ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ENERGETIKA I ...

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI I VORI ENERGIJE 

POTREBE ZA ENERGIJOM 

Sve toplotne i termodifuzine tehnološke operacije zahtevaju dovođenje određene 

količine toplote u proces. Ova količina toplote mora da se generiše iz nekog 

energetskog izvora. 

Sve mehaničke tehnološke operacije zahtevaju dovođenje određene količine 

mehaničke energije u proces. Mehanička energija se dobija transformacijom 

električne energije (elektromotori) ili nekog drugog vida energije (SUS motor, 

vetrenjače, vodenice i dr). 

U hidrauličkim tehnološkim operacijama koristi se fluidna energija – energija 

strujanja fluida. Ova energija predaje se fluidu u radnim hidrauličnim mašinama. 

U nekim specifičnim procesima može se koristiti direktno električna energija za 

iniciranje ili katalizu hemijskih ili nekih drugih procesa. 

Postoje primeri u savremenim tehnologijama gde se direktno koristi svetlosna 

energija, energija ultrazvuka (mehanička energije), mikrotalasno zračenje 

(elektromagnetna energija), infracrveno zračenje (elektromagnetni talas → toplotna 

energija) i dr. 

To, praktično, znači da za različite tehnološke operacije ili kompletene tehnologije 

postoji potreba za veoma različitim vidovima energije. Gotovo sve tehnološke 

operacije su “potrošači energije”. 


Savremene ekonomije u svetu veoma su zavisne od potrošnje energije u 

proizvodnim procesima. 

ENERGETSKA ODRŽIVOST 

Energetska održivost tehnologija postaje sve važniji parametar pri vrednovanju 

poslovnih poduhvata. 

Šta je u stvari energetska održivost tehnologije? 

Energetski održive su one tehnologije koje obezbeđuju jednak kvalitet proizvoda, a 

pri tome koriste manje količine energije od konkurentnih tehnologija, sa jedne 

strane, i koriste u većoj meri obnovljive izvore energije od konkurentnih 

tehnologija, sa druge strane. Jedan od glavnih ciljeva unapređenja tehnologija , 

pored povišenja kvaliteta je u domenu energetskih racionalizacija i to: 

1. Povećanje energetske efikasnosti i 

2. Povećanje energetske nezavinosti (autonomnosti, samodovoljnosti i dr).


Energetska efikasnost vrednuje se specifičnim utroškom energije po jedinici 

mase proizvoda ili po jedinici mase koja je cilj konkretne tehnološke operacije. Na 

primer, u procesu sušenja vrednuje se specifična potrošnja toplotne energije po 

jedinici mase isparene vlage iz proizvoda, a može da se iskazuje i specifična 

potrošnja toplotne energije po jedinici mase osušenog materijala. U ovom 

konkretnom slučaju prvi način je pogodniji za vrednovanje, jer je manje zavisan 

od promenljive vlažnosti poljoprivrednih proizvoda. 

O energetskoj efikasnosti mora se voditi računa u svim etapama poslovnog 

poduhvata, od prve zamisli, preko projektovanja do ekspolatacije proizvodnog 

sistema. U praksi postoji veliki broj postrojenja koja su ranije izgrašena, a čija je 

nergetska efiksnost veoma niska. To znači da je potrošnja energije nepotrebno 

visoka i da uzrokuje visku cenu proizvoda, samim tim proizvodnja postaje 

neodrživa. Zadatak menadžera je da analiziraju potrošnju energije i da je 

upoređuju sa sličnim savremenijim postrojenjima. Naravno, za analizu 

mogućnosti smanjenja utroška energije moraju se angažovati eksperti. 


U cilju poboljšanja energetske efikasnosti vež izgrađenih postrojenja mogu se 

preduzimati različite mere: 

1. Manje popravke u cilju smanjenja emisije toplote u okolinu. Ta mera obićno 

podrazumeva zamenu, popravku ili poboljšanje termoizolacione zaštite. Ova mera 

se može realizovati i bez usluga eksperata. Potrebno je angađovati 

specijalizovanu firmu za ove poslove i obaviti radove. Ekpert eventualno treba da 

proceni stanje postojeće termoizolacije. 

