdje čovje.k ~ožerazvijati potrebnu sposobnost za rad u upravlJanJu?Još u necessary time-u, i tako teorija o "jednostavnomradu" def,initivno ruši podatak da u "mjenjaju" radaupravljanje privremeno pripada svima: svatko bimorao ovladati sposobnošću da izvršava procese složenograda i tako bi se došlo do znatnog smanjenja dijela"necessary time-a", koje j~ namij.enj.eno s.t.va~no produktivnomradu. Ukoliko bl pak ljudI razvIjah tu sposobnostza vrijeme disponsable time-a, vratili bismo ~eprovom problemu - kontradikciji. U stvari, sasvim Jesvejedno da li ljudi u vrijeme svog slobodnog vremenavrše jedriostavne poslove ili se pripremaju za one vsl?­žene: jedan dio slobodnog v:remena je u svakom slucaju,društveno potreban" i ne mjeri se u "društveno potre-, "bnom radnom vremenu .Ako promatramo funkciju prirodnih znanosti, problempostaje ozbiljniji. Prema Marxu, pri~odna je znanostnajjača proizvodna snaga, znanstvem rad Je ,,op:ćeniti rad". Ukoliko formacija potrebna za znanstvemrad i njeo-ovo izvršenje pripadaju necessary time-u (kakobi običn; bilo) ostvaruje se specijalizacija, koja je ko~tradiktornakoncepciji "Kapitala", ne samo u. tom sJ?~slušto se različiti ljudi specijaliziraju u razmm okV1nmaznanosti, već i u smislu što se izvjesni ljudi specijalizirajuu znanos~ima (je~!J.i .izvr.~avaju s~o~eni rad, drugionaj jednostavnI). SpeCIjalIzaCIja u kOJO) svatko o,:la~dava jednim određenim okvirom prirodnIh znanostI lpretvara ih u jednostavan rad, drastično bi inače smanjilavrijeme određeno za neposrednu proizvodnju. Ukolikoje međutim formacija na područjU prirodnih znanostidio područja slobodnih aktivnosti disposable time,onda ponovno nije moguće mjerenje u društveno potrebnomslobodnom vremenu. Osobno mogu predočiti udaljnoj budućnosti model "svaki stručnjak na svom područjU",ali samo uz upotrebu disposable time-a i s jednomodređenom formom vrijednosti koja se kompletnorazlikuje od one u trećoj knjizi "Kapitala".Sada možemo raspravljati o interakciji između proizvodnjei strukture potreba u društvu "udruženih proizvođača".Već je rečeno da se Marx s obznrom na "društvoudruženih proizvođača" poziva na radikalno novu strukturupotreba. Primarna uloga pripada tu generalizaciji20potrebe rada, i kao što smo već vidjeli, potrebe viškarada.Već je rečeno da se Marx s obzirom -na "društvono postajanje životnom potrebom nemaju isto značenje.U .kapitalizmu je rad teret, jer a) izv;ršavaju ga ljudipod prinudom izvana i otuđen je, b) njegova konkretnapriroda ne pruža čovjeku nikakvu mogućnost samoostvarenja:"Bez sumnje on (Adam Smith) ima pravokad tvrdi da se, u historijskim oblicima rada kaošto je ropski rad, podanički rad i plaćeni rad, radpreds!tavlja uvijek kao nešto odbojno, uvijek kao prinudnivanjski rad, nasuprot čemu se nerad predstavljakao "sloboda" i "sreća". Radi se o dvije stvari: -o autitetičnomradu, i u vezi s tim o radu koji si još nije stvoriouvjete, subjekfi,vne i objektivne (...) kako bi radpostao privlačan rad, samoostvarenje pojedinca, što neznači u stvari da bi on bio čista razonoda (zabava), (...)prema koncepciji (...) Fourier-a".3o Marx se npr. odnosiprema skladanju muzike kao prema jednom sasvim intelektualnomradu.U djelu "Grundrisse" zadovoljena su oba uvjeta:otuđenje je nadvladano i rad postaje travail attractif.Kako u proizvodnji materijalnih dobara prestaje rad utradicionalnom smislu, svaki rad postaje u biti intelektualni,postaje područje samoostvarivanja ljudskeličnosti. Ovim on postaje odreditelj (ako čak ne iviše nego odreditelj) životne potrebe čovjeka i UZJimadominantnu ulogu i u strukturi potreba. Po tojkoncepcij~ nikada ne bi moglo iskrsnuti pitanje "zašto"ljudi rade.U "Kapitalu" je, međutim, zadovoljen samo jedanuvjet: prestaje (pod svakim vidom) otuđenje rada, alirad ne postaje travail attractif. U takvoj perspektivi radu "društvu udruženih proizvođača" nije slobodno zanimanje."S obzirom na to carstvo slobode počinje samotamo, gdje prestaje rad određen potrebom i vanjskimailjem. Sloboda se na tom području može sastojati samou tome da društveni čovjek, tj. udruženi proizvođačireguliraju racionalno tu organsku razmjenu splirodom,stavljaju je pod zajedničku kontrolu, a ne da ona poputslijepe snage vlada njima; da oni obavljaju svoj zadataks milinimalnim trošenjem energije u uvjetima koji su adekvatninjihovoj ljudskoj prirodi i dostojni sebe. Međutim,to uvrrjek ostaje carstvo nužnosti. Odavde počinjerazvoj ljudskih sposobnosti, koje je konačno samo posebi pravo carstvo slobode, ali koje ipak može cvjetati'30 Marx: Kritika političke ekonomije, svezak III, str. 278.21

-.gamo na bazi tog carstva nužnosti. Osnovni uvjet svegaovoga je skračenje radnog dana".31Ovdje su potrebne tri napomene. Prije svega: kakoprema drugom izlaganju u "Kapitalu" sa.mo s~obodnovrijeme predstavlja prostor slobodne aIDtIVnostI, Marxpripisuje ekonomiji vremena, skraćenju potrebnog radnogvremena i racionalizaciji proizvodnje još veću važnostnego u "Grundrisse". Druco: budući da rad nijebio travarll attraotif, može se postavhi pitanje zašto iza koga su ljudi radili. Na trećem mjestu bih željelanaglasiti, da se s tog stanovišta program čini takođerutopijskim, a što je realističnije imeseno nego u "Grun~risse": smatram nezamislivim sličan jaz između radniha.kltivnosti i aktivnosti u slobodnom vremenu. Lijepa zamisaou "Grundrisse" o jednoj aktivnoj individui uslobodnom vremenu, koja ponovno ulazi u proizvodnjukao drugi čovjek, gubi svaku važnosti: u stva;ri "nemapotrebe" da proizvodnju vrše "drugi" ljudi, bogatiji.Rasprava bi nas mogla udaljiti o~ na~eg pr:,avog. ar:gumenta, vratimo se dakle drugom p1tanJu: zasto ljudIrade?· Pretpostavljajući aktualnu strukturu potrebamožemo odgovoriti jedino pribjegavajući općem primoravanjuna rad. Međutim, "prinuda na rad" karakteriziraza Marxa samo prelazno vrijeme (kratku fazu diktatureproletarijata), dok u društvu ,iud:mženih proizvođača"samo priroda može primorati ljude da nešto rade,čovek ne prisiljava čoveka (za Marxa su gospoda i slugerefleksne determina~ije; nen:a gospods~v~ ~ez .roboyai obratno). U prvoj faZI komumzma (u kOJOJ ljudi sudJelujuu proizvodnji prema svom radu) na1azimo, dakako,još jedan oblik naslijeđene prin~de iz ka:pitallizma:. d~bi mogli živjeti, ljudi moraju raditi. MeđutIm, kad ljudiparticipiraju u dobrima prema svojim potrebama, a radnovrijeme pojedinca nije razdjeljeno u potrebno radnovrijeme i višak rada propada, također i taj oblik prinude.Onda zašto ljudi rade? Nesumnjivo, da Marx u"Kapitalu" postavlja radikahl.O novu strukturu potreba,koja preobražava ljude u druge, u ljude za koje je "društvenizadatak" vanjska ali i unutarnja motivacija; is tog stanovišta će se podudarati potreba i dUŽllost. 32Jedino u "Kapitalu" nalazimo povezanu koncepcijuinterakcije i2lrneđu materijaLnih potreba i proizvodnje:"Samo onda kad društvo efikasno kontrolira proizvodnju,regulirajuoi je unaprijed, samo tada ona stvara vezuizmeđu mjerenja vremena društvenog rada posvećenog11 Marx: Kapital, knjiga III (3), str. 231.31 Sličan model mogu zamisliti samo u društvu koje je skupzajednica.22p'Doizv0cU;tji o~eđen6g artikla i stva;ranja društvene potrebekOJU. taj artikl mora. zadovoljiti".33 Nadalje: "Nadrugom mjestu, nakon što se odbacio kapitalistički na­~ proizV:0d;nje, čuvajući međutim društvenu proizvodnJu,nasItavlja vladati determinacija vrijednosti u tomsmislu, što. regulacija radnog vremena i podjela društvenograda l!ZIDeđu raznih proizvodnih grupa i konačnopr?r~f~ na ~oji s!,: v odnosi, postaju važniji nego ikadaprlje ... I d~IJe ,,~Isak rada općenito, uzet kao višakrada ~]erenJa datih potreba, mora uvijek nastaViiti dapostOJI: (...). Određ~na količina viška rada potrebna jekao ~sI!š?'ran]e protIV nesreća, za potrebno i progresivnopovecan].e p;ro~es~ reprodukcije koje odgovara razvojupotreb~ l pnrasta]u stanov.ništva, što se s kapi.talističkogstanOVIšta naziva akumulacijom".35Kakav je, dakle, prema ovoj perspektivi odnos izmeđum~terijalni? potreba i proizvodnje?. P~s~~. pro~v

i kvantitet. Do tu je sve u redu: ali ~ovje~. iz kom1lIiii.­stičkog društva, prema Marxu, mora lIDatI Iznad s"yeg~karakteristiku, da će njegove potrebe, pyromatra?e m~I.vidmiJno, biti različLte, bilo sa s!anOV1S~ kvahtet~. il~kvantiteta od po'trebadrugih lju~. Uk~liko. OV9 vrIjedIi za materijalne potrebe, mjerenja po tIpU izloze~om l!"Kapitalu" jednostavno su apsur.dna. y Čak ako b.l se lpronašao postupak. - 'pa makar l. ~lozen :- za nJ~govose ostvarenje može IDl~? ustvrdIt'!. da b: ta~v~ Jedna"proizvodnja za potrc:be d~)Vela do .',:rasIpanJa m~tedjalnihdobara i prOizvodnIh snaga l to mnogo vecegod onog k

već skompletrnm ponovniin strukturiranjem sistemapotreba.' .Koliko je Marx računao na ponovno strukturiranjesistema potreba, jasno se vidi iz dviju opaski iz "Grundrisse"(u zrelosti je Marx smatrao takvo ponovno sltrukturiranje conditio sine qua non: o tom pitanju nemarazlike između "Kapitala" i "Grundrisse"). O radnicimau kapita:lizmu on piše: "Zbog prekomjernog iscrpljivanjanjihovih snaga, oni su dovedeni do navika izvan svihnavrni i defekata u mišljenju i refleksiJama. Ne možese onda imati drugo nego fizička, intelektua!1na ili moralnaskretanja čak i najgorih vrsta ...".39 Pomanjkanjenormi proizlazi iz činjenice daseu radnika ne možerazvijati nikakva sposobnost fizičkih, intelektualnih imoralnih amusernents. U "društvu udruženih proizvođača"u kojem se međutim podržava ta sposobnost (kvalitetnepotrebe) prestaje također "pomanjkanje norme"U jednom drugom pasusu Marx izlaže ovaj problem ipovezuje ga s društvenom cje1ii:lOm; ukoliko je društvodostiglo izvjestan stupanj bogatstva (materijalnog) onda:" ... društvo može čekati jedan veliki dio već proizvedenogbogatstva bilo za neposredno uživanje, bilo u proizvodnjinamijen.jenoj za neposredno u~ivanje ...".40Ponavljamo još jednom da se Marx, s obZIrom na materijalnepotrebe, služi modelom koji se pmbližava onommodelu "zasićenja", barem u analizi budućeg perioda,pa sve do časa postizanja jednog određenog stupnjamaterijalnog bogatstva.Po toj se točki postavlja slijedeće pitanje: tkoraspolaže raspodjelom proizvodnog ~apac~~eta? .Tko o.dlučujekoliko je ,:vremena potrebno ,~~eka~I" prOlzvodnJ.udobara koja sluze neposrednom "UZlVanjU ? Marxov Je.odgo;vor - svatko (upravo zbog toga govori o "udruženimpojedincima"). Međutim, kako time raspolaga~? ~aovo pitanje Marx ne daje odgovo~; je~ mu to P!!anJesevnije ni nametnulo. Za nas međutIm, I za nase vTIJeme,ono je postalo možda od odlučne važnosti. Razrada relativnihmodela centralno je pitanje suvremenog marksizma.HDakako, nije slučajno da Marx ne postavlja ni pitanje"kako. se mora raspolagati". Već smo rekli daće u budućem društvu za njega kategorija interesa bilitiirelevantna, neće postojati dakle interesi grupa, niti kon7trasti interesa. Jedini zajednički interes svakog članadntštva, osim zadovoljenja nužnih potreba (koje će,26lO Marx: Kritika političke ekonomije cit. svezak II, str. 413.40 Ibid, svezak II, str. 403." Barem bi trebalo biti tako.kao što smo vidjeli, igrati podređenu ulogu u strukturipotreba), bit će skraćenje radnog vremena, moguće jedino·putem maksimalne racionalizacije, što je zajednička"težnja svih ljudi. Dakle, čak i način raspolaganja potpunoje indiferentan. Ako se odluke donose putem refe"renduma ili putem predstavnika (koji se izmijenjuju)svaki pojedinac izražava potrebe svih ostalih pojedinacai drukčije ne može biti. Također i u tom pogledu, "društveni"čovjek ljudski rod i pojedinac predsta;vljaju ostvarenojedinstvo. Svaki pojedinac predstavlja rod, a rod.se obrazuje u svakom pojed·incu. Potrebe "društvenih"ljudi određuju proizvodnju, a to znani da s tim raspolažesam. ljudski rod.Da bismo se hegel ov ski izrazili, u marksističkomdruštvu "udruženih proizvođača" područje "objektivnogduha" klasnih društava prenijeto je u sferu "apsolutnogduha", jer dakako nisu "analogne vrste za sebe·' samoone aktivnosti i objektivizacije koje su već postojale uklasnim društvima (također u otuđenoj formi) kao štosu umjetnost ili filozofija. Analogne vrste za 'sebe postajutakođer moral i ljudski odnosi. Da nastavimo shegelovskom analogijom "svjetski duh" neće se priznatisamo u umjetnosti i filozofiji već li bilo kojem ljudskomodnosu i zato će svaka individua biti predstavnikvrste za sebe koja postaje svjesna i stvarna, te priznajeu svakom drugom čovjeku isti karakter, kojim će sekao takav staviti s njim u vezu. Sve to je lijepo iznesenou "Svetoj obitelji", gdje Marx govori o budućemmoralu: "Već je Platon smatrao da .zakon mora biZijednostran i ne s111.ije se obazirati na individualnost. Kadbudu wdjedili ljudski odnosi, u stvari neće više postojatikazne osim. osude samoga sebe, Neće se pretendirati dase uvjeri neko da vanjska sila, koju drugi izvršavaju nadsamim njim, bude sila koju je on vršio nad samim sobom.On će međutim, u drugim ljudima naći prirodneotkupitelje kazne kojom je kaznio sam sebe tj. odnos ćese upravo obrnuui"Y U jednom eksperimentu Kant predočava"idealno društvo" takvim, gdje ljudi sklapajuugovor o napretku po kategoričnoni imperativu. Sa stanovištanjegove filozofije, to je u stvari kontra~ik:cija: us1učaju "ugovora" moral se mijenja u zakon. Po mišljenjuMarxa, međutim, isti model - barem s filozofskogstanovišta - izgleda bez ikakve kontradikcije. Ukolikosvaki pojedinac predstavlja sličnosti samog sebe, svaka42 Marx, Engels: Sveta obitelj.27.

će se njegova potreba (ovdje je to moralna potreba)tretirati na ovoj razini: on sebe može kazniti kad njegovaosobenost krši tu podudarnost. Konflikt između moralai zakona nadvladat će se s nestajanjem opDzicije,bića opozicije mDrala i zakDnitDsti (za Marxa se tD nalazisamo u klasnom društvu, u otuđivanju).Nesltajanje zakDnitDSti i svih institucija ne Dbuhv~ćajednostavno nestajanje Dbjektivizacija. Naprotiv. Jedinou kDmunizmu (u pozitivnDm prevladavanju privatnDgvlasništva) pDstavlja se individualni pDsjed u pravim terminima.Podsjetimo se: pDtrebe su uvijek usmjerenepredmetima. Isključujući samO' područjeprDizvDdnje, kojaje u sebi i za sebe, ove su objektivllizacije sve za sebe.Budući da više ne možemo govoriti D materijalnim potrebama,već samO' o potrebama "koje su izvan njih",svaka objektivizacija pripada carstvu "apsDlutnog duha".Sve su nematerijalne potrebe, dakle, usmjerene"apsolutnom duhu", njegovim Dbj ektivizaoij ama, predmetimai njihovom izvršenju.Upravo ZbDg toga u "društvu udruženih prDizvDđača"pDtreba "slobodnog vremena", "vremena za odmor"igra tako važnu ulogu unutar sistema potrebaY Nadalje,među aktivnostima u slDbDdnom vremenu, onaumjetnička aktivnost igra odlučujuću ulogu, kao što re­:rultira iz najkreativnijeg Marxovog dDba. Umjetničkaaktivnost kDja se rađa i DdnDsi na Dbjektivnosti "zasebe", već u okviru klasnog društva, najjednostavniji jei Dsvjetljavajući primjer onDga štO' Marxa interesira:pDtreba O'bjektiv.izacije za sebe koja se poistovjećuje jeprava ljudska potreba članDva "društva udruženih proizvođača".Potrebe objektivizacije (ili predmeta) za sebe, čistosu kvalitativne pDtrebe, koje se ne mogu kvantificirati;nadalje, Dne su uvijek potreba-cilj. Pozivamo se na formulacijuiz treće knjige "Kapitala": Dsim proizvodnje" ... rpočilnje razvDj ljudskih sposDbnosti, što je svrhasamom sebi, pravo carstvo slobode".44 U aktivnostimausmjerenim objektivizacijama za sebe razvija se pravobogatstvo čovjeka, univerzalnDst i sposobnost, štO' zadDvDljavakvalitativno različite pDtrebe i koje se kD-43 "Vrijeme za odmor" nije baš sinonim za "slobodno vrijeme".Ovo posljednje se može u stvari tumačiti u negativnomsmislu (slobodan od posla - besposlen.) Za Marxa je međutimslobodno vrijeme "vrijeme za odmor" neprotivurječivo pozitivnakategorija koja označava vrijeme utrošeno za ljudske aktivnostislobodne aktivnosti..... Marx: Kapital, cit. knjiga III (3), str. 232.28ličinski ne mogu Dpisati: "Wealth is dispDsable time andnothing more":5Predmet pDtreba za sebe, kaD što snio već rekli,nije samo jedna objektivizacija, već takDđer drugi čovjek.PodsjetimO' se: "EkonDmskD-filDzofski manuskriptiiz 1844: u ljudskim odnosima društveni čovjek ostvarujeuvijek nove kvalitete, kDje se postavljaju kaD cilj,bDgat čDvjek je čDvjek bogat humanim odnosima. Tuproizlazi i drugO' pitanje: da li je pDtreba čovjeka uisto dDba i potreba zajednice?Pitanje je značajno ne samO' za sistem potreba, većza ukupni društveni model. Vidjeli smo da u marksističkojviziji "društva udruženih proizvođača" nema mjestaza "objektivni duh", za sistem institucija, pa da lito možda znači da nema mjesta ni za ljudsku integraciju?Za Marxa zajednica (pa i ona najmanja) ima vrijednosti značajna je jedino kad se manifestira kaoneposredna forma poistovjećivanja same po sebi, kadaje objektivizacija opće podudarnosti. Ne postoji nikakavinteres, ni kontrast interesa: zajednica kao i pojedinacmože biti samo posredni izraz takve podudarnosti.Kod mladog Marxa zajednica i potreba zajednicepojavljuju se nesumnjivo kao vodeći motivi. Podsjetimose njegovih razmatranja o ujedinjenju radnika komunisIta:"Time prisvajaju zajedno novu potrebu, potrebudruštva i to što je izgledalo sredstvo postalo je cilj".46U istom djelu kaže: " ... Što se tiče zajedničke aktivnostii zajedničkog uživanja koje nalazi svoje očitovanje isvoju neposrednu potvrdu u realnom društvu s drugimljudima, uslijedit će svuda ovaj neposredni izraz društvenosti,bazirane na suštini sadržaja primjereno njenojprirodi".47 Ili: "Isto tako osjećaji i način njihovogprimanja od drugih ljudi, postali su moje vlastito prisvajanje.Osim ovih posrednih organa stvaraju se idruštveni organi u formi društva: npr. aktivnDst kojuja razvijam neposredno u društvu s drugima itd. postalaje organ životne manifestacije i jedan način da seprisvoji ljudski život".48 "Univerzalna svijest", razmišljanje,filozofija, teorija i mišljenje, moraju se ukorijenitiu zajedničko biće, a ne da se "penetriraju među4S Citat iz pamfleta "Source and Remedy", po Marxu Teorijeo višku vrijednosti, cit. svezak III, str. 276-277.46 Marx: Ekonomsko filozofski manuskripti, iz 1844. cit.,str. 137.47 Ibid, str. 114.48 Ibid, str. 117 .29

Engels je ponosno govorio o razvoju socijalizma odutopije do znanosti. Danas se ne može negirati da ovaznanost ne sadrži utopijske elemente. Ipak; kao štoje rekao Ernst Bloch, postoje produktivne i neproduktivneutopije. Ono što je u Marxovim idejama o "društvuudruženih proizvođača" i o sistemu potreba udruženihpojedinaca s raznih aspekata utopijsko, s obziromna naše danas i naše mogućnosti akcije, nije zbog togamanje plodno: postavlja se norma pomoću koje možemomjeriti realnost naših ideja i njihove vrijednosti, pomoćukoje možemo odrediti granicu naših akcija: ona izražavanajljepšu aspiraciju ljudske zrelosti, aspiracijukoja pripada našem biću.(Agnes Heller, La teoria del bisogniin Marx, Feltrinelli Editore, Milano)Prevela Anita ZenkoFrancis GodardO POJMU POTREBE U KONCEPTUKLASNE PRAKSE(bilješke za diskusijurželimo li dokučiti pojam potrebe naći ćemo se zbunjenipred njegovom polisemijom i mnogostrukim upotrebamako jima je izložen.Taj pojam koji 'se nameće svom očiglednošću zdravograzuma, izgleda na prvi pogled kao da stvara skladoko sebe, jer ga u svoJim analizama upotrebljava marksističkamisao jednako kao i nemarksistička, pa čak iotvoreno antimarksistička misao.Eto prve veće zamke. U stvari, premda se u historijskommaterijalizmu taj pojam javlja kao pomoćnosredstvo koje služi da se zaokruži neki loše riješenteoretski problem, on je temeljni pojam vulgarne ekonomijei klasične ekonomije kao i sociološke misli kojaje prati.Naš pristup pojmu potrebe trebalo bi dakle bitidrugačiji prema tome da li ga smještamo u polje nemarksističkemisli ili u polje marksističke misli. U prvomslučaju nastojat ćemo razjasniti metafizičke pretpostavkekoje mu služe kao temelj i pokazati da je sociologijakoja se služi pojmom potrebe veoma dobropovezana, metafizički govoreći, s marginalističkom misli.Pokazat ćemo na kakvoj besadržajnosti i kakvimteoretskim zabludama počiva pojam potrebe.lOva napomena nije stilska odredba (kao što je to danasu modi), već točno određuje status ovog teksta. Ovaj tekst jeautor priredio bez prethodne diskusije i zato ga treba promatratikao dopunu raspravi koja je već u toku (a koju je autor,ako tako možemo reći, pokrenuo).323 Marksizam II svetu 11 33

Proučavamo li pojam potrebe u marksističkoj misli,promatrat ćemo ga kao simptom izvjesnih problema ipredložit ćemo eksplikativne elemente koji služe rješavanjutih problema. S obzirom na to da Marx nikadane daje točnu definiciju tog pojma i s obzirom na toda ga upotrebljava u najraznovrsnijirrn značenjima, čininam se razumnijim promatrati ovaj pojam kao znakteoretskih teškoća, nego nastojati zasnovati teoriju uzimajućidoslovce odlomke njegovih djela u kojima jeriječ o potrebama. 2Potreba i teoretski predm.etSmatramo da teorija potrebe, jednako kao i teorijaželje, nalazi svoje osnove u psihoanalitičkoj teoriji. Međutim,povezivanje jedne takve teorije sa sociologijomvrlo je složen problem.To povezivanje u prvom redu znači različnost, specifičnostsvakog teoretskog predmeta; povezuju se različititeoretski predmeti, to povezivanje nije fuzija (lilikonfuzija).Interdisciplinarnosti bez osnove, koje se - podizgovorom da pronalaze bogatstvo stvarnosti - gube ustvarnim predmetima (u smislu konkretnog-stvarnog,empirijskog), treba zamijeniti povezivanjem strukturiranihteoretskih predmeta, ali mi još nismo stigli do toga.U vezi s tim mislimo da teorija potrebe ne moženaći svoje osnove u marksističkoj sociologiji, ali se ipakmogu otkriti problemi koje sadrži pojam potrebe, odreditinjihovo teoretsko mjesto, i zatim pojmu potrebedodijeliti mjesto u marksističkoj drUštvenoj teoriji.***Sociolozima, ekonomistima i političarima nemarksistimakoji upotrebljavaju pojam potrebe, zajedničkoje to da ga ne smještaju u jasno određeno konceptualnopolje i da ga stoga nikad ne definiraju i ne mogu ganikada definirati kao teoretski predmet.Pojam potrebe, zbog toga što nije teoretski definiran,klizi, kao što je i prirodno, s jednog predmeta nadrUgi.2 Solange Mercier-Josa objavljuje u nastavku svog članka,,0 pojmu potrebe kod Hegela" (Sur la notion de besoin chezHegel) (La Pensee, br. 162, travanj 1972) analizu pojma potrebekod Marxa; poduhvat bi bio mnogo zanimljiviji da je delikatniji.34Način funkcioniranja koji mu dodeljuje P.-H. Chombartde Lauwe plilično je značajan u tom pogledu. Onpotrebu definira na slijedeći način: "Potreba je, po mommišljenju, stanje nekog organizma, osobe, društvene gn.I7pe, ili mehaničkog (kibernetičkog) sistema koji nastojiponovo uspostaviti ravnotežu poremećenu nekim nedostatkom.Odnos između subjekta, objekta i sredine možese proučavati u tom okvirU. 3 Napomenimo odmah dapotrebi polazi za rukom taj mukotrpni posao formalnogprilagođavanja mehanizma funkcioniranja nekog organizma,osobe, drUštvene grUpe iIi kibernetičkog sistema.P.-H. Chombart de Lauwe proširuje zatim, na neopravdannačin, polje upotrebe svog pojma, utoliko štoupotrebljava par "potreba-težnja" kao princip općeg objašnjenja.Par pojmova (potreba-dužnost i potreba-tež.nja) bi prema njemu imao kapitalnu ulogu u drUštvenojpromjeni. "Ustalivši se, ove potrebe oslobađaju nove težnjei proces se neperstano ponavlja omogućujući društvuda napreduje i da se obnavlja."4Ali. P.-H. Chombarat de Lauwe ide još dalje: iz svojeteorije potreba i težnjii on pogrešno izvlači eksplikativneprincipe za teoriju grada, planiranja, revolucije, internacionalnepolitičke situacije. Autor se, na primjer, služipojmom potreba-težnja da bi definirao političku tipologiju:"Razmatraju li se težnje osoba i grUpa u odlukama,vlast je demokratskog tipa. Ukoliko se težnje nemogu izraziti ili ih sistematski koči vlast koja na tajnačin održava privilegije jedne klase ili kaste, tada seradi o društvu apsolutističkog tipa".5Napredna teorija potreba obuhvaća mit o maksimalnojkomunikaciji "od podnožja do vrha" i "od vrha dopodnožja" kao eksplikativnom pI1incipu "demokratskogtnpa uređenja."Međutim, ono što nam izgleda kao pomjeranje predmetakod Chombar de Lauwea je također i brkanje predmeta;u vezi s odlomkom "Težnja-potreba; Dužnosttežnja"on kaže: "da bi razumjeli taj društveni proces(pocrtao F. G.) nameće se kao prvo analiza ekonomskih,3 P. H. Chombart de Lauwe: "Usklađenosti i nesuglasice"o postanku potreba (Conergences et controverses sur la genesedes besoins), Cahiers Internationaux de Sociologie, Pariz, 1970,svezo XVL VIII.4 P.-H. Chomart de Lauwe: "Dinamičnosti težnji i promjenainstitucija" (Dynamiques des aspirations et changements desinstitutions), Cahiers internationam( de Sociologie, Pariz, 1968,svezo XVIV.5 P.:H.

tehničkih, demografskih procesa, međutim, s druge strane,neophodno je i psihološko proučavanje veza izmeđurazličitih mentalnih procesa osvještavanja, prikazivanja,revalorizacije, mitizacije".6P.-H. Chombart de Lauwe vidi sociologiju tamo gdjemi vidimo ekonomsku ili političku psihologiju. To jeosnovno pitanje, jer on izlaže jednu od konstanti svihteorija potrebe, odnosno direktni prijelaz s ekonomskeanalize na psihološku.To je dakle pojam za koji ne nalazimo ispravne teoretskedefinicije, ali koji stvara zakonitosti u svim područjima,koji nastoji odgovoriti na teQretske problemeumjesto naučnih pojmova. To je pojam koji nam omogućujeda uštedimo sociološku analizu (u tom je slučajupotrebno dati definiciju sociologije koja isključuje društveneodnose, društvene klase ... ukratko koja isključujesamu sociologiju). Taj pojam govori jezikom kojiupućuje na određenu metafizičku? gramatiku koju moramoobjelodaniti.Morat ćemo dakle rasvijetliti pretpostavke koje suu osnovi pojma potrebe, zatim razraditi svaku od točakauzetih u obzir razmatrajući neke načine upotrebe togpojma. Na koncu ćemo naznačiti praktični pravilnik ipolitičko-administrativnu upotrebu tog pravilnika.., Ta s.e ~va postulata nadopunjuju i neodvojivi su, anjihovo Jedrnstvo pretpostavlja čitavu jednu idealističkuemI?iričku koncepci~u svijeta. Da bi ljudska-bit bila općesvoJstvo, potrebno Je da postoje konkretni subjekti kaoapsolutne datosti: to implioira empirizam subjekta. Dabl te empirističke individue bili ljudi, potrebno je dasvaka od v~jih nosi u sebi cjelokupnu ljudsku bit, akone drugacIJe barem u pravilu: to implicira idealizambiti. Empirizam subjekta implicira dakle idealizam bitii obrnuto.. Taj se odnos može obrnuti u sebi "suprotno": empinzamkoncepta - idealizam subjekta".8Althusserovo izlaganje i Šesta teza o Feuerbachuzasnivaju kritiku:- psihologizma teorija potreba, koje prihvaćaju kaod.opunu k~l1uralističku koncepciju potrebe (emp-­rIzam subjekta).- bitnog, apsolutnog pozivanja na ljudsku slobodu(~aćaju~i se na ~snov:ne potrebe) u sferi potro š­n1e, sfen neodlucnosti, nasuprot sfere proizvodnJe,sfere ugovora (idealizam subjekta).- a.;n!ropo!ogizma potrebe koji se poziva na metafizikuljudske prirode (idealizam biti).Problematika potrebe i njeni postulatiCitirat ćemo podrobno Louisa Althussera koji govorio području metafizičke čvrste jezgre na koju se oslanjaproblematika potrebe: "Ta problematika (ljudske priro·de) navela je Marxa kad se susreo s njom, da napišedopunske postulate koje je definirao u Šestoj tezi oFeuerbachu:1. Postoji opća ljudska bit.II. Ta je bit svojstvo - uzeto izdvojeno - individuakoji su njeni stvarni subjekti.-----6 P.-H. Chombart de Lauwe: "Problematika i program internacionalnogistraživanja" (Problematique et programme d'unerecherche internationnale), Aspirations et transformations sociales,izd. Anthropos, Pariz, 1970.7 Kad prenosimo neki pojam iz jednog teorijskog područjau drugo, taj pojam (čak i kad je naučno definiranu svom području,ovdje psihoanalizi) prestaje funkcionirati kao pojam.Opasnost je u tome što je taj uvezeni pojam obdaren određenomteorijskom zakonitošću zahvaljujući kojoj možemo povje·rovati da govori jezikom teorijskog područja kojem pripadadok on govori sasvim drugačijim jezikom.36Psihokulturalizam pojma potrebeKoncepcija izolirane slobodne individue oboružanepo~re~ama i I?Ji?ol?šl?m motivacijama, zbir kojih oblikUJeJavno, ~IsIJenJ.e l odobrava sve istraživačke procedur~,.upu~uJe na Jednu od najplodnijih ideologija _teonJa kOJe postoje u kapitalističkom društvenom uređe~t~:dru.štveni atOlnizam. Ta ideologija počiva mi kategonJIsU~Jekta, "sastavnoj kategoriji svih ideologija"9.~;;tpOmenlIr,;o usput da je ta vladajuća teoretska ideologIJe:.u savrsenom .skl~~u s vladajućom praktičnom ideolOgiJom,odnosno mdlVldualizmom.9~ ~oji upo!rebljavaju pojam potrebe su uvijekzatocemCI svog psihološko-empirijskog porijekla, i kada~aze u ~et~jnu e:na1iz;t, prinuđeni su upotrebljavati izlikeda bl pnkazah drustveno prema psihološkom' oni seu t~o~ ~ituaciji p~zivaju na određenu kolektivn~ psiholOgIJU,ili na prosječnu psihologiju statističkih grupas Louis Althusser: Pour Marx, izd. Maspero, kol. Theories,Pariz, 1969, st. 234.9 St. 7.37

koja se osniva na zbroju individualnih ukusa i naklonosti.Ili se pak pozivaju na kulturaliZaIll, određujući "primarnepotrebe" ili "duboke porive" u koje bi se "kultura"umiješala i redom psiholoških mehanizama nametnulapodruštvovljenje potrebe (koje bi odgovaralo ulogamai pravilima kojih se mora pridržavati individua).To nas u biti dovodi do određenja kulture u društvenomkontekstu. Dovoljno je primarne potrebe smjestitiu određeni "povijesni ili kulturni" kontekst da biih smatra1d oslobođenim društvenih određenja,ln to biznačilo da prva potreba uvijek postojd pod slojevimarazrađenijih sekundarnih potrebaYTime bi sami sebe osudili na to da nikad ne shvatimodinamiku društvenih odnosa, već samo statičnostpodruštvovljenja. Pošto se ustanovilo da su se potrebe,ukusi ili težnje mijenjali prema društvenom sloju, ljudise pozivaju na razlike u načinu života, kulturi. Ali, štosu te životne navike, odakle one? Potisnuti problem neznači i riješdti ga. Dakle, problemi koji su postavljenidefinicijom o životnim navikama pokrivaju problemekoje postavlja: pojam potrebe.U osnovi svega toga leži težnja pojma potrebe dadođe na mjesto pojma društvenih odnosa. Nakon što jeto učinjeno vraća se ideologiji koju rađa sama proizvodnja.Jean Lojkine vrlo dohero pokazuje, polazeći odanaliza "Kapitala", da definicija kapitalističkih društvenihodnosa, kao odnosa među slobodnim i jednakim indiv~duamadolazi od "izjednačenja odnosa kapital-rad sodnosom među jednakima ..... Pošto trgovački odnosipovezuju samo individue, ideje, stvarni odnosi koji postojeizmeđu tog i tog radnika i tog i tog kapitaliste,javljaju se kao sloboda izbora partnera u ugovoru".uTaj način rasuđivanja koji se primjenjuje na sferuopticaja, naličju proizvodnje, može se vrlo dobro primijenitina tu istu sferu kao naličju potrošnje, i tu ćemosada naići na potrebu. Jednako kao što se u ugovorukoji veže stvarne .mogućnosti odnosa inmeđu radnika igazde javlja sloboda izbora partnera, u činu kupovanja10 Članak Michel Plona o društvenoj psihologiji koji ćeizaći u jednom od slijedećih brojeva časopisa "La NouvelleCritique".II Ukoliko je najpotpuniji izraz tog psihokulturaIizma potrebe,bez ikakve sumnje, par potreba-težnja u obliku u Ikojemse javlja kod P.-H. Chombart de Lauwea; prvi, najčišći tekstkoji je osnova psihokulturalizma je, možda, tekst B. Malinovskog:"Naučna teorija kulture" (Une theorie scientifique de laculture), izd. Maspero, Pariz, .1968. (origin. izd. 1944).12 Jean Loj kine: "Za marksističku teoriju ideologija" (Pourla theorie marxiste des ideologies), Cahiers du Centre d'Etudeset de Recherches Marxistes, br. 69, Pariz, 1969.38predmeta za potrošnju stvarna mogućnost odnosa izmeđutog i tog radnika i te i te robe javlja se kao slobodaizhOTa proizvoda u odnosu na potrebu. U ovom posljednjemslučaju, pojam potrebe prikriva sam fenomenološkiodnos između individue i druge individue, ovdje konkretnoilldividue potrošača i individue prodavača, da bi gasveo na jednostavan odnos između individue i predmeta.Pr-i tome ne izmiče promjenama koje donosi fetišizacijarobe. Međutim, u slučaju individualne potrošnje, upravokarakter neodređenosti novca pred upotrebnom vrijednostiostavlja slobodu ili potrebu da se zamijene determinanti.To će biti druga točka naše analize.Potreba i sloboda u sferi potrošnjeZa marginalrističku ekonomiju osnovni momenat jepotiJ:'eba individue izjednačena s individualnim sklonostima.To je početak lanca koji obilježava čin kupovanjana t,ržištu potrošačkih dobara, kao bitne osnove marcinalističketeorijske izgradnje.t:>. ~ij~ nimalo važno upitati jesu li te potrebe, te motrv.acIJev rz.raz slobo~~g izbora,.ljudske prirode, dubokihp~!holos~ih pobud~ Ih nekog SIstema potreba. Sa stanovls~akOJe nas zall'lma najznačajnije je ustanoviti da se:poJIIll?m p'otreb~ ekonomski liberalizam zamjenjuje drus,tvelllmlIberalizmom. Treba omogućitd da se iskažuunurtarnje sklo~osti. Ljudi se pozivaju na egoizam, prirodnesklonostI, slohodu svakO!! čovJ·eka. NevidlJ'iva ruk" b ~"a. P?tre e .održa~a društvenu harmoniju, odnosno promJenlp.vostl savrsenu društvenu konkurenciju.Am~rički. ekonomist i sociolog Gallbraith želio jepokazatI da Je "opći učinak prodajnog čina da kupcuo~uzme m,?ć odlučiyru;.),a da bi j~ prenio tamo gdje senjome moze upraVljatI .n Gallbralth ovdje rezimira. dobropozn~1Ju tezu o uzastopnom radu kod kojeg se prvapotreba, lako upravljana, uvijek nalazi na kraju uzastopno~.rada. 14~rem~ Gallbraithu industrijski sistem je tajkOJI uzrokuje tfrJ poremećaj: kontrola potrošnje javljase ~ao rezult~t nastojanja da se uvijek proda što višeprOIzvoda. Ah, taj se poremećaj javlja u trenutku kadI~ J. F .. Gall~raith: (,Nova industrijska Država" (Le nouvelEtat mdustnel), IZd. Gallimard, Pariz, 1967, str. 212.. "Da ne ~az~o u ?~taIj~ analize, ~!1ti~.o .se djelu J. Baud~Illarda,ukoJe~ Je krItIka ~~. koncepCIJa, ClTIl nam se, postupIla.opravd~o Jasno POkazuJUCI kako ove koncepcije u stvaricuvaju zahtJev o slobodnom subjektu. La Societe de consom·mations, S. G. P. P., 1970, str. 112.39

tehnostruktura mora kontrolirati potražnju, jer kao štokaže Gallbraith: ."Koncepcija potrošača koji troši svoju plaću na načinda do maksimuma ostvaruje zadovoljstva kojih jeosnovni povod u njima samima i u njihovoj okolici,vrijedi samo za prvo doba ekonomskog razvoja".15Proizvodnja tada nije nužno uvjetovala potražnju.Treba li iz toga zaključiti da je liberalna ekonomija bilodoba u kojem se autentična potreba još uvijek izražavala?Kod Gallbraitha, kao i kod Marcusea nalazimo tutemu protivurječnosti između zahtjeva za maksimalnimučinkom sistema i autentične potrebe: "U takvom društvu,proizvodni aparat nastoji postati totalitaran u tomsmislu da određuje ...... individualne težnje i potrebe"."Možemo razlikovati istinske i lažne potrebe ...". "Danasje tehnološka stvarnost osvojila taj privatni prostor isuzila ga. "16Kod Marcusea represija zamjenjuje efikasnost sistema,ali upravljana, usađena potreba ostaje. Za to je odgovoranodređeni ekonomski stroj koji uvijek traži maksimumefikasnosti ili represivni sistem koji usađuje kontrolu.Na svaki način uspostavlja se jednosmjerna vezaizmeđu tehnološkog ili industrijskog sistema i pokoreneindividue. 17Na kraju jednog od najpoznatijih djela Vance Paka.I'da18 ,nalazimo jednu vrst herojsko-komičnog priznanjakoje osvjetljava neke od fobija američke misli i koje bimogli sažeti na slijedeći način: "Ja, ja subjekt, želim sami potpuno slobodno odrediti koje su moje potrebe".Pojam potrebe je doista društvena inkarnacija metafizikeslobode.Ta metafizika nalazi se, prema jednojvrlo preciznoj podjeli rada, u samom srcu empiričkeanalize. Ekonometrija se služi pojmom potrebe koje jojdaje socijalna psihometrija. Taj pojam je čvorno pitanjekoje daje suvislost polju koje određuje ekonometrija.Teoretsko-ideološki prostor koji je plod te veze, nenalazi svoj, možda najjasniji izraz u analizama porodičnihbudžeta. Te analize čine bitnu osnovu teorije mikroodlučnostipotraživača na tržištu potrošačkih dobara.15 J. P. Gallbraith, ibid. 222.15 Herbert Marcuse: "Čovjek jedne dimenzije" (L'Hommeunidimensionel), izd. Minuit, Pariz, 1964, str. 21-35.17 Treba naglasiti da je svim društvenim ideologijama, ideologijamatehničkog društva, masovnog društva ili potrošačkogdruštva zajedničko da postavljaju "sistem" nasuprot individui iliČovjeku.18 V. Packard: "Potajno uvjerenje" (La persuasion clande·stine), izd. Colmann-Levy, Pariz, 1958.40Ekonomisti i sociolozi koji su proučavali porodičnu ćelijuu toj perspektivi, promatrali su je kao mjesto kupovn?!?iodlUČivanja i promatrali su je jedino u toj dime~IjJ..Dvije osnovne varijable čine: jedna nezavisnavaTIjabla - dohodak upotpunjen (uglavnom) veličinomporodice i društveno-profesionalnom kategorijom glaveporodice;. i jedna zavisna va'rijabla - potrošnja, kupovinaosobnih predmeta.Kad su varijable ovako postavljene, potreba služida "objasni" a posteriori, statističku vezu, uzročnu povezanos.tdvaju tipova varijabli.19 Slijedimo li taj korak,dolazlllo do zaključka da, ukoliko jedna porodica kojaraspol.aže tolikim i tolikim dohotkom kupi taj i taj tiposo~~h I?redmeta i to u tolikom i tolikom omjeru, toznaCI da je ta porodica trebala upravo te predmete. Akosada uspostavimo zakonitosti u statističkim vezama tihvarijabli, vidjet ćemo da svaka porodica tolike i tolikeveličine koja raspolaže tolikim i tolikim dohotkom imataj i taj mp potreba. U takvim uvjetima, odnos "potrošača"prema trgovačkom kapitalu je uvijek kvantitativanodnos između cijene i dohotka na koji utiču potrebe.Iz svega toga proizlazi da je upravo veza između dohotkai razmjenske vrijednosti odlučujuća: brišu se sva klasnaobilježja da ne bi pomislili da određenoj ljestvici dohod.akaodgovar~ ?,dređena potreba; tako neizbježno dolaz~~.do zakljUyKa ~a su potrebe u recipročnoj vezi svehcmom dohoaaka l da su one jednake za sve društveneslojeve, ali na različitim nivoima.Ekonometrijske analize mogu biti izvor vrlo zanimljivihinformacija o kup ovanj u 20 , ali nakon što je to provedenoponovo se dovodi u pitanje činjenica da se slu­~imo pojmom potrebe da bismo stvorili teoriju te tehnik~,da bismo stvorili sociologiju od te sooiografije, dabIsmo od tog deskriptivnog sredstva načinili eksplikativ­I1'i princip.21v l' Ta upot:eba 'poj.I?a potr:ebe kao eksplikativnog-principa?-rustven~ uzr:ocnostl lllJe osobma samo porodične ekonometri­Je, nalazlIIlo Je dosta često u sociološkim ili socio-ekonomskimtel~~tovim!'l:' P.ol~eći od konstatacije o uzročnoj povezanostidVIJU varIjabli Ih fenomena, objašnjavamo je privlačnošću potrebe.'0 Kvantitativni podaci dobiveni u statističkim uredima IInmogim evropo zemljama, pružaju vrlo korisne upute za proučavanjeJdasnih praksi u 19. stoljeću.21 To je, čini nam se, greška u koju pada Maurice Halbwachsu. delu "Radnička klasa i nivoi života" (La classe ouvriereet les lllveaux de la vie), Recherches sur la hierarchie des be­~oin~ dans les societe industrielles contemporaines, izd. Gordonl Breaus, London-Pariz-New York, 1972.v' • Posebno mje~to)e n.amijenjeno. M. Halbwachsukoji je,Cllll se, doveo najdalje pSllo-ku1turalizam potrebe i dao izvje-41

Međutim shema analize izvedena iz te tehnike utjecalaje na ,:teorijske sheme" koje ?ačinjavaju ~?jam.potrebe. Velike tipologije po~reb~ kOJe su sve varIJa;ntedihotomije: potrebne kupoV1ne l .nepo~rebne ~upovllle,ili dihotomije: djelovanje zbog bnge, dJe1o.,:anJe po sl~bodnomizboru - upućuju u stvari na teorIje o n~slom~vostii elastičnosti potrošnje i tipologije elastlčnostI,ukratko marginalističku teoriju potroš;nje.2? 'vPostojale bi dakle krute potrebe l elastIcne yotre~e(upravo kod ovih posljednjih ~upo~a ;neodlucnost J~najveća). To su "potrebe-duznostl l "potrebe-t~z.nje"23; "primarne potrebE:" i "di~erencirane2~'25Potrebe ';egmstencijalne potrebe" l "razvoJne potrebe "lackage-Riesmannovstandard" i Katonin "neograničem .dohodak".Ideološka osnova je uvijek jednaka, postoje potrebekoje Čovjek slobodno izabire prema .svop1 :UC USU ,svojoj ljestvici vrijednosti .. , i potrebe kOJe covJek neizabire slobodno. ..Ovdje možemo povući paralelu ~eđu tih tipologIjakoje se upotrebljavaju za budžet-vrI)eme ~a .koJ~: s obziromna izvanredno vrijeme, nalazImo diStinkcIJe: potrebnovrijeme (s~,obodno. vrij~me, ~li za koj~ ,,:;liscretionnaryin come postaje "dIscretlOnnary. tIme .. ~aošto ističe Marie-Fran

nJuJe dvije bitno različite definicije: stanje i izvor djelovanja.v, . dnomNakon što je odredio pokretaca, pomoc u. Je .ravcu, zatim regulirao principe ~oji v~de dJelovanJ.~ka njegovu cilju, v~~rimsk~ postavlJ~ trecI elemer;,t kOJIbismo mogli oznacIti termmom "d::ustve~e tego.be l' vk'hMi ovdje ne kanimo provestI ~ali~u. ~'plStO os lpretpostavki koje sačinjavaju iskaz l. defim?l~u pon:~b~,jer bi tada trebalo provesti analizu svili "veLikih teorIJa,koje !Od Webera do Parsonsa preko Pareta (a da nev~aboravimovelike klasike Hobbesa, Hume~, Lockea) cmeklasičnu sociologiju akcije i dr~štv~no~. slst.e~a, a u osnoviim je misao da je J?oguc~ Iz~acI J?llll~alne a~straktnei formalne prinCIpe svih ljudskIh dJe~atnosti.Međutim nas ovdje zanima kako po Z:. Stnmsk0!Dfunkcionira pojam potrebe. Po njemu, akcIJa ne pro~laziiz odnosa među klasama, .već. iz. jedne unutarnje,usmjerene svršenosti čiji je P.rvI pr~clp uprc:vo 'potre~ai čiji je horizont sistem vr:Je~os!~. Z. Str:msJ.ca ta. oprovodi metafizičku i funkclOnahstI~~m ~ahzu funkc"bniranjasistema, analizu koj~ se sluz:. naCIDom . ~potre ~organskih modela da bi opIsala pOrIjeklo akcIJe, k.ao lnačinom upotrebe kiberneti~kih modela da bl opIsalaregulativne principe djelovanja. ....Ovdje konačno nalazimo još jedan PTIDClP ,!coJIn?- s~služe sve teorije potrebe, odnosno da se "drustvem SIstem"javlja odgovarajući na nedostatk~, potrebe, poputživog organizma koji odgovara na svoJe potr~b~ .. Organističkogledanje isključuje društvenu ~ontra~kcIJu }ltoldkošto stanje oskudice i stanj~, nep~:)lzv~d~Je o~nacavaistovremeno "društveni pokret, nacm rJesavanJa kontradikcija.. d f' ...U tome se sastoji čitava dvosmlsle~os~ e .J.?lCilJe.Može se, na koncu, pretpostavit~. da postoJev~It~a?IJe ~lkkade, međutim, potreb.a je uyIJek .,,::a ~eClm l UVIJ~ _vistovremeno označava l pozeljno rJ~senJ~, sred~tvo rJešenja blokade, to je stanje svršenostl. To Je stanje k~rafkoji potreba uvijek prel~i, .a k?ji nema ~ra~o ,PrIJecI,'ednako kao ni njen kontmUlram alter. ego: teznJa.J Postoji čitav svijet između oskudIce l prelaska nadjelo.* **Pojam potrebe nije dakle odnio pobjedu na polj~teoretske bitke. Njegov teoretski hum~izam !D0gao blse katkada učiniti simpatičnim kad ne bl pokrIvao sumnjivitehnokratski "humanizam."44Administrativni organi državnog aparata (na primjersocijalno osiguranje), koji polaze od ideje da potrebepostoje izvan društvenih odnosa i klasne borbe, postavljajusebi kao svjesni cilj zadovoljenje potrebe naroda.Međutim, taj je plan samo ideološka sistematizacija iracionalizacija po kojoj činovnici žive bojeći se istovremenosvoje prakse, jer administrativni organi državnogaparata fun.kcioniraju sasvim različito od odgovora na"potrebe" koje izražavaju individue.Najraširenija ilUZija je sigurno pedagoška iluzija,prema kojoj bi bilo dovoljno da planifikator razumijepotrebe ljudi i njihov sistem vrijednosti i da se zbogtoga administracija "debirokratizira" da bi izbjegla"smetnje" u komunikaciji potreba. U toj bi perspektivibilo sasvim dovoljno da administracija bolje funkcionirana način da potreba savršeno kruži i da se proširi odindividue do instanci koje imaju moć odlučivanja.. Ad~inistrativni organi državnog aparata upotrebljavaJupOjam potrebe na drugačiji način, još uvijek s"teorijom" pragova. Princip je jednostavan: dovoljno jeprona~i ~aučnog jamca da bi se odredio minimalni prag,na prImjer za stanovanje je dovoljan površinski pragispod kojeg Život individue mora pokazivati patološkeznakove. Međutim, nema li taj "humanizam" koji bi trebaoposlužiti da se utvrde minimalni uvjeti društvenogživota u svom principu humanizam SMIG, drugim riječimapokrOviteljski humanizam? Taj lažni humanizamozbiljno obmanjuje, jer nas navodi na misao da proučavanjetih pragova ima naučnu vrijednost, i posebicejer želi da povjerujemo da li pragovi mogu biti mjerodavniu klasnoj borbi određujući u svakom trenutkušto jedna društvena grupa naučno smije očekivati. Uostalomte pragove, kao što smo pokazali u jednom djeluo urbanoj obnovi Pariza, a koji se odnose na zelenepovršine i jaslice - vladajuća buržuazije ni iz dalekane poštuje. Stvarni pragovi se određuju jedino li klasnojborbi ili njenom iskristaliziranom izrazu u instituciji kaošto je Gradsko vijeće. Zelene površine, dodjeljivanje stanova,zajednička opskrba - više su rezultat klasnog odnosanego službenog priznavanja potrebe.Marksizam i problem potrebeRekli smo na početku ovog teksta da Marx ponekadupotrebljava pojam potrebe da bi izbjegao neke teoretskepoteškoće.45

u perspektivi, uglavnom utvrđenoj u "Rukopisimaiz 1844", pojam potrebe kao i pojam otuđenja 29upućujena humanističke teze: Čovjek je oštećen ukoliko nisuostvarene njegove osnovne potrebe; potreba je dakleuzeta u dijalektičkom odnosu vrijednosti i upotrebnevrijednosti, ona predstavlja upotrebnu vrijednost nasuprotvrijednosti, konkretno nasuprot apstraktnosti novca,posebno nasuprot općem. Želimo li otkriti problemepred koje nas stavlja upotreba pojma potrebe u suvremenojmarksističkoj misli, potrebno je da izvan tog nejasnogi ideali.stičkog načina razmatranja postavimo bitniproblem odnosa između pojma potrebe i pojma proizvodnesnage, ili još bolje, problema povezanosti proizvodnihsnaga i proizvodnih društvenih odnosa u vezi s pojmompotrebe. Zbog toga je potrebno da proučimo tekstovemarksističkih ekonomista koji su razvili najjaču i najstrožuekonomsku analizu na tragu Marxovih radova:istraživači koji čine ekipu okupljenu oko časopisa "Ekonomijai politika". Naše bi primjedbe mogle pridonijetiprodubljivanju rasprave o tom pitanju.Potreba i radna s1zagaMarx upotrebljava pojam potrebe najčešće kad sepostavlja problem vrijednosti radne snage. Neke Marxovetvrdnje u vezi sa sferom cirkulacije osvjetljavaju tu poteškoću;on kaže u vezi s klasnim ekonomistima da seproizvodnja čini zatvorenomu prirodnim zakonima dokje "u raspodjeli, naprotiv, ljudima omogućeno da sasvimsvojevoljno djeluju".3QSfera cirkulaoije proizvoda ... je u zbilji pravi rajprirodnih prava čovjeka i građanina ... To je područjekoje snabdjeva običnog pristalicu slobodne trgovine potrebama,idejama ...U "Neobjavljenom poglavlju Kapitala", Marx ističeda slobodni radnik prima sredstva za život u novcu zarazliku od roba, ali bi se on obmanjivao kad bi vjerovaoda je cilj njegova rada apstraktno novčano bogatstvo.Nešto dalje, međutim, Marx tvrdi u vezi s plaćenimradnikom u sferi cirkulacije, naličju potrošnje: "Ma29 Vicli odlomak: "Nepotrebni pojam" (Une notion inutile)u članku Alain Touraine: "Otuđenje, od ideologije do analize"(L'Alienation, de l'ideologie it l'analise), Sociologie du travail,travanj 1967, izd. Seuil.30 "Uvod u kritiku političke ekonomije", izd. Sociales, str.152.46šta. se desilo on se ponaša kao slobodan či'l .se IZ svega sam izvući".III ac l morađT~ ~ ~loboda d~le finkcionira1a u prostoru neodreenbostIoJeg ostavlja nadnica pred vrijednostimatre e sredstava za život?upo-. t'v Te tVbFje k~je izgledaju kontradiktorne izvrsno~S ICU p.ro em kOJI se nalazi u osnovi određivanja vri­JednostI radne sn~ge. K~ko točno Marx iznosi to pitanje?l Ma.r~ razotk~Iva da ~e nadnica cijena radne snage da! o~a ?VlS'l o konjunktUrI tržišta rada (ponude i pot~ažnje)l odndn0sa snaga: me~utim, tu cijenu ,određuje vrijednostra e . ~nage (ona Je razmjenska vrijednost u odnOJuna vrIJednost). Treba dakle odrediti vrijednost tera ne sn~~e, o~~ odgovara, kaže Marx, vrijednosti sredstavaza ~:,ot Ih sredstava za potrošnju neophodn:h,reprodukCIJU radne snage. i zaPosluži;no li se pojmom potrebe da bi riješili ro­~lem, 03ra~amo se u stvari tautolOgiji: ono što trebirnole ono sto Je neop~0c!no, va ono što je neophodno je onostc? treba:no... Ah, lZrecemo li tu tautološku tvrdn'up~llloranb srne o zal?jučiti da nadnica pridonosi zadovol3e~nJ~ potre.a nadnIce su p~nekad iznad, a ponekad is odvr:Jet:0~~I rka~e snage, ah u prosjeku su određene famVrIJe, oscu' Oja odgo:,~ra sredstvima za život lm'a su1otr~bna ~a TE:produkclju radne snage), Također ž~limoS ~CUVa1l1 pOjam potrebe, moramo - kao što' to čine. aurent l H. Nolleau - razlikovati društvene otre­~e neo~ho~ne za obnavljanje vrijednosti radne snige" iroge ru?tvene potrebe. }\tJ:eđutim, to ipak ne rješavaproblem, . Jer ne znamo CIme su određene neo hodnekot::eb1 .. 1 C?dakle . proizlaze dopunske potrebe. Ako do-=:aJa Sv IJecLimo,.mlsao - kao što to Marx ponekad čini3IloŠk~og~em? rev~I da s~ strogo neophodne potrebe psiho-. .anlce ZIvota, l u tom slučaju društvene ot bpokrIvajU Sve ostalo. Dopustimo li da samo neoP h rlr ef.ktrebe:: sadr~~ "P?,:ijesni i moralni element", kakooraz~lOdvatI ,;povIJeSll1. l moralni element" kao neoph dnsre stvo l dopuns1ci element? o ose ri~N;:iš:e;~·voriti ok pOjml! potrebe, značilo bi izložitis . Jesnog ~, retanja ka psiho-kulturalizmu či'etik O :nr~Icke:: .konJene vidjeli maloprije. Jednako ~e' o IZ ~zem.orIZIku da potcijenimo ulogu klasne borbe~e odre~v~Ju vrijednosti radničke klase (klasna borbane o Vlja samo na razini određivanjacijene radne31 T ' . dnpotrebe"~ Je nl;go:0l~dje1~a n!J~~fE[~t

snage), jer ako razvoj proizvodnih sna!?!a utvr~uje mipJmalnegranice vrijednosti radne snage, Iznad tih granIca"stvar" se svodi na pitanje odnosa snaga boraca.Pojam potrebe nalazi se u sredivštu. ~~l~ze iskorištavanja,upotrebljava se da se pokusa YlJesItI proble~vrijednosti radne ~na~e, ali i p~?blc:m š.tvo. ga. postavljaodnos iskol1ištavanJa l klasne SVIJesti. MIsljenja smo data njegova upotreba još uvijek izaziva delikatna pitanja.Jednako kao što Marksistički prilog političkoj ekonomiji"jasno ističe d~ se ne mogu uspostaviti mehaničkeveze između "sv.ijesti o posljedicama iskorištavanja,svijesti o uzrocima iskorištavanja i uloge države u odr­proizvo~ odn.osa 32 , mi m?že~ožavanju prevaziđenihrećida se ne mogu uspostaVItI ,:eze Iz~eđu .posIJe~Ic~iskorištavanja svijesti o posljedIcama Iskonstavanja l"potrebe" za ~ekom određenom stvari. Možemo tvrditida veće iskorištavanje direktno ut:iče na ra~nu sn~~:javlja se psihički umor i nervoza, tJes~oba, ~h ta pSIhICkaili fizička stanja nisu sama po sehl dovoljna za određivanjedruštvenih potreba, pa čak ni za stvaranje potreba,veza nije neposredna. Dopustimo li suprotno, odn?~nodopustimo li ima:r;tentnost dn:štve~~ potr~b~ .. osk~dlc:,ova posljednja SVOdI se na svoJ naJS'IrOmaSTIlJI psihofIziološkiizraz: homeostatički.Tako dolazimo do uspostavljanja direktnog odnosaradne snage, psihofiziološke potrebe i kl~:ne svijest~,mimoilazeći društvene odnose; postupak VIse nema TIlkakvogsmisla ukoliko intenzitet rada stvara umor; umo~može stvoriti psihofiziološku potrebu za odmorom, ahništa više. Od toga do zaključka da psihofiziološka potrebastvara "potrebu smanjenja satnic~:' "tišin~. uv.domu","organizacije prostora i p~ijeyoza , pOStOjI Clt.~Vjedan svijet kojeg, po našem misIJenjU, potreba ne SmIjezaobići.Marx naglašava da "nivo životnih potreba može porastiili opasti", da je granica "iscrpljenosti životne s.n~ge"vrlo rastegljiva. Lucien Seve, sa svoje strane, obJa~njavasloženost veze koja ~ostoji između ~?trebe-!llC?~lvacije i društvenih odnosa, l po tko zna kOJI put, Istice"izuzetnu popustljivost prema nezadovoljenju ~oju pokazujuljudske potrebe" on jednako tako govon ~ ~ar~kterukoji nije mehanička prinudna sklonost ka JacanjU,zabrani, modulaciji podruštvovljenja ljudske potrebe"33.32 Državni monopolistički kapitalizam", "Marksistički prilogpolItičkOj ekonomiji", izd. Sociales, Pariz, 1969.II Lucien Seve: Marksizam i teorija personalnosti (Marxismeet la theorie de la personalite), izd. Sociales, Pariz 1969.Te tvrdnje zabranjuju uspostavljanje svake neposrednostiu odnosu između psihofiziološke potrebe i društvenogčina ili društvene svijesti. .Pos'tavimo li problem odnosa između "potrebe" iklasne svijesUi, ne možemo govoriti ni o "već postojećimpotrebama" koje pdmjećujemo na nejasan način i kojepostoje u latentnom stanju. Koje su te ",prikrivene potrebe",te "već postojeće potrebe" koje bi kao takvedopirale u sv.ijest? U stvari, postaviti te prikrivene po-I trebe, :mačilo bi iznova. postaviti prikrivenu klasnu psil~ofi~ologiju koja bi bila poput "predsoblja" klasne svi­Jesti.Potpuno osiromašenje, iscrpljenost radne snage, nisusami po sebi dovoljni za stvaranje društvene potrebe.Kao što smo već rekli, društvena potreba javlja se kaonaličje nekog nedostatka, kao pozitiv nekog negativa. 34, Stupanj iskorištavanja određuje trošenje radne snage, ali: jedino ako uz touvedemo i ideološke i političke društve­,ne odnose i funkcioniranje dominacija/integracija, moći'ćemo obuhvatiti ono što prikriva pojam potrebe.Klasne organizacije ne rađaju potrebe, ili ne objelodanjujuprikrivene potrebe, ali jasno izražavaju zahtjevekoje određuju sredstva za potrošnju s obzirom na razvojproizvodnih snaga, oblike i posljedice iskorištavanja,odnose poliUičkih snaga, stanje klasne svijesti.Ukoliko problem postavljen pojmom potrebe upućujena neke aspekte povezanosti društvenih odnosa iproizvodnih snaga, moramo, nakon što smo proučili pitanjeradne snage, proučiti. pitanje sredstava za potrošnju.Potreba i sredstva za potrošnjuKonstatacije koje se u potpunosti zasnivaju na nenaučnomkarakteru teza o potrošačkom društvu, o "buržuaziranju"radničke klase ne dozvoljavaju nam da proučimoideološke posljedice oblika potrošnje, ili društveneodnose koji se stvaraju u procesu raspodjele-potrošnje.Postoji zapravo razlika između propovjedanja povratkaumjerenosti i postavljanja problema, na primjer,ideološki sukob oblika potrošnje koji se odražava nanačin života i ideološke društvene odnose. .U "Marksističkom prilogu političkoj ekonomiji/ 35 rečenoje da "potrebe rastu samo kvantitativno i kvalita-34 Umoru odgovara pojam odmora, strahu potreba za si-·gurnošću. _ ,.35 Ibid. str. 315.484 Marksizam u svetu 1149:

tivno", i njihov oblik se mijenja. Njihovo zadovoljenjenastoji se ostvariti u "kolektivnim oblicima".Ali, to ističemo samo zato da bismo odmah dodalida se ,mehanički" ne mogu suprotstaviti "individualnioblici i 'kolektivni oblici potrošnje". Što se nas tiče, mišljenjasmo da je kolektivna potrošnja doista obilježenaklasnim odnosima datog društvenog uređenja, da onane izmiče zakonitostima načina proizvodnje, ali trebanaglasiti da je ona istovremeno sastavili. dio ideološkihdruštvenih odnosa. Oblici potrošnje naročito odlučnoutiču na strukturu porodice (ekonomska ćelija i ideološkiaparat). Serge Laurent 36 se dva puta pri~ližava problemu,ali se svaki put na pola puta zaustavlja. Tako nam onkaže ... "Državni monopolistički kapitalizam nastoji nametnutimodel potrošnje koji potencira želju za privatnimprisvajanjem društvenog proizvoda i doprinosi osamljenostii individualizaciji potrošača koji tako lakšepodnose vladavinu kapitala". Autor bi mogao, polazećiod toga analizirati odnos između ekonomskog i ideološkogu potrošnji, međutim, on tu zanimljivu kons!ata~ijuskreće na medicinska razmatranja o neurozama l pSIhološkimneuravnoteženostima koje su rezultat te situacije.Općenito govoreći iznenađuje činjenica da kod društvenihodnosa stvorenih u procesu potrošnje i posebiceu porodičnom aparatu (osnovna jedinica za reprodukcijuradne snage) izgleda kao da se negira ono što se priznajekod reprodukcije kvalifikacije radne snage u sklopu školskogaparata, odnosno teoretski značaj sadržaja, i ideološkioblici obrazovnog djelovanja. Oko porodičnog aparatakao i oko školskog aparata odvija se snažna ideološkaklasna borba, a u središtu te borbe je predmetpotrebe. Kao što kaže Louis Althusser "Državni ideološkiaparati (mogli bi) biti ne samo ulog, već i mjesto klasneborbe, i vrlo često žestoki oblici klasne borbe".37U tim uvjetima i pretpostavljajući da su noviobLici kolektivne potrošnje koji se javljaju u određenomkapitalističkom društvenom uređenju uvijekobilježeni zakoIliitostima kapitalističkog načina proizvodnje(i posebno protivurječnostima načina proizvodnjesredstava za potrošnju) omalovažavanje političko-ideološkihpojava može imati dvije posljedice, bilo da sesmatra da društvene odnose, klasnu borbu koja se rađaoko procesa potrošnje i koja se može iskristalizirati unekom građanskom aparatu, uvijek obilježava vladajućaideologija, a to dovodi do zanemarivanja - na tom ni·503S Serge Laurent, ibid. str. 30.3; Louis Althusser; ibid., La Pensee, str. 15.vou - sukoba ideološke borbe koju vode vladajuće klase38 ; bilo da se smatra da su oblici potrošnje koje namećevladajuća klasa ideološki neutralni, ili se u tomewdi samo razvoj proizvodnih snaga što dovodi do zanemarivanjaintegracione snage i efikasnosti vladajuće ideologijena razini procesa potrošnje. U vezi s tim rečenoje u "Marksističkom prilogu političkoj ekonomiji" da"treba naglasiti da, ulwliko ta pojava u intermonopolističkojkonkurenciji dobiva iracionalne obldke, brza integracijau potrebe za novim proizvodima nema ničegnepriTodnog. Upotreba tih novih proizvoda na koncu nijedrugo doli oblik i posljedica sve veće vladavine nad prirodom.39 Smatrati da su proizvodi, takvi kakvi postoje,takvi kakvi se javljaju u svojim konkretnim oblicima,unutar kapitalističkog društvenog UTeđenja - posljedicasve veće vladawne nad prirodom, i da integracija u potrebeza tim novim proizvodima nema ničeg neprirodnog,čini nam se, osobno, vrlo opasno.Prema tome, što je razvoj sredstava za potrošnjukao objektivni napredak proizvodnje veći, veće su i potrebe.Sve veća potražnja sredstava za potrošnju i potrebavrši pritisak na proizvodne odnose.To mišljenje nalazi svoj princip u Marxovu mišljenjukoje se odnosi na sredstva za proizvodnju. Mislimoda se problem postavlja različito kad su u pitanju sTedstvaza potrošnju koja ideološki i politički nisu neutralna,suprotno onom na što nas upućuje utiHtaristička ipragmatska koncepcija predmeta. 40Kao što je rekao Antoine Casanova u intervjuu štoga je vodio s P.-H. Chombart de Lauweom 41 : "DržavnimonopolističkIi. kapitalizam nastoji nametnuti model potrošnjekoji potencira želju za privatnim prisvajanjemdruštvenog proizvoda i dopDinosi osamljenosti i indhnidualizacijipot:mšača koji taiko lakše podnose vladavinukapitala."U tim uvjetima stvaranje individualizirajućih, diferencirajućih,razmetljivih potreba "za novim predmetima",nema zasigurno ničeg neprirodnog i odgovara istotako dinamici ideoloških društvenih odnosa. U društve-33 Suprotno onome što misle Baudelot i Establet, koji videsamo razvoj logike vladajuće klase, i, koji isključuju klasnuborbu na ideološkoj razini u školskom· aparatu. Baudelot i Establet,nakon što su razlučili razvoj proizvodnih snaga (stjecanjenekog znanja, stjecanje kvalifikacije) i ideološke društvene od·nose, uvažavaju samo drugi termin i prikazuju ga apstraktno." Ibid., str. 347.

