Rezime - komunikacija

Miloš Kneževićkontrole, i; 5) Prozelitski – korišćenje jezika manjina radi nametanja kulturnog ireligijskog sistema. 253Do nedavno je bilo uobičajno pledirati na zaštitu nacionalnih manjina, ali suse, po svemu sudeći, današnje prilike znatno promenile. Po inerciji se smatralo da jeonaj nacionalizam koji izvire iz večinskih nacionalnih osećaja opasniji i maligniji odnacionalizma manjina. Štaviše, manjine su u političkoj retorici i teorijskom diskursubile imunizovane od “nacionalističke bolesti”. Nacionalizam je pripisivan većinskim,domicilnim nacijama, tj. predstavnicima i zastupnicima ideje i prakse nacionalnihdržava. 254 Malo se zapaža i neće da se prizna sve veće ugrožavanje nacionalne većine.Mnoge nacije su zapale u duboku strukturnu krizu. Mnoge, naročito “stare nacije”nalaze se u fazi istorijskog zamora i poodmakle dekadencije. Evropa je, takoñe, zapalau razdoblje dekadencije. “Dekadencija se odreñuje trenutkom u kome ste izgubiliteritoriju. Dekadencija Evrope je započela onda kada se ona ukotvila na svojojteritoriji napuštajuci svoje kolonijalne posede”, smatra Žilijen Frojnd. 255 Sve češće jeugroženo suverenitetno bivstvo klasičnih država. Mnogi autori iskazuju sumnju uizglednu perspektivu nacionalnih država. Veler, takoñe, sumnja u krajnje sposobnostinacionalne države: “Fundamentalni deficit nacionalizma i nacionalne države kaonjegove tvorevine sastoji se u njihovoj nesposobnosti da na zadovljavajući način rešeunutrašnje i spoljašnje probleme i uspostave trajan mir - ili barem da ih bolje reše negošto su to činili dosadašnji idejni sistemi. Naprotiv: u sklopu nastojanja za unutrašnjomintegracijom i zastupanja interesa prema vani, oboje izazivaju ekstremno zaoštrenekonflikte.” 256Grañanizam i demokratizamKriza nacije i dekonponovanje njenog neupitnog identiteta praćeno jeistovremenim apsolutizovanjem identiteta manjinskih grupa. Iako manjinske grupeidentitet ne poseduju u apsolutnom nego u relacionom i relativnom obliku, ipak gazastupaju kao nespornu političku vrednost unutar posebno viñenog grañanskogporetka. Pri tom se “grañansko” najčešće shvata kao kosmopolitsko, univerzalno ianacionalno. To “grañansko” je nepomireno i nespojivo sa nacionalnim atributimanacionalne većine ali - gle čuda! - itekako je spojivo sa nacionalnim svojstvimanacionalne manjine koja, uostalom, bez tog “nacionalnog” ne bi mogla ni da sekonstituiše u svojim težnjama. Većini se zarad grañanskog oduzima nacionalno, da bi253 Prema: Stojković Branimir, Identitet i komunikacija, poglavlje “Manjinski mediji i država”, str. 175-177,“Čigoja štampa”, Beograd, 2002.254 Hans-Urlih Veler smatra da: “Nacionalizam znači: sistem ideja, doktrina, slika sveta koja služistvaranju, mobilizaciji i integraciji veće solidarne zajednice (zvane nacija), ali pre svega legitimacijinovovremene političke vladavine. Otuda nacionalna država, sa po mogućstvu homogenom nacijom,postaje kardinalni problem nacionalizma.” Videti: Veler Hans-Urlih, Nacionalizam. Istorija, forme, posledice,glava “Problemi sa nacionalizmom”, str. 15, Svetovi, Novi Sad, 