2. Rekonstrukcija energetske logistike. Preduslov za ovakav zahvat je opsežna 

i celovita ekpertiza. Pored poboljšanja termoizolacije, menjau se i delovi 

energestke opreme, koja je dotrajala ili zastarela u pogledu energetske efikasnosti. 

3. Promena tehnologije je najradikalnija intervencija. Ona se izvodi na bazi 

energetske analize primenjene tehnologije. Ovaj zahvat se obično primenjuje kada 

u svetu već postoje rešenja nove energetski racionalnije tehnologije. Nakon izrade 

projekta rekonstrukcije menjajuu se: koncept tehnologije, tehnološka oprema, 

energetska oprema i energetska distribuciona mreža. 

Pre svakog od ovih poduhvata obavezna je izrada ekonomske anlize. Potrebno je 

predvideti visinu novčanih ulaganja i izračunati uštede koje će se postići. 

Izračunava se period otplate investicije dimičkim modelima (uzma se u obzir 

inflacija i kamata na uložena sredstva). To je, praktično, specifični poslovni plan. 

Čest je slučaj da najveća novčana ulaganja - promena tehnologije, dovode do 

najbrže otplativosti investicije.


Energetska nezavisnost se, u većini slučajeva, ne može postići u celosti. Dakle, u 

najvećem broju slučajeva mora se računati na kupovinu energenta: električne 

energije i raznih vrsta goriva. Održive tehnologije budućnosti u ruralnim sredinama 

moraju da se oslanjaju u što većoj meri na energente iz svoje okoline i na obnovljive 

izvore energije. Što je udeo sopstvenog energetskog resursa ili obnovljive energije 

iz okoline veći to je tehnologija energetski održivija, odosno ona je manje zavisna od 

čestih tržišnih poremećaja. 

Pored izraza energetska nezavisnost u literaturi se za ovaj pojam sreću nazivi 

energetska samodovoljnost ili energetska autonomija. 

Stepen energetske nezavisnosti moće se iskazati na sledeći način: 

η = 

E 

E 

S 

U 

Gde su: 

η − stepen energetske efikasnosti, 

E S – energija iz sopstvenih ili obnovljivih izvora energije upotrebljena u preduzeću i 

E U – ukupna potrošnja energije. 


ENERGETSKI IZVORI 

Za potrebe tehnologija za preradu poljoprivrednih proizvoda koriste se sledeći 

neobnovljivi izvori energije: 

prirodni gas, 

tečni naftni gas, 

tečni naftni derivati (ulja za loženje, mazut itd.) 

ugalj, 

električna energija dobijena sagorevanjem goriva koja spadaju u neobnovljive 

izvore energije, 

geotermalna energija i td. 

U obnovljive izvore energije koji se koriste za potrebe tehnologija za preradu 

poljoprivrednih proizvoda spadaju: spadaju 

biogorivo (biomasa), 

biljna goriva za motorni pogon 

drvo, 

sunčeva (solarna) energija, 

biljno ulje, 

biogas i 

električna energija dobijena od obnovljivih izvora energije (vodena snaga, energija 

vetra i sl.)


Sistemi distribucije energenata 

Zbog različitosti energenata sistemi njihove distribucije su se razvijali tako da udovolje 

potrebama potrošača i po ceni i po mestu isporuke, sa jedne strane, i da zadovolje 

isporučioce u pogledu njihove zarade, sa druge strane. 

Električna energija isporučuje se pomoću distributivne mreže koju sačinjavaju 

dalekovodi viskog napona, transformatori i mreža niskog napona. Evropski sistem 

niskog napona je 220 V (napon) i 50 Hz (frekvencija). U slučaju trofaznog sistema 

napon između faza je 380 V. Svi manji potrošači električne energije povezuju se, 

uglavnom, na monofazne priključke, a veći (preko 2 kW) obično koriste trofaznu struju. 

Obračun potrošnje obavlja se očitavanjem električnog brojila. Pri tome postoje i 

olakšice i penali, tako da treba racionalno koristiti električnu energiju. 