nim odnosima potrošnje i raspodjele, vladajuća ideologija"spontano" osvaja, oblikuje način života i praktičneideologije.Upravo smo postavili izvjestan broj problema kojene namjeravamo ovdje riješavati. Jednostavno želimopredložiti nekoliko teza koje podstiču raspravu.o pojmu potrebe u konceptima klasnih praksio društvenom uređenju i o klasnoj borbiZbog toga što se ne može jasno razlikovati položajklase od situacije klase, upotreba pojma: potrebe miješaili mehanički spaja dva izraza. Međutim, odredimo odmahšto podrazumijevamo pod položajem klase, a štopod situacijom klase.Situacija klase upućuje na objektivna ekonomskaodređenja jedne klase, ali pri tom treba naglasiti da situacijaklase ima direktne ideološke posljedice (koje sudio situacije klase). .Način na koji individua zamišlja svoj odnos premauvjetima egzistencije, u stvari njegova spontana ideologijaje direktno "potaknuta" objektivnim klasnim uvjetimai vladajućom ideologijom, i dio je situacije klase.O položaju klase može se govoriti jedino ako se klasaizražava kao klasa posredstvom klasnog aparata, društvenogpokreta. O položaju klase se, dakle, može definitivnogovoriti jedino ako se klasna borba promatra uodređenoj političko-ideološkoj konjunkturi.Mislimo da je pogodnije sačuvati pojam sistema potrebaza položaj klase, i zamijeniti klasični pojam potrebepojmom društvene klasne prakse koja upućuje nasituaciju klase.' .Sist(!m potrebeU "Marksističkom prilogu političkoj ekonomiji" čitamoda radnička borba pretpostavlja razmišljanje, osvještavanjeradnika i to osobito u okvirima klase, o po-'trebama koje treba zadovoljiti, jer ideja postaje uistinustvarna tak kad je mase usvoje".42 Mislimo da uistinu,za nevladajuće klase, društvena potreba postoji jedinoako je preuzima i ako je izvršava društveni· pokret, političkipokret. Za vladajuće klase društvena potreba nepostoji izvan državnog aparata, planifikatirnih i instanci.5242 Ibid., str. 348.Državni aparat predstavlja sistem potreba, "društveneprednosti", - to je predmet društvene politike. Onse uvijek nalazi između dvaju zahtjeva od kojih je jedanodržavanje visokih profitnih stopa, a drugi održanje po­Litičke vladavine. Državni aparat ispituje potencijalnedruštvene pokrete, pukotine vladajućeg sistema:'3, ali ontakođer mora zadovoljiti osnovne zahtjeve monopola, ati su maksimalno ubrzanje opticaj a kapitala, i sprečavanjesnižavanja profitne stope. Industrijski kapital proizvodisredstva za potrošnju koja odgovaraju tim osnovnimzahtjevima. Državni aparat mora proizvesti i upravljatisredstvima za potrošnju koja ne zadovoljavaju tezahtjeve i koja ne odgovaraju kriterijima rentabilnosti(npr. kolektivna opskrba), ali k()ja moraju zadovoljitizahtjeve proizvodnje, radne klase i osobito političke vladavinerukovodeće klase. Uz odnos snaga koji ga suprotstavljavladajuć1m klasama, državni aparat mora ponekadpopustiti pred sistemom potreba vladajućih klasa,ali to popuštanje je "uvijek izvedeno s velikom pomoćikapitala". Razvoj sredstava za potrošnju je, dakle, obilježenproizvodnim odnosima i kapitalističkom potrošnjom;treba proizvesti predmete koji odgovaraju postizavanjuvelikih profita i koji se mogu proizvesti u velikombroju jedinica 44 • Vladajuća klasa mora nametnutisistem potreba (koje donosi određeni način -života) kojiodgovara - a posteriori - tim sredstvima za potrošnju.Vladajuća klasa putem svojih političkih ili sindikalnihorganizacija proizašlih iz različitih društvenih pokreta(stanara, potrošača) stvaraju svoj kontra-sistempotreba. Taj sistem potreba ukazuje na izvjesno. stanjeradne snage, ali to stanje ne kazuje ništa o zahtjevimakoje treba iskazati, odnosno o društvenim potrebamačije se zadovoljenje smatra opravdanim; naznačuje određenomjesto, mjesto jednog iahtjeva i ništa wše. Prijekopotrebne društvene potrebe se rađaju u klasnoj borbi,43 "Društveni odnosi" godišnje obrađeni u SAD, uz pomoćčitave baterije društvenih pokazatelja, je možda najuspješnijipokušaj učinjen II tom pravcu.44 Najznačajnije bi bilo da se točno odredi priroda vezekoja spaja kapitalistički način proizvodnje sredstava za potrošnju,način života i ideologije klasa. Članak Jean Lojkinea: "Doprinosteoriji kapitalističke urbanizacije" (Contributions a unetheorie de l'urbanisation kapitaliste) Cahiers internatonaux deSociologie, sv. LlI, 1972; djelo Manuela Castellsa: "Gradsko pitanje"(La question urbaine) izd.F.Maspero, Pariz 1972; i djeloEdmonda Preteceille: "Proizvodnja velikih cjelina" - .Pokušajanalize determinanti gradske okolice", Cahiers du Centre deSociologie urbaine, 1972 - to su, čini se, osnovni tekstovi. zaproučavanje tog problema.53

one su kristalizacija odnosa snaga koja se transformirau normu, u pravo kada se borbe vladajućih klasa svrše.Sistem potreba dio je sistema zahtjeva koji obilježavajuupo:trebne vrijednosti, sredstva za potrošnju (zahtjeviza veću nadnicu, te zahtjevi u vezi s radnim vremenomne obilježavaju sredstva za potrošnju). Dakletaj sistem potreba teži "izvjesnoj društvenoj povezanos1Ji45 , ta je povezanost poistovjećena s onom koja proizlaziiz zahtjeva kapitalističkih proizvodnih odnosa (pro­Eitna stopa i povećano iskorištavanje) osobito na ekonomskomplanu, ali i na ideološkom planu.Koncept klasne društvene prakseKoncept bi morao omogućiti da zamijenimo nejasnepojmove iz svakodnevnog života, i da izbjegnemo obraćanjepsiliološkim ili kulturalističkim analizama. Odreditćemo samo teoretsku okosnicu.Ako u sferi proizvodnje razlikujemo procese proiz~vodnje, proizvodne odnose i konkretni proces rada, mislimoda je moguće u sferi potrošnje razlikovati procespotrošnje, potrošačke odnose i konkretni proces potroš~nje. Koncept klasne prakse upućuje na konkretni procespotrošnje. Taj je proces sam po sebi direk,tno određendruštvenim odnosima u potrošnji i raspodjeli, s jednestrane, i konkretnim procesom rada, s druge. Moramo.zapravo, razlikovati klasne prakse svojstvene svakoj klasi,sloju i drruštvenim kategorijama.Ali, uzmimo stvari jednu po jednu i razmotrimo najprijedruštvene odnose u potrošnji i raspodjeli.Ako, kao što tvrdi Philippe Herzog: "U teoriji proizvodnogciklusa kapitala (početak II knjlige "Kapitala")nalazimo da ekonomska moć kapitalizma utemeljena nakoncentraciji proizvedenog kapitala i na iskorištavanju,- jača u metamorfozi kapital-novac u kapital~proizvod,u kapital~robu i iznova u kapital~novac (svakata metamorfoza je skup društvenih odnosa i radne djeolatnosti) "46; treba zamisliti proces potrošnje ujedno kaotrenutak, kao ciklus reprodukcije kapitala čiji se pokretačkii određujući moment nalazi na razini proizvodnog45 U vezi s tim vidjeti članak Jean-Claude Duforea i PatriceGrevet: Demokratska društvena politika (La politique socialedemocratique), Economie Politique, br. 218, rujan 1972." Philippe Hercog: Ekonomska politika i planiranje u kapitalističkomuređenju (La politique economique et planificationen regime capitaliste), izd. Sociales. Pariz 1971.54procesa, i kao posebni moment reprodukcije kapitala ukojem se javljaju specifični društveni procesi. Trebaznači zamisliti proces istovremeno u njegovoj jedinstve.nosti i u specifičnosti tih posebnih momenata. To nasnavoc:1i da zamislimo "ekonomsko" kao skup procesareprodukoije kapitala u kojem je moment proizvodnjestrukt~a1no odlučujući i određujući moment što nasnavoc:1i, također, da izbjegnemo svođenje ekonomije naproizvodni oblik kapitala.Trgovački oblik kapitala odgovara momentu ostvarivanjaviška vrijednosti, moment koji je sine qua nonreprodukcije kapitala. "Trgovac" se javlja na toj razinikao "personifikacija kapitala".Prijeko je potrebno prisjetiti se tih nekoliko točakanakon reakcionarne tvrdnje E. Balibara, koja niječesvaku ekonomsku nezavu.snost koja se odllosi na procescirkulacije 47 ; nakon tvrdnju samog F. Engelsa koji u"Stambeno pitanje" kao da mjestimično svodi sve štose dc;>gađa u sferi cirkulacije - na nebitno, na fenomen,po.~ lzgovc;>ro~ da St; .ono štc;> je značajno - proizvodnjavrIJednosti, V1ska vrIjednostI - već desilo drugdje. Svešto se događa izvan sfere proizvodnje postalo bi lupeškiposao" ili "borba siromaha za komad kolača"48."Nakon što smo to rekli moramo uzeti u obzir da sesvaka društvena klasa nalazi na razini procesa raspodjelenasuprot:- proizvodnom kapitalu (nominalna nadnica)- nekim granama državnog aparata (indirektna nadnicakojom se politički upravlja)na razini procesa potrošnje nasuprot:- kapitalu općenito, i trgovačkom kapitalu posebno- ~~kim gran.am~ državnog aparata (npr. vijećimaill stambemm Javnim službama)"Vidj!'!ti p~kaz .E. Ba.libar:'7 u poglavlju pod naslovom:"O osnovmm pOJmOVIma historIJskocr materijalizma" u Lirele Capital", izd. Maspero, kol. Theorie, Pariz, 1966. ' ""Engel~~v~ tvrdnje u Sta.mbeno pitanje ("La questiondu.logement ) Izd. SOCIales, ParIZ, 1957, objašnjava kontekst ukOJem. su date. Engels .piše seriju vrućih članaka kao odgm'orprIstas~a Prou~~na.I mal~građanskim reformistima koji t\T­~e ~a ~e. se pobolJsa?Jem uYJeta stanovanja izliječiti bijeda, l'ace . m~vIdua~o l?osJedovanJe. kuće osloboditi radnika, da j ~najVeCI neprIjatelj klase vlasnik nekretnina ... F. Encrels mora­~ak~e, na niiho:,o mjesto staviti izvjestan broj problema. Me:đutIm, kao sto Je ponekad slučaj u borbi protiv reformista onprihvaća mehanističko držanje.'55_

osnovnom vlasništvu (pravno vlasništvo nekog sredstvaposebne potrošnje).4Q .Iz tih odnosa treba izvući dvije stvari bitne za našpredmet.Kao prvo, proces iskorištavanja prelazi jednim jedinimpokretom sferu proizvodnje i sferu ci:rkulacije, aliupravo državni aparat najznačajnije organizira taj procesu sferi cirkulacije. so'Drugo, jedino trgovačka potrošnja, odnosno potrošnjakoja omogućuje ostvarenje Viška vrijednosti i kojaomogućuje trgovcu da ostvari profit (trgovački profit)zanima trgovca. Trgovačku potrošnju možemo defiiniratina način na koji definiramo proizvodni rad, kao defini­Ciju kompletirat ćemo (u zagradama) slijedeću Marxovutvrdnju. "Pojam proizvodnog rada (i trgovačke potrošnje)ne obuhvaća samo odnos između djelatnosti i korisnogučinka, između proizvođača i proizvoda (izmeđupotrošača i proizvoda), već i, i to naročito, društveniodnos koji od rada čini neposredni instrument vrednovanjakapitala (koji od potrošnje stvara neposredni instrumentostvarenja kapitala)".5!Taj društveni odnos određuje konkretni oblik predmetakapita1ističke potrošnje 52 , tim društvenim odnosompredmet gubi svoju instrumentalnu neutralnost i postajedruštvena egzistencija; slob6dno vrijeme gubi svoju apstraktnosttrajanja i dobiva društveni sadržaj. Nikad sedakle ne može uspostaviti neposredni odnos individueprema upotrebnoj vrijednosti (kao što to čini pojam potrebe),odnos je uvijek posredovan društvenim odnosimapotrošnje. Povoljan korak započinje uspostavljanjem odnosaizmeđu društvene klase i trgovačkog kapitala uprocesu razdiobe sredstava za potrošnju.'9 Moramo podcrtati nešto vrlo značajno: odnosi klasa, slojeva,kategorija ili klasnih frakcija prema kapitalu, državnomaparatu, zemljišnom vlasništvu, u procesu raspodjele i potrošnjenije jednak; drugim riječima, svaka klasa (sloj, 'itd.) u procesurasl?odjele i potrošnje uspostavlja specifične odnose sa spomenutImmstancama.50 Pog;lavlje o iskorištavanju u "Marksističkom 'prilogu političkoiekonomiji" gdie je izvanredno objašnjeno kako Državaindirektnim upravljanjem nadnicama, na koncu smanjuje vrijemeu kojem radnik radi za sebe u procesu proizvodnje.Sl Karl Marx: "Kapital", knj. l, izd. Sociales, str. 184., ,52 čak i -kad državni aparat sudjeluje u procesu potrošnjeinyestirajući devalorizirani kapital, u proizvodnju određenih sredstava,za potrošnju, njegova je osnovna težnja uvijek da se ukljUči!m'ciksiniumsredstava za potrošnju u prodajni krug (to jepolitika rentabilizacije i racionalizacije javne opskrbe).56Djelovanje klase u konkretnom procesu potrošnje jetakođer određeno, kako smo rekli, konkretnim procesomrada.'Mjesto u podjeli rada (npr. manuelni rad i intelektualnirad), oblici o~g~nizaoije rada, različite podjeleradnog vremena, radm mtenzitet, i konkretni oblici upotreberadne snage - određuju tako na svoj način klasneprakse u konkretnom procesu potrošnje.Michel Verret 53 wlo točno ističe da radnik iz tvornicene donosi samo svo ju nadnrl.cu. On oci~tle također do­~o?~ novosti, ~skustva, kategorije mišljenja"; on takođerIstice da "st~iktna podjela rada - strogost funkcija i~?ga - Svojstvena radničkom radu, utječe na organiza­CIJU porodice. Organizaoija rada u željezarama npr. moževrlo .~uboko obilježavati život jedne porodice ili nekogradnickog grada. U stvari, sve veći radni intenzitet imaz~ p.os~jedicu povećanje vremena svakodnevnog oporavlJanJaIzvan radnog vremena, što nije bez posljedica naporodičnu organizaciju slobodnog vremena..Konc~pt k!asne prakse kojemu, dalde, prethode konceptIdrustvenih odnosa u potrošnji, i konkretnog procesarada - 0vcr~ava društ,,:enu organizaciju konkretnogprocesa potrosnje. On, dakle, ocrtava kućne prakse i,,0cJ:1osne". p~akse (susjedski, prijateljski odnosi) kojiprOIzlaze. IZ ~:h .. lmćn~h prc:ksi, i kojima upravljaju svakodnevmobilcaJl svoJstvem svakoj klasi. 54.~~čin n~ koji individua, unutar porodične zajednice,zarnlslJa s.voJ odnos prema uvjetima egzistencije, njenasRontana ldeol?gija! .osnovni je vid klasne pmkse (daklenJ~ne klasne .s~tuacIJe). Navedene spontane potrebe mo~raJu se shvatiti kao jedna strana tog surovog vida klasnihpraksi.Drugačije rečeno, ono što nazivamo spontanim potrebama,poseban su način - uvršten u porodični aparat- da .. individua odredi svoj odnos prema uvjetima egzistenCIJe.. a) .Ku.ćna zajednica je mjesto određene privatne pro-1ZV0dnJ~ (azvan sfere proizvodnje). Npr. odgoj djece, pripr~maJ?-Jeobroka,. održavanje stana, odjeće. Kućna jezaJedmca dakle mjesto proizvodnih praksi za koje možemoizračunati cijenu u vremenu, to je cijena koja, u:'~ Michel Verret ,,0 radničkojh"Ulturi" (Sur la cultureouvnere), La Pensee, br. 163, svibanj-lipanj, 1972.v ".Z,: sve v š~o slijeclJ." pogl7dati. L. Althusser: "Ideologija iciyzavm I~e?l5'skl a,paratI , (ldeologIe et appareiles ideologiquesd Etat) (bllJeske), La Pensee, br. 151.57

stvarri, 'Određuje trešak repredukcije radne snage. Općipreces iskorištavanja remeti tu proizvodnju.Što je vrijeme za koje nadničar radi za sebe u proizvodnja.manje, to je značajnije vrijeme za koje radnikmora raditi za sebe u procesu potrošnje. Plaćene žene(s obmrbm na izvjestan oblik tehničke i društvene vizijeunutar porodice u kapitalističkem društvenom Ul"eđenju,naročito podnose to ogromno iskerištavanje).Nemogućnost da se čitav jedan dio privatne proizvodnjeuvrsti u društvenu proizvodnju, i nemogućnestda se podruštveni konkretni proces potrošnje koja proizlaziiz protivurječnosti kapitalističkeg načina proizvodnjena razini potrošnje, pojačava iskorištavanje. 55 Ali, ito je vrlo značajno, svi društveni slojevi ne podnose toiskorištavanje na isti način i u istoj količini. Izvjesnopodruštvovljavanje sredstava za potrošnju koje odgovaranašim kriterijima trgovačkog profita je ponekad meguće:to su operacije podruštvovljavanja "u zatveru" nanačin P. Parly II, rezervirane za neke srednje klase 56 •Osim toga obraćanje kućnoj pomoćnici, guvernanti ilidvorJci.nji može također omogućiti da se osigura čitavaili dio privatne potrošnje.Način na koji svaka klasa, sloj ili društvena kategorijatrpi iskorištavanjqe određuje sve klasne pokretetih klasa, slojeva ili društvenih kategorija.b) Djelovanje trgovačkog kapitala i ideolegije 'Osvjetljavajedan drugi vid problema. Govorimo li o ideologiji,mOTam o razl:i:kovati posebne ideologije svojstvenesvakoj klasi, i ideologiju 'Općenito koja bitrio upućujena indLividuu-subjekt. Da bi lakše prodao svoju robu,"trgovac" se mora uklepiti u posebne ideologije, svojstvenesvakoj klasi; on mora - želi li vladati tržištem ....::..slijediti tihe naloge vladajuće klase, da bi razumio budućemušterije koje vrlo dobro shvaćaju vladajuću ideologiju.Trgovac ne stvara ideologiju, en ju jača.Da bi pridobio klijentelu, određeni društveni sloj,trgovac sprovodi i prostorno ostvaruje svoju klasnu ideologiju.On tako pojačava funkcioniranje klasnog razlikovanja(u odnosu na "inferiorne" klase) i kiparsku mim1kriju(II 'Odnosu na "superiorne" klase) nekih srednj,ihklasa, omogućujući im da konzumiraju i uživajuu spektaklu njihove vlastite potrošnje unutar zatvore-55 Članak J. Lojkinea: "Doprinos ... "56 Od stanovanja ili cijene stana odbija se troša!k podruštvovIjenja.58nih i rezerviranih mjesta;57 on njeguje vanjštinu jedneprividne buržoazije.Predmeti potrošnje, jednostavni ili složeni predme­-ti, nose i~eološke poruke. Primalac je potrošač određenogdruštvenog sloja, pošiljalac je trgovački kapital (ilidržavni aparat ako proizvodi ili upravlja sTedstV'1ma zapotrošnju). Kao što kaže M. Castells: "Ne postoji semiologiOkočitanje prostora koje proizlazi iz jednostavnogodgonetavanja 'Oblika (oslabljeni znaci društvenedjelatnosti), već proučavanje izražajnih crazrnišljanja krozkoje se ostvaruju. IdeološId procesi keje stvaraju društveniodnosi u datoj konjunkturi".5~ Način stanovanjakoji je način egzistiranja praktičnih ideologija, rezultatje složenog funkcieniranja trgovačkog kapitala- i društvenihklasa.Razmetrimo li sada "Opću ideologiju" -ustanovit će·mo da trgovački kapital pred potrošačkom individuomneprestano primjenjuje metodu opominjanja.Da se ponovo poslužimo terminima Luisa Althussera:trgovački kapital opominje "individue potrošače i,opisujući im njihove potrebe, od konkretnih individuastvara subjekte". Kapital se uvijek obraća subjektu, naznačujepotrebu kao nešto originalno, jedinstvene,osebno.U tom odnosu, ideologija potrebe se svakome namećekao 'Očiglednost, očiglednost koju patvrđuje zdravrazum. (Na koncu, potreba je nešto kao ukusi i boje -o tome se ne raspravlja).* **Koncept klasne prakse nekog društvenog uređenjamora 'Omogućiti da se postavi osnovni problem -vrijednastiradne snage na drugačiji način, a ne pozivanjemna kulturni okvir, dajući nam mogućnost da razumijemokaJko konkretni 'Oblici iskorištavanja i društveni odnosikoji se stvaraju oko procesa potrošnje 'Oblikuju prak-"Pogledati već spomenuto djelo E. Pn~teceille; članakJ. Iona u Sodlogie du travail, br. 4, 1970; članak J. Baudrillarda:,,Moral predmeta" (Le moral des objets), Communication, br.13, 1969; naš članak "Gradska obnova Pariza" (La renovationurbaine a Paris); operaciju "Italija 13" u Espace et societe,br. 2; za jednostavne predmete za potrošnju: članak L. Bo1tanskog:"Taxinomie populaire, taxinomie savante: les objets decommunication et leur classement", Revue Franc;tise de Sociologije,br. XI-l, 1970.II Manuel Castells: "Gradsko pitanje" (La question urbaine),izd. Maspero, Pariz, 1972, str. 277.59

tičnu ideologiju jedne klase (koja je dio njene klasnesituacije).Pribjegavanje pojmu potrebe, uzetom u svakodnevnomznačenju, teži, ·kaošto smo rekli, uvođenju mehani.stičkihodnosa između situacije klase i položaja klase.U stvari, ,osnivanje sistema potreba pretpostavlja Oleganizacijuneke klase, klasnu borbu, 'prelazak klase "usebi" -ll klasu "za sebe". Jedna klasa djeluje kao klasakad :iskazuje potrebu i istovremeno naznačuje uvjete promjenetih praksi (ovdje smo na razini položaja klase).Sve to vodi određivanju dviju značajnih točaka: razvojhomogenizacije zahtjeva, i politike jedinstva i jedinstvenogfronta - ne smije zaboraviti da izjednačavanje sistemapotreba pokriva različite klasne prakse pod različitimaspektima; s druge strane, klasne prakse su obilježeneideologijama koje šire državni aparati, i sistempotreba, koji oblikuju politički nevladajuće klasne organizacije,mora prekinuti s tom ideologijom.Društvene klasne prakse su dakle mjesto i ulog borbipartija ili društvenih pokreta koji se upliću u društveneodnose potrošnje. Ta se borba odvija unutar državnogaparata, točnije unutar gradskih aparata kojiproizvode i upravljaju nekim sredstvima za potrošnjumiješajući se tako u klasne prakse. Sasvim je jasno dase gradskim dekretom ne mogu mijenjati sve gradskeprakse, utoliko što se financijska samostalnost općina uodnosu na središnji državni aparat sve više svodi naprivatna financiranja da hi se financirala njihova investiranja.I zbog toga, htjeti provesti gradsku "kulturnurevoluciju" u kapitalističkom društvenom uređenju nemanikakvog smisla u revolucionarnoj perspektivi, većdobiva puni smisao u reformističkoj perspektivi. Jasnoje da je reformistička utopija često prisutna u društve·nim pokretima koji se rađaju u procesu potrošnje, iuvijek prisutna u "građanskim" ideologijama. To nas,međutim, he treba spriječiti i čak nas mora potaknutida promatramo gradski aparat kao mjesto borbe naprednihprotiv "zatomljivanja" i "ukidanja" praktičnihideologija.Kulturnu revoluciju ne treba promatrati jedino uodnosu na lIsuperstrukturu" (kultura, odgoj), već takođeri kao revolucionarni proces koji prožima samu infrastrukturupreobražavajući klasne prakse. Lenjin jegovorio u vezi s fazom prelaska u socijalizam da seborba protiv ideologija prošlosti mora odvijati u dvijemadimenzijama: kao borba za stvarno znanje u prosvjetnomaparatu, s jedne strane, j kao borba za mije-60, rnjanje običaja, za oblikovanje novog načina života, sdruge strane. 59Na kraju ćemo formulisati sledeće tri misli:1. Kulturna revolucija se ne može koncipirati bezpromena načina proizvodnje, pošto su međusobni tesnopovezani oblici izrabljivanja, način proizvodnje potrošnihdobara i praktična ideologija. Ne može se odvajatiborba protiv izrabljivanja od borbe za novi način života.2. Sistem potreba može da se us meri ka novomdruštvenom odnosu u oblasti ekonomije i ideologije.Njega ne mogu da formulišu klase koje ne vladaju ukapitalističkim proizvodnim odnosima, a pogotovo neradnička klasa.3. Nema nikakvog smisla da govorimo o novomhumanizmu ako kulturnu revoluciju ne shvatimo kaonjegovu podlogu i ako je shvatamo kao deo promeneproizvodnih odnosa.Ova rasprava pokazuje da nije dovoljno žigosatimetafiziku odnosa koja bi bez tačne analize mogla dainficira marksističku teoriju. Osim toga, treba postavitiprobleme određivanja vrednosti radničke klase, ideološkeudarne snage načina potrošnje, odnosa izrabljivanjai klasne svesti kao i klasne borbe u okviru procesapotrošnje i u tu svrhu treba principijelno postavitiproblem mesta pojma potrebe u odnosu na koncepcijupozicije i stanja klase.Mi smo u početku ovog teksta stavili u zagradepitanje objašnjenja između psihoanalitičke teorije potrebai želja i marksističke sociologije, pošto smo verovalida prvo moramo rešiti probleme u sopstvenoj kući.Ovde smo dali nekoliko elemenata da bi ubrzalinjihovo rešenje i nadamo se da će ovaj prilog podstaćidiskusiju o ovom pitanju. 60(De la notition de besoin au, concept depratique de classe. LA PENSEE, 166//1972)Prevela Slobodanka Bjeliš59 Pogledati Lenjinova "Djela" izd. Progres, Moskva, 1962,sv. 33, i djelo G. Besse, J. Milhau, M. Simon: "Lenjin, filozofijai kultura" (Lenine, la philosophie et la culture), kol. Problemes,izd. Sociales, Pariz, 1971.60 Nismo analizirali tekstove P. Bourdieua, M. Hollbwachai J. Baudillarda, koji se odnose na pojam potrebe i na'pojamklasne prakse. Mislili smo da je za prvo vrijeme prikladnijestaviti naglasak na neke osnovne probleme. ,,:: ...

Jean-Pierre TerrailPROIZVODNJA POTREBA IPOTREBE PROIZVODNJENaučno materijalističko razmatranje jednog tako jedinstvenogpojma kao što je pojam "ljudskih potreba"·nailazi na određene teškoće. U praktičnom govoru, kaoi u onom "naučnom", potrebe pro~zlaze iz subj~kta. (individueili društvene grupe) kao IZ svog zadnJeg.Izvorišta.No, materijalistički pristup, koji, ne POlazI "o~čovjeka (i njegovih potreba, J.-P. T.) vec od ekonomsl~ldatog društvenog perioda" (Marks), iz prve odbacujesubjektivistički idealizam koji biću individue pripisujepotrebu kao atribut sušt~e. R~č je (} ~?me da s~ trebačuvati bilo koje vrste soclOloglzma kOJI se, pod IZgOVOrompriznanja istorijskog. i društvenog ~arakt~ra potreba,zadovoljava, kako Je to rekao AltIser, t~e. da"ljudskoj prirodi dodeljuje atribute ,k~nkretne IS~Oričnostj".Supstituisati indivi~ualnog vS~~Jekta ~o~ektIvnimsubjektom ništa ne menja usustrnI stvan, Jer tomje dovoljno da bi se m?difikovalo ono što)e bi!no:razdvojenost i suprotstavljenost ekonomskog I drustvenog-proizvodnja i potrebe. Proizvodnja se pre~a potrebamapojavljuje kao )ednostavni .inst.~ent ~JIhovo.gzadovoljavanja. No, "rnstrumentalizacIJa prOIzvodnjese neminovno javlja kao zatajiv.~je cb;uštvenih odn~~akoje proizvodnja stvara,. akOJI precIZnO karaktensuekonomski dati društveni period"." Evidentirajući" prvi karakter potreba i instrumentaliz~cijeproizvodnje Marks, u svom Uvodu. i~ 1857.godine, primećuje: ~o ~otrošnja stvarn? r~ahzuJe proizvodkao takav time sto ga apsorbuJe, sto, takođe,stvara potrebu ~a novom proizvodnjom, kao "revanš"ovome javlja se to da proiZvodnja "proizvodi potrošnju"time što proizvodi predmet potrošnje, ali i time štodeterminiše način potrošnje toga predmeta; a naročitotime što determiniše i potrebu za predmetom potrošnje.Tako dolazimo do nečega što je od najvećegznačaja,a to je pitanje kako se ostvaruje navedeno .determinisanjepotreba, Po Marksu, potreba za određenlID pred.metom je stvorena time što postoji saznanje o postojanjutoga predmeta. Marks, zatim, zaključuje: "Proizvodnja,dakle, ne proizvodi samo određeni predmet za određenogsubjekta, već i obrnuto".Ovakva formulacija izgleda, međutim, dosta apstraktna,a pozicija problema u izrazima suprostavljanja subjektai objekta dvosmislena, evocirajući tautologije recipročneakcije između individue i društva. U onoj meriu kojoj je marksistička literatura ostala na ovom stadijurazmišljanja, u toj je meri ona previše često moglaizgledati, po tim pitanjima, relativno šematična ili psiholigizirajuća.Zbog toga je neophodno ići dalje, te jeMarks, u radu koji smo već naveli, ukazao na pravacneophodnog razmišljanja. Kod ovoga mislimo na stavda, ako se potrošnja pojavljuje kao momenat proizvodnje,to je zbog toga što se individua pojavljuje kao.nosilac potrošnje "kao proizvodna individua, koja se samareprodukuje". Odnosno, to je zbog 'toga što se nosiocipotrošnje pojavljuju i kao nosioci proizvodnje, aproizvodi se kao takvi pojavljuju kao proizvodi sopstvenematerijalne aktivnosti tih nosilaca potrošnje iproizvodnje. Materijalistička teorija načina proizvodnje,u onoj meri u kojoj je to teorija nosilaca proizvodnjeili istorijskih oblika individualiteta, u toj meri ona ustanovljavaneophodnu polaznu tačku istraživanja potrošnjei pojava vezanih s potrošnjom. ,Teorija društvenih odnosa, a u prvom redu analizaodnosa proizvodnje, omogućava da se opišu odgovarajućespecifične forme individualiteta.Dakle, "ovde je reč o ličnostima samo u onoj meriu kojoj one predstavljaju personifikacijuekollomskihkategorija, podlogu interesa i determinisanih klasnihodnosa"!: reč je o "društvenoj" ili "objektivnoj" !indivi-.dui a ne o konkretnim jedinkama u njihovoj. osobenosti.Međutim, kao što to nastoji da prikaže L. Seve, teorijaistorijskih oblika individualiteta nam, kao ključ naukeo ličnosti, omogućava da neposredno. razmišljamo o"oblicima potreba, proizvodnoj aktivnosti, o oblicimapotrošnje Iti njihovoj društvenoj determinisanosti ... oI K. Marx: Le Capital, Editions Sociales;' tom I, str.20 ..62

oblicima opštih protivrečnosti determinisanih individualnihpostojanja'?Preko globalne logike načina proizvodnje - razvojaproizvodnih snaga, p:rJ~ode i ~~olucije. J?ro~z~odni~ o.dnosa- može se, znaCI, shvatItI razvoJ mdIVldue l nJegovihpotreba. Dati način proizvodnje determin~~e glavnetipove individualiteta. Međutim, u svak0D?-. stadIjU .razvojatog načina proizvodnje, u svakom stadIjU razvoJa pro:tivrečnosti proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, OVIopšti tipovi (podrazume~ajući pod ?pš.tim t~po.vima. klasei delove klasa u OkVIru opredeljenja kOJe lm "određuje"način proizvodnje) su fiksirani, utvrđeni kao pojedinačnikonkretni oblid. . .Oblici individualnog postojanja i potreba evolUIrajusa modifikacijama odnosa proizvodnje. S druge strane.glavne elemente tih transformacija treba međusobno razlučitii odrediti njihovu konfiguraciju, ako· hoćemo davršimo solidnu konkretnu studiju o konkretnim društvenimpotrebama. U svakom slučaju, a stvar je čitaocada o tome sudi, ovaj naš tekst je zasnovan na opštojbazi napred navedenih principa.TRANSFORMACIJA NAČINA PROIZVODNJE,KLASNE BORBE, POTREBEKoje je potrebe kapital, kada nagrađuje ra~u sn~gupo "njenoj vrednosti", spreman da ima u VIdu? SIgurnoje da nije dovoljno u rešavaju ovoga probleI?aimati u vidu samo ono što je Marks nazvao "moralnImi istorijskim elementom", a koji č~i sastaV?-i deo d~finicijevrednosti radne snage. Kada bl, pak, bIlo dovoljnoimati u vidu ,samo "moralni i istorijski elemenat", ondabi već samo ukazivanje na društveni karakter potrebasamo po sebi konstituilaso teoriju. Same po sebi potreberadne snage, bez obzira da li su shvaćene po određenomstriktnom minimumu ili su shvaćene kao društvene,ne predstavljaju osnovu vrednosti radne snage.Kada bismo se toga držali, onda bismo se izgubili u kontroverzamapo pitanju razlikovanja nužnih i suvišnih po-2 Lucien Seve: Marxisme et theorie de la personnalite, EditionsSociales 1969, str. 127. Njegov rad je odigrao ulogu kojase ne može 'zanemariti u evoluciji francuskih marksistički.l).istraživanja problematike potreba. Na specifičniji. način, SU potrebe'istražene i u radu Traite. marxiste 'd'econoinie' ·poI.itique:le capitalism e monopoliste d'Etat (Editions'; ~ociales, 1971,.četvrtopocrlavlje), kao i u članku Francisa Godarda, De la notwnde besobz au concept de pratique de classe "La Pensee", br.·166,1972.64treba, prirodnih i društvenih, itd. Osnovu vrednostiradne snage određuju one potrebe radne snage koje sepojavljuju· u svojstvu radne snage. To su one potrebekoje radna snaga mora zadovoljiti, jer, ako ih ne zadovolji,radna snaga se više ne može svaki dan pojavljivatitamo gde je eksploatisana, odnosno tamo gde je njenoradno mesto. Osnovu vrednosti radne snage određujupotrebe njene reprodukcije sa tačke gledišta koju imakapital, odnosno koju ima kapitalistički način proizvodnje.Međutim, u svemu ovome ima određenih protivrečnosti."Individualna potrošnja radničke klase je, u najužemsmislu, transformacija namirnica, koje radna snagakupuje time što sebe prodaje, u novu radnu snagu, unovu materiju koju će kapital eksploatisati. To, dakle,predstavlja proizvodnju i reprodukciju onoga sredstvakoje je najneophodnije kapitalu, to jest samog radnika.Radnikova individualna potrošnja je sastavni elemenatreprodukcije kapitala. Tačno je to da do radnikove individualnepotrošnje dolazi zbog toga što radnik njomezadovoljava sopstvene potrebe a ne potrebe kapitalista.Međutim, i tovarne životinje vole da jedu, pa ipak nikomene pada na pamet da njihova ishrana nije i stvaronih kojima te životinje pripadaju".3Takve su date veličine problema: reprodukujućisamog sebe proleter se, u stvari, reprodukuje za potrebekapitala. Odnosno, tačnije, proleter se ne može reprodukovatiza samog sebe ako se ne rep ro dukuj e i zakapital. Ako je tačno to da proleter, "kao i svaki drugičovek, ima sklonosti ka zadovoljenju svojih sopstvenihpotreba", odnosno da se reprodukuje samo za sebe,tačno je i to da njegova osnovna potreba jeste ukidanjekapitala. 4Čak i onda kada se reprodukuje za potrebe kapitala,proleter ipak, obrnuto od rečenog, nastoji da. sereprodukuje i za samog sebe. Svakodnevno sukobljavanjes kapitalom, što predstavlja početak i pripremu socijalnerevolucije, jeste jedna dimenzija koja je imanentna kapitalističkomnačinu proizvodnje_ Sadržaj svega ovogajeste otpor prema kapitalu, tom "rasipniku mišića i mozgova"koji vrši preterano trošenje radne snage onemogućavajućinjenu normalnu reprodukciju, i to kako sastanovišta samog kapitala, tako i sa stanovišta radnesnage, a isto tako i sa stanovišta raspodele materijalnog3 Le Capital, tom III, str. 15 (Editions Sociales)~4 Videti, na primer, L'ideologie allemande, Editions Sociales,str. 320.5 Marksizam II svetu 11 65

i kulturnog bogatstva, koga pm"izvodnja konstantno uvećava.Sve rasprave o potrebama radnika koje zanemarujuelemente i logiku suprostavljanja rada i kapitala subez potrebnog sadržaja.Istorijske analize sadržane u Kapitalu (tom I, gl. IIIi IV), koje se odnose na radničke borbe do kojih je dolazilosa industrijskom revolucijom u Evropi, obilujubogatstvom informacija o problemu o kojem smo upravogovorili.Pre svega, te analize ukazuju [la odnose među promenamau procesu proizvodnje, pojave novih potreba irazvoj klasnih borbi, i to posebno u odnosu na sledećatri momenta:1) Upoteba mašina, koja je i sama rezultat razvojakapitalističkih odnosa, potčinjava rad kapitalu, i to nesarmo formalno već i realno. U svojim začeoima kapitalje, po Marksovim rečima, ,;pirovao", "orgijao". Njegovažeđ za viškom rada, njegova "slepa pohlepa" nema granica,ona "do dna napada i samu vita1nu snagu nacije".Mašine, u stvari, omogućavaju i rad žena i dece, namećućiradnom kolektivu svoj ritam proizvodnje, svojutačnost i određeno radno vreme.2) Mašine, kao sredstvo vrhunske eksploatacije radnika,omogućavaju kapitalu da stopi u jedno "pljačku"i "normalnu upotrebu radne snage", da lišava neposrednogproizvođača vremena koje mu je potrebno "za zadovoljenjenjegovih intelektualnih i društvenill potreba",čiji broj i karakter zavise od opšteg stanja civilizacije".Međutim, potčinjenost radnika mašini kao "neprijateljskojstrl:).noj sili" se, Ll isto vreme, pojavljuje ikao određeno svojstvo industrijske discipline, kao koncentracijaproizvođača u velikim proizvodnim jedinicama.Potčinjenost radnika mašini se pojavljuje i kaojedan od uslova mogućnosti kolektivnog organizovanjar~dnika .. za zaš~itu svojih klasnih interesa i za zadovoljenje?vojih novih potreba. U tom smislu se, po Marksu,fabnčko zakonodavstvo, kojim se regulišu trajanje radnogdana, zdravstvena zaštita i obuka, pojavljuje kao"prirodni plod krupne industrije".~) Proces zadovoljenja potreba povezan je s proizvodnImtransformacijama, kako izvorno tako i po svojimefektima. Fabričko zakonodavstvo, koje se najpre primenjivalou najvažnijim industrijskim granama, uskoroće se proširiti na čitav proizvodni sektor, dovodeći tako.do naglog razvoja i ekspanzije mašina u tim sektorima,do onoga što je Marks opisao rečima da "kuca satmašina i brze transformacije kućne radinosti i manu-66lfakture u fabrički nacm pro"izvodnje". Sve ovo, pored'o?~alog, vodi ubrzanju telmičkog progresa i intenzifika­CIje rada kao uslovima pro"izvodnje relativno cr viškav~ednosti. Iskustva jednog perioda revandikati~ih borbIse t~o pojavljuju kao baza razvoja nov,ih oblika eksploataCIje,odnosno kao baza novih transformacija načinaproizvodnje, iz kojih će iskrsnuti nove potrebe inovi uslovi borbe, itd. .Ove analize iz Kapitala omogućavaju da se shvate7n:;~enja i~to.rijskih traisfo.r;nacija potreba i odgovara~JUClh borbI, l to sa stanovIsta procesa proširene reprodukcijeunutrašnjih suprotnosti. kapitalisti.čko cr načinaproizvodnje.o. .O,:e analize, najpre, veoma jasno ukazuju na postojanje,1 to već od vremena industrijske revoluoije (značio~ "klasičnog" stadija kapitalističkog načina proizvodnje):s?-P~9tnosti J.zmeđu ~apit;;t~istič~e eksploatacije ikapltahs~Ickog .naoma akumulaCIje s jedne strane, i razvOjaprOIzvodnIh snaga s druge strane. Interes je individualnogkapitaliste da izvuče maksimum viška rada.Kap~tal, uostal~m, "ni malo ne brine za zdravlje i životmvek radn'lka, ako ga na to društvo ne natera".Isk?-stvo Eng;les~e .}z 19. :reka ~okaZiuje "sa kakvombrzmom kapltahstlcka prOIzvodnJa .. _ napada u samkoren bića i snage naroda". .. Seo,?e ~elj,~ka u g~adove hrani svežimsnagama raz­VOj kapltalistlcke proIZvodnje, zamenjujući već istrošene.~e~u~~, nastupa ~ vreme kada, zbog brzog širenjakapl~!1hstlckIh odnosa l mogućnosti bezpoštedne eksploataCIje.rac;In?~ vrem~na, nayedeni izvor nove radne snageza kapltahstlcku prOIzvodnju samo sa velikim teškoćama:nože d.~ kompenzira preranu istrošenost idegeneracijumdus~nJske radne snage. U drugoj trećini 19. veka po­~talo je neophodno d~ Sc: l~itira trajanje radnog dana,l to za englesku kapltahstlcku klasu ako ne veći zasvakog individualnog kapitalistu. '. ~:,o pre~~tavlja nešto .0 čemu treba posebno razlllishtl.Ra~mc.ke borbe pnmOI~avaju kapital (l individualnekop1tahste) da vode racuna o onome što istovremenopredstavlja interes proizvođača i neophodnuP?treb.u razvoja .samog kapitalističkog načina proizvodnJe.FIksne gramce apsolutnog viška vrednosti, briga o~dravstvenom s~anj.u. radnika i obavezno školovanje seIstovremeno pOjavljUjU kao rezultat klasnih borbi i kaou~lov reprodukcije radne snage nephodne za razvoj kapItala... Da bi ovo bil? jasnije potrebno je ponovo razmotntIosnovne protlVrečllosti kapitalističkog načina pro-67,

,izvodnje i logiku njegovog razvoja. Konstantni progresproizvodnih snaga, koga kapital mora obezbediti, rezultatje logike eksploatacije. On se, takođe, izražava rastućomdominacijom prenetog rada nad živim radom.Takav način razvoja je protivrečan. i to zato što, pred~stavljajući kočnicu stručnom osposobljavanju radne snagei potrošnje proizvođača, on sam sebi stvara preprekei može se ostvarivati samo uz krize, devalorizaciju kapitala,itd.Kapital nije u stanju da razreši te protivrečnosti,da obezbedi uslove svoje sopstvene proizvodnje. Tu ihtervenišesnaga akcije proizvođača, koji navedene usloveproizvodnje osećaju kao potrebe sopstvene reprodu7ccije.Tako njihove borbe prevazilaze njihova osećanja (onakoja su usmerena na ograničavanje eksploatacije) i usmeravajuse ka revalorizaciji živog rada, revalorizacija kojapostaje usled evolucije procesa rada.U tom pogledu se potrebe proizvođača pojavljuju,dakle, kao potrebe proizvodnje. Međutim, postavlja sepitanje da li zadovoljenje tih potreba konsoliduje kapitalističkeodnose proizvodnje. Podržati takvu ideju bilobi apsurdno. Zadovoljenje radničkih zahteva omogućavaodređeni razvoj radne snage. Ono, takođe, čini neophodnim,samom logikom eksploatacije, novo jačanje dominacijeprenetog rada. Ono, isto tako, znači, kako za sadašnjosttako i za budućnost, ubrzani razvoj proizvodnihsnaga i "obećanje" da će se isti problemi, samo unekom drugom obliku i tl širem obimu, ponovo javiti.Oni će se javljati sve dotle dok razvoj proizvodnih snagai proizvođača, sa aspekta njihovih potreba i njihove organizovanosti,kao i sa aspekta njihovog iskustva i njihoveklasne svesti, ne budu na tom nivou da proizvođačimogu zadovoljavati, uspostavljanjem novog načina proizvodnje,svoje fundamentalne potrebe da se reprodukujuza sebe same.Pitanje radničkih zahteva, znači, upućuje na protivrečnostikapitala a ne na protivrečnosti među radnicima(koji bi morali da se bore između neophodnosti da pasivnopodnose eksploataciju i neophodnosti da svojomborbom jačaju eksploataciju. Fabričko zakonodavstvoje kod ovoga od posebnog značaja. Ograničavanje radnogdana se pojavljuje kao neophodnost sa aspekta' održanjaradničke klase i samog kapitala. Međutim, ono što zakapital predstavlja definitivno onemogućavanje proizvodnjeapsolutnog viška vrednosti, to proizvođačimapruža novu mogućnost da slobodno vreme koriste za zadovoljenjesvojih potreba, a posebno za pripremanjeukidanja kapitala.68". Na isti način se proklamovanje osnovnog obrazova­D:Ja .. kao neol;?ho~nos~ u?lova d~ deca mogu.raditi, pojav­IJuJe~ao ~esto sto Je unperatIV za kapital. 'Tehnološkousavrsavanje radne snage se pojavljuje kao vitalna neophodnost.za"savn~menu, ~vo~ernu indust~iju, koja nikadaodređen~ ~e~

NEKE DIMENZIJE KONKRETNOG PRISTUPAPOTREBAMA I PRAKSI POTROŠNJEKonstatacija da pitanje proizvodnje potreba upućujena pitanje potreba proizvodnje predstavlja fundamentalnui neophodnu polaznu tačku ma:terijalističke analize.Međutim, ukoliko nećemo da zapadnemo u ekonomizam(a ako je, pri tome, tačno to da društvene potrebepredstavljaju jedinstvo određenog objektivnog iodređenog subjektivnog momenta), onda treba objasnitikako se sa jednog momenta prelazi na drugi, odnosnokako se ostvaruje interiorizacija potreba proizvodnje.Naučni pristup mora voditi ka istraživanju evolucijezahteva koje nameće proizvodnja i rasvetljavanju uslovai modaliteta interiorizacije "bih zahteva. 7Reprodukcija radile snage,proizvodnja i potrošnjaPoći u razmatranjima društvenih potreba od objektivnihuslova reprodukcije radne snage onemogućavaosamostaljivanje sfera proizvodnje i potrošnje, za razlikuod onoga što je prisutno u nemarksističkoj ekonomijii sociologiji. Od uslova, okolnosti pod kojima sevrši upotreba radne snage zavise zahtevi njene reprodukcijeizvan rada. Priroda procesa proizvodnje, kao ikarakteristike procesa potrošnje, utiču na deterrninisanostpotreba. One, pak, utiču kako na uslove rada takoi na uslove obnavljanja radne snage.Karakteristike i zahtevi kapitalističkog procesa proizvodnjesu se veoma transforrnisali u poslednjih stogodina. Oblici proizvodnje koji su prethodIili kapitalističkomsu u vel1kom obimu zamrli, što važi i za oblikepotrošnje koji su prethodili kapitalističkom. Kapitalističkirobni odnosi su sve' prisutniji na svim nivoimaproizvodnje i transformacije upotrebnih vrednosti, po-7 Takav pristup potrebama omogućava da se prevaziđe starapolemika o "relativnoj" i "apsolutnoj" pauperizaciji.Ta diskusija je, u suštini, problem \kapitalističke eksploatacijepostavljala samo na veoma uopšten način. Iz nje se malošta moglo naučiti o konkretnim mehanizmima \kapitalističkeeksploatacije, ili o rea~om stepenu zadov9ljavanja i]i neza~o:voljavanja potreba radnika. Ovo zbog toga sto se u tOJ polerruclznemarivao razvoj sadržine i oblika potreba koje prate i izražavajurazvoj procesa kapitalističke ,proizvodnje. Ova naša primedbane dovodi, naravno, u pitanje interesantno st samog konceptapauperizacije, već način na koji se tom problemu prilazilo_70tiskujući. pri. Eome sitnu robnu proizvodnju kao i odre­~ene oblik~ hcnog .rada. Trad!cionalni kućni poslovi, kaosto ~u I?nprem~Je hr~~, ~zrada i održavanje odeće,vaspItanJ~ ~ece ltd., ,~ve VIse Izlaze iz okvira poslova kojite o~av!Ja}u u kUCI, odnosno u porodici. Taj razvoj~vonzuJuc.e .deluje. ~a rad žena. Istovremeno se s ovim'~)Itno ~enJaJu ~bhcI :porodičnog života. Koncentracijamd~stTIJske P~~IzvodnJe pretpostavlja masovnu urbanizaCilJUst~n~:vmstva~. k.ao i to da radna snaga raspolaže?dgovar:'l~umI?- naCIllIma stanovanja i mogućnostimat~vnog Ih 'pTIv.at~og saobraćaja. Razvoj prosečne kvali­.1~~v~astI. kOJa ~e neophodna radnoj snazi i nestajanjeIII IVld~a~ o?l~a t:an~m1sije znanja podrazumevajuger:eral:zaClJu . ~ SIrenje Javnog obrazovanja. Promene~b,!i~ka. Illdustri:Jsk~g rada, ubrzanje ritma proizvodnje,cesc~ Izmene ra~ih mesta i drugi faktori sve više povezuJureprodukCIjU radne snage sa pojavom novih oblik~odmora, za,? ave, proizvodnje usmerene ka zadovoljen~uzdravstvernh potreba radnika, itd.Sve ~o pretstavlja određeni način života, određenepotrebe l određenu praksu potrošnje. Te potrebe i taprak~a kons~antno .menjaj1! razvoj kapitalističke proizvo.dnJe:NekI auton, kao sto su, na primer, E. PreteceIllel .J. L. Moynot pišu o najaktuelnijim aspektiman~~edenih proces~, J?osvećujući najveću pažnju evoluc!Fuslova vo?navlJ~~a radne snage i procesu socijaliza­OlJve p)otrosnJ~ (kOJI Je, u uslovima kapitalizma, protivrecan, kao l problemu potreba povezanih sa samimradom. s~deoJoški ~astav potreba, klasne borbel drzavna mtervencija~~sne. borbe igraju posebno značajnu ulogu u det~rmllllsanJusub~ektivno~ .momenta u vezi s potrebama.Povez,anost. ,klasnih I:orbI l potreba mogla bi se izrazitisl~decom linearnom semom: potreba-+borbe-+zadovolje­~Je pO.tr.ebe, s j~~ne strane, zbog toga što se ovim možeIzvrSItI. lllte~racIJa društvene definicije vrednosti radnesnage l nOVIh ~otreb~; bor~e doprinose, neposredno iposr.~?n0' .razvoJ~ I?rOlz:,odnih snaga, njihovoj transformaCIJI,pmpremaJuCI pn tome javljanje novih potrebaS druge strane, borbe igraju određenu ulogu u proces~• s yiqeti: E. Preteceille, Evolution des besoins sociat~ etsoczalzsatlOn de, la c.ons?mmation, "La Pensee", br. 180, 1975;!b'.Ld· Moynot, DetermmatlOn sociales et individuelIes des besoinsl l • '71

interiorizacije potreba proizvodnje, odnosno,-borbe transformišupotrebe proizvodnje (koje su, u klasnom društvu,protivrečne) u potrebe subjekata proizvodnje.Klasne organizacije formulišu svoje zahteve, odnosnozahteve svojih klasa. Međutim, time se ne stvarajupotrebe. Ipak, klasne organizacije igraju akt!i:vnu ulogu,ulogu koja je od određujućeg značaja, posebno kada seima u vidu da preko klasnih organizacija radnici pristupajuteorijskom saznanju o svom klasnom položaju.Objektivni zahtevi proizvodnje nisu neophodno tačnoizraženi u oblicima društvene svesti. Tako fundamentalnapotreba najamnog radnika, potreba za ukidanjemkapitalističke eksploatacije, može figurirati samo kaozamor ili kao potreba za odmorom, i to odmorom povezanimsa uslovima eksploatisanog rada. Međutim, tomože biti samo kod na:jnižeg nivoa klasne svesti. Determinisanadimenzija eksploatacije će naći oblik svog re·vandikativnog izraza u funkciji stanja u kojem se nalazeklasne borbe i iskustva klasa. Ti oblici mogu biti sledeći:lomljenje mašina, usporavanje ritma proizv()dnje,itd. To su spontani revolti. Ali, mogu se javljati i drugioblici, kao što su reformistički i revolucionarni zahteviradničke klase. Jedino ovi poslednji proizlaze ne iz iskustvenoguočavanja efekata eksploatacije već iz naučneanalize uzroka eksploatacije.I kapital nastoji da aktivno utiče na subjektivnioblik potreba. On, najpre, razvlačenjem odnosa i oblikaeksploatacije nastoji da onemogući pojavu potreba unjihovom subjektivnom obliku. Zatim, ako u tome neuspeva, on deluje reformistički, tj. da klasnu borbuusmeri ka određenom načinu zadovoljenja potreba kojibi bio integrisan s logikom eksploatacije. Kapital modifikujeobLik a ne stepen eksploatacije. 9 Ili, kada ni utome ne uspeva, kapital nastoji da radničke borbe usmerika određenim koncesijama, ali takvim koncesijamakoje će se najbolje moći uklopiti u nove oblike eksploatacije.Kapital nastoji da jača postojeće društvene odnose,između ostalog i favorizujući oblike individualnepotrošnje, i to one oblike koji zadovoljavaju imperativekapitalističke rentabilnosti. U sve to kapital uključujei određene oblike ideološke borbe.Organizacije klasa intervenišu različito: preko udruženjai pokreta, preko sindikata i političkih partija., To je slučaj sa "participacijom", kojom se radnici aktivnouključuju u organizaciju svoje sopstvene eksploatacije, ili satzv. "antihijerarhijskim" merama, koje se odnose na masu najamnihradnika. To je slučaj i sa akcijama u vezi sa "kvaLitetomživota", koje se danas sprovode u kapitalističkim zemljama,72Država, pak aktivno do' .potrGba". M~đutim odno p;nnOS! U~~ovljenju "sistemaditi na jednostavn~ odn~~eprOIzvo Je se ne mogu svoškeodnose. Potrebe be bs~aga, Ih na samo ideolon]I"h ovog izražavanja ' uvek z o ZIra ,. na to kak av Je . o bl'kl:r:roc.esa proizvodnje.' Oro-a~Pu~uJ1cl na određene zahteveh.satI poredak. Efikasno~t tihc:lr e ~a!!-e n:ogu formu­~1 od nji~0.ve sposobnosti da shv!ta:~b]~~k~' sI~rno zavilspontanI IZraz potreba i kl '1' Ivru momenatI t .. asm 1 Interesas onJa nam, između ost l k' .snih borbi dolazi (i da t d kl g , po azu]e da do klaefikasnoi rati s· a a asne organizacije moguoblika eks~loatac~~]U ulogu) polazeći od neposrednihsno polazeći od .;e' r~tose~no na:deksplc;a.tacije, odnooijiradnesnao-e l}:a~ taka kc;]e d se po~tav!Ja]u reproduk-Država i "'a o ve l vO . protivrecnosti kapitala.nego ikada r~i'~ sebno ~aca.!u :uogu, i to danas višeprodukcije raade' s~a~~r~~lVkn]u l reaI.i.zaciii uslova restavljanjegranica traja"u'u ar dova dahza. borbi za poveomaznačajna. Držav ].:a nog .. ana ]e kod Ovogakao akt nekakvoo- asPt~~k~~~.;v~nbI.lktse nebPoiavIiuiebi, mimo klasnih'" odno f "'. u]e a, su lekta kojitre?a jedne ili druge kl:~e ~o~zova~ zadovoIj~nje popOjavljujeni kao l" rz,:~a mtervencIJa se nese,' već kao potvrd~v:!1r~đ:~a sUitzna dominir~.juće klasakojri zavise od osobenosti O!d oc;osa snaga, l to odnosmisluse državna interve .. re en

živanje potreba i prakse potrošnje mže vršiti. direktno,a da se ne ide preko prethodne analIze .~asmh ?dnosau sferi proizvodnje i analize borbi do kOjih dolaZI međuklasafffiaY ,Mi jedan takav postulat o db acuj.emo , u:: s'~edece"obrazloženje": potrebe PO?toj~?a svoJom objektivnomsadržinom . one dolaze do Izrazaja kako u procesu proizvodnjet~ko i u procesu potrošnje, i ~ilo bi apsurdnorazdvajati ih (iz jednog i drugog od . .ovih procesa) zatošto potrošnja omogućava rel?rodukcI.1u radne snage, negubeći iz vida konkretnu pnrodu procesa rad~..Kod svega nyo.ga nije. reč ~ tome. d.a, r:e .pnzna!jemosloženost determlIlisanostI drustvene I mdIV:ldual~~ sve:sti o potrebama i o praksi potrošnje. ~dr:osno, I~lJe reco tome da mi potrebe i praksu potrosnje svo~Imo ~akarakteristike procesa rada i na ekonomske dImenzIJeklasnih borbi. E. PnSteceille i J. L. Moynot baš uk~u.Juna uticaj koji vrše razni fe;noI?eni kya~ što :,u: t::adIclOnalnii novi oblici potrošnje, Ideolo ski drustvem odnosikoji uokviruju prak~u. 'potroš~~e, klasr:a iskus!va, ~aoionaLnekuLturne tradiCIJe, oblICI porodIce, navJJke lJudiitd. Neophodno je pokazati da se sa~o. na osnoyu materij'alističkeanalize mogu tačno odrediti mes'llo I ulogatih fenomena. ,Michel Verret je, u svojoj kritici jedno.~ rada R.Hoggarta o kulturnom životu engleske radnwke klase,napisao sledeće: ."Uključivanje kulture u. ra~ni~~u praksu proIZvodnjemože do!sta. daleko l;>~~Je, I YIse nego .~ultura .potrošnje,ukazIvatI na specIflOnost. l y~uto~omIJU radmckekulture. Ovo' vodi ne samo ukljuClvanju u tu kulturuonih kulturnih osobenosti koje su uZrako,:~e t

Međutim, ovo, naravno, važi i za socijalizam. Samose izmenom načina proizvodnje mogu istovremenozadovoljiti postojeće potrebe i omogućiti pojavljivanjenovih. Te nove .potrebe jesu potrebe socijalističke proizvodnje.Mm se ne bi imao u vidu primat odnosa proizVodnje,onda se ne bi mogla vršiti teorijska kritika kapitalizmakao ekonomski neracionalnog sistema, sistema kojinije sposoban da zadovolji fundamentalne potrebe,sistema kome je višak značajniji od onoga što se pojavljujekao neophodnost, sistema koga treba zamenitijednim racionalnim sistemom, s tim što taj racionaLnisistem omogućava ostvarivanje unapred određenog "modelapotrošnje", i to "modela" koji obezbeđuje ono štoje fundamentalno, a eliminiše ono što je veštački stvoreno.Ovakav pristup je u suštini obojen reformizmom.Ovo zbog toga što u istoj onoj meri u kojoj potrebe"viška" ili potrebe "suvišnosti" odgovaraju logici ili"racionalnosti" kapitala, u istoj toj meri sadašnje "neophodne"potrebe jesu samo one koje su nametnuteneophodnošću reprodukcije radne snage kao takve, odnosnoradne snage koje je element reprodukcije kapitala.U tom smislu treba shvatiti primedbu koju je Lenjinuputio Plehanovu, koji je socijalizam određivao kao"plansku organizaciju društvenog procesa proizvodnje zazadovoljenje potreba čitavog društva i svakog njegovogčlana pojedinačno".Lenjin je ovo korigovao sledećim rečima:"To je nedovoljno. Takvu bi organizaciju i trustovimogli da daju."15Jedinu potrebu radnika koju kapitalizam ne bi mogaozadovoljiti, a to je u pravom smislu reči "fundamentalna"potreba, jeste potreba radne snage da se višene reprodukuje za kapitaL To je, u stvari, istorijskaneophodnost ukidanja eksploatacije, odnosno istorijskaneophodnost revolucije u odnosima proizvodnje. Socijalizamje, pak, taj koji stvara svoje sopstvene oblikeistorijske individualnosti i potrebe koje odgovaraju timoblicima. U istoj onoj meri u kojo je logika socijalizmasadržana u zadovoljenju potreba, ona je sadržana i utransformaciji i razvoju potreba, u izgradnji onog "realnogbogatstva koga čini različitost potreba" (Marks),kao i u obezbeđenju "potpunog blagostanja i potpunogslobodnog razvoja svih članova društva" (Lenjin).76lS Vlideti: L6nine, Oeuvres, tom VI, str. 19.1I'II -Tačno je to da se danas u razvijenim kapitalističkim:zemljama (a to je istovremeno i odraz dubine opšte krizedržavnomonopolističkog kapitalizma) ekonomski idruštveni napredak sve više odvija kroz izgradnju navedenog"realnog bogatstva". Sadašnje potrebe se sve višei više pojavljuju kao nosioci određenog superiornog ekonomskogi društvenog poretka. Međutim, zanemarivanjete realnosti, a to zanemarivanje može stvarati sliku omogućnosti izlaza iz krize mimo zadovoljenja savremenihI , potreba, se pojavljuje i kao zanemarivanje onoga na štanailazimo kada analiza društvenill potreba iziskuje prethodnuanalizu potreba proizvodnje.I ,lKapitalistička proizvodnja je znacaJno obogatila\društveno bogatstvo. Međutim, istovremeno se javlja ito da kapitalistička proizvodnja onemogućava masamaljudi da koriste to društveno bogatstvo. Socijalističkodruštvo, pak, u svakom svom članu stvara potrebu dakoristi društveno bogatstvo i da se pojavljuje kao nosilacsvojine nad tim bogatstvom. Društveno prisvajanjesredstava za proizvodnju omogućava preorijentaciju proizvodnjei akumulacije u funkciji postojećih istorijskihodređenih potreba. Međutim, u tim uslovima se proširenareprodukcija više i ne pojavljuje kao potreba akumulacijekapitala. Proširena reprodukcija postaje potrebaproizvođača. Takva proširena reprodukcija se, izmeđuostalog, više ne može ostvarivati na štetu živogarada.Podizanje produktivnosti u uslovima socijalizmapretpostavlja duboku transformaciju modaliteta uključivanjaproizvodnih snaga u proces rada. Ono, takođe,pretpostavlja konkretno dato prisvajanje sredstava zaproizvodnju od strane socijalističkih proizvođača; zatim,opšti razvoj celine proizvođačevih sposobnosti, progresivnoprevazilaženje podele rada na umni i fizički. Razvojproizvođača i njihovih potreba je zahtev koji postavljasama socijalistička proizvodnja. Ukoliko se tehno"loški nivo proizvodnih snaga, diže, utoliko više navedenizahtev koji postavlja socijalistička proizvodnja postajeimperativ.Potrebe socijalizma se, takođe, javljaju kao potrebeproizvodnje. Međutim, pošto je proizvodnja drugačijegkaraktera (od one u kapitalizmu - prim. prev.), i potrebesu drugačije (od onih u kapitalizmu - prim.prev.). Imajući to u vidu, postaje neodrživa, kao štona to ukazuje L. Seve, ona ideološka primedba koja seupućuje na račun komunizma. Mislimo na primedbu ukojoj se postavlja pitanje: da li se ikada može ostvari~iprincip "svakome prema potrebama" ako te potrebenose obeležja koja pripadaju pretkomunističkim . dru-77

štvtina.Potrebe koje će zadovoljavati komunizam· biće,prirodno, potrebe čoveka kOlnunizma. Ako, pak, u komuni2lIllurad postaje prva, najznačajnija potreba, uistoj meri potreba postaje prvi, najznačajniji rad, i tou smnslu da je pm:izv;odnja bogatog čoveka, čoveka sapotrebama koje su veoma (ili bogato) razvijene, u stvari,proizvodnja prvog, najznačajnijeg društvenog bogatstva.16U socijalizmu, takođe, kao i u drugim društveno-ekonoms1cimformacijama, razumevanje društvenih potrebau njihovom konkretnom obliku, ostvaruje se preko analizekompleksnog procesa interiorizacije potreba proizvodnje.Međutim, modaliteti ovoga su veoma raznovrsni.Kulturni i ideološki društveni odnosi, na koje snažanuticaj vrše antagonistički odnosi proizvodnje i borbaklasa, ustanovljavaju u kapitalističkom društvu određujućemomente navedenog procesa. Društveno prisvajanjenajznačajnijih sredstava proizvodnje i razmeneomogućava, pak, da se vrši supstitucija demokratskekonfrontacije (u različitim oblicima i na različitim nivoima)interesa klasa koje su ranije bile eksploatisanei različitih kategorija radnika, i to na bazi kulturnerevolucije i na bazi društvenog poznavanja zakonitostirazvoja socijalističke društveno-ekonomske formacije,kao i na bazi društvenog poznavanja razvoja celinečlanova komunističkog društva. Tradicije iz prošlosti teškopritiskuju mozgove živih i mogu se dugo suprotstavljatiuvođenju društvenih potreba adekvatnih mogućnostimai zahtevima socijalističke proizvodnje.Jasno je da analiza potreba socijalističke proizvodnjenije bila predmet radova autora koje smo do sadanavodili. Uostalom, to je nešto što prvenstveno trebada istražuju naučnici u socijalističkim zemljama, i tokako na planu prakse tako i na planu teorije. U većnavedenom radu J. L. Moynota mogu se naći izvesneindikacije koje ukazuju na to da se u Sovjetskom savezuodređeni problemi, koji su povezani s nivoom razvoiaproizvodnih snaga, ponekad postavljaju na isti način, adrugi su raz},ičiti te su, u svakom slučaju. i načini njihovogrešavanja veoma divergentni.(Jean-Pierre Terrail, Production des besoins et besoins de la production, "LaPensee", hr. 180, 1975)Prevela Teodora Stojanović16 Videti: Marxisme et theorie de la personnalite, op. cit ..str. 406.78Jean-Pierre TerrailPOTREBE, POTROŠNJA I ZATAJIVANJEPROIZVODNIH ODNOSA!. druo-i plan pi-PostoJ·i više načina da se potIsne ub· t:>~. dnih. đ . odnje i potre a, prOlzvOtanje odnosa IZme u pro~ .. to dokazu-e pregled neodnosai post~pka potrkskJe·ekonomske {ako i sociolomarksistič~e~Iteratured' ~ dO ··ti nekoliko glavnih praške,iz kOJe cemo sa a IZ VOJIvaca i .temc~; . dovolj· enJ· e potreba dejstvujeNa pocetnom nIVOU za v b·sistematski eksplikativni princip b onog stokao . .. r m potre a.Ismomogli nazv.atI supstancIJt~kIezmooblast društvenog života jeU okviru ove tema l , ( . b .. a modelu ciljeva i sredstava potre e lure đ ena prem l· .) razvija instruinstrumentinjihovog zadov~ JenJa, ona i oblasti drumental11.U;,~konc~PkijU ~blas~~fo~~~~~ dva različitaštvenog zIvota;: onac vke ekonomije i na registru1?{·reg~stra: .. na regIs~ .~~~ ~~laganja ali koja se dopunjusOCIOlogIJe.Kao ovoJ . . ak odvojena savremena poju,komplementarna al : I~. . l'··e slažu se ulitička ekonomija i na)VeCI de~t;O~I~a~J čini da su to.zajedni~kom prlI~~at:vanJsuadornZvaoJ~e~. r~dvojenost, suprot~. l ganja s raz ICI lill . v.· ogIZ a· v . d oblasti ekonomskog ZIvota l onnost onog sto pnpa a v· tšto pripada oblasti društvenog ZIV~ a. " (Parsons) kojiPotrošnja je "proces na gramc8;m k drua Vstvenog života.. bl ti ekonoms og l .ob~ležav~ spoJ o b . e oblik koji poprima teorija togPsihologIZ~ . potre ~. J . dničkog trenutka prema onomestaspaJan~a, teo~IJla ~~Je o rađanJ·u potreba i premame što kazUje SOCIO oglJafunkcionalan, efi:* InstnLmental, neologizam u značenjukas an. Prim. prev.79

onome što kazuje ekonomija o odgovoru na te potrebe."Potrošačko društvo" je centralna figura te teorije kojojteže oba navedena izlaganja. Opis te figure nailazina jednu nepremostivu prepreku: nemogućnost povezivanjaoba izlaganja koja su bliska samo u potvrđivanjusvoje sopstvene heterogenosti; otuda njegova nesposobnostda osigura svoju unutrašnju povezanost.Međutim, ekonomska ili sociološka literatura namipak predlaže razne postupke koji pokušavaju da naovaj ili onaj način izbegnu tautologiju teorija potrošačkogdruštva. Tako, kod klasičnih ekonomista sfera proizvodnjene može da se svede na čisto ekspresivan odnospotreba u sferi instrumentalnosti, već poseduje specifičnulogiku koja deLuje na sferu prometa i potrošnje (određivanjevrednosti pomoću rada) i na nivou celog društva(rađanje društvenih klasa i rađanje suprotnostimeđu njima). U posve drugačijoj perspektivi cela jednastruja savremene sociologije teži da izbegne supstancijalizampotreba razvijajući diferencijalistički pristup potrošačkimponašanjima (Veblen; Goblo), pristup koji pokušavada u svojim najusavršenijim verzijama (kodBurdijea, na primer) dovede u tesnac i najmanji ostatakpsihologije motivacija, ili čak ide dotle da dovodi u pi~tanje istorijsku uslovljenost samog oblika predmetapo~treba (Bodrijar). Granice na koje nailaze ovi različitipokušaji javljaju se kod klasičnih ekonomista zbogtoga što oni ne privode kraju analizu logike proizvodnihodnosa u društvu, a kod sociologa zbog toga što se onizadovoljavaju postulacijom presudnog karaktera ovihodnosa u poslednjoj instanci, ne brinući se za konkretneposledice njihovog funkcionisanja. Stoga interes mislikoju izlažu proističe isto toliko iz njihovih stvarnih doprinosateoriji potreba (barem što se tiče sociologa)koliko i iz nJihovih neuspeha koji ne spominju· efika:..snost proizvodnih odnosa, večno odsutnih. Dostaje značajno,u tom pogledu, konstatovati da ista takva "zaboravljanja"proizvode potpuno ista dejstva kod ·Rikarda,klasičnog ekonomiste, kao i u modernističkojsociologiji jednog Bodrijara.Figura potrošačkog društvaInstrumentalizacija'" oblasti ekonomskog i oblastidruštvenog života, obavezna posledica zatajivanja pro~* L'instrumentalisation, neologizam, označava operaciju ilipojavu pomoću koje neki predmet, biće ili aktivnost, bivajusmatrani za instrument, oruđe. Prim. prev.80.,.izvodnih odnosa u društvu, smatra da se potreba moženaći u začetku ljudske akcije i na tome zasniva oblikpotrošačkog društva. To društvo nije više; u tom smislu,samo privilegovana tema savremene "sociologije"ili "socijalne ekonomije" već se ono javlja kao samastruktura izvesnog pristupa oblastima ekonomskog idruštvenog života, koji je isto toliko star koliko i političkaekonomija i sociologija.Dovesti u vezu prometnu vrednost i upotrebnu vrednost,promet i potrošnju, to je jedini način da pomirimozahtev za iznalaženjem spoljnog uzroka osnivanjazatvorenog sistema jednakih vrednosti koji je definisalaprvobitna vulgarna ekonomija (merkantilizam) i apologetskiimperativ koji pretpostavlja da nije raskrinkana,;intimna fiziologija" buržoaskog društva. Utilitarističkia zatim neoklasični pokušaj da se u toj perspektivi vrednostzasnuje na potrebi, da se, opštije gledano, pretpostavida ekonomske konstante "zavise od ljudske svesti"(Pigu, "Economics of welfare") sukobljavaju se, međutim,sa istom nepremostivom teškoćom; ocena korisnostinekog dobra ne može se svesti samo na odnospotreba - predmet, ona pretpostavlja upoređenje višerazličitih dobara i njihovill tržišnih cena. Marginalizam- čak i u najnovijim teorijama opšte ravnoteže - nemože zbog toga da polaže pravo da predstavlja istinskuteoriju vrednosti i cena već najviše empirijski opis razmene."Teorija" vrednosti-korisnosti savršeno je izlišnau tom smislu... ali razumljiva je njena neophodnost:da osigura prividnost instrumentalnosti sfere ekonomskogživota, koja implicitno podrazumeva celokupnoneo klasično učenje, da uspostavi potrošačko društvo -tržište i proizvodnju u službi čoveka i njegovih potreba..Usmeravajući interes ka odnosima između prihodai tražnje s uvođenjem pojma "efektivne tražnje", Kejnzoznačava prelaz od spekulativnog marginalizma ka empirističkommarginalizmu i otvara put cvetanju empirijskihistraživanja savremene buržoaske ekonomije o potrošačkihponašanjima.Potvrda principa vrednosti - korisnosti nešto jeoslabljena, a da zbog toga suština neoklasične problematikenije dovedena u pitanje. Potrošnja ostaje zaKejnza "jedini cilj i jedini predmet celokupne ekonomsketeorije": ako se dohodak postavi između potrebe irobe, to znači da je, u suštini, individualna svest ta koja,u obliku sklonosti ka potrošnji, upravlja odnosom izmeđuprihoda i tražnje. Psiho-sociologizacija ponašanjaneprikosnovenog potrošača koju su izveli postkejnezi-6 Marksizam u svetu 11 81

janski autori (Fri dm an , Dizenberi, Katona, itd.), izbegavajućisvako ispitivanje odnosa između grupa "pripadnosti"ili "povezanosti" i proizvodnih odonosa, oslanjase na isti postulat ekonomske sfere kao sredstvo zadovoljenjapotreba određenih van okvira tog postulata.Galbrajt, kome dugujemo pojam potrošačkog dru·štva (ili društva izobilja), izvršio je veštu kritiku neoklasičnogstava (teorija "obrnutog redosleda"): ta kritikajača ideološko dejstvo instrumentalne koncepcijeekonomskog života pretvarajući se da ga osporava. Stavitiakcent na "formiranje" ličnosti potrošača pomoćumonopolističkih preduzeća nikako ne znači izlagati teorijuo subjektu potreba. Figura potrošačkog društva nijestvorena u ovom trenutku; ona je imanentna posledicazatajivanja proizvodnih odnosa, tj. svih oblika učenjavulgarne ekonomije koja se zadovoljava sistematizacijomspoljnih prividnih oblika buržoaskog društva.Politička ekonomija se zadovoljava time što vraćau domen sociologije pitanje ciljeva ekonomske akcije.A ova? Subjektivističkom idealizmu vulgarne ekonomijeona suprostavlja figuru kolektivnog subjekta; sociološkirelativizam zahteva socijalizaciju subjekta ali možepodjednako lako da se liši i teorije subjekta i njegovihpotreba. Na taj način klasično kulturno-funkcionalističkoučenje, koje se sa svoje strane potčinjava instrumentalističkomtumačenju kulture, pruža samo pseudoodgovorena problem pravog sociološkog pristupa potrebama.Očevidna nemogućnost da se da čisto fiziološkisadržaj društvenim potrebama, "ciljevima" kulture,! dovodido čuvene razlike između primarnih potreba i sekundarnihpotreba (kulturnih, ili socijalnih), do ogromnetautologije jednake "vrzinom kolu" tražnja-cene uvulgarnoj ekonomiji. "Potreba oblikuje kulturnu reakcijuali ta reakcija opet oblikuje potrebu", piše Linton(,,0 čoveku"). Kakav poziv da se napusti problematikasredstava i ciljeva predstavlja, u stvari, ovo priznavanjeprisustva sredstava u ciljevima! Pošto ne mogu nikakoda se na to odluče, antropologija i sociologija ne dozvoljavajusebi nikakvu mogućnost da vode računa oistoriji i zato se svode, što se tiče lokalizacije najbitnijihmotiva iz oblasti društvenog života, na kolebanje izmeđuviše ili manje naivnog fiziologizma (od Malinovskogdo "objektivnih struktura psihizma i uma" Levi-Štrosa! Kultura ovde znači "delo čoveka, način da postigne svojeciljeve". Uporedi Malinowski: Une theorie scientitique de laculture, Maspero, 1968 (1944) (to delo se lako može kritikovati,ali teorijska "naivnost" autora bez sumnje više preuveličavanego što deformiše tu misao)... v,· strukturalne permane~tnos.ti:'i tautologlja "odrzavallJa }" ) prolazeći kroz IStOI1l01-(Radklif-Braun i struktur:;t 'Izam.' loškoo- funkcionalizmastički obojeno svaštarenje SOCIO b ••. ednoo- Mertona. ,... v· po rečima njegovihJ U;ođenje poj~~ aSP.lrac~:e t::~i

potreba i praksis su nerazdvojno povezane u dijalektičkomporetku".4- 2. Funkcionisanje odnosa pojedinac-društvo(kao spoljnih subjekata u međusobnom dejstvu) omogu~ćava da se obelodani društvena priroda potreba, u stvarIuvek zamišljena kao imanentna individualnom telu ilipsihizmu. Neke stranice "Samoubistva" od Dirkerna . Jzvrsnoilustruju oblik koji može da poprimi supstancIJalizampotreba u domenu sociologije, kao i mogućnostinjegovog korišćenja u reakcionarne ideološko-političkesvrhe. 5 Prema Dirkemu, ljudske potrebe se razlikuju odživotinjskih instinkata svojom neograničenošću. Iz toga,međutim, proističu neprilike, jer "neugasiva žeđ predstavljaneprekidno obnavljano mučenje ... zadovo~jenj~koja dobijamo samo podstiču potrebe umesto da ih stIšaju".Potrebno je, dakle, da individualnim potrebamabude nametnuta granica koja "nužno mora da potiče izneke sile koja je izvan pojedinca": ljudima lIta granicamora da bude određena od vlasti koju oni poštuju ikojoj se spontano pokoravaju. Jedino je društvo u stanjuda igra ulogu regulatora". Nara~o da su granice, "od:-eđenestrastima" posebno oznacene prema drustvemmkategorijama i svako, u zavisnosti od svog mesta u ?ru:štvu, poštuje te granice, jer "ako bar uvažava praVIla Ipokoran je kolektivnoj vlasti, tj. ako ima zdravo moralnoustrojstvo, on oseća da ne postupa pravilno ako zahteva·V "VIse.Konačno, bilo s koje strane da proučavamo potrošačkodruštvo, njega karakteriše rascep i suprotnost iz·među potreba i sredstava za njihovo zadovoljenje (za·visno od pojedinih slučajeva, ekonomske sfere, kuJ-ture,praksisa, društva, itd.).6 .Sve te bezizlazne situacije su pozivi da se napustIproblematika ciljeva i sredstava, da se pitanje potrebapostavi na nov teren. Ka tome usmereni razni nemarksistički,ekonomski i sociološki pokušaji: potrudićemo seda u kratkim crtama istaknemo granice koje svakom pokušajuraskida sa supstancijalizrnom pot~eba namećezaboravljanje ili samo delimično priznavanje logike procesadruštvene proizvodnje (proizvodne snage, proizvodniodnosi).4 Uporedi: J.-P. Sartre: Critique de la raison dialectique.Gallimard, 1960, str. 165-170.s E. Durkheim, Le suicide, PUF, 1967 (1897), str. 272-283.6 Upravo ova dihotomija ekonomskog i društvenog života,potreba i način za njihovo ~adovolje!lje, ukazuje n!l t.raj~u nesposobnosttematike P?t~oš.ackv

si supstitucije faktora jednaki od jedne grane do druge-; najefiikasnija alokacija svakog faktora među granama- što pretpostavlja izjednačavanje njegove marginalneproduktivnosti u svakoj granU Međutim, uslov potrošnje,koji upućuje na optimum prema Paretu, osiguravanajveće zadovoljenje potrošača samo u okvhu datestrukture dohodaka. Na isti način, stvarni izbor najefikasnijihproizvodnih metoda zavisi od količina koje trebaproizvesti, dakle od tražnje, pa prema tome od strukturedohodaka; i najzad, optimizacija a10kacije određenogfaktora pretpostavlja poznavanje cena finalnih proizvoda,dakle strukturu tražnje koja reguliše te cene paprema tome datu strukturu dohodaka. Tako se vidi daje uzaludno težiti određivanju uslova optimuma nezavisnood raspodele dohodaka. Može li se, nasuprot tome,poći od definicije idealne raspodele da bi postigli optimummanipulišući ostalim varijablama? Ako pretpostavimoda je idealna struktura dohodaka ostvarena na toi da onda težimo da na toj osnovi poboljšamo plan proizvodnje,promene količina i cena proizvoda kao i pomeranjanudne snage koja će iz toga proizaći, neizbežno ćeizazvati promenu strukture realnih dohodaka. 8 Ako pretpostavimoda idealna raspodela treba da bude dostignutana tl, uz vođenje računa o najnovi}:im cenama, pomoćupromene proizvodnog plana, ova pretpostavlja taIcVu promenustrukture cena zbog koje će raspodela dohodakadobijena na tl imati sasvim drugačije značenje, itd ....Bilo s koje strane da mu priđemo, nemoguće je,dakle, postaviti taj problem smatrajući da su strukturadohodaka i tražnje, s jedne strane, i struktura proizvodnjes druge, nepovezani elementi koje treba uskladitiizazivajući promene posebno na svakom od njih. Raspravljatio zadovoljenju potreba, o blagostanju II društvenimrazmerama, pretpostavlja uzimanje u ob2jir raspodeledohodaka i priznavanje činjenice da proizvodnjaodređuje tu raspodelu: neposredno - pomoću strukturekvalifikacije korišćene radne snage - i posredno, pomoćustrukture cena.Takva je, po našem mišljenju, osnovna pouka teškoćakoje susreću neoklasične analize načina na koji robnaekonomija osigurava najbolje zadovoljenje potreba: prilagođavanjeproizvodnje i potrošnje se obavlja krozrazvojni proces u kome proizvodnja, raspodela dohoda·7 Pitanje ovih problema povezati s komentarom M. Dobau Economie du bien-etre et economie socialiste, Calmann-Levy,1973., Jedna ista raspodela novčanih dohodaka predstavlja različitustrukturu realnih dohodaka za izmenjenu strukturu cena.86ka utvrđivanje cena, delovanjem ponude i tražnje predst~vljajusamo njegove specif~~ne faze. . ..Međutim, to u stvan znaCI pomeranje terena pItanjaekonomske teorije; jer da bismo shvatili mehanizam togprilagođavanja, ne treba poći od mikroekonomske. te?­rije pojedinačnog. po.~rošača .~ pret:p.ostav~e. postojanjanjegovih potreba l njihove hiJerarhiJe,. vec J~ P?trebnoshvatiti logiku globalnog procesa 1?rolzyodr;Je l l:~pr?­dukcije kapitala. Tada se po.stavlJ.a pIta.nJe: kOJI, tlpusklađivanja između potreba l prOlzvorulje omogucavadelovanje zakona vrednosti? .'Neki klasični marksistički tekstOVI, neki istorijskisporovi donose obaveštenja koja osvetljavaju način nakoji se može postaviti i rešiti to pitanje.Marks rasvetljava, kroz istorijsko-logičku analizuprelaska vrednosti u proizvodne cene,9 određeni mehanizamkoji vredi za ceo kasniji život kapitala. Počev odidealne situacije u kojoj su proizvodnja i potrebe globalnouravnotežene (mala robna proizvodnja), investiranjekapitala u grane sa slabim organskim sastavom izazivaznatna pomeranja proizvodnih snaga (materijalnih iljudskih). Čak i ako izuzmemo kvantitativni razvoj proizvodnje,fizionomija tržišta biće znatno izmenjena na(idealnom) završetku tog procesa izravnavanja stopa profita.Podešavanje proizvodnje prema potrebama uspostavljase sada na sasvim drugačijem nivou: zbog pretvaranjavrednosti u proizvodne cene, solventne potrebe zaizvesnim dobrima su se povećale, dok su se druge smanjrile.To je ono što Marksu omogućava da tvrdi, suprotnovulgarnoj ekonomiji, da u poslednjoj instanci proizvodnjareguliše i ponudu i tražnju. Pomeranje proizvodnihsnaga zavisno je od težnje ka najvećem mogućemprofitu, a na njega opet utiču 1) tehnički i organski sastavkapitala koji treba investirati 2) solventnost potrebakoja je određena odnosima raspodele i prema tome proizvodnimodnosima.Naravno, solventna potreba se razlikuje od efektivnedruštvene potrebe. Međutim, proizvodnja, oslanjajući sena prvu potrebu, u svom neprekidnom kretanju zadovoljavatakođe i ovu drugu potrebu, pa ili je uključuje ureprodukciju radne snage ili je iz nje iskl.juč~je, i ?-a tajnačin igra ulogu koju ne treba zanemanvati u njenomformiranju i njenom razvoju.Materijalistički pristup problemu potreba zahteva;prema tome, ne samo da se preokrene redosled uzroč-• Uporedi: K. Marx, Le Capital, Livre III, chap. X, EditionsSociales.87

nosti između proizvodnje i potrošnje koji je uspostavila:vulgarna ekonomija, već i da se izbegne svako OSa111.Dstaljivanjesfere potrošnje i potreba u odnosu na globalniproces kapitala. Upravo je to najveća briga kojazaokuplja i omogućava da se shvate Lenjinova tumačenjana planu ekonomske teorije kada je trebalo jasnijeodrediti, u svakoj etapi razvoja načina proizvodnje, lokaolizaciju osnovnih kontradikcija.Razvoj kapitalizma se odvija kroz niz čisto ekonomskihkriza - dok su nasuprot tome krize nedovoljneproizvodnje prekapitalističkih oblika imale ne-ekonomskeuzroke (prirodne nepogode, ratovi, itd.). Kako ihprotumačiti: nedovoljna proizvodnja ili hiperprodukcija?Sismondi i posle njega ruski populisti prihvataju prvualternativu. U trenutku kada podstiče znaino povećanjeproduktivnosti rada, rast kapitala snižava nivo dohodakamase proizvođača koji se pretvaraju u najamne radnikeili nezaposlene. "Ograničena sposobnost apsorbovanjačovečijeg stomaka" isključuje mogućnost da višak proizvodnjemože da utroši manjina obogaćenih kapitalista;preostaju spoljna tržišta na kojima sve življa konkurencijakoči rast i izaziva periodične krize.Ovo tumačenje dovodi do toga da potrošnja kojaograničava proizvodnju postane dominantna sila u omruhijerarhije ekonomskih postupaka. Trudeći se da posleMarksa podvuče progresivnu ulogu kapitalizma saistorijskog stanovišta, Lenjin nastoji da pobije to tumačenje,ističući naročito:- da širenje finalne potrošnje ne ograničava neposrednorazvoj unutrašnjeg tržišta, budući da znatan deogodišnjeg proizvoda nije raspodeljen u vidu dohotka većje potrošen u proizvodne ciljeve;IO- da ekspanzija kapitalizma nauštrb prekapita1ističkihnačina proizvodnje izaziva širenje, a ne sužavanje,unutrašnjeg tržišta. Kapital proizvodi istovremenorobu, potrebe za tom robom, dohotke koji omogućavajuda se ta roba kupi;l1- da neophodnost postojanja spoljnih tržišta zakapital nije problem realizacije vrednosti već je ta neophodnostvezana za kapitalističke uslove njegove proizvodnje:prirodna ekspanzivnost i nejednak razvoj razli"čitih grana kapitalističke proizvodnje. 1210 Uporedi Lenine: Oeuvres, tome III, str. 45-46.11 Uporedi, na primer: isto, str. 626-627.12 Uporedi, isto, tom II, str. 159 i sl.; tom III, str. 57 i sl.i str. 630-632.S8Ta različite zapažanja zajednički teže isticanju istogprincipa: ne može se zamisliti odnos između kapitalističkeproizvodnje i njenog tržišta, potrošnje, kao odnosspoljnih sila koje bi se prema prilikama slagale ili se nebi slagale.Zbog te činjenice, ako krize kapitalizma odražavajusuprotnost između proizvodnje i potrošnje, stvarne uzrokete pojave treba tražiti u unutrašnjim protivrečnostimasamog procesa proizvodnje; Lenjin podseća na činjeniouda osnovna protivrečno s t suprotstavlja jedne drugimaproizvodne snage i proizvodne odnose a ne proizvodnjui potrošnju.Lenjinova pouka prema kojoj je nemoguće odvojitiproblem realizacije od problema proizvodnje, i "akoproizvodni odnosi nisu rasvet1jeni ... svako rezonovanjeo potrošnji i raspodeli postaje samo banalnost i pustaromantičarska želja",n ta pouka nije uvek bila shvaćena,čak i kod marksista.Na primer, zamerka koju je R. Luksemburg uputilaMarksu i prema kojoj šeme proširene reprodukcije (LeCapital, LlI S 3) omogućavaju predviđanje skladnog ineograničenog razvoja kapitalizma, ima smisla samo akoprihvatimo, kao populisti, da se upravo na planu zakonarealizacije nameće potreba za spoljnim tržištima i da setu nalazi objašnjenje kriza. 14 Ne treba od tih šema zahtevatida kažu više nego što mogu. Jedino vođenje računao logici procesa celokupne kapitalističke proizvodnje(koju Marks obrađuje tek u III knjizi Kapitala) omogućavada se shvati, ne više mogućnost, već nužnost nejednakograzvoja različitih proizvodnih sektora, prekomerneakumulacije kapitala i hiporeprodukcije roba, jednomrečju nužnost poremećaja u samoj sferi realizacije. Ustalom,nepoznavanje činjenice da protivreonost izmeđuproizvodnje i potrošnje nalazi potvrdu svog postojanjavan sebe same - i njena posledica: svođenje logike kapitalrrsti6kograzvoja na zahtev za spoljnim tržištima -v:odi R. Luksemburg do prenebregavanja novih osobinaprocesa kapitalističke proizvodnje u stadijumu imperijalizma.ls Njoj je zato promakla i speoifičnost samih međunarodnihodnosa u tom stadij umu (izvoz kapitala, političkougnjetavanje kolonija, itd.).13 Isto, tom II, str. 202-203.14 Uporedi R. Luxembourg: L'accumulation du capital, Maspero,1969.15 Isto.89