Tečna goriva isporučuju se cisternama, to znači i da potrošač mora imati 

adekvatno skladište. 

Prirodni gas distribuira se kroz cevnu mrežu. Postoje magistralni, sekundarni 

i tercijalni gasovodi. Obračun utroška obavlja se na bazi plombiranih merila 

kod potrošača. Meri se utrošak u normalnim metarima kubnim (nm3). To je 

jedinica količine gasa (ne zapremine). 

Tečni naftni gas (propan-butan) isporučuje su železničkim i kamionskim 

cisternama, cisternama kontejnerima i bocama. Obračunava se u kg. 

Ugalj se od rudnika distribuira železničkim i kamionskim transportom u 

različitim standardizovanim granulacijama (komad, orah, pasulj, prašina, briket 

i sl). Jedinica obračuna je kg (ili t) 

Drvo kao energent isporučuje se u zapreminskim jedinicama m 3 . Zapremina 

se meri u naslaganom stanju.



Geotermalna energija isporučuje se kao topla voda dobijena iz ležišta u dubini 

zemlje, na temperaturi koja je karakteristika kokretnog izvorišta. Postoje dva 

načina korišćenja geotermalne vode. Prvi i pogodniji način je kupovina prava 

koncesije na geotermalni izvor na određeni period, na primer 20 godina.To znači, 

da se putem javnog nadmetanja, uz plaćanje državi, ostvaruje pravo korišćenja. 

Drugi način je kupovina tople vode po cenovniku isporučioca. U ovom slučaju 

cena zavisi od temperature. 

Solarna energija je besplatna i na raspolaganju je tokom zračenja Sunca. 

Energija vetra je besplatna. Sa aspekta agroturizma interesentno je korišćenje 

vetrenjača za pogon tradicionalnih mlinova u Vojvodini. Pored toga vetrenjače se 

mogu direktno koristiti za pogon bunarskih pumpi. 

Bioenergija se može koristiti u različitim oblicima i na različite načine. Biomasa 

kao gorivo za sagorevanje dostupna je u poljoprivredi i šumarstvu. Biomasa za 

sagorevanje je i tržišna roba, ali se ne isplati ako su transporti dugački. Ona se 

može isporučivati po sistemu “franko njiva” (preuzimanje na njivi – to znači kupac 

je sam prikuplja i transportuje za svoje potrebe), preko balirane mase do 

energetskih briketa. 


Sistemi distribucije energeneta 

Biljno ulje se, takođe, može koristiti kao gorivo za sagorevanje u ložištima. 

Motorna goriva iz biomase su, najćešće, biodizel i bioetanol. Biodizel se 

proizvodi od biljnog ulja specijalnim postupkom, a koristi se u dizel motorima. 

Bioetanol se proizvodi alkoholnim vrenjem iz biomaterijala koji sadrže skrob ili 

šećer. Koristi se za pogon Oto motora. 

Biogas se dobija anaerobnom fermentacijom biomaterijala, najčešće stajnjaka i 

različitog biološkog otpada. 

Potencijalna energija vodotokova, uglavnom se, u Srbiji, koristi u velikim 

hidrolektranama za proizvodnju električne energija. Očekuje se da perspektivno 

bude dosta malih hidroelektrana, uglavnom u brdsko-planinskom području. Sa 

aspekta ekotruizma intresentna su vodenice. One, takođe, koriste hidroenergiju za 

pogom mlinskog kamena. Pitanje korišđenja hidroenergija u Srbiji, za sada, nije 

potpuno pravno regulisano, mada i ova oblast u razvijenim zemljama regulisanja je 

koncesijama (slično kao geotermalna energija).


GORIVA I SAGOREVANJE 

Goriva su materije koje u sebi 

sadrže hemijsku energiju u 

vezanom stanju. 

Hemijskom reakcijom ugljenika, 

vodonika, u nekim slučajevima i 

sumpora, sa kiseonikom ta 

energija se oslobađa. Prema tome, 

proces sagorevanja je 

transformacija hemijske u toplotnu 

energiju. 

Goriva mogu biti u čvrstom, 

tečnom i gasovitom stanju. 

Materije koje veoma burno 

(trenutno) sagorevaju nisu goriva 

nego su eksplozivi. 

Butan 

C 4 H 10 

Ugljen-dioksid 

CO 2 

Toplota 


Kiseonik 

O 2 

Voda 

(vodena para) 

H 2 O 

Donja toplotna moć je bitna za praksu i ona je jedan od osnovnih pokazatelja 

kvaliteta goriva. Donja toplotna moć goriva je ona količina toplote koja se 

oslobodi pri potpunom sagorevanju jedinice mase ili količine goriva, a da pri tom 

vodena para nastala pri sagorevanju ostane u parnom stanju u smeši produkata 

sagorevanja. U nekim literaturnim izvorima toplotna moć naziva se i toplotna 

vrednost. 

Kod goriva koja sadrže mineralne materije pojavljuje se pepeo, kao ostatak na 

kraju sagorevanja. Hemijske i toplotne osobine pepela su važne za izbor tipa 

ložišta i režima sagorevanja 

Važna osobina goriva je njegov sastav. Sastav je bitan za stehiometriju 

sagorevanja. Prisustvo sumpora nije povoljno jer se njegovim sagorevanjem 

dobijaju sumporni oksidi, čijom reakcijom sa vlagom nastaju sumporna i 

sumporasta kiselina. Ove kiseline su veoma korozivne.


Vrsta goriva 

Ulje za loženje („lož ulje”) 

Mazut 

Prirodni gas 

Lignit 

Mrki ugalj 

Biljno ulja 

Biogas 

Sojina slama (w = 10%) 

DONJA TOPLOTNA MOĆ NEKIH GORIVA 

Tečni naftni gas („propan-butan”) 

Slama pšenice i ječma (w = 14%) 

Oklasak kukuruza (kočanka, čoka, čutka...) 

(w = 10%) 

Granjevine voća, grožđa i šume (w = 20%) 

Ljuska suncokreta (w = 10%) 

Jedinica 

kJ/kg 

kJ/kg 

kJ/nm 3 

kJ/kg 

kJ/kg 

kJ/kg 

kJ/kg 

kJ/nm 3 

kJ/kg 

kJ/kg 

kJ/kg 

kJ/kg 

kJ/kg 

Približna vrednost 

42.000 

40.000 

31.000-35.000 

44.000 

7.000-12.000 

13.000-24.000 

36.000 

23.000 

14.000 

15.500 

14.500 

15.000 

16.500 


OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE 

Obnovljivi izvori energije su oni čije korišćenje ne utiču na smanjenje 

energetskih rezervi na Zemlji. To su: 

- biomasa, uključujiući sve njene modalitete (poljoprivreda, šumarstvo, 

- solarna energija, 

- energija vetra i 

- energija vodotokova na kopnu i energija plime i oseke. 

Ovi izvori energije obnavljaju se periodično. Posmatrajući suštinu ovih izvora 

vidi se da su ovi izvori, praktično, samo modaliteti solarne energije. Naime, 

biomasa se stvara fotosintezom na bazi solarne energije. Strujanje vaduha – 

vetar nastaje zbog razlika u temperaturama vazduha na različitim mestima ka 

posledica solranog zračenja. Kruženje vode u prirodi, kao i plima i oseka su, 

takođe, posledica solarnog zračenja. Zbog ogromne količine energije koju 

Sunce zrači i perioda njegovog života može se smatrati da će dozračivanje 

energije sa Sunca trajati veoma dugo sa aspekta naše civilizacije. 

Kao buduća članice EU moramo računati na obaveze koje je EU preuzela 

prihvatanjem Kjoto prtokola. Ukupni udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj 

energetskoj potrošnji, 2010. mora dostići 12% u EU. 

To će u bliskoj budućnosti biti i naše obaveze.


Razlozi potrebe povećanja udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj energetskoj 

potrošnji su: 

- Sve veći nedostatak fosilnih goriva, 

- Globalna ekološka zaštita planete Zemlje, 

- Lokalna ekološka zaštita, 

- Energetska nezavisnost i dr. 