Klasne razlike i proizvodni odnosiJedan od najznačajnijih pokušaja sociologa da izbegn~el~entarni supstancijalizam potreba predstavljaono sto hlsmo mogli nazvati diferenoijalističkom" strujom.~~treba na koju se sve "ostale mogu odnosit,i ruijesada VlS~ potreba da se reprodukuju, u njihovom prirodnomoblIku pojedinci ili strukture već neophodnost dase simbolično izrazi mesto pojedm'ca u sklopu društva:društ~eJ?i položaj, klasna pripadnost, itd. U tom slučajupotrosnJ~ post~je proizvodnja, u najboljem slučaju repro~uk01.Jaraz~a. Namera diferencijalističke sociologijeda v ~?SI saSVlm odvojeno mišljenje o potrošačkim ponasanpma,. pretp?stavljaju6i u najboljem slučaju dapostoJ~ p.rOlzvodni odnosi, treba po našem mišljenju dase preIspIta.1. - Psihologizam diferencijacije: Veblen, GobloM?ra1is;t:i i portretisti nisu čekali na pojavu modern.e:soclOl05P-Je da bi istakli razmetljivost koja kara:ktensepotrosnju kao i diskriminatorsku ulogu njenih pos~upaka.Sociološka struja koja ta zapažanja uzdiže dosIstematskog principa analize društvene potrošnje vezujese za dva značajna dela: "Theory of leisure olass JJ16 odT: V;~blena (1899) i možda manje poznato "Prepreka imvo od E. Gobloa (1925).17. "Želja ~vakog pojedinca je, piše Veblen, da se uzdigneIZ?ad svih ostalih pomoću nagomilavanja dobara. Kadabl ... podsticaj na potrošnju bio potreba da se imajusredstva za opstanak ili za fizičku udobnost, tada hi sem~g~o .~retpo~t~viti da napredak industrije može da uvecoJ lLi manjoj meri zadovolji kolektivne ekonomskep~tre~e; međutim, pošto je ta borba u stvari trka zaSticanJe.m uvaženosti, za provokativnim upoređenjem,nema nikakvog mogućeg rešenja" (str. 23).v. Ponovo. nalazimo ovde poimanje sfere društvenogZIvota u o~ru sredstava i ciljeva, a osnovni cilj - siste­:n::~tsk~ dIferencijacija izmiče svakoj- društveno~istonjskOjdete.:minaciji: "Najjači podsticaj na sticanje bogatstvau SVIm epohama je izdvajanje koje izaziva zavist"(str. 20).. Za~e~jivanje homo oeconomicusa "čovekom kojise Izdvaja ne menja princip analize: kao i kod ekono-9016 Theorie dela classe de loisir, Gallimard, 1970.17 Call. Sup. P. U. F. 1967.mista neoklasičara proizvodnja nema svoju sopstvenulogiku osim što je u službi potrošnje.Izvesne kategorije predmeta za potrošnju su naročitodobro prilagođene toj ulozi izdvajanja: takav je slučajsa odećom (Veblen) ili uređenjem stanova (Goblo).Potrošnja omogućava da se razlikujemo aLi istovremenoomogućava i da se identifikujemo. Goblo primećuje dasvaka društvena grupa koja sebi pripisuje superiornost,priv~riva t;- s.ebi indivi~ualne nejednakosti da bi na tajna~ b~IJ~ Istakla svoJu kolektlvnu superiornost; izjednacavanjeJe tako neophodna dopuna izdvajanju.Fenomen mode najbolje izražava tu kontradikciju.Mada podleže logici rasprostral1jivanja: kad se proširilatreba je menjati; ona je istovremeno i (pokretna) preprekai nivo: "ona ne doprinosi izdvajanju pojedinacaveć čitave jedne klase" (Gobio, str. 49).. Dopunjen na o~aj način, princip diferencijacije gubiJedan. deo svog pSIhologizma i omogućava, bez ikakvesumnje, da se shvati jedna realna dimenzija potrošačkihponašanja. Međutim, činjenicu da je on još veoma dalekood toga da bude u stanju da izrazi celokupnu realnost.tih ponašanja, bez sumnje ilustruje sledeća teškoćau njegovoj primeni. Ispod viših klasa nalaze se klaseod kojih one treba da se razlikuju, a da bi to učinile,one raspolažu odgovarajućim materijalom za tu svrhu.Mož~~o .. pr~vatiti ~a za članove tih klasa princip c1iferenCIJa01JeIgra svoJu ulogu ("Ono što odlikuje buržuja,piše Goblo, to je izdvajanje"). Međutim, radničke klasenemaju ni jedno ni drugo. Veblen tvrdi da rrijedna društven~~l~sa "ne zabranjuje sebi potpuno razmetljiv vidpo!r?snJe '. Ip~ on mora da prihvati činjenicu da potrosn),~u :r:ar?~mm. ~asama podleže pre svega "duhu sličnosti. Ali slicnostl cemu? U odsustvu svake povezanostis proizvodnjom, implicitni odgovor će ovde biti sličnostu zadovoljenju organs kill potreba. Međutim, upravo uodnosu na potrošnju narodnih masa može se definisatip~!rošnja .viših klasa: da li ćemo u osnovi diferencijalistlCkogpnstupa opet naći supstancijalizam potreba?2. - Simbolični odnosi i proizvodni odnosi:Halbvaks, Burdje. Rad~vi M. Halbvaksa i P. Burdjea i njegove ekipe,kOJe mozemo vezati za diferencijalističku struju, svrstavaJuse svakako među najplodnija sociološka istraživanjakoja se odnose na potrošačka ponašanja.91

M. Halbvaksu dugujemo dve studije posvećene potrošačkimponašanjima u narodnim slojevima:- "Radnička klasa i različiti nivoi života" (Alean,1912): uzastopno proučavanje uticaja visine prihoda iveličine porodice na organizaciju porodičnog budžetapokazuje doslednost radničkih potrošačkih ponašanja;njihova pravilnost primorava da se konkretna društvenarealnost posmatra "U razmerama vrednosti i hijerarhijepotreba".- "Evolucija potreba u radničkim klasama" (Alean.1933). Raspoložive statistike omogućavaju uvođenje jednenove varijable: klasna pripadnost (radnici, službenici,funkcioneri) i isticanje činjenice da s jednakim prihodompotrošačka ponašanja pokazuju razlike (službenioi troševiše za stanovanje a manje za hranu nego radnici, funkcioneritroše više za odeću od službenika).Prema tome, jedino "uslovi društvenog života" moguda objasne osnovne načine organizacije porodičnihbudžeta; njih možemo shvatiti samo ako ih postavimou okvir celog skupa postupaka tipičnih za porodicu ipostupaka tipičnih za klasu. Potrebe proističu iz "društvenogosećanja" o onome što treba potrošiti s obziromna dominantnu crtu određene grupe, "društvenog osećanja"koje se može otkriti na dva nivoa: porodica, klasa.Postoje "tesne veze, piše Halbvaks, između porodičnihosećanja i klasnih osećanja": na taj način, podvlačećičinjenicu da je porodica jedinica potrošnje ali daklasa u poslednjoj instanci određuje porodične postupke,on izbegava ono Mo bi moglo da bude sarma supstancijalizampotreba proširen od pojedinca na porodicu.Klasna pripadnost, prema tome, utiče na potrošnjukroz porodične postupke ali i na direktan način: određenitip profesionalnih postupaka, odgovarajući način društvenihodnosa izvan radnog mesta i izvan kućnog ognjišta,određuju neka potrošačka ponašanja. Dejstvo klasnepripadnosti vrši se najzad i kroz simboličku dimenzijupotrošnje: trošiti istovremeno znači pokoravati se običaJimaklase i dati pravu sliku svog društvenog položaja.Na taj način, prema Halbvaksu, potrošnja zavisi oddvostruke logike: logike rada, uslova rada i stega kojeon nameće društvenom životu i logike simboličkih odnosaizdvajanja i identifikacije između klasa.Odnos uspostavljen između rada i potrošnje, dostaredak podatak u sociološkoj literaturi, zaslUŽUje istovremenonašu pažnju i zaslužuje da se o njemu raspravlja.Logika rada nije i logika proizvodnje: M. Halbvaks neupućuje na mesto u procesu proizvodnje, već isključivo,jna radno mesto", na mesto u procesu rada.92Tako su u svom radu radni

đeni tip profesionalnih postupaka ili materijalni usloviegzistencije)".18Halbvaks je stavljao glavni akcent na svojstva stanja;za Burdjea su važnija svojstva položaja. Raz1iik:ekoje proističu iz stanja, a pogotovo iz položaja, na planusimbolizacije postaju predmet sistematske ekspresijekoja "menja materijalne razlike u razlike koje su nosiociznačenja".19 Simbolički poredak na taj način uspostavljaoblik-sistem. On poseduje izvesnu samostalnost, svojusopstvenu logiku, razlikujući grupe statusa a ne grupeklasa, koje se teže mogu definisati, kao kod Gobloa, posedovanjembogatstava, već više načinom na kojih ihkoriste.Materijal koji je služio za uspostavljanje razlikekoja je nosilac značenja veoma je obiman:"Simbolikom klasnog položaja treba obuhvatiti nesamo ekspresivne postupke, tj. one postupke koji suposebno i namerno namenjeni da izraze društveni položaj,već i sveukupne društvene radnje koje, a da nasčak niko i ne pita da li mi to hoćemo i da li mi toznamo, izražavaju ili otkrivaju, u očima drugih a naročitoonih koji su izvan grupe, određeni položaj u društvu."U tom smislu, ne bismo mogli podržati mišljenje dasu čak i "akcije najneposrednije usmerene ka ekonomskimciljevima potpuno lišene simboličnih funkcija. Naravnoda je to posebno istinito u odnosu na čin potrošnjekoji, kao što je to pokazao Veblen, uvek izražava,bar uzgredno, društveni položaj onih koji ga obavljajujer je karakterističan za datu grupu određenog statusa".U vezi s tim možemo reći da potrošnja i postupciiz sfere kulture za koje odlučujuća dimenzija nije odprve ekonomska cena koštanja (slušanje muzike, posećivanjemuzeja, odnos ka čitanju, bioskopu, televiziji,itd ....) predstavljaju posebno efikasna sredstva izražavanjaklasnog položaja. To je ono što nije u stanju dashvati psihologija motivacija koju Burdje oštro kritikuje,jer ona samu sebe osuđuje da ostane pri psihološk:ianfunkcijania onakvim kakve su doživljene, tj. pri"zadovoljenjima" i "razlozima", umesto da istražuje društvenefunkcije koje "razlozi" prikrivaju i čije ostvarivanje,povrh toga, pruža"neposredno doživljena zadovoljenja".18 P. Bourdieu: Condition de classe et position de classe.Archives Europeennes de Socilogie, No. 2, 1966, str. 20L19 Isto, str. 214.94Pristup za koji se zalaže .Burd~~ pomera. izvor p?­treba dovodeći ih u vezu sa srrnbohckom loglkm kOJ.asuočava društvene klase a izmiče individualnoj sves?:potrošačka ponašanja i k~turni obi.čaji u toj pe~'s:pektuVlzavise od "klasnog etosa -. od sls~~ma ynOrml l :rred~nosti svojstvenih svakoj klaSI - ko]'l moze da razJasmsamo analiza klasnih odnosa. 20•Taj pristup, razrađeni pokušaj raskida sa supstan

s~.ostalnosti simboličkih odnosa je ta koja implicitnoSlUZI kao ?snov:: ~a njegovu argumentaciju.Klasm polozaJ nam je pre svega predstavljen kaosas~aViIli deo. društveno-ek.0nomskog poretka, u istomSVOjstvu kao l klasno stanje (uporedi sa citiranim član­~on: str: 21~; baš taj kompleks stanje/položa treba dalzra~a,;:aJ.u Ideološko-simbolički odnosi). Mi, međutim,zfklJucuJ~mo da ~urdje u stvari raskida s ekonomskoms erom Ol'm se Vise ne ~adi ? stanju već o položaju:uI?ravo se u ekonomskoj sfen rađajurazlike II stanju~h se na drugom ~estu održav.aju odnosi položaja; kaol kod H~bvaks~.' sIstem klasnih položaja i klasnih suprotnos~IPOStOjI samo u sferi ideoloških/simboličkihl odnosa L! potrošnji. Suprotnosti se uvek moguodn~s!lotkn~ samo ?~ mvou vet?sa klasa i stilova života. PoštoBur~Je do~elJuJe odlucuJUću ulogu "klasnom položaju",raz~ka kOJu on uspostavlja, s druge strane, između klasal grupa s .raznim statusima ostaje takođe samo pret­:po~tav~a. Pnr~d;1i odnosi i klasna borba nestaju i znacaJno.Je zapazItI d.a, kada se radi o definisanju klasa,se cas pOZIVa na društveno-profesionalnu kate­BU~~JegonJu. - stapajući ujedno nju i mesto u ekonomskimo~osIma -;; cas na odnos prema kulturi, kada posmatra"Vise klase kao "obrazovane klase".Da li je m~guće da 0,:"0 prećutkivanje proizvodnihodnos31 .ne~a .mkakv?g d~Jstva na proučavanje načinapotr?~nJe cak l kada Je rec o potrošnji kulture? Da bi seuver;h ll: suprot~o~ dovoljno je podsetiti na činjenicu dase pItanje })otrosnJe postavlja u širem okviru od pitanjarep~odukOIJe radne snage, koje nas upućuje na uslovepr01Zi:'0dnog p.:o~es~; da nas funkcionisanje sistema školovanJa,I:0 L?IslJenju .samog Burdjea, značajnog prenosio~apon.asanJa. u sfen kulture, upućuje na funkcionisan~eprolZVo~ odnosa; da "društveni put" klasa, pon}~mu sastaVlll deo "klasnog položaja", neposredno za­VISI od preobražaja proizvodnog procesa.Upotrebna vrednost i prometna vrednostv .... Pre .p'očetka .rasprave o nekoliko teza Z. B odrij ara,OIJI n0Y:Jl radov: poku~avaju da prihvate čak i najeks~em!:11Jeposledice lOgike diferencijalističkog pristupapItanpma I?otr?šnje, može korisno da posluži kratki pregledIZvesnih vIdova odnosa Rikardo/Marks.Ako. Marks smatra Rikarda za najvećeg buržoaskog~kon0rn.:stu, preva~hodno "ekonomistu proizvodnje", toJe zato sto, za razliku od A. Smita, on ne smatra da je96proizvodnja ograničena potrebama, već pronalazi da onaposeduje samostalnu pokretačku snagu svog sopstve~ograzvoja, i zato što, potvr~ujući )e.'!n0smislen~ ~~vezlvanjevrednosti s radom, .J.asno IS~Ice ~tagomstIc:ku suprotnostprofita i naja:nmna, kapIta~a. 1 rada. Pa Ipak -:­kako mu to nameće njegovo neIzbnslvo klasno stanoVište- on upravo smatrc: da su ,,~~ja.mJ?-~ r~d i .kapitalprirodni a ne da su 01;11 određe:u ISt~~IjskI o~li~ dru~štva" (Marks): samim tim on nece mO~I, kao.m njegoViprethodnici, da reši problem odnosa prOIzvodnJa/potrebe.. To ovekovečavanje kapitalističkih proizvodnih odnosaga sprečava da analizira oblik vrednosti.ll Raspravao obliku vrednosti iznosi na videlo činjenicu da s~ dverobe ne izjednačavaju ni kao upotrebna,vrednost m kaoprimerci iste. supstance - rada .-:-:, vec u potpuno posebnimuslOVIma, samo ako POStOJI Istovetnost upotrebnevrednosti i vrednosti, dakle konkretnog rada i aps~raktnograda, zato što se vrednost javlja u razmem kaoupotrebna vrednost a apstraktni _r~d kao konkretni rad.Analiza ob.1ika odnosa u razmem Je prema tome neophodnaza teoriju roba, u onolikoj meri u kojojo~a samamože da otkrije _protivrečni karakter svoje suštll1.e .. Međutim,posmatrati robu kao j.edins~vo s.uprot~ostI -vrednosti i upotrebne vrednostI - l razhk~vat! prematome vrednost i prometnu vrednost - kOJa Je samooblik kretanja unutrašnje protivrečnosti - om_oguća~advostruku analizu kapitalističkog procesa prOIzvodnjekao proizvodnog procesa upotrebn~ vr~dnos~i i procesakorišćenja kapitala, rasvetljava protlvrecnost u:među proizvodnihsnaga i proizvodnih odnosa i dozvolJa:va da serazvoj buržoaskog društva ~hvati~ na kra~u k.;"aJev!l, kaouzastopno nizanje konkretnih oblIka prot1VrecnostI vrednost/upotrebnavrednost, apstraktni rad/konkretni rad,protivrečnosti koja traži svoje istorijsko rešenje.. Rikardo analizira samo suštinu vrednosti: prometnavrednost time za njega postaje samo običan znak kojiobeležava upotrebnu vrednost u sferi prometa; on nj usmatra za "običnu prolaznu formu, kao nešto čisto formalnou buržoaskoj proizvodnji".23 Ne poznajući protivrečnusadržinu robe, on ne zna ni za prot,ivrečnl karakterprocesa kapitalističke proizvodnje, i samim tim ni zaprot1vrečnosti prometa. Robna razmena je, po njegovommišljenju, u svojoj suštini razmenajednog proizvoda za22 On razmatra samo kvantitativnu određenost prometnevredno~ti . .. a zanemaruje kvalitativnu određenost". K. Marx:Histoire des doctrines economiques, Ed. Costes, T. V., str. 53.23 K. Marx, isto.7 Marksizam u svetu 11 97

f{neki drugi proizvod, a novac se svodi funk "stva prometa, materiJ'alizaciJ'u d .na CIJU sred-N t' v' vre nostI - znaka 24a aj nacm nestaje svaka mo ' ,post?j~je kapitalističkih kriza k ~cnost d~ se objasniPttrn,rekIdIma , prome~a, "Najapstrakt%Ji s~b1ikach~ upravomogucnost njenog uoblič ' , Ize a za-:o::-?rfoza robe; ali ta metam tvanJad' t? Je s~ma meta­VIJeno kreta ' 'vor oza sa rZI U sebI, kao raz-'đ nje, prot1Vrecnost sadržanu u J'ed' " bIzme u vrednosti i upotreb dn" InICI ro e,i robe," ne vre ostI, IZmeđu novca, Mogućnost pojave krize n I' , d'Između kupovine i proda 'e J d~ azI se Je mo u razliciroba suočava s tom teško J ' ~ mo se u robnom oblikuM'com.e đ utIm onaj k .. d vnog oblika, ~e pozn~}~ ~~ uz v rzay~ od analiziranj,a robzaproizvod iskI'uču 'ej svak teskocu" razmena proIZVodanosti; kapitaIiz1m brem ~ko~cnost rea~izacije vredstva::nu,?iperprod~kciju kapitair l! ne moze da dožiyiprot1Vrecnosti između proizvo~' l l, ro b e, l!e:t;na moguceKapital, način aku l " .le l potr?vsnJe,proizvodnih snaga, ne hlU~~IJ: l d ne };"rd l1ceno g . ~azvojatrebarna; međutim same pot;eb o a u e og;r:,anICen po-R'k ' e su neogranzcenel ardo, komentariše Marks zaboravl'a ' ,s~yar: d~ "postoji apsolutna razlika izmeđJ hfamo JednuCIJe prOIzvoda i hiperprodukcije b" R b ~erpro~ukdenakOrišćenjem na'amno d r,o e . , o a.Je prOIZVećavajuda se zadovode jed,g ra aj b naJamnme omoguprodukcijuradne sna e mo potre e neophodne za rejerazlog zbog ko' e ; ! ea ne I?otreb~ same po sebi. Tofit om ka it r J g J "prOIZvodnJa ograničena pro-J'asno uk p ::- Ista a ne ~otrebama proizvođača",26 krizeazuJU na te gram ce,'Prema tome Rikardo ko"moćnijim od Sis:r'nondi' a d JI s~ u tome pokazao nadtežnjukapitala": ali nj" ", obro Je r~eo univerzalnuM đ" l njegovu specifienu skučenost" 27e utIm, Istovremeno po' " 'čenosti kapitala pretpo~ta l' ~anJe u~yv~rzalnosti i skunjui potrebe: upravo ~at~ J~t a ~e ovaJamo proizvodprotivrečnostiunutar roiz s cl ~IJe I?ogao da analiziraprotivrečnosti koje sup~otst:°I'n~e, Rika:-d? ne poznajenju,v JaJu potrosnju i proizvodanshvata suprotnost kla '1' vprotivrečnosti kapitala kOJ 'e tr ~a, ::- l pos~o n~, poznaje24 " aze njegovo IstorIjsko pre-Uporedi: D, Ricardo P' , "et de ,}'imp6t,. Ed, Costes, 193'4 t~l:;tlles de l economie politiqueMarx Isto str 57 . 54 ' , str, 92,'" I ' l ... sto, str, 891 .TI•Marx: Fondements de la 't' "Anthropos, t, II, str, 368, en lque de l economie politique,98vazilažellje, nj~mu je nepo2lIlata borba klasa, koja istovremenoIzrazava protivrečnosti načina proizvodnje,predstavlja aktivni uslov njegove evolucije i najavljujenjegovo raspadanje.Isti uzroci proizvode ista dejstva: Bodrijar, prevashodnosooiolog potrošnje,28 polazeći od analize robe preMarksa, pokazuje radikalno nepoznavanje protivrečnostikapitalističkog načina proizvodnje i borbe klasa i predlaže,sve u svemu, novu verziju već poznate figure potrošačkogdruštva,29"Potrošnja" predstavlja, po njegovom mišljenju, postupakusko vezan za istorijsku pojavu i razvoj masovneindustrijske proizvodnje. Njenu racionalnost ne možemoshvatiti kroz odnos potrošača i "predmeta" potrošnje,već kroz odnos (strukturiranog) sistema potrošača (odnosklasa) prema (strukturiranom) sistemu predmeta,Predmet se ne troši u svojoj realnosti već u svojoj različitosti;tek kada postane znak (klasne razlike) on postajepredmet potrošnje,"Potrošnja, ukoliko poseduje određeni smisao, predstavljaaktivnost sistematske manipulacije znacima",30Potrošnja znakova ne odnosi se danas samo na elitu(npr. Veblen) već na sve društvene klase. Vladajuće klasekontrolišu kodeks mreže vrednosti-znakova, koji predstavlja"strukturu vlasti i kontrole, suptilniju i totalitarnijuod strukture eksploatacije"3J (u marksističkom značenjute reči),Pojava i masovno širenje "forme-predmeta" premakojoj objašnjava autor, teže istovremeno upotrebna vrednost,prometna vrednost i vrednost-znak, zahteva izradunove teorije, "političke ekonomije znaka" koja predstavljakritiku:- VUlgarne ekonomije potrošnje, tj, supstancijaHzrnapotreba koji potrošnju shvata kroz odnos subjektiobjekt jednostavno zamišljen kao "potreba";marksističke teorije, Upotrebna vrednost nije, kakotvrdi ova teorija, prirodni oblik robe već "praktičnojemstvo, čista racionalizacija" prometne vrendnosti-znaka:drugim rečima, određeni društveni oblik u kome supredmeti objektivirani u eri buržoazije; koja se pojavljujeistovremeno kod i "pojedinac-privatno lice čiji su28 Uporedi: J, Baudrillard, Le Systeme des objets, Gallimard,1968. La societe de consommation, S, G. P. P., 1970: Pour unecritique de l'economie politique du signe, Gallimard, 1972; Lemiroir de la productioIl, Casterma1111, 1973.29 Rikardo je bar odabrao pravilan put, tj. proizvodnju.10 Le systeme des objets, str. 276.II Pour une critique . .. , str, 9,99

tciljevi određe:c:i potrebama" ("Pour une critique ... ").I s~m Mar~s ~e u svojoj analizi robe potčinjen logicinOSIOca zn~ce~Ja(p::ometna vrednost) koja treba da doved~do "oce:?~ostI reaJ:1og postojanja" značenja i onogna sta se znacenJe odnosI (upotrebna vrednost i potrebe)(!,Le mi::oir ...", str. 18). Politička ekonomija znaka, krit;ka9 blIka u:potrc:.bne vrednosti, prevazilazi Marksa utolIkos~o za nJu "Upotrebna vrednost, daleko od toga daukazuJ.e na ?blast koja prevazilazi političku ekonomiju,samo Je honzon.t Prometn.e v.rednosti". Proizvodnja Upot~ebnevrednostI, zadovoljenje potreba ne predstavljajun: ono što prethodi ni ono što sledi robno društvo većnjegovu specifičnu ideologiju; dok naprotiv ono što' ukidarobna razmena i što njeno sopstveno ukidanje trebada uspostavi, to je simbolična razmena, sveobuhvatniodnos ~ kOI?e predmet kao takav nema mogućnost osamostalJIvanJa,a kao znak nema morućnost kodificiranjaveć je .n~razdv,?~an .od konkretnog b odnosa u kome ser~zmenJuJe, . sustu;skI 4voznačan: "sredstvo uspostavljan.J.aodnosa l udaljavanja, poklon je uvek i ljubav i agre­SIJa. " t.o~alni .i~r~z konkretnog odnosa želja"."2 U tojper?pektiVI,. socIJahzar:r: l!e .~ruža ?tvarno rešenje: zatvoremu gramce produktlvlstIcke etIke, uhvaćeni u zamkuupotrebne vrednosti i potreba, njegovi pokretači mogusamo da doprinesu jačanju "kodeksa".. .Ka~ empirijs~u potvrdu čitave te logične, originalnel 1?nvlacne građevI~e., ~?dri~ar 1?redlaž~. sv

Mada pozajm1jen iz hegelijanske filozofije, pojamforme igra, posle Marksa, centralnu ulogu za materijalističkuteoriju ideologija, označavajući celinu sastavljenuod jedne kategorije iz prakse i njenog idejnog ekvdvalenta.Kao praktična kategorija, forma zavisi od "prividnogkretanja", a ključni deo naučnog postupka sastojise u ukazivanju, mimo forme, na proces koji je nju stvorioi koji zavisi od "stvarnog kretanja". Međut1m, uzaludBodrijar podvlači da "jedna ista logika" prožima "materijalnuproizvodnju (sistem i proizvodni odnosi) i proizvodnjuznakova (kultura, itd.)", njegovo odbijanje svakogmogućeg "razdvajanja znaka i sveta" predstavlja, u stvari,potčinjavanje "sveta" znaku: onoga na šta se značenjeodnosi značenju i značenja nosiocu značenja. Tosvođenje realnog na nosioca značenja - i ideologije naznak - onemogućava poimanje proizvodnje znaka injene logike. Od tog trenutka, mada Bodrijar još uvekpodržava izvesnu realnost, ova realnost kao praktičnadimenzija znaka, isključivo zavisi od prirodnog kretanja:ne dolazi u obzir mogućnost da se iz forme (na primer,robne forme) izvede stvarno kretanje (protivreč·nost vrednost - upotrebna vrednost) koje predstavljanjenu suštinu - fenomenološko brkanje stvarnog kretanjai pI'ividnog kretanja u najvećoj meri protivno naučnompostupku. Na taj način Bodrijar se našao zatvorenu zam1cu nemogućnosti idealističke kritike ideologija.Njegova kritika "oblika upotrebne vrednosti" omogućavamu da figuru "pojedinca čiji su ciljew određenipotrebama" opiše kao ideološku, da raskrinka supstancijalizampotreba kao specifični' odnos robne ideologije;ali, svodeći "svet" na "dejstvo realnog ponašanja" znaka,tj. stvarno kretanje na prividno kretanje, njegov sopstveniopis realnog zavisi nužno, u poslednjoj instanci, odiste te ideologije.Materijalistička kritika oblika vrednosti, sa svojestrane, ukazuje ne samo na nužnost fetišizma robe kojiproističe iz samog tog oblika (tj. iz zatajivanja logikeproizvodnje i njenih odnosa i nužne veze prividnog kretanjaprometa ka sferi potreba i potrošnje, veze kojasačinjava strukturu figure potrošačkog društva), već jna stvarno kretanje koje rađa taj oblik: protivrečno stizmeđu vrednosti i upotrebne vrednosti, proces oplođavanjakapitala i proizvodni proces upotrebne vrednosti,itd. .Zbog toga se za Marksa, upotrebna vrednost ne nalazi"izvan oblasti robne ekonomije", ona tu, naprotiv,102. v .. ulogu nego u prethodnoj ekonomiji."35 "Lo:.Igra "vaznl J b u l .. ti" i logika ekvivalencije" (a takođe lgika upotre ]Ivos ,. ..). 1 o štoto' an' e ekvivalencije, eksplm~.t~~IJ.e. rusu, ea _nepos J l Bodrijar u superpozlCIJl illO odnosu ek:,-pretpost~ti Jtogika stv~rnog jedinstva, način proizvodnje,preslVl10 . .' v . J' edne i iz druge. 'stiče istovremeno I protlvreC11:? IZ.v . d' .}~d~no ako se vodi računa o diJale~ticko:r;n Je ms~vrednosti i upotrebne vrednosti, proIZVkin~~ 0f.nguros~m. odnih snaga, može se stvarno ras ~ I S. ~prol~ vko društva uz isticanje protivrecnostl Izmeđupot~osadnj: i potroš~je tj. kako zavisnosti potrošn)e odP~~~~~dnje tako i nesp~sobnosti kapitalističke. pr~)lzv?d­~je da zadovolji potrebe, i uz konačno po~tavlJanJe pItanjapotreba u kontekst klasne borbe. ,(Jean-Pierre Terrail, "Besoins. consomationet occultation des rappo~ts deproduction", La Pensee, br. 180, apni 1975);; K. Marx: Le Capital, tom III, str. 248.Prevela dr Ksenija Jovanović103

Edmond PreteceilleDRUŠTVENE POTREBE I SOCIJALIZACIJAPOTROŠNJE*I -OBJ~KTIVNI KARAKTER POTREBA I NJIHOVADRUSTVENA DETERMINACIJA. . Neuspeh idealističke problematike potrebe na teorlJSkplanu proističe iz njene nesposobnosti da shvatip.~re kl o. pot.re~e a time i osnovne društvene determirna­CIJ~. ~zlmaJucI za ~rajnj~ .tačku svoje analize potrebupOJe~maca, on~ s.e Iscrpljuje kroz psihosociologiju percel?Ol~~~em.ar;tJa l ~a~ovolj!lnja,. kroz empirističku des.krik PCIJU :n~lVildua1nih 1 drustvemh varijacija raznih obl'-a potrosnje.lProblem treba da se postavi u društvenim razmera.:na, tako. da sfera potrošnje ne bude proizvoljno izdvo­Jena. Nam:ne, up:avo u sferi proizvodnje možemo naćiosnb1 e det~rmrnacije potrošnje. Problem potreba jekr

onog što u okviru svili društvenih aktivnosti u datomtrenutku sačinjava ili ne sačinjava deo oblasti robe ioplođavanja kapitala.U kapitalist,ičkom načinu proizvodnje, proizvodnjau užem smislu znači proizvodnju viška vrednosti. Me·đutim, determinacije na koje smo upravo ukazali vredeza sve radnike čak i za one koji nisu proizvođači viškavrednosti, čim ti radnici prodaju svoju radnu snagu zaaktivnosti neophodne za oplođavanje kapitala: aktivnostivezane za promet i razmenu. Takav je danas slučruj savećinom državnih najamnih radnika. A tako je najzad isa radnicima vezanim za pre-kapitalističke načine proizvodnjeukoliko su, u društvenoj formaciji, ti načiniproizvodnje potčinjeni dominirajućem načinu kapitalističkeproizvodnje.Na taj način, u društvenim razmerama, proizvodnjaodređuje i stvara reprodukciju radne snage, a to vrediza sve načine proizvodnje. Nije potreba ta koja kao primarna,određuje proizvodnju koja će biti sekundarniodgovor na tu potrebu, tražnja ne stvara ponudu. Međutim,iako nas sadašnja kriza može navesti da "logikudruštvenih potreba" suprotstavimo logici kapitalističkeakumulacije, bitno je potvrditi nedvosmisleno da zadovoljenjedruštvenih potreba ne može da bude bezuslovnosmatrano za krajnji oilj oko kojeg bi trebalo organizo.vati svaku ekonomsku politiku, već predstavlja jedanvid razvoja proizvodnih snaga. Ne postoji tu nikakav"produktivizam" ili "utilitarizam" u kojem bi društvenirazvoj bio potčirijen proizvodnji stvari, jer govoriti orazvoju proizvodnih snaga, o razvoju živog rada, značiu ovom slučaju voditi računa o svim vidovima odnosadruštva prema samom sebi i prema prirodi, o svim načinimaprisvajanja prirode od strane čoveka, ne stvarajućimeđu njima hijerarhiju i ne potčinjavajući ih jedne drugima.U tom smislu, razvoj proizvodnih 'snaga uključuje,na primer, razvoj svih oblika kulturnih delatnosti, aHne zato da se potčini i us meri kulturna delatnost premaneposrednom doprinosu napretku produktivnosti u industriji,što bi odgovaralo izvesnom utilitarističkom gledanjuna stvar, već zato što je kultura, kao osnovni vidodnosa društva prema samom sebi i prema prirodi, sas·tavni deo ljudskih proizvodnih snaga.Kapitalistički način proizvodnje, uspostavljajući proizvodnjukao proizvodnju viška vrednosti, priznaje kaodruštveno koristan samo onaj rad koji može da doprineseoplođavanju kapitala. Odatle proističe objektivnosvođenje ljudskih aktivnosti na proširenu reprodukcijukapitala, čiJi odraz možemo naći u subjektivnoj reduk-106." • . v,' buržoaska ekonomija, ideologija koja orga-01Jl kOJu vrSI 't lnizuje knjigovod~~~o kapI a a~u rotnost se javlja izmeđ~U toj re~u~cIJl, oSdov~~ it~listička akumulacijc:.težl.mrtvog rada l ZlVOg ra a' d.p elati'vnom ukidanju ZlVOgUl, . mrtvog ra a Ir. . takum 'l.Tar: Ju . urodulctivnosti živog rada nJevgov~ po -rada, po~ecanJ P d Zadovoljenje drustvenih ~očinjavanjem. mrtv0r.? .ra n~~-odnih masa predstavljaju Je:treba, razvOJ p.otrosn)e dnili snaga koji nužno prolaz]dan vid razvOja prOIZVO v' d .kroz fazu davanjc:.primatdaz'l~~mm~~e u~e težiti, kako toKa primatu zlVOg ra v' san'e nauke i tehnikeneki danas proI?ovk~~j~, krO~t~lg~ stJam prikriva odgokojese smatr~J~ Ilvc~a, roizvodnje, što isto takovornost vladaJuee~ ?vkI~laid~oloaiji koju kapital favonaginjeopskukrandtlstl~ oJ e težnje ka profitu dolaze urizuje danas, a a njegov . nauke i tehnIke. Istootvorenu protivreč?ost s !~zvl?J:raćanJ'em na prethodneak to ne moze POStICI nl ,.." t tvot ' o se. . k'i bi bili "humanIJI , zana s ,oblike pr9?zv9.dnJe OJ ovedati na taj način nazadovaseoskinaam ~Ivota. Prop V' o individualističko beknjep~oizvobdn:h snkal'hgafrz~~~I], aS=rginalizovanih dejstvomstvo sItno- urzoaskrize, " avo nalazi u naučnom i teh-NaprotIv" Izlaz v se . upr v e i tehničke revoluoije poničkomr~oJu" poceCl . na~c~ć samo kroz razvoj živo~kazduju k dadfk~~~~;v~~da ~traživača, inženjera, !e~;::a a, va? 'a u isto vreme i omogućt;-je pruzaJu':Icara, radnlka':it g~ , ljudskih proizvodnih snaga naj:sredstva za os o aaanJ,e 'većo' meri ropskog rada, lmanje kva1ifik.ovanđg l, 'l."; ni1 litikovanijim i bogatijimza njihoVO J?:l~ago avanje oj: strane doprineti razvoj~,oblicima" kOJI ce op~t sa sv uz pretpostavku da kriten-Sve Je to lI!-0guce ~~ml l ško' inovaciji bude razjumpribegavanja naUCI f,:ekoj~ ~sm~rava korišćenje tehvojžiy'og rada, a ne ~~? l tvo rada i ka relativnom ~~nol~gIJe~a ak.umf'kulacI}!- ~~ivo~ rada, koji je i naj?kuplJ:l.danjU naJkvah l °kvanIJe(l-k ,,:::> načina proizvodnje kOJaTa osnovna ontra l cIJa, dn'e u najvećoj merileži u dominantnom o~osu Pd~~~~aa~ 'Drugim rečima,karakteriše reprodukCl)u ra. ni'~ 'linearna, nije ponjenauslovljen~st prOIzvo~lJom ze ~eć predstavlja konsledieajednosnusl~ne uzrocne vetradiktornu uslovljenost. ., ae 'e objek-S jedne str~ne,~eproddkcIJt~:-~t!~~~iš~a, Uslovitivni zahtev kapItala l tl? drrnv

objektivni nisu ništa manje kolebljivi i vezani za kon"kurenoiju. Slučaj Lipa (Lip) i u skorije vreme Ratoa(Rateau) pokazali su u kolikoj meri kriterijum profitamože da dovede do razdvajanja kl'iterijuma koji se odnosena ekonomski potencijal jednog preduzeća: moderneproizvodne jedinice koje okupljaju stručne radnikei \kvalitetna sredstva za proizvodnju i koje proizvode materijalcenjen i po svom kvalitetu i u najvažnijim sektorima,u punom razvoju, posebno što se tiče Ratoa (materijalza nuklearnu energiju, doživljavaju da je isamo njihovo postojanje dovedeno u pitanje zbog oportunističke i spekulativne težnje za profitom gI1upaoijakoje ih kontrolišu. .Broj radnika, kvalifikacije, ritam rada, sve će se tomenjaIt:i s konjunkturom što se tiče profita i njegoverealizacije, ali uz opštu već poznatu tendenciju postepenogukidanja živog rada u korist mrtvog rada, zamenjivanjakvalifikovnih radnika mašinama i nedovoljno kvalifiikovanimradnicima. Postoje, međutim, izvesni objektivnizahtevi zajednički za celu kapitalističku .klasu kojisu posledica zahteva reprodukcije radne snage za kapitalu društvenim razmerama, i koji se razlikuju od determinacijasvakog pojedinačnog kapitala. Ovaj drugitip kapitalističkih determinacija reprodukcije radne snageizražava se bilo preko usklađene politike poslodavaca,bilo preko države.S druge strane, proces proizvodnje, kao kCmkretanproces realizacije radne snage je isto tako :i proces reprodukcijete radne snage: rad zamara, ali on predstavlja,u većoj ili manjoj meri, obučavanje, vežbanje, razvojmanuelnih i intelektualn·ih sposobnosti. Proces radai njegova reprodukcija uslovljavaju,što se tiče radnesnage, težnju ka razvijanju živog rada koja se ispoljavaistodobno .kroz sam proces rada i kroz društveni procesreprodukcije radne snage van proizvodnje.Na taj način, da bi mogli pravilno analizirati uslovljenostreprodukcije radne snage proizvodnjom, neophodnoje u okviru te uslovljenosti shvatiti dejstvo protivrečnostikoja postoji između proizvodnih snaga i odnosaproizvodnje.II -OBJEKTIVNE DETERMINACIJE I SUBJEKTIVNIOBLICI POTREBAIzražena potreba je neposrednd oblik pojave potrebe.Humanističko-idealistička psiho-sociologija potreba,koja predstavlja dopunu ekonometrije, stavlja akcenat108na promenljivost izražene potrebe, zbog koje potrebane bi mogla da se svede na objektivnu uslovljeno~t načinomproizvodnje, implicitno svedenu na 'grubu 1 mehaničkuuzročnost.Da hi savladali i prevazišli takvu redukciju i da .1;>iistovremeno pristupili konkretnoj analizi reprodll:kcI]eradne snage, njenih protivrečnosti i .njihovog. deJstv:,,-,treba podvući da je uslovljenost načmom pro1Zv?c;InJ~kontradiktorna uslovljenost, kao što smo to an.ahzlr:,,-hu prethodnom delu, i da tc: uslovljepost, n::"- kohk;o bIlabitna, ne deluje sama, vec na slozen .nacm ~p~Jena sdrugima u procesu u kojem treba uzetI u obZIr Istovremenoneposrednu ekonomsku uslovljenost (iz. domenainfrastrukture) i ideološko i političko dejstvo (IZ domenanadgradnje).Daćemo sada, posle drugih autora,3 skice nekolikodefi.nicija i hipoteza koje ukazuju na nužne pravce razvojaanalize, po našem mišljenju: još Smo daleko odstrukturiranog teorijskog izlaganja.Pođimo od radne snage pošto se radi upravo o njoj.U prethodnom delu smo izneli ideju o o~jektivnim zahtevimaza reprodukciju radne snage, kOJ~ stvar~ kretanjei sama reprodukcija konkr~tno~ nacu;a ~rolZVodnje.Ti objektivni zahtevi uslo~IJ,:vaJu subJekt.I::ue postupkei predstavv~ koji st~tuTlr~Ju rv~prodt;'-~CIJl r~dne. snage na dva nacma. PrVI Je on~J naom kOJl vs~ pnmenjujena pojedince posmatrane Izolovana; .teznJa da .semaskiraju klasni odnosi pomoću odnosa I~međll:,.poJ~dinaca,"slobodnih oi jednakih" subjek

da sey"individualno" suprotstavi "društvenom", već da~e tac: no odre~e različite osobenosti društvenog. Ozna­~ad~~~e t:nhacmstva kao osnovne jedinice, nos,ioca tihm ,IVI ua l P?stupaka, nije običan empirijski izbordec ypravo teorIjska posledica analize načina potrošnje~~k1:ne ry~produkcije radne snage, stvorenog kapitali~s IC, nacmoa;n :pr

je~tivne o?1i~e koji, ih ~~ate, pra~tične ideologije kojeom stvaraju l pomocu kOjih se odrzavaju;Prema. t?me, razlikovaćemo, preuzimanjući sada izvesr;etra~I

Inlici predstavljanjakulture, društvenogpoložajaekonOmije '1Indit~ktna ekspio.ataCIja:poreska ubiranja.taksepotrošački~~posredne determina_CIje. veza~e za· procesproIzvodnje: nadnice-!;adno vreme, rasporedcasovaKlasnasvest,društvenepotrebepostupci. Klasni po- -stupci, zahtevi;političkeborbesocijalizova.'ni oblicipotrošnjePotrošačkeideologije_-postupciNAPOMEN A: O\~akva šema vredi .no sredstvo II Izlaganju povod samo k.:::o. pr:lvremeno pomoć-. - Ona je vrlo ne' ot ' za raz~~sljanje.hce koje ukazuj'u na de P ter P m U !1a.. ~abelezIlI smo samo one stretupk. e. l"md'IVlduainu.svest Izne'macIje vezanek " . za m. d'IVIdualne.pos-I drustv~ne 09-nose !

Foblici njihove društvene pristu v . .đivanja individualnih potro v vI2hcnostI, doprmose odreoblastje takođe mesto stv:: c ~ postupaka. Ova drugagija koje vrše vlastiti utica]. ~a IZtVesp~g 1;>roja ideolopotrebama.po rosn]u l na svest oRazmotrimo ponovo šem ·1· b I· v~u teorijsku analizu koju u cl i. ~)e r~ceno celokupstvodeterminacija ko. ona e I~Icno Ih~stru.ie. Mnoindividualnepotrošačk~ep:t~okez1fJ?- ia.d bI sačinjavalepotrebama ne srne da ·k .. p e l m .IVI ualnu svest onacije koji je anaIizira: n nje v 0'k 0vm aspekt determi­~.ovni aspekt, to je uslovr~ pocet u oye. gl~ve. Ovaj oscmomproizvodnje koji .]. ?~st potrosn.1e l potreba naproizvodnje,potrošn·a r~ed~~ ovre~el!0 konkretni načinCIle. Ova determina~ija d I . sn~be l proces eksploatarektn:imutica1·em na s e Uje Istovremel!0 svojim dik. . arnu radnu snagu ... dre tmm uticajem kroz d - d . l SValIm In i-d~ su specifični i analizi~~f kave en~ ,:spekte koji, ~amu poslednjo]· instancI. V. ao takvI,. Ipak ~u uslovl]e-. nacmom prOIzvodnjeBItna posledica tog osnov-u l .potrošnje i potreba je njiho kI g a~p.k eta determinaciještveni odnosi u čijem okviru v s asm .. arakter. Ako drupotrošnjenisu klasni odnosi 10 e kdVI]a druš!v:ni procesu kviru potrošačkih jedinic~ kao o v se l?otrosn]a ,?bavlj~kOJe funkcionišu na relat" st? Je "domacmstvoaspekt društv d . Ivn? ne.zavIsan način, osnovnipaka čini da e~dn~~r~d~ađIJe tIh individualnih postuodnosimaproizvod· d I e enom mestu u društvenimtrošnje. DruQ'im re~l!aO ~oka~a skup karakteristika poimpliciradir~ktno klas~ k~o ~akko proce~. p~trošnje negenost u karakteristikama pot ':?'. pOvItO]I bIt~a homosebnedruštvene klase i t rosn]e .c anova Jedne podruštvenogprocesa potrošno. predstavlja osnovni aspekt. Je.Ovo pItanje je od k :t l vtu .. nalazi jedan od bitnihP~~or: :,a~nobti jer se upravomne, dominantne ideologi· e . asal:: ~~zoaske ekono­?bla~t potrošnje ispunj~ja do tIm ,pIt~Jlma·v.~a :r;tju je]edmca relativno homocrena s macms~~:: CI]~ Je zarazlikamademocrrafskhn ' amof"k!I"atlfIcIrana' premadohodovnim, ob~azovnj~ \eolt a s. Irn,. profesionalnim,potrošnje se stoga is crpI]· u' . urnIm, b ltd . Proučavanje.. k ]e u mnogo ro·· . v·njIma orelacija koje statist·vk· ·b I. ]mm IstrazIvaleompojedinačnom tipu po:;: ! ~a] ~]~ odgovaraju svaprinosovih radova nikak os~]e. a a e~n:pirijski doorijskiefekat sastoji se u o ne reba ~~ba~Itl, glavni tetogkontinuuma katecroriJ.~r~v~iI~ stav ~an]~ u prvi planb]U negIranja postojanja10 Uporedi dalje II tekstu par. 4.116protivničkih društvenih !dasa. To je tačno ako posmatramosamo oblast potrošnje gde, na primer, robna potrošnjaneposredno razlikuje pojedinca ili domaćinstvo samopo razlikama u "dohotku", ali zabluda i prevara sesastoje upravo u izolovanju te oblasti. Protivrečnostrad.kapital je u tom slučaju prikrivena i govoriće sesamo o "nejednakostima" između društvenih kategorija,o "povlašćenima" (to će biti kategorija viših kadrova islobodnih profesija a ne akumulacija kapitala) i o 'inepovlašćenima"(a ne o eksploatisanima).Međutim, isticanje ovog osnovnog aspekta, karakterističnihrazlika klasnog položaja, očevidno ne iscrpljujeanalizu potrošnje. S druge strane, u samoj unutrašnjostidate društvene klase, postoje znatne razlike u pogledupotrošnje i potreba: čini nam se da upravo ako razvijamodo nivoa konkretne analize povezanost determinacijakoju smo već ranije opisali, moći ćemo da jasnoukažemo na te razlike, a to nećemo moći ako pribegavamona tradicionalan način "idealističkom alibiju" razLikau kulturi gde nalazimo klasični postulat primata "sistemavrednosti" pojedinaca; jer i sama kultura i razlikeu kulturi moraju da se shvate kao aspekt proizvodnihsnaga, društveni proizvod istorijski preobražen.Rek1i smo, isto tako, da potrošnja nije proces neposrednodefinisan klasnim odnosom. Tačnost te činje.nice ne dozvoljava nam zaista da analiziramo izolovanopotrošnju jedne posebne društvene klase jer je društvenajedinica potrošnje često sastavljena od pojedinacakoji su, u svojstvu radnika, deo različitih odnosa proizvodnje,pripadaju različitim društvenim klasama ilislojevima: poljoprivrednici vlasnici poljoprivrednih imanja,radnici, službenici, trgovci i zanatlije, intelektualci. .. Osnovni aspekt determinacije potrošnje može, zata domaćinstva, da bude povezanost determinacija vezanihza različita društvena mesta u proizvodnji. To istovaži i za druge determinacije koje se na to nadovezuju,a može se smatrati za jedan od važnih elemenata analizerazlika u potrošnji i potrebama članova iste društveneklase ili istog društvenog sloja. Ta "društvena mešavina"u reprodukciji radne snage ima .uticaja na konkretne načinepotrošnje i na subjektivne oblike koji se vezuju zanjih, ali u isto vreme i na subjektivne i objektivne oblikeodnosa pojedinaca prema njihovom klasnom položaju.Može se, na primer, postaviti hipoteza da mešanjeradnika i službenika koje je, uostalom, u porastu s približavanjemoblika eksploatacije rada, ne može ostatibez uticaja na razvoj ekonomske i političke svesti slojevakoji nisu sastavljeni samo od radnika.117

III -ISTORIJSKI RAZVOJ POTREBADa ~ Sc: potrebe razvijaju, kako, zašto? Ovo centralnopItanje u teorijskoj raspravi je takođe pitanjeo onome šta su potrebe danas.Za vul~arnu eko~omiju, nema nikakve sumnje, potr~be.su umv~.rzalne ~ nep:o~enljive (ali su istovremenou~J:tnJene u .CIStO pSIholoskoJ raznovrsnosti. individual­:?-Ih sklonostI po~rošača), a povećanje potrošnje nije nistadr~go do opste povećanje zadovoljenja blagodeti ukretanju k.a druš~vu izobilja: to je potroš~čko društ~o.. I;zvesm autor~, mada odbacuju takva pojednostavlje­~Ja, ~pak s~~traJu da kapitalistički' način proizvodnjeIzn?SI na!:~Iste, u datom trenutku svog razvoja, isuvišev~hke kollcrne robe, dok su one prethodno bile rezer­Vlsane za "povlašćene". Drugim rečima, kapitalizam bistvarne: rnogao da u potpunosti odgovori objektivnimz~teVl~a reprodu~cije ~adne sn~ge. Osnovna protivreonostI~među /pro~zvodnih snaga l odnosa proizvodnje~es~ala bl da ỤSt1fp'I mes!o teškoćama koje bi postojaleJed:m

kapitala. To dovodi i?t.ovremeno d~ i.nte~zifik~~ije rada,povećanja zamora, ah l do poremeca]a rItma ZIvota.Rad koji je rascepkan, jednoliča:n, koji se ponavlja,do sada rezervisan za izvesne kategorije radnika (polukvalifikovanei manueIne radnike) širi se ne samo kodradnika, već i kod službenika, tehničara pa čak i inženjerai rukovodećeg osoblja.Nedeljno trajanje rada je u sadašnje vreme veomadugo, mada usporavanje ekonomske aktivnosti izazvanoopštom krizom kapitalizma dovodi do izvesnog smanjenja.Nedeljni rad trajao je, prema podacima Ministarstvarada, 42,8 časova u proseku u oktobru 1974.godine. Tome treba dodati sate provedene u prevoznimsredstvima, satove zamora izazvanog neudobnošću javnogprevoza, mučne sate za živce onih koji moraju dakOriste svoje automobile.DegradaCija uslova života u gradOvima, potiskivanjemnogobrojnih radnika na periferiju grada, ponekad udaljenu,pOjačavanje štetnih uticaja, zagađenje vazduha,sve to povećava zamor, uništava zdravlje, otežava reprodukcijuradne snage.Razvitak proizvodnill snaga u okviru načina proizvodnjeobeležen je akumulacijom mrtvog rada i razvojemsuprotnosti između mrtvog i živog rada. U tompogledu, promena kvalifikaCija je očevidna, jer, s jednestrane, vidimo povećanje broja polukvalifikovanih i manuelnihradnika, a s druge strane, povećanje broja tehničarai inženjera. Treba, međutim, dodati da se degradacijarada, opadanje kvalifikacija, kao posledica toga,ne svodi na običnu suprotnost između kvalifikovanihi nekvalifikovanih radnika već, naprotiv, pogađa svekategorije, računajući tu i inženjere i tehničare.Na osnovu ovih zapažanja, vidimo kako razvoj proizvodnjemože da odredi individualne postupke i klasnepostupke, jer su oni, II društvenim razmerama, izrairazvoja suprotnosti, težnje ka njenom prevazilaženju utoku društvenog preobražaja. Na taj način, danas, uokviru naše društvene formacije, ne samo da svakodnevniživot ne predstavlja onakvo materijalno blagostanjeu kojem treba još samo izmišljati lažne potrebe ili potrebeza "SUvišnim", dodati još "nešto radi zadovoljstvaduše", već su objektivni zahtevi reprodukcije radnesnage sve neodložniji i sve ih je teže zadovoljiti u opštimdruštvenim uslovima Ite reprodukcije. To se neposrednoizražava na individualnom i na društvenom nivouveoma brojnim nedovoljno pokrivenim elementarnimpotrebama, ili čak sve slabije i slabije zadovoljenim.120Nezadovoljene elementa::ne po t rđ ebe b su _. nezanemar· osobe uv - ln st kOJa poaa a lOJ neljiva drustvena lea o b'::;' adničke porodice sodmaJdim godinama, mnogo rOjne rniskim prihoctima. . u u Francuskoj još uvek pro-Potrebe za stanOVIma s . . . v tV' V rk" broj stanova Je SUVIse s ar,ble~ zm na a tn ll' e l~~~moep' re~lje~, loše izolovan od buke, pre-SUVIse ,naseljen, suviše skd Up. . uštanjem rastu zbog in-P?tre~e za o :r;norom l o~ loše su zadovoljene utenzifIkacIJe rada l Pdevza, 'z čega proističe potrebauslovima života ~ grci oVIm i' l v todanas više De preddase provede vlken ~a sevu.~ da se ode na godišnjistavlja samo luksuznu b pot:o~n~adnici u stvari još uvekodmor, čega su mnogo roJnILišeni. b .. kulturom se povećavajuPotrebe za o ra~ovanJ~modnih snaga podstaJmutogPod uticajem razvoJa prOIZV l" li' te potrebe• V' t l ničke revo UCIJe, apO~leC1ma naucne eke ~pladanja kvalifikacija rada, ne~onaIaze na preprobrazovanja nedovoljnestatka vremen.a, za:n..?ra, ~:n~a stanovišta ~eprodukcijeopreme. DodaJm fO.s ~a z~htev za izvesnim kulturnimradne snage, o~Je tlvn~ 'alizaci'u potrošnje. Poznavanjurabzvođj·em :rezbanVtI e zk~~~~11 opra~ki, kulinarstva, trveba bsaora IVanja as , . k' ht aju duze o u-da do?ati ~pstdrak~ni~a zn~~Jadobrj~~~ :t:n tipa stan.očavanje.BIlo a ze mo. kupimo kola na kredIt,va:nja s umerenom st~arlllo~, b da znamo čitati,koristim°v socijalno b oSdgudn~:~ ~~z:ajemo svoja pravapisati, racunat.I, tre ~ a. aOdministrativnih propisa.i da se snalazImo u SumIIV -POTROŠNJAv v " kOJ' u rečnik d e fin" Ise v l . kao " rad-Rec. potrosnJa "dovodi do svog potpunognju kOJn:; .se neka st~:\o' om se stvari koriste !akoostvarenja l kao .,,:~~nJ J bFvim" _ oznacavada ih to uništava l crnI Ih neupote lIok šema vulgarneveoma različite druš~vene p03' t l!-P t oilj i krajnju tačekonomije~::eds\avIJ~.~dtro:~~od~je, prolazi kroz :ras~ku lanca kOJI, po azecI 1" p kazuje da su potrošnja lpod~lu dinrJ'aaz~:đ~~ob~~ l~~k~o povezane. i da je po.trebnoproIZVO l'k ati proizvodnu potrosnju V' l . l' lcn v u potrosnju. .raz 'l! ov .. d ruki karakter. U pro-"Potro~.nja radndn.Ilka olmm~ćuV~~~cr rada troši sredstva" vodnom arnu ra l e p ::;,. d V" . vred-IZ v . da bi ih pretvorio u prOIZVO e CIJa. Je .za potro,snJou d vrednosti predujmljenog kapitala. To Jenost veca121

njegova proizvodna potrošnja koja je istovremeno i potrošnjanjegove snage od strane kapitaliste kome onapripada. Međutim, radnik troši za sredstva za život novac,koji je dat za kupovinu te snage i to predstavljanjegovu ličnu potrošnju".HU kapitalističkom načinu proizvodnje, odnos proizvodnjerazdvaja ta dva tipa potrošnje, jer se lična potrošnjakoja omogućava reprodukciju radne snage vršiizvan procesa proizvodnje, kupovinom neophodne robepomoću naj amnine."Proizvodna potrošnja i lična potrošnja radnika sudaikle potpuno različite. U proizvodnoj potrošnji, on delujekao pokretačka snaga kapitala i pripada kapitalisti;u ličnoj potrošnji on pripada saJ:nom sebi i obavlja vitalnefunkoije izvan procesa proizvodnje. Rezultat oneprve je život kapitala; rezultat ove druge je život samogradnika" PPrema tome, razlikovaćemo proizvodnu potrošnju iličnu potrošnju koja nije ništa drugo do deo reprodukcijeradne snage koja se obavlja izvan procesa proizvodnje,izvan vremena koje je kupljeno za naj8!illllinu. Trebadodati i treću kategoriju, potrošnju vladajuće klase ililuksuznu potrošnju za koju ova klasa troši jedan deoviška vrednosti.Razdvajanje proizvodne potrošnje i lične potrošnjeje karakteristično za kapitalistički odnos proizvodnje,a odnosi se, osim radničke klase, i na sve najamne radnike.Proširenje vladajućeg načina proizvodnje u društvenojformaciji povlači za sobom, kao što smo već videli,postepeno nestajanje sitnih nezavisnih proizvođačai povećanje kategorija najamnih radnika; kroz to sejavlja i postepeno nestajanje različit,ih formi proizvodnjekoje istovremeno osiguravaju i jedan deo samosnabdevanja.Bitno je zapaziti da to stvarno razdvajanje, tajrascep između "rada" i "izvan rada" mje obična neminovnaposledica "napretka", razvoja društvene podele rada.To razdvajanje je sve naglašenije u sadaŠIlje vremeupravo zato što je proizvodnja u suštini proizvodnjaviška vrednosti, jer eksploatatorski odnos potčinjavaljudski rad akumulaciji kapitala. Već smo ukazali nato da je sadašnji razvoj procesa proizvodnje obeležensve oštrijom suprotnošću između razvoja proizvodnihsnaga i odnosa u proizvodnji. S jedne strane, akumulacijapotčinjavanja živi rad mrtvom radu, rascepkavaII K. Marx: Le Capital, Ed. Sociales, 1950, tom III, str. 14,"La reproduction simple".12 Isto, str. 14.122lifk . . suvišnom a istraživanje neplo d­r~d i čini kv:. s~r~i,u objektivni zahtevi r~voja ž~'.'ogrrun· S dt;lg . 'snaaom u obhku SOCIJalradaiSpolJav:J:-: se rd~~~~~a uslove rada, školovanje,nih zahteva OJI se o b~ 'e kreativno učešće sal·Cik .. stalno o razovanJ ,kva lJ.!' aC.lkJe, . i organizaciJi procesa rada.mili radlll a u razvOJU . d će bi trebalo daSuprotno sadašnjem st~Ju, pre uze. proizvodnihbude povlašćeno, mesto drustv~~~g.:~~o~:redno vezanosnaga i I?oglo, bl, PC?red ona g rine~e razvoju i podstica-Za razVOJ prOIzvodnJe, da oP. d l u raz'~tku prov• kOJ'i imaju u e a H'.nju se~\tora potrodnJ~ .. razmerama: prevoz, jaslIce,izvodlllh snag~ u rkstv~~ lstvo obrazovne i kulturnezdravstvo, a IstO ta o kl ~ '-o t" Zahtevi sindikalnihak' t' sportske a tlvnos l . . . b .. tl~OS ~'.., _., odražavaju te potre e 1orgalllzaCIJa kOJI sk .razvIJ8Jut'o tako i akcije sindikataotvaraju te perspe tIV~, au ISokviru ograničenih mogućprekoodbora pre d .uz~ca oguće stege u odnosunosti svog delovanja l uz sve mna oblike trošenja rkadn~. snage društvene i prostorne po-Vratićemo se . aS.ilIJe na lOSU na konkretnu organisledicetog razdvajanja. u o~ su karakteristični za .razzacijuprocesa P{tos:r:Jell~oJ~ Želeli smo da podsetimoličite društv:ene :se l dS ?J~~ društvene oraanizaoije podataj važlll aspe t. sa, vasnJnužno ne predstavlja "istotrošnjenema u sebI lllceg k g,,, l' slične kOJ' ešta-, b v t" dana progresu drijsku neIZ eznos , "d' l d . 'ea načina proizvo -rije, već direktnu posle ~cu'd ~ aii~je~icu" oslanja burnje.A ipak se~a tu "o~evI tn uno razdvojila u svojimžoaska ekonOmIja da bl pt o ~ va" od proizvođača koji. ' 't vima po rosac ~ dpOJmOVIma l savo ." l. b 'ekta strana Je anpredstavljaju dva raClOna na su Jdrugom. . v v' bJ' ekt kDji raspolažeU toj perspektivi, potrosac J~,su 'h d "namevsom sVOJlll1 "pn o om ,izvesnom novcano;m ~a , broja robe koja mu senjenim za kupovrny lzv~snog . određen težnjomnudi, a njegov raclOnal~1 ~arakte: Je ," k' 'e opetk maksimalnom povecanju kor~~p-ostl, oJa d kl Jr dea" , . d - sklonostI. Imamo, a e,u zaVIsnostlO. "SIstema . _ b 'zaista studije ofini· "u potrošnje kao kupovmu 10 e, l. ' . v ..CIJv ..udre o troškOVIma potrosnje.po~ro~nJI su Pb re SVaegcv~J-~t kup J ovinu potrošač namenjujekOJa Je to ro a zsvoj dohodak?V' •Potreba, za izuč3lva~jemb trof::ciao~l:~~~!e~~ d~~sporna, utoJ?ko pre sto. J.e r~l~; -e za radnu snagu osnoštvenogprOIzvoda, a naJ,am. J re rodukcije, veoma jevno sredstvo obezbe~~nJa ndJe~~ Pgu da kupe up oznavažnopitanje saznatI sta ra mCI:m O k. '.ti njihovu kup ovnu moć i šta 0111 stvarno upuJu.123

i Treba, međutim, podvući koji su nedostaci i kojisu pri?~lemi kOje. ovaj tip postupka ne obuhvata, ako seogran~CI?!O na ~.1eg;a: Kup(:lVina !,obe ne znači i njenup0tr:0S~]u:y Evo lOS Jedne Ideoloske posledice prevlastikap.lta~s.tlOkog odn~sa P!"oizvodnje, svođenje potrošnjena ]e~mI aspe~t .k?]I se tiče. akumulacije, realizaciju vrednosti,.u. krajnjoJ razmem. Za kapital, trošiti značiOm?guC1i!I ~obnom .kap!talu da ponov.o zadobije novčani~b!lk, da hl obnovIO cIklus svog oplođavanja. Za potrosaca,.naprotiv, ykl!:povi.na)e samo uvod u potrošnju. Ustv:~n, u :potrosn]I naIlazImo na problem sličan onomekOJI nalaznno ? ana~zi pr.oizvodnje, postojanje dvostru­~og aspekta tih drustvemh procesa, 'aspekta vrednostiI aspekta upotrebne vrednosti, kojima odgovaraju dvaelementa odnosa proizvodnje, odnos vlasništva i odnosr~alI?-0g ili materijalnog prisvajanja. Kao što je proizvodn].aIsto~emeno P!"oces proizvodnje viška vrednosti (doill1nantm.aspekt)y 1. re~ni. proces proizvodnje upotrebnevrednost:, potr?sn]a .Je Istovremeno proces realizacijevredno~tI (~o~nantm as:r:ekt za kapital) i proces real­~og pnsva]an]a upotrebmh vrednosti. To važi za pro­IZVOdnU. potrošnju kao i za radničku potrošnju. Ovaposlednja se zauzvrat razlikuje po tome što druši-veniodnos~ u k;ojima. se ona uspostavlja nisu kapitalističkiod~osI pr~I~:,odnJe. y Ak~ se u. proizvodnji, ili proizvodnOJpotroSnji, ono sto ]e prOIzvedeno (roba) proizvodipo.~ vl~šću k~:pitala, n?sio~a dvostrukog odnosa vlasmst~al .mater~]alnog pr:lsva]anja, u radničkoj potrošnji,?no st? ]e prOI~veden? Je radna snaga, a odnosi u pro,IZ~odn~'l te prOIzv~dnJe su drugačiji - nju ne organizUJed1rektno kapltal - čak i ako proističu ako suodređeni vladajućim načinom proizvodnje. '. Prema tome, analiza potrošačkih postupaka moraće:st~)Vremc:no da teži da ispita konkretni proces potrosnjeu njenom dvostrukom vidu raspodele društveno aproi~voda i pro

po!?toji težnja da se tako kaže uz sažaljevanje sudbinepolukvalifikovanih i manuelnih radnika "onih u najnepovoljnijempoložaju", da bi se bolje prikrila društvenavažnost te pojave. Sindikalne organizacije podvlače, naprotiv,u kolikoj je meri ta pojava, oblik intenzifilcacijeeksploatacije, raširena u svim granama aktivnosti, aštrajk banaka uproleće 1974. godine je pokazao da sunjome pogođeni čak i službenici i srednji kadar sektoraza koji bi se mislilo da je od toga zaštićen.Intenzifikacija rada dovodi do ubrzanog trošenjaradne snage. To se ispoljava kroz mnogobrojne simptome:nesreće na radu, fizički, nervni i intelektualni zamor,poremećaji zdravlja. To dovodi do 'opadanja kvalifikacijeradnika, do tendencija odbacivanja starijih radnikačija radna snaga je prerano istrošenaYObjektivni zahtevi reprodukcije te radne snage injihove subjektivne forme, potrebe, istovremeno se povećavajui menjaju, uporedo s razvojem ciljeva socijalneborbe koja sve više stavlja akcent na intenzitet i usloverada, zahteva usporavanje tempa, poboljšanje uslovarada, smanjenje trajanja rada bez gubitka najamnina,smanjenje godina potrebnih za penziju.Kao ni ti socijalni zahtevi, ni povećanje i promenapotreba u oblasti potrošnje, pojava "novih" društvenihpotreba kao što su zdravstvo, godišnji odmori, odmorina kraju nedelje, itd., nisu izraz nezajažljivosti radnikakoji bi "hteli sve više" "radeći sve manje". Potreba zapovećanjem potrošnje, za novim oblicima potrošnje, samoje odgovor na zahteve za povećanim trošenjem radnesnage, na njegove posledice.Prema tome, za isti rezultat, reprodukciju radne sna·ae, potrebna je povećana potrošnja, a to znači viši realnidohodak. Moguće je, dakle, procenjivati nivo života samou odnosu na razvoj potreba koje nisu, ponovimo to jošjednom, "veš tački potrošački apetit" više ili manje usmerenspolja, već zaista posledica objektivnih zahtevareprodukcije radne snage. Upravo u tom smislu, svakaanaliza koja izoluje proizvodnu potrošnj:u zatvara se uokvire ideologije.Potrebno je takođe, kao što smo već rekli, posmatratiopšte društvene uslove reprodukcije te radne snage.Ali i tu se promene tih opštih uslova mogu izraziti krozneophodno povećanje troškova potrošnje da bi se dobioisti rezultat što se tiče reprodulccije radne snage. Uzmi­. mo, na primer, radničko stanovništvo, radnike ili služuUporedi: Freyssenet l\.'1'. et ,Imbert F.: Mouve!nentdu capitalet processus de paupensat!On,. C. S. U., Pans, 1973, str.113-117.126benike, starih pariskih kvartova koji su potisnuti premapredgrađu zbog obnove tih kvartova. Nepogodnost javnoggradskog prevoza prouzrokuje često obavezu kupovanjaautomobila barem za odlazak na posao, a ta kupovinanikako nije znak "podizanja nivoa života" već je,naprotiv, često dodatni namet koji primorava na smanjenjedrugih troškova potrošnje. Opšti društveni uslovi reprodukcijeradne snage (predstavljeni na šemi kao "društvenioblici potrošnje" i "kapitalistička ponuda robe")određuju modalitete odgovora na objektivne zahteve reprodukcijeradne snage, u okviru konkretnih postupakapotrošnje. Promene tillopštih društvenih uslova dovode,dakle, do značajnih izmena u potrošnji: na to pitanjećemo se vratiti u vezi s kolektivnim opremnim dobrima.Mada uobičajeno shvatanje troškova potrošnje kaoveličine koja meri "zadovoljenje" treba radikalno da seizmeni, u smislu dveju iznetih primedbi u vezi s odlučujućomvažnošću, s jedne strane objektivne transformacijepotreba, a s druge strane transformacije opštih društvenihuslova, ostaje ipak da je potrebno prevazići jed.nostavno poimanje troškova potrošnje da bi prešli naanalizu konkretnih procesa potrošnje.Potrošnja može da se definiše kao realni proces prisvajanjaprirode od strane čoveka koji se tada reprodukuje,menjajući i uništavajući izvesne predmete. Toznači da je svaki proces potrošnje i proces reprodukcije,proces konkretnog rada koji reprodukuje samogčovekaY U analizi potrošnje treba podvući tu suštinskukarakteristiku aktivnosti, rada. Vladajuća ideologija, povećavajućisuprotnost između proizvodnje i potrošnje,predstavlja potrošnju kao pasivnu u svojoj suštini. Životpotrošnje nazvan je "izvan rada" i izjednačen s dokolicom,s pasivnim uživanjem u kupljenoj robi. Ideologijapotrošačkog društva nastavlja s takvim predstavljanjemkritikujući lenjost potrošača i opisuje potrošnju kaoaktivnost "pritiskivanja na dugme" koja se oslanja nastereotipnu sliku porodičnog života "na američki način"(kao u Holivudu) punog mehanizacije i gacižeta, gde potrošač,pasivno smešten ispred televizije, uzima unapredpripremljeni televizijski obrok, zagrejan u automatskojpećnici ...Takva slika je deo mita i propagande, jer je veomaudaljena od realnosti američkog života, kako je to veomaH Kasnije ćemo bliže odrediti šta se podrazumeva pod Lidejom"proizvodnje čoveka"; podvucimo jedino da to nije proizvodnjaizdvojenog pojedinca koju on sam vrši već (re)produkcijau društvenim razmerama.127

dobro pokazao Žak Arno.IS To je slika utoliko lažnijakada se odnosi na francusko društvo, kao što to otvore­~? ističu statistike koje se odnose na opremu domacmstava.Što s.e tiče opreme stanova (glavno prebivalište glav~.. porod'lce ~ p~ema društveno-profesionalnoj katego­~JI) 76 % P?IJopnvrednika-vlasnika imanja, 78% na­J~mnlh radnika u poljoprivredi, 40% zanadija, 43% sitnIhtrgovaca, 40% službenika, 52% radnika, nisu imaH1968 .. go~ine J?-i kade ni tuša. 80% poljoprivrednika _vlasnika Im~.nJa, 77% ~aj.amnih radnika u poljoprivredi,40% zanathJa, 42% sl:tmh trgovaca, 35% službenika i48% radnika nisu imali W.C. unutar 'svog stana.Godine 1972. malo srednjih kadrova i službenika,v::lo malo radnika raspolagalo je telefonom; 30% radničkIhporodica nije imalo toplu vodu u svom stanu; 40%sl.~b.eničkih porodica, i blizu 50% radničkih porodica~J~ lIDalo usisivač; što se tiče mašine za pranje posuđa,Jedmo ~ajp?yl~šćenije kategoI~ije ih imaju mada u malojsrazmen, mzoJ od 30%; to Je oprema koje praktičnonema u porodicama službenika (2%) i radnika (0,6%)pa .č~ i u porodicama srednjih kadrova (4,3%). Opremak~Ja Je u podjednakoj meri rasprostranjena je frižider,ah potreba za njim se isto tako najneposrednije namećezbog promene načina života koja proističe iz orITanizacijerada i vremena prevoza i iz transformacije t:;'govačkogaparata u procesu ubrzane koncentracije.Mada stopa opremljenosti raste s vremenom, dalekosmo o~ potrošnje .tipa pritiskanja na dugme. Uostalom,aparatI. za domaćmstvo doprinose uštedi jednog delarada ah su daleko od toga da ukidaju rad. Što se tičeautomobila, njegovo korišćenje ne znači smanjenje vremen~p~treb:;og, za prevo~ i zamora koji on izaziva zbog:povecru;Ja tes~oce ~retanJa, nedostataka javnog prevozal rastuce udaljenostI radnog mesta od mesta stanovanja.. Potrebno je podsetiti na činjenicu da postoji samoJ~dan d~štveni oblik 'p~:rošnje koji se po mnogobrojmmSY0J.lID crt~a pnbhzava pasivnosti koja se zamerapotro?a