Nedostaci: 

- Nešto veće cene investicione opreme, 

- Spora otplativost investicije, 

- Niži energetski potencijal i 

- Složenija tehnička eksploatacija sistema (naročito kada se koristi biomasa). 


SOLARNA ENERGIJA 

Dva osnovna načina korišćenja solarne ernergije su: 

1. Generisanje električne energije i 

2. Generisanje toplotne energije. 

Generisanje eletrične energije obavlja se pomoću fotonaponskih solarnih ćelija. 

Ovi uređaji transformišu elektromagnetene talase, koji dolaze od Sunca, u 

električnu energiju. Uređaji mogu biti veoma mali (portabl) do ogromnih 

elektroenergetskih postrojenja koji generišu električnu energiju za potrebe tržišnih 

distributivnih mreža. 

sunce

Generisanje električne energije veće 

snage 


Solarni avion 

Pogon pumpe pomoću solarne 

“Solarni punjač” za mobilni telefon 



Prijemnici solarne energije nazivaju se i solarni kolektori. Generisanje električne energije 

može se obaviti i posredno zagrevanjem i isparavanjem vode u koncentrisanim solarnim 

kolektorima. Koncentrisani solarni kolektori su konstruisani tako da su im je površina pravilno 

zakrivljena, a od nje se odbijaju zraci ka žiži u kojoj se nalazi cev ili posuda sa vodom. Voda 

isparava, para se još oregreva i ide ka parnoj turbina koja pokreće električni generator. 

624 ogledala



Generisanje toplotne energije prisutno je u domaćoj već trideset godina. Ali, ne postojanje 

stabilne energetske politike uslovilo je skromni obim konverzije ove vrste energije. Ovi sistemi se 

koriste za zagrevanje vode ili vazduha. Koncentrisani solarni kolektori mogu poslužiti da se 

proizvede vodena para. Najčešći slučaj zagrevanja vode je za potrebe grejanja objekata ili 

zagrevanja sanitarne vode. Dozračena energija od Sunca “upija” se pomoću apsorbera i prelazi u 

vodu koja se kreće kroz cevi. 



Vazduh se u solarnim kolektorima zagreva za potrebe solarnih sušara. Najjednostavniji način 

zagrevanja vazduha je prikazan na slici levo. Solarni zraci prvo prolaze kroz prozirnu ravan 

(najčešće staklo) i dospevaju na apsorpcionu površinu, koja je tamna sa mikroneravninama 

(“mat”). Vazduh struji kroz prostor između stakla i apsorpcione površine preuzimajući toplotu od 

nje konvekcijom. Desno je prikazan originalni polukoncentrisani solarni zagrejač vazduha, 

sopstvene konstrukcije, koji je izgrađen na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a 

namenjen je za sušenje voća. Solarni zraci dospevaju na sinusoidalnu površinu od koje se 

odbijaju i usmeravaju na orebrenu elastičnu cev od plastike (niska cena). Kroz ovu cev struji 

vazduh koji se zagreva i odlazi ka sušari.


Biomasa – Kruženje ugljenika u prirodi 

Tabela 1: Karakteristične grupe mogućih korisnika biomase kao goriva 

Red. 

br. 


Biomasa - sagorevanje 

Vrsta i namena uređaja 

(postrojenja) 

-grupe- 

1 Peći za lokalno zagrevanje 

stambenih i drugih objekata 

2 Toplovodni kotlovi za etažno 

zagrevanje individualnih 

stambenih i drugih objekata 

3 Generatori toplog vazduha 

(termogeni - zagejači vazduha) 

namenjeni za lokalno zagrevanje 

pojedinačnih prostora (radionice, 

zaštićeni prostor i sl) i za pripremu 

vazduha za indirektno sušenje 

4 Generatori mešavine produkata 

sagorevanja namenjeni za 

pripremu vazduha za drektno 

sušenje 

Toplotni 

učinak - 

snaga 

(kW) 

do 10 

30-70 

50 - 

200 

50 - 

500 

Vrsta goriva 

- slama strnih žita, 

- slama soje, 

- oklasak kukuruza, 

- briketi od biomase, 

- drvo, 

- granjevine... 