Čak i ako je proces potrošnje individualni proces, onakokako smo ga ranije definisali, podvukli smo društvene~eterminacije potrošnje različitih društvenih klasa i slo­Je~a; Kada analiziram. o J?-ivo najamnine, uslovljen vrednoscuradne snage kOJa Je opet definisana kao vrednostdo~ara neoph~dnih ~a. njenu proizvodnju, treba precizi.ratI da se radI o mlmmalnoj vrednosti u zavisnosti odrazličitih društver;tih oblika procesa potrošnje. Ta minimalna. ~ednost Je određena pomoću procesa koji neunose .Ih unose malo dodatne vrednosti u vrednost pred­~e.ta l sredsta.va pot.rošnje i koji su, prema tome, s oci­Jahzovana. prOIzvo.dnJa ob~da i samosnabdevanje radomneophodnim za pnpremanJe obeda. To naravno ne znači?a r~dnici nikad ne idu u restorane,' već da j'e, u drustvemmrazmerama, radnička klasa primorana da samaobezbedi najveći deo rada vezanog za potrošnju. Pro­~e~a društvenih uslova potrošnje može znatno da izmem,yIS~?Vremeno s cenom koštanja, i obim rada pri potrosnJl.Ta promena ima dvostruki uticaj na vrednost radnesnage. Uobičajeno je da se povećanje cene koštanja ne·opho.dne rob~ ~o~matra, na primer, kroz kretanja pokazatelJapotrosackih cena. Međutim, mi smo već istakli~a int~nzifi~acija trošenja radne snage može kvantitatIvnol kvalItatIVno da poveća potrošnju neophodnu zanepromenj.~ni nivo života. Na isti način, promena uslovareprodukcIJ~ radne snage može takođe da poveća njenuvrednost. S Jedne strane, ta promena može da dovede doobaveznog raspolaganja y brojnijim sredstvima potrošnje,s druge styraD:e, ona moze da nametne, ponekad istovremeno,troseJ?-Je radne snage u obimnijoj potrošnji, kojaopet sa svoJe strane povećava cenu koštanja njene reprodukcije.Već smo naveli slučaj problema prevoza vezanog zapromenu mesta prebivališta radnika, možemo takođerazmotriti i slučaj promene oblika trgovačke aktivnosti.U st~~im gra~sk~m. zo~ama gde .su male trgovine jošdo~~a rasIrene,. ljudi .J?laJu "u pnzerniju svoje kuće"v~cmu potreb?-i?- radnjI za svakodnevne kupovine, kupovrnes~ obavljaju .~ez većeg udaljavanja, a sam trgovacprodaje robu svoJ~ mušterijama. U novijim gradskimz0n.aI?a male trgovrne su ređe, a zamenjuju ih supermarketIl drugi trgovački centri čija je osnovna karakteristikada predstavljaju oblik trgovine većeg obima i većekoncentracije. Prosečna udaljenost stana od trgovine jedakle, mnogo veća.'U slučaju malih trgovina, roba se prevozi posebnimmrežama do neposredne blizine stanovanja potrošača.130U slučaju trgovačkih centara, u tom pogledu postoji nazadovanjedruštvene podele rada jer potrošač lično nesamo što dolazi do robe da bi je kupio, već je zatimprevozi mući, na udaljenost od više kilometara. lT prvomslučaju, on je, razumljivo, plaćao odgovarajuću sumuza prevoz robe. U drugom slučaju, on tu sumu ne morada plati, već mora sam da obezbedi prevoz robe, štopodrazumeva posedovanje i korišćenje automobila i samimtim veći utrošak vremena i veći zamor. Kad to kažemo,svakako ne želimo da ocenjujemo promene kojeproističu iz pojave supermarketa za stanovnike jednogposebnog sektora: za mnogobrojna loše snabdevena predgrađa,supermarket može da dovede do znatnog poboljšanjauslova života u odnosu na kupovinu. Međutim, udruštvenim razmerama, zamena malih trgovina sup ermarketimapovećava rad svih potrošača, čak i ako jedeHmično motorizovan. A društvene kategorije koje sulišene automobila, još su više time pogođene (40% odukupnog broja domaćinstava, blizu 70% domaćinstavagde je glava porodice bez posla, što predstavlja uglavnomstarije osobe).S druge strane, potrošač mora takođe da sam obezbedismeštanje i čuvanje kupljene robe, često za celunedelju, iz čega proističe obaveza posedovanja frižideradosta velike zapremine. Uprkos tome, posledica je još iopadanje kvaliteta i svežine mnogih potrošenih proizvoda.Kupovina robe će, prema tome, koštati prividnojeftinije u odnosu na direktne t:mškove te robe (baremteorijski - ništa ne dokazuje, naprotiv, da trgovačkicentri u potpunosti odražavaju to opadanje vrednostikroz cene), međut

ne eksploatacijom, ali ipak doprinosi povećanju vrednostiradne snage.Prigovoriće nam se da "slobodna konkurencija" j"izbor potrošača" demantuju naše analize: domaćinstvaimaju tendenciju da više kupuju u supermarketima negou malim trgovinama. Podsetimo, najpre, na činjenicuda konkurencija u stvari i nije tako slobodna. Koncentracijakapitala, finansijske veze, daju supermarketimaogromne prednosti koje nemaju baš nikakve veze s konkurencijom.S druge strane, sa stanovišta potrošača, višeobjektivnih faktora zaista podstiču domaćinstva dakupuju u supermarketima: opadanje broja malih trgovina;niže cene u supermarketima; ograničena kupovnamoć koja primorava na traženje najnižih cena, čak iako je za to potreban dodatni utrošak rada koji sene javlja direktno u budžetu; najzad, ritam svakodnevnogživota, trajanje rada i prevoza, fizička i nervna iscrpljenostradnika, rastući broj zaposlenih žena, primoravajuna sedmično grupisanje kupovine izvan radnenedelje.Ovo je upravo značajna ilustracija činjenice da preobražajdruštvenih uslova reprodukcije radne snage, zbograzvoja kapitalističke akumulacije, može da maskira,iza fasade progresa i modernizacije, stvarno opadanjerealnih uslova egzistencije. Ovo pitanje rada u okvirupotrošnje poprima, prema tome, veliki značaj za analizukonkretnog načina života i nivoa života. To je, uostalom,pitanje koje doživljava izvestan uspeh na ideološkomplanu, izgrađenom oko teorija "društva dokolice". Pre·ma mišljenju nekih, tehnički napredak i povećanje brojaaparata za domaćinstvo su u našem društvu, navodno,oslobodili čoveka do te mere da je najvažniji društvenidogađaj pojava dokolice. Zapazićemo usput da ove teorijesmatraju za neobazrivu činjenicu mučan karakterrada u našem društvu, i teže da nametnu prihvatanje te"fataInosti" ukazujući na divne nadoknade koje pružadokolica. Međutim, na samom planu odnosa prema konkretnojdruštvenoj realnosti, takva perspektiva je potpunoosporena rezultatima empirijskih razmatranja o načinuživota.Pojam dokolice mora se odvojiti od pojma aktivnostipotrošnje. Razlika se ne odnosi toliko na priroduaktivnosti ili rada o kojem je reč, koliko na uslove ukojima se On obavlja. Suprotstavićemo (šernatski i implicitno:potrebno je razviti kasnije analizu tog pitanja)aktivnost ili rad nametnut najneposrednijim potrebamareprodukcije radne snage, onim aktivnostima koje, kori-132ste6i viši nivo te reprodukcije, omogućavaju ra:lnicimada slobodno razviju svoje sklonosti i sposobnostI.Izvesne aktivnosti, već po svojoj prirodi, mogu dapripadaju samo drugoj kategoriji: šetnje, kulturne aktivnosti,bioskop, pozorište, itd. . .. ...Druge aktivnosti mogu ~a pnpad~Ju Jednoj lli .d~gojkategoriji, prema uslOVIma u kOJIma s~v obavIJ~Ju.Pripremanje obeda je zamoran posao, jednohcan, muc~za majku porodice, pogotovo ako je ona pored toga .1zaposlena; naprotiv, kuvanje može da bude v~oma p~IjatnaakNvnost dokolice za g;rn;,tane. Meh.anika mozebiti strast za "vatrenog poklomka autornoblla, . ona mo:že da bude isto tako dodatni oblik rada, pnnudan 1zamoran, za zaposlenog radnika primoranog da samodržava automobil koji mu je neophodan za svakodnev~no kretanje, ako mu najamnina ne omogućava da platIza održavanje automobila.Ova razlika između prinudne aktivnosti i slobodneili stvaralačke aktivnosti je bitna, jer ona određuje konkretniodnos između rada pri potrošnji i nivoa reprodulecijeradne snage. Sve što spada u prinudni rad predstavlja,unutar potrošnje, dodatni utrošak radne snagekoji treba dodati zamoru radnog dana i koje još povećavataj zamor, povećava potrebu za odmorom, snom,dokolicom. Naprotiv, slobodne i stvaralačke aktivnostikoje su ponekad čak zamornije od pretho~ih, predstayljaju,u samom utrošku radne snage kOJI prouzrokUjUi po samoj prirodi tog utroška, pozitivan doprinos reprodukcijiradne snage.Potrebno je, međutim, prvo zadovoljiti najpreče potrebe,pravilno odgovoriti na neposredne zahteve rreprodukcijeradne snage da bi našli u isti mah slobodno vreme i raspoloživu energiju, koji omogućavaju kroz sportskei kulturne aktivnosti, kućne opravke, studije, dadođu do izražaja lične sklonosti, da se razviju sposobnostiu svim oblastima, budući da je taj razvoj sopstveneličnosti u isto vreme i razvoj proizvodnih snaga udruštvenim razmerama.Mi smo danas ipak još veoma daleko, u našemdruštvu, od takvog tipa dokolice pristupačnog celokupnomstanovništvu. Možemo, naprotiv, reći da je celokupnamasa radnika na dva načina toga lišena. Nivo najamninakoji bitno ograničava potrošnju na najneophodnijadobra i veoma hat1co trajanje slobodnog vremena kadaoduz~emo vreme neophodno za prevoz, obede i prinudnirad pri· potrošnji, produžavaju i održavajueksploataciju u radu kroz siromaštvo i ograr.tičenost na:čina života. Time su najteže pogođene radnice, udate l133

IIl:aj-ke veće~, broja dece, kao što to pokazuju proučavanJaraspoloZlvog vremena,b 'l' ~jedinjene J?rža~~, uprkos, ~eputaciji "društva izo­~)a ne y m0 15U: lZlllaCI tOJ analizI, kao što to ističu no­VIJa proucavanja,,,~ru~~ neočekiv~i rezultat odnosi se na vremenskirazvoJ ?~Cllla na kOJI provodimo vreme Džon P R b'sorl,Q~11člgen".Sjedinjene Države) se pot~dio da 'up~r;dir.F}cJ:te s;;:;];Je o raspo.loživom vremenu što predstavljafs~:e~l'Pk" ;rat u onoJ :neri u kojoj metode nisu bileY' .' .1 OJI Ipak ~mogucava sledec;e zaključke: niJ'ednaidClllJemcakne ukazuje"na todaS'Jedin'Jene Države zaistad u ~. smanjenju ra.dnog vremena. Što se tiče rada uoma~~nstvu, on ,se, .lzgleda, :eovećao, kao i vreme kO'e~ed t:';:OS1 n~ kupovu:e l prevoz. Covek zauzet radom u Cilju~ r~tvanJ}~. porodIce, zena dvostruko zauzeta izvan kućel ~ omdacmstvu. Takva je, dakle, slika koju pruža razvOJ mo erne porodice."16 -. C!va analiza obima rada pri potrošnji roširu . e 'k~~'slOne rezu!tate ~oje su utvrdili Engel i I1albvafs. ~~~VIse raste pnho~ Jednog domaćinstva, sve je man',i' deot~g doho~ka. kOJI se namenjuje čisto fizičkom izd~žavanJu(nlaI~ll~Cama): Ta~o su 1969. godine među društve.mmk .,s OJeVlirlla. lnajamnih radnika, upraViOd·omaćinstvacl oJl'ili a Je gbavay porodice radnik posvećivala najmanji~.o r:J. ovog udžeta prevozu i telekomunikaci' higIJem l zdravlju, kulturi dokoII'Cl' l' raznun' dr J~mat' y­k' 17 M' . ' uglffi rosoVIn::a .. a?a ova) rezultat koji se odnosi na troškovebo~rosnJe vec odrazaya koliko potrošnja radnika teži dau~ svedena n~ najneposrednije aspekte reprodukcijera e snage, ob1

"'"--Na prvi pogled, posmatrano dugoročno, upravo jeovo drugo gledište tačno. Kare, Diboa i Malenvo namdaju na uvid sledeće brojke koje se odnose na globalnustopu zaposlenosti žena, posle različitih ispravki čiji jerezultat jedna homogena serija:1901. 1906. 1911. 1921. 1926. 1931. 1936. 1946. 1954. 1962. 1968.36 36 35,5 35,5 33 33 31 32 30 27,5 28Ovo opadanje stope globalne zaposlenosti objašnjavase uticajem većeg broja faktora. S jedne strane, znatnosmanjenje stope zaposlenosti proističe, za mlada starosnarazdoblja, iz uticaja produženja školovanja, obaveznogi onog posle njega. S druge strane, ženski deo stanovništvapreživljava, u toku ovog perioda, kao i celokupnostanovništvo, duboke društvene promene, posebnomasovna pomeranja poljoprivrede, sitne trgovine izanatstva prema drugim aktivnostima. Međutim, za ovedve poslednje kategorije i za najamne radnike u poljoprivredi,rad žene se najčešće obavlja u vidu pomoDi liokviru porodice, koji sjedinjuje učešće u aktivnosti porodičneekonomske jedinice i rad pri potrošnji. Godine1968. 95% aktivnih udatih žena, čiji je muž bio vlasnikpoljoprivrednog imanja, i same su pripadale toj društveno-profesionalnojkategoriji; isti je slučaj bio sa69% žena vlasnika industrijskih i trgovačkih preduzeća,u kategoriji čiji je najbrojniji deo sastavljen od malihtrgovaca i zanatlija. I danas ove kategorije imaju većustopu zaposlenih žena od stope u kategoriji najamnihradnika, a smanjenje poljoprivrednog stanovništva, malihtrgovaca i zanatlija dovodi do znatnog opadanja globalnestope zaposlenosti ženske radne snage.Ako, naprotiv, proučavamo ove stope po društvenimkategorijama, a u novijem razdoblju za koji raspolažemoserijama koje se mogu uporediti, zapažamo, počevod 1954. godine, neprekidan porast stope zaposlenostiudatih žena koje žive sa svojim muževima:1361954. 1962. 1968.Slobodne .profesije 19,5 21,8 27,7Viši kadrovi 17,8 23,0 29,4Srednji kadrovi 31,9 37,2 43,4Službenici 31,2 37,9 43,4Radnici 25,4 28,7 32,9Uslužno osoblje 32,9 40,5 44,8Videli smo da su ove kategorije, posebno radničkaklasa islužbeni.ci, danas najbrojnije kategorije, II relativnomi apsolutnom porastu.Zapažamo taJkođe da je u periodu od 1962. do 1968.godine, taj porast zahvatio sva starosna razdoblja. Onse odnosi podjednako na mlade žene bez dece kao i nam:lade majike, pa čak i na žene starije od 44 godine, usvim kategorijama koje smo upravo naveli.S druge strane, aktivnost supruga najamnih tradnikaje ~akođe uglavnom najamnička aktirvnost. U 1968.godini zabeležen je sledeći raspored, izražen ill procentima,po društveno-profesionalnim kategorijama udatih zaposlenihžena, u odnosu na društveno-profesionalnu kategodjunjihovog muža. 19....... ~Društveno-profesio- .~l!)!:l OI!) onalna kategorija .,...,:> l!) u !:l.,...,!:lo!:l,.Qmuža·21 >N.......c'Ul-< >N ;::J,.Q'u§

stva, samo je delimiČno nadoknađeno kupovinom srredstavapotrošnje, koju omogućava višak prihoda i uštedajednog dela 'kućnih pos'1ova. Drugi aspekti rada pri reprodukcijiradne snage ikao što su odgajanje dece, IIodsustvu kolektivnih opremnih dobara i zbog zaposlenostiili udaljenosti babe i dede, mogu da imaju samoveoma skupa i nezadovoljavajuća rešenja na psihičkom,pedagoškom i zdravstvenom planu.Opšti zaključak bi .bio da se smanjuje .rad pri potrošnji,ali pošto se povećava profesionalna aktivnost,članova domaćinstva, :ukupna količina .rada se povećava.PostoJi, dakle, iza privida povećanja "nivoa života", akose zadržimo samo na novčanim sredstvima, degradacijanačina života u pogledu obima prinudnog .rada: U!pravosu žene te koje najviše trpe zbog takvog :razvoja, s jednestrane zbog opadanja vrednosti ženske radne snage izraženogkroz kapital, jer je ženi teže da nađe zanimljivi dobro plaćen ,posao, s druge strane zbog praktičnihpotrošačkih ideologija usled kojih se podela rada u domaćinstvune razvija istom brzinom kOjom se povećavazaposlenost žena.Mada profesionalna aktivnost žena potencijalno predstavljanapredak, sa stanovišta opšteg razvoja svih proizvodnihsnaga i posebnog :razvoja društvenih perspektivakoje se otvaraju pred ženama, u sadašnjim uslovimase ne može govoriti o "oslobađanju žena" kroz trad.S jedne surane, us,lovi života u domaćinstvu, odsustvokolektivnih o:premnih dobara, izazivaju povećanje ukupnihiTadnih obaveza, v,remenska ograničenja. S drugestrane, zapošljavanje ženske radne snage u ovom načinuproizvodnje odnosi se pre svega na nekvalifikovan rad,jednoličan, nepogodan za razvijanje sposobnosti ženakao ravnopravne proizvodne snage.Na taj način možemo reći da je postepeno :funkcionisanjedomaćinstva kao društvene jedinice potrošnjeu sve većoj meri poremećeno, dovodeno u pitanje. Svakiod članova domaćinstva, bio on radnik ili ne, ima sadasvoj lični ritam aktivnosti, utvrđen prema rasporedurada, posećivanja škole, vremena prevoza. Prisustvujemopostepenom nestajanju sinhronizovanog porodičnog života,a jedan od njegovih najmučnijih uzroka je rad uuzastopnim smenama.To nestajanje sinhronizovanosti r.itmova rrada i odmorapojedinaca u domaćinstvu ima teške socijalne posledice,jer .unosi poremećaje u mnogobrojne procesepotrošnje, koje je domaćinstvo obezbeđivalo zajedničkii koji nisu zamenjeni odgovarajućim društvenim oblicima.Postoji, dakle, tendencija Ika dezorganizaciji poro-138&čnog života koja pogađ~ i~to. toliko odnose 'bračnogara koliko i odnose roditelja l dece, i odnose domap. kV."ćinstva s "društvemm o ruzenJem .v - SOCIJALIZACIJA POTROŠNJEU prvom delu ovog članka razmatra~ smo, ~:esve­. dividualne potrošačke postupke kOJe domacms:tv?,k~~ena jedinica potrošnje, ob~vlja ~ ~,?ji se

UQpšteno posma1Jrano, pritisak vremenskog ograničenjakoji pmističe iz trajanja i intenziteta .rada, vremenapotrebnog za prevoz, iz zamora i potrebe za odmorom,iz rb:rzog :razvoja zapošljavanja ženske radne snage,primOiI'ava na smanjenje rada pri -potrošnji, del:.i.mJrčnozamenjenog kupovinom robe: sredstava potrošnje kaošto su električni aparati za domaćinstvo ili gotovi obedi,konzerve ili smrznuta hrana. Postoji, dakle, proširenjepolja društvene proizvodnje na oblasti koje su ranijeprtiJpa:daJle radu ,pri potrošnji, i napušt8!l1j:e izvesnih vrstaaktivno-sti u domaćinstvu, na primer u obJasti kuJiinarstva.I obrnuto, sama ova transformacija: po1Jrošnje jeusko ograničena prihodom domaćinstva, a to ograničenjeprimorava, kao što smo ranije videli, :da se birajunačini pOJtrošnje koji 'Su jevtiniji, zato što zahtevaju višerada - ali u granicama raspoloživog vremena za tajmd, vremena koje se znatno smanjilo. U tome se sastojiceo problem istovremenog upravljanja :raspoloživim vremenomi raspoloživim novcem u doma6instvrima.Individualni potrošački postupci često su deo postUJpakau većoj meri socijalizovanih, u tom smislu štojedinica potrošnje nije samo domaćinstvo - bračna zajednica,već se proširuje u mesnim slučajevima naobimniju .društvenu grup.u, p:mšifTenu p OTO dicu, komšiluk,g.de se obavljaju razne aktivnosti 'kao što su odgajanjei čuvanje dece, pripremanje i trošenje obeda, mnogobrojneaktivnosti dokolice. Radi se najčešće o socijalizovan:imoblicima potrošnje vezanim za društvene strukturenas'leđene iz prekapitalističke proizvodnje d. kojeUoš) nije zbfTisao sadašnji način proizvodnje.Td oblici ponekad čak mogu da traju i unutar kapitalističkognaaina pro"i!zvodnje u slučaju dosta homogenih.društvenih grupa, vezanih za dosta stabilne oblikeproizvodnje i koje se reproduIDuju u prostoru koji jeadekvatan što se tiče načina prisvajanja: taj tip socijalizovanepotrošnje se može zapaziti u izvesnim starim radničkimčetvrtima, kao što Sili, na primer, to pokazaliM. Kastel i F. Godar za lučke radnike iz Denkerka20 iliM. Moris za marseJske četvrtUlTaj u većoj meri socijalizovan karakter potrošnje ust!ičn[m slučajevima možemo defiin.isati pomoću različitogoblika -odnosa u potrošnji: ,pre svega širenje odnosa realnogprisvajanja predrrneta i sredstava potrošnje na dru-20 Castells M. et Godard F.: Monopolville, Mouton, Paris,1974.21 Maurice M. et. al.: Travail, mode de vie et espaces sociau.;t,LEST, Aix-en-Provence, 1972.140štvenu jedinicu }.iru od dom~ćinstv~ -b~ačne ~~jednice,kao što su rprosIrena porodIca, a cesto l komsI~~. POstoji,dakle, nepoklapanje između. odnosa vlasnIstva .ono najčešće ostaje privatno - l odnosa realnog pn-~~~ futPokretljivost kapitala vezana za pr:om~~e pro a e~ži da poljulja ovaj tip društvene o~gamzac!Je, .~a ostvanpoikretlj.ivost radne ~nage: Proces.~ ur~amz~cIJe t_akođ~uništavaju ove stare cetvrtl, a sa nJilma l drustvene struk,ture kao što su to dobro analizirali H. Koen u 22ve.z:s obnovom bloka 4 u trinaestom pariskom kvartu ,ihekipa GETUR u vezi s ".rehabilita~~jom~. :kvarta Tr~s­-Cloitres u Grenoblu.23 Promene nacma Zlv

kaptita:lu najamnine koje omogućavaju reprodukciju radnesnage. U toku određenih istorijskih razdoblja u kojima·su odnosi snaga bili naročito nepovoljni za radnike,kapital je povećao u najvećoj mogućoj meri stopu eks- -ploataoije, .po cenu da traži na drugom mestu (na selu,u inostranstvu) radnu snagu koja mu je nedostajala2'Jbog nedovoljne reprodukcije.Borbe radnika inspirisane socijalnim zahtevima odnosese ne samo na njihove najamnine, uslove rada iritam rada - sve što se direktno dovodi u pitanje unjihovom neprekidnom odnosu prema kapitalu - veći na opšte društvene uslove njihovog života. U tim bOTbama,u tom društvenom odnosu, javlja se težnja kasocijalizacijii reprodukcije radne snage, kao klasni odgovorna nedostatke uslova stvorenih kapitalističkomproizvodnjom. Kapitalistička proizvodnja, naime, ne odgovarai ne može da odgovori na zahteve reprodukcijeradne snage, osnovna kontradikcija načina proizvodnjeizmeđu razvoja proizvodnih snaga i odnosa proizvodnjeizražava se takođe u reprodukciji. Kapitalistička proizvodnjastvara samo ono što omogućava profit, i to dovoljanprofit. Zakon prometa kapitala je akumulacija,a ne odgovOT na društvene potrebe. Mnogobrojni elementineophodrui za reprodukciju radne snage, stanovi,zdravstvene usLuge, škols,tvo, itd., ne stvaraju se akonjihova proiizvodnja ne omogućava profit ili dovoljanprofit, ili tačnije rečeno, stvaraju se u uskim granicama.rentabilnosti, u rentabilnim oblicima koja. su neizbežnorobni oblici. .Drugim rečima, protivrečno st u reprodukciji se neispoljava samo kroz kvantitativnu nedovoljnost predmetai sredstava potrošnje koje radnici mogu sebi da pribave,već i kroz kvalitativnu nedovoljnost mogućd.h procesapotrošnje u odnosu na zahteve reprodukcije radnesnage. Ta kvalitativna nedovoljnost se odnosi podjednakona društvene odnose u potrošnji i na fizičku prirodu,upotrebnu vrednost, predmeta i sredstava potrošnje.Odnos privatnog vlasništva nad predmetima potrošnjeje ·doveden II pitanje, ne u apsolutnom smislu -prema glupom mitu potpune kolekmvizacije koja ide svedo četkice za zube, 'Omiljenog sredstva zastrašivanja uizbornoj propagandi buržoazije - već u svojoj specifičnojnedovoljnosti u odnosu na zadovoljenje društvenihpotreba, koja je prouzrokovana njenim karakteromdruštvenog oblika vezanog za prevlast robnog prometa,a iza njega, za zakon akumulacije. Dovođenje u pitanjetog odnosa privatnog vlasništva ne znači da je neophod-142no da se on ukline, već da se prevaziđe tamo gde predstavljaprepreJm rep~odukciji, v~azv~ju proizvo~~ ?:n~:ga; a rto prevazi1aženJ e ne. znaCI nuznC? v "kolekt!VlZacIJusredstava koja su sada pnvatno vlasmstvo, vec pre svegai najviiše razvoj novih ohlika društvenog vlasništva.S druge strane, prevazilaženje odnosa privatn?g vvla~ništvalisto tako nije neophodno vezano za prevaZl.I~enJeodnosa realnog individualnog prisvajanj~. ~a pr.Ime~,može nam izgledati da sistematski razvoJ pnvatmh VIkendica'ne može u pravilnoj meri da odgovori društvenimpotrebama za dokoNcom u vreme vikenda i godišnjihodmora: suviše visoka cena košta;nja, negativne p~sledicesistematskog privatnog vlasmštva nad zemlJ;­štem naročito II zonama letovanja, niska stopa kon s­ćenj~. Odgovor se svak~o ~e vJ?-alazi u ,,~ol~ktivliz~c:iji"vikendiica, ni isto tajko u IsklJUClVO kolektivmm oblICImadokolice: naselja namenjena .le~ovanju k;0ja pripa~aju odborimapreduzeća predstavlJaJU, na pnmer, o~l:ke ~­štvenog vlasništva nad sredstvima za potrosn}u kOJi,umesto da gaometu, omogućavaju razvoj individualnogprisvajanja mesta za odmor.Prema tome možemo definisati težnju 'ka socijalizadijlipotrošnje k~o težnju ka prevazilaženju individualnerobne potrošnje; ka prevazilaženju dv?st~ko~ odnosa'privatnog vlasništva i i~ndividual~o&. 'P-r:svaJ~nJa pre~:meta i sredstava potrošnje; prevazIlazenje kOJe se yrSIbilo kroz razvoj društvenog vlasništva nad predmetlmai sredstvima potrošnje kada se oni ripakindividualnoprisvajaju, bilo kroz istovremen .razvoj društvenog vlasništvai kolektivnog prisvajanja predmeta isr.edstava p~trošnje,u konkretnim socijalizova~ .prOC~?lIJ?-a potrosnjeu koj.ima je i sam ,rad pri potrosnJ1 ~:OcIJ~:)Vap:Ta težnja ne znač.i težnju ka ~ar:nenJIvanJu. mdIvIdualnepotrošnje kolektIvnom ~?t·rC?sn~o~ . .ona Je, napr~tiv,u suštini, težnja ka raZVIJanJU mdiv~dualne potro.snje(proces realnog. pri~.vajanja) s~va!anJem drustvenihuslova za taj razvoJ kOJI su veZanI brlo za odnose vlasništva,bilo za socijalizaciju ;rada pri potrošnji. Ona p~:diže produktivnost rada i ušteđuje individuani rad kOJ,!je onda oslobođen za razvoj individualne potrošnje. Vidimoda takav razvoj teži da, u 'Okviru individualnepotrošnje, smanji ograničeno vreme u korist slobodnogvremena, vremena za stvaralački rad.Treba istaći da ova definicija razlikuje socijalizacijupotrošnje drugih oblika socijalizovanog upravljanjauslovima reprodukcije radne snage koji su uglavnom vezaniza najamninu i ne menjaju sami. po sebi društvene143

odnose u .kojlima se vrši ta re rod 'k "struki odnos _ I!"obni odn .p li ~IJa, posebno dvo-Mnogobmjne drnuštvene po'Vl::ti - pnv~·tn~ vlasr;ištvo.datka najamnini iLi indire1-t C~ .po:pnmaJJU oblik dodo d atak za stan d!lS.prevoz,neV'i"naJamrnned d- dodatak, , ec JI! o atak k" dzapovecava kup ovnu moć do ". -::- OJI, ma aostaje deo tipičnih oblika rmacmstv

U svim razdobljima deluje za protivrečnost, Jer jesvako .kretanje ika socijalizacija nekog .sektora društvenepotrošnje 'lldi

"U ekonomskoj teoriji motivacija tradicionalnogpreduzetnika bila je uvek maksimalizacija profita ...tradicionalna ekonomska teorija počiva i danas na modelupo kome je cilj preduzeća maksimalizacija pro- _fita".! Smatralo se da je najbitnije ono što se odredi uokviru industrijske politike.3. Ta "racionalnost" se očituje u korišćenju najnaprednijetehnologije, a naročito računara (nije slučajnošto je IBM jedna od najnaprednijih kapitalističkih firmi),u međunarodnom rasprostiranju proizvodnih iprodajnih jedinica, u bezgraničnom podizanju produktivnosti:potrebno je ne samo proizvesti što je mogućeviše proizvoda u što kraćem vremenu, već dati prioritet"isplativoj" proizvodnji i investicijama, to jest onomešto će oploditi kapital. Tako se prioritetnim smatrajuone potrebe koje omogućuju prodaju proizvedenih dobara,čime se izbegava avet hiperprodukcije i obezbeđuje"isplativost kapitala". Privilegisane će biti upravoone potrebe koje firme nameću sa posebnom pažnjomzahvaljujući reklami i istraživanju tržišta. Reklama zasićujedruštvenu sredinu terorističkim bombardovanjemparolama i slikama. Ove potrebe, smeštene pri samomvrhu hijerarhije, lako se plaćaju. Rentabilnost ili produktivnostkojom se u uskom polju kapitalizma određujeracionalnost nalazi svoje utemeljenje u višku vrednosti,koji je suština profita: " ... smatra se proizvodnimsamo onaj radnik koji kapitalisti pribavlja višakvrednosti ili čiji rad oplođuje kapital'? Razume se dase hijerarhija potreba određuje u odnosu na radnika,i u toj hijerarhiji se privilegišu one potrebe koje selako plaćaju. No, treba imati u vidu ono što stvara tajvišak vrednosti, to jest najamni položaj i odnose dominacijekoji ga odlikuju.U tom svetlu, kada se jedan postupak smatra racionalnimukoliko smera pribavljanju najvećeg profita, postavljase pitanje nije li cilj kapitalističke racionalnostiu tome da nas prisili da zaboravimo kako je rasulosamo privremeno, kako u njemu nema ničeg nužnog;dakle, nije li cilj amnezije koju bi htela da nam nametneta racionalnost - čija je jedna varijanta opijumnaroda (danas: reklama i ideologija potrošnje) - nijeli, dakle, njen cilj u tome da se "skrene pažnja razočaranihmasa i prida narodu mit vlasti, iako stvarna vlastl "Sociološke motivacije preduzetnika u modernom preduzeću",R. L Monsen, u Economie Appliquee, Tom XVII, No. 4,1964, str. 544-545.1 Marx, Pleiade, str. 1002.148ostaje u rukama vojne birokratije i udružene industrije",kako to kaže Galbraith. 3Možemo utvrditi da ta "racionalnost", zasnovanana višku vrednosti i profitu, a uslovljena najamnimradnim odnosom i eksploatacijom čoveka od čoveka,odgovara jedinim potrebama koje priznaje kapitalističkisistem: potrebama koje se mogu platiti.Kao primer te kapitalističke racionalnosti navešćemojedan pogled na svet u kome referencijalni sistemostaje liberalna ideologija tržišta. Moglo bi se pomislitida je plan izraz mišljenja zainteresovanih (to jest, svibgrađana) i donetih odluka. No, u stvarnosti, kada je ukapitalističkom društvu plan podređen traganju za profitom,to više nije ono što bi trebalo da bude, ili jošbolje: odluke slede taj imperativ i u skladu sa njimusmeravaju mišljenja zainteresovanih. Može da postojiplan kako bi se ostvarili profiti i taj plan može da budepodređen onome što bi trebalo da ograniči. Tako se uVI planu kaže: " ... tržište predstavlja najefikasniji načinorganizacije proizvodnih delatnosti ... treba navićiFrancuze da se njime rukovode". Upravo u tome je paradoksplanifikacije koja govori o tržištu, a ne o planifikacijii koja priznaje da se na tržište poziva:"Podleganje zakonima konkurentskog tržišta kojeće se zadržati kao jedan od temelja naše industrijskeekonomije implicira da je preduzeće pokretano stvaralačkommotivacijom koju čini težnja za profitom".4lli:"Neophodno je da svi (ne samo preduzeća, vec lcelina različitih društvenih ili profesionalnih kategorija)steknu jasnu svest o dinamizujućoj i efikasnoj ulozikoju profit igra u našoj industrijskoj ekonomiji."Upravo na profitu je zasnovana hijerarhija ekonomskihdelatnosti i potreba sa stanovišta ekonomije: profitse više ne smatra samo "naknadom za preduzimačevrad", već postaje ,znak uspele transformacije virtuelnogtehničkog progresa u ekonomski progres". Ovo je lakoobjasniti kada se zna kakvu bi pokretačku ulogu poslodavcihteli da pridaju individualnoj potrošnji, dok jesvrha plana upravo u tome da omogući uzimanje u obzirpotreba prema skali koja ne vodi načuna o tome dali su one plative ili ne. Čemu plan koji bi ustoličio ipooštrio liberalni sistem? Racionalnost težnje za profi-3 "Ekonomska nauka kao sistem verovanja", RecherchesEco1Zomiques de Louvain, No. 2, sept. 1970, str. 96.4 Rezime i izveštaj Mont j oie-Ortoli , 1968.149

tom jeste ugaoni kamen jednog merkantilističkog pogledana svet koji se čini utoliko nužnijim ukoliko jelažno liberalniji.II"Priroda stvari i društva definisana je na načinkoji omogućuje racionalno opravdavanjeugnjetavanja i eksploatacije".Marcuse 5Ta navodno kapitalistička racionalnost koristi se ustvarnosti potrebama i vodi računa samo o sredstvimakojima će dospeti do svog cilja - profita. Ona poričeono što tvrdi da čini. Represivna, ograničena,ona brkacilj i sredstvo: ona je iracionalna.1. Ona je represivna: to se ogleda u tome što njenizahtevi služe kao dovoljni argumenti da se u drugi planpotisne zadovoljavanje potreba; te potrebe su podvrgnuterepresiji i manipulaciji 6 u ime jednog mistifikovanogopšteg interesa. Ta manipulacija nipošto ne isključujenaturalizaciju potreba kako bi se one okamenile u datomstanju i kako bi se sprečila njihova evolucija. Timfiksiranjem potreba, kako kaže Marcuse, "održavaju seprevaziđeni oblici borbe za egzistenciju'? utoliko prešto se najveći značaj pridaje potrebama koje odgovarajuvladajućim interesima. Ta racionalnost, koja se izražavana instrumentalan i tehnički način, održava se unutarpostojećih institucija. 8Ta društvena racionalnost kaže: jedno radno mestoza svakoga (kada bi to bila istina!), a naročito: svakona svoje radno mesto. Racionalnost maskira eksploataciju,ili još bolje: eksploatacija je postala racionalna.Ipak je ta eksploatacija čoveka iskorišćavanjem njegovihpotreba iracionalna zato što nije nužna. Gušenje potrebau svim njihovim oblicima nije, u stvari, nužno sastanovišta života u društvu, već sanlO sa stanovištaodržanja i razvoja sistema. Ovde se racionalnost sastojiu prilagođavanju društvenih i tehničkih zahteva, pri čemuto prilagođavanje može da prikriva terorističke zahteve, pošto dopire do svih oblasti života ,i može da se uobličiu ,okviru kojim se nameće normalno ponašanje. Da bi seto razumelo, potrebno je prodreti do zahteva koje na-1505 lednodimenzionalni čovek, franc. izd., str. 188.6 Isto, str. 31.7 Isto, str. 32., Isto, str. 45.meće produktivnost i koji sebi podređuju zadovoljavanjepotreba. Ta produktivnost, kao najmoderniji industrijskiaspekt principa stvarnosti, "iznutra nar:i:leće organizacijuželja i potreba pod zakonom sveopšte prinude",kao što kaže Marcuse. 9 Nadrepresivni karakter kapitalističkogindustrijskog društva proističe iz toga što ono,uspevajući da kvantitativno i kvalitativno zadovolji potrebekoje stvara, "nije ukinulo sveopštu prinudu".1O Tadruštvena represija dopire do svih oblasti (u oblikuhijerarhija koje nisu nužne za proizvodnju, u oblikunadgledanja, administrativnih zlostavljanja itd.). Potrebemogu da se osete, izraze i zadovolje samo u toj situacijirepresivnog ograničavanja, čija se svemoć ne možeprenebregnuti. Institucije su sveprodiruće i ko želi izbećinjihovoj ortodoksiji biva proglašen marginalnim;organizacija, proizvodnja i kontrola dostižu, prodiru iterorišu sve više celinu svih oblika ljudskog postojanja.No, ovde se javlja protivrečnost, pošto ta društvenaorganizacija, koja nastoji da se predstavi kao ortodoksnai kao izvor zadovoljavanja potreba, ne može te potrebeda zadovolji. Razlog ovome naći ćemo kasnije.Produktivnost, imperativ sticanja dohotka, sprečava izražavanje,razvoj i zadovoljavanje potreba. Vrhunac je utome što produktivnost uspeva da skrene pažnju sasvog pravog cilja i time ostvaruje mistifikatorski pristanakonih koje obmanjuje. Produktivnost, cilj za sebe,vodi uspostavljanju saglasnosti individualnih i društvenihpotreba. 1l Tako bi kapitalistički sistem uspeo daukine sukobe samo posredstvom mistifikacije, pošto jejedina stvarna potreba, sa njegovog stanovišta, potrebaza produktivnošću. Sistem predstavlja svoje sopstvenepotrebe kao potrebe pojedinaca i prikazuje ih kao "samizraz uma"Y2. Kapitalistička "racionalnost" nije samo represivna,već i ograničena.Navodna racionalnost kapitalizma je ograničena poštone procenjuje ciljeve: racionalnost se, naime, procenjujeu odnosu na ciljeve, to jest u odnosu na jednuhijerarhiju i prioritet potreba. Pošto se u trgovačkomkapitalizmu na vrhu hijerarhije nalaze potrebe koje seplaćaju, u tom svetlu nema ni smisla govoriti o hijerarhiji.9 Um i revolucija, franc. izd., str. 27.lO Isto, str. 26.II Isto, str. 26.12 Eros i civilizacija, franc. izd., str. 140.151

Jedini sadržaj kapitalističke racionalnosti sastoji seu prilagođavanju sredstava ciljevima i u tome je "tradicionalnistav klasičnih ekonomista"}3 Čak i kada bise, kao što to zahteva minimum logike, racionalnosthtela definisati samo odmeravanjem različitih ciljevakojima se teži, to jest njihovom koherencijom, utvrdilobi se da se "u političkoj ekonomiji često slede ciljevikoji među sobom nisu saglasni",I4 uprkos tome što jepolitička ekonomija, sa stanovišta kapitalizma, po definicijiracionalna. Svaka interpretacija koju predlaže liberalizamda bi se uspešnije odbranila pseudoracionalnostjednog sistema koji odbija da postavi problem vrednosticiljeva koje sledi, jeste pogrešna pošto pribegavaredukciji, isključujući iz oblasti racionalnosti ciljevekoji joj, međutim, jedini mogu pribaviti smisao. Takopostupa i Allais kada kaže:" ... pojmovi 'racionalnog' ili 'iracionalnog' primenjujuse samo na sredstva, a nikada na krajnje ciljeve".l5Time on ograničava racionalnost samo na prilagođavanjesredstava nepromenjenim ciljevima. Najviše štosc ovim postupkom može postići jeste konsolidovanjejednog postojećeg (ekonomskog, političkog, tehničkog)sistema, a nikako i kvalitativna, duboka promena, poštoi sama pripada području prethodnog statusquoa kojipromenu ne predviđa. Međutim, uslovi života se menjaju,razvoj proizvodnih snaga, obim sredstava za proizvodnju,sticanje klasne svesti napreduju. Ne može seprenebregnuti rastući raskorak između tih snaga i zadovoljavanjaili frustracije potreba. Naime, potrebe kojerazvija sama društvena organizacija mogle bi da budupotpunije zadovoljene kada bi se otklonile stege kojeograničavaju to zadovoljavanje. Prvi preduslov sastojise u oduzimanju viška vrednosti, koji ne nastaje samou uslovima privatnog prisvajanja sredstava za proizvodnju;potrebno je naime, ukidanje svih uslova u kojimasu najamni položaj i odnosi dominacije i eksploatacijemogući. Nastavljajući se na Marcuseovu analizu Barani Sweezy jasno govore o paradoksu jedne "d~limičneracionalnosti koju prati potpuna iracionalnost".16Optimalno upravljanje ekonomskim sistemom, kojeuključuje promene metoda i čije reforme smeraju samokonsolidaciji načina proizvodnje, razlikuje se u stvariod kritičkog preispitivanja samih ciljeva. Dovodeći cilJMosse, u Potrebe za potrošnim dobrima, Razgovor uC. N. R. S., 1963, str. 13.14 Isto.15 Isto." Marcuse, op. cit., str. 313.152ljeve u pitanje, dovodi se u pitanje sam način, tip i odnosproizvodnje. Tragati samo za optimalnom stopomrasta znači zalediti sistem u postojećem stanju; od takvogsistema se kvalitativno razlikuje samo onaj sistemu kome je postojanje najamnog položaja, odnos kapita·la, dovedeno u pitanje, bez obzira da li je kapital uprivatnom ili državnom vlasništvu. Ne tvrdimo da senajamni može ukinuti odjednom, jer sadašnji nivo produktivnostinije dovoljan da bi osigurao u celom svetuživot i razvoj ljudi. Tvrdimo samo ovo: da bi se ljudirazotuđili nije dovoljno promeniti način proizvodnje.Ono što iskrivljuje celu sliku nije iracionalnost proračunapri predviđanju, već njihov odnos prema stvarnosti:ako su ti proračuni iracionalni, to je zbog togašto su otrgnuti od osnova i ciljeva koji bi ih opravdavali,"pošto su izdvojeni iz stvarnog konteksta u komenastaju činjenice i u kome se određuju njihove funkcije".17Ta racionalnost je nedostatna i iracio~alna ~atošto je izdvojena iz konteksta u odnosu na kOJI popnma(ili bi trebalo da poprima) smisao; ona je varljiva zatošto se predstavlja onakvom kakva nije. Predstavljajućise potpunom, mada je samo delimična, njen smisao bivaiskrivljen kao što je iskrivljen i smisao jednog ponašanjaili reči izdvojene iz konteksta. Ta tehnička, lokalnaracionalnost nedostatna je i može se osporiti jednomširom, sveobuhvatnijom racionalnošću. Kao što i širinapodručja svesti doprinosi razumevanju jedne pojave,tako ni sama racionalnost sredstava nije dovoljna dabi se učinili racionalnim ciljevi i ekonomske odluke.Ima odluka i prioritetnih izbora iracionalnih u određenimokolnostima koje danas više nisu neumitne, a proizlazeiz podele na našoj planeti na siromašne i bogate.Pri tome, jedni koriste siromaštvo drugih kako bi utvrdilisvoje bogatstvo. Iracionalno je racionalno proizvoditineke robe. Odmaklo usavršavanje proizvodnje sistemakojima se ljudi pritiskuju ne čini tu proizvodnjuracionalnijom. Iracionalnošću cilja poriče se napredaksredstava.Sistem univerzalizuje ono što je relativno u određenomtrenutku i na određenom mestu; on želi da nasubedi kako je izraz jednog univerzalnog uma, kao štoje pre dva veka hteo da se predstavi kao izraz prirodnihzakona. Videli smo da su potrebe kulturno utemeljenei relativne, a još nam je jasnije kako se kapitalističkaekonomija zatvara u pojedinačnost svog utvrđenog nereda,iako tvrdi da predstavlja univerzalnost prirodnog17 Jednodimenzionalni čovek, str. 238.153

poretka. Utvrđujući svoje norme kao norme uopšte svojepravo kao pravo uopšte, svoju kulturu kao kulturuu?pš!e,. vsvoj model.~as~a kao jedini model razvoja, kapltalistIckaekonoilllJa Je totalitarna, a njen liberalizamje sam~ jedan v asp~kt ili momenat njenog terorizma.Ona .k~e: o?-? sto. J.e . dobro z~ me~e ~obro je po sebi.Emplnzam ih pozItIvIZam kOJI odlIkuJu taj sistem nepostavljaju problem ciljeva k4)je ekonomska delatnosts~bi postavlja. Represivna i ograničena, ta navodna ra­CIOnalnost U stvari je iracionalna ..Ta iracionalnost potiče iz dvostrukog izvora: s jedne.strane! iz apstrakcije stv~rnosti, odnosno procesa:prOIzvodnje :!- ekonomsko~ SIstemu, društvenog životal kulture kOJI su nerazdvojno povezani konkretnih doživljenil~,proiz~eden.iJ;l i narastajućih p~treba i, s drugestrane, IZ odVOjenostI od svrhovnosti. Ne samo što sep!~anj~ svrhovn?sti ne postavlja - pošto se razvoj od­VIja. sam RO sebI - već je kritičko razmišljanje svedenona Izbor l upotrebu sredstava. Tako jedini cilj komese smera ostaje profit kOji, naturalizujući se i šireći se,poprima vrednost prava. U istom smislu kapitalizamčesto predlaže razdvajanje društvenoCT od 'ekonomskoCT:ovo ~az~vajanje je iste vrste kao t prethodno, poštoo~v.aJa zIVljenu stvarnost od iskrivljene slike koja se onjOJ stvara. Ovim razdvajanjem ekonomsko se svodI natehnološko u kome bi vladala racionalnost a društvenon.a.ljudsko, .:prov~eto subj~!:t!v~ošću. Progla~iće se da jeCIlj ekonomije CIS to tehmckI, sto znači da se u ime ravnotežesmera povećanju profita. Još više ta racionalnostsluži. izbega:va?-ju pol~tičke promene i teŽi da onemogućisvaki razvoJ, lli kao sto kaze A. Touraine: " ... fenomenracionalnosti može se nametnuti takvom snaCTom da Onemogućuje.~t~~ranje je~nog političkog pob-eta".IB Jer,preds~a,:lJ~J~cI se k~o. Jedina objektivna vizija, on onemoguc~Jelli obes:lazu]e ~vako alternativno istraživanje.Tako Je "tehnoloska racIOnalnost postala politička racionalnost".19Nastoji se da se na individualni nivo svedu~o~rebe koje nisu potrebe kolektiva, već vladajuće polItIke.Ta racionalnost je iracionalna i kada pretpostavljada su potr~be zau:vek date. No, kao što smo videli, potrebapopnma smIsao samo u odnosu na određene izuzetneokohlOSti koje su i same stvorene sistemom. Jednatakva istorijska okolnost već je postojala pre kapitalizma.No, kapitalizam je do krajnjih granica razvio pro-154lB Economie Appliquee, T. XXVII, No. 4, 1964, str. 533.19 Jednodimenzionalni čovek, str. 25, 41, 42.snage, našao načina da podmiri potrebe, ali biuCTasile kada bi ih u potpunosti zadovoljio. Stoga° mora racionalno da stvara potrebe kako biccuJ.L..a"'li.L1.J. U isto vreme i da ih frustrira, kako bi ihkao potrebe. Između potrebe ili, ~aži:rr;o, težnjei njenog zadovoljavanja ~ve~ treba sac~:ratI. 'prostorispod ili iznad ~oga se nallaz~ n~ ~straCI]? Ih r.a~odušnost.Ta racIOnalnost kapltahstIcke proIZvodnje Je,dakle, još uža pošto je ograničena, s jed~e stran~, profitom,koji je cilj sistema, a, s drug.e, u Istom SIstemustvorenom mogućnošću z~dovolj.avan]a potreb~. P.otrebaostaje izlika za proizvodn]~, .to ].est, ne samo st? )e p~o:izvodnja na prvom mestu l IzazIva potrebu,. vec ]e n]o)potrebna potreba kako bi je opravd~la. U ~Istem.u k~p~talističkogpotrošačkog društva, to Jest u ]ed~o]. illlS~lfikovanojpredstavi, potreba je postala samo .rec, ~ako J~ona u stvari eCTzistencijalni nedostatak. Ta] egzlstencljaln:inedostatakOstvarno se eksploati~e time št? se predstavljazadovoljenim, iako se, u stvarI:}~d?vol]ava saJ?opredstava nedostatka njegov semai:ttlckl Izraz. Kao stozadovoljenje potreba 'ne v~ože v u ~apit~lis.t~čkom. sistemuda bude cilj kome se teZI (posto Je. ta] CIlJ proht), takoto zadovoljenje ne može ~a bude ~ s~-edstvo ~rustvenograzvoja. Dakle, nezadovoljstvo ~oJe sl~tem. nuzJ?-o ~tv~rablokira ekonomski rast. No, mje to l najmanja IracIOnalnostkoju sistem stvara. ..Iracionalna zastarelost koja se plamra u proIZvodnjidobara-roba nije ni za ~oga m.isterij,. ali treba utvrditida ona pripada podrucJu prOlz,,:odnJe ~nak~va. ~ostojiopasnost da se stvar~st u ~odira?-Ju IzgubI, post?su potrošna dobra preza~lcena sl:rr;~o.hzmom. U. stvarI,troši se zato što se ne moze stval'atl Ih odgovarat~ stva.rnimpotrebama. Tako se zatvara krug u kome se IzgubIOsmisao. . hnivkTa protivrečnost između, ~ jedne strane! te c emO!mćnosti da se brzo zadovolje sve potrebe l, s druge,Činjenica da kapitalizam mora, kak~ bi. pre~ive?, . dastvara nove potrebe, to jest mora odrzavati tuv lracI~nalnunesaCTlasnost između potreba i dobara, moze se Izrazitis CTI~dišta rentabilnosti. Kapitalizam koji bi mo~aozadovoljiti ono što nam se čini potrebama mora, ll:kohkoželi da se razvija povećavajući svoj višak vrednos.tl, s~aratinove potrebe i nove oblike njihovog za~ovolJa~anJa.Ima potreba bez dobara (jer te potre"?e msu za SIstemrentabilne mada ih on stvara), kao l dobara .b~z ROtrebe.Ta logika stvaranja potreba je u OS:r:OVI IraCIOnalnazato što sistem nužno održava nemogucnost zadovolja~anjapotreba koje bi trebalo podmiriti. Sistem ne155

srne da zadovolji potrebu, već na nju mora da odgovoriu meri koja omogućuje njeno obnavljanje. Kao da jereč o bolesniku koga ne treba niti pustiti da umre, nitisasvim izlečiti, jer bi se u oba slučaju izgubila klijente~a.Sistemu je potreban nedostatak sredstava za zadovolJavanjepotreba kako bi mogao da funkcioniše, to jest,da održava taj nedostatak.Kako bi, dakle, kapitalistički sistem mogao da vodiobilju (a ono nije isto što i društvo u kome ima dobarau izobilju!), shvaćenom kao zadovoljavanje svih potreba,a da istovremeno ne dođe do razaranja ekonomskogsistema? Zadovoljiti potrebe ostaje za kapitalizam zahtevkoji, na nivou ideologije, osporava ono što' potvrđujestvarnost. Kako je kapitalizmu potrebno da potražnjabude veća nego ponuda, on je bez prestanka prinuđenda stvara više potreba nego što će na kraju zadovoljiti,jer potrebno je rasprodati postojeću proizvodnju i održatinjen ritam. U ovome se izražava ne samo nesposobnostkapitalizma da raZvija čoveka, već i činjenica daon čoveka čini stranim njegovim potrebama kao nedostatku.Kapitalizam mora neprestano, sistematski, u svimoblastima, da razvija želje (reklama svojim opij1umomprožima kolektivni mentalitet) do te mere da se, kao štokaže Chombart de Lauwe, "rascep između težnji i sredstavane smanjuje, već povećava". Tako je "za čovekakoji se prepusti tom mehanizmu sve zamornije živeti".20Sistem mora stalno da pazi kako potrebe ne bi bilepotpuno zadovoljene; on mora stalno da stvara novetežnje, pre nego što stare budu ostvarene?! U protivnom,dolazi do krize hiperprodukcije, do podizanja cena manjomponudom, do društvene krize koja nastaje otpuštanjemzaposlenih.Potrošač potrebu oseća subjektivno i pridaie objektukoji bi je mogao zadovoljiti upotrebnu vrednost, noova postoji samo u njegovoj svesti, to jest kroz predstavukoju on stvara o potrebi kada, u određenqm trenutkui na određenom mestu, oseti nedostatak. U tomsvetlu, reklama i moda mogu se smatrati sistemima kojiproizvode te predstave upotrebne vrednosti po sebi, alisamo u određenom kontekstu već stvorenom u svetupredstava. Individualne predstave uključuju se u sistempredstava. Upotrebna vrednost nekog predmeta predstavljaoblik koji za mene poprima predstava o predmetuza koji osećam potrebu, pri čemu društvo stvarai sam sistem predstava. S jedne strane, postoji istovet-15620 Za jednu sociologiju aspiracija, str. 247.21 Isto, str. 22.nost proizvodnje i potrošnje, a s druge, potrošnja semože posmatrati kao proces diferencijacije, to jest kaoelement reprodukcije sistema predstava. U kapitalističkomsistemu proizvod nije stvoren zbog njegove upotrebne,već prometne vrednosti: "... veliki deo efektivnograda uloženog u proizvodnju automobila nema za ciljda proizvod učini korisnijim, već da se on lakše proda".22Pošto je sve podređeno zakonu tržišta, pošto je svakodobro roba, pošto se sve procenjuje novcem, dovoljnoje povećati prometnu vrednost jednog dobra da bi muse, na nivou predstava, pridala veća upotrebna vrednost.Tako je sa gadgetima ... Svakako, ovo ne znači da verujemou artificijalizam koji bi bio u stanju da potrebustvori ex nihilo, već se, kao što smo videli, radi o simboličkojvrednosti znakova.Težnja za profitom opterećena je drugom vrstomiracionalnosti. Za vreme Društvenih nedelja u Lille-u,posvećenih analizi liberalnih ekonomija, H. Bartoli jeizjavio da u našim zapadnim društvima: " ... profit jošuvek vrši prevashodnu funkciju, rad ostaje instrumentsvojine, a politička vlast garant trgovačkog poretka".23Profit se može kritikovati kao cilj, a ima ciljevakoji su po sebi iracionalni. Zašto proizvoditi? Da bi sezadovoljile potrebe, reći će se. No, o"a izlika prikrivastvarnost koja je osporava: proizvodi se da bi se ostvarioprofit. Pošto se zna da profit izvire iz viška vrednosti,to jest iz eksploatacije ljudskog rada, težnja zaprofitom ne može se uzdići do opšteg cilja. Jer, eksploatacijaiziskuje postojanje eksploatatora i eksploatisanih.Stoga je težnja za profitom cilj samo nekih, cilj komese drugi podvrgavaju. Pošto postoji eksploatacija, postojii profit; profit jednih može se ostvariti samo na štetudrugih. Na tome počiva iracionalnost sistema koji svudauspostavlja ratno stanje i pokazuje koliko je društvokoje podnosi taj sistem još uvek u preistoriji. Interesjednih može se, dakle, ostvariti samo na štetu interesadrugih i takav sistem nije još društvo, već ostaje džungla.Nemogućnost da se proces tog tipa univerzalizujedovodi do jedne protivrečnosti: profit i stvaranje stalnonovill potreba koje ostaju nezadovoljene ne može biticilj a da ne dođe do sloma. Još više, svaka delatnost jeusmerena svemu drugom osim samoj sebi i onome štoje pokreće. No, težnja za profitom ne može biti cilj, većje to vraćanje delatnosti njoj samoj. Težnja za profitomje kao cilj iracionalna zato što je neurotična:22 Monopolni kapital, franc. izd., str. 128.%3 Marx, Plejade, I, str. 158.157

"Duboki uzrok instinkta za sticanje profita nije potrebada se stekne ili poseduje, već je to izraz narcisoidnihpotreba, želje da se bude priznat u sopstvenim i tuđimočima".24~~pi~a1istička .~acionalnost počiva na nekim svojstvima.~lJe Je neurotlcno poreklo očigledno; neke manifestac!Jeanalognog karaktera mogu se zapaziti u odlikamaburzo~skog. kapit~lizma;. takva je n~:očito ljubav prema,,:edu , kOJ': moz.e da Ide do . tvrdIcluka, tvrdoglavosti,vlsoko~ uvazavanJa posedovanja nagomilavanja stvari ikolekcIOnarske strasti. Psiholozi su često ukazivali nave~u koj,: R.0stoji ~među suzdržavanja i štednje. Takops~oanahtlcar E . .J:

--uskladi sa težnjom ka sticanju profita. Dakle, kada segovori o racionalnosti kapitalizma, treba o njoj suditiu skladu sa kriterijumima samog kapitalizma. Tada sevidi koliko je ta racionalnost protivrečna pošto ne odgovarastvarnom životu: ona vodi trošenju i rasipanjuradne snage; ona racionalno organizuje razaranje; netroši dobra kako bi zadovoljila potrebe za zdravljemkoje stvara; ona siluje ljupkost (B. de Jouvenel) životanepotrebnim hijerarhijskim odnosima; ona rđavo organizujei čuva okolinu; ona zaista razvija racionalnu borbuprotiv života, nadrepresiju potreba, to jest nepotrebnurepresiju društvenog života. Ta bolesna svrhovnostpovezana je sa činjenicom da su individualne potrebeprioritetnije od kolektivnih, one koje se plaćaju od onihkoje se ne plaćaju. To nema ni smisla, ni značenja: budućnostje podređena sadašnjosti i u tome se izražavajedan mentalitet koji nije u stanju da zacrta krupneplanove razvoja, a još manje da omogući sreću. Sistemne uspeva da se odbrani od sopstvene strukturalne kratkovidostiu organizovanju budućnosti i predviđanju svogbudućeg razvoja. Kao i apstraktnom duhu, nedostaje muotvorenost prema području svesnog, nedostaje mu sinoptičkavizija kojom se istovremeno obuhvataju sredstvai ciljevi, pa i oni udaljeni.Manipulacija potrebama je savremeni oblik otuđenjapošto primorava potčinjene klase da prihvate načinživota i, što je još teže prozreti, sisteme vrednosti vladajućihklasa. Reč je o "pokornom proletarijatu", kakoto kaže Chombart de Lauwe, proletarijatu lišenom sopstvenognačina mišljenja, života i osećanja. Kao štokaže L. Seve:"Radnik se prepoznaje u govorima koje o njemudrži vladajuća klasa ... Kapitalistički sistem stvara idealradnika (odgovoran i hrabar radnik koji proizvodi zaopšte dobro), identifikujući članove kapitalističkog društvasa modelom serijskih ideala koje stvara vladajućaideologij a. 27Potrošnja učvršćuje podelu na klase, pošto je klasnapodela, kao i potrošnja, proizvod načina proizvodnje.Ovo trgovačko društvo - zamenirno ovim izrazom dvosmislenpojam "potrošačko društvo" - razvija otuđenjeu novcu i pomoću njega. U stvari, novac postaje cilj posebi, kao što je to istakao već Marks u svojim beleškamao otuđenju. 28 Neurotičnom nagomilavanju novca zbog'ZI Cahiers du C. E. R. M., Psihoanaliza i marksizam, str. 44.Ova tvrdnja tiče se kako odnosa između nerazvijenih i drugihzemalja, tako i odnosa klasa Ull!ltar j,:dne zemlje.28 Marx, Beleške o otuđenJU, PleJade, T. I., str. 2390.160njega samog, o čemu smo već govorili, odgovara proizvodnjazbog proizvodnje (kao što potrebi kapitalističkeekonomije, koja je potreba za novcem, odgovara potrebakoju stvara sama ta ekonomija, a i ta potreba jestepotreba za novcem, to jest vladavina kvantiteta, apstrakcije).Novac ima svoje hramove, svoje sveštenike, svojeobožavaoce, služe mu vernici koji su, da bi ga više slavili,spremni da se međusobno poubijaju pošto žele daga poseduju (novac se predstavlja kao dovoljan uslovza sreću), mada su u svom slepilu njime opsednuti imada je ta zamena za izmet (u okviru an alne fiksacije)proizvod njihove mašte~ Ta obmana je udvostručena neshvatanjemjednog drugog procesa: ljudi misle da subogati, iako im posedovanje, i sa njim povezano cepanjenjihovog života, prikriva duboku bedu njihovog bića.Međutim, "bogat čovek je onaj koji sopstvenu realizacijuoseća kao unutrašnju nužnost, kao potrebu".29Paradoksalno, ono od čega stvarno pate žrtve kapitalističkogotuđenja novcem jeste siromaštvo potreba,erotska nesposobnost. Zaokupljeni, osiromašeni plitkomrazmenom novca, horizontalnom razmenom stvari koje,kao robe, reprodukuju dijastolično funkcionisanje novčano-fekalnerazmene, oni više ne mogu da žele. Ta ekonomijapati od korenitog izopačenja smisla, svrstavajućibogatstvo među sredstva kojima se stiču sama ta sredstva- i to sredstva za zadovoljenje potreba koje stvarasama ekonomija da bi se održala. To je logička i ekonomskaprotivrečnost, posledica mnogo dubljeg izopačenja:ljudsko biće svedeno je na sredstvo, robu, pričemu posedovanje te robe postaje cilj kojim se popunjavanezadovoljstvo stvoreno u kapitalizmu koji neomogućuje ljudski život i istinsku autonomiju. Odista,kako se u tom sistemu drugi čovek može smatrati nečimšto nije sredstvo, dakle, nečim što ne omogućuje dodatnosticanje, odnosno onim što, povećavajući se, izgledakao da ispunjava prazninu bića? Posednici-žrtve ne znajuza želju, ne znaju da je "siromaštvo pozitivna vezakoja omogućuje čoveku da kao potrebu oseti najvećebogatstvo: drugog čoveka".30 Napokon, oni ne znaju darazrnena obogaćuje - ili, pre, oni svode razmenu narazmenu roba, a bogaćenje na novčano bogaćenje. No,najneposrednija i najplodnija razrnena jeste razrnenaizmeđu bića (semenja, osećanja i razuma), dok razmenadobara dolazi tek posle. Dakle, obogaćivanje kulture temeljise na dodirima njenih različitih delova, a trgovač-29 Isto, str. 37.JO Isto, str. 2.399.11 Marksizam II svetu 11 161

ko društvo guši originalnost i razlike anonimnošću kojustvara, jedinstvenim modelom individualnog i kolektivnograzvoja koji nameće, izazivajući kod onih koji nisupotpuno otuđeni, potrebu da budu priznati kao jedinstvenii poštovanja dostojni. U kompleksu psiho-socijalnihodnosa postoje neaktuealizovane mogućnosti. Čestoradnik ne može da dođe do izražaja i kreativnosti kojubi mogao da razvije i kojom bi obogatio svoju okolinu.On je podvrgnut društvenim potrebama "koje su mustrane i koje oseća kao prinudu; sve što stvarno radisamo je sredstvo, a živi da bi imao od čega da živi".31Dakle, u tom svetlu, ima li većeg apsurda nego izgubitiživot zarađujući za život?(L'homme et la societe,jul-septembar 1974)Preveo Aljoša MimicaradničkapraksaII Isto.162