- slama soje, 


- briketi biomase, 

- drvo, 



- slama soje, 



- drvo, 



- slama soje, 



- drvo, 

j i


Biomasa - sagorevanje 

Tabela 1: Karakteristične grupe mogućih korisnika biomase kao goriva - nastavak 

5. Generatori mešavine produkata 

sagorevanja namenjeni za pripremu 

vazduha za drektno sušenje 

6 Toplovodni kotlovi za etažno zagrevanje 

objekata ekonomskog dvorišta 

poljoprivrednih i drugih manjih preduzeća 

na selu manjeg toplotnog učinka 

7 Generatori toplog vazduha (termogeni - 

zagejači vazduha) namenjeni za lokalno 

zagrevanje pojedinačnih prostora 

(radionice, zaštićeni prostor i sl) i za 

pripremu vazduha za indrektno sušenje 

8 Toplovodni kotlovi za etažno zagrevanje 

objekata ekonomskog dvorišta 

poljoprivrednih i drugih manjih preduzeća 

na selu, stočarskih farmi i zaštićenog 

prostora većeg toplotnog učinka 

9 Kotlovnice većeg učinka namenjeni za 

sušenje, zagrevanje većih farmi i 

zaštićenog prostora 

10 Ložišta namenjena za sušare 

poljoprivrednih proizvoda 

50 - 

500 

100 - 

500 

500 - 

1000 

500 - 

1000 

preko 

1000 

preko 

1000 

- slama strnih žita i soje, 



- drvo, 


- bale slame strnih žita i soje, 

- orezine vinograda 

- briketi od bomase 

- granjevine voćarstava i 

šumarstva 

- slama strnih žita i soje, 



- drvo, 


- bale slame, 

- bale orezina vinogradarstva, 

- granjevina voćarstva i 

šumarstva 

- balirana slama 

- balirane orezine 

vinogradarstva 

- sređena granjevina voćar. 

- oklasak kukurza, 

- slama soje i strnih žita 

- granjevine voćnjaka i šuma 

PRIMENA BIOMASE U SUŠENJU POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA 

MODEL - KOTLOVNICA NA BIOMASU (ZAGERVANJE, SUŠENJE, 

TEHNOLOŠKE POTREBE)

Primer budućih održivih tehnologija 

Sušenje zrnastih merkantilnih poljoprivrednih proizvoda 

Biogorivo 

Kotao na biomasu ili 

ložište na miomasu 

Toplotna energija 

vrela voda/vodena para 

zagrejan vazduh 

Mala sušara 

za zrno 

do 5 t/h 

kukuruza 

(32→14%) 

Potrebno je oko 350-400 g biomase za odvođenje 1 kg vlage iz zrna 

Ili ~90 g biomase po 1 za sušenje 1 kg zrna kukuruza (svedeno na osušeno zrno) 

(u slučaju 32→14%) 


Biomasa – tečna goriva 

Biomasa je i sirovina za proizvodnju tečnih goriva, pre svega za pogon motora sa 

unutrašnjim sagorevanjem. Proizvode se dve vrste motornih biogoriva: 

1. Biodizel i 

2. Bioetanol. 

Biodizel se proizvodi od biljnih ulja, specijalnim postupkom u cilju dobijanja 

osobina koje su slične minerlnim dizel gorivima. Osobine ovih goriva moraju 

zadovoljiti propisane standarde. Ako biodizel nije saglasan sa standardima može 

se desiti da se hvariše motor. Poljoprivredni proizvodi kao sirovine za proizvodnju 

biodizela u domaćim uslovima su pre svega uljana repica i soja. Koristi se i 

suncokret, ali to nije ekonomski isplativo. 

Bioetanol zamenjuje motorne benzine u Oto motorima. To je ustvari metil alkohol 

dobijen alkoholnim vrenjem uz prisustvo odgovarajućih mikroorganizama 

(mikrobiološki proces). Za proizvodnju bioteanola koriste se poljoprivredni 

proizvodi koji sadrže dovoljne količine šećera ili skroba. Akloholnim vrenjem skrob i 

šećer transformišu se u etilalkohol. 

Proizvodnja biodizela sve više se širi u Evropi, a bioetanola u Americi. Najveći 

proizvođač biotenaola je Brazil, gde se on proizvodi, uglavnom od šećerne trske.


Biomasa – tečna goriva 

Fabrika za proizvodnju bioetanola u Nemčkoj 

Pogon za proizvodnju biodizel u Šidu, 

kao deo fabrike ulja. 

etanol = metil-alkohol 

C 2 H 5 OH 


Biomasa – biogas 

Anaerobna fermentacija organskog otpada: stajnjak, nuzprodukti u prehrambenim tehnologijama, 

organski otpad iz restorana i sl. Sastavljen je od ugljen-dioksida i metana. 

Ne mogu se skladištiti veće količine gasa (potrebni su veoma visoki pritisci za utečnjavanje). 

Rezervoari promenljive zapremine - "peglanje potrošnje“. Zahtev za potrošnju - kontinualna 

potrošnja gasa tokom godine. Sušare nisu adekvatni potrošači. U novije vreme obično se grade 

kogenerativna postrojenja � postrojenja u kojima se generišu dve ili više vrsta energije. U ovom 

slučaju obično su to toplotna i električna energija. Toplotna energija dobija se u kotlovima u kojima 

se sagoreva biogas a električna se dobija iz elektrogeneratora koga pokreće motor SUS na biogas. 

Proizvodnjom biogasa rešavaju se tri važna pitanja: ekološki prihvatljiva obrada stajnjaka, 

proizvodnja energije (obnovljiv izvor) i proizvodnja kvalitetnog supstrata.

Resources Conversion technologies Forms of energy 

Sun 

Waste wood 

Saw dust 

Wood chips 

Gras, corn, 

clover 

Photovoltaics 

Solar plant 

Biomass 

combustion 

Gas 

Pyroforce Gas Engine 

Biomass 

combustion 

Thermal 

gasification 

Biogas 

Steam 

Gas 

Gas 

District heating grid 

Steam Turbine 

Gas Engine 

Fuel Cell 

Methanisation 

Fischer-Tropsch 

National grid 

Model raznovrsnog korišćenja obnovljivih izvora nergije koji se razvija 

u gradiću Güssing – Austrija (prestižni evropski projekt) 

Ovaj slajd se koristi odobrenjem autora (Christian Keglovits) 

Pitanja: 

1. Šta su energetski održive tehnologije? 

2. Šta su glavni ciljevi unapređenja tehnologija u energetskom domenu? 

3. Šta je energetska efikasnost? 

4. Koje mere se preduzimaju u cilju povećanja energetske efikasnosti? 

5. Kako se izražava stepen energetske nezavisnosti? 

6. Navedite bar 4 neobnovljiva izvora energije. 

7. Navedite bar 4 obnovljiva izvora energije. 

8. Kako se ditribuira električna energija? 

9. Kako se distribuiraju tečna goriva? 

10. Kako se distribuira ugalj? 

11. Kako se distribuira tečni naftni gas? 

12. Kako se distribuira prirodni gas? 

13. Šta je gorivo? 

14. Šta je donja toplotna moć goriva? 

15. Kolika je toplotna moć pšenične slame? 

16. Kolika je toplotna moć priridnog gasa? 

17. Zašto je biomasa obnovljiv izvor energije? 

18. Koji su glavni razlozi zbog kojih treba više koristiti obnovljive izvore energije? 

19. Navedite dva načina korišćenja solarne energije. 

20. Štaje to koncentrisani solarni kolektor? 

21. Koje elemente sadrži solarni kolektor za grejanje tople vode? 

22. Kako su konstruisani solarni kolektori za zagrevanje vazduha? 

23. Navedite bar tri uređaja za korišćenje biomase kao goriva. 

24. Koje vrste tečnih goriva se proizvode iz biomase? 

25. Šta je biodizel? 

26. Šta je bioetanol? 

27. Od čega i kako se dobija biogas? 

Heating / Cooling 

Electricity 

Gas 

Fuels

ENERGETIKA I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ENERGETIKA I ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?