Paolo BolzaniRADNIČKA KRITIKA ORGANIZACIJE RADAPosleratna sindikalna linija i politikaPREDGOVORBorba radničke klase poslednjih gOletina otkrila jepI'OIbleme koji

prevash.o-dno shvati u temninima sporazUma na instirtuci.onaJln.omnivou (nivoOu vlade), svodeći na ;flo i stvaranjesavezništva i podređujući borbu radnika 'IJom cilju.C:i:ljevi postavljeni u s.ocijalnim borbama, koji omogućujuradničkoj klasi da· pod sOIJstvenim rukovodstv.omg;TaJdi saveze lS 'ostalim na:mdnJm komponentama na I/:erenunarpada na 'k:onkretne vidove društvenog O'r.gani­L'lOvanja _poilazeći od oilljeva i snage k.oju je u faibr.ici d.:zv.ojeVlala,svedeni -su na instrumente pritiska u funlk.ciji"demolkratskog .ZlaO!kreta" kao nosioca refoa:n:ni: tome jeusledil.o pri!hvatanje kapitalističke vlasti (a1l'torThteta) daIbi se postiglI() smanjivanje "nelmmaniJh" aspekata rada.Talwa [politika ne predstavlja skor·aJšnju inv.oluciju,naime involuciju koja je usledila posle borbenog talasa1968-1970. godine, neg.o u nekim ·aspek:ti.ma proizilaziiz :razvoja, ali iz određenog tipa sindikalne 'linije i polit.iJke-stalno prisutne u radničk:om :POlk:retu i :njegowjposleratnoj hOI1bi.Da Ibismo OIbjaJsni1i. kak.o se danas postavljaju :problemiradni,čke borbe, MIo u funkciji menjanja uslovau f.abrioi, bilo 'u pogledu njene uloge u društvenompreobražaju, neophodno je relmns1:rU!i.'sati razvitCl1k sindi­'kalne !linije i kako se .ona postavlja u I()dnosu [la :radničkeborbe i njrihovo :.konkretno raJŠčlanjavanje tokomzadnjili dvadeset godina.SINDIKALNA KRIZA PEDESETIH GODINATeš'koće radničkog pokreta u fabrici, pedesetih godina,p.rx:milaze iz činjenica -lmje se odnose ikako naopštu :političku situaciju tako i na tiJp ~sin:dikalne linijeIkoja se Irazvijala na mestima 11ada. Objektivni faktorislabosti bili ·su prvenstveno kapitalistički pritisak (krvoprolićeu Modeni, mere vlade De Gasperi - '(Sce1ba)p:t'OIti.v ,zborova 'il faJbrikama i zauzimanja f.iabr.ilkCl1, korejski.ral/:, nepov.oljna :situaoija [la tržištu rada s .oibziromna ve1:iJlm nezapos,lenO!st, sindikaJlni lI'ascep nastajanjaCISL i U1!Lkoji je doveo do politike podvajanj'a raduilka..Međutim, -slabost u faJbl'ici :poticala je i .od .određenelinije borbe koja je :potcerrJivala značaj očuvanja jednogpokreta .k:oji se -sup:mtstavlj'ao uslov.irrna izrabljivanja,a koji konkretno palazi .od borbe u d:a:brici PIlOtiV pogo.ršavanjauSilova rada IZlazvanOlg 'kapitalističkom rekonstrukcijom..U tim godinaJIDa je posebnI() :veoma j!asno d.zJbi1o ,,danestavljanje fabrike u ,centa

ali čiji je 7)av~šeta'k, pošto se sveo sarmo na povećanjeporo:dičnih dodataka u skladu s n:'ešenjem spora' na na~ciona1nom rriv:ou, označio duboko razočaranje. U 1952.godini FIOM {Federaaija metalaca, CGIL - prim;prev.} ±Zgubila je blim 10.000 .članova dpala .sa 40.000na 30.000 članova. :u 1953. godini, posleštrajikova pr.otiv"prevarantskog zalkona" ("leggetruffa", zaikon 'kojdrrn .suse nast'Ojale uneti promene u izbo~ zakon, na štetuprogresivn:i'h isnaga - prim; prev.), 'Otpočela je iboI1bapIiotiv :slcra:ćivanja radnog 'viremena i revalonzadij'eaikovda, a 'koja se još jednom nije odranila u ,osvajanjuveće vlasti u faJbrici, jer je bila ukJ.opljena u iborbuza nadnice ega:litamog t1pa (zakon'lQ' glOlbalnim nadnicima),koja se vodila na naCi'Onalnom nivou.U međuv'Temenu FIAT je primenio represiWl!u politiiku,koja je utoku nekoli!ko godina {ad 1949. do 1952)dovela do ,otpuštanja 2.000 radnika 's posla,. dIO .stvaranja,1952. godine, "prinudnili." pogona (pogoni u 'kojesu radnici premešteni zbog učešća u štrajkovima ilidruge sincliJkalne iii političke angažovanosti - pr~m.prev.), i uvođenja, u j,esen 1953. godine, "premije za saradnju"za one koji ne štrajkuju.Na izborima 1955. godine CGIL je :ad ranijih 33.000gl'asov'a pala na 19.000 (radi se lO izborima za unutrašnjekorrnisije - prim. prev.); 'Osam godina, od 1954.do 1962 . .godine, u FIAT-u' se nije š traj kovalo, pa ča\ki jula 1960. u štraj:kovima protiv 'Vlade Tamb:t'OTI

yodne ek~panzije pokrenute od strane fk:apitaila,ali neIzvan :lOgIke ta[kve ekspanzije, ·što je, pre 'svega,taonoza "plail rada" i rproduktivističke instance lmje 'su muusl~mle, tipa ;RIAT-ovih "kolica" {Il1i!slii se na padsticanjeod stra.ne Isindi!kata pmizvodnje malih FiatovID,kOlla ,,500" za masov:nu potrošnju - prim. prev.).8Lansiranje IFIAT-om "k'Olica" .dagodiJo se na E­konO!II1skoj konferencijd za .oživljavanje pmizvodnj~' lUFIAT-u" .koju je 1953. godiaJ:e Qrgani:llOvaila OGIL."Mogu .da Ikažem, Jmo jedan ,ad !prortagornista -seća se Gamrvini - da ise rarulo 'o jednoj ne mnogosrećnoj inicijativi, koja jeto bila iz; dv:ojakilh lI'azloga:1z01lQvanje '!"aclnika II FI!AT-u se nije moolo Tazblti ,semoslanjanjem na ono što ISU njrihovi lUs·lovi raJda nametali~iila'Vom ·radničkom polkretu Ikao novu pdob:lematikul:z.raJbljifV!anja i kao teme zajedničke !boIibe, la ne .oslanjanJemna unutrašnje pmtivrečnosti Ikapitail~a; jer vdzijakoja je !pwiziJlazi1a !iz SJtaJllja u FIAT .. ovom monopolubila je naiWla i rtradicionalna 'll smislu da de izvanpriwemenoig smanjdvanja ,plI'oizvodnje, ta ista mQnopols'kapozicija IJ:ežila da se lUčvrsti ne ikmz:k!očenje ;p;rodzvodnjeveć njendm ;razvitkom, čak :i :relativno limitiranimcenama, da !bi se dohilo maSQvno :trždšte. Svakaik?IFIAT je naprarv10 ,,!kolica", a Ida tOdatile ndje nestaomkakav element !kojoi ,bi !protivrečio njeo:ovoj liniji monopolističkolgrazvitka".9 ::;.Ako je ta 'linija m.ogta biti qprav.dana u momentukrize, 's'V'a:kako to nije mogla biti 1955. godlne kada jeFIOM i dalje nastavljao sa svojom propagandom "kolica"u sitU'aciji punoig lI'azvoja monopola 'RIAT.1ODrugi značajni faktor, na Ikoji 11reba ukazati. dabi se olbJasnille [pedesete godine u faJbrici, povezan je 's~stom .'tehnolo:Ško-pro:irlvodnog preobražaja k.oji je :te­ZlO radilka1nom menjanju načina korišćenja radne snage.U toj se situaciji postepeno učvršćivaQ !i m.sko!l"akizmeđu radničkih iIllasa i sindikalnih 'OrcranizaciJ· a aiIi'balkđ::;. ,t ' 'o e :} Z og pI10mEma u strukturi raJdne snage: zaistase, najpre postepeno, a zatim veoma .oiŠwo, menjao odnos'između 'kv!8!llifilkovanih i polukvalifir1mvanih radnikakoji su racliili. 'JJJa serijsHm poslovima i montažnim trakama,dok SU člans·tV'o smdikata, posebno CGIL-a, pred-8 S. GaraVtini, Le lotte operaie negli anni sessanta u GiovaneOnitica", br. 29, zima 1971. str. 5. ' "• S. Garavini, Gli anni '50 alla FIAT, str. 50.10 P. Agosti Rbnza! Appunti sulla Contrattazione articolata.La FIOM-e ,la svoIta sl!Qdacale alla Fiat: 1955-1962, u "Classe",hr. 7 1973, str. 354.170stavljaili kvaUfilkovani i visolkok'V'alif.:i:kovanLi r~d.niči.uU :tim Igodinama je CGIL oS11aJla u 'sušt·ini strana '!"adillčkojudasi novog tipa. iS druge strane, tržište rada, smnogo povoljnijim trendom za najviše \Tadničke :kategorije- uz nC)postojanje ·kolekt1vuog pregovaranjaoko d:i:ferencirane platne .dinamike - .dowštl0 je odbijanje od islinilikata i njegovih tradicionalnih snagaYS krizom CGIL~a u velilkim faibrtilkama u :industrijskomtrouglu(Đenova-Torino~Mi!lano - prim. prev),povećao se pmstar za inicijativu CISL-a, Ikojia je jo!š de ..lO\7aJla u olPtici ,irntegrisanja ,radničke klase u ikapitahlLstičkulogi'ku.Sindikalnoj .strategiji 'koja se izražavala u pregovaJranjuna. nivou preduzeća CISL je ne 'Samo postavljalacilj efikasnije discipline ou radnom :odnosu, negoi kvalitativnih promena položaja radnika, vailorizujućiih "kroz !participaciju. radrcika u odgovornosti u uprav­Jjanju prreduzećem"!3. Kao što je i!staikao Treu 'il jednojraspravi 'o FIM-CISL (federaoija metalaca katoličke 'Orijentacije- prim. prev.) .."Ta :P aJrticipacija, kojla može Ibtti :ostvarena samoposredstvom smdi'kata, sa sv'Oje'strane rpredstavljoa prvuetapu mnaigo šire akcije s'indi'kata usme!I'ene ka integdsanjuradničke [dase u sve nivoe' društvene .organizacije,protiV' maiksimailist1čkog .sindikalnog· P10delaCGIL~a, 'Optuženog da otuđuje tadn.ilke :iz Idruštva".14Otuda . c:i!lj CISL .. a da okrnji funkciju Unutrašnjeiklomisije !kao jedmstvenog organlzma pod širokomkontroLom CGIL-a, nastojeći na stvaranju ,,.novog tiJpas11rU'kture udruživanja" Ikoja hi pOVlI1atila ,sindikatustv.aJran uticaj na mestrlma 'rada i ujedno se, na JstOIIIl nivou,suprotstavljala preovladajućoj iniCijativi CGIL-a".bU granicarn~ lI'evan

ne" s javno deklao:-isan:im ciljem da se ,održi kupovnamoć nadnica, :podstakne opšta produktivnos,t i očuvamonetarna ,st~bilnost:" ... ;č1n:.i se. da se o:a .proizv.odnim nivoima :postavkao porveZlvanJu naldruoa~pr,Qduktivnost može bez daljegpo~eleti ... Ona ne predstaViljasmetnj:e li II istovr~me p'~uža .rrln

-'Borba(la plan rada je izraz te politike koja je ostavilali pozadini fabriku u :kojoj je, nasuprot tome, vlasnik razvioakciju oživljavanja i kontrole radne snage u funkcijiubrzavanja u:nehani:zn:na razvi-tika.Linija koja je proizašla m: ,samokritike u CGIL-u [JOčevod1955. godine nije međutim predstavilja1a odgovorna liniju CISL-a ·0 saodlučivanju, već je posrtala njenadopuna, jer je, s jedne s1:Irane, ]s1!a!k:;1a nužnost da se k!onkretnouđe u tematiku organizacije rada a, os ,druge, netol:i!k:o želju da 'Se o.dupre izrabljivanju ,koliko da radniciizvuku .kor.i.st Dd ;povećanja pl'OdU!ktiv.nosti kroz povećanjenadnica. A to ·se jasno pOikaza;lo već u diskusijdila weme ;priprema Kongresa u Rimu, .koji je održan ufebruaJrU 1956. ,godine:. ,,'Posebnu a!ktuelnost poprima regulisanje eJlemenatanagrađivanja 'koji su illa bilo koji način vezani uz mtenzitetrada: akord i ,stimulacija, proizvodne premije, i ·t8.Jkodalje. StitmUilativno nagrađivanje mora se taJko postavitida na iba:oi ukupnili prim8.Jnja ,u sIkladu 's kvalifikacijamau potpunosti kompenzim svaiku na!knadnu uštedu li tvremenuu odnosu na utvrđeno vreme a radni ritam IDorab~ti ,tako lodređen da obezbeđuje pravičnu zaradu .i neirzaziva psihofizičko iscrpljivanje radnika."22 •Na 'Savetovanju u LInstitutu Gramši 1956 . .godine illatemu Radnici i tehnički progres predlog o vezivanji.l nadniceuz produktivnOlSt postao je jasniji njegov.imkaro teorijiskim,tak!o i političkim opravdavanjem, zatim ilinijom'koja je tehni Okom pI10gresu i ,organizacionim promenamapridavala funkciju napredovanja prema socijallirrnu.Postavljajućisebi pitanje, u uv:oduzbirke tili marterijaJa,da ili Ihorba rtreba da se ,,iscrpi" u otporu premaizmbljivanju, Luiđi Longo odgovam da je potrebno tl"azvijatiplatne revaJndikaciije koje dovode:do stvarnog učešćalI"adruka 'll IdQbiti koja se postiže povećanjem produiktivnosti.23Prema -tome, radnički pokret bi ·se morao boriti da:tehničke i 'Organizacione inovacije budu korisne svimradnicima d postanu !Stimulans za :obnovu svih eik:onolII1-skih i društvenih stru.ktura zemlje. Sredstvo· za ostvarenjetog cilja je: ."pravednija raspodela dohotka preduzeća ,smanjivanJemradnog dana i IOdgov8.Jrajućim povećanjem primanjakako ibi biLa u shl.adu s intezivnij:im naporom, jačim fi-22 ,,Notiziario CGIL", 1955, str. 512-513.23 Instituto Gramsci, Ilavoratori e il progresso tecnico, EditoriRiuniti, Roma 1958, str. 16; Uvod Luigi Longa II zbi!rlru materijalasa savetovanja. . .174zičkim ;1 psihološkim isorpljenjem i !povećanJem rent8.JbiJ.-nosti 'rada bez rpresedana."u ..'P:rema tome, izlarzi .da se ,takozvano "pregovaranje osvJ.m .a!Spektima lI"adnog .odnosa" u stvarisvo.di na ;prihvatanjej8.Jčanja m:rabljivanja .pod uslovom da hude adekvatnos odgOViarajućim povećanjem nadnice, !kao prot1vusl'Uige.,P.rema tome, jedina bi mogućnost radniOkog pokretabila da dobije jedoo deo iznuđenog v.ilŠka vrednosti, ada ne .može uticati na tehničke i organizacione instrumentejačanja izrabljivanja. A to stoga što tehnič!ki razvitakpostaje i društveni ·razvitak 'll meri u ikojoj koristi odpJ:1oduk:tivnosti rudu nešto malo i .~adnicima, a ne ·samovlasnicima. Takva vizija ,,italijanskog puta u socijalizam",!koja je pI10žela čitavo tSavetovanje i jasno isticalaneke pmbleme Ikoje je CISL u !tim godinama razv:Ha u fabrioi,premešta čitav problem na društveni Jtocen Iborbeprotiv monopola, kao borbe za strukturalne reforme.i.:"U vezi s osnovnim naporom da se ,tehnički progresprevede 'll ,društveni, jasno je da on ne bi mogao biti zadovoljenna uSiko preduzetom Ip!anu" nego jedino u celini:društvenog bića ... Međutim, značajnu k8.Jriku moralabi predstavljati povezanost povećavanja nadnica sa pOlVećavanjemproduktivnosti."26Apologetska vizija tehničkog 'razvitka Ikao neutralnogins'tr.umenta {prema tome ,idobrog"), ali ikorišćenog u"floše" ,ciljeve ilJlOiIlopola, vodi prihvatanju njegovih po:sledicakoje se smatraju privremenim. .I z8.Jista, ,drugi aspekt koji je 'Odatle nastao jesteoptimistička koncepcija budućnosti tekućih promena lUfabrici.Prihvatanje pOiSiledica (povećanja produkrt:iv.nosti i ,intezitetarada viđeno je k8.JO nužna žrtva u službi "progresivnogkretanja ka automatizaoiji".27 TejIoristička mehauirzacijai ,raci.onalizacija iSU ;pozitivne, jer predstavljajuneophodan koralk: da bi se mašinama postepeno zamenioljudski lI"ad. 2B To isto važi i za MTM, 'čija "nesavršenost"potiče iz činjenice što tehnološki us10vi u faibricinisu dostigli usav.ršenost autolII1atskih procesa. Oni ćedovesti do "novih tk:valif.ikacija, smanjivanja i iščezavanjarazlika između fizičkog d umnog rada".29 Nova ,tehni-24 Ibid., str. 15.l> Ibid., str.17.26 S. Leonardi, Relaziol1e generale (glavni referat na savetovanju)ibid. str. 65.ZI Ibid., !Str. 31.28 Ibid., str. 38.29 Ibid., str 48.175

ika predstavlja, prema tome, ;podsticaj :ka socijalizmu",,kao što pro1zilazi iz novih orijentacija II ;pogledu prograu:niranjau preduzeću, čiju pr-imenu ,ograničavaju jedinopostojeći proizvodni odnosi. 30Vraćanje u fa:brdlku, što je ikao pravac sadržano

ka1kva je !klasna ,baza burloaske demokratije i lOd buržoazijeprihvatiti ideju da 'su te ,institucije večne; značiisto taJIm:l1ZaJboraviti da ,sewan pollitičke ,sfere, na:larz.i ekonomskasfera, u koJoj 'se odvija sve 'Odlučnija bODba; ... zaboravitida hOll1ba u ekonomskoj sfed (sve povezanijas političkom horbom) nije tbo]1ba ,za buržoasku :demdkratiju,nego je nužno, u svakom momentu, usmerena bi.stvaranju norvih odnosa među klasama ... iDa !hudernojasni, ne 'tuče ise monopol FI,AT-a, :koren nmnog tortaJ.ita­Ti:m1a, odbranom institucija buržoaske demokratije, većkidanjem '1.1 fabrici 'osnorva te lffioći."39Istaknuta ječinjenioa da faJbrib. predstavlJa mestogde se najočiglednije i najoŠitrije ispoljava klasni IsudaJY.Fahri'ka je ba>za jačanja vlasnikove moći putem iQtuđivanja!I'adn1ka od pllOiizvodnog pmcesa, IQs1r.omašava:njemnjegove 'ličnosti d !.SIta>lnom intenzifikacii,om f.illč{]mg i umnognapora. Kao što vl8!snik polazi Dd fabrike u izgradnjisvoje hegemonije [lad čitav1m društvom, tako d Jcia'snipokret mora :izJgr.a:diti nove oldnose u fabrici, 'koji morajubiti 'Osnova nov1h olPštih :odnosa '1.1 ,društvu.40Iz takvog stava n:i'če k!ritika 'sindikalne !h Otrb e, ikojase u 'posleratnom periodu iS\ključi'V'o izražavala opštim revandikacijama,što je dovelo do nazadovanj,a pOlkreta iteških poraza: ,;da bi se prešla niZibrdica il. ponoVIO !krenulonapred, sindikat je rumao pred sebe pO'stavdti problemep:mizvodnje, IDmao se 'suočiti ,s poznavanjem složenereailnosti u fahrici".41 Ov{)stoga što je faJbrika mestogde jača klasni pokret, ti osposobljava se postepeno davrši a:uko:vodeću funkciju unuta.>r same proizvodne strukture.P.ostaviti IOsnove nove ,radničke ofanz.ive u fabriikama,prema tome, znači napasti problem ,0000ganizacijerada, načim. na Ikoji s,luži :kapiitalistiokoj ,prevlasti. Prematome, znači krii.tkovati ,;praksu i !ideologiju 'Savremenogmonopola (,ljudske odnose, naučnu organizaciju radai Ita'ko dal j e), usmerene ka tome da II celini (potčine ['adnika... njegovom poslodavcu, 'svodeći ga na zUipčanik;!očka jednog velilkog stI10ja ikoji mu 'olstaje sasvim nepOllnat".42Znači isto ta'ko 'razviti svest o snažnom uzajamnomprožirrnanju politiČIke i ekonomske moći, .upravostoga "štoelwnomsike sHe šire IdiTektne 'Političke funk-39 La sinistra e il Controllo operaio, cit. str. 162.40 Ib,id., str. 163.41 Ibid., str. 164.42 L. Libertini i R. Panzieri, Sette tesi sul controllo operaio,li La Sinistra e il Controllo Operaio, cit. str. 44.178cije" i .prema tome elmnomsika bOl1ba postaje ,sve neposrednijapolitičIka borba.Krdtikap,anza.erijevih (Pancijmi) pozicija je pošlaod ;takvog njegorv,ag isticanja inicijative u fabrici.Optužba za "ekonomizam" i 'iop~r.aizam" ~~razkojim je ,označeno i~tioa~je. bor.bi ,ra~ka li fahril~l.­prim. prev.) 'll S~V3!~ pn~lva ,centr~ ~spe~t krit~e,koja >obuhvata "ItalijanSIkI 'PUlt u SOCIjalizam shv~ce:nkao 6sto institucionalne i parlamentarne p:ralkse kOJa Jeizoi1ovala ,ratdničku klasu 'Slabeći je pred ,k3lpitaliSiDčkia:npreustrojstvom. I same teme. '0 radničkoj. k!ontI1~li bilesu iskrivljene i 'svedene na bl-tIru za za/konsko pr.Iznarvanjeunutrašnjih komisija, za "opravdan r:azlog" .(bo~basindiJImta da se bezapravda,nog r·azloga ne mogu otpustatiraJdnici s posJa - prim. prev.), za "demokratsklO"normiranje .primanja na pOS8!O. ,Pozicije Ikoje 'Su !po:c;1rž~neu "Mondo Operaio" tbile 'su žigosane ka?~arho-smdikaldstičketrooMsti,čke i taJko dalje, 'kao hkvldatorske 'llodnosu n~ ,;najnovije tefkovine rradničkog pokr;~ta": d~bi se dokazala valjanost ,rpaiI"1amentarnog puta 'll SO.

ikama i soc~'jalnih hmbi, između organizacije pokreta,odnosno r~druč~e org~.niz~cije u fabrici i !institucija pokretalU resavanjU sOClJallnih pmblema 'koji utiču na položaj,radnika.Šltrajk elektroma!šinaca je značajan jer je u veomajasnim terminima izra;zi:o protiwečnost između radm.ič­~og !pritiska i ,sindikalne linije 'koja je težila da .taj pritisakzatvori u neokapitalistiJč'ku logiku. Strukovni nacionalniugovor, koji je ležao u osnovi sindikalne Hnije početkom1954. godine, jasno je poka!z8!o svoju funkcionalnostu čvrstom blokiranju nadnica:"Ugovorom skJopljeni:m 1954. godine hemičari su postiglipovećanje utvrđenih minimalnih nadnica za 3,5odsto, dolk su Il1!govorom iz 1958. godine dostigli 4 oast-o.P'Osle, dv~ godine prego'Varanja i borbi metalci su postiglipovecanje od 4 odsto, a građevinski radnici, 1959. godine,5 odsto. Povećanja izvojevana obnovljenim nacionalnimugovorima 'Od 1954. do 1960. godine nisu prešlaprosek povećanja 'koje je obezbeđivala pokretna skalanadnica i pla:ta. 44Strukovna inicijativa kao što je bila inicijati'Va metalacatrebalo je da najdoslednijimpovezivanjerrn s 'konkretnimuslovima u falbrici 'predstavlja raščlanjavanjebOI1be, što bi omogućilo pOlboljšavanje kako na planunadnica tako i na nOlJ:TIlativnam planu, dovodem a!kcijuu preduzeću do određenog rezultata. 45 Radnički pritisakse, međutim, tumačio unutar koncepcije 'o 'konstruktivnoj,,-opoziciji" programima levog centra i demokratskealternati'Ve: drugim tfečima, ,radnička borbi bi moralado:prineti ,ispravljanju sistema, naročito 'll pogledu načinazapošljavaJl1ja, ekonomskog objedinjavanja" problemuJuga."Opredeljenje FIOM"a je stn.:rlk:ovno opredeljenje,poli t&a ikoja će uspeti da mobiliše sve snage lIla tomterenu ukoliko se s,trukovnim revandikacijama poštujuso!pstvene speofione potrebe preobražaja jednog radnogodnosa koji je široko prevaziđen sadašnjom .tehničko­-ekonomskom situacijom. To je poli1:Iika koja ne suzbijaveć, ,naprotiv, !pods.tiče proizvodnu dinamiku i ekonomskirazvitak. Postavljanje Tazuđooe sindikalne politike premastruJkama i grupama razrešiće se, pre nego u inflaci-.... E. Guidi, D. Valcavi, i dr. dt. str. 94.-. Novella, Relazione al V Congresso nazionale della CGIL,27 apnle 1960, u "Quaderni di Rassegna Sindacale", mart-april1971, str. 145.180onisti6ki pritisak, u ;povećanje realne ,nadnice :bez negativnihreperkusija za masu potl'Ošača".46Cilj strukovne :politillce trebalo bi prema tome da bude.]zvojevanje što 'Većih nadnioa, jer .one, uslovJjavajućiveći mV10tni stallldarrd, dovode do ekspanzije potrošnje izaposlenosti: naIi!m.e, 11:0 bi bila Istrukovna politika u celiniuklopljena ti: us'klađena s ideOilogij'om i praksom neoka'Pita:lEma,:polit~ka .u funkcija. stimulisanJa unutrašnjegtržišta.Naji'staknutiji v.iJaovi revallldikativne linije su: povezivanjenadnica uz produkti'Vl1ost .u cilju uravnoteženjaras.po.dele iS prr.odrzvo.dnim bogatstvom; ugovaralllje kvalifikacijada bi se postiglo pr1znavanje pr.ofesi:onalnosti,pregovatranje okoa!korda da bi se povezal1.a nadnica sdohotkom. ."Prvi cilj koji su sebi posta'Vili elektr.omašinski ·radnici... jelste da u odgovarajućoj meni učes1:vi\lju ou povećavanjubogatstava koja su prozveli.

nim kvalifiikacijama taiko i unapređenju, odv;ojenih odhiro lk:a'kve 'Vila!snikove samovolje".51 Smatra se da će setime ;pr.idoibiti službeni6ke mase, privučene, s druge strane,samim o:bjektivniu:n predlO2iiima u granicama job eva~luation.Poverenje u tehnički napreda!k ;koji >sobom nosirae:vijanje stručnosti - ali koje monop(}li koriste u ttošeciljeve, jer ne rpriznaju kaJrijeru "objeJktiVllo" ,ostvarenutehničko-organizac1onim promenama - zajedno s ;revandikacijama0'1

To je bio simptom :koji je 10tvOriO 'novu fazu bO!I'be,Imja će \Se od 1968. godine izraziti u [lovim ,te:ru:ni.rrlma.U tim sfll se ibol'bama platne !I'evanclikaciJe još predstavlj

nosti jedne ['eroJ:lmističke akcije Ikoju je trebalo dobitikao 'Pliotivuslugu za socijalni lIIlir :kao !pLod ostvarenogsavezništva na 6.sto ir:rsrt:itumo!Ilalno:m nivou.Već 1967, a lIIlllogo jasnije 1968. godine manifes.tovaose preokret tendencije, ikoji se prvenstven'O izrazio orživljavanjembnrbi 'll velik:im fabr.iJkama . .Ta nova faza sukobazahvatila je ·sve aspekte radnog 'Odnosa. Pre svega,1968. godina je p.očela bo-robom u :kojoj .se mam.iifestovalapu'kol'ina u Isindikalno,j ikontr'O:li, 'kako nad ,db1icima horbe(spontani štrajkow), taiko i sa mga.mzaaione ta!čkegledišta (aUTonomne grupe). Delegatske skupštine dovelesu u :kr1z:u tradidolla1n:USitm:ktuDU smdilkata lZasnovanuna terJrtorijalnom hocizontalnom or.ganizovanju ipredstarv.ničlill oldno:s između radni'ka i sindiJkarta. U pogJ.educiljeva, Wzjbili 'SIU na pOVTšinuegalitarni zaihtevi (povećanjenadnica jednako !Za sve,smanjiivanje broja ;kategorija,aut'Omatska prov,ođenja) , 'Odbacii\Tam.je vezivanja,nadnica uz :pro.duktivnos't (a!kolid, premija) i napad naorganizacioneaspekite ikoji utiču !Ila 'ZJdravJje odbacujućinjihovo novčano kompenziranje. ss •P'romenama u 'sastavu r.a!dne snage :1zwšenim posJeratnimkapitaHsitiOk:ia:n ,razvitko:m koji je doveo do dubokihpromena u oiI'gan:izaciji r·ada, nastala je []J!ova figuraradnika ikoji je predstavljao :svesnu avar:rgarr:du te bOI1be:to je bio radrnk na traci, Ibez /kvalifikacija, radnilk na elementarnimisparceli'sanim poslovima.TTi 'Su uslova .delovala istovremeno kao pokretačkifaiktoI1i 'novog borbenog talasa:a) :krutosrt radnog trži'šta !Zbog .svođenja mogućnostiraspoilaganja radnom snagom, koja se mogla uiključitiu :sloj ne'k\r:alifikovanih radnilkas ,ruskim nadnicama, illapodručju s najvećom industr,ljskom koncentracijom;ih) uzdizanje nivoa obrw;ovanja, što je u 'faJbrici li.van nje us:loviJ.o zaoštravanje ,protirvrečnosti izmeđuznanja oi -rea!1nOlsti Tada;c) postignuta og:ornja granica ,intenzifikacije ,ra,da"što je, ;olsim nepodnošljiv;i]h· radnih uslova, pI1edstav1jaJloza vlasnika ranjivu s'i/ruaciju ;.zbog SUIiovOSti pI1Q.12:vodnogprocesa. 5655 G. Barile, R. LevJ:ero, L'operaio massa nello sviluppo capitalistico,II "Classe", br. 8, 1974, str. 9.56 R. Stefanelli, L'organizzazione capitalistica del lavoro, II"Classe", br. 4, str. 15.186Iako su .ti f.aJktori dugo posle Tata ib1li s jedne strane"korisni" za .JmpitaJi,stički ["azvi'tak, sa,da su postalinepremostiva prepreika koja je radničkom opov.rgavanjupružaJa ,sve ve6i pI1ostor. Oštrina pIiOi!Zv.odn,o:g cikJ.usa,nasta!la ,opredeljivanjem za ne!prekidnu aktivnost u vezis ri.Jtmom i metodom mda,a u cUju smam.ji'Vanja troškovaproizViodnje,doista je (postala stJraih:ovirfJo oružjesP,ontanog trevo1ta u najikritilčnijim momentima fa!brike,uz nove oblike iborbe (spontani prekidi ra:da d. tailm dalje).Masovno dekvalifikovanje, koje je omogućilo porastproizvodnje uz pritisalk. na cenu .ra:dne snage, stv'Ori1o je/bazu klasne soHdarnosti :koja se mrije više ®oncentdsa1aoko odbrane zanimanja, 'li nekim aspektima ikmlpo:rativne,nego dkIo opštih uslova po:tčinjenos1ll: i izrabljJvam.ja.Razvitak velikih .faIbri'ka na područjima 'mdustrijrske umncetracije®oji de omOlguć:iio š']roke uštede rtl cern 'radnesnage ,(ušteda ti ·skali mlldnrica) nosilo je sam pn .sebikoncetraciju radničke k1a:se, preduslov njenog jačanja.Izvlačenje .radnm masa sela i Juga :iz prvobitnih društvenihuslova, njihovo prisilljavanje na brzu rterit'Orilijaillui preduzetnu poikoret1jivost pedesetih .godiina, mada jejedno vreme IPTedstavlja'I,o za vlasuilka IIDOgu6nOSt da posvoj-oj volji, :bez 'Osetnijeg ,otpora, ["·aspoređuje teik fOiI1miranuradničku 'kla,su, kasnije je usled uI1bane zakrčenosti,inf.lacije, pomanjkanja socijalnih službi" postaJo faktmrazvijanja svesti o surovim uslovrna u fabrici i društvu."Predno/sti" organizacije tTalda izgrađene rtl funkoijJbrzog posleratnog priv.rednog razvitka :postale su, naime,;isto talko ekspLozivne pro.tivrečnosti Ikoje su .se m.a!Zileu novim borbama, ,koje su direktno napale metode društvenei pmizViodne kontr,01e u f,abrici, a zajedno sa njJmai hipoteze o saodlučivanju ponikle u sindikatu unutarideologije i pohtiike levog cen1Jra.Prvo obeležje nove faze - koja je pokazala kvalit·ativanskok u ,odnosu na tip .opozkije VhllSnilk:OViOj ,politiciu .fabrioi, a takođe i na metod ,rukov.ođenja borbamaod strane sindikata, - prvenstveno 'se sasto,ji u oblicimabOI1be. Ka,da su srec1im:om februara 1968 . .godme, Zoppasiz!

kat :mije prihvatio), 'štrajkovi izašU [Z krutih propisasindillkalne pra:kse. 57U 'Odnosu na borbu u elektrmnašinskojg:rami 1961-1962. godine jasno 'se polkazalo da su u ovoj nO'Vioj fa2'limladi nelkvail'ilfi:Jwvani radnici II'ukovodili !procesom razbijanjap:reduzetniČikog pa:tema!lizma (posebno .snažn'Ogna industrijskom pod.ručju II dblas1ri. Veneto), koji je došaodo :zmačaji1Jog izražaja počefkmn 1969. gOldine štrajkovima'za zo[)!sice nadnice (određivanje naJdnica ipremapojedinim. zonama - prim. prev.). .Sa te \tarčke gledišta j'Oš je značajnija ibm-ba ill .falbrJoiMarzotrbo ZJb.og 'Odbacivanja politike "ljudslk:ih odnosa",'Jmja je prethodnih g:odina ;predstavljala model. U !Ov:on:SIlučaju nije se iradilo ,o mlardoj !I'acl:rllčkoj tkJlasi u brZOJeikspanzijd na jednom sektoru, već o relati~o s.~a:rim -rard:nicima Ikojima preduzeće u .st:rn.rkturalnoJ Ikr.lJZl {~ar~ lčitava tekstilna grana) :nije v.1še mogLo gal!'!anrtovan bilokaikav rela:tivno p;rivHegova,ni socijalni poJažaj, il:i privilegijeu pogiledu na:dnica, kao što je ito :ra~10. pe'k.olit.k:ocrodina u ZaJlllenu ila ipolufeuda1nu .pa,ternalistieku lmntI1olu.58 BOI1ba se v,o,dila protiv reorgamizacije :koja ISeoslanjala na poveća:nje ~acID;ili. '01~aveza i .'~~anj.đ.'Vanjezaposlenih. P'Qlkušaj V'lasm:ka .J. s'1Ildikat~, I~OJI Je iblO p,?dsnažnom ilmntr!Olom Ma;rzotta, da ibJokilI'aJll {tu bo,rbu IZlilOse u reaik:ciju lI'adni'k.a od 19. aprila 1968. Ig:neline, kojaje 'poWlkla i stanovništvo, naJr.O'mto đ~ke .srednjih~'Olau uništavanje svili 'Obeležja preduzetlllč~og rpaterna~au gradu. Odvojeni ugovor koJi .su .:pO!pls'aJl~ ~I.SL l UI~dovešće do zaoštravanja borbe .koJa ce .se ,!iZlIti ti Za:UZ1:manje preduzeća. Značajan aJspekt kioji je u ovoj borbIiza'šaro na videlo jeste rukovođenje ,spomm lo,d .srt:rane Iradničikeskupštine, ikoja je ~spela da se 'OdbacI ,spo:razumkoji je rpredi1ožio sind:iikat.'9Uproleće 1968. godine štrajkovi su za.hvatili gotovosve velike a:n;i:lanske fabrike (Autobianchi, Borletti, Breda,Siderurgica, Flack, FIAT, Innoce11.ti itd.) zajedno saoživljavanjem boribi u FIAT-u u 'kame je prvi put rposle1954. godine .otpočeo SPDa:". iV junu je ,stupllia u IboI1bu57 S. Valdevit, Fine di un mito neocapitalistico, Organizzazionedel lavom e condiziol1e operaia nel complesso Zanussi, ill"Classe" br. 4.5' T. Merlin, Avanguardia di classe e politica delle alleanze,Editori R.i!uniti, Roma, 1969; "Rassegna Sooialis,ta", br. 4, 15. jU!Il1969, speoi1ala.n broj: Valdagno, storia .di ~na l?t.ta, l]J::ipr~asekcija PSIUP-a iz Valdagna; DocLlmentl e mdagml sull mdustl'lf;lLaniera Marzotto, ciklostirano, pripremila PILTEA-CGLIH iz RimaiVinčenee 1968. goc1ine (Vincenza).59 G. Pupillo, Classe operaia, partiti, sindacati nella lotta allaMm·zotto, II "Classe", br. 2. str. 37.188fa:brika Petrolchimico iz MaTgere radi obno:ve proiz;vodneprerije u i;znosu od 75.000 Hra mesečno :za. sve radnike,što ,je ITlamemmto sindikatu snažIllirn unutrašnjtim rasceporrn(rascepom je nasItao Radnički komitet). Metodeborbe su utv:rđivarli ,sami radnici koji su done1i 'Odlukuo :naimrneničnim dnevnim štrajkovima i !autollomno OIdTeđivatlibroj raJdnrka potrebnih 'la održavanje postrojenja.Osim !b1

-~kth7[1o :ucesce svail.mg da ibi se ·ti "zakoni" efikasnoopovrgli.Ovak:v.om vrstom borbe :iščezla jetradidonalna illogastimulansa shvaćenog kao podsticaj povećanja ;proizvodnjeputem

,odstranjivanja, jer kapitalisti nije VIse potrebna radnasnaga psihofizički iscrpena u jednoj organizaciji radakoja koristi samo te primarne sposabnosti. 68Ono što iz ranije citiranog istupanja Trentina protivjednakih ,povtišica za ,sve (koje je u nacionalnom ugovorupostavila radnička ldasa, uprkos otpora sindikata) proističejeste !knia:a predstavništva, jer su revandikativ:na linijai predstavničke strukture sindikata vezane uz onajdeo vi,sQ,kostnlčne i kvalifikovane radni6ke klase ikojaje bila motorna snaga teških posleratnih borbi. 69. Ali 'Ile samo to: iza tradicionalne linije CGIL-a kojabrani stručne kvalifikacije stoji prihvatanje racionalnostii objektivnosti tehničke organizacije rada upreduzeću.Funkcija sistema kvalifikacija 'sastoji se u tome da potkrepi navodnu stručnu sposobnost koju bi neposrednodoneo tehnološki razvitak preduzeća, zbog čega je svedo 1968. godine razvijana politika povećavanja nivoastručnosti.Još krajem 1967. godine FIOM je smatrala da:"Značajne ;pobede u širenju parametral'Ile skale idefinisanja u ugovoru novih kategorija viših vrednostisankcionišu tezu koju sve više podržavaju radnici, a premakojoj je tehnički razvitak i razvitak organizacije uvekvezan uz povećanje stepena kvalifikacija radne snage. 70Sindikalna linija u vezi s kvalifikacijama nije se usuštini promenila borbama 1969. godine. Nacionalni ugovormetalaca prihvatio je jednake povišice za sve, alinije sadržavao nikakav predlog u pogledu razvrstavanja(izuzev ukidanja 5, kategorije službenika). Međutim,ugovor je izvršio snažan uticaj na buduće pregovore okokvalifikacija, jer je isto poveća,nje nadnica za sve radnikene samo modifikoval.o parametarne odnose, nego je;prvenstveno označilo preokret tendencije u odnosu 'Ilaliniju širenja lepeze nadnica i kvalifikacija, čiji će serezultat ostvariti borbama u preduzećima koje su vođeneu 1970. i 1971. godini, a bile usredsređene oko smamjivanjastručnih kategorija. 716s G. P. Cella, Divisione del lavora e iniziativa operaia, DeDonatto, Bari 1972, st·r. 102.69 G. P. Cella, E. Reyneri, Il contributo della ricerca all 'analisidella composizione della classe operaia italiana, II L'Operaiomassa nello sviluppo capitalistico, II "Classe", br. 8. str. 34.70 Sindikalni biro FIOM-a (Uffido Sindicale FIOM) , Lineedi iniziativa sindacale sulle qualificazione dei lavoratori nell' industriametalmeceanica, Projekt nacionalnog dokumenta, Roma,novembar 1967. str. 27.71 Bilans borbe oko kvalifikacija vidi G. P. Cella, Divisionedel lavoro ... cit. str. 158.192U tesnoj vezi s tim: borbama izgrađena je linija kojaće zatim biti prihvaćena u kolektivnim ugovorima 1972-1973. godine kroz jedinstveno razvrstavanje. Ugovorisu -samo delimično samokritikom prešli preko tradicionalneJinije, ikoja je !tpak održa!la ll"ela1Jivan lmil1tIinuitet.. Linija o kvalifikacijama i organizaciji rada koja jepOnilda u diskusiji 1970. godine nastala je iz dve vrstepredlog~: .' . . . .. ..'. a) Ispravke tradICIOnalne Imlje FIOM-a u veZI sastručnošću: tehnički razvitak zahteva novi tip stručnostikoju ne priznaje vlasnik;' ta nova stručnost proističeiz snažne prilagodljivosti radne snage, koja ne samo' da.mora biti ,priZllata' :kao .ta!kva, već se mota organizovatii -razvijati· prema kriterijumima uspeha i prema tomevezati uz suštinsku promenu organizacije rada.72 Zbog togaje potrebno insistirati na oblicima rotacije i preustrojstvarada, sagledanih prvenstveno kao instrumenatapodizanja kvalifi:kacij(i; -, ..b) predloga koji nastaje pre svega iz iskustva hemijskegrane: 73 jednaka povišica za sve nastaje iz svestio 'opštem podizanju stručnosti koja prevazilazi tradicionalnebarijere· između radnika i službenika; s obzIromna iščezavanje zanata tradicionalnog tipa, sadašnja kiralifikacionahijerarhija je neprirnenIjiva ub6rbi s novomstvarnošću u kojoj radnik često održava samo kolektivan.i uopšten odnos' s proizvodnim procesom; da bi se napalanova situacija -predloženo· je pregovaranje o "delda­_racijama" {verovatllo se misli na tekst ugovoxa - prim.prev.) i "najnižim stručnim profilima" poštujući novustvarnost u fabrici. .. Iz to,gaćeproil:steći dv.oja!ke posledice: .a) pošto je mešanje u kvalifikacije nadstruktufal:r:io,treba -intervenisati u organizaciji rada pokrećući' "novnačin proizvodnje", u kojoj će biti iskorišćene sposobnostiradnika: pod "novim. načinom proizvodnje" podrazumevase u suštini revizija kriterijuma podele rada,kojaće favorizovati korišćenje ljudskih izvora i, . prema tome,porast· stnlčnosti.b) na nivou kodifikacije sistema kvalifikacija potrebnoje redefinisati klasifikaciju, anaMZJirajuci novustrukturu poslova; sa te tačke gledišta tipičan' je ugovoru Alfa ROl11.eLl' iz decembra 1970: godine, u kome se predviđamešoVitagrupa koja bi 'trebalo da ukaže na nove"stručne profile", shvaćene -kao kOrripleks teorijsk6~prak-7l FlOM Torino, Mansioni, qualificl!e, professionalita, salario,str. 10-15. . ., . -73 Filcea, Le qualifiche e il contratto shimici efarmaceutiCi~tt "Sindicato e'sbcieta",'bJ:< 2, 1970, str; 1~24; .... '.13 Marksizam II svetu 11 193

tičnih znanja i sposobnosti radnika da upražnjava sop­,stveno zanimanje u vezi ,s vrstom postmjenja i prodzvodnimciklusom.Uz ove pretpostavke opredeljenja za jedinstveno razvrstavanjene predstavljaju više prihvatanje pritiska zaeliminisanje normativnih razlika i razlika u primanjimakoje više nemaju ničeg zajedničkog s promenjenim uslovimau fabrici već način da se stvori prostor hijerarhijizasnivajući je na tobožnjoj "novoj stručnosti" koju trebapokrenuti promenama u organizaciji rada. Iz toga izbijapreokupiranost izgradnjom nove motivacije radakoja bi lansirala produktivnost i "puno korišćenje pbstrojenja"u cilju podsticanja "novog modela razvitka",koji sindikalni pokret borbom za reforme zahteva naopštem nivou.ČAR "NOVOG NAČINA PROIZVODNJE"Značajan problem koH treba analizirati u vezi sevoluciiom u godinama 1971-1973. ieste kako se u sindikalnoii političkoj strategiii meniala uloga borbe ufabrici kako u odnosu na sadržaje koji su došli do izražaiau neriodu od 1968-1969. godine, tako i na odnosizmeđu tih sadržaja i problema prelaza u socijalizam.Što se tiče Italiianske komunističke partije, sistematskoelaboriranje čiji ie cili oživliavanje ne samo napolitičkom nego i na ideološkom nivou, kontrole podsticaiakoli su dolazili iz borbenog pokreta kraiem šezdesetihgodina. predstavlia značaian faktor koii trebarazmotriti da bi se shvatilo kako ie istraživano utvrđivanjelinije "istorijskog kompromisa".P.okušai ItaIi.ianske 'komunističke nartiie. u snštLnise izrazio kroz tri nivoa mišljenja: a) kritičari IKP slevih poziciia, oslaniaiući se i na delimično korektneanalize promena u kapitalizmu, ostaiu i dalje zatvoreniu ekonomističku i oneraističku viziiu koja se svodi naopasnu liniju u pogledu nanredovania ka socijalizmu ina ,.antikomunistički" nolitičko-ideološki stav;b) borba poslednlih godina treba da bude kanalisa­;na li nolitičku strat~giiu Ikoia .koristi nriti1sa\k iz fabri;ka zaakciju demokratskih pobeda. oko kojih treba ujedinitimase i pripremiti uslove koH će omogućiti da se postavecilievi socijalističkog preobražaia;c) nrema takvoi strategiji radnička borba ima dvalica, jedno dobro, drugo rđavo. U meri u ko.ioi se pozivana demokratske oilieve (nrihva,tanje "modri.ftikovane"kapitalističke organizacije rada da bi postala humanija)194b6rbaradnika je usaglašena s opštom strategijom (dakle,dobra). Ako, međutim, borba mnogo direktnije postavljaproblem napada na kapitalističku vla~t (kv~j~ ~e v:ršiputem organizacije rada), a da ga ne moze reSItI, Jer Ideispred pokreta za demokratizaciju (koji se izražava krozistorijski kompromis"), tada se stvaraju opasni uslovikoji mogu podsta~i žestku r.eakciju .buržoazij~ (č~leanskoO",grčkog i slicnog tIpa) l dovesti do UZIDlcanJa na,;italljanskom putu u socijalizam"..ova liinja je naročito u poslednje tri godine razvijenauz strepnju od restauracije, čak i kultw;ne, što j~ došlodo izražaja naročito na dva savetovanja u InstItutuGramši (na temu "ItaJijanski ma:r1ksizam šezdesetih godina"i ,,Nauka i organizacija rada").Kao parametar za ulaženje u srž te operacije može­IDO bez daljeO" smatrati pre svega prilog Vacce (Vaka)na prvom ol' ta dvasavetovanja. Vacca je preuzeo zadatakda kritički analizira teorijske i poli1:i1čke granicediskusije \k:oja se odvijala u 'kriJu rposleratnog marksizma,s posebnim ,osvrtom na kri1Jičke teze lev.ice ·koje ·sudu'bolk:o zadrle u rpolitiČJJm .formiranje mladih komuclstačitaverdecemje".74 Punkcijoa te analize jeste odbranastrateO"iJ' e 'struktura:lni!h refoI1II1i kao "prelaznih ai:ljeva "na putu .ka vlasti .Generalna tačka argumentacije je sledeća:"U stavu o ciljevima reforme uobličena. j~ posebnavizija ,italijanskog puta II S'ocij.~~am' u kOJoJ. se :bor?aza demokratiju ri borba l2la !SoclJalizam tesno Ispreplicu,:- još ne u smislu uspona ka s~cijalističkim .~iljevim~._ ali ne fk[".Qz ,obrazac demoka:atskih zahteva 1~)OJI su dQlstl­Žilli i (koji se .dost~u, prema .optužbi koju krit1čan ,s leva'upućuju Italijanskoj komunističkoj partiji, nego utomsmislu da samo jačanje političke vlasti masa i, prematome, na prvom mestu širenje demokratskih institucijamože omogućiti masama da se ujedine oko ciljeva preobražajasamih odnosa proizvodnje, sve do postizanjahomogenosti i političke snage potrebnih da bi se ti ciljevinametnuli."75Iz taiko postavljene linije :kao prav1:lne proizizali dabi opredeljenje oko sindikalnih i političkih tema kojesu karakterisale pedesete i šezdesete godine našle svojeobjašnjenje u manjkavosti d. zakašnjenja da se. d nanivou inicijative pokreta primene "korektne" analIZe novefaze razvoja italijanskog kapitalizma. Zbog tih "za-74 G. Vacea, Politica e teoria del,marxismo italiono neglianni '60, Bditori Riuniti, 1972. st·r. 73.75 Ibid., str. 78.195

--....,-,--~~---~~~----~~~kašnjenja"Vacca priznaje da je inicijativa velikim delomprešla na snage za koje izjavljuje da su "izvan iliprotiv radničkog pokreta".. To je, razume se, veoma malo i ne objašnjava zaštoje sindikalna linija podržavana sve do vruće jeseni (mislise na jesen li zimu 1969. godine, kada su se 'Odvijali snažništrajkovi - (prim. prev.) 'Ostala vezana uz apoLogetskotumačenje tehničkih i organizacionih promena nastalihII fabrikama, sa zauzimanjem pozicije participacionog tipau upravljanju instrumentima kakvi su akord, stimulansi,kvalifikacije. Isto tako nije .objašnjeno zašto se"zvaI1lični" marksizam prvenstveno razvijao na filoiZJofskomterenu ostavljajući drugim snagama teren konkretneanalize klasne situacije nastale tekućim promenamau kapitalističkomrazvitku~Ravni su nuli argumenti· Vacce kada, polazeći oddoktrinarnog i ideološkog prihvatanja ortodoksnih marksističko-Ienjinističkihshema, kritikuje Panzierija u ekonomističkimli 'anti1enjinistiČlkim terminima. Kritika delimičnotačna, ali nedovoljna da bi se likvidiralo iskustvo"Quaderni Rossi" [(grupa krajnje .Jevice, prokineska -prim. prev.), a zatim iskustva radničke autonomije kojasu se manifestovala zadnjih godina], jer se ne 'Ocenjujediskusija prema Lenjinu i Marxu, nego prema konkretnomiskustvu klasne borbe till godina. A konkretno isku.stvo je pokazalo koliko je relevantno Panzierijevo isticanjenekih aspekata koji se odnose: .a) na potrebu kapitalističkog monopolističkog razvitkada dođe do oblika planiranja (valjana analiza, akose ne upadne u Trontijevu apsurdnost o "planiranju kapitala").b) na tendenciju ne prema "preustroj stvu zanimanja"nego prema naknadnoj eksproprijaciji radnikovihsposobnosti, dakle, prema snažnijem potčinjavanju i izrabljivanju;c) na potrebu da se sindikalna· borba zasniva napriznavanju omasovljenja koje je promenilo klasnustrukturu, na. odbacivanju objektivnog i "naučnog" karakteraorgaillizacije rada (i odgovar:ajućih instrumenatakao job evaluation, sistem stimulansa, i tako dalje).U Yaccin?j analizi se ne govori o odgovoru koji supedesetIh godma dala rukovodstva radničkog pokreta nate ~rob.l~me pol.azeći od prihvatanja "objektivnosti" organ~zacIJe.rada l prema tome oslanjajući se na pregovaranJeo mstrumentima radničke kontrole kao što suakord, kvalifikac:ija, plaćanje .radnog mesto i tako da­Ije .. Izb~gavan.i~ ?h ~s'Peik~ta· ~itaIijoa eliminiše· se .poveZIvanJes polItIckim l smdikalrum opredeljenjima koja196su konkretno uslovljavala borbeni pokret u fabrikama.Analiza koju je Va cca suprotstavio Panzierijevim tezamai "Quaderni Rossi" jeste Dna koja 'se nalazi u raspraviMinuccija (Minuči) iz 1965. godine i koja - osimšto razvija ekonomističke i antilenjinističke teze oprevaziđenosti u sadašnjoj fazi kapitalističkog. razvitkaprob~ema osvajanja države i evolucionarnog ~a~kida ::­oživljava stara. tehnQkratska oruđa oprekvalifIkovanjurada kao posledici razvoja na putu sprovođenja automa-1Jizacije u modernoj fabrici. 'Postaje jasna Jc.ritika upućenaPaniijeriju kome se pripisuje "ekonomističko iskrivljavanjemarksizma", u kome je uništio materijalističkui istorijsku suštinu i kritiku ekonomije sveo na izjaveo tehnološkoj dehumanizaciji. 76 Vacca je ponovo izneojedan pasus iz Minuccijeve rasprave, u kome se ističe:"Prihvatanje novih tehničko-naučnih vrednosti radničkogzanimanja, brzo isčezavanje parcelizacije - a sanjom i ,idiotizma zanata' - koje je već u toku u najrazvijenijimpunktovima aktuelnih proizvodnih procesa,potvrđuju da u osnovi pojava kvalitativnog razvitka radničkeklase i protivrečnosti koje oni izaZivaju u kapita-1istiČJkom ;sistemu, danas leži objektivna. tendencija kajedinstvu ljudskog rada ... Dugotrajni ciklus kapitalističkepodele rada se završava. Radnik- stručnjak modernefabrike ... upozorava da je jedina perspektiva pregovaranjaona koja sadrži ubrzavanje i potvrđivanje društvenogkaraktera nidne kvalifikacije. 77Utu 10giku se ,U!lclapa simpatija prema ,;novom načinuproizvodnje", posmatranom kao ;korekcija iraciOiI1aJnogkorišćenja radne snage kroz njeno preustrojstvo, rotacije,olbogaćivanje !Tada. Ono što.iz tog ,,novog načina" privlačijeste mogućnost da se sistem u fabrici reformišebez raskida, idući bez potresa, čak i u centru protivrečnosti,"demokratskim" putem. Dakle, pojavljuje se konceptorganizacije rada mehanički vezane uz tehnološkustrukturu 1 prema tome uslovljenu fazom u JtCOjoj se nalaziindustrijski l'azvitaJk (shvaćen kao tehničko-ekonomskacelina s određenim obavezama). Akord i kvalifibicija,dakle, ne bi toliko bili konkretna sredstva za kontroluradničke Mase koliko nužno stanje, jer su vezaniuz određeni sistem proizvodnje u specifičnoj fazi razvit~ka. Da bi se reformisao sistem unutar "demokratske legalnosti",zbog aktuelnih odnosa proizvodnje, javlja se76 Ibid., str. 85.TT A. MLnucci, Sul rapporto classe operaia-societa, li "CriticaMarxista", br. 1, 1965, str. 23, cit. iz Vacca, Politica e teoria, cit.,str. 119.197

problem.podsticanja određene organizacije rada koja jevećim korišćenjem iskustva "zajedničkog rada" u stanjuda bolje koristi radnu snagu .. Protivrečnost izmeđudruštvenog karaktera proizvodnje i cilja kapitalističkeproizvodnje opravdava se pribegavanjem, s jedne strane,razlozima tehničke prirode, koji se shvataju kao "objektivni"i prema tome nepromeru.jivi, a sa druge, "iracionalnosti"korišćenja radne snage koja se može promenitiborbom radnika i. olakšati "progresivillm" kretanjemprema automatizaciji. Da bi seprevazišlo "iracionalno"korišćenje radne snage dat je predlog o osvajanju i priznavarnjunove radničke stručnosti vezane uz polivalentnostradničke klase, njenu veću prilagodljivost, sposobnostda se sa istom "efikasnošću" prilagodi raznim poslovima.Time se ostvaruje srećna konvergencija između ciljevasindikalne linije i vlasnikovih izjava koncetrisarnihoko takozvane work~structuring, čiji bi cilj trebalo dabude prevazilaženje izvesnih ograničenja sadašnje orga~nizacije rada: krutosIt proizvodnog cillclusa i 'takozv,arna"nenaklonost" (misli se na to da radnik ne prianja sljubavlju uz svoj posao - prim. prev.). Cilj work-structuringaje, zaista, uvođenje drukčije tehničke podele rada(rad lIPO grupama", preustrojstvo radne snage, rotacija,itd.) da bi se s jedne strane obezbedila veća :lJleksibilnostpr.oizvodnog Cli1dusa, a sa ,druge, dajući ,izvesne mogućnostisamoodlučivanju, obezbedilo veće saodlučivanjeradničke klase u ciljevima preduzeća.Do predloga o boljem ikorišćenju radne snage stiglose apologijom sadašnje podele, jer se prihvata da je utoku "spontana" tendencija ka njenom prevazilaženju:nauka i kritika predstavljale bi nosioce preustrojstva:rada i, prema tome, likvidiranja obezličavanja radnika.Jedini problemi bile bi subjektivističke i "iracionalne"odluke kapitaliste koje bi se suprotstavljale toj tendenciji.78'Za Vaccu, tehnika i nauka ne bi više bile "vezane uztip .kapitalističkog razvitka" i otvorile bi prostor radničkojakciji, a da se ne mora postaviti problem "juriša nadržavu" .79 U ovim pasus ima nalazimo odjek tehnokratskihpozicija Richte (Rihta) svojstvenih buržoaskoj sociologijii istočnoevropskim komunističkim partijama, kojimase dokazuje tobožnja autonomija nauke i njena 'uloga udaljem razvitku privrede i njenih zakonitosti, pa prema19878 ,Ibid.79 Ibid., str. 120._tome i u odnosu na zakon profita. Bo Stoga je obavezno podržati!shvatanje :da se tejIoristička faza završila: naime,da je otpočelo prevazilaženje ere isparcelisanog, nekvalifikovanograda, prevazilaženje montažne trake.Međutim, to verovatno nije neki veliki skok, ako vodimoračuna o onome :ria što smo ranije ukazali u vezisa savetovanjem iz 1956. godine, na kome je Leonardi B1(aM isto tako fi Trentrin 82 ) podržao naučnost Jcriterijuma umerenju rada, akorada i' tako dalje, i na kome se čaksmatralo da su žrtve koje je nametnula takva organiza­Cija rada nužne za, prelazak na automatizovamu fabrikubudućno siti, koja !bi reo.r.ganizovala rad li eliminisala njegovenajsurovije aspekte.Dakle, "naučna revolucija" bi bila u toku: u fabrikamase ne bi radilo toliko o kapitalističkom prestruktuiranjukoje ima za cilj o~ivljavanje "proizvodne efikasnosti"načete borbama (i zbog toga nužnost oživljavanja društvenekontrole nad radnom snagom), koliko o pravomi istinskom "prelasku iz jedne u drugu istorijsku fazu.o momentu zaokreta oUlT.a:zvi1lku :irnc1ustrijskog procesa isa.njim pove2'JarrJJm društveruih OId:nOlsa".83 Simptom te novetendenoije bio bi preokret procesa dekvalifikovamja, nakoji se oslonio sindikat da bi postigao revalorizaciju kvalifikacija." ... nova mogućnost školovanja doprinosi stvaranjupreduslova protutendencije tradicionalnim procesima de~kvalifikovanja, naročito tamo gde sindikalna politikauspeva da se osloni na sadržinu rada kako bi unela suštinskepromene u kriterijume vrednovanja i ikvalifikovanja.84 , 'Na taj način vrši se operacija iskrivljavanja analize,usmeravajući je ka prihvatanju obrnute tendencije ikraja tejlori:zrrna. Borba oko kvalifikacija, čiji je cilj eliminisanjenajnižih i onih koje su polazile iz svesti o opštimuslovima dekvalifikacije izazvanih "naučnom" organizacijomrada, bila je protumačena kao borba zastručnu prekvalifikaciju. Borba za uravnilovku postalaje ou :ana1iJzama Ber1inJguera i Minuccija zahtev za priznas.R. Richta, La revolution scientifique et technique et leschoix offerts a la civilization modeme, II "L'homme et la Societe"br. 9, 1968.." S .. Leonardi, Relazione generale, li Lavoratori e pragressotecnlco, mt., str. 62-63.82 B. Tcrentin, Praduttivita, Relazioni Umane, Salario, II Lavoratorie pragresso tecnico, str. 277.83 G. Be.rlinguer, A. Minucoi, Scienza e Organizzazione dellavora RelaZlOne generale, li Il marxismo italiano degli anni '60,str. 18.84 Ibid., 'str. 23.199

vanje nove kvalifikacije. Razvrstavanje u kategorije (kojeje pretrpelo pomeranje na više kao posledica borbi)zamenjeno je stručnom kvalifikacijom . (koja, 'naprotiv,nije P!omenjena). Priznato je da kapitalistička industri~ja· teži maksimalnom iskorišćavanjudaljeg postojanjastare tehnologije, dok je, međutim, "u industrijskim sektorima,u kojima se visok organski sastav kapitala poka;,zao kao neophodan, u punom zamahu kriZa i prevazilažerijeford-tejlorističke faze ..."85. Međutim, na toj tački problem se premešta na po,litički teren: tu industriju novog tipa kontrolišu imperijalističkemetropole (USA,Nemačka, Japan i dr.). Sledstvenotome, da bi se uspostavila organizacija rada po.:trebno· je zahtevati "nov· metod razvitka" zasnovan nagranama koje vuku napred, a koje bi zamenile automo~blisku granu (da!kle, elektromka, hemija, [aka i dr.).Ti:me se 'boriba oko lkapitalisiliOke organi~acije Tada premeštana teren reformi uz prihvatanje tekućeg procesarekonstrukcije. 86 Prihvaćeni su zaista kao pozitivni i miliniji nove tendencije u organizaciji rada eksperimentipreustrojstva rada (jer su sa slabom mogućnošću šire,nja koje bi dovelo do realnog načinjanja organizacijerada) koji se danas sprovode u Italiji (FIAT, Olivetti itako dalje) .87Ne vodi se računa da su te marginalne korekcije (jerne načinju društvenu podelu između onih koji upravlja.:.ju i onih koji izvršavaju) uvedene da bi se postigla saradnjai saodlučivanje radničke klase u ciljevima preduzećau zamenu za marginalno samoodlučivanje o pesebnimi. j8!sno ocrtanim aspektima radnih us,lova. TIstvari, kao što se to dogodilo u FIAT-u, rekonstrukcijaje imala sasvim druge važne komponente kao, na primer,jačanje hijerarhijske kontrole i smanjivanje ranjivosticiklusa putem uvođenja: apsorbera i rezervoara. 88 U tomeje novina rekonstrukcije rada: radi se, međutim, o novinamakoje su daleko od onih koje su predviđali propovedniciprevazilaženja tejlorizma. 89 Pomoću aporbera irezervoara prekid proizvodnje c:iJklusa !(zaustavlJanje odseka,odeljenja, grupe radnika) ne blokira proizvodni tok:85 Ibid., str. 24.86 Ibid., str. 26-27.fa Ibid., str. 29.88 A. MiIanaceio, I frantU1ni ignorati, u "Dibattito Sindacale",april 1973; str. 11; A.· Bronzino, L. Germanetto, G. Guidi,· Organizzazionidel lavora e ristrutturazione alle carrozzerie dellaFiat~Mirafiori, II ,,Primo Maggio", oktobar 1973 - januar 1974,str. 21.89 R. Chiaromonte, La critica del taylorismo come ideologia,u "Rinaseita", 22. mart 1974, str. 15. .200apsotDeii .. koji-~e n~~:iznad .. tač~

tako dalje, :a da iSe ne vidi :kailro ona može :biti osnova,,nove stručnosti".Tim korektivima kapitalista teži da pridobije i sebiosigura društveno-proizvodnu moć koju mu je radničkaklasa raznim oblicima otpora (izostanci, odbijanje saradnje,spontani štrajkovi i tako dalje) 'Počela da oduzima;ali kapitalista ne uspeva da je metodama stirnuJ.acije,karijere itd. povrati. Zbog toga se unose promene uorganizaciju rada koje, s jedne strane, omogućavaju oživljavanjesaradnje, a sa druge čine sve manje ra:njivirnproizvodni proces smanjivanjem njegove rigoroznosti.Preustrojstvo zanimanja, iako očišćeno od ideologije"nove stručnosti" postaje u stvari pritisak na radnika dapoveća fleksibilnost svog rada, s njom i svoju spremnostda sledi veći broj operativnih faza i mašina, a to značiintenzifikaciju rada.Ako to predstavlja "bolje korišćenje" radne snagenasuprot njene iracionalne upotrebe, koja se danassprovodi unutar tejiorističkih kriterijuma, sigurno nijeprednost u odnosu na više kvalifikacije, nego jedino uodnosu na veće izrabljivanje.(La critica operaia deH'organizzazionedel lavom. La linea sindicale epolitica del dopoguerra. Aut Aut .... )Prevela Mirjana Jankovićpolitičkatema202

LATINSKA AMERIKA U BORBI PROTIVIMPERIJALIZMA, ZA NACIONALNUNEZAVISNOST, ]jEMOKRATIJU , DOBROBITNARODA, MIR I SOCIJALIZAM .ISto i pedeset godina posle bitke kod Ajakuća .(Aya­cucho), koja je značila opadanje španskog kolonijalizmana ovom kontinentu, snažna i bezuslovna nezavisnostnaše Amerike, za koju su se borili ,heroji te oslobodilačkeborbe, još nije postala stvarnost.Još od vremena prelaska u ovaj vek,'trgovinskudominaciju starih evropskih sila brzo je počelo dasmenjujesve veće prodiranje imperijalizma u ekonomiju.Slabu ekonomiju Latinske Amerike podjarmio je moćnifinansijski kapital Britanje, Nemačke i Francuske,' a kasnijeje ona potpala pod prevlast imperijalizma SAD~a.Neke od ovih teritorija stvarno su kolonije sve do da:~našnjeg dana._Imperijalizam je prekinuo nezavisan ekonomski razvitakLatinske Amerike. Isto to važi i za Aziju i Afriku;gde je tokom više decenija imperijalizam sprečavao bilokakvu pojavu takvog jednog razvitka. Ekonomsko,dru.štvenoi političko mešanje povećalo ·se i dobilo nov karakter,načinivši dTža"e Latinske Amerike lakimplenomimperijalizma, naročito imperijalizma SAD-a;' Otuda:· jeLatinska Amerika, ne dostigavši potpuno oslobođenje ine razvivši sve svoje mogućnosti, pala u ruke' novihgospodara. Suverenost zemalja Latinske Amerike bili jenarušena. Ova zavisnostoznači1a: je početak jednog rio~vog, dramatičnog perioda. Mada j~ kapitaJ~aJ;ll"PQstad~ do ovog ili onog stepena'~ domiIiantan-ekoIiqrr:J.l>~j205.

sistem i rmida'je izvestan br?J ~at~::sk6-ameri~k0- 'zemaljadostigao srednji nivo kapItahstIckog razvoJ~, ! v!padase u· nekima od njih javljaju odlike monopohstIckogkapita1iZi:na~ ekonomska iavisnost određuje',s jedn~str~- -ne, očuvanje starih struktura; a s druge strane; utIskujesvoj pečat na dalji proces kapitalizma.Veliki deo Latinske Amerike karakteriše siromaštvo,ekonomska zaostalost, nepismenost, nedostatak zdravstvenezaštite, odsustvo građanskih prava i samovoljn~restrikcija nacionalnog suvereniteta, od čega takođe trpIi većina stanovništva u ekonomski razvijenijim zemljama.Sa populacijom koja broji 320. ,miliona i ogromnimprirodnim bogatstvom, Latinska Amerika bi mogla dabude jedan od najrazvijenijih regiona u svetu.U stvari, preko 100 miliona Latino:a:nerikan~cc: i~p~:štaju zbog nedovoljne ishrane, a 36 mIhona, ukIJu~~JucIi 15 miliona dece, nalaze se u poodmaklom stadIJ umumršavosti. Više od jedne petine stanovništva živi u zemljamau kojima je prosečna potrošnja kalo:~ja.i prote~naispod neophodnog minimuma. Dok u razvIJ.~mm kapI.talističkimzemljama na svakih. 1 0.0.0. dece !ljih 20. ~eli tok usvoje-prve godine života, na·Haitiii:J.a ova' brOjkaiznosi 230., II nekim"kraj~vima Brazila- 180., a u važno~industrijskom centru Saq Paulo 90.. u Čileu, od svakIh100.0 dece njih 79 se' Tode mrtva, a sada ovaj broj raste,Za Latinsku Ameriku kao celinu, sa izuzetkoin Kube;prosečna brojka iz~oSi 66.,~ ",:. .,. Unekiri:J. zemljama mvo regIstrovane nepIsmenostIU proseku iznosi 27%,' ali' je: stvarni broj mnogo viši,naročito onde gde se čak ni približnebroj~ene mogudobiti. Izračunato je da u 'sadašnjem trenl.J.tku najmanjedvanaest miliona dece školskog uzrastarieipaju nikakvešanse da pohađajU školu,a·procentualriiiznos onih učenikaosnovnih škola koji otpadnu i ne završe dose~eod 50. do 80.%. Samo jedna trećina učenika osnovnihškola nastavlja sa učenjem u školama . drugog stupnjaa samo 9% u grupi uzrasta od 2()';':"'24 godine dospeva,na univerzitete. Mnogi Univerzitetski diploii:J.ci,' koji riisuu stanju da riađu posao, ili pak zbog niskih, plata, težeda posao potraže u metropolama ili 'odlaze u SjedinjeneDržave, ato nije ništa drugo do osirOl:ilašenje. tih zemaljau 6brazoVIllirn kadrovima. 1 ' ,",', Potpuna ili delimiČlla nezaposlenost jeste" jedna odnajozbiljnijih' društvenih boljki. Prema zvaDl~nim po~a~cim~,.njome je obuhvaćeno 1()-;-2S%potenYlJalno aktlviU origfualu" brain drain, doslovno p!evedeno: .. duhoVniventil.- " ','20.6nog stanovništva. Ali. ova broj~a ne uključuje ~~seti~emiliona žena sposobnih za prOIzvodan rad, a kOJIma Jetaj posao potreban iz ekonomskih razloga; niti obuhvatanekoliko miliona Latinoamerikanaca zaposlenih u zemljoradnjipod bednim uslovima i koji su,.U stvari, ne- ,zaposleni.Latinska Amerika ostaje i dalje region koji proizvodipoglavito poljoprivredne i mine:alne s~~ovine. Za dvadesetgodina, sve do 1970, udeo mdustnJe u ukupnomnacionalnom proizvodu povećao se od 18,7 na 25,2 procenta.Ali ove brojke ne odražavaju stvarnu situaciju uvećini zemalja, zbog toga što na ovaj pokazatelj utiče inivo industrijske proizvodnje u Argentini, Brazilu i Meksiku,koji premašuje prosek ovog kontinenta. U većinislučajeva, industriju karakteri še znatna tehnička z.aostalostnizak nivo proizvodnje, niska radna produktIvnosti n~adekvatno korišćenje sredstava. U nekim zemljama,naročito onim koje pripadaju Centralno američkom zajedničkomtržištu, a takođe i u Karipskim zemljama:najveći deo postojećih industrijskih kapaciteta nalaZIse u rukama pomoćnika imperijalističkih monopola, zaposlenilIpoglavito u završnoj fazi proizvodnje. Štaviše,mnoga preduzeća i jesu napravljena jedino sa ciljemiskorišćavanja jevtine radne snage i izvoženja proizvodau Sjedinjene Države; ovo je drugi činilac koji povećavazavisnost i izvitopereni karakter latinsko-američke ekonomije.'Prodor nekih poljoprivrednih grana uz pomoć transnacionalnihkompanija praćen je uvođenjem' modernihoblika eksploatacije, te predstavlja jedan nov metod zauzapćenje naših prirodnih sredstava i za povećavanjenaše zavisnosti od monopolnog kapitala SjedinjenihDržava.Društveno-ekonomsku strukturu teritorije LatinskeAmerike karakteriše neravnomeran i protivrečim razvitak.Sa jedne strane, prinos zemljoradnje za izvoz povećaose je, a porastao je i tehnički nivo proizvodnje. Nadrugoj strani, zaostali oblici zemljišnog posedovanjaizakupa i dalje traju. Milioni farmerskih radnika trpezbog siromaštva i eksploatacije. Glavni uzrok je u tomešto latifundisti i lokalne i strane kompanije posedujunajveći deo zemljišta. Pored toga, postoji i ogroman broj"minifundija", koje su veoma slabo povezane sa tržištem.Sistem zemljišnog vlasništva, osim zanemarljivih izu~zetaka, odlikuje se svojom neujednačenošću, čiji počecidatiraju unazad do ranih godina naše borbe za neza~'visnost. U izvesnom broju, ta se je neujednačenost PO"20.7

većala. Latifundisti, kaji .obuhvataju manje. ad .osam pra:cenata zemljapasednika, paseduju 85 pracenata poljaprivrednepavršine.Pastajanje miliana seljaka-bezemljaša, kaji su· primaranida traže sebi bila kakve privremene: zarade. ilida se presele ugradave, pagaršava beznadežaiLpalažajširakih seljačkih masa. Prodiranje manopala jaš višezaoštrava agrarnu krizu. I uprava je ova, a ne "demagrafskaeksplazija", glavni uzrak nestašice hrane. --.- Ova situacija je čak i gara u zemljama sa agramnimbraj em domaradačkag stanavništva. Više ad 30 milianaIndijanaca različitih etničkih i jezičkih grupa izlaženaje najgnusnijaj eksplaataciji i ispašta zbag palitike pri"silne asimilacije i nacianalne i kulturne diskriminacijekaju nad njima vrše imperijalisti i .oligarhija. Kaa štaje paznata, kalanijalisti i njihavi sledbenici kaji radena sistematskam istrebljenju urađeničkag stanavništva,kaje se herajski barila za svaju slabadu i kulturni iden"titet. Danas .ova barba predstavlja deo .opšte barbe našihnarada. Aktavi genacida nad dam ora da čkim - stanavništvamBrazila, Paragvaj a i drugih zemalja nastavljaju seda današnjeg dana. - - .Idealazi imperijalizma i njihave lakaine sluge tvrdeda strana privatna investiranje predstavlja glavni izvarspaljašnjih finansijskih sredstava neaphadnih za. razvijanjeLatinske Amerike: Iskustvaprašlasfi i skorija ista~rija, međutim, dakazuju da su strana investiranja, naračitaseverna-američka, služila jedina u svrhu·pljačkanjanaših zemalja. Gadišnji profit ad investicija -u naftnuindustriju iznasi 20-30%, a ni gadišnji prafit ad lUdarstvai drugih . industrijskih gr-ami nije mnaga manji.Kapital kaji u Latinsku Ameriku investiraju· imperijalistiSAD-a, isplati im se u taku nekalika gadina,nakančega se čitava njihava aktivnast svadi na gamilanje prafitabez ikakvag daljeg izdatka.Ova super-eksplaatacijanajbalje se izražava padacimaa kretanju kapitala. 1950. gadine, prihadi stranihkampanija su iznasili 700 miliana dalara a 1974. iznasilisu 9200 miliana dal ara (uključujući interes). U -taku1960-1969, profiti kaje su pamagači manapala SAD-aizvezli, nadmašili su za 6,745 milianadalara iznas kapitalakaji ulazi u naše zep:lije.U pačetnam periadu.imperijalističkog .:prodiranjananaš kantinent, tipičan .oblik eksplaatacije sastajaa. se uinvestiranju kapitala u rudarsku industriju ·i paljaprivredneaktivnasti, gde je bila patrebna relativna malamehanizacija, kaa šta su praizvadnja šećerne trske jbanana;a:mbalilžirani1,l .biljaka,transpart, a. ista. taka: i208u .obliku davanja zajmava vladama. Kasnije, imperij a­listi su preuzeli kantralu nad javnim službama, pasebnanad elektrikam i telefanima i nad glavnim finansijskimpreduzećima. Najzad, ani su se da čep ali ključnih pazicijau industriji, unutrašnjaj i spaljnaj trgavini, preuzelikantralu nad najvažnijim masavnim sredstvima infarmisanja.Karisteći se svajim manapalam i razvijenasti tehnalagijei nad asnavnim siravinama, velike transnacianalnekampanije u savezu sa maćnim grupama lokalnealig.ar~je, učinile su latinska-američke zemlje jaš višezaVlSlllID.Pad utiskam dubakih pramena u svetu danas, nakaje neprestana utiče barba narada našeg kantinenta,imperijalizam maskira svaju upatrebu sile pamaću mnagasuptilnijih .oblika pradiranja i daminacije. Svrstavanjelakalnag kapitala u isti red sa imperijalističkim, kajese pokazuje u stvaranju mešavitih preduzeća, .odgavaraimperijalističkim interesima zbag taga šta ana pamažeda se izbegne nacianalizacija idapušta manapolima, naračitaanim severna-američkim, da uvećaju svaje profite,karisteći se lakainim sredstvima ilakalnim zakonadavstvam,gruba kršeći prapise kaji štite nacianalnuekanamiju i patčinjavajući .ova mešavita preduzeća. Manapalikantrališu kampanije kaje su farmaina nacianalnapreduzeća, dabijajući najveći dea prafita u vidu snabdevanjadrugih patentima, zatim u .obliku raznih .odbitakai autarskih hanarara itd.; u vidu manipulisanjaračunima, preuveličavanjem cena za siravine i .opremukajim ih snabdevaju njihave pakraviteljske kampanijei pamaću snižavanja cena rabi pradataj avim preduzećima.Imperijalizam takađe karisti kredite kaje .odobrava. Inter-američka banka za· razvaj, Međunaradna banka iMeđunaradni manetarni fand, i ta prvenstvena preduzećimakaja su svajina države (elektrika, telefan, železnice,vadavadi itd.), pad uslavam da im se ani .otplaćujuad profita dabijenih između astalag, neprekidnimpadizanjem tarifa. Sve .ova pavećava inastrane dugave,podstiče !inflaciju i rast cena i znači nave namete i nižestvarne plate. Sve skupa, .ova bi magla da dovede dadenacianalizacije avill preduzeća, i uz njihavu pamać,da gubljenja nezavisnasti (država prim. prev).Ovaj slučaj adnasi se na Meksika i Argentinu, mada,bez sumnje, najtipičniji primer navih .oblika pradiranjapredstavlja Brazil. "Brazilska čuda" već je uklonjena sasvag pijedestala, a njegav neuspeh priznaju čak i njegaviglavni zastupnici. Ekanamski razvaj Brazila u taku14 Marksizam II svetu 11 209

nekoliko proteklih godina bio je sasvim različit od onocrašto su mu apologeti pripisivali. Trebalo bi pre sve~ada se zapamti kako je postignut ovaj razvoj i ko je ~dnjega imao najviše koristi.Proces fašizacije, koji je započeo nakon državnogud~r~v od strane desničara 1964, stvorio je neophodnepolItIcke preduslove za "ekonomsko čudo". Surovo gušenjeradničkog sindikalnog pokreta, demokratskih ianti-imperijalističkih snaga, održavalo je ultra-revolucionar~uprirodu Brazilskog režima i iskorišćeno je kaomoeno sredstvo da se zemlji nametne jedan tip ekonoms~og~azyoja koj~)~ mnogo zavisniji od SAD-imperijalIzmal njemu potclllJen.,Eko:r:9mski. razvoj .bio je p~s~ignut p;rvenstveno pomocuSnIzavanja nadmca na mlllImum, Jedva dovoljanza biološku egzistenciju, u cilju povećavanja akumulacijai investirani a; pomoću održavanja godišnje stopeinflacije na približno 20 procenata (sve do 1973); podsticanjemvelikih investiranja stranog kapitala i ustanovijivanjemtransnacionalnih kompanija;-- kroz merekoje vlada preduzima radi znatne ekspanzije monopolnogekonomskog sektora; podrškom latifundizma i ustupanjemprirodnih sredstava, uključujući prostrane zemljoradničkepovršine, velikim imperijalističkim kompani2~:na;pomoću stimulisanja izvoza na štetu domaćegtrzlsta.Mešajući se, u dosluhu sa imperijalizmom SAD-au političke i ekonomske poslove susednih država (naro~čito Paragvaj a, Bolivije, Urugvaja i Čilea) i vodeći ekspanzionističkupolitiku, neimari ovog pseudo-čuda -brazilska oli&arhija i vojska - prekoračuju granice interes~svekolIkog naroda u ovom regionu, preobraćaj ući~r~zII u opasnu imperijalističku tvrđavu u Južnoj Amencl.Rezultati "Brazilskog čuda" pokazuju da ovakavekonomski razvoj nije koristan za narod, da vodi ka jošveće~ kršenju nacionalnog suvereniteta, kao i da je onpostIgnut po cenu nepodnošljivih društvenih lišavanja.Iz ovog razloga, suprotno tvrdnjama zastupnika imperijalizma,."Brazils~o čudo" ne može da predstavlja nekualternatIvu za latlllsko-američke narode koji se bore zanacionalno i društveno oslobođenje.Situacija u Latinskoj Americi diktira druge metode.210IINarodi Latinske Amerike nisu nikada prekinuli borbuprotiv sve većeg prisvajanja sredstava njihovih zemaljaod strane severno-američkog imperijalizma, protivrevnosne eksploatacije koju vrše taj imperijalizam i oligarhija.Strukturalna (društvena - prim. prev.) krizau Latinskoj Americi i postojanje nerešive protivrečnostiizmeđu interesa latinsko-američkih zemalja i zahteva imperijalizma,postale su očigledno za vreme velikog ekonomskogzastoja 1929, te manifestacije sveopšte krizekapitalizma. Ona je pokazala porast svesti radničke klase,koja je već bila omogućila javljanje socijalističkihtežnji još ranije u 19-om veku, a zatim, pod utiskomOktobarske revolucije, dovela do formiranja većine latinsko-američkihkomunističkih partija.Narodni anti-imperijalističkipokret i borbe radnika,seljaka i studenata za menjanje društveno-ekonomskestrukture dostigle su širok obim. Desili su se događajiod velike važnosti, kao što je marš Nepobedive kolonekoji je predvodio Luis Carlos Prestes (Luis KarlosPrestes), radničko-seljački ustanak 1932, pod vođstvomKomunističke partije Ekvadora, zbacivanje tiranije GerardoaMachadoa (Herardoa Maćada) na Kubi, kao rezultatgeneralnog štrajka 1933, herojski podvizi pod vođstvomAugusta Cesara Sandinoa i moćan talas solidarnostisa borbom španskog naroda protiv fašističke agresije.Nacionalizacija naftne industrije i druge reformeza vreme administracije Lazara Cardenasa (Lazar Kardenas)u Meksiku i obrazovanje Vlade narodnog frontaPedra Aguirrea Cerde (Pedra Aguirrea Cerde) u Čileu,označili su na izvestan način završetak jedne plodonosnefaze gomilanja snage i iskustva. Opseg borbe protiv fašizma,protiv agresivnih ratova i imperijalističke pljačkeproširio se.Drugi svetski rat, koji se kasnije razvio u rat narodaprotiv fašističkog porobljavanja, uneo je izvesne promeneu pogledu situacije u Latinskoj Americi. Narodi svetazbili su svoje redove i hrabro ih izložili drskom izazovufašističke tiranije koja se borila za dominaciju nad celimsvetom i porobljavanje nacija u interesu najreakcionarnijihkrugova imperijalizma. Obrazovana je anti-hitlerovskakoalicija, koja je u ratu protiv fašizma združila glavneimperijalističke sile i Sovjetski Savez, prvu socijalističkudržavu, koje su podnele glavni teret rata.Kako u prethodnom periodu, tako i za vreme rata,komunističke partije Latinske Amerike borile su se, manjeili više uspešno, da uspostave antifašističke i anti-211

_imperijalističke narodne frontove. Značajan udeo u ovompogledu odigrale su odluke Sedmog kongresa Komunističkeinternacionale. Za vreme trajanja rata, koji sezavršio impresivnom pobedom naroda, u čemu je pre:sudan doprinos pružio Sovjetski Savez, a takođe i uposleratnom periodu obrazovanjem svetskog socijalističkogtabora, odigrale su se važne promene u mnogimLatinsko-američkim zemljama, koje su olakšale razvitakradničkog pokreta i komunističkih partija, kao i realizacijuvažnih društvenih promena.U isto vreme, severno-američki imperijalizam iskoristioje okolnosti ratnog doba da izvrši pritisak na svojerivale i da još dalje prodre u južni deo Latinske Amerike,pribegavajući mnogo suptilnijim sredstvima. 1947.god., on je nametnuo Rio de Janeirski ugovor, težeći daojača svoju političku i vojnu dominaciju pod maskomtakozvanog pan-amerikanizma. Štaviše, on nije bio ustanju da spreči otežavanje protivrečnosti između imperijalističkihmonopola i interesa latinsko-američkih zemaljai njihovih naroda u vreme uspona lokalnih buržoaskihgrupa koje su bile zainteresovane za politi1.-uograničavanja uvoza, što je imalo za posledicu relativnuindustrijalizaciju.Nakon rata, SAD-imperijalizam počeo je da namećesvoju dominaciju uz pomoć mnogo surovijih sredstava.Oslanjajući se na svoju ekonomsku snagu i koristeći seucenom atomskim oružjem, on je smerao da uspostavisvoju nepodeljenu vladavinu nad svetom, dovodeći takosvoje interese u sukob sa interesima naroda čitavog sveta,a velikim delom i onih na američkom kontinentu.1947, imperijalizam SAD-a pokrenuo je "hladni rat".Ova politika našla je izraza u Marshallovom (Maršal)planu i, naročito u Trumanovom planu. Pod izgovoromborbe protiv komunizma, pokrenuti su pritiscine samo protiv komunističkih partija Latinske Amerikeveć takođe i protiv svih progresivnih, demokratskih snagasuprotstavljenih nepodeljenoj imperijalističkoj dominaciji.Za vreme drugog svetskog rata, Sjedinjene Državeproširile su svoj uticaj i na oružane snage Latinske Amerikekao celine, podređujući ih svojim strategijskim koncepcijama,pod izgovorom odbrane kontinenta. Tokomčitavog hladnog rata one su uspevale da održe i ojačajusvoju kontrolu pomoću grube izmišljotine da borba protiv"komunističkog zla" znači nastavak borbe protiv fašizma.Kao posledica ovoga, kolumbijski i portorikanskivojnici prolili su svoju krv u zverskoj agresiji u Koreji.Sličan cilj postavile su sebi Sjedinjene Države i za vreme212rata u Vijetnamu, ali je narodna borba sprečila njegovopotpuno izvršenje. .Tokom čitavog tog perioda, masovni protestni pokretu našim zemljama izrastao je do jednog novog ivišeg nivoa. Jedan vid izražavanja ovoga predstavljale9U revolucionarne eksplozije ranih 1950-ih godina. U Boliviji,narodni ustanak od 9. aprila 1952, imao je zaposledicu nacionalizaciju rudnika, agrarnu reformu iuvođenje sveopšteg prava glasa, mada su se docnije revolucionarniciljevi izjalovili, kao rezultat buržoaskihpolitika predavanja. U Guatemali (Gvatemali), Vladinapolitika Jacoba Arbenza (Jakob Arbenzi) , usmerenauglavnom protiv Ujedinjene voćarske kompanije (UnitedFruit Company - prim. prev.), pokazala je uzvišenuodlučnost rodoljubivih narodnih snaga Latinske Amerikeda se oslobode stranog ugnjetavanja i da zbace narodneizdajnike. Novo talasanje demokratskog pokreta registrovanoje u Britanskim kolonijama na Karipskimostrvima. Glavno dostignuće bila je odlučujuća pobedaProgresivne narodne partije Guyane (Gujana) na aprilskimizborima 1953; Vlada koju je ona tom prilikomformirala, ostala je na toj funkciji 133 dana, nakončega su je svrgnuli Britanski imperijalisti. 26. jula 1953,Fidel Castro (Fidel Kastro) je sa grupom drugova napaoMoncada-kasarne; legendarni gerilski rat u planinamaSierra Maestra (Siera Maestra) koji je zatim usledio,označio je početak odlučujućeg skoka u istoriji LatinskeAmerike: revolucionarnog procesa koji je kulminiraopobedom 1. januara 1959.IIIKubanska revolucija označila je istorijsku promenuu životu Latinske Amerike.Kada je, nakon šest godina neprekidnih borbi kojesu za,počele napadom na Moncada-kasarne, pobunjeničkaarmija ušla u Havanu, imperijalisti SAD-a nadali suse da bi mogli lako da stave ovaj pokret pod uobičajenukontrolu Washingtona i da ga konačno unište. Međutim,pod rukovodstvom Fidela Kastra i njegovih drugova,pobeda nad Batistom dovela je do stvaranje prve slobodneteritorije u Americi, a kratko vreme nakon togado pojave prve socijalističke zemlje na ovom kontinentu.Oružana borba protiv tiranskog režima ujedinila jeogromnu većinu naroda, dovela do stvaranja jedne nove,istinski narodne vlade i doprinela takvim revolucionar-213

nim promenama kao što s.u a~rarna. re~orm

nika. Takve endemične bolesti kao što su dečja paraliza(poliomyelitis) i malarija potpuno su eliminisane.Garantovano snabdevanje celokupnog stanovništvanamirnicama imalo je važnog udela u podizanju zdravstvenogstandarda. Po potrošnji belančevina, Kuba zauzimatreće mesto u Latinskoj Americi a kroz pet godinata će potrošnja dostići nivo razvijenih zemalja. Zahvaljujućipravičnoj raspodeli prihoda pod socijalizmom iravnomernijoj raspodeli osnovnih namirnica među stanovništvomkoja iz toga sledi (sa jednim izuzetkom:revolucija postupa tako, što daje prvenstvo deci, mladimosobama i starcima), indeks potrošnje po glavi stanovnikana Kubi, realističan je. U razvijenim zemljama kapitalističkogsveta - gde sada postoji više od sto milionanezaposlenih - taj indeks prikriva ogromne nejednakosti.Kao posledica fizičkog obrazovanja, dobrog zdravljai dobre ishrane, Kuba zauzima vodeće mesto u LatinskojAmerici u pogledu unapređenja sporta.Materijalne promene koje je proizvela kubanska revolucijaogromne su. Za 15 godina, proizvodnja kapacitetaelektrične energije povećala se skoro četvorostruko.Proizvodnja cementa porasla je trostruko, a pre 1980. onaće za šest puta nadmaš~ti nivo iz 1959. g. Kapacitet vodenihrezervoara povećao se 200 puta u poređenju sa ranimdanima neposredno posle revolucije. Dužina glavnih putevapovećala se za 2,5 puta. i1970., proizvodnja u građevinskojindustriji bila je procenjena na 339,000.000 kubanskihpezosa. 1974., ona je premašila iznos od 1,2 biliona(pri konstantnim cenama) , a 1980., ona će nadmašiti3 biliona, što je više nego osmos truko povećanjeza deset godina.Nova geografska distribucija poljoprivrednih usevasprovodi se u skladu sa principima lokalne specijalizacijei unošenja raznolikosti u narod,pri čemu se vodiračuna o hemijskim i fizičkim strukturama tla i o topografiji.Kuba je učvrstila svoju industriju šećerne trskei teži da je proširi na bazi intenzivnog gajenja šećernetrske i maksimalnom mehanizacijom berbe. Proizvoc;lnjamleka povećava se korišćenjem veštačkog oplođenja dabi se poboljšao soj krupnoće stoke ,koja daje mleko. Godišnjiulov ribe, koji je na početku revolucionarnog periodaiznosio nešto više od 20.000 tona, dostigao je200.000 tona. Težina utovarne tonaže trgovačke mornariceskočila je sa 57.000 tona 1958. g. na 586.000 tona1974. godine.U početku, revolucionarno rukovodstvo Kube zasnovaloje svoju ekonomsku strategiju na razvitku poljoprivrede.Njihovi planovi takođe su obezbedili ponist onih216industrijskih grana koje zadovoljavaju potrebe poljoprivredei prerađuju povrtarske i stočne proizvode.Proizvodnja đubriva iznosi više od 660.000 tona iuskoro će se udvostručiti. Proizvodnja pasterizovanogmleka povećala se četvorostruko. Samo jedno novo postrojenjebiće u stanju da prerađuje i do jednog milionamleka dnevno.Kuba je započela drugi stadijum svoje razvojne strategije,u kojoj će naglasak biti stavljen na industrijalizaciju.U narednih deset .godina, godišnja proizvo'cinja niklapovećaće se sa 36.000 na skoro 150.000 tona. Biće utemeljenaplastična industrija na bazi petrohemije, a izgradićese i osnovi industrije gvožđa i čelika, od čije proizvodnjese očekuje da se poveća za četiri puta. Tekstilnaindustrija, sa kapacitetom od 110 miliona kvadratnihmetara godišnje, udvostručila se, a sa 1980-om godinomon će proizvoditi više od 300 miliona m 2 • Počela je konstrukcijafabrike za izradu mašina-berača šećerne trske.Ona će proizvoditi 600 kombajna-berača godišnje, odkoj ill će svaki biti u stanju da poseče i utovari oko100.000 tona trske dnevno. Teška industrija biće zasnovanau pravcu izgradnje rafinerija šećera a industrija vozilai dalje će se razvijati.Proizvodnja guma i električne opreme za domaćinstva(televizori, hladnjaci itd.) takođe će se znatno proširiti.Ali to još nisu sve promene koje je kubanska revolucijaizvela. Najbolji primer za latinsko-američku braću(naročito za radničku klasu), predstavlja to, što je Kubaraskrstila sa takvim zlima kao što su nezaposlenost,rasna diskriminacija, prostitucija, kockanje i prosjačenjei oslobodila narod ponižavanja od strane imperijalizmai od otuđenja ličnosti.Sada se Kuba zauzima za organizaciono učvršćenjesocijalističkog sistema koji je izabrala i njegovog razvijanja.Ovih dana milioni Kubanaca diskutuju o nacrtuUstava, čiji će konačan nacrt biti podnesen na Prvomkongresu Komunističke partije a zatim stavljen na referendum.Uz to, postoji i uspešno iskustvo sa organimanarodne uprave u provinciji Matanzas, sa ciljem da sepronađu najpogodniji načini za direktno demokratskoučešće naroda kako u aktivnostima političkih institucijatako i u rukovođenju lokalnim preduzećima.Kuba reorganizuje sistem ekonomskog rukovođenjakao i političku i administrativnu podelu kako bi seprilagodila novim društvenim uslovima.Danas kubanski narod predstavlja izuzetan simbolrevolucionarnog jedinstva, nacionalne i internacionalne217

svesti, sa rastućom kulturom i etikom. Oni su unapredilisvoju revoluciju, odbranili je na svim frontovima,reorganizovali i sa puno samopouzdanja razvili jednuekonomiju oslobođenu kriza i učvrstili bratske veze sadrugim socijalističkim zemljama i svim državama kojese suprotstavljaju imperijalizmu. Kubanska revolucijaoznačava odlučan zaokret u borbi protiv imperijalističkedominacije na ovom kontinentu, čineći je (tu borbu -- prim. prev.) mnogo rasprostranjenijom i dubljom pokarakteru. Ona vrši znatan uticaj na međunarodna zbivanja.IVPobeda kubanske revolucije i narodne borbe primoralaje upravljače iz Vašingtona da pribegnu drugimnačinima i sredstvima održavanja svoje dominacije u LatinskojAmerici. Imperijalizam je osnovao Zajednicu zanapredak (Alliance for Progress).Kada je, 1962., Vašington nametnuo isključenje Kubeiz OAS-a, on je verovao da će program reformi unutarsklopa Zajednice i obećanja finansijske pomoći bitisasvim dovoljni da stvore protivtežu kubanskoj revoluciju,koju je on poikušao da na samom početku ugušiekonomskom blokadom, političkom izolacijom i vojnomagresijom.Vašington je izabrao vladu Eduarda Frei-a (EduardFrej) kao "demokratsku" protivtežu Kubi, govorećida se ona suprotstavlja kubanskom iskustvu zbog njegovognavodno totalitarnog karaktera. Imperijalizam jepomogao da se zbaci Goulart u Brazilu i Vlada Progre­SIivne narodne paI1tije u Guya.ni 1964, zbog toga što suoni odbili da podrže njegove napade na Kubu. U istovreme, on je podupirao Freja i druge režime poput njegovog.Međutim, nije trebalo dugo pa da istorija pokažekako prava putanja razvitka Latinske Am~rike nije ureformističkoj predaji ili prosjačenju "pomoći" od monopola,već i političkom određenju da se postigne ekonomskanezavisnost i izvedu dalekosežne promene.Frej je pokušao da spasi pozicije kapitalizma u Čileui da spreči narodnu revoluciju i uspostavljanje socijalizma.On to nije učinio na stari način, već je upotrebionove metode i novi jezik, ne dirajući u interese iprivilegije oligarhije i imperijalizma. Njegova vlada svese više i više prepuštala konzervativnim pozicijama .doki sama nije postala otvnreno reakdonaTna. Slični ek-~18sperimenti u Peruu, Venecueli i drugim zemljama, bili surazotkriveni borbom stanovništva. Ova borba, nadahnutaprimerom kubanske revolucije, pobedama socijalizma usvetu, akcijama radničke klase i demokratskih snaga urazvijenim kapitalističkim zemljama, i narodno-oslobodilačkimpokretom u drugim delovima sveta, uzela jenajrazličitije pravce. Ona se produžavala na univerzitetimaulicama u sindikatima i fabrikama. Osnivale suse g~rilske jedinice u brdima i ravnicama, a neke od njihnastavljaju da se hrabro bore sve do današnjeg d':Ila.Masovni pokret u kojem radnička klasa preUZImaodlučujuću ulogu, neprestano se razvija. Obustave rada,delimični i generalni štrajkovi, zauzimanje fabrika i radničkedemonstracije stapaju se u jedan tok borbe protivotpuštanja radnika, u odbranu prava udruživanja,protiv ugnjetavanja, za slobode i demokratske. ~ilj~ve.U isto vreme razvija se i seljački pokret za dobl]an]e~zemlje i energične borbe koje studenti i na~od v~~e .ra.~lnacionalizacije glavnih sredstava, sada u lmpen]ahstlckimrukama.Oblici društvenog i političkog razvitka u LatinskojAmerici različiti su baš kao i obim učešća raznih grupanaroda u direktnom izvršavanju političkih i društvenihpromena. Isto tako, ni klasni sadržaj ovog razvitka nijesvuda isti. Ipak, on predstavlja stalni dokaz jedne novestvarnosti na našem kontinentu, u kojoj se neprestanopovećavaju mogućnosti formiranja demokratskih vladakoje se suprotstavljaju imperijalizmu i slede progresivnudruštvenu politiku.Komunisti i druge revolucionarne snage LatinskeAmerike imaće koristi od iskustva ovog perioda, poštopromene koje se odvijaju u toku revolucionarnih komešanjaotkrivaju svu dubinu krize imperijalističke dominacijeu Latinskoj Americi, kao i perspektivu pobedonosneborbe uz pomoć naših naroda. Aprila 1965. izbioje u Dominikanskoj Republici narodni ustanak pod vođstvompukovnika Francisca Caamanoa (Francisko Kamano)i drugih revolucionarno orijentisanih oficira. Onje zadao udarac imperijalističkoj dominaciji u toj bratskojzemlji. Poslavši velike snage, Sjedinjene Države susprečile pobedu revolucije, uprkos nepopustljivom otporunaroda tokom dugog perioda.3. oktobra 1968. stvorena je u Peruu revolucionarnavlada oružanih snaga. Ona je odmah stupila u sukobsa imperijalizmom i oligarhijom, optirajući za čvrstuzaštitu nacionalnih interesa, društvenog napretka, nezavisnespoljne politike i solidarnosti sa narodima koji sebore za nacionalnu nezavisnost.219

ll. oktobra iste godine, kao rezultat borbe kojom suokončani pokušaji da se još više teritorija ustupi SjedinjenimDržavama, Nacionalna garda Paname preuzelaje vlast u svoje ruke, uklonila reakcionarne, pro-SADsnage i nastavila sa korenitim (ili dubokim) promenama.Nova vlada ustanovila je lokalne narodne upravne organegarantovala slobodnu aktivnost narodnih organizacijai zvanično se obavezala da vodi borbu za potpunipovraćaj Zone Kanala, a protiv monopola SAD-a.U Ekvadoru su oružane snage, koje su došle na vlastu februaru 1972., objavile nov vladin program čije seglavne odredbe tiču odbrane nacionalnog suvereniteta,ponovnog dobijanja prirodnih sredstava zemlje, naročitonaftonosnih polja i lovišta ribe, i nezavisnog ekonomskograzvitka. U sadašnjem trenutku, ova Vlada, kojunarod podržava, zadaje protivudarce zaverama multinacionalnihmonopola i njihovih lokalnih agenata.Ovaj proces dalje se nastavio pobedom Pokreta čileanskeradničke klase i naroda i njegovim preuzimanjemvlasti na predsedničkim izborima 1970. Narod je zasvoju pobedu dugovao neprekidnim borbama masa usvakoj javnoj sferi. Oni su pobedili stoga što su bilijedinstveni u vođenju ispravne politike, razotkrivajućiglavne narodne neprijatelje - imperijalizam, monopolizami zemljišnu oligarhiju - ističući pravac u kojemje trebalo zadati glavni udarac. Radnička klasa osnovalaje Narodno jedinstvo, jedan jedinstveni politički i društvenifront, koji je i uspeo zahvaljujući toj ispravnojpolitici preuzimanja uprave nad zemljom u svoje vlastiteruke, kao i (politici - prim. prev.) delimičnog zadobijanjapolitičke moći. Narodni pokret prokrčio je putrevolucionarnim promenama u društvu kroz teške bitkeza vlast sa tradicionalnim vladajućim klasama i imperijalizmom.Međutim, narodni neprijatelji su vešto uspelida ponovo uspostave svoju vladavinu za izvesno vreme,služeći se fašističkim metodima.Obzirom na promašaj Zajednice za napredak, imperijalizamje iistakao Iohnsonovu (Džonson) Doktrinu. Imperijalizamje odstupio unazad ka svojim starim metodimaintervencije i upotrebi CIAkao instrument špijunažei provokacije.Ta ozloglašena imperijalistička agentura, dejstvujući,kao ruka u rukavici, preko pokornih režima i reakcionarnihkrugova, protiv revolucionarnill ili podjednakopravičnih naprednih vlada, izvela je zbacivanje demokratskevlade Gvatemale i u toku 20 godina upravljalasistematskim uništenjem hiljada rodoljuba, među kojimasu bili brojni članovi Gvatemalske partije rada i220njena dvojica odanih Generalnih sekretara, drugovi BernardoAlvarado Monzon i Humberto Alvarado. 1969,vođe i stotine običnih ljudi, pripadnika Sjedinjene partijehaićanskih komunista bili su ubijeni u skladu saplanovima CIA. ClA je organizovala iskrcavanje u ZalivuSvinja, delovala protiv Goularta, uzela učešća u udaruprotiv napredne vlade generala Torresa (Tores) uBoliviji, planirala udar u Urugvaju i učestvovala u svakojreakcionarnoj zaveri zamišljenoj u latinsko-američkimzemljama. Ono što se najpre zapaža u mračnimaktivnostima ClA, jeste planiranje subverzivnih operaaija,poput one ko}a je, prema instrukoijama State Departmenta (Stejt department), izvršena protiv vlade Narodnogjedinstva Čilea, u cilju uspostavljanja fašističkediktature. Vidi se da su aktivnosti ClA mnogostruke ida variraju od pokušaja da se osujeti pobeda narodnihsnaga u Čileu izbacivanja Prezidenture Salvadora Allendea(Salvador Aljende), do onoga što je "tehnički" poznatokao "labavijenje" vlada i oslobodilačkih pokreta,kako bi se izveo udar uz pomoć klike izdajničkih generala,spremnih da upotrebe silu uz pomoć najsurovijillfašističkih metoda.Pogoršavanje opšte krize kapitalizma, koji je potpunonesposoban da je reši, podstiče agresivnije grupe monopolnogkapitala da se obrate za pomoć fašizmu.Predsednik Ford priznao je u svojim ciničnim izjavamada je vlada SAD-a upravljala subverzijom na ovomkontinentu. Pored toga, on je osiono zahtevao pravo daona (vlada - prim. prev.) tako nastavi da čini, "unajboljem interesu" njegove zemlje.Čileansko iskustvo predstavlja, pre svega, jasan dokazvaljanosti marksističko-Ienjinističke teze da stareklase ne ustupaju vlast svojom vlastitom slobodnom voljomveć se, nasuprot tome, čvrsto drže te vlasti. Totakođe potvrđuje vodeću ulogu radničke klase i potrebuda se izbegne njena izolovanost u borbi za izmenu društva.To potvrđuje i neophodnost vođenja politike širokihi prilagodljivih saveza i otkriva da anti-imperijalistističkekoalicione snage moraju da imaju jedinstveno,čvrsto i homogeno rukovodstvo. Čileansko iskustvo očitopokazuje da revolucionarni pokret ne sme da odbaci nijedanod načina demokratskog napredovanja ka vlastiveć da mora, s druge strane, da bude potpuno spremanda brani demokratske ciljeve pomoću snage oružja.lmperijalisti SAD-a i latinsko-američka oligarhija poverovalisu da bi mučko ubistvo Salvadora Allendea kaoi poraz Narodnog jedinstva mogli da im olakšaju ponovnozadobijanje pozicija na kontinentu. Ali, fašistička voj-221

------------------------------------------na hunta se sve više sukobljava sa narodom i uviđa dase našla u međunarodnoj izolaciji, dok borba na ovomkontinentu dobija sve veći zamah.Komunistička partija Čilea je bila u pravu kada jeisticala da mere koje je izvršila Aljendeova vlada -- nacionalizacijaglavnih bakarnih rudnika, uspostavljanjedržavnog sektora iz nacionalizovanih monopola, nacionalizacijabanaka, ubrzana agrarna reforma, ponovnaraspodela prihoda u korist radnog naroda, uspesi u rešavanjustambenih problema, u opštem zdravstvu i obrazovanju,nezavisna spoljna politika i, naročito, uvođenjevećeg učešća naroda u upravljanju nacionalnim poslovimapomoću ojačavanja sindikata, Ujedinjenog sindikalnogcentra radnog naroda, radničkih organa za združenoupravljanje preduzećima, komiteta za snabdevanjei cene, i tako dalje -- podvlače skroz nacionalni i narodskirevolucionarni karakter uprave.Uprkos privremenom nazadovanju, ova dostignućapredstavljaju zaveštanje od neprocenjive vrednosti za čileanskinarod. I mada ih je fašistička hunta čak uklonilaprivremeno, ona će ostati vrsta zastave pod kojom ćese boriti radnička klasa i ogromne mase.Imperijalistički napori da utiču na razvitak u Peruuu korist pomirenja, nisu urodili plodom. Uspostavljanjedržavnog sektora ekonomije, početni koraci ka stvaranjunarodne (društvene prim. prev.) svojine, produbljivanjeagrarne reforme, ukidanje oligarhijskog monopolanad masovnim medijima i priznavanje Quechua kaoslužbenog jezika tipični su za vladinu politiku, čija jesvrha, čak, bliže jedinstvo između oružanih snaga i naroda.Panarnska vlada odbija da popusti pred pretnjama.Ona učvršćuje svoje veze sa narodom, insistira na njegovomopravdanom zahtevu za ponovnim vra~anjem .Panaminjenog legitimnog prava nad Kanalom, l preUZImanove korake protiv neokolonijalizma kroz pripremanjenacionalizacije plantaža banana. Ovakav položaj Panamepredstavlja podstrek za druge oslobodilačke procese utoj oblasti.U međuvremenu, pojavljuju se novi !Znaci strukturealnei političke krize u Latinskoj Americi koj li su uvezi sa njenim odnosima sa imperijalizmom.U poznim 1940-tim godinama, meksikanska buržoazijapočela je da svoje nacionalne interese rasprodajeimperijalizmu. Upravo je tada i oformljen ekonomskisavez između uticajne grupe meksikanske buržoazije imultinacionalnih kompanija, što je imalo za posledicuda je kapital SAD-a brzo našao načina da prodre u Mek-222i /Isiko i doveo pod svoju kontrolu najznatniji deo ekonomijeove zemlje. Srednjoj buržoaziji bilo je teško da seodupre monopolnoj moći velikih "meksikanizovanihmultinacionalnih kompanija. Ipak, ova je politika promašilasvoj cilj.!Meksička krupna buržoazija sada traži načina da izađeiz rastuće ekonomske, društvene i političke krizepomoću spajanja vlade i privatnog kapitala sa imp erijalističkimkapitalom a takođe i produžavanjem takvespoljne politike kojom se unapređuje izvoz. U sadašnjojmeđunarodnoj situaciji, solidarnost meksikanskognaroda sa bratskim narodima pomaže zemlji da usvojikonstruktivne spoljno-političke pozicije.Meksiko je jedina latinsko-američka država koja jeodbila da prekine odnose sa revolucionarnom Kubom itokom poslednjih godina produžila da vodi prijateljskupolitiku prema toj zemlji.Za Venecuelu, otkrivanje novih prostranih naftonosnihpovršina znači to, da ona mora da izabere izmeđustavljanja nacionalnih bogatstava na raspolaganje kompanijamaiz SAD-a i njihovog preuzimanja u svoje vlastiteruke. Odluka Venecuele da zaštiti svoja prirodnasredstva, razljutila je predsednika SAD-a. PredsednikVenecuele, oslanjajući se na podršku rodoljubivih snagasvoje zemlje, čvrsto se odupro Fordovim pretnjama.Nacionalizacija nafte će -- uprkos ograničenjima primenjivogzakonodavstva o kojem se sada diskutuje uParlamentu -- predstavljati značajan korak u pravcuponovnog vraćanja najvažniJih narodnih bogatstava izr:uku inostranih monopola.U Argentini, gde je situacija komplikovana, narododržava svoj borbeni anti-imperijalistički· duh, što jenašlo izraza u širokom rasponu njihove borbe i u pobedipostignutoj na izborima 1973. g. Ovaj narod se borida očuva slobode koje još uvek ima i da ponovo zado­?ij~ one koje je izgubio, za ispunjenje programa usvo­Jenih mera, za koje je narod glasao na izborima i zauspostavljanje istinske demokratije u zemlji.U Centralnoj Americi, rastući revolucionarni pokretpostavlja sebi sve otvorenije i otvorenije antioligarhijskei antiimperijali~tičke zadatke. ,Pozitivan činilac upogledu ovoga jeste brojčani porast radničke klase,rastuća snaga njenih organizacija i njena sve veća borbenost,sve odlučnija iborba seljaka i poljoprivrednihradnika i uključivanje jednog dela srednjeg sloja u borbuza demokratske i revolucionarne ciljeve. Formiranješirokih anti-oligarhijskih i demokratskih frontova u nekimzemljama, postojanje naprednih elemenata u armi-223

jama nekih zemalja, osnivanje saveza zemalja-proizvođačabanana, kooperacija nekoliko zemalja u okviruKaripske brodarske kompC).nije i Latinsko-američkog ekonomskogsistema i rastuća izolovanost reakcionarnijihgrupa oružanih snaga kCj.o i Somozine diktature, glavnogpsa čuvara imperijalističkih interesa u ovom regionu~sve su to indikacije neospornih dostignuća u borbikoja se nastavlja.Sa neuspehom takvih oblika ekonomske integracijekao što je Latinsko-američko Udruženje za slobodnutrgovinu (Latin American Free Trade Association), potpisanje 1969. g. Andreanski pakt. Zahvaljujući odredbio statusu stranog kapitala, uključenoj u ovaj pakt, onmože, pod narodnim pritiskom, da postane činilac kojiće pomoći zemljama-potpisnicima da se bore protiv investicijaSAD-a i zavisnosti od imperijalizma u tehnološkojsferi.Karipske zemlje koje pripadaju Britanskom Komonveltu,zadobile su političku nezavisnost u poznijemperiodu, za razliku od ostalog dela Latinske Amerike,ali su se uskoro našle pod neokolonijalističkom upravom.U ovim zemljama se takođe oseća protivrečno stizmeđu interesa novih država i interesa imperijalizma.Vlade Jamajke, Barbadosa, Gujane i Trinidada počelesu aktivno da sarađuju u latinsko-američkoj Zajednici,usvajajući sve otvorenije i sve konstruktivnije stanovište.U Gvadelupi na Martiniku, mase složno ubrzavajuborbu za nezavisnost svojih zemalja, primenjujući principsamoodlučivanja protiv francuskog kolonijalizmai njegovih saveznika, a posebno imperijalizma SAD-ai multinacionalnih kompanija. .Ova borba, koja se mestimično razlikuje po karakteru,odvija se nezadrživo svugde. Primere toga predstavljajuotpor diktaturi u Urugvaju, koji se javio u oblikuhrabrog lS-dnevnog generalnog štrajka kao odgovorna udar iz juna 1973., uspesi pokreta za jedinstvosindikata i naroda u Kolumbiji, vidni rezultati opštihizbora u Brazilu, novembra 1974., kao i nepopustljiveborbe protiv grube tiranije u Boliviji, Nikaragvi, Gvatemali,Raitima i Paragvaju. .Kuba, čtja je pobeda konačna, u stvari, probjjapolitičJm blokadu, dok Organizacija američkih državakoju je ustanovio Vašington, za imperijalizam ima svemanjeg uticaja. To je neosporan rezultat borbe naroda- radničke klase i srednjeg sloja. On takođe dosta dugujesjajnom primeru revolucionarne Kube.224V;Promene koje se dešavaju li Latinskoj Americi predstavljajusamo deo jedne, širom sveta rasprostranjenesmernice ka napretku, pravca koji se razvija u vekurevolucionarnog prelaska od kapitalizma ka socijalizmu.Ove promene međusobno dejstvuju zajedno sa drugimvidovima nove međunarodne situacije koju karakterišerastuća snaga socijalizma, slabljenje imperijalizma, neuspehpolitike hladnog rata i početak međunarodnogpopuštanja zategnutosti.Hladan rat iskorišćen je u pokušaju da se opravdaotvoreno mešanje imperijalista SAD-a u poslove LatinskeAmerike, kao u slučaju invazije SAD-a na DominikanskuRepubliku. Neprelddno popuštanje zategnutostiotklanja izgovore koje je imperijalizam koristio u prošlosti.To je pre svega rezultat izmenjene ravnoteže međunarodnihsnaga. Činjenica da se Sovjetski Savez i socijalističkazajednica, čiji je prvobitna i glavna komponentaSovjetski Savez, postepeno sve više osnažuju,predstavlja odlučujući činilac za međl,lllarodno popuštanjezategnutosti i za njegovu neospornost. Vojna i ekonomskamoć i politički uticaj Sovjetskog Saveza i drugihsocijalističkih zemalja služe jednoj osmišljenoj idoslednoj politici mira.Istaknutu manifestaciju nove ravnoteže svetskih snagapredstavlja velika pobeda vijetnamskog naroda nadimperijalističkom agresijom SAD-a, pobeda koja se svrstavameđu najvažnije događaje od vremena poraza fašizma1945. Ovoj pobedi, koja je Vijetnamu donela potpununacionalnu nezavisnost i utrla put za njegovomirno ujedinjenje, dive se svi narodi. Ona je, pre svega,izraz hrabrosti i slave vijetnamskog naroda koji se tokomsvih 30 godina rata borio pod mudrim i pouzdanimrukovodstvom Radničke narodne partije Vijetnama, kojuje osnovao i predvodio besmrtni Ho Chi Minh (HoŠi Min).Ova pobeda nagiašava važnost veštine da se kombinujuoružana, politička i diplomatska borba. Onatakođe pokazuje da podrška socijalističke zajednice i međunarodnesolidarnosti, a posebno progresivnog narodau Sjedinjenim Državama, imaju danas odlučujuću ulogu.ULaosu, Kambodži i iznad svega, u Vijetnamu, imperijalizamSAD-a pretrpeo je najsramniji poraz u svojojistoriji, koji narodnoj volji obzebeđuje još veće mogućnostida se bori za nacionalnu i društvenu emancipaciju,demokratiju, napredak i mir u svetu.15 Marksizam u svetu 11 225

Kriza portugalskog kolonijalnog sistema, prouzrokovanaherojskim otporom potlačenih naroda dovela je,povezana sa ništa manje hrabrom borbom radničkeklase i naroda 'Portugalije, do zbacivanja fašističke diktatureod strane ,pokreta oružanih snaga. To je bio novivažan nagoveštaj svrstavanja svetskih sila koje ide u prilognarodnoj borbi za demokratiju, socijalizam i mir.25. aprila 1974. portugalski narod je završio otegnutuborbu u kojoj su se radnička klasa i njena Komunističkapartija borile u prvim redovima. ;Proces kojije kao rezultat doneo eliminaciju stare fašističke .tiranijekoju je u pozadini štitio međunarodni imperijalizam,stvorio je preduslove za razvoj .Portugalije u pravcusocijalizma, na bazi saveza Pokreta oružanih snagai narodnih organizacija. Solidarnost sa novom Portugalijomjeste dužnost svih revolucionarnih i demokratskihsnaga sveta. Skoro istovremeno odigrao se i tako značajandogađaj kao što je zbacivanje Atinske fašističkediktature od strane naroda, .što predstavlja razvoj kojisu intrige NATO-a protiv nezavisnosti Kipra ubrzale.Imperijalizam se povlači korak po korak, ali se jošnije odrekao svojega zahteva za hegemonijom, niti ćeto učiniti. Međunarodno popuštanje zategnutosti imaćepred sobom da pređe dugu i napornu putanju. Doslednapolitika miroljubive koegzistencije koju slede SovjetskiSavez i druge socijalističke zemlje i saradnja među nacijama,bile su te koje su osujetile snage rata, reakcijei agresije da preseku pozitivne procese u svetu. Ova borba,koja se proširuje na svaku sferu i koja je posebnojetka na ideološkom planu, na putu je da se nastavi.Agresivni elementi insistiraju na trci u naoružanju, činesve što je u njihovoj moći da ometaju borbu naroda zaslobodu i demokratiju i njihova stremljenja i mešajuse u unutrašnje poslove drugih zemalja. U samim SjedinjenimDržavama oni se koriste zvaničnim odlukama dabi nastavili da slede jednu izazovnu politiku prema SovjetskomSavezu.Ova konferencija snažno osuđuje spoljnu politikurukovodstva Komunističke partije Kine, koja .f1ertuje saimperijalizmom SAD-a, izjašnjava se za njegovo prisustvou Aziji i Evropi, opravdava postojanje NATO-a, ohrabljujezapadno-nemački imperijalizam i revanšizam,napada i kleveće Sovjetski Savez sa istim gnevom saistim gnevom sa kojim to čine najpakosniji zagovornicimeđunarodne reakcije, pokušava da podstakne agresivnimilitarizam buržoazije celoga sveta protiv njega i sledibezobzirnu politiku hladnog rata protiv herojskog sovjetskognaroda. Najnesrećniji izraz ove politike kineskog226rukovodstva u Latinskoj Americi, preds·tavlja njenbesramnidosluh sa čileanskom vojnom huntom, koju onopolitički podržava, uprkos činjenici da su' hiljade komunista,socijalista i drugih rodoljuba bile svirepo mučenena smrt, od strane fašističke tiranije. Nadalje, kineskorukovodstvo svuda u pozadini štiti grupe pseudorevolucionarakoji se predstavljaju kao "radikali", a kojirazbijaju snage levog krila, napadaju komunističke partije,prave smetnje naprednim procesima i često de}stvuju kao neprijateljski agenti u revolucionarnom pokretu.Dužnost je svake komunističke partije Latinske Amerikeda se bori protiv ove politike koja izdaje ciljevejedinstva i solidarnosti kao i najlepše tradicije svetskogrevolucionarnog pokreta.Vojnim i političkim porazima imperijalizma pridodataje danas i duboka kriza koja napada celokupniimperijalistički sistem i preti njegovoj stabilnosti. Postojimnogo miliona nezaposlenih u Sjedinjenim Državama,zapadnoj Evropi i Japanu. Imperijalisti SAD-a pokušalisu da redukuju raspon ekonomske krize finansirajućivijetnamski rat, ali je krajnji rezultat bio suprotan.Sadašnje bolno pojačavanje krize u kojoj se mešajuprotivrečni pravci ekonomske stagnacije i inflacije u porastu,su,žava polje imperijalističkog delovanja uprkospreplavljivanju evropskih finansijskih struktura "eurodolarima",takvoj monetarnoj politici koja pokušava daodrži kup ovnu moć dolara na višem nivou nego što jeto trenutno moguće i trgovinskoj politici koja prisiljavanerazvijene zemlje da prodaju svoje sirovine po niskimcenama, dok cene proizvedene robe koju one treba dakupe skaču naviše.U pokušaju da prikriju prirodu ekonomske krize,imperijalisti su optužili nerazvijene zemlje-proizvođačenafte za podrivanje međunarodne ekonomije podizanjemcena ovom važnom gorivu.Odbrana prava zemalja-proizvođača nafte da sameodrede cene nafti, predstavlja deo odgovora nerazvijenihzemalja na neekvivalentnu razmenu koja ill je osudilada stoje u sve nepodnošljivijem zaostatku iza razvijenihzemalja kapitalističkog sveta. Nakon povećanjacena nafti, sledili su napori nerazvijenih zemalja da koordinirajuproizvodnju i prodaju svih svojih sirovinakako bi se osigurale da će one u međunarodnoj trgovinidostići vredriost srazmernu dobiti koju donose i uporedivusa cenama proizvedene robe.Stanje kapitalizma se nesumnjivo pogoršava kaorezultat ozbiljne zategnutosti u ravnoteži između iznosa227

koji isplaćuju neke važnije zemlje Zapada i Japana i porastasvetskih cena nafte.S druge strane, dok su cene proizvedenoj robi i gorivurasle, cene skoro svih drugih proizvoda i sirovina,čija prodaja predstavlja izvor godišnjeg prihoda za ogromnuvećinu nerazvijenih zemalja, kao što su latinsko­-američke, stalno su padale.Međutim, koreni svetske ekonomske krize leže uprotivrečno stima svoj stvenim kapitalističkom sistemuproizvodnje, a koje se još pogoršavaju rasipništvom uekonomiji, hladnim ratom koji je započeo nakon drugogsvetskog rata, trkom u naoružanjl.1, i deficitom budžetaprouzrokovanim finansiranjem vojnih troškova i oružanihpoduhvata imperijalizma.Socijalistička Kuba predložila je, preko svog vođe,Fidela Kastra, jednu ispravnu politiku. Ona smatra dadodatna novčana sredstva koja zemlje-proizvođači naftedobijaju usled viših cena nafte ne bi trebalo da se investirajuu imperijalističke zemlje već da se ulažu uglavnomu svoju vlastitu ekonomiju a trebalo bi ih takođeponuditi, u obliku kredita sa povoljnim rokovima, nerazvijenimzemljama kako bi one rešile svoje problemeu vezi sa ravnotežom u plaćanju i da se podstakne njihovekonomski razvoj.Ne može biti sumnje oko toga da bi, ako je zemljama-proizvođačimanafte potrebna solidarnost drugih nerazvijenihzemalja, one same trebalo da se, sa svojestrane, najotvorenije poistovete u ekonomskoj sferi saonim nerazvijenim zemljama koje ne proizvode naftu.Situacija onih nerazvijenih zemalja koje ne proizvodenaftu postaje sve više i više kritična, zbog porasta cenaproizvedene robe i goriva koji su im potrebni i zbogalarmantnog opadanja cena njihovih predmeta za izvozusled čega. su pr!siljene da snose glavni teret najžešć~svetske krIze. OVI problemi zahtevaju najozbiljniju ekonomskuanalizu i nužno iziskuju potragu za ispravnim ipovoljnim rešenjima.Sebičan stav i rasprostranjena praksa nekih zemalja-proizvođačanafte i činjenica da one investiraju ogromne~inansijske viško:ve u e~onomiju imperijalističkihzemalja, ne unapređUjU zdruzene napore i solidarnostnaroda koje imperijalizam eksploatiše i, zbilja olakšavajunjegove smišljene manevre.'. .?vi. naro.~ .o~bijaju i osuđuju rešenje koje agre­SIVlliJ.I. Impenjalisti SAD-a iznuđuju uz pomoć pretnjiagreslJo~ kao vrstom odmazde zbog zaštite svojih cenanafte kOJU sprovode zemlje-proizvođači nafte. U govoru228koji je održao U Detroitu i koji je svetsko javno mnjenjeosudilo, predsednik SAD-a se lično sa nostalgijom podsetiona dane kada su velike imperijalističke sile uz pomoćsvojih annija rešavale problem dobijanja sirovinaod siromašnih zaostalih zemalja. Tisu dani otišli u nepovrat.Danas, odlučne mere nerazvijenih zemalja dazaštite svoje prirodne izvore i proizvodnju svoje poljoprivredei rudarske industrije, predstavljaju novi vidsveopšte krize imperijalizma.Rastuća sveopšta kriza kapitalizma, čije posledicemonopoli pokušavaju da natovare na leđa nerazvijenimzemljama, prisiljava imperijalizam SAD-a da upotrebinove, rafinovanije metode ekonomskog prodiranja. \Po-. jedinačno, on pokušava da reši ozbiljne probleme latinsko-američkepoHtike pomoću metoda sličnih onima kojeje upotrebio u Čileu. U isto vreme, međutim, i ovinarodi pospešuju svoj otpor i stvaraju se sve povoljnHiII sl ovi za nUhovu borbu 7q nezavisnost.Vlada SAD-a priprema se da u širokom obimu proslavi200-tu godišnjicu Deklaracije o nezavisnosti. Lažnapropaganda, posvećena "duhu 1776-te" ne kazuje niti jednujedinu reč o ugnjetavanju portorikanskog naroda,sve većem broju iskrcavanja mornarice SAD-a u latinsko­-američkim zemljama, o aktovima nasilja koji su svojnajgnusniji izraz našli u obesvećenju spomenika JoseuMartiu (Hoze Marti) u Havani 1950., ili o uzapćenjumeksisanske teritorije tokom osvajačkog rata sredinomprošlog stoleća. Ovu teritoriju naseljavaju milioni Chicanoa(Čikanoa), koje surovo ugnjetavaju, baš kao i2,5 miliona Portorikanaca i drugih doseljenika iz LatinskeAmerike, a da se i ne govori o 23 miliona crnacakoji su još uvek žrtve najodvratnije rasne diskriminacije,više od stotinu godina nakon građanskog rata i Linkolnovesmrti.,Povodom 200-te godišnjice postojanja SjedinjenihDržava, narodi ;Latinske Amerike izražavaju solidarnostsa radničkom klasom i narodom SAD-a, kojima je snagakapitalističkog monopola takođe neprijatelj. Oni visokocene podršku koju njihovoj anti-imperijalističkoj borbipružaju napredni ljudi u Sjedinjenim Državama. Monopolitakođe nagomilavaju beskrajno bogatstvo eksploatacijomradnih ljudi Sjedinjenih 'Država. Severho-američkiimperijalizam, koji čiIlii da naši narodi ispaštaju,pretvara i narod Sjedinjenih Država u topovsku hranuza svoje poduhvate, preduzima mere radi njegovog suzbijanjai zastrašuje ga fašizmom i ratom.229

---' JVIPod sadašnjim okolnostima, velika bitka sa kojomse suočava narod Latinske Amerike mora da postanedruga i konačna bitka za nezavisnost.Međutim, danas se latinsko-američka nezavisnost nemože prosto posmatrati kao nastavljanje borbe za ciljevekoji su inspirisali njene heroje i narode u ranim godinama19-og veka i koji su, kao što znamo, bili potisnuti.Nama pripada ovaj istorijski trenutak kada jepoveliki deo čovečanstva već pošao putem socijalističkeizgradnje, na čijem se poslednjem stadijumu već nalaziSovjetski Savez, i koji će ga odvesti 'ka jednom komunističkomdruštvu; kada kapitalizam kao sistem prolazikroz duboku društvno-ekonomsku krizu a imperijalizam,poput ranjene i pritešnjene zveri, pokušava da zadržisvoj uticaj nad kolonijalnim i zavisnim svetom koji seod njegovog uticaja spasava, uvođenjem neokolonijalističkihoblika dominacije u pokušaju da odloži ili ublažisvoju krizu.Latinsko-američki radnici, .farmeri i drugi radniljudi neće pronaći rešenje za probleme nezaposlenosti,siromaštva, niskih nadnica, nepismenosti, bezemljaštvai društvene nejednakosti jednostavno pomoću eliminisanjastrane eksploatacije. Ovi problemi mogu se u potpunostirešiti jedino pomoću ukidanja eksploatacije odstrane latifundista i buržoazije. Ova eksploatacija svese više pogoršava u situaciji u kojoj latinsko-američkezemlje treba da se, pod nepovoljnim uslovima, nadmećusa skoro svemoćnim - imperijalističkim korporacijamakoje dominiraju svetskim kapitalističkim tržištem.Dok Sovjetski Savez i Kuba - uzimamo kao primeriskustvo dvaju zemalja koje se razlikuju po dimenzijamai geografskom položaju - pružaju živi primer uspešnogekonomskog razvoja uprkos stranoj agresiji,blokadi i pokušajima da ih održe u tehnološkoj zaostalosti,koji su pre više od pola sto leća korišćeni u ciljunapora da se uguši socijalizam koji se rađao, a i danas,radi sprečavanja napretka revolucionarne Cube, ne postojini jedan jedini primer uspešnog ekonomskog i društvenognapredovanja u azijskim, afričkim i latinsko-američkimzemljama koje pokušavaju da ovo postignu kapitalističkimputem.Đez odlučujućeg sudelovanja radnika, seljaka i urbanogi seoskog srednjeg sloja, naše ekonomije ne moguse razviti do stupnja koji je neophodan za rešavanjeozbiljnih problema zaostalosti, nezaposlenosti, siromaštvai nepismenosti. Naši narodi, kao što se na kuban-230skom primeru može videti, mogu se sa rešenoscu mobilisati samo izvršenjem dubokih transformacija, kojeće radničkom narodu grada i sela, intelektualcima istručnjacima pokazati da je to njihova revolucija.Mi komunisti smatramo da je socijalizam jedinisistem koji je u stanju da obezbedi istinski i brzi razvitak,potreban našim zemljama. Kuba je pokazalabrarts."k

Istina, nisu sve mere u odbranu nacionalne ekonomijepraćene istinski anti-imperijalističkom politikom.U nekim slučajevima to je pitanje buržoaskog nacionalizma,koji ne teži za društveno-ekonomskim promenamai sputava one vlade koje ih sprovode da usvoje progresivnostanovište o glavnim problemima našeg vremena.Pošto se narodne mase odlučno pridužuju borbi, a protivrečnostiizmeđu nacionalističkih vlada i imperijalizmazaoštravaju, nacionalisti mogu da budu dovedeni dotoga da usvoje anti-imperijalističke i revolucionarnepozicije.U nekim zemljama, odbrana prirQdnih sredstava inapori da se ekonomija otrgne iz ruku transnacionalnihkompanija delotvorno se povezuju sa programom društvenihreformi. Sve dok vlada ide u pravcu nacionalizacijebogatstva kojeg se dočepao impenijalizam i sve dokizvršava narodni programa ekonomskog razvitka, kao uPeruu, komunisti - kao što oni to čine u toj zemlji -mogu lojalno i odlučno da podrže te mere. Činjenica dase komunistički koncept društvenog razvitka razlikujeod orijentacije ovog programa nebi :trebalo da oslabinjihovu podršku gore pomenutom vladinom stan()vištui neće predstavljati smetnju zajedničkom rešenjubudućih problema.Anti-imperijalistička borba Latinske Amerike za potpununezavisnost omogućava i iziskuje sudelovanje najš:iri:hdruštvenih slojeva. U ovoj borbi vodeća uloga pripadaradničkoj klasi. Njeni prirodni saveznici su zaposlenifarmeri. To su one društvene klase koje stremeka najdubljim preobražajima.Mada se kapitalizam u Latinskoj Americi razvio uuslovima imperijalističke dominacije i zavisnosti, onje uslovio značajne promene u društvenoj strukturirazličitih zemalja.Za Latinsku Ameriku karakterističan je razvoj urbanei seoske radničke klase. Sada postoji preko 50 milionaradnika koji zarađuju nadnice ili plate, ili više od60% stanovništva na kontinentu koje od svog poslaizvlači neku dobit. Približno polovinu od njih sačinjavajupoljoprivredni radnici. Struktura radničke klase takođese promenila, i povećala se njena koncentracija na velikefabrike. Sve ovo je ojačalo ulogu proletarijata kao glavneproizvodne i društveno-ekonomske snage.U isto vreme radnička klasa stalno unapređuje svojuorganizaciju i pojavljuje se kao društvena snaga kojaje u stanju da određuje političku situaciju u različitimlatinsko-američkim zemljama. !Proletarijat se bori da pos-232tane glavni činilac koji će povezivati sve druge demokratskei anti-imperijalističke društvene slojeve.Borba za potpuno nacionalno oslobođenje i ekonomskunezavisnost prepliće se sa intenzifikacijom klasneborbe protiv inostranih i lokalnih monopola' i liltifundija.iPod pritiskom kapitala, povećava se eksploatacijaradničke klase. U mnogim latinsko-američkim zemljamanadnice su do krajnosti niske. :Udeo radničkeklase iz nacionalnog dohotka progresivno se umanjuje,pošto realne nadnice predstavljaju naknadu za inflacijui neprestano povećanje troškova života.Iskustvo latinsko-američkog revolucionarnog pokretakoji obiluje herojskim i borbenim akcijama, pokazujeda radnička klasa otelovljuje najčvršće principesolidarnosti sa borbom drugih naroda protiv imperijalizma,za pobedu narodno-oslobodilačke revolucije, zademokratiju i socijalizam.Kapitalistički razvitak takođe je doveo do porastarezervne društvene armije koja se sastoji od milionanezaposlenih i seljaka bezemljaša, koji napuštaju seoskeregione i preplavljuju velike gradove kontinenta.Poljoprivredni radnici, polu-proleteri, seljaci bezzemlje, sitni posednici, napoličari i svi osiromašeni slojevinaše oblasti sačinjavaju jedan moćan kontingentkoji je zainteresovan za menjanje zemljoposebničkogsistema, i za duboke ekonomske i političke reforme unašim zemljama. Eksploatacija i nemaština pobudilisu ih na mnogobrojne klasne akcije, koje predstavljajusastavni deo oslobodilačke borbe naših naroda.Ograničene mogućnosti poljoprivrede i uzani dometindustrijskog razvitka ostavljaju bez posla mase narodakoje se iseljavaju iz seoskih oblasti u urbane zone i nataj način uvećavaju one društvene grupe bez stalnogzanimanja, prebivališta ili sredstava za izdržavanje, kojese nastanjuju na ivicama velikih gradova i, štaviše, njihovse broj brzo povećava u mnogim zemljama.Društvena drama ovih ljudi - stanovnika slamovai naselja udžerica - predstavlja najočevidniju manNestacijunepravedne, zagušivačke i eksploatatorske prirodekapitalizma.. Pod rukovodstvom radničke klase mnogi od ovih ljudimogu da se oslobode demagoškog uticaja sitnoburžoaskihlidera i reakcionarnih elemenata i da se ponovonađu na okupu ne samo da bi zahtevali rešenje svojihvitalnih problema već i da doprinesu revolucionarnoji anti-imperijalističkoj borbi. .Latinsko-američka ekonomija proizvela je takođei široke srednje sLojeve ko}i se ne sastoje samo od za-233

~~~.a ~. ~itnih tr~0.vaca v~~ i od ljudi iz oblasti javnihb'ln l, CIJI se znacaJ sve VIse povećava Društven tlost navodi ih da se ukl'uč . l' . v anes a-zajedno sa studentima intel~kt e l' po HICku aktivnoMsl. U nekim sluča'evima' o. u.a Cl1?~, stručnjacima iavangardi i demdkratsIdm ll!- se l~ldruz~.l)u. k

p~ivi!e~j~ jedn~ manjine lokalnih građana i stranaca.SJedinJemm Drzavama i njihovom DAS-u neće biti lako~.a .upotrebe latinsko-američke snage onako kako su toc~le pre. sam? 1~ godina, za vreme oružane interven­~IJ.e SAD-lIDper~Jal!zma u ĐOIninikanskoj Republici ko­JO~. su se heroJskii oduprele jedinice dominikansk~ armIJeodane Ustavu..Pa: oces koji ~~

~t~ju tradicionaJlne metode dominacije sve dok se onilOS uvek mogu upotrebljavati - sve više i više otvOTenopribegavaju takvim brutalnim načinima i metodamapoput onih u Čileu. Imperijalizam SAD-a, koJi je komandova?ovim rež~a, nu~. im svoje vlastite ugnjetavačeka~. mstn.:k!o;re .:)llIma kOJI su postavljeni 'radi .toga dapocme naJuzaSillJa zverstva.. Zl?činački udar. u Čileu ukazuje na hitnost ujedinje­~Ja s~ ;redova tradIv.b~r,:be u odbra~.u d~mokratije, protIVb;l? kaky.og fas~st.lCkog zastrasIVanja u LatinskojAmencI l radi neraskidive povezanosti ove borbe sa antiimperijalistiOkomborbom.Povezan

da Teše agramo pitanje; nasuprot tome, oni .postaju unosanbiznis za zemljoradničku buržoaziju i imperijalističkemonopole i unazađuju borbu za istinsku agrarnu reformu.Odbrana i ['azvtitak nacionalnih kultura - koje su~~ta napa~~ i .~ažno~ pr~dstavlja~.ja od strane imperi­Jalizma ikOJI pnmenJuJe. l:deoloski pritisak. - stapajuse u jedno sa o.pštom oslobodilačkom borbom.Zvanična kultura podređena je interesima reakcionamemanjine, koji su blisko povezani sa modelima severno-američkogimperijalizma. Ovu situaciju pogoršavapostojanje takvih fašističkih režima kao ~to je 'onaj uČileu, gde se čini sve da se ugasi ispoljavanje narodne,nap['edne kulture., Demokratskri zahtevi u sferi kulture uključuju il. poziveza uv?đe;nje. većih obrazovnih olakšica, za porastomobrazovanja l njegovom qemokratizacijom i za sudelovanjemTadnog naToda u kulturnim, umetničkinl, naučnimi vaspitno-obrazovnim aktivnostima.D~boke den:;.okratske i rev

kada odustati od ;prava da kritikujemo one :koji prisvajajuanti-komunističke pozicije nasilnim putem i nepokolebljivoćemo tući one koji ih smišljeno prisvajaju.Jedinstvo anti-imperijalističkih snaga je neophodno,ali je još bitnije jecLinstvo unutar levice.Širom sveta ;rasprostranjen uticaj socijalističkih ideja,koji je usledio nakon neopozivih pobeda SovjetskogSaveza i socijalističkih zemalja Evrope i Azije, kao i nakonneprestanog ekonomskog, političkog i društvenognapretka Kube; rasprostranjenost marksističko-lenjinističketeorije kao jedine snage sposobne da ·rešava problemesa kojima se ·društvo suočava; kao i aktivnosti komunističkihpartija - sve ovo dovelo je u LatinskojAmerici do pojave, ne !Samo komunističkih partija i tradicionalnihsocijalističkih o,rganizacija, već i levičarskihstruja razLičitih nijansi, od kojih neke ·sebe nazivajumarksističko-Ienjinističkim organizacijama i proglašavajusocijalizam kao cilj svojih borbi.Komunističke partije, zapažajući svoje razlike u odnosuna ove pokrete u pogledu strategijskih koncepatai taktičkih metoda, trebalo bi da uzmu u obzir to dasu neki od njih motiivsani željom da raskinu sa imperijalističkimugnjetavanjem i da usvoje istinski socijalističkepozicije.Komunističke partije ne kriju svoje razlike u odnosuna ove struje, ali umeju da raspoznaju pogrešnashvatanja i ;pustolovne akcije, koje one i osuđuju. Nijedanpokret koji drži anti-komunističke ili anti-sovjetskepozicije ne može se smatrati levim krilom. U skladusa ovim, komunisti teže da izoluju sve one koji držetakve pozicije.Komunističke partije, koje sebe ponosito smatrajuistinskim predstavnicima socijalizma u Latinskoj Americi,spremne su da ·uzmu učešća u ovoj borbi, zajednosa svima onima koji sebi ozbiljno postavljaju iste ciljeve.Mogućnosti koje se otvaraju p;red latinsko-američkimrevolucionarima u sadašnjem stadijumu naše borbei u predstojećim velikim, odlučnim borbama protiv imperijalističkogneprijatelja i oligarhije koja ga podržava,zahtevaju još veće jedinstvo i razumevanje među svimograncima anti-imperijalističkih snaga.Polemike sa levičar;ima trebalo bi uvek da proizilazeiz interesa jedinstva i trebalo bi da unaprede jedinstvona osnovu zajedničkih principa i zadataka, na osnovutaktike prilagođene okolnostima i uslovima združeneborbe.Mi komunisti ubeđeni smo u ispravnost naših pozicijai spremni smo da povedemo neophodne razgovo,re242ria ba.iiuzajamnog poštovanja, ;kako bi radničke masemogle da .shvate !Suštinu tih .problema. Ovo ne isključujepotpunu l otvorenu anali2lu položaja svih strana, nitiborbu za veće jedinstvo levice. Mi,.latjnsko-američki kom~sfipozivamo na razmišljanje i analizu i iskazujemosVOJU spremnost da savladamo nerazumevanja kako bismopostigli jedinstvenu akciju.Spremne da na svekoliki mogući način doprinesurevo'lucionarnom procesu u Latinskoj Americi, Ikomunističkepartije smatraju za bitno da prošire svoj političkiuticaj i :uticaj marksističko-Ienjinis·tičkih ideja međumasama, naročito među radničkom klasom i njenimsindikalnim organizacijama, da pojačaju svoj uticaj međuuposlenim seljacima i njihovimunijama, poljopriv:rednimi drugim udruženj.ima, da ubrzaju ideološki iradmeđu središnjim grupama grada i !Sela; .da uČV:rste svojespone sa studentima, stručnjacima, svim intelektualcima.i in~enjeriIDa, ida tako postanu masovna snaga sposobnada odlučno utiče na politiku naših zemalja..J:IJeprekidni napori da se unapredi ideološki .razvoj komunista,njihovo teorijsko i praktično obrazovanje uduhu marksizma~lenjinizma i dase prevaziđu sve ireformističkei "levičarske" tendencije predstavl~aju važanelement u jačanju komunističkih redova. UčvršćivarijenJihove ideološke ravni i neprestana kritika dogmats.k;ogsektašenja i -liberalnog mekuštva, omogućićekomunističkimpartijama da se uspešnije upuste u ideološkuborbu protiv ,imperijalizma i oligarhije..' Na različitim stupnjevima anti-imperijalističke hor­~e, ovi ili oni društveni slojevi mogu da održavaju pomirljivo-reformističkeili usko-sektaške pozicije, ili dabudu pod uticajem takvih shvatanja. Neprekidna borbaprotiv takvih gledišta može da pomogne konsolidovanjuzajedničke akcije na istinski čvrstoj osnovi, koja će sveviše potvrđivati nezavisnu, klasnu ulogu irevolucionarnogproletarijata.U ovo vreme preispitivanja proteklog perioda, komunističkepartije Latinske Amerike spuštaju svoje zastavena pola koplja, u čast mnogih hiljada komunističkihboraca koji su u toku poslednj-ih nekoliko dek:ada,bo,reći se u svim zemjama našeg kontinenta, dali svoježivote za nezavisno?t. svojih zemalja i za socijalizam.Upućujemo svoje pozdrave uhap š enim , mučenim i proganjanimkomunistima, među, kojdma naročito ističemodrugove Lulisa Corvalana (Luis Korvalan), Antonia Maidanui J aime Pereza, čijlU slobodu mi zahtevamo. Poz-243

dravljamo J'evolucionare i rodoljube koji nisu članovinaših partija a nalaze se u tamnici i po~vrgnut! su m~=čenju, i još jednom odajemo počast SVlITla omma kC?J'lsaosećaju u zajedničkoj borbi za nacionalno oslobođenje.Žestoka potiskivanja rodoljuba i il1aprednih snaga,naročito Komunističke partije Brazila i njenih J'Ukovodilacakoji se nepopustljivo opiru fašističkon: režimu,kao i svih progresivnih snaga, čine neop~

žava u okviru :i:spunjenja petogodišnjeg ;plana počela dadostiže ekonomsku snagu kakVi\.l ni kapitalizam nije biou ~tanju da postigne, imper.ijalisti su preneli na fašistezadatak uništenja socijalizma koji se rađao. SovjetskiSavez odoleo . je tim iskušenjima uz pomoć herojskihnapora svojih naroda, suprotstavio se ,svim napadima isada predstavlja z3!divljujući ·izraz socijalizma koji napredujeka 'komunstičkim idealima, nečemu što je· prenekoliko decenija izgledalo neshvatljivo.Sovjetski Savez oi njegova Komunistička par.tija, dostigavšisjajne ekonomske, .političke i društvene uspehepraćene stalnim .porastom životnog ;standarda i 'sveopštegpoboljšanja u životu :j.judi, .uvek su ispunjavali i nastaviće,da briljantno 1Sipunjava:ju svoju dužnost ptroleterskoginternacionalizma. Oni nisu samo spasili čovečanstvood nacizma, .po cenu života 20 miliona svojih sinovai kćeri i od ,teških ekonomskih gubitaka. Svojdm postojanjemi nepopustljdvošću oni su omogućili na,rodimaEvro.pe i Azije, koji su se opredelili za putanju so cija:lizma,da izvrše revolucionarne preobražaj e bez bojaznida će ih imperijalizam smrviti.Osobito ovde u Latinskoj Amel'ici, kao što je drugFidel Kastro rekao, postojanje ;prve socijalističke državei čvrsta politika Komunističke partije Sovjetskog. Saveza,zahvaljujući njihovoj solid3!rnosti i neposrednojpomoći u podržavanju jasnih ideoloških pozicija Kube,omo§Ućili su ovoj maloj zemlji - spremnoj da se dosmrti bori za svoju nacionalnu nezavisnost i za ostvarenjesocijalizma- da se pobedonosno pomoli iz borbesa očiglednosvemoćnim imperijalističkimsusedom kojiju je zastrašivao svim raspdloživim sredstvima.Na ovoj konferenciji Komunističkih partija L3!tinskeAmerike i Kariba, njihovi predstavnici još jednomizražavaju svoje poštovanje, veru i divljenje za postojbinuLenjina i Partije koju su osnovali boljševici.Za narode Latinske Ameri:ke, kao jednog dela svetakoji zbacuje stege kolonijalizma i neokolonij.alizma, ipolazi stazom razvitka, moć Sovjetskog Saveza i drugihsocijaHstičkih zemalja, koja će se neprestano uvećavatipošto se uklone rasc~pi u međuna,rodnom komunističkom.pokretu, predstavlja čwstu garanciju u njihovojteškoj i nejednakoj borbi za potpuno 'Oslobođenje.Svesne neophodnosti da još dalje ojačavaju međunarodnikomunistički pokret kao prethodnicu svih tre-­volucionarnih, ,socijalističkih i auti-imperijalističkih snaga,latinsko-američke i karipske partije podstiču održavanjeSvetske komunstičke konferencije i radiće zajednosa Sv.im komunistima sveta na stvaranju neophodnih u:s-246lova za tu lk:0?i~re~ciju koja treba pozitivno da doprin~:e'procesu JacanJa svetskog po·kreta komunista i radmckeklase.I .Rastuća k?ordinacij:;t i~među manje razvijenih i ze­~a:IJ

zemljama i narodno-oslo­pokretom, predstavljaju suštinski deo fuokogsaveza koji je pozvan da doprinese potpunom i konačnomporazu imperijalizma. .Prema ovoj pozadini internaci?n~ne solidar!lOstI,potreba za jedinstvom svih narode: l svih na1?J:ednih os:tala zajedno sa socijalističkimbodhačkimlobodilačkih snaga Latinske ~enke J?-a ~~olOnalnom linternacionalnom planu postaje sve JasnIJa. Stoga sazabrinutošću beležimo veštaČiko raspirivanje pograničnihproblema između nekih zemalja, koje ohrabruju šovinističkielementi. i imperijalističke tajne 'službevkoje gurajuove zemlje u bratoubilački .ra~ .d~ tak? rese .. p~o~'~~ekoji se mogu miroljubivo sreditI l bez lIDpenplistlOkogmešanja. .Anti-imperijalističld savez pTetp~s:tavl~a, J?re .svega,ujedinjene akcije. Jedinstvo radi mobilisanja ~:rokih masai radi privlačenja onih slojeva i snaga kop se, made:podnose pljačkanje i siromaštvo,. još .uvek drže I',o ~tramod borbe. Jedinstvo radi usklađivanja konkretnih :]. .raznolikihoblika borbe. Jedinstvo radi smelih i promiš1jenihakcija koje će da kombinuj.u .čvrs~ princip sa :r;teophodnomšir.inom kako se ne bl ,IZgubile snage kOJe ,semogu uključiti :tl borbu. v .Omladina i žene treba da pruže znacaJnog udela uovom jedinstvu, koje se mo~a postić~ što je moguće pre.Za rriilione mladih Latmo-amerikanaca, borba protivimperijalizma i za potpw:-u nacior~alnu n~za:v.isnos.tpredstavlja svetu dužnost i VIsoku pocast kOJe 'lm pnpadajukao na~ledn~~ima }t;lIlaka v~ličan:tvenih bita.ik.anjihove slavne Istonje. NaCIonaIno il dru~tveno oslobođenjejeste jedini iIlačin da se otklone nepls~e~~st,. zaostalostneuhranjenost, nezaposlenost, ,prostItucIJa l nesigurn~st,ka:ko bi se započelo 'sa jednim no~ ~votom,pOjput onog koji ispunjava kubansku mladez trIjumfomii osećanjem odgovornosti.. v v, . ,..Za žene Latinske AmerJ!ke, ucesce u borbI za Istinskujednakost, pravo na ,rad i zadov,?lje: vanje SVOJih l~gitimnih'kulturnih potreba, za okoncanje t.e mracne ~:­tuacije u kojoj ih proganjaju ,i ubijaju zaJ~c;lnos~ nJl:hovim muževima, II kojoj podnose glad a njiliovoJ deCIse uskraćuje mogućnost da pohađaju školu, stapa se sabOifbom koju one, kao deo -radničke klase,. pokreta farmerai revolucionarnih intelektualaca, morajU da nastavezajedno sa svojom braćom. . .Ova borba se nastavlja unutar granIca svake latm-Slko-američke zemlje i, istowemeno, duž čitavog kontinenta.Svaka pobeda jeste zajednička pobeda, svaki neuspehje zajednički neuspeh.248. Oni koj,i su se nadali da od Čilea načine očigledanpTI.J?-er s na~erom zasn:a~~vanja latinsko-američkih rodolJuba,b~17ze sa~a pOhtICko rasulo čileans,kih fašista.Mada su b!l)ade ČIleanac a umrle zajedno ,sa Aljendeoma :~ge ~lJade sahnu u zatvorima zajedno s komuni~st:cki~ hd~rom Luisom KOTValanom, političkim ,ličnostimak!o. sto su

tegrisanje d. političko jedinstvo naših zemaJja koje supredodređene da oforme jednu veliku zajednicu - omiljenisan naših hrabrih bm-aca za slobodu, 'koji su odredilinaše .postojanje i razvitak - 'koja će sa svojimogromnim rprirodnim soredstvima, inteligentnim i marrljivimljudima, zauzeti vredno i dostojno mesto u svetusutrašnjice. Samo komunisti mogu da izvrše ovaj velikiistorijsk:i ,zadatak.. ISO-ta godišnjica bitlke kod Ayacuchoa (Aja:kuća) pokazalaje šta sve mora da se učini. Vreme je da ubrtZamoborbu za drugu, istinsku i konačnu nezav:rsnost, koja,zajedno sa oslobođenjem, mora da otvori purt ka širokimhorizonfima društvenih preobražaja, 'izgrađujući navrunadu za veliku većinu ljudi i žena naše Amerike.Napred ka rpo11punom nacionalnom oslobođenju inezavisnosti naših zemalja, ka demokratiji i dobrobitinaroda, ka .mITU širom sveta i ka socijalizmu!Havana, Cuba13. jun, 1975.Komunistička parr.tija Arrgentine (Communist Party ofArgentina)Komunistička partija Bolivije (Communist Party of Bo­rtija Salvadora (Communist Party ofSalvador)Komunistička partija Gvadelupe (Guadelupe Cornmuni'stParty)Gvatema:lst'ka partija rada (Guatemalan Party of Laibr)Narodna napredna .palltija Gijane (People'sP.rog>resslveParty of Guyana)Ujedinjena partija komunista Haitija (United Party ofHaitian Communists)250Komun;1stička partija HoncLurasa (Communist Party ofHonduras)Komunistička partija Mar,tinika (Communist Party ofMartinique)Komunistička partija Meksika (Mexican CommunistParty)Soeijailistička partija Nikaragve (Nicaraguan SocialistParty)Namdna partija Paname (People's Party of Panama)Komunistička pantija Paragvaj a (Paraguayan CommunistParrty)~om~s~~ka partiJa Perua (Peruvian Comr!lU'nj,st Party)Komun'istIcka partIja Portonko (PueJ:1to RJcan CommunistParty)Komunistička partija Urugvaja (Communist Party ofUruguay)Komunistička partija Venecuele (Communist ,Parrty ofVenezuela)("Information Bulletin", 12-13, Vol. 13//1975: Multilateral Meetings, Conferenceof Communist Parties of Latin Americaand the Caribbean. June 1975)Prevela Vesna Stamenković251

· . . . ~. . :..... .. 'prikazi

KRITIKA GRAĐANSKIHDRUšTVENIH NAUKALEFEVRE, Wolfgang: ZUM HISTORISCHEN CHARAC­TER UND ZUR HISTORISCHEN FUNKTION DERMETHODE BURGERLICHE ·SOZIOLOGIE (O historijskomkarakteru i historijskoj funkciji buržoaske socio~logije) - Untersuchung am Werk Max Weber SuhrkampVerlag 1971.Ovo djelo predstavlja disertacijumladog sociologa WolfgangaLefevra (rođen 1941) okokoje se svojedobno vodila žestokadiskusija u zapadnonjemačkimakademskim krugovima.U tu diskusiju uključili suse i veliki listovi kao "DieWelt", "Der Spiegel" i poslaničkidom zapadnoberlinskog senata.Konzervativniji krugovi, kaona primjer poznato udruženje"Notgemeinschaft zur Rettungder Freiheit von Forschungund Lehre an der Freien UniversitatBerlin", odricali sudisertaciji znanstvenost poštoona stavlja u pitanje njihovuznanstvenost ili barem ono štose pod tim uobičajeno podrazumijeva.Ovako široka polemikadala je "težinu" tom radubez obzira zavređuje li on toili ne s obzirom na originalnostteza koje iznosi.Cilj rada je utvrditi povezanostmetodološkog pristupagrađanske sociologije, gdje sekao reprezentant uzima MaxWeber, sa društvenim okvirimau kojima ona nastaje. Učinjenje pokušaj da se Weberovametoda prikaže kao apologetikapostojećeg koja zbogsvoje ograničenosti ne možespoznati one procese koji postojećustvarnost prevazilaze.Koje su osnovne postavkeWeberovog metodološkog pristupa?Stvarnost se subjektu kojiju spoznaje nadaje kao neštoizvanjsko, kao "objekt" čimese Weberova koncepcija uklapau tradicionalni gnoseološkijaz između subjekta i objektaspoznaje. Na taj način gubi serazlika azmeđu društvene stvarnostikoja je proizvod društvenedjelatnosti i prirodne stvarnostikoja je više ili manjeobjektivno data. Stvarnost kojusubjekt spoznaje je ,,heterogenikontinuum" činjenica koje255

se nalaze u međusobnim vezama.Ova stvarnost sama po sebine daje principe po kojimabi je spoznavajući subjekt mogaorekonstruirati nego je toviše stvar njegovog subjektivnogizbora. Pretpostavka jeWeberova da kumulacija proučavanjarazličitih veza koje po·stoje u stvarnosti dovode donjenog potpunijeg poznavanja.Pokušajmo se ovdje kritičkiosvrnuti na neke osnovne Lefevrovepristupe. Dovodeći uvezu Weberovu metodu sa društvenimkontekstom u kojemona nastaje on nam na žalostostaje dužan mnoge odgovore.Njegova je temeljna t~z~ d~Weberova metoda u sVOJOj vnjedno snoj neutralnosti dovodido toga da se prema društvenojstvarnosti subjekt ne odnosikao proizvodu društvenogdjelovanja, već kao mrtvojstvari, prirodi. Na taj načinstvarnost nastupa prema onomekoji ju spoznaje u oblikuprirodne nužnosti jednako kaošto kapital nastupa kao neštoprirodno dato i suprostavljenočovjeku. Međutim, Lefevre namne daje niti pokušaj skiciranjametodološkog p.ristupa kojibi stvarnost tretIrao drugačijenego kao postvarenu stvarnost.Lefevre kritizira Weberaali nigdje ne pokušava pokazatida li je uopće moguć drugačij~pristup društvenoj stvarnosti.Lefevre implicitno pretpostavljada je prirodi vjerojatnomoguće prići kao "objektivnoj"stvarnosti zaboravljajućipri tome da i priroda ne postojiu "čistom", ,,netaknutom"obliku već da je ii ona humanizirana.Priroda je promijenjenaod strane čovjeka, onaje percipirana u zavisnosti odreferentnog okvira onoga kojiju percipira. Slabosti metodedruštvenih nauka vrijedile biu tom slučaju ii za prirodne.Lefevre proteže ovu distinkcijusa čisto spoznajnog i na"tehničko-metodološki" plan.""J er dok historičar. stvara kauzameodn:ose samo u mislima,prirodnjak proteže ovo stvaranjepraktički uvođenjem ekspe­!rimenta. Odgovarajuči tomemože prirodnjak sa kvalitativnodrugačijom sigurnošću tvrditida je jedno djelovanje biloizazvano jednim određenim uzrokom.Historičar koji spoznajepomoću Weberove metodene može nikada biti dovoljnosiguran da neko djelovanjenije bilo izazvano od nekih drugihfaktora koje on nije uzeou obzir." (str. 18).Ovome se može primjetiti dasu i u društvenim naukamamogući eksperimenti, ali ostajućiu okvirima Weberovog pristupamožemo Lefevru primijetitida niti prirodnjak ne možebiti potpuno siguran da jenjegov eksperimentom dobivenrezultat upravo posljedica onihnezavisnih varijabli kojima jeon manipulirao. Ako uvodećiA dobivamo uvijek B nikadane možemo biti potpuno sigurnida uz A nemamo i e kojine kontroliramo a koji je stvarniuzrok B. Ovo je vrlo složenaproblematika o kojojovdie nemamo namjeru raspravljativeć ju ovdje navodimosamo u težnji da istaknemoslabost Lefevrove kritikeWebera koja se prvenstvenosastoji uneekspliciranjukontra-teorij ske pozicij e.Lefevre upada čak i u nekonzistentnostkada na početkuknjige piše da određenametoda koja ima apologetskufunkciju u jednom društvenomkontekstu (u kojem je zbog tefunkcije očito i nastala) u drugomdruštvenom kontekstu možetu funkciju i sasvim izgubiti.Dokazujućiu cijeloj knjizijedinstvo metode sa društvenimokolnostima u kojimanastaje čini nam se gotovo nemogućeda takva metoda možebiti primijenjena u drugačijemdruštvenom kontekstu(barem polazeći od Lefevrovihosnovnih postavki). Princip· racionalitetakoji služi kao kriterijprocjene nekog ponašanjau Weberovoj tipologiji djelovanjaLefevre navodi kao temelj-.,. . , v askocr društva. ljenju,. st~~ J~~lika simplifikakostiISUV}?ev 'u praktičnihni pnnc!-p. b;:rzu. rinciP kaoPr~mj~!1juJUCl uJiJaJja ponašak~ter'l)prosoda ostaje po L~- problema o Naime društvocija) u nJ~saJ·r~~ postavljaju11;.]a ova met'šrenju neosjetl)l= pre?- naukU. zakonu' vr~~ed?;ob

u obzir osiromašuje i čini autorovuargumentaciju iskonstruiranom.Da pokušamo rezimirati. Lefevrovaknjiga predstavlja pokušajutemeljenja jedne spoznajno-teorijskekritike Web e­rovog metodološkog pristupa.Slabost Lefevrova je u tomešto ne daje jasno vlastitu teorijsko-metodološkupoziciju onaje naznačenakao marksističkaali nigdje nije konzekventnoizvedena) što ga onda vodi iu niz nedosljednosti i u samojinterpretacij.i Webera. Sa drugestrane Lefevre čini velikusimplifikaciju identificirajućiWebera sa cjelokupnim kompleksomonoga što on nazivagrađanskom naukom. Očito jeda Weberov pristup ne iscrpljuječitavkompleks građanskenauke te tako mnoge Lefevrovekritike nemaju takav generalizirajućidomet kakav im onželi pridati.Knjiga predstavlja pokušajkritike gnoseološkog dometa isocijalne funkcije jedne metodemožda više interesantan potome u kakvom je društvenomkontekstu nastao i kakve jereakcije izazvao, nego po dometuvlastitog teorijsko-metodološkogostvarenja. Socijalnikontekst i funkcija ovog radadaju mu vjerojatno veći značajnego imanentna mu teorijskavrijednost.Duško SekulićBRUDER, KZaus-lilrgen: KRITIK DER BURGERLICHENPSYCHLOGIE. ZUR THEORIE DES INDIVIDUUMS INDER KAPITALISTISCHEN GESELLSCHAFT. (Kritikagrađanske psihologije. O teoriji individue u kapitalističkomdruštvu) - Fischer Taschenbuch Verlag, Frankfurt/Main1973.Obiman zahtev ove zbirke odčetiri članka Bruder u uvodunastoji da potkrepi istorijski,pri čemu on istoriju kritikegrađanske psihologije skraćujena razdoblje koje je on samdoživeo - na studentski pokret.Sigurno da bi bilo interesantnoispitivati aspekte ovehitike i njihov dalji razvoj. Aliko recimo poznaje Vigockog(Wygotzki), Rubinštajna (Rubinstein),Leontjeva (Leontjew)i druge, taj će u ovoj širokoprikazanoj psihologizirajućojnaučnoj kritici moći svakakoda prepozna izvesnu varijantu,no nikako načelnu kriti-ku, građanskepsihologije. Ali čak iova zakasnela studentska kritikasputana je paušaliz;iranjimakoja počinju s "razbijačkomkampanjom" na "Kongresukritičke i opozicione psihologije"u Hanoveru 1969. (8),koja podmeću jedno okretanjeka "progresivnoj pozitivistič-258'koj psihologiji" (9), i najzaddokazuju "sramnu propast"(15).U celokupnoj Bruderovojskici radno stanovništvo se iinače ne javlja kao realan aktivansubjekat, već uvek samokao apstraktna kategorija; sadje i studente izgubio iz vida,koji su nekoliko godina biliuzdizani do revolucionarnih surogat-subjekata:oni do punepromene nisu doveli, iako suto s puno reči obećavali. Kakostoji s potrebom dijalektičkogmišljenja kad Bruder vidi samojoš "Konkursmasse" i "levenaučnike", degradirane u"gole ostatke negdašnjih zahtevastudentskog pokreta, kojihse više niko ne drži" (15.)Demokratski studentski pokretje postao jak. On svakakone o p t u ž u j e samo "Psihologijukao tehniku za isključenjepolitike" (24), već upravopriznaje politički značaj jednepsihologije u interesu kapi~tala i kao p r a k t i č n u kritikujoj angažovano suprotstavljainteres za istinskom psihološkomspoznajom, koji jeilstovremenointeres jednog rastućegbroja radnih ljudi s ciljempoboIjšanjauslova njihovaživota. Bruder naprotiv držiposmrtne govore ovom živompokretu na visokim školama,a dalji razvoj nauke unajboljem slučaju ignoriše.Utoliko je pokušaj da se veomaheterogeni članci sažmu sastavovima o kojima se raspravljaloprilikom studentskogrevolta informativniji no pojedinačničlanci, utoliko pre štoje sam Bruder u svom naknadnonapisanom uvodu mnog~jasniji no u svom "Nacrtu krItikegrađanske psiholog,ije".Posle dugog citiranja Fehnera(Fechner), koji kao praotacpsiho fizike mora da snosi odgovornostza razvitak skoro čitavemoderne psihologije, sledineposredno okretanje Platonu(109), a potom se pl'ikazujurazne škole građanske psihologijes pretenzijom materijalističkogpisanja istorije. Bruderse svakako pri tome u najboljemslučaju probija do ocenjivanjapovremene korisnostijedne teorije za društveni razvitak.Na primeru referisanihteorija o učenju može se pokazatida se ne prerađuje istorijskirazvoj, koji je odavna daoi kritiku psihologije učenja,već da se psihološke teorijeproizvoljno i apstraktno suprotstavljajukritici političkeekonomije. Bruder postuIirajedan opšti interes kapitala uistraživanju zakonitosti učenja(144), ali on sumnja u mogućnostspoznaje zakonitosti ljudskogponašanja uopšte; ostavljamogućnost da ga čak i prirodnenauke samo prividnospoznaju (98). Kako treba otvo­]1iti prilaz do psihičke realnosti,do "unutarnje - struktureindividue" (123) kad se kao jedanne do s t a t ak tvrdi:"Spoznaja postaje goli odrazrealnosti" (118)? Kad bi Bruderoveekskurzije u istorijupsihologije mogle baš to daostvare! Umesto toga prikazzavršava u revolucionarno-teoretskarazmišljanja koja se u­čvršćuju na pojmu proizvodnogopšteg radnika, koja seobogaćuju citatima od Markuzea(Marcuse), Gorca (Gorz),Briknera (Bruckner) i Krala(Krahl), a treba da rasvetle"socijalno revol~cionarn~vst~ateškuulogu naucno-tehnicke illteliO"encije"(191). Pri tome onraz;itak psihologije vidi tak~totalno ,,kao proces ~ubs;;nllranjapod potrebe l'apItala ?-~se skoro sve moze pokvantIsamo uldanjanjem kapit~.zma"(166) a svaka skrommJapro~ena uldanja jedino anahranističke ograde (194).. N!ikraju je nejasr:o .kak~ ?vaJ ~n-100" izmiče svoJoJ lOgiCI, postok~pitalistički način proizvod­~je sam (oduvek) traži takvuhitiku postojećeg." (196). .štrajfeler (Streiffeler) pra':lpokušaj da objasni odnos PSIholoO"ijei marksizma. Bez obzira"na brkanje psihologije spsihoanalizom, on pravi neke.interpretacije koje menjajusmisao. Tako se on divi LucienSevu (Seve) što je on daljerazvio teoriju individue a datime nije hteo "da se složi sjednom posebnom ,marksističkompsihologijom'" (26). štrajfelermora da Seva pogrešnoshvata ako se kod njega marksizamograničava na sakupljanjedovoljno poznatili Marksovihcitata, i ako ga on ne shvatakao jednu nauku koja trebastalno da se razvija. Polazećiod "suvih dijalektičkih abstrakcijaEngelsova tipa" (51) štrajfeieriz jedinstva materijalnogsveta i jedinstvenosti procesaspoznaje. koje us}vari po.s~šemarksizam, zavrsava s Jednilmpredmetom istraživanja koji senikako više ne može razlikovati.On traži "protivurečnostizmeđu proizvodnih snaga iodnosa proizvodnje u individuama"(52 i dr.), i za njegase otuđenje kvalitativno pro­~enilo otkad država moderira259

suprotnost između kapitala irada" (49). Antagonistička suprotnostradničke klase i klasekapitalista zamenjuje se onomizmeđu individue i odnosa proizvodnje,a to je konsekventnosamo ako se "psihologija kaosredstvo za povećanje produktivnosti"u svakom slučaju označavakao "karikatura" (25).Volpert traži za psihologijucilj jednog "povećanja ljudskeradne produktivnosti sa svrhomformiranja socijalističkihličnosti. .. Ta tako koncipiranapsihologija postala bi timeglavni sastavni deo jedne izosnova nove nauke o radu"(242). Do ovakve izjave Volpertje mogao stići tako što mu seu njegovoj teoretski-istorijskojstudiji o radnoj i pogonskojpsihologiji kapitalizam ne pokazujenaduvan u abstraktnojveličini kao kategorija kojasve nadvladava. On istražujepraktično angažovanje psihologijeu preduzeću, analiziradvojni karakter rada i zaključujeda samo denunciranjempogonske psihologije nije ništaučinjeno (242). RazvitakTajlorizma (Taylorismus) opisujese tako da postaje jasnozašto danas zakon o preduzećimapropisuje da "poslodavac"i fabričld savet treba da"uzmu u obzir sigurna saznanjanauke o radu o ljudskipravičnom uobličavanju rada"(§ 90). - Ovde bi Bruder mogaojoš da nauči da se taj lorizamima prevazilaziti ne saZon-Retelom (Sohn-Rethel), većsa sindikatima (138 i 228). Akose Volpert uobičajenoj kriticinauke o radu ne priključujekao "perfidna namera zataškavanja",ako je se ne dotičeglobalno kao .instrumenta vladavine,ali ipak kao "od začetkavezane s kapitalističkim načinomproizvodnje" (240) -onda će time ipak na poslednjimstranicama biti ostvarenkoristan doprinos kritici građanskepsihologije. - Kako jeovaj prilog dospeo u ovu zbirku?Sam Volpert konstatuje:"kako daleko od proizvodnjea koliko blizu intelektualnimpoljanama za igru se i daljeobrađuje ,kritička psihologija'"(219). (Das Argument 89, februar1975)Bernhard Wilhelmer(Oldenburg)Prevela Svetlana DragovićGOULDNER, Alvin W. "FOR SOCIOLOGY: RENEWALAND CRITICUE IN SOCIOLOGY TODAY" (Za sociolo·giju: Obnova i kritika u savremenoj sociologiji), BasicBooks: New York, 1973.465 strana.Marcuse je u Umu i revo-organizuje u interesu ljudskelucija" (Reason" and Revolu- emancipacije. Ali, kao što jetion), i još potpunije u svom Marx sa sigurnošću utvrdio,eseju "Studija autoriteta" (A ova kolektivna samosvest seStudy ot Authority)* trasirao u društvu koje je pocepanoproces sekularizacije hrišćan- na klase u konfliktu degeneristvaod Luthera do hegelijan- še u ideologiju vladajuće klaskefilosofije, kao i njeno ko- se, i umesto da bude sredstvonačno rastvaranje u sociologi- ljudske emancipacije, postajeju sredinom devetnaestog veka. oruđe društvene kontrole i apo­Sociologija je trebalo da bude logija za postojeći status quo.ona kOlektivna samosvest ko- Stoga se Hegelovo prinudnojom bi društvo moglo da sebe pomirenje u "Filosofiji prava"* Prvobitno je napisan za Institut fUr Sozialforschung i njegovo monumentalnoizdanje studija Uber Autohoritat und Familie, sredinom 1930. godine.260(Rechtphilosophie) završilo kaoideološka mistifikacija upravou mel'i u kojoj je brisalo klasnerazlike pod postulacijomneutralne Države koja objektivnoposreduje u građanskimproblemima društva: u stvari,iako je pruska politička stvarnosttoga vremena bila neštosasvim drugo, prikaz koji jeon dao se odnosio na buržoaskudržavu koja štiti buržoaskeinterese i to u kontekstuu kojem su potpune .isključeneklase bez svojine.Od tog vremena situacija segotovo nije izmenila: nemajućiobjektivne uslove koji su bilinužni da bi se ostvario zadadatak koji je dobila i sa pretenzijomnaučne objektivnosti,sociologija je nastavila da ispunjavaprevashodno konzervativnufunkciju. No uporedo saovim razvijala se paralelna tra·dicija marksističke teorije kojaje težila da učini ono štosociologija nije učinila i to takošto je nastojala da prevaziđefundamentalni konflikt kojije onemogućio sociologiju daostvari svoje prvobitno određenje.Stoga se već od samogpočetka sociologija razvijalatako što se nadmetala sa svojimtihim sagovornikom: marksizmom.Gouldner je u svomdelu "Nastupajuća kriza zapadnesociologije", istakao dasve dok se današnji marksizamne integriše u predominantnusociološku struju, ufunkcionalizam, sociologija ćebiti sve više meta napada dokse na kraju ne utop.i u irelevanoiju.Takva jedna integracijabi istovremeno bila dobrodošlai samom "ortodoksnom"marksizmu, koji je i sam ukrizi, budući da je već duževremena u stadij umu teorijskesenilnosti. Tražeći izlaz iz ovesituacije, Gouldner uvodi pojam"refleksivne sociologije"koja treba da da obnovu kakofunkcionalizmu tako i marksizmu.Ono što je od posebnog značajau Gouldnerovoj "refleksivnojsociologiji" je da je toprvi s.istematski pokušaj u okvirudruštvenih nauka da seobezbedi subjektivna osnova zasociologiju. Ono što on predlažeje upravo vrsta rešenja k~jeje Huser! zahtevao u "Knzievropskih nauka" nastojećida da nov pravac zapadnojsvesti UOCI pokolja . Drugogsvetskog rata. Po Gouldnerovommišljenju, ono što karakteriše"refleksivnu sociologiju"nisu ni "pojedinci i problemikoji se studiraju niti tehnikei instrumenti koj.i se koristeu studiranju ovih. Umesto toga,za nju je karakterističnarelacija koju utvrđuje izmeđubića sociologa i bića pojedinca,između uloge i čoveka koji jeobavlja." Sasvim razumljivo,meta napada je okrenuta premaonome za šta je većina sociologado sada smat~a~a daje sine qua non condltlp ~aučnostisociologije: obJektIVnost.ili kako Gouldner više volid~ kaže, ,,metodološki dualizam".Gotovo da je nepotrebnonaglasiti da nim su Gouldnerovpersuadivni način izlaoanjaniti pak njegova jasna~rgumentacija uspeli da u~e~enjegove kolege. "Nastupajucakriza" (nasiov Gouldneroveknjige, prim. prev.) je bilastalni izvor negodovanja odstrane sociologa koji pripadajuporedku što se može videtina osnovu' broja polemičkihčlanaka koji objavljuju časopisi"udruženja" sociolog?-. ..Gouldnerovu poslednju knJIgu"Sa sociologiju", treba shvatitiupravo u ovom kontekstu.Kako polemički ton ta~o i nastojanjeda se refleksIvI}

lj-minotaur: The Myth of Value: dner žestoko napada nekritičkupnistrasnu sociologiju koja,-free Sociology"): u središturefleksivne sociologije nalazi mada na strani društvenih grupakoje su hendikepirane ne,se problem vrednosti. i ciljevakao i njeno polazište od objektivističkesociologije. Još jedanvau ,postvarivanju postojećihmanjem privilegija, se završaputse subjektivnost i telos postavljajukao fundamentalne ćava njihovo eventualno preva­relacija moći i tako onemogu­odrednice društvene teorije. zilaženje. "Ona izražava romantizamnadzornika zoološkog vr­Naravno, sve dok objektivističkasociologija razmatra problemsubjektivnosti. tako što retke .primerke. I poput čuvatakoj~ ponosno izlaže svojega rešava redukovanjem uloge ra zoološkog vrta on nastojisociologa na neutralnog tehničara,a problem vrednosti ko­ne želi da vidi pos~moce kakoda zaštiti svoju kolekciju: onmotno prenebregava time što bacaju kamenje na životinjese ograničava na ono što je iza rešetaka. Njemu međutimdato, ona mora da nađe svoje ne pada na pamet da rešetkeishodište u prihvatanju društvenihvrednosti koje su sedilje.Stav ovih čuvara zoološkogukloni i pusti živomnje napomentiraneu postojećim institucionalnimstrukturama i pribnii ljudski Indijanski rezer~vrta je daoforme jedan udohvatanjupostvarene subjektivnostivladajućih interesa: otu­u ~kviru kojeg se ovi živopis­vat zaštićen društveni prostor,da njen implicitni konzervativankarakter. Ona pretpostav­da ih pri tom niko ne uzneilllnipnimerci mogu da izlože !'llja vrednosti i subjektivnost, rava i menja (str. 37-38). Situacijase zatim komplikujeati ove nisu niti univerzalneniti njene sopstvene. One prečinjenicom da se pojavljujupripadajU poretku, koji poput zainteresovani koji bi hteti daHegelovog "objektivnog duha" ove pnimerke stokiraju i kojiprodire u svald domen datog. beznadežno trebaju nove podatkeo ovim potlačenim dru­"Objektivni duh" nije neki vanvremeni, mrtvi objekt već u­ štvenim grupama pa su prijemčivičak i za ona istraživanjaključuje, kao neodvojivu ~trukturalnukomponentu, proJekto, koja su rukovođena sa stan~vištadruštvenih grupa u nemI­vanu budućnost - ono što nije- kao svoju pravu suštinu: losti, iz istog onog razlogavrednosti ,i aspiracije onih društvenihbića koji produkuju i de podržavala slična !istraživa­zbog kojeg su kolonijalne vla­reprodukuju ono što je društvenodato. Preobraćanje flu­Ako Gouldnerove primedbe konjau antropologiji" (str. 46).idne stvarnosti od strane jednoo-objektiv,iste,u mrtve i tarijerističkihimplikacija ovogje se tiču oportunističkih i kakO'"kvantifikabilne date ima tipa sociologije liče na ad hominemoptužbe, treba da pod­cenu koju je naučnost uvelikootuđila od njega: on žrtvuje setimo da je .glavno uporištesvoju subjektivnost li slobodu refleksivne 'sociologije upravosvojoj naučnosti: . u subjektiviranju društveneSamo poricanje neutr~lnostI nauke preko svesne reintegracijeistraživača kao integralnogsociologije nije u stanju d~automatslci reši problem ali dela samog istraživanja. Motivizato otvara put za šira etička sociologa, njegov telos, ili popitanja. Sto&a nije sl~čajno što Gouldnerovoj terminologiji, njegovainfrastruktura (tj. njego­je drugi esej ove knjIge p~svećenkritici Beckerove soc1010- ve fundamentalne pretpostavke,njegova osećanja, stvari ko­gije pol;?eđe~ih i obespravljenihdrustvenih grupa. U radu je su za njega realne ·i načinSociolog kao pristalica" e,The na koji ove stvari oblikuju njegovuteoriju - str. 78), je Šociologist as Partisan") , Goul-u-262pravo ono što određuje njegovekategor,ijeanalize. Stoga sečesto upućivani prigovor Gouldneruda je u pitanju ad homine111.argument svodi na jednuobjektivističku predrasudukoja II potpunosti previđa onošto je osnovno za refleksivnusociologiju.Još od Platona je etika neizbežnonalazila svoj temelj upolđ.tici te Gouldner .fi tom smislune predstavlja izuzetak:subjektivnost je uvek i prvenstvenointersubjektivna. Ovderefleksivna sociologija nalazisvoju najstrožiju proveru: stogaje "Politika dulla" e,The POliticsof the Mind") daleko odtoga da predstavlja jednu polemičkuraspravu sa kritičarimaM. Zeitlinom, Touraineom,i Flaoksom, već je ključni eseju knjizi koji omogućava Gouldneruda u potpunosti razvijesvoju poziciju. Meta je, još jedamput,objektivizam i Gouldnerne okleva da ga razori jerza njega on predstavlja lažnusvest. Ovo je utoliko važnijejer su njegovi kritičari ovogputa iz redova marksista.' Ovdese Gauldner, koji je verovatnoprvi američki sociolog koji jeozbiljno shvatio sociologijinAufhebung prema filosofiji; ikoji definiše plitkost kao "veruda se može obavljati jednaintelektualna disciplina kao štoje sociologija a da se pri tomne bavimo filosofijom" (str.111), postavlja bez predubeđenjaprema zapadnoj marksističkojtradiciji "kritičke teorije"da bi u potpunosti razvio .irazradio konceptualni arsenalrefleksivne sociologije. Lukacsi Habermas, kao i mnogi uznjih, su tako ovde našli mesto,ali je Gouldner nažalost u ovojintegraciji često bao nekritičan.Nije stoga iznenađujuće da seGouldnerovi reorganizacioni naporiu sociologiji, što je stanovištemnogih, bili modelovanipo uzoru na Lukacsa (1922. god.Vintage izdanje str. 114) poštoje: "centralni problem koga suočavasavremena sociologija,kalm akademska tako i marksistička,problem međuveze izmeđuteorije i prakse", to je,!društvena organizacija... ko­Ja ~m~gućuje klju~no posredovanjelZilleđu drustvene teorijei društvene prakse" (str. 97).Shodno tome, program refleksivnesociologije je da u opštimpotezima zacrta vrstuprotiv-kulture koja bi postojalau okviru discipline da bi pomogućstvu ispunila poziv sociologijeda bude samosvestdruštva.Gouldner je svakako svestanP?gubnih staljinističkih posledIcakoje su pratile sličan Lukacsevnapor. Stoga u svomodgovoru Flacksu, ~ on nedvosmislenoizjavljuje da ni podkojim okolnostima sociolozi nesmeju da postanu istraž,ivači uslužbi tržišta ili funkcioneri revolucije,niti pak da postanuelita koja upravlja "Pokretom".Umesto toga oni po svaku cenumoraju da ostanu anonimni,dotle čak da "ako prihvateulogu vođa u političkdm gru_pama oni moraju da se od~eknusvog članstva u zajednicite

disciplina postane zajedničkonasleđe svih. Ovde je gotovonepotrebno evocirati Marxovumetaforu engleslrog džentlemenaiz provdncije koji ujutru peca,u podne čita Parsons, auveče se bavi ekonomskim pitanjima.No na neki, još uvekneodređen način, fragmentacijasaznanja kao i podela radamoraju da ustupe mesto nekomnovom činjeničkom stanjugde se njihove oslabljeneposledice neće više održati. Ovoje naravno dalekosežna projekcija.U međuvremenu, jasno jeda je Gouldnerov predlog najkonkretnijaalternativa kojanam stoji na raspoloženju.U svakom slučaju, spekulacijeovakve prirode idu prekoonoga za šta je Gouldner spreman,barem u odnosu na našuprimedbu. No i pored ovoga,njegova artikulacija značenjaemancipacije ih ipak zahteva.Sama mogućnost racionalnoggovora (discourse) predpostavljazajednički jezik bez kojegmije moguća niti zajednica nitiistina (str. 104). Međutim, postojanjeprave zajednice sa zajedničkimjezikom povlači sobomupravo ono što Marks zovebesklasnim društvom budućida samo postojanje klasapretpostavlja korelativno postojanjekvalitativno različitihinfrastruktura i stoga kvalitativnorazličite jezike - te daklezajednice nema. Ako klaseshvatamo u terminima prakse,to jest, da su bazirane na kvalitetusvakodnevnog iskustva,i stoga bazirane na podeli radakoji ga određuje, racionalni govor(discourse) koga Gouldnerpretpostavlja kao uslov refleksivnesociologije (str. 97-98)može biti tek cilj kome se teži.U ovome je Gouldner veomablizak Habermasu koji u svomodbijanju da kritikuje samustrukturu zapadne nauke, jošeksplicitnije mora da odbacimogućnost prevazilaženja podelerada, i stoga da, u krajnjojliniji, prihvati kao "prirodan"fundamentalni karakterburžoaskog društva. Upravozbog ovoga je nemačko van·-parlamentarna levica nazvalaHabermasa pukim reformatorombez revolucinarnih aspiracija. Ono što spasava Gouldneraod iste sudbine jeste njegovbeskompromisan stav protivobjektivizma - koji ide mnogodalje od Habermasa - ti.činjenica da je američka levicamnogo manje sofisticiranaod svog nemačkog pandana.Najviše što su američki marksistipoput Zeitlin a i Flacksamogli da učine prptiv Gouldnerajeste da ga izazovu u onomeu čemu je najjači: u njegovomantiobjektivizmu. Stogasu umesto da pokažu kritičkezube, oni pokazali stepen neospornogproburžoazivanja njihovihsopstvenih marksizama.Sve što smo do sada navelipredstavlja bitnu razradu li razjašnjenjetema i problema kojisu već bili razvijeni u "Nastupajućojkrizi". Pa ipak knjdga"Za sociologiju" uključuje inovije i sasvim nove, prethodnonepubillkovane eseje kao štoje, na primer, "Romantizam" iklasicizam: Duboke struktureu društvenim naukama", kojisigurno uvode nove kontraverze.Kao da nije bio dovoljnozastrašen ogromrnm brojem radovakoji su napisani na tutemu, Gouldner piše i druguoriginalnu knjigu u kojoj razmatrajoš teži i neuhvatljlivijipredmet: romantizam. Njegovcilj je da naznači analitičkemodele (ili, po njegovoj terminologiji,duboke strukture) prekokojih se može postići boljerazumevanje i vrednovanje društvenihnauka i njihove istorije.Njegove skice kako romanllizmatako i klasicizmakao heuristički saveti omogućujuizvesne interesantne uvideo sociolozima kao što suWeber, G. H. Mead, C. W. Mills,Lazarsfeld, atd. No, u meri ukojoj se njegov prikaz romantizmazavršava time što uključujeKanta, Hegela i .u velikojmeri i samog Marksa, on zamračujeneke krucijalne distinkcijei stoga se mora uzeti sa.ogromnim rezervama. Rezultatje taj da, ne zanemarujući njegovostalno naglašavanje istorijskei političke dimenzije sociološkdhproblema ovog tipa,Gouldner depolitizira i deistoriziraromantizam time što ignorišepolitičke amplikacijesvih njegovih bitaka i ratova·nja, i to naročito u odnosu naintelektualno nasleđe fašizma.Može se čak u izvesnom smislureći da je Gouldnerova interpretacijaromantizma i samaromantična: pa tako "Romantizamnije bio samo estetičkiveć postojan društveni pokretkoji je imao mnogo lica.Bio je to pokret obnavljanjaevropske kulture u svim njenimmanifestacijama - umetničkim,književnim, filosofskim,religioznim pa čak i naučmim"(str. 330). Izgleda da je Gouldnerovde sasvim zaboravio daje ranije stavljao naglasak naljudskoj emancipaciji jer, madaon s vremena na vreme ukazuje na reakcionarni karakterpolitičkdh impllli:acija romantizma,ovde je to sada manje važno,dok je sam pokret hipostaziran,kao uostalom i klasicizam,na rang vodećih savremenihintelektualnih struja. Cinjenicaje da je romantizamnastojao da povrati totalitet ukontekstu rastuće fragmentacijei kulturne dezintegracije, nokao što Gouldner pokazuje, toje davnašnji aristokratski totatalitetprivilegija i odnosa podčinjenostiu kome je sam pojamljudske emancipacije bessmislen.Idealizovani organskitotalitet se opire svim kvalitativnimpromenama te ispunjenjeili spasenje postaju čistolične opcije koje se nude izabranojmanjini. U ovom smislu,to je odlučujući korak unazad,čak i u odnosu na kapitalizamkoji, barem u pr.incipu,teži univerzalnosti. Lako jesimpatisati sa romantičarskimčežnjama poput one koje senalazi u uvodnom delu "Teorijeromana" mladog Lukacsa:"Sretna su ona doba u kojimai p . zvezdano nebo mapa svihmogućih staza - doba čije sustaze osvetljene sjajem zvezda.U njima je sve novo a ipakpoznato, puno avantura a dase ipak oseća svojim. Svet jeveliki no on liči na dom, jervatra koja gori u duši iste jesuštinske prirode kao i zvezda;svet i pojedinac, svetlo i vatra,jasno se razlikuju iako nikadne postaju stranci jedandrugome, jer vatra je duša svogsvetla kao što se sva vatraodeva u svetlo". No ovo organskozajedništvo liči na zrelodoba koje se priseća svogper,ioda mladićstva: one izgledajudobro upravo sa jednognovog stanovišta dok su nekada,pre ovih ideaillzovanih sećanjabile nešto sasvim drugo.Cak je i kod mladog Lukacsaovo organsko zajedništvo protivstavljenofundamentalnimprocepima buržoaskog društvakoje stvara roman kao svojuglavnu umetničku formu u traganjune za prostim vraćanjemnepovratno izgubljene nevinostiveć za umiverzalnošću kojaće se integrisati na nov način.Ono što je ovde odlučujuće nijekarakter organskog već jedankvaliJtativan skok bez kojegbi romantičarska stremljenjana političkom planu nužnorezultirala fašizmom.Uostalom, šta je faŠlizam drugodo povratak pseudoorganskogkoje je do kraja ispunjenovatrenim pOl'icanjem kvalitativnonovog? Sam fascio odgovarasnopu štapova kojipredstavljaju različite društvenegrupe povezane dvema trakamakoje reprezentuju Državupomoću sasvim vidljive 'osovinei koja sasvIim očiglednozamenjuje organizovano nasilje,A sama istorijska funkcijafašizma sastojala se u ,tome dase sačuvaju od svake promenepostojeće relacije moći i to uperiodu kada nije bilo boljilinačina da se odbaoi zahtev zakvalitativnom društvenom promenomi da se pri tom osiguradalji kapit:;tlističkli razvitak.Stoga se šokantna nostalgijaznačajnog broja Italijana264265

1Ii Nemaca već zašlih u godineza predratnim periodom trebada shvati upravo u terminimaorganskog zajedništva koje jefašizam i nacizam nastojao daostvari uz pomoć neo-romantičarskogideološkog pastichekrcatog mitovima i kontradikcijama.Čak i egzistencijalizam, tajnajslavnija intelektualni potomakromantizma, pati od istihtih osnovnih nedostataka. Usvom pokušaju da zaštit,i konkretnostpojedinca od isparavanjau abstraktnu univerzalnostkruto .postavljenih i strogihkategorija onoga što Goulduerzove klasicizam, egzistencijalizampreuveličavaznačajonoga što je dato i postvarujega tako da mu je ishodišteu por-icanju same mogućnostikvalitativne promene. "Absurdničin", absurdni sledstvenoapstraktnom racionalizmu P.rosvetiteljstva,konstituiše egzistencijalnogsubjekta upravo uonoj meri u kojoj je to činslobode. No bez obzira da lije pojmljen kao religiozna "vera"teističJmg egzistencijalizmaili kao "revolucija" ateističkogegzistencijalizma, on ostaje privilegovaničin individualnogspasenja koje podrazumeva daje sve ostalo fundamentalnoneizmenjeno. Čak i kod jednogtakvog intelektualnog divakao što je Sartre, problemkvalitativne promene ostaje nerešeni nerešiv u okviru kontekstau .kome je postavljen:serijalnost na kraju sebe ponovopotvrđuje - što objašnjavaSartreovo dugogodišnj~bavljenje Flaubertom. Budućida se u krajnjoj liniji konkretnostmože naći samo u organskomkarakteru življenogiskustva, jedini način da se donje nekako dođe je da ,se istražujesvaki mogući detalj i pukotinaFlaubertovog života.Mada je Gouldnerova interpretacija,čak i u svojim najpozitivnijimprocenama, u osnoviispravna, sam romantizamse na nivou teorije .pojavljujekao beznadežan. Ono što nije266u redu sa Gouldnerovom analizomne tiče se onoga što onkaže već onoga što on propuštada kaže, zbog čega su njegoveglobalne procene dostaizgubjie. Stoga je i njegovaocena Hegela kao romantikakrajnje problematična. Ona nastojida vrati diskusiju na ruskustvarnost pre Drugog svetskograta, kada je, između ostalog,jedno takvo stanovišteonemogućilo izdavanje Lulc:icsevog"Mladog Hegela" koji jeo. ?v~:r;ne mislio drugačije. Ovo~l]e.CIsto akadc:;:r;nsk;i spor. Jercak l sa stanovIsta refleksivnesociologije je absolutno suštinskida se oštro odvoji i razgraniči..mar:ksističko-hegelijanskadijalektIka od njene romantičarskekarikature. Ovajd~gi. tip dijalektike poriče upnnclpu da se može ostvaritiemanc;ipacija, kao krajnji cilj,dok ]e upravo emancipacijaono što predstavlja specifičnurazliku refleksivne sociologijeu odnosu na akademsku sociologijuuopšte. Sama emandpacijanema nikakve veze sa romantičarskimidealima i može~e oS.tvariti ~amo daljim drus~ve/Um.razvzr7w11Z i eventualmmukidanjem fetišizma robe(cornmodificat:ion) i fraamentacijekoje su tipične za kasnoburžoasko društvo a koje biromantičari (naprimer Roszak)ž~leli da otkotrljaju unazad.Gouldner daje neke nacroveštajeo potrebi da se tra::Zscendirajui !Tomantizam i klasicizam(str. 360) ali ne ide daleko unaznačavanju kako se to možeučiniti i· istovremeno ne odu­~taje ?c:} toga da romantizaml klas~clzam upotrebljava kaopro.~otipove za anterpretaciju.~n]l~a se u stvari završava]ednun esejem koji upotrebljavaova dva prototipa da bianalizirao dve glavne marksist!čk~škole: "kritičku" i "naucnu. Treba spomenuti da u­prkos prethodno naznačenimproble~ma~ Gouldner uspevada ova] mace veoma težak problemrasvetIi u značajnoj meri.U celini, ova knjiga ne predstavlja,,završni proizvod" kojipostavlja specifične zaldjučkei rezultate, ali ona je deoprocesa koji će, nadajmo se,naći svoje mesto u eventualnomnovom usmeravanju sociologrl.je.Jedan od najboljihuvida Gouldnera upravo se sastojiu poimanju ovog procesane samo u terminima intelektualnekritike i kritičkog dija~loga sa njegovim protivnicima,niti pak u .izgradnji nove "škole",već u poimanju ovog pro-ocesa kao bitno vezanog za organizaciju.To je razlog zaštoje' Gouldner, mimo njegoveprofesorske aktivnosti, poslednjihgodina sve vJše zaokupljenstvaranjem .novih časopisakoji štampaju radove koji nisu"neutralni" već koji su sa velikimubeđenjem stavljeni uslužbu izvesnih teorijskih ciljevai zašto se angažovao uorganizovanju konferencija isastanaka preko kojih se zajednica refleksivnih sociologamože organski da razvija. _Utom smislu, knjdga "Za SOClOlogiju"nije samo sociološkodelo već i j e d a n program.(Preuzeto iz časopisa "TELOS";No. 19, proleće 1974, pp. 176-182)Paul PicconnePrevela Dragana B. KandićBARACCA Angelo, ROSSI Arcangela: ASPETTI OGGET­TIVI ED IDEOLOGICI DELLA SCIENZA (Objektivni jideološki aspekti nauke) Critica marxista, 2/1973.1. Ideološki sadržaj u društvenimi prirodnim naukama.- Već u samom početku autoriističu da nauku treba shvatitikao sastavni dio i proiz­"od ljudske aktivnosti u neprestanojpovezanosti sa svimdrugim proizvodima - ideološkim,i ekonomskim. Velikaje zasluga Marxa ta, što je zarazliku od klasične ekonomije,koja ekonomske kategor-ije objašnjavazakonima prirode, istakaokarakter historijske uvjetovan osti društvenih' odnosa iekonomskih kategorija.' U tomsmislu autorU. želepIikazati mogućnost primjenjivanja Marxovekritike političke ekonomijena druge nauke. Modernaje naulm proizašla iz okviradruštvenih i transformacijau proizvodnji, počevši od ekonomskerevolucije XVI st., kadnauka poprima određeno potvrđenje,metodu i historijskislijed razvoja svojih određenihgrana.Uvodeći. nauku u okvire produktivnostii ističući istovremenosvoju praktičnu hegemomonijuu društvu,. buržQazijaje isticala i svoju ideološku hegemoniju;na taj način samanauka postaje ideološkom garancijompodj armlj enosti čovjekau organdzaciji i stabilnostidruštvene strukture. Zbogideološkog prezentiranja nauke,buržoazija gleda u nauciizvor progresije. To je ujednoi jedino objašnjenje činjenicida je dominirajuća klasa isticala.nauonu ideologrl.ju i udarilapečat epistemologiji, dok, sdruge strane marksizam čestonije mogao ili nije znao postavHise na takav zadatak.2. Historijsko-matelijalističkakoncepcija prirode i nauke. -a) Odnos priroda-historija jestalan i neophodan odnos recipročneuvjetovanosti - niti sasvimideološki n~ti sasvim utilitaran.Teškoća raspoznavanjatog odnosa leži II činjenici dasu stvarne karakteristike togodnosa, u toku evolucije ekonomsko-proizvodnihstrukturačesto bile iskrivljene j mistificirane.U buržoaskom se društvu,s instauriranjem kapitalističkognačina proizvodnje267

insistiralo na razdvajanju "svijetaprirode" i "sVIijeta historije";odnosno na razdvajanjuodnosa proizvodnje kao posljedicerazvoja proizvodnih snagai historije koja postaje historijomduha u iskrivljenom imistifiiciranom smislu.b) Objektivnost moderne naukenije samo ideološka invencija,ukoliko se tom objektivnošćune želi, u njenom potvrđivanju,dokinuti svaka ideološkapovezanost sa razvojemnauke.Objektivnost naučnog istraživanjane rezult!ira se samoiz stava materijalne nezainteresiranostii čiste kontemplacije,niti je čisti odraz nepromjenjljivostistvarnosti, već uvijekpretpostavlja neophodan odnoss materJjalnom bazom ljudskeegzistencije i preko nje, s cjelokupnomprirodom.c) U kontekstu stvarnog odnosakojeg je čovjek uspostavios prirodom, nauka predstavljaotuđenje od svog stvarnogobjekta, odnosno otkrivakarakter historijsko-materijalneuvjetovanosti, vezu s problemimai ekonomsko-materijalniminteresima dominirajućeklase; prije.svega zbog toga štopredstavljaju sastavni dio uopćenogodnosa čovjek-priroda,dakle interesa i problema, kojisu, s druge strane, sadržani uodnosima proizvodnje i odnosimameđu ljudima, a ti suodnoSIi uvijek historijski uvjetovaniodređenim društvom.3. Usporedba s nekim marksističkimpostavkama nauke.- a) Engelsova koncepcija historičnostii dijalektičnosti prirode,ii analogno tome naučnemishl kao njene refleksije predstavljau stvari poziciju čistelegitimacije nauke odvojene odkonkretnih materijalnih uvjeta,prije svega proizvodnihuvjeta ljudske egzistencije, tese stoga ta koncepcija jediinstvenostiprirode i društva smatraidealističkom, jer predstavljajednostav:r:o v~vrificira?j~jedinstvene dlJalektIcke IDlshl.268b) Lenjinove pozicije nastavljajuse na Engelsove dijalektičkepozicije, iako on nastojipodcrtati ontološki, materijalističkii procesualni aspekt naukekoja nije, u svom razvojukondicionirana prirodom kojuodražava.Nadalje autori navode reviju"Critica marxista", broj 6 iz1972, gdje pod nazivom ,,0 marksizmui nauci" govori o aktuelnimteorJjskim debatama uItaliji na temu marksi;zma. Novijepostavke talijanskih marksistapolaze od "dijalektičko­-materijalističkih" pozicija kojeističu spoznajnu autonomijuprirodnih nauka, njihov unutarnjiprogresivni karakter, čakprelazeći granice historijskogmaterijalizma (Tagliagambe) uusporedbi sa epistemološkimpozicijama mehanicizma uvodećikategoriju interakcije, kojuspominje već Lenjin kaoprincipa opće povezanosti prirodnihformi koje stoga, uvjetujuone iste faktor po kojimasu i same kondicioniirane; osimtoga ističe da ne treba postojatikontradikcija između spoznajekao odraza i spoznajekao procesa, budući da se tadva tipa analize odnose na dvarazličita stadija spoznaje, teGeymonat u usporedbi s neopozitivističkomepistemologijom,navodeći da i kod jednihi kod drugih postoji analognoakcentiranje provizornog a neapsolutnog karaktera naučnespoznaje.)d) U istom članku revijeCritica marxista" Petruccioloi.' Tarsitani konfronIliraju historijskimaterijalizam Đ. Lukačevojpoziciji negacije da proizvodnaaktivnost čovjeka možestvarno utjecati na kontekstprirode, odvajajući se time iod historijsko-društvenog konteksta."Koncepcija nepromjenljivostiprirodne stvarnosti",kažu autori, "suprotstavlja senašoj osnov~oj . tvr~ji o pr!­rodi kao bItno uVJetovanoJ,iako ni u kom slučaju ne istvorenoj, produktivnom aktivnošćučovjeka"..4. U??ga i ~gzempZifikacijahzstorlJske analzze. - "Smatra­~o d~ još d~as ne postojihistonj.ska analiza koja bi bilau stan!u stvoriti jasan ogledonoga. sto smo dosad stvorili."MeđutlID, sam razvoj naukekroz stoljeća, ističu autori kaopribli!:~vanje istinitijim, kompletrujamkoncepcijama prirodnestvarnosti neminovno ukazujena potrebu da se naukapromat~a sa aspekta historijsk9-dru~tveneuvjetovanosti;vazno Je da ekonomsko-društveniuvjeti kojima se realizira"opći kontekst nauke ukoji se ona objektivno i s ~a­!erijalističkih pozicija uključu­Je, budu saSVlID razjašnjeni.5. Još uvijek se naučni radsmatra sferom nečeg "stranog".Smatrati sadržaj naukekao nešto ireleviUltno u odno­~u na mogućnost njene primje.r:~,ope~ dovodi do podjeles~:ljeta pnrode i svijeta histonje,.. odnosno, odbacivanja histonjskogmaterijalizma. Zbogtoga treba nadmašiti taj raskorak;.povezati misaonu ipra~tičnu ~ktivnost; usmjeritinaucnu aktivnost ne samo nakonceptualne kriterije već J nastvarne potrebe radničko cr pokreta,dokučiti prave tre~utkeu kojima naučna aktivnost mož.e_.~onkretno"načetf' kapit a­~stIcku organizaciju rada materijalneuvjete rada u 'tvornici.Ljerka ŠvagelSIMONI Della Valle, Mario: EPISTEMOLO GlA GE­NETI~A E MARXISMO (Genetička epistemologija imarksIZam) - "Critica marxista", 1/73.1: G~netička . epistemol?gija ksizam li nauke, odnosno mark?JuJ~. ~azradio J~an PIaget ksizma i psihologije. Goldmann(za!! Pljaze) polazecl o~ svo)e !:'T~i da genetička psihologijaanalIZe mentalnog razvOja dJe- Clm eksperimentalnu bazu emteta,pred~tavlja sl?7cifičan pr~- piričkog razvoja aktivnog sub­!az m.~rkslzmu, pn~~ ~vega di- jekta i prema tome praktičnogjaI7 ktI Sk?ll?-. matenJahz~u, a znanja dijalektičkog i historijna~znacaJmJel5predstavnIka na- skog materijalizma; s druO'elazI u LUClenu. Goldmannu. strane, imajući pred sobo~Goldmannov~ roterpretacija kao svoj predmet subjekt ~Marxov.og dJ~~a podrazumijeva razvoju stvara shemu evoluuvođer:Je.. dVIJU ~ategorija u c~one teorije koja, počevši od~arkslstIck~ teonJu: poznava~ djeteta prema društvenim fornje.vgeneze l stnIkture. U "ge- macijama i znanju čini njtihovnetlckom marksizmu" Gold- eksplikativni model. Zapravomanna 0r:~ l?redstavljaju isti Goldmann konfrontira Piacreto~odno~v kop člJ?-e u Piagetovoj ":ll teoriju inteligencije (sa~tavg~metIckojepIstemologiji, te ~Jenu od dva dijela: asimiIaci­!'lagetove koncepcije s jedne, Ja.- djelovanje organizma nal Gol~aTI?ove s druge strane o~Jekte ok? njega i akomodado~voIJavaJ~.. ~a se govori o CIJa - utjecaj ambijenta naepI~teI!lC!logIjl Istovjetnosti čiji o!ganizam) i Marxovu koncepse.je~ mode~, genetički, pri- CIjU odnosa čovjek-priroda.mj.enjuje neo:,,!sno o nasljed- Međutim Goldmann zannOJ stn1k;tun. najrazličitijih ruje razlikt'J. dzmeđu društv~~oa~p:r:ocesa. PItanje pravoval)ano- procesa proizvodnje i jedn;StI takve Goldmannove roter- stavnog radnocr . kr'p~~e~cijd f.1~g

cizam ...:-. tako da je naučnaMarxova misao odvojena odsvog specifičnog konteksta, dakle,kritike ekonomske politikei prevedena u ideološkom svijetluklasičnih filozofskih disciplma.Goldmanova interpretacija"Teza o Feuerbachu", odnosnopojma trans - indivadualnogi kolektivnog subjekta, je početaknjegovog iskrivljavanjaMarxove misli. Šestom tezom,Marx je, po Goldmannu transindividualnomsubjektu daonaučni status koji se podudaras identifikacijom ljudske batii društvenih odnosa i koji seu Goldmanna pretvara u tvrdnjuda čovjek i njegova bit činedruštvene odnose, odnosnoodnose među ljudima. Drugimriječima trans individualni subjektje sklop individua koje činedruštvo, koje se može definiratikao "cjelina, iako ta cjelina,vrlo različita od skupa inddvidua,nije ništa drugo većskup odnosa i uzajamnog djelovanjatih individua" (Piaget).Odnosi u proizvodnji, kojeGoldmann nije uspio sasvimrazlučiti od odnosa među ljudima,postaju subjektivizdrani,i čak štoviše, umjesto da ihpredstavlja kao elemenat procesaproizvodnje Goldmann ihnaziva "produktom subjekta,prakse ljudi".Subjektivizacija društvenihodnosa proizvodnje, stranaMarXovoj misli, znaći da setransindi'Vidualni subjekt pojavljujenadzmjence!i kao subjekti kao objekt i na taj načinpredstavlja neprestano kruženjea djelomično i identitetdvaju termina. To je bez sumnjejedna od glavndh točakaGoldmannove koncepcije (baziranana vlastitoj interpretacijiTreće teze o Feuebachu), a prekote deOOioije Goldmann definiraulogu i poziciju psihologizmau marksistdčkoj teoriji.Dijalektičkii materijalizam je,po njemu, zamišljen kao teorijaprocesa unutarnjeg uređenja(struktura1i2:acije) unutar kojihljudski psihologizam (sub-jekt) stvara određen odnos savanjskim svijetom. Taj je. odnosdinamičan, ukoliko subjektnastoji da se putem vlastiteaktivnosti asimilira· sa uvijekvećim dijelom vanjskom svijeta.Kao posljedica akcije vršenenad vanjskim svijetomdolazi do akomodacije subjektaotporima objekta; eksplika­Hvan prinoip tog dinamizmaje tendencija ravnoteži.U tom je smislu dijalektičkimaterijalizam genetička teorijastrukturalizacije subjekta uodnosu na okolinu ·odnosno teorijao neprestanom prijelazus jednog oblika ravnoteže naslijedeći, teorija o prijelazu(geneza) sa jedne inferiorne usuperiornu strukturu. Ovu teorijuGoldman primjenjuje naljudski psihologizam i društvo,pri čemu je razvoj i jedne idruge proces transformacijedvije homologne strukture. Objektovakvog dijalektiičkog materijalizmaje razvoj ljudskogpsihologizma u odnosu na okolinukoju želi spoznati te razvojdruštva "kao složenog naporada se nađe jedinstven idosljedan odgovor zajedničkimproblemima svih članovagrupe u odnosu na njihov društvenii prirodni ambijent".Ukoliko domenu dijalektičkogmaterijahlzma čine odnosisubjekta i objekta u spoznaji,polinarni uvjet stvaranja marksističketeorije bila bi definicijaspoznajnog subjekta, kojudaje genetička psihologija, injegovd.h odnosa sa objektima(nauke) koju daje genetičkaepistemologija.2. Po Piagetu, objekt naučnepsihologije, "dakle genetike"je upravo subjekt. Objekt semože spoznati jedino putemiskustva, a iskustvo je uvijekiskustvo subjekta. Nastanak irazvoj objasnila je psihogene-1dčka teorija, koja čini odnosgeneze (oblik transformacije,koji počinje od nekog stanjaA, a završava u stanju B, kojeje stabilnije od stanja i strukture(sistemi koje tvore skupzakona i osobina cjelina; tiI1zakoni i osobine razlikuju seod zakona elemenata sistema),a svaka struktura ima svojugenezu.3. Da bi objasnio tranzicijujedne strukture drugoj Piagetprilazi procesu ekvilibracije,koji se dijeli na 4 općih karakteristika:polje ekv.ilibracija,stabilnost, kompenzacija iaktivnost. Piagetova definicijaravnoteže dozvoljava sintezugeneze i strukture, ukoliko znanjeo ravnoteži uključuje znanjeo kompenzaciji, aktivnosti,pokretljivosti i stabilnosti.4. Ovakvo postavljanje osnovnihstavaka geneze postavljai dva međusobno povezana problema:A. Problem potvrđivanja genezeu prijelazu s jedne struktureu slijedeću, putem eksperimentalnogistraživanja.B. Problem oformljavanja teorijeukohlko se pokaže da segeneza ne može eksperimentalnopromatrati. U tom slučajuteorija mora početi od postulata,kojem treba pronači modalitet,a genetičko počelo trebada se rezultira van istraživanja.5. Proces mentalnog razvojaPiaget zamišlja kao niz strukturau uzastopnom slijedu, akoje su određene nekim oblikomekvilibracije. Dimenzijeravnoteže ostvaruju se uporedos napredovanjem strukture,a bit će potpuno ·realiziranetek u stadiju hlpotetičko-deeluktivnihoperaoija. Piaget promatrapitanje ekvilibracije, počevšiod primjera sticanja znanjao očuvanostd. U mentalnomrazvoju razlikuju se 4faze kroz koje subjekt prolazioel početnog stadija predstavljapotpunu kompenzaciju.Međutim, genetička psihologijanije uspjela putem eksperimentalnogistraživanja rasvijetlitiprijelaz s jedne strukture nadrugu: prema tome taj prijelaztreba označiti kao postulat,poziciju genetičkog počela(principa). .6. Postavlja se dakle, pitanjemodaliteta postUlata. Novoststrukture Piaget objašnjavapomoću 4 mogućih faktora:progresivno usavršavanje zahvaljujućinervnom sistemu, u­čenje na bazi iskustva, učenjeu funkciji jezika, učenje na bazisukcesivnih ekvilibracija.Nove strulcture se stoga razvijajuputem integracije i generalizacijeprethodnih strukturakoje čine različite mogućnostivtiše strukture. Mogućnost višestrukture nije imanentna nižojveć ovisi o novim sposobnostimasubjekta, čak štoviše uvjetoperativnosti te nove sposobnostije da viša struktura sadržinižu ali ne i obrnuto.Teorijska genetdka ne možeobjasniti novost više strukturejer se misaona apstrakcija, zapravokao sposobnost koja bitrebala objasniti progresijustrukture odvija van njene dinamičnosti.Misaona apstrakcija se sastojiu apstrahiranjti nekih elemenataniže strukture da bi ihodrazila na nove operacije koje,ih uopćavaju u višoj strulcturi.Može se, daIde, konstatiratida je jedan takav procesistovremeno progresivan (noveoperacije i strukture) i retroaktivan(apstrakcija počinjeod pređašnjih struktura). Nataj način misaona apstrakcijapostaje svoj vlastiti predmet,pa je nastojanje da se objasnikontinuitet i novitet struktureosuđeno na propast.7. Po Goldmannu, dijalektičkimaterijalizam je teorija strukturalizacijesubjekta s obziromna njegove odnose s objektom.Takva strukturalizacija uključujepsihogenetički proces kojegPiaget nije uspio rasvijetliti.Dijalektdčki materijalizamGoldmanna, koji proizlazi izmehaničkog primjenjivanja iprojekcije psihogenetičkog modelasvodi se na povećavanjeznanja, koje je istovremeno isociološki i psihološki-proces.Po tome na bazi genetike postojitendencija (u subjektu,društvu i znanju) integracije270271

viših i nižih struktura; što zapravoj nije drugo do li uopćeniizraz genetičkog procesaekvilibracije . koji daje psihologija- ali na bazi postulata,pa dijalektički materijalizam,Goldmanna posjeduje sve teorijskekarakteristike subjektivističkogidealizma; odnosnojavlja se kao psihologijska teorijaznanja koja je istovremenohomologna genetičkoj psihologijii epistemologija.Svojom teorijom Goldmannstvara kategoriju obLika općenauke, okarakterizirane genetikomznanja, podvrgnute stalnimzakonima genetičkog procesačiji osnovni princip (genetički)zanemaruje historijskikarakter nauka. Na taj načingeneza prethodi vremenu: kontinuitegenetičke derivacije ujednom, i regresije u drugomsmaslu, postaje jedini uvjetvremena i irnobilizacizacijepovijesti. U stvari, genetičkikarakter spoznaje postaje znanstvenimuvjetom: geneza sejavlja kao osnovni princip čijije zadatak ujedanjavanje nauke,a s time i definiranje znanstvenostikao genetičkog znanja.Ova Goldmannova ideološkakoncepcija korisna je samo u­toliko što pokazuje kako netreba postaviti odnos marksizmai nauke: on ne smije bitioblik ideologijskog neg;iranjanauke, pa se prema tome nesmije poistovjetiti s pokušajemda se naučne koncepcijeMarxa svedu na epistemologijukoja je prijepis psihologijsketeorije aktivnosti subjekta.Ljerka švagelV. AFANASJEV i D. NIKOLOV: IZMENE U GNOSEOLO·GIJI BURžOASKE POLITIČKE EKONOMIJE ("il3MeHe­HlliI B rHOCeOAOrm:r 6YP)KYa3HOH IIOAHTWleCKOH 3KOHO­Nillli") Voprosi ekonomiki, br. 1, 1975, str. 94-104.Već je dugo vremena u radowmaistoričara ekonomskemisli prisutna konstatacija daje u savremenoj nemarksističkojekonomskoj misli na Zapadu/došlo do izvesnih promenau pogledu predmeta ikaraktera njene ekonomske a­nalize, do primene novih metodaistraživanja i do pojavesve jačedzraženog kritičkogpristupa tzv. konvencionalnimteorijama i metodologiji kojejoš uvek dominiraju na američkimi drugim univerzitetima.>Pri tome, pojeddni misliocisve više istupaju protiv preteranogmatematiziranja ekonomskihistraživanja, za uvođenjesociološko-istorijskog pristupa,koji je još od Maršalagotovo u potpunosti napuštenu anglosaksonskoj nemarksističkojliteraturi sa izuzetkomT. Veblena i institucionalističkeškole, a takođe u ekonomskimistraživanjima dolaze doizražaja kantovska i neokantovskafilozofija, a posebnoetika, voluntarizam, prestrukturalizamč.itavog društva i posebnokantovski i uopšte kritičkipristup problemima savremenogkapitalizma, ali ugranicama postepenih reformiodređenih institucija kapitali-I Pojl!Jll nemarksističk~ ekonomska misao je širi od pojma buržoaska ekonO!ll~kaI!lIsa,? na ;Zapadu, jer 0.buhvata. i . sve druge pravce i škole ekonomskenus~I, kOje rusu ru građanske ru markSističke (socijaldemokratske novu levicuf'ldlJ;:alnu st~j~ i dr.). Ovakva l?odela je prihvatljiva, jer se na' jednoj straniJ~'yIJa marksl!i.!Icka ekonomska mIsao kao. g1a~ i o.snovnl pravac razvoja poJitickeekononuje, dok u drugu grupu spadajU SVI ostalI - sporedni pravci i škole2 Na pr. GaJbrajt U svojim studijama: "Nova indastrijska država" (1967)"The. Att1!leltt Society", (1959), "Economics and the Public Purpose", (1973) idrugI pISCI.272stičkOG društva (Galbrajt, MirdalLiUdbek i drugi).Ovo zapažaju uz određenerazlike i varijacije u pristupui zaldjučcima i marksistički,a i određeni radikalniji ekonomistina Zapadu. 3 Pojedinifmoseološki aspekt1 ovih promenapredstavljaju i predmetanalize bugarskih ekonomistavl Afanasjeva i D. Nikolovau . članku "IZMENE U GNO­SEOLOGIJI BURžOASKE PO­LITIčKE EKONOMIJE", kojije objavljen u prvom bvrojusovjetskog ~konomsk;o~. casopisaVoprosl ekonoIDlki IZ ovegodine.Autori prvo ističu grandioznirazvoj socijalističkog društva,kao suprotnost dubokoj krdzikapitalizma, koja s druge stranedovodi do suprotnosti izmeđunaučno-tehnološkog razvitkas jedne i produbljavanjakrize kapitaLizma s druge strane.Ove promene, po mišljenjuautora, izazivaju duboke izmeneu buržoaskoj političkoj ekonomija,u kojoj je danas zarazliku od perioda tridesetihgodina i ranije, prisutan stavo transformaciji kapitalizma,ali isto tako i velika broj studijaapologetskog karaktera.Autori ističu da građanski ekonomistiunose u svoje radoveteoriju evolucije, koja dovodido novog društvenog poretka"nekapitalističkog tipa", kojesmenjuje kapitalizam (industrijsko,post-industrijsko, tehnokratsko,post-civilizovanodruštvo itd.). Ovi oblici, smatrajuNikolov i Afanasjev nepredstavljaju ništa drugo dorazličite forme državno-monopolističkogkapitalizma. Autoridalje smatraju da je današnjiperiod karakterističan pokrizi savremene buržoaske političkeekonomije, koja ne možeda reši praktične problemedruštveno-ekonomskog razvojau kapitalizmu. S tim u veziautori navode i pojavu Galbrajtovekritike zvanične ekonomskenauke u SAD, koja ponjegovom mišljenju još uvekviše pažnje posvećuje .apstraktnimteorijskim. modelima, negopraktičnim problemimaameričkog društva.Pošto su ukazali na ove promenei njihov značaj za razvojekonomske misli, autori pristupajuanalizi gnoseološkogaparata savremene nemarksističkepoLitičke ekonomije. Onipodsećaju da je Marks pisaoo deformaciji gnoseološkogaparata njemu savremene buržoaskepolitičke ekonomije, kojase ogledala u robnom fetišizmui tadašnjoj krizi buržoaskepolitičke ekonomije, kOjhse sastojala u robnom fetišizmu.Robni fetišizam je, pomišljenju autora, bio glavnispoljni izraz ovakvog razvojaekonomske teorije, jer građanskiekonomisti u prošlom vekunisu shvatali osnovne puteverazvoja ljudskog društva odkapitalizma ka socijaLizmu, atakođe ni pojavu i društvenu iistorijsku ulogu proletarijatanasuprot kapitalističkom sistemu.S druge strane i u savremenojnemarksističkoj mislipojedine kategorije, kojedanas igraju centralnu ulogu(npr. teorija industrijskog,post-industrij skog, post-civilizovanog,post-tehničko& i. dr. društva)ne suprotstavljajU se poNikolovu oi Afanasjevu robno­-fetiškoj formi objašnjavanjaekonomskdh odnosa kapitalizma.Ovde spadaju i kategorijekao što su industrijski sistem,tehnostruktura, zrela korporacija,konvergencija dva sistema,planski sistem (u kapitalizmu)i sl. Konačno savremenenemarksističke rasprave okapitalističkom društvu ostavljajusasvim po strani osnovniodnos proizvodn)e u kapi~;;tlizmu,odnosno pnvatnu SVOJillU.Ovde autori ne analiziraju shvatanjaGalbrajta, Berlija, Minsa,šumpetera i drugih nemarksističkihpisaca, koji suisticali podvajanje kapital-svojinei kapital - funkcije, od-3 Videti J. Robinson: "The Second Crisis of Economic Theory", "CollectedEconomic Papers", Volume IV, BasU Blackwell, Oxford, 1973, str. 92.18 Marksizam u svetu II273

nosno podvajanje svojine ikontrole na kapitalističkim preduzećima.Međutim oni podvlačeda ovi nemarksističkipisci ne prave razliku izmeđusocijalizma i kapitalizma naročitokada analiz:iraju posledicetehnološkog determinizma,"zrelu" korporaciju, tehnostrukturuplaniranja u kapitalističkimfirmama. Umesto toga ovipisci govore, podvlače Afanasjevi Nikolov o jednom industrijskomdruštvu. OvaJkva razlikase međutim mora praviti,jer samo priznavanje činjeniceda tehnološki determinizamdovodi do krupne proizvodnjezahteva i uključivanje analizedruštvenih odnosa u ekonomskarazmatranja savremenihnemarksističkih pisaca. S drugestrane autori podvlače dapomenuti kategorijski sistemdozvoljava samo analizu oblikaispoljavanja, ali ne i unutrašnjihzakonitosti kapitalizma.Odatle autori izvode zaključakda "teorija industrijskogdruštva" konstruiše apologetikukapitalizma u značajnojmeri ne na osnovu opisarobno-fetiških odnosa kapitalizma- kažu autori, ali u istovreme ona ne daje naučnu raspravudruštveno-ekonomske prirodekapitalizma i istorijskihtendencija njegovog razvitka."Kako je ovo jedna od karakteristikasavremene buržoaskepolitičke ekonomije, autorismatraju da je neophodno dase razmotre osnovna pitanjarobnog fetišizma i njegova ograničenostsa gnoseološkog stanovišta,koje predstavlja osnovusavremene nemarksističkepolitičke ekonomije.Autori pre svega nastoje dainterpretiraju Marksova shvatanjarobnog fetišizma i robno­-fetiških odnosa u kapitalizmu,a zatim prelaze na analizu savremenihformi korišćenja robno-fetiškihkategorija u nemarksističkojpolitičkoj ekonomiji.Kao primer ekonomskeanaHze na osnovu robnog fetišizmaautori navode korišćenjekategorije "ljudskog kapi-tala", koja omogućava da seradna snaga posmatra na istinačin kao i tehnički faktor, odnosnokao oblik investiranjau izvestan ob1ik kapitala. Sdruge strane, po mišljenju autoraovakav pristup rezultirau tome što se sukob ·rada i kapitalana tržištu sada objašnjavakao susret i spoj različitih",rsta kapitala umesto kapitalas jedne i radne snage kao robes druge strane. Autori naviše mesta dokazuju da je radnasnaga roba, a ne kapital,iako neki nemarkSistički piscipod .,ljudskim kapitalom" podrazumevajuradnu sposobnostčoveka, da radi, odnosno datroši vrednost robe, radne snage.Oni takođe dokazuju da kapitaleksploatiše radnu snagu,a ne susreće se s njom, kaosa drugačij·im oblikom kapitala.Ovakav metodološki pristuppredstavlja po mišljenju Nikolovai Afanasjeva jedan od oblikasavremene vulgarizacijepolitičke ekonomije, i korišćenjau apologetske ciljeve robno-fetiškihoblika ispoljavanjaekonomskih procesa kapitalizma.Teorija ljudskog kapitala,kao i druge teorije robnog fetišizmaburžoaske političkeekonomije, suprotstavlja se naovaj način, naučnom pristupuovim problemima. Autori takođepodvlače da je osnovafetišizadje ovde međutim, nesamo u tehničkim svojstvimaradne snage, koja se ostvarujuinvesticijama tehničkih faktora,već i u tome što se ovde kaoosnova analize uzima tehnološkideterminizam, a ne odnosiproizvodnje.Autori dalje ističu da se robnifetišizam javlja pre svegaprilikom analize novih procesau kapitalističkoj privredi, anaročito posledica tehnološkerevolucije, a takođe i kod analizeraspodele dohodaka (nadnica,renta, kamata i. profit)koja zahteva analizu društveno-ekonomskeprirode. Ove robno-fetiškekategorije postavljajusebi, po mišljenju autora,-ll iIzadatak da u okviru istorijskihuslova u kojima se vrši apologetikakapitalizma objasneodređene probleme; s drugestrane, . one ne omogućavajusagledavanje ekonomskih procesakapitalizma u potpunostii ovakve robno-fetiške forme usebi sadrže sve više površnostiu objašnjavanju ekonomskillpojava. Ova karakteristikaodnosi se pre svega na savremeniinstitucionalizam čijese gnoseološke crte sastojeu korišćenju robno-fetiških kategorijaod strane njegovihpredstavnika, a takođe i u neekonomskimformama vulgarizacijegrađanske političke ekonomije,kroz tehnološki determinizam.Drugi deo ovog članka posvećenje analizi institucionalizmakao specifičnogdostignuća građanskepolitičke ekonomije uXIX v., koji nije imao nameruda skrije vezu društveno-ekonomskihodnosa inarastanjaproizvodnih snaga. Ova protivurečnostnašla je svoj odrazu osnovnom pojmu institucije,pod kojim njegovi predstavnicipodrazumevaju svaku društvenupojavu vezanu za pojedinca,državu, privredu, poreze,profesionalna udruženja, carine,novčani sistem i sl. Autoridetaljno analiziraju pojaminstitucije, koja po njihovommišljenju omogućava da senajvažniji društveno-ekonomskiodnosi shvate kao nepromenljivi,a da se s druge straneovi procesi odvoje od vladajućegodnosa proizvodnje,odnosno svojine nad sredstvimaza proizvodnju u kapita­Hzmu, što analizi daje apologetskikarakter.Ovakve karakteristike pojmainstitucije i metodologije institucionalizmaodnose se u· osnovii za savremenu primenuove metodologije prilikom formulisanjapojma "industrijskedržave". Druga osobina savremenoginstitucionalizrna je utome što on ne može u potpunostida ignoriše sasvim poznateoblike društvenih odnosai njihovu zavisnost od nivoarazvijenosti proizvodnihsnaga. Ali potpuno priznavanjeove zavisnosti vodi ka saznanjuo nestanku kapitalizma i njegovezamene socijalizmom.Zbog toga ovu vezu između odnosaproizvodnje i nivoa razvijenostiproizvodnih snaga,moderni institucionalisti posmatrajukao neposrednu posledicu"razvoja tehnike", odnosnoproizvodnje kao takve,u čemu se otkriva nenaučniu čemu se otkriva nenaučnikarakter pozicija savremenoginstitucionalizma. Apstrahovanjeosnovnill odnosa proizvodnje,a pre svega odnosa premasredstvima za proizvodnju, tj.privatne svojine nad njimaonemogućava pravilno sagledavanjecelokupne ove problematike.Tetko npr. po Galbrajtu tehnikaopredeljuje prirodu i karakterizmena različitih društvenihprocesa u ekonomiji.Kategorija zrele korporacije,predstavlja neposredan rezultatdelovanja i potreba savremenetehnike, organizacije krupneproizvodnje, velrikih kapitalnihulaganja, neophodnostidugoročnog progran1iranja, 0-bezbeđenje dominantnih pozicijai visokih cena; planiranjese u tom kontekstu posmatrakao rezultat potreba proizvodnjei kapitala u okviru zrelekorporacije. Nastanak voj no­-industrijskog kompleksa i spajanjedržave i krupnih korporacija,takođe je prema ovimshvatanjima određen tehnološkimdeterminizrnom. Tako tehnikaneposredno reguliše tokovesvih društvenih procesa, atakođe i uslovljava novi motivprivredne aktivnosti rast korporacijeumesto profita koganpr. Galbrajt potpuno ignoriše.S druge strane kategorijatehnike, bliska je kod Galbrajtaističu autori pojmu proizvodnilisnaga. Na taj način,može se, po mišljenju autorazaključiti da Galbrajt kroz kategorijeindustrijskog društva,kao i prethodni institucionali-274275

sti zadržava VaZlije oblike kapitalističkogdruštva, ali odbacujenjihovu društveno-ekonomskusadržinu, jer ih neposrednouslovljava razvojem tehnike.Autori podvlače da je suštinskioblik odnosa proizvodnjeu kapitalizmu opredeljen, neproizvodnim snagama kao takvima,nego i društveno-ekonomskomsadržinom tih odnosa.Tako je npr. planiranje u kapitalizmuopredeljeno oblicimasvojine nad sredstvima za proizvodnjuodnosno vladajućim. odnosima proizvodnje.Na osnovu ove analize, autoriukazuju na fetišizam, kojivlada u savremenom institucionalizmu,ali koji je vezanza uticaj tehnike i proizvodnjena društveni razvoj. Takoumesto robnog sada dolazi doproizvodnog fetišizma, vezanogza tehničko-ekonomske aspekteproizvodnih snaga u građanskomdruštvu. Kao i robni iproizvodni fetišizam savremenihinstitucionalista predstavljapo mišljenju autora, proizvodkapitalističkih odnosaproizvodnje, ali i rezultat nivoarazvitka proizvodnih snagadruštva. Tehnološki razvoji neposredno vezivanje društvenihpojava za razvoj proizvodnjeomogućilo je po mišljenjuautora da se ova analizaveže za površinske pojave kapitalizma,bez važnije društveno-ekonomskesadržine. S gnoseološketačke gledišta, fetišizamproizvodnje je po mišljenjuautora tesno povezan sakapitalističkim odnosima proizvodnjei novim stupnjemokviru kojih dominira naučno­-tehnička revolucija. Pri tomerazvitka proizvodnih snaga use operiše sa neubedljivim kategorijama,koje ne odražavajurealno odnose proizvodnjeu kapitalizmu. S druge stranepo pojedinim piscima analiza"zrele" korporacije, tehnostrukturei drugih institucija posmatrase kod nekih pisaca kaoposeban doprinos sociologijikapitalizma, iako one ne odra-276žavaju pravi društveno-ekonomskisadržaj odnosa proizvodnjeu kapitalizmu.Na kraju ovog članka autorizaključuju da savremeni institucionalizamdaje bolje objašnjenjenekih problema savremenogkapitalizma, negodruge nemarksističke škole, alipo sebi predstavlja posebanvid vulgarne buržoaske političkeekonomije, ignorirajući društveno-ekonomskisadržaj odnosaproizvodnje, kao i specifičneoblike svojine nad sredstvimaza proizvodnju, bazirajućidruštveni razvoj neposrednona razvitku tehnike. Nemogućnostda se splet problema,koji odavde proizilaze rešii korišćenje proizvodno-fetiškihoblika, predstavlja dalje,po mišljenju autora, osobinumoderne buržoaske političkeekonomije i pojačava njenukrizu.Analiza, koju daju Afanasjevi Nikolov jeste jedan od pokušajada se analizira savremenanemarksistička misao injen proces spoznaje ekonomskihproblema savremenog kapitalizma.Ostaje utisak, poslepažljivog čitanja ovog članka,da autori ovu problematiku neana1iziraju u svim njenim aspektima.Tako npr. govori sedosta o kategorijskom sistemu,ali malo o kritičkom metoduposmatranja kapitalističke privrede,koji je razvio npr. Galbrajtukazujući na nedostatketradicionalne ekonomije i stavljajućiznak pitanja na mnogeinstitucije savremenog kapitalizma.S druge strane, poznatoje da je tradicionalna ekonomijadugo nastojala da iz ekonomskeanalize isključi sooiološkii istorijski pristup ekonomskimproblemima, kako bise izbegavala analiza društveno-ekonomskihproblema kapitalizma.Naprotiv, Galbrajtovaanaliza označila je upravo uvođenjekritičkog .metoda i sociološkogpristupa pojedinim ekonomskimproblemima, čime seotvara prostor i za dublje analizestvarnih problema kapita-Lizma. Konačno Galbrajtovakritika je produbila tzv. "drugukrizu ekonomske teorije naZapadu", što dalje pojačavaznačaj njegovih koncepcija.Ostaje, međutim, potreba dase ideja ovih autora u vezi fetišizmaproizvodnje u savremenojekonomskoj nemarksističkojanalizi i dalje analizirai da v s.e . utvl:de njene granice,sadrzaj l pOJam. Konačno ostajei potreba, da se Galbrajtovopus razmotri u okvirujedne obimne marksističke kritičkestudije, kako bi se njegovznačaj i doprinosi u potpunostisagledali.Lazar R. PejićHERETIK, prof. dr Štefan: TEORETICKE ZAKLADYSUČASNEJ BURžOAZNEJ EKONOMIE (Teorijske osnovesavremene građanske ekonomije) - Pravda, Bratislava,1973, str. 386.Moderna građanskapolitičkaekonomija ne predstavlja nikakavceloviti sistem, već jedankonglomerat razliOitih teorijai problemskili učenja, nehomogenihi po domenu izučavanjai po metodologiji, kažeprof. Heretik na prvim stranicamasvoje knjige. Na teorijskeosnove savremene nemarksističkeekonomske misli utiče,pored toga, odbrana kapit a­lis~ičkog. n~čina proizvodnje,s Jedne l prIvredna praksa kapitalističkihzemalja s drugestrane. Najzad, niz savremenihproblema pred koja.ma se nalazisavremena kapitalističkaprivreda najrazvijenijih zemaljau Zapadnoj Evropi i u SAD,takođe utiču na formiranjeovih ekonomskih teorija. Najzaddiskusije između marksističkihinemarksističkih eko-·nomista, kao i praksa socijalističkihzemalja na putu njihovogprivrednog razvitka, jesusvakako deo savremene privredneprakse u svetu, kojugrađanska ekonomska misaone može da ignoriše.Na ovaj način prof. Heretiknastoji da definiše određeneopšte istorijske i privredno-istorijskeuslove, koji utiču naformiranje građanske ekonomskemisli, kojoj je posvećenanjegova najnovija knjiga: "Teoretskeosnove savremene građanskeekonomije". Ova studijaspada u malobrojne sveobuhvatnepokušaje, koji danasnastoje da sa aspekta marksističkeekonomske nauke a­naliziraju genezu i stanje' savremenenemarksističke ekonomskemisli.Problematikom razvoja ekonomskemisli bavi se danas usvetu, a i kod nas relativnomali .. broj. eko~?~ista. J oš jemanjI broj razhcltlh teoretskihs.tudija koje se bave problematikomprevaziđenih i savremenihekonomskih doktrina. ZbogtO~

poćevši od sedamdesetih godinaprošloga veka, analizirajućirazličite tokove razvojaneoklaslične ekonomske analize.Kao drugo, autor nastojida obuhvati period nastankai razvoja savremene makro-ekonomskekejnzijanske analize,koji je započeo sa pojavomKejnsove: "Opšte teorije zaposlenosti,kamate i novca'? i kojije karakterističan .po prenošenjuteŽlišta ekonomske analizena makro-ekonomsku problematiku.Treća etapa razvojanemarksističke ekonomskeanalize javila se, po mišljenjuprof. Heretika, šezdesetih godinanašeg veka i obuhvatanastojanja da se. izvrši sintezaneoklasične mikro-ekonomskei post-kejnzri.janske makro-ekonomskeanalize. Prvoj grupiproblema posvećeno je prvihšest poglavlja ove knjige, dokse druge dve grupe problem!lanaliziraju od sedmog do tnnaestogpoglavlja.Za ovakav izbor perioda urazvoju građanske ekonomskemisli,' autor se opredeljuje, presvega zbog toga, što je .neoklasičnaekonomska analiza nastalau periodu neposredno posleobjavljivanja prvog tomaMarksovog "Kapitala",' li što jeu ovoj ili onoj formi uvekpredstavljala određenu p.egativnureakciju na marksIz~.U stvari, ističe prof. HeretIk,razvoj građanske ekonom~~emisli bio je u toku P?sle9nJihsto cro dina stalno pracen Izvesnom'"dozom anti-marksizma,sadržanocr u teoretskim koncepcijam~ građan~kih :k

di adekvatnu ekonomsku teoriju.Na kraju, u svojoj konačnojoceni neoklasične škole, prof.Heretik ističe da idealiziranjetržišnog mehanizma i neprihvatanjebilo kakve državne ~~t

novča~l1.~. ak;umulaciju u realne li'IpvesticI]e l to im je omogu- ta . stIčkih zemalja nisu imalecavalo da u određenim gra'ci- m~o~o uspeha, a s druge poc~akontrolišu stopu oplođa- ~s~]e. da se izvrši "neoklasiyan]asvog kapitala. Ke]'ns ni- cna smvt~~ odnosno sinteza]e razmat . post-m~rs~~]anske mikro- i. raov.ova] problem na post-ke]nzI]anske makro-e kopomenutInacm. Monopoli mo- 1polska konkurencija, kao i kla- noms (e analize.sna borba i društveno-ekonom- ~o mišljenju profesora Hes~e:proti.vr~čnosti kapitalizma retIka "peoklasična" sintezamsu IgraM nikakvu ulogu u nje- predstavlja rezultat nastojanjagOV?j ekonomskoj analizi. Sto- da se . .rel:abi1ituju koncepcijega ]e o~ an~z~r~jući problem o P?ZItr~T!~}m rezultatima deloodnosastedn].e l 1l}vesticija, vi- van] a . trZlsnog mehanizma i nedeo.kao SVO] najveći naučni ~a rrikakvog uticaja. na prakdopmnos"sintezu" realne mo- tlcne ekonomske probleme inetarne analize u svojoj mone- ek?Domsku politiku. Njen stvatarnojteoriji. i teoriji kamate. rm sadržaj sastoji se u stavuProf. Heretik analizira i dru- d.a rezultati kejnzijanske anag~aspekte Kejnsove i postkejn- lne tre~CI; da .pokaŽu puteve za~]anske analize i ukazuje da determmlSa!2Je nivoa ukupne]e ona postala osnova ekonom- za;po~lel20S!l, ukupne proizvodskepolitike države u uslovima nJe! naclOnalnog dohotka uzdržavnog kapitalizma. st~bll.r~e cene. Na taj načinSayremena neokejnzijanska ke]~I]anska ma1rro-ekonomskaanaliza. dan~s pr~poručuje, kao analiza postavlja sebi (u okvio.~novmoblIk drzavne interven- ru neoklasične sinteze za ciljCIJe, me::e ~skalne politike, da pokaže rešenja praktičnilium.esto Javnih radova, koje ekonomskih vproblema sa koji­~e]ns smatra najefikasnijii:m m~ se Suocava kapirtalističkamstrumentom borbe protiv ne- pnv::eda! odnosno metoda zaz.aposlenosti i krize ukapita. postI.zan]e .. pune zaposlenostih::m~ .. Razlog tome jeste u či- bez inflaCl]~. U uslovima punenj~!llcI da mere fiskalne, a na- zaposler!9stl postaje operativnaroclto monetarno-kreditne eko- neoklas!cna (post-maršalijannomskepolitike manje zadiru ska !1U'!:ro-ekonomska analiza.u društveno-ekonomske odnose . KeJnzI]anska ekonomska ana­~ k!lpitalizmu. Autor analizira liza l makro-ekonomska politilmz nedostataka savremene ka treba, dalde, da dovedu prineokejnzijanskeanalize u ok- vredu u stanje u kome važeviru kojili se naročito ističe ne- za1djučci post-maršalijanske e·sposobnost post-kejnzijanske e- k;~nomske analize. Ali, kako h­kono1l}ske teorije da reši pro- tice autor ,rezultati neoklasičneblem Istovremene pojave neza- ekonomske analize nemaju ni:posle~osti i inflacije, zbog čega u ovom slučaju veću praktičnu]e dos lo do tzv. "druae krize" ,-;rednost,. odnosno nemaju veu.~!,ađanskoj pOlitičk;j ekono- ceg praktlčno~ značaja za priml]u.'vredna kretanja u kapitalizmu.Današnji trenutak u razvit- Razlog ~?me ~eži u činjenici da~ nemarksističke ekonomske neoklaslcna smteza ne daje rumIslikarakterističan je u po- ka~.vo objašnt

MARKS I MARKSIZAMVINCENT, lean-Marie: FETICHISME ET SOCIETE (Fetišizami društvo) Edition Anthropos, Paris, 1973.Da li postoji kriza marksizmadanas? Da li je marksizamjoš uvek valjano sredstvo zapreobražaj, transformaciju sveta?Tim pitanjdma Jean-MarieVincent, autor "Fetišizma idruštva", nedvosmisleno definiše,u. uvodu svoje knjige, horizontidejne i teorijske upitnostikoja je tu prisutna. Njegovodgovor je Lišen svakogdvosmisla: kriza postoji; marksizam,i pored toga što je postaovladajuća doktrina u internacionalnomradničkom pokretu,u mnogome je preobraženu jednu mumificiranu isklerotičnu interpretaciju sveta,u zatvoren sistem koj,i jeunapred obezbeđen i "operisan"od svake nove upitnostii problematičnosti. Marksizamse na taj način zatvorio u svoje"jednom za svagda" gotovei blindirane misaone forme ukojima je odsutan svaki stvarnipokret misli. Time ne samošto je onemogućen problematskipristup starim, nerešenimi novim, nepredviđenim problemima,problemima sa kojimase marksizam suočava tlnašem vremenu, već je osujećeni svaki živi kontakt saonom tvrdoglavom i nepodJ:n[tljivomempirijskom osnovomkoja je neophodna svakom iskustvu.To nasilje forme nad sadržajem,u kome teorija postajesistem a njen sadržaj goli mit,ima svoj neprevaziđeni, "idealni"izraz u staljinističkoj deformacijimarksizma. Međutim,staljinizam je, smatra Vincent,"s one strane kulta ličnosti iStaljinOVih zločina, jedan obliklažne svesti, mistifikovani načinuključivanja u dijalektikudruštvenih snaga (forces)" (27).Vincentovo shvatanje krizemarksizma se ne zaustavlja samona površnoj kritici stalji-284nizma kao dogmatizma; ono bihtelo da prodre u korene samestvari. Tako, d.deološko zatvaranjei okoštovanje marksizma,po Vincentu, u krajnjoj liniji"logično" proizlazi i ima osno·vu u, danas, u marksističkojpraksi, vladajućoj teološkojkoncepciji rada. Tu teološkukoncepciju rada prati nezaobilaznaetika produktivizrna ipodređenosti hijerarhiji kaonosiocu i organizatoru "opšteginteresa"; sve to zajedno, nanivou kolektivne svesti, rezul·tira samo nekakvim reaktiviranjemenergija fetišizma kojimaje izvorni marksizam objaviobespoštedni rat, a na nivouteorijske i "rukovodeće"svesti - ideološkom sklerozomo kojoj je bilo reči.Dakle, ukratko, kada je rečo krizi marksizma reč je o njegovoj,,kontaminaciji buržoaskommišlju" i buržoaskim opredeljenjima.Jer, najzad, svakateologija i apologija radakao tuđe sile, sile nad čovekom,kao prisile, ostaje u horizontugrađanskog, tj. buržoaskogmišljenja.Vincentov "pesimizam" u pogleduopsega i dubine krize kojaje zahvatila marksizam nesprečava ga, međutim, da spravom tvrdi da je marksizami dalje jedina istinska alternativakoja stoji pred nama, jedinaistinska misao oslobođenjaradničkeokova.Autentična,klase od njenihizvorna usmerenostmarksizma može da seotkrije i prisvoji samo krozreinterpretacije Marksovog nasleđa,kroz ponovno čitanjeMarksa i kroz razumevanje osnovnihprincipa njegove "kritičkenauke". Na tom misaonomputu Vincent se ne smatrausamljenim. On priznaje danjegovi napori u tom pogledunisu potpuno novi i originalnii navodi svoje uzore: pre svegasavremene italijanske marksiste,među kojima posebno izdvajaLucia Coletija. (11. poglavljeje, u celini, posvećenoitalijanskom marksizmu). LucioColeti je dosta blizak Althusseruta:ko da ih često umarks izmu svrstavaju .pod zajedničkurubriku, kao "scijentiste".Vincent se protivi timocenama i, ukazujući na razlikeizmeđu Coletija i Althussera,ujedno se opredeljuje zaovog prvog, tj. za njegove"konkretno-opšte" analize na-pomalo "formalističkojo suprotigri pojmova" koju imamo kodFranouza. Pred tako shvaćenimmarksizmom, smatra Vincent,stoji jedna vrlo lepa budućnost,(parafrazirajući Althussera:)čitav jedan nepoznatikontinent.Da bi se ta budućnost delatnoprisvojila neophodno je prevladatipostojeću krizu marksizmakoja nije parcijalna ilifragmentarna, već totalna ikojoj se, dakle, valja suprotstavitina svim frontovima. Tajstav može u izvesnoj meri daobjasni pomalo heterogeni sastavtekstova koje je J.-M. Vincentokupio u svojoj knjizi. Većspolja posmatrano tu se poredsavremenih sovjetskih autoramogu naći Hegel, Gramši, Bloh;pored italijanskih marksistaWeber, Gurvitch, Naville; poredAdorna, Habermasa i Markuzea- Talcott Parsons, itd. Vicentane interesuje nikakavmetodološki ili istoriografskiaspekt reinterpretacije Marksovognasleđa; takva pitanja suuvek u drugom ili trećem planu,II fusnotama. Na primerna strani 221 čitamo u fusnoti;"Po . na~em mišljenju, postojekvalItatIvne promene u Marksovom delu, od "manuskripa­!a" do ,,~emačke. ideologije"i do "KapItala", ali pojam epistemološkog.prekida kako gakoristi Althusserova škola zaboravljada su već u delima~ .mladosti,. u zam~tku posto­Jali elementI metodološkocr raskidasa hegelijanizrnom".'" Autor"Fetišizma i društva" je,takođe, vrlo malo zainteresovanza nekakvu teorijsku analizuradi analize različitih marksističkihinemarksističkihshvatanja o savremenom kapitalizmu(na putu u socijalizam).Sve njegove referencijete vrste imaju za krajnji ciljda, kroz suočavanje sa onimšto je tu ideološko, lažno, afirmišuili, bolje, rehabilituju onu,,kritičku nauku" (fetišizma idruštva) koja je izvorno datau Marksovom delu.Centralna figura manje-višesvih Vincentovih referencija,kako to primećuje i Franc;:oisChatelet u svom predgovoru,je Hegel. Taj Hegelov značajse objašnjava na sledeći način.Marksizam koji zaista želi dasledi svoju izvornu liniju razvojamora uvek da polazi· odi da se ponovo vraća onoj fundamentalnojtački raskida ukojoj se artikuliše razlika izmeđuMarxove misli i buržoaskog,građanskog mišljenja. Hegelovpoložaj-prepreka u tojigri raskida nema samo nekakavistoriografski i restrospektivniinteres. Rad HegelovogPojma, ukoliko on predstavljaprvo ili poslednje (kako se"uzme") načelo jedne obuhvatne,epohalne racionalnosti, racionalnostigrađanskog društva,ujedno je usko vezan uz onošto je zaista bitno u tom društvenomobliku: njegovu koncepcijuaktivnosti i prisvajanja.Hegelovstvo je u izvesnomsmislu razvijen i dovršen, dakleidealan izraz stvarne racionalnosti,stvarne "umnosti" gi::ađanskogdruštva; i, prema tome,za jedno mišljenje raskidasa tim društvom, on predstavljanezaobilaznu polaznu tačku,kao i tačku stalnog povratka:alfu i omegu svakog kritičkogpristupa.*Da bi marksizam zaista bioneumorno teorijsko ipraktičkotraganje za sve teri:Ieljnijim u·slovimaljudskog oslobođenja285

Inije dovoljno da se on svedena norn:ativno i.li deskriptivno~ti, pretstavljaju istinu kojaodređe~1e syestI proletarijatal11zq. nas i koju mi zato poseu~kCI~l. N~akva dijalektika~ujemo samo u obliku objeks.ubjek!IvnostInasuprot i pro­ !Ivn.t;, odnosno objektivizirane!IV objekta, kakvu na primer iluz~je .. U t~ 0!cvirima, pojam~am?v u Sartrovoj "Kritici dijal

u van-ekonomskim sferamadruštva podredi, na "suptilan"(npr.: liberalizam) ili sirov (fašizam)način, svojoj kontroli,odnosno svojim interesima. Nadržavno-političkom planu tojorijentaciji potpuno odgovarajuelitistička shvatanja kojafavorizuju mistifikovane, hariz·matske vođe, a široko demokratskoučešće u političkimzbivanjima svode, u najboljemslučaju, na bacanje papira unekakve kutije. Ni buržoaskopravo, prema tome, uzeto kaoformalna i formalizovana jednakosti sloboda, "jednakost"i "sloboda" nejednakih i neslobodnih,nije ništa drugo domistifikacija i potvrda nepravdekao fundamentalnog odnosau tom društvu. "Po Marxu, tvrdiVincent, ono bi dakle moraloda iščezne na isti način kaokapital, roba i Država" (109).Ukratko, Vincent, ne potcenjujućipojavu i problem birokratizmau ne-kapitalističkim zemljama,s pravom smatra dabirokratizam nije izvorno nekakva"opasna utopija" socijalizma,kako je to mislio Max.Weber, već da je on bio i ostaoorganizaciona alfa i omega fetiškerealnosti samoga kapitalizma.Nesumnjivo najspornije inajproblematičnije u Vincentovojknjizi jeste njegov kritičkistav prema aktuelnim tendencijamau marksizmu, pre svegaprema frankfurtskoj školi.Adornova "negativna ontologija"je, smatra Vincent, odličanprimer kako jedna misao ku]'tbi htela da bude "radikalno"kritička može da podlegne o­pasnosti apstraktnog, neodređenog,spekulativnog ii razoča·ranog negatorstva. Pošto nijeu stanju da individualizuje ikonkretizuje istorijski mogućelikove istine, onu negaoiju kojaje na delu i nesvodivo prisutnau pozitivnom, Adornovafilozofija se u sebi određujekao filozofija "radikalnog zla".Adornov svet, taj mrak u komesu sve krave crne, je svetžrtvovanja, jer u njemu žrtvavoli, čak obožava svogdželata."Zivot je posmatran sa. tačkegledišta smrti, raspadanja, i jedinoautentičnoiskustvo je iskustvostrepnje, odnosno bespredmetnogstraha." (252). Dakle,to odbacivanje sveta kaonečega što je "aksiološki iracionalno"i "radikalno neprihvatljivo",uz estetski užitakpred raspadanjem, gubi potpunoiz vida onu stvarnu dijalektikuborbe između novog istarog, konzervativnog i revoluoionarnog,njene taktičke istrateške zaplete i posredovanostiu konkretnom.Istina, tvrdi Vincent, Adornone osuđuje zapadni racionalizamneopozivo, tj. bez nade ujedan mogući "pozitivni konceptracionalizma". Ali ta njegovaneodređena nada se temeljina. jednoj još neodređenijojveri u konačno pomirenječoveka sa čovekom i saprirodom. Umesto da stvarneantinomije uma posmatra ustvarnim, društveno datim protivurečnostimafunkcije sazna"nja (= nauke, :ideologije, itd.)Adorno se zadovoljava apstraktnomdijalektikom Uma i Iy1itau kojoj se samo perpetuiraopozicija i dualizam "pozitivnog"i "negativnog". Zato se,na primer, "kritika hipostaziranogsubjekta, koja je jedn?­od jačih strana Adornove IDIsli,vrti u krugu, i neizbežnapokazuje kao lažna polarnostjedne nesrećne svesti i degradiranogsveta" (254-5).Primedbe koje navodi Vincentprotiv "negativne dijalektike"imaju nesumnjivu težinu.Međutim, ipak ostaje utisak dasu one bar podjednako proma~šene koliko i opravdane. Navešćujedan primer: "PremaAdornu, kaže Vincent, proletarijatje sve ili ništa. On jeili subjekt istorije par excellence,čista negativnost kojarealizuje obećanja filozoffije, ilisamo čista ·integrisanost u etabliraniporedak, predmet neprekidnihmanipulacija" (255).Dopustimo da je reč o tačnojinterpretaciji Adorna. Da li pitaj "radikalizam", koji poznajesamo kretanje iz krajnostiu krajnost, bez posredovanja,bez prelaznih i prolaznih etapa-stupnjeva, bio naprosto -pogrešan? Ne bi li se pre mogloreći da on obeležava dveistina krajnje, ali zato sasvimrealne, sasvim istorijske mogućnostikoje su stajale i stojepred proletarijatom? Dakle,ako i prihvatimo da nam tekrajnosti, lišene posredovanja,ne svedoče o celoj istini ili oistini celine, mi ipak možemoda ih prihvatimo kao graničnesituacije, kao horizonte, konturejednog problemskog totalitetakojeg nijedna misaona totalizacija,ma koliko konkret~na, iznijansirana, u svojim posredovanjimabila, ne može daiscrpi do kraja. Može da izgledaparadoksalno, ali upravoVincentovakritika boluje odiste one "boljke" koju pripisujeAdornovim shvatanj[ma:ona je podjednako "ra5iikalna",samo u obrnutom smIslu; onaodbacuje svaku krajnost i držise umerenosti, ,;zlatne sredine",posredovanja. Svaka radikalnanegacija radikalizma i samapredstavlja jedan "sektaški" tipradikalnosti. Marksizam je većdovoljno dugo bio žrtva dogmatskenarcisoidnosti malih ivelikih razlika da bi jedna takvapolitika bila dobra preporukaza budućnost.*Marxova dijalektička metodashvata proces realizacijerada kao njegovu vlastitu suprotnost:proces derealizacije.Taj pojam derealizacije je, međutim,kod Vincenta dvoznačan:(1) Objektivnost koju radkreira je, u kapitalističkim uslovimaproizvodnje, njegovovlastito ne-biće kao kapital;(2) ali ukidanje kapitala nemože da ima značenje povratkaJz ne-bića u biće rada, značenjere-afirmacije Rada, većukidanja ili prevladavanja i19 Marli;sizam 1,l svet\! IIrada i kapitala II proizvodnomne-radu."Kritička nauka društva moradakle da bude nauka o radu,proizvodnji, ali nauka o radukoji teži da se transformišeu ne-rad" (350). Vincent jeto shvatanje preuzeo od PierreaNavillea, koga navodi: "Ne·-rad nije neaktivnost, već aktivnostkoja nema više cenu.Kao takva, ona postaje užitak,Genuss, zadovoljenje ljudski.hpotreba". (De l'ali

ođenje od rada (prisile) nijei nikada neće biti samo rezultatvisoke produktivnosti, većuvek i radikalnog -ili manje radikalnogzahvata u proizvodne,ljudske odnose koji teže institucionalizacijii perpetuiranjufenomena prisile.Milorad BelančićACCARINO, Bruno: NOTE SU ANTAGONISMO E PRO­DUZIONE IN KRAHL (Bilješke o antagonizmu i proizv:odnjikod Krahla) - Aut Aut, hr. 145-146/1975.1. Verujem da, usprkos brojnimizravno političkim ili borbenimoptužbama, Krahlove o­glede (H. J. Krahl, Costituzionee lotta di classe, tal. prijev.S. De Waal, Milano, Jaca Book,1973. Ustav i klasna borba)treba prihvatiti i pristupati imkao doprinosima teorijskommarksizmu. Uostalom stupanji . oblici sadejstva između priznavanjaMarxove misli i "kritičkog"marksizma :i iskustvaSDS i studentskog pokreta uNjemačkoj, dosta se jasno ukazujui čine nepotrebnim nasilnoi neposredno "političko"tumačenje. Nedovršenost ovihogleda i njihova katkad nepreglednaneformalnost nalažunam takođe da ostavimo postrani ona teorijska -izlaganjakoja jače sažimaju pravac kretanjatog novog tumačenjaMarxa te pritiske i poticajeproistekle iz političkih događajau njemačkom pokretu. Upolemici s Habermasom i upozitivnom prijedlogu da seponovno postave neka čvorištarevolucionarne teorije, činise da Proizvodnja i klasna borba(po kronološkom redu jedanod posljednjih ogleda) zadovoljavaove zahtjeve i da možeposlužiti kao uzorak za provjeravanjenekih tema.2. "Odnos između kritike političkeekonomije, kao kritičketeorije kapitalističke proizvodnje,i historijskog materijalizmakao teorije revolucija i klasneborbe, postao je problematičan.Ta problematika nije postavljenau Marxovom sklopuodnosa između proizvodnje iklasne borbe, koja !polazi sa290stajališta generičke povijesti.Ono što treba razmatrati jestrascjep koji se dogodio izmeđukritike političke ekonomijei teorije revolucije. Ne trebaponovno dovesti u pitanje "odnosproizvodnje i klasnu borbuonako kako je to učinioMarx, sa stajališta generičkepovijesti", nego povezivanje teokosnice i pojavu nekih nedostatakau njoj: 1) u odnosuizmeđu buržoaske i proleterskerevolucije dvojbeno je da li jeMarx uspio postignuti i pribavitiodgovarajući historijski pojamproleterske revolucije;2) odnos između društvenogbića [ svijesti, ili pak, krozzglob apstraktnog rada i oblikavrijednosti između kategorijei društvene stvarnosti;3) postavlja se "problem je liMarxu uspjelo odrediti dijalektiku,odnosno društveni rad,ne samo kao nesreću koja valorizirakapital, nego i kaoproizvodnu snagu oslobođenjakoja negira kapital; odnosnoje li u Marxa pokazano daproizvodne snage kao takvepredstavljaju isto tako sredstvaoslobođenja. To jest, jeli Marxov metakritički postupakuspio integrirati oslobodilačkusnagu rada u kritici političkeekonomije u jedan kritičkioblik sistema, je li nataj način uspio zatvoriti karikukoja služi kao posredniksa ustrojstvom klasne borbe,revolucionarnog subjektivitetaproletarijata organizatora?"Na posljednje bi pitanje trebaloodsječno odgovoriti daMarx u tome nije uspio; np ida je dobro UClll10 što to ilijepokušao. Ipak vrijedi trudaukratko se kritički osvrnuti naprvu i treću točku, pozivajućise na drugu (odnos izmeđusvijesti i društvene strukture)samo sporadično i radi dopune.Dakle, sigurno je neprihvatljivo(i ne bi mogla naći osloncau Marxu kritičaru političkeekonomije, nego, uglavnom iuz mnogo ograda, u Marxuhistoriografu) tvrdnja premakojoj se kod Marxa dijalektikaburžoaske i proleterske revolucijepretvorila u apriorističkumetafiziku nemoćnu darazgraniči drugu (revoluciju -op. prev.) od prve; dok je zavjereničkouvjerenje da bi seta granica trebala smjestiti uoblik i stupanj svijesti kojiprate revolucionarni prijelaz,neosnovano i nabijeno posljedicama.("Samo uproleterskojrevoluciji ljudi stvarno naučeda svjesno stvaraju historiju").Marxu nije potrebno da "tokburžoaskih revolucija" projicirana "tok proleterskih revolucija",zato što analiza kapitalističkeproizvodnje jest Marxovateorija revolucije. Rascjepkoji je Krahl zamijetio teškose može locirati u odnos ·izmeđukritike političke ekonomijei teorije revolucije, a prije bise morao smjestiti u samu kritikupoHtičke ekonomjie, prematragu na kojem Krahl mnogoinsistira, određenja ant agonističkeprirode upotrebnih vrijednosti.No tu se u interpretativnomokviru počinju primjećivatipukotine, zato što jeMarxova historičnost puno strožaod oblika historičnosti nakoji se poziva Krah!; i zatošto, da to kažemo u obliku pogrešnogzaključivanja, kritikapolitičke ekonomije u pravomsmislu riječi ne izgrađuje društvo"s aspekta njegove promjenljivosti"nego s aspektanjegovih vladajućih odnosa.Rušenje apriorističkog modelakoji su, po Krahlovojocjeni, zbijeni buržoaski i proleterskirevolucionarni proces,obavlja se pomoću točnog određivanjadifferentiae specificaehistorijske dijalektike kojaupravlja drugim revolucionarnimprocesom. žrtvovati njegovudiferencijalnu povijesnugustinu isto je što imodeliratiprema toku buržoaske revolucijei njezinom slijepom karakteru(to upravo druga prirodapodržava revolucionarni prijelaz,još sasv[m politički, buržoaskeklase, onaj antikapita-1istički proces kojega se alternativnecrte sabiru u ponovnojintegraciji svijesti proletarijatao tome da je on tvorac povijesti.Marxov preostali objektivizam(a nije samo preostali;valja pretpostaviti da je i sistematičan,ako se izravno prekidaveza između historijskogmaterijalizma, koji je Krahl,vjerujem vrlo pogrešno, poistovjetios teorijom klasnih borbi,i kritičke analize političkeekonomije), izbjegava pitanje ospecifičnim obilježjima i sadržajimaoslobodilačkog procesa,pošto njegovim protagonistomsmatra proletarijat. Ali, maksimalnahistoričnostpreokrećese u maksimalnu ahistoričnost:pošto je buržoaskoj revolucijioduzeta funkcija koju Marx nijeosporavao i koju je nehoticeslijedio, modela revolucionarnogprelaska, parametaroko kojega je moguće reorganiziratidiferencijalne crte, ahistoričanje par excellence: toje svijest subjekata povijesti.Nakon što je prevladana slijepaprirodnost koja još prati istrukturira revolucionarni proceskojim upravlja progresivnaburžoazija (ali, strogo uzev,slijepa prirodnost se definirasamo unutar kapitalističkihkoordinata: dakle u jednomlogičko-povijesnom kontekstukoji ne razmatra prisutnost revila- koja je sada već samapovijest kodificirala - prekidai prijelaza u kojima još prevladavadruga pruoda, a odsutnaje svijest o oslobodilačkiminteresima koji utemeljuju legitimnostrevolucionarnog procesa.291

Dosta je očito da Krahlovpostupak treba da izvrši višeod jednog nasilja nad Marxovomteorijskom osnovom i tou dosta tačno određenom smjerufilozofije povijesti, ako sepod filozofijom povijesti, bezmanjih teškoća, može shvatititeorijsko područje koje je obilježenopreuzimanjem nepromjenjivihpojmova na kojima,i s obzirom na koje se definirajupovijesni oblici: u našemslučaju, svijest agensa povijestii svijest one "generičke povijesti"kojih bi se Krahl teškomogao odreći, a da ne prekinedruge i to ne irelevantneveze i pupčane vrpce s mladimMarxom. Pa ipak, sam je Krahldobro vidio kako su "buržoaskepredodžbe o emancipaciji,pod pojmom pravedne nadnice,prodrle u svijet političkihi povijesnih predstava radničkeklase, osobito njemačke". Noteško je složiti se s tim da jetu pokretački mehanizam dattime što je izostavljeno ispuštanjerevolucionarnog subjektivitetai njegovih novih sadržaja.Mehanizam je mnogo tipičniji:parola na koju upozoravaKrahl (pravednost nadnice)odražava konformiranje revolucionarneteorije s ideologijomo ispravnosti razloga zarazmjenu radne snage. Općenitogovoreći, on izražava sveukupneuvjete kojima oblicivladajuće svijesti (u našemslučaju oni koji se tiču ideologijedistributivne pravde) namjećuteorijskoj razradi i razinamasvijesti klasnog protivnika.No svijest kao nepromjenjivapovijesna činjenica kojuproletarijat ima priliku promijeniti,i sama je načelo do kojegse može doći samo u buržoaskomsvijetu, iIi pak u dehistoriziranomobliku u kojemse potvrđuje u vladajućoj ideologiji,na području koje nijedefinirano društvenim formacijama,a ponajmanje kapitalističkomdruštvenom formacijom.Jasno je da je u drugomslučaju nužna pozamašna dozaantropologizma: odnos između292čovjeka, svijesti i povijesti,osim mogućih kombinacija (varijanti),dijeli sve povijesne e­pohe. Njegova specifična vremenitostulazi u igru samokad je proletarijatu ponuđenamogućnost, koju je kapitalističkodruštvo dovelo do sazrijevanja,da ponovno poveže nitiodnosa koji su nasilno razvrgnuliburžoaska revolucija i kapitalističkizakon lišavanja svijestidruštvenih subjekata.Moj je dojam da se kodKrahla povrh nužnosti artikuliranjateorije o klasnoj svijestikoja ne bi bila modeliranaprema lenjinističkim kategorijama,nametnuo jedan filozofskiprius odnosa između svijestii povijesti koji je, međutim,prema Marxu, nezakonit, i narazini analize kapitala ne nalaziodgovarajući pandan teodaje pogubnu djelotvornostkategorija mladog Lukacsa. Tajdrugi moment koji služi kaosastavna karika između skiceteorije o revoluciji i ponovneformulacije Marxova pojma rada,na svom vlastitom putudoista nalazi jedan drugi pojamkoji nikako nije nedužan,pojam uma koji u okviru kritikespoznaje služi kao pendant,onoj svijesti koja se naprotivčini smještenom na prijelazuizmeđu društvenih agensai povijesnog procesa. "Teorijaspoznaje nije neka formalnateorija o znanosti, kakoto hoće pozitivizam, zato štoona opet uvlači konkretni ljudskisubjekt, odnosno individuacijui subjektivaciju kao središnjioslobodilački interesuma; valja pomisliti na Kantovopitanje koje jasno razlikujeflozofiju povijesti i posredujeizmeđu teorije i prakse:"Ćemu se mogu nadati?". Ponavljase stara Lukacseva dvosmislenosto povijesnim procesimakoji, premda proturječno,stupaju prema punoći uma.Međutim, iz začaranog krugasamooslobođenja uma se ne izlazi.Oslobodilački interes umas druge strane umnožava svojekreditne papire budući da funkcionerakao posrednički oslonacizmeđu teorije i prakse igarantira ne-proizvolj.n0st (izvansubjektivnuz~komtost) revolucionarnogpnJedloga.Opredjeljivanj~ prot~v. antr

ali u stvari služi kao svjetionikza označavanje skretanjado kojih je došlo uvođenjemoblika razmjenljivosti proizvoda.3. "Aktuelnost Povijesti i klasnesvijesti, i zbog toga što suje prihvatili protestni političkipokreti u zapadnoj Evropi, sastojise u otkrivanju one dimenzijemarksizma koju je pokopalaII internacionala: oslobodilačkedimenzije subjektiviteta"(str. 240). Ako je točnoshvaćeno to neopaženo širenjepovijesnih uvjeta za sazrijevanjerevolucionarnog subjektivitetau uvjetima izbijanja (oslobađanja)jedne općenite subjektivnosti,prijelazi koje obavljaKrahl ponajpre su obavezii.Kada se proces postvarenjadruštvenih odnosa stavi u položajalternativan subjektivitetu,usporedba nekog pokretakoji je nabijen historičnošćus jednim prius-om koji je obrnuto,siromašan historičnošću(svijest: značajno je da kategorija"otuđenja"bude shvaćenakao pendam "polazeći odsvijesti" o postvarenju kaonjezinom objektivnom korelatu;dok bi otuđenje moglo biti,naravno, ne iscrpno nego uprvom redu historijska i znanstvenačinjenica odvajanja proizvođačaod sredstava za proizvodnju)poremećuje neke teorijskegranice: između teorijesvijesti i teorije društvene dlslokacijemreže kapitalističkihodnosa, analiza fetišizma svese odlučnije povija prema prvomdijelu. I tamo gdje utvrđivanjestudija fetišizma ostavljaza sobom jednostavno kruženjei stiže do trajnog obrascai mehanizma podjele društvenogviška vrijednosti, Krahluje teško izostaviti parametrekoji su izvan epistemološkogistraživanja u uskom smisluriječi, zato što mu je teškomisliti da revolucionarni subjektivitetpovećavaju Triiger-idruštvenih odnosa, a ne i "generička"dimenzija (u smislumladog Marxa). Te bi se dvijekomponente morale spojiti: aLi294generičko biće obdareno sviješćuslobodno je od uskog pozivanjana kapitalističke odnoseproizvodnje. Pa ipak, dosta jejasan mehanizam koji koči Habermasovuanalizu: oblici svijestimogu se beskrajno inventarizirati,a da se kroz njih nenazre horizont kritike kapitalističkedominacije. Krahl opažada je nužno završiti s kruženjemi prijeći na odnos izmeđuproizvodnje i antagonizma,ali ga nerazriješeni humanizamusmjerava' ka pojmuproizvodnje koji pohranjuje kapitalističkovaloriziranje i bezostatka se poistovjećuje s jednostavnimradno-prisvajačkimodnosom.Nema smisla izvlačiti općenitezaključke (nedostataI! ~an~furtskiukus za tematIZIranJekapitalističko~ procesa proIZvodnje).No Ipak tu ostaju nepotpunekako kritika Habermasa,tako i - politički mnogovitalinija - kritika lenjinizma.U prvom slučaju odbijanje dase izoliraju distributivni odnositeži ponovnoj afirmaciji dominacijeproizvodnje, ali u stanovitomvrlo specifiičnom smisluKrahlov je cilj povezivanjeoblika društvene prakse i (nužnosti)političke prakse. Odstranjivanjevaloriziranja "kategorijskogokvira" na kojem jeHabermas insistirao (kao srazmernograzini li.ntersubjektivnesfere raspodele) znači vratiti sene dinamici unutrašnjeg podređivanjadruštvenoj reprodukciji,dinamici čije marksističkegranice Habermas kao revizorteomje vrijednosti mora nužnoodbaciti, nego jednostavnomradnom procesu i tipu produktivnostikoju on izražava. Krahljadikuje nad jednostranošćuMarxova određenja proizvodnograda kao rada koji stvara vrijednosti nad potiskivanjem intelektualnog(proizvodnog) radakoje otuda proističe. "U Marxovojteoriji o klasama temeljnekategorije kapitalizma, odnosnonajamni radnik, kapitalist izemljoposjednik, nisu posredovanepolitičkim klasama; štayiše,.prete~no. određenje pro­IZlazI IZ objektIvnog smještanjau. p.:r:oces proizvo.dnje. Objekti­VIStlcko određenje klasa pripisivaI!je~ih klasa proces~ pro­IZ:V0dnje, Ima dvostruku posljedicu:revolucionarni se subjektsvodi na industrijski proletarijati ne postoje svjesne kategorijekoje su pokazane kaovaljane jedino u utemeljavanju'klase po sebi'."Ne treba u cijelosti preskočitiHabermasovo staj ište negoparcijalnost društvenog subjektana koju se on poziva ina koju se oslanja. Kod Habermasajedinstvo distribucije kaoplana uobličavanja revolucionarneprakse određuje jedanosakaćeni subjekt (intelektualciili proizvođači etičnosti) ijedan lažni protivnik (pozitivističkaiLi fetišizirana znanost),kod Krahla se ,;proizvođačietičnosti" ne prilagođuju položajuproizvođača vrijednostiprema tradicionalnom smjeruputa (o kojem je studentskipokret ponovno pokrenuo raspravu)dndividualne klasne izdaje,nego su obrnuto proizvođačivrijednosti oni koji se pokoravajunormama što ih diktirajuproizvođači etičnosti. DruštvenIse subjekt tota1izira. Asvijest ostaje temeljno pravilo.Proizvođač etičnosti ukazujeproizvođaču vrijednosti na ograničenostnjegova klasnog položaja:"Kada bi se razvila'negatorska' strana rada, odnosnoona koja razara kapital,tada bi svi oni koji surađujuu 'proizvodnji' etičnosti "pripadalirevolucionarnoj klasi".(ibid.)Jednostavni objektivni polo·žaj u procesu proizvodnje,osim što osujećuje elementesvijesti o položaju klase, sprečavai eksploziju oslobodilačke'negativiosti' koja je sadržanau radu (to jest, premapolitički vrlo opasnim uzorcima,eksploziju oslobodilačkenegativnosti koja je sadržanau ekspanziji proizvodnih snaga),budući da Marxova jednadžbaproizvodnost = proizvodnostvrijednosti ostaje unutarnjasa $tajališta kapitala.Sada se o tome treba sporazumjeti:Marxovo analitičko stajalištejest i bez sumnje morabiti stajalište kapitala, odnosnostajalište koje je epistemološkiadekvatno vladajućemmaterijalnom odnosu i oblicimakoje on utiskuje totalitetudruštvenih odnosa. No ne postojinikakav prostor za referencu(pojam rada kao intervencijanad prirodom) ili zamanevriranje koje je dopuštenoučenjaku: proizvodnost jeproizvodnost vrijednosti zatošto ne postoji nikakav oblikkapitalističke proizvodnje kojine bi bio reproduktivan ili nebi povećavao početnu vrijednost.Put Marxova tumačenjatu nije važan: radni proces kojijoš nije podvrgnut kapit;;tlističkomvaloriziranju, kao takavjoš nema vlastite historičnostii vlastite vremenitostistoga je irelevantan za ciljev~izgradnje modela kapitalističkeproizvodnje. Kada bi se stajalištekoje bi bilo alternativnokapitalu moralo i moglo ustanovitikroz subjektivnu necracijudjelovanja dominacije ""uvedenepodređivanjem društvenihproizvodnih snaga mehanizmuvaloriziranja, ili spašavanjemoslobodilačkog potencijalakoji je izražen ukupnimslojem društvenih radnika kojine proizvode vrijednostiproblemi klasne borbe bi s~doslovce smanjili na polovinu.Istina je da Krahl, leader pokretanjemačkih studenata teoš!ar i strog kritičar buj~jasVJesI!0~ !

gledu bliži radničkoj klasi negou prošlosti). Na proletarijatdjeluju čuvari svijesti iste vrste,samo na poseban način:ne više u pukom birokratskomobliku transmisije svijesti izvana,nego u obliku spontanogsticanja onoga što proizvođačisticanja onoga što proizvođačietičnosti već posjeduju, a štopoložaj Trliger-a odnosa u proizvodnjine može sam po sebidovesti do sazrijevanja.To je stari Luk,acsev plan:ponovno sastavljanje znanostii klasne svijesti integralni jedio jedne oslobodilačke perspektive.Između revolucionarnogprava uma i svijesti o jedinstvupovijesnog procesa nemakontinuiranog rješenja. ULukacsa se više puta uvodi izmučenilik partije i remeti savdenu ravnotežu: kod Krahlanedostaje i ta posljednja zapreka.Tada je moguće formiranjeklasne svijesti tumačitikao pamćenje (Erinnerung)nasilja počinjenog prvobitnimrazvlaštenjem i odvajanjemsredstava za proizvodnju; logikavaljanosti (Geltung), tojest logika sadašnjih utvrđenihodnosa koji prikrivaju takvoporijeklo, dopušta da se u iskustvuizrabljivanja nazre onajgenetski proces otimačine kojegaje vrhunac proizvodni položajviška vrijednosti. Ponovnoposvajanje tog procesa iraskrinkavanje logike valjanostipokreću proces formiranjaklasne svijesti. Ali nije shvatljivozašto taj proces mora bititako indirektan i tako malo"materijalan", i zašto radnasnaga mora ponovno sebi predočitinasilje prvobitne akumulacije,kada je njezin odnosne-ekvivalentnosti s kapitalomtako potpuno 1 iscrpno projiciranu eksploatatorskom odnosu.Možda su strah od jedneodvojene znanosti i želja da seukaže na zajednički nazivnikza sve .proizvođače (svijest)odigrali u tome ružnu ulogu:logika valjanosti razum1jeva sekao fetišistički mehanizam prikrivanjapostanka (osobito ak-296tivan ria planu cirkuliranja i·raspodjele), aH ne kao objektepistemološke intervencije. Marksizamnije kritičan zato štose ne da zaslijepiti vrijednimveličinama ("valjane" 1 kristaliziranedatosti), nego zato štoponovno upućuje na društvenisubjekt koji je sposoban daotkrije da je protagonist togpovijesnog nesklada uvedenogburžoaskom revolucijom i kapitalističkomsvojinom i, takođermogući protagonist ukidanjatog nesklada. Jasno je dase na· planu zahtjeva radi otome dase proizvođačima pripiše,kako razina znanstvenekritičnosti (rascjep položaja"valjanosti") tako i razinepraktične kritičnosti: u tom jejedinstvu Krahlov antilenjinizam.No praktična kritičnost,odnosno borba protiv kapitalističkihproizvodnih odnosa, nekorisnose zamršuj e, podvrgavase teškome nasilju u. značenjusvijesti i ostaje djelomičnažrtva jedne bitne, rekli bismosKrahlom, "dematerijalizacije".Vjerojatno se suviše, i to suvišeopćenito, insistiralo naidealističkim tragovima mladogLukacsa jer se još mogla rekonstruiratiponeka ozbiljnanit imanentne kritike: pa ipaktrebalo bi da hegelovski zaostacii nasljeđe prestanu da i­zazivaju jezu i načine maloviše mjesta problemu povezanostisudbine proizvođača zakategorije koje još nisu materijalističkiutvrđene i historizirane:to su s jedne stranečovječnost i imanentna racionalnostpovijesti s druge. Istotako teškim bi se· pokazalo dase objasni k;ako oblici preokretanjaekstremizma ljevice moguposlužiti kao krstionica zamnoge oportU.tlizme. Veoma velikaosjetljivost talijanske ljevicena artikuliranje jedne historicističkeorijentacije sračunatena procesualnu istovjetnostpovijesti i uma, orijentacijekoja je obilato sačuvanau Iukovodstvima i u praksipovijesnihorganizaeija talijanskeradničke klase dopušta namaviše nego Krahlu da nači·nimo moguće izlaze kao i onekoji deluju na izvesna filozofskaopredjeljenja. l Dvojbeno jeda li bi tumačenje "krizne povezanosti"kao rastuće proturječnostiizmeđu podruštvovljenjakapitala i privatnostiprisvajanja moglo ikako bitikorisno u Italiji: kod Krahlaje valoriziranje tog faktora krizepopraćeno jednim osobitimtumačenjem dinamike proizvodnihsnaga.Kod Lukacsa se ne drži sve,nego se sigurno drže temeljnefilozofske opcije. U tom je okvirudiskutabilno, da bi se antilulcačizami antihegelizam moralipodudarati. U Lukacsa, akatkada i kod Krahla, Hegel jeizraz restrukturiranja i nepopravljivekrize Kantovog subjektiviteta,ali ne i momentapsolutne krize subjektivnosti.Referencijalni okvir ostaje pokriventim odnosom subjekt­-objekt, o čijoj je funkcionalnostiHegel posijao . ozbiljnesumnje. Marksizam se vjeroj~tnoviše slaže s razaranjemnego sa spašavanjem antikapitalističkefunkcije. SUbjektivnosti.Ali, s jednim izborom kojibi Krahl definirao kao objektivistički,otvara se mogućnostda se ukaže na subjektivnost(svijest radničke klase, koja serađa u sudaru s otima6inomviška vrijednosti, sigurno ne usudaru s trgovačkim i razmjenskimpostvarenjem) i objekt(kapital), koji su nabijenipovijesnim određenjima i valjanisamo za kapitalistički načinproizvodnje i u njemu.Teorija revolucionarne subjektivnostiutoliko je korjenitija(to jest utoliko točnija) ukolikoje radikalnije uspjela da seoslobodi miraza jedne svijestikoja se jednostavno objektiviziralaII povijesnoj formi i kojaje kao takva tuđa proletarijatukao klasi.Prevela Sonja KneževićBLOCH, Ernst: KARL MARX, Il Mulino, Bologna, 1972,Problemi del socialismo, 13-14/1973, str. 247:-249.Knjiga nemačkog filosofaErnsta Bloha o Karlu Marksupredstavlja zbirku eksplicitnihstavova koje je Bloh prihvatioli toku svog rada; pošto su toelementi, precizna konfrontacijajednog filosofa današnjicesa onim koji je i zapravo prvinegirao filosofiju, to je ujednoi interni dijalog sa filosoficjom, o njenim uslovima i perspektivama.Neke rasprave potičuiz pojedinih momenata delovanjaBloha u periodu odpunih dvadeset godina. Pa ipak,od uvodnog izlaganja - kojeje održao na univerzitetu uLajpcigu maja 1949. godine, doteksta jednog predavanja kojeje održao 1968. godine povodomISO-godišnjice Marksovogrođenja, ovog nemačkog filozofazaokuplja jedinstvo temai još više težnji.Pitar;tje koje nas tišti jeste,međut'l.m, u sledećem: kakvabi trebalo da bude filosofijanakon Marksa? da li bi je trebalonegirati, ili eliminisati?kakvu bi ispravnu interpretacijutrebalo da damo Fojerbahovojdanas već mitskoj tezi ukojoj se tvrdi da svet više nebi trebalo objašnjavati već gamenjati? To sučeljavanje u spisimaBloha ostaje potpunounutar njegove misli i njego·vog razvoja. Marksova misaopredstavlja tačku zaokreta ilibolje reći tačku totalnog pre-I U tom pravcu vidi A. Asor Rosa, Note sul tema: illtellettuaZi, cosciellzadi classe, partito (Bilješke o temi: intelektualci, klasna svijest, partija) (1971)u bllellelluaZi e classe operaia, Rasprave o oblicima jednog historijskog sukobai o mogućem savezništvu, Firenze, La Nuova Italia, 1973.297

loma koju filozofija pamti odSokratovih vremena do danas.Tač1.'U sa koje se filosofija budućnostizamenjuje ili otpočinjeda zamenjuje u filosofijuprošlosti, u osmišljavanje fenomenai njihovo memorisanje.Perspektiva Marksa, kojunam nudi Bloh, predstavlja totaLitetdiskusije, preciziranjejednog ideološko-humanističkogstava koji svesno zapostavljaelemente naučne analize;to je sučeljavanje sa jednimobjektivnim. svetom koji konkretnoreal1zuje istorijski materijalizam,a ne svodi se premanašem mišljenju, samo narazgovor o njemu. Bloh nampredlaže gotovo uvek mladogMarksa (da bi se zadržao unutaraltiserianskog razlikovanja);navođenja su, u stvari,najvećim delom iz Političkihspisa mladog Marksa i Ekonomsko-filosofs7dhrukopisa iz1844. godine. Ako je danas uizvesnom smislu od izuzetnogistorijskog i strukturalnog značajajedna sasvim jasna analiza,političke misli Marksa injenih derivacija (misli, kojase najčešće uopštava, ili sesmatra prevaziđenom, ili sesvodi na ekonomicizam i negira)onda takvu analizu trebaučiniti sa sasvim drugog stanovištaod onog Blohovog, čistofilosofskog, koji se nikadane sučeljava sa kompleksnošćudruštvenih oblika i njihovommaterijalnom autonomijom,već ih uvek svodi na diskusiju.Bloh se svojim st~vomizlaže opasnosti da prevIdiako ne i da prenebregne,skok kojeg je Marks nametnuosvakom napisu i analizi u odnosuna poredak stvari (daiz pojma nastaje materija); neprihvatati takav skok (u čemuse sastoji materijalno opredmećenjeBloha? u filosofskojraspravi) znači povratakna poredak reči verbum, moćnukarizmu koja preskače inadmašuje i udahnjuje životoštrini i rasturenosti materijalnogbitka sveta i njegoveinercije, ukoliko je tačan prin-c~:r. kretanja u jednoj dimen­ZIJI "filosofije za život", nasuprot"filozofije za smrt", štopredstavlja teren svih buržoaskihideologija krize, i na tajnačin spašavati realnosti svakidašnjice,i to ne kao integrisanei otuđene, već kao simptomeželje za otvaranjem (prigušenosti tendencija) ondato treba da nađe materijalneformulacije i da se orijentišeka sve kompleksnijim društvenimposredovanjima a ne uopštavanjimakao novom nadanjui novoj istini, 'koje odvodeka arhitipu; na tom nivou ioslobođenje onoga koji je rasparaomrtvačko odelo buržoazije(svoga bića buržujski rođenog,svog greha), apsolutnooslobođenje u radosti, može dase iskaže kao veoma blisko tolikopreklinjavanom očajavanju,čijim se negiranjem krenulo;ili barem moglo bi dabude osuda sopstvene nemoćii usamljenosti (samoljublja).Ko je Ernst Bloh? Moglo bise reći da je on, uprkos sebisamo poslednji hegelijanski filosof.Takva je njegova matrica,njegovo obrazovanje u starojNemačkoj, koja još ne poznajepozitiviste "buržoaske epigone"kako će ih nazvati Bloh,jer i ne znajući ponavljaju Hegela,verujući da će stići kozna gde. Njegova kritička moćsadržana je u dubokom poznavanjui oceni, punoj diVljenja,hegelijanskog sistema i njegovihmogućnosti koje još nisuizražene, koje su još neostvarenea novi ih filosofi samoupražnjavaju, veruj ući da sujedino oni kritičari koji moguda odlučuju i da budu definitiVnigrobari. Svest o tome dakulturne i društvene forme odražavajuposebno hegelijanskisistem, premda osećaju poslediceradikalnog zaokreta, kojegje izvršio Marks; koegzistencija'dva navedena momenta(koegzistencija koja je bilaprisutna još u Lenjina d u njegovimobjašnjenjima Hegela,kao i u njegovoj preradi Države,a da i ne govorimo još oStaljinu i Toljatiju) čine sržBlohovih razmatranja. Shvatitiga kao hegelijansku dijalektikuto bi posedovalo svoj materijalnii politički ubi cansistam,odnosno odgovaralo bisvom 'Vremenu; upravo kao dato i nije ideologija, laž i falsifikovanjerealnog (iracionalnog,da je tako nazovemo i likvidiramoje sa Lukačem) pakad bi čak imalo jasnu vizijuproblema i otvorenih protivrečnostiu odnosu na buržoaskukapitalističku državu, postajućina taj način glavni instrumenatvladajućih klasa.Blohu se takvo objašnjenje činijasnim, nakon krize marksizmai njegove prve realizacije:to znači, nakon osnivanjaPrve socijalističke države i jasnogpomaljanja problema kojemarksizam još nije rešavao kaoi ponovne pojave starih formis kojima mora da se nosi, ačesto i da im se prilagođa"!a.Jedino priznavajući takva ograničenjai protivrečnosti "novedanašnjice" možemo doćido realne (ne ideološke) likvidacijeHegela i njegove države,a da ga na neki način ne ponaVljamo.Otuda i zadatak dase istražuje "racionalnost iracionalnosti"i to ne radi definisanjadruštva kao integrisanogsistema (pravac frankfurtskesociologije), već da bi se shvatilaa potom uništila prošlostkoja još uvek rezistira u onomešto se veruje da predstavljabudućnost. To je posaoonog ko je postao filosof, uprkossamom sebi i svakodnevnojrealnosti koja ga okružuje,to je posao onog ko je uronjenu metropolu, a da to inije sam izabrao, koji je unjoj zarobljen kao i slikariekspresionisti, kojima je Blohbio veoma blizak, koji pokušavajuda nametnu život onimakoji su njima nametnuli smrt.Postavlja se pitanje da lismo suočeni sa poslednjimpredstavnicima buržoaske Kultureili nove dimenzije kulture,sa njenim društvenim područjemkoje je drukčije od istocrijske buržoazije? Pitanje jenerešeno, a situacija je dvosmislena.U jePilom pogledu,ovi novi pobornici istine, vezujuse za buržoaske kulturneprostore, a u drugom suprotstavljajuse odbacivanju prošlostii prihvatanju svih (deformisanih)formi sadašnjice. Tosu ljudi iz vremena posle prvesocijalističke revolucije, nakon17-te, orijentisani ka nauci budućnosti,a ipak intimno (moždai opravdano?) vezani zaosmišljene forme svog obrazovanjai buržoaskog postoja.nja; to su, naime, rorme KOjihoni nisu spremni da se lišepovršnim činom večno prihvaćeneildeologije forme, koje živeduboko u njima, da bi ihpotpuno obespredmetili (lišilisadržaja) i doveli do savršenstva(u tome su oni i poslednjimistici), ali najčešće imipak robiju. U stvari, oni sesuprotstavljaju postojećoj realnostiranije definisanoj kaojedinoj, kada ih ona ukorenustavlja u pitanje, kada ih približiumiranju buržoazije 800-te.To je stav Bloha, gotovo historičan,nasuprot američkom pragmatizmu,koji ume jedino daodbija,a one koji nisu umelida "uživaju na izvoru materi­kritike" gleda kao najalističkečistu vulgarnost, predlažućinam čisti aristokratizam tipičanza Kultur.Pa ipak, svi napisi s kojimasmo dosada upoznati (a u kojimasu navedena "osećanja"veoma prisutna, nastali su nakonDrugog svetskog rata, apisani su u jednoj socijalističkojdržavi, Istočnoj' Nemačkoj,gde je Bloh odlučio da živi iradi. On je, doduše, ulagao napore.Bilo je zalaganja za stvaranjejednoD" drukčijeg izražavanjaod K'illture, ali su onaostala bezuspešna; Bloh napuštaLajpcig 1961. godine, u vremekada se podiže Berlinskizid. Od marksizma on čini naukutendencije, društvenog i političkogplana, prihvatajućiideologiju rada, da bi je zagrnuou idealističko ruho, kao298299

delovanje u cilju ~stine, komentarai eksplikacije reči. Onje tražio da lenjinizam i njegovaavangardna dimenzija živekao politička praksa u jednojzemlji zasnovanoj na staljinističkojpolitici i logici međusobnosuprotstavljenih blokovai hladnog rata. A svedotle dok se njeno delovanjesastojalo u idealističkom obrazovanjunove socijalističke rukovodećeklase nije bilo nikakvihsuprotstavljanja; kadase, međutim, htelo da pruži otporbirokratskoj krutosti i sistemu,tada je kritika bilo više,i on je popustio. Njegovaje sudbina bila zapečaćena; filosofsocijalističkog profila ponovopostaje samo filozof najednom univerzitetu na Zapadu(bivši TUbing) da ne budeviše angažovan na konkretnojrealizaciji utopije i nadanja,koja čine samu srž marksizma,već na mirnijem poslu sejanjaonih formi koje prihvataju"mladi" i u nastavljanju istinoske reči (one Marksove) kojuće morati da prihvate d,rugiglasovi i druge. ruke. Na tajnačin, prolaženje kroz Marksai njegovu "filosofiju" postajeprolaženje kroz život i nadanjaErnsta Bloha: međutim,entuzijazam u njegovim spisimaiz 68. manji je nego u onimaiz 49; jedina mogućnost zanadživljavanje sastoji se u posvećivanjusamog Marksa i njegovog."inoviranja". Naukatendencije i konkretne utopijenasuprot stvarnom programiranju,mada vulgarnom, modernomkapitalizmu, rešena je uideologiji: njeno "nadanje" postaloje veruju.Ellis DondaPrevela Nada Sponza MimicaČOLAJ, Henrik: POLITICAL ECONOMY AND SOCIALPROGRESS (Politička ekonomija i društveni progres) -Marxism-Leninism and Our Time, vol. 3, Prag 1974,str. 51-62.Marksistička politička ekonomijaje, kao i istorijski materijalizam,odigrala odlučujućuulogu u pretvaranju socijalizmaiz utopije u nauku. Time je onaodigrala ključnu ulogu i u formiranjustrategije i taktike urevolucionarnoj borbi radničkeklase. Osnovnim razlikama izmeđuburžoa skih ekonomskihteorija i marksističke političkeekonomije mogu se objasniti ifundamentalne distinkciie u njihovojnaučnoj autentičnosti,klasnoj opredeljenosti i praktičnojupotrebljivosti.Može se slobodno reći da su,razvojem marksizma, ostaleekonomske doktrine izgubilenaučnu Vrednost i prestale dasluže kao naučna spoznaja osnovnihzakona ekonomskog i,u konačnojinstanci, političkogživota društva .. Naučna impo·tencija buržoaske ekonomske300misli se naročito očigledno ma .nifestovala . u vreme prerastanjakapitalizma u imperijalizam,u vreme proleterskih revolucijai konsolidacije socijalističkogdruštva. Marksizam jebio taj koji je analizirao svebitne tokove toga doba i istovremenopružio smernice za socijalističkuizgradnju. Naučnomanalizom je utvrđena neminovnostsmenjivanja kapitalizmasocijalizmom i ta naučna spoznajasluži kao oslonac u programimakomunista, kao ideološkafunkcija marksističke po·litičke ekonomije. S druge strane,u onoj meri u kojoj je buržoaska ekonomska misao gubi·la naučnu vrednost, u tojmeri je njena ideološka funk·cija postajala značajnija da bise ona na kraju pretvorila uotvorenu apologeju kapitalizma.I\\U pogledu uticaja na stvarneekonomske procese buržoaskateorija je dugo bila potpuno postrani. Tek Kejnza (Keynesa)je ekonomska teorija tešnje povezanasa praktičnom ekonomijomi vrši znatniji uticaj naekonomske odluke države.Ekonomska naulm. nikad dosad nije imala pred sobom takvuraznovrsnost problema, fenomenai procesa koji tražeobjašnjenje citi je društvo, njegoveosnovne klase i političkesnage, ikad do sad osećalo takoveliku potrebu za ekonomskomteorijom. Izgradnja socijalizmaii komunizma pred ekonomskuteoriju postavlja noveizazove i probleme. Po našemmišljenju, postoje tri grupetakvih problema. Prva obuhvatakompleks planiranja, organizacijei upravljanja, druga obuhvataprobleme socijalističkeekonomske integracije u međunarodnimrazmerama a trećase odnosi na ostvarivanje kvalitativnonove etape - razvijenogsocijavizma. U svemu tomeuloga ekonomije u društvenomnapretku ne srne da se svedena prosto proširivanje proizvodnihsnaga. Ekonomska naukamora da predviđa osnovnetrendove naoionanog ekonomskograzvitka i da stva'I'a efikasneinstrumente za kontrolui regulisanje tog razvoja. Velikapažnja se poklanja i izučavanjunajvažnijih tendencija ikarakteristika savremenog kapitaHzma.Može se reći da marksističkapolitička ekonomijakroz svoje izučavanje kapitalizmačini jedan od osnovnih stubovaanti-imperijalističke borbemeđunarodnog proletarijata.Kao mnoue druue· naukepolitička ~konorrtija jošuvek. ima probleme koje tektreba rešiti. Osim toga, onane srne da zanemari i zapostavinajnovijadostignuća ljudskogsaznanja kao što su kibernetika,analiza sistema itd.Ova potreba za stalno osavremenjavanjeje kod nekih autoraizazvala želju za "revolucionisanjem"marksističkepolitičkeekonomije. Po ovim automrnastaru mar.ksističku paradiigmutreba zameniti novom, savremenijom,univerzalnom kojabi činila osnove neke "opšte,zajedničke teomje" i pm tomene bi vodila računa o razlici lsukobu klasnih interesa. Ta novaparadigma se određuje kaodirektno rukovođenje ekonomijomsa pozicija dugoročne ciljnefunkcije što, u stvari, predstavljadugoročno optimiziranjeekonomskog razvoja.Ovakav stav je nenaučan inepI'ihvatljdv jer političku ekonomijupodređuje oilju kojti bi,u stvari, trebalo da bude unjojsadržan. Ako postoji neka krizaparadigme onda je to kniza bur·žoaske poltitičke ekonomije štose najbolje može videti iz sveoštrJjeg kritičkog stava premanjenoj svrsishodnosti ko}i zauzimajusam[ buržoaski ekonomskiteoretičaril. Ekonomistibratskih sooijalist,ičkih državane traže 'irevolucionisanje" političkeekonomije socijalJzma.Ono što je u tim zemljama potrebnoje razvijanje i produb­IjJvanje mariksističke ekonomskenauke u skladu sa sadašnjimpotrebama i karakteristikamarazvoja socijalizma.Mihailo Crnobmjal Joan Robinson, "The second enSIS of Economic Theory" (Druga krizaekonomske teorije), American EcO/zomic Review, vol. 62, br. 2, 1972. godina;Gunnar Myrdal Tlze Asian drama (Azijska drama), tom 1, Njujork 1969. .301

LICHTMAN, Richard: MARX'S THEORY OF IDEOLOGY(Marks ova teorija ideologije) - Socialist Revolution, br.23, april 1975, str. 45-76.Autor na početku izraža,!~svoje čuđenje što poplavu kn}lo-ao Marksovoj teoriji otuđe·i=i.ja prati veoma .mali .?roj ra~dova o Marksovo] teorI]'! svestli lažne svesti mada su otuđ~njei ideologija t~l?-0. p~)v.

liu a ne kao nešto prolazno,istorijsko i ovaj deo naše svestije izvrnut, suprotan" (s~r.71). Rezultat ovakvog stanja,po mišljenju autora, je da prolaznoshvatamo kao večno,ljudski stvorenu situaciju kaozakon prirode a našu sopstvenusnagu kao snagu nezavisnihpojava i ideja. Toliko je snažanideološki uticaj kapitalizmada upotreba fizičke sileopada jer postaje disfunkcionalna;ideologija preuzima njenomesto.Kao zaključak, autor nudidva stava: prvo, podseća da jetokom cele analize snažno naglašavanoda oblik svesti kojiprožima način proizvodnje proširujesvoj uticaj kroz celokupnudruštvenu strukturu.Drugo, važno je naglasiti da jeMarksova analiza fetišizma zasnovanana skupu pretpostavkikoje ne važe za savremenikapitalistički svet. Kao rezultattransformacije kapitalizmai priroda mistifikacije se .na b~tannačin menja i autor OpIsujete bitne promene smatr~jućida je ključno to da fetIžizamsavremenog života prodirekroz kontrolu nad pojedincimau celom spektru njihovedruštvene aktivnosti, uformiranju nji1).ovog karakter~i artikulacije njihove svestI.Priroda današijih društvenihmistifikacija je uveliko različitai znatno kompleksnija odone koju je opisao Marks.M.ihailo CrnobrnjaGARAUDY, Roger: DIE AKTUALITAT DES MARX­SeHEN DENKENS (Aktuelnost Marksovog mišljenja)- Europaische Verlagsanstalt, Frankfurt/M. 1969.tikom žičanih prepreka, moralase odvijati u uslovima izuzetnogstanja" (232). Ipak,javnasamokritika prve i najvećeod svih socijalističkili zemaljastvorila je uslove za preporodMarksovog mišljenja i za grandiozanstvaralački razvitak. Tolikokaže Garodi 1964.Nije poznato da li autor ostajepri ovoj perspektivi i poslečehoslovačke tragedije. Mnogošta govori u prilog tome.Konstatovaćemo samo to daGarodi u ovoj knjizi iz osnovarazobličava iluziju buržoaskedemokratije, da bi zaključio:"Time što se okončava otuđenjedržave kao organa vlastidruštva, diktatura proletarijataje već pre odumiranja državenaj autentičnij i oblik demokratije"(219).Recenzent izražava rezerveprema tome što Garodi, odmeravajućiuticaj e koji određujuMarksovo mišljenje, težište pomerasa Hegela na Fihtea. ZaGarodija je Fihteov filozofskiuticaj na Marksa važan zatošto veruje da u· ta:kvoj vezi umarksizmu treba spasti dimenzijusubjektivnosti, koja se injemu, kao egzistencijalistima,čini bitna. Po njemu, sa učenjemmladog Marksa da čovekstvarajući stvara samog sebe,dakle čini sebe delatnim, marksizamsledi Fihteovo učenjevernije nego egzistencijalisti,koji se u ovom pogledu ne držetoliko racionaliste Fihtea kolikoiracionaliste Kjerkegora(Kirkegaard) (37).Recenzent ne može da sesloži sa vrednovanjem Fihteakao oca Marksove antropologije;isto tako malo uspeva dau Kantovom agnosticizmu otkrijebilo kakav "dualizam"(43).Bruno Frei (Beč)Alfred šmit (Schmidt) kaže,pomalo prenagljeno, u predgovoru"da ova knjiga predstavljazasada završetak Garodijevograzvitka od doktrinara uhumariističkog kritičara". SamGarodi kaže to preciznije upredgovoru: "Reč je o tomeda se pokaže uzaludnost svilipokušaja revizionizma, koji sestalno obnavlja, da falsifikuje iotupi oštricu Marksovog mišljenja."Receptivan čitalac saznaje izove knjige, nasuprot mnogimdrugim, ono što je Marks stvarnorekao. Povezanost Marksovogmišljenja sa sadašnjošćuod najveće je važnosti već istoga što autor, apsolutno spravom; ukazuje na okolnostda "u naše vreme marksizampostiže stvarnu univerzalnostza kakvu nije znao nijedan duhovni,politički ili filosofski pokretII prošlosti" (230). Kažese da trećina svetskog stanovništvaživi u društvima kojaizgrađuju socijalizam u smisluMarksovog učenja; sve mišlje-nje i delanje mora se pozivatina marksizam istupajući iliza njega ili protiv njega.Ma koliko se činilo neoriginalna,ovo gledište je važno zatošto čini panoramu koja sečitaocu pruža posle dugog putovanjaširokim prostranstvimaMarksovog mišljenja. Nasuprotdrugim kritičkim tumač~njima,za Garodija se SOCIjalističkaizgradnja i poredsvih različnosti načina izgradnje,proteže od Labe do Pacifika.Optužujućiznak jednakostiteorije konvergencije pretvarase u umirujući znak jednakostisocijalističkog tabora.Uprkos deformacijama. Onjima Garodi kaže: "Dimenzijauspeha marksizma katkad jesmai1jivana i prikrivana zatošto je prikrivano i samo Marksovomišljenje. U toku četvrtveka herojska i mukotrpna izgradnjasocijalizma, na koj~je svet kapitala odgovorio poli­30420 Marksizam u svetu 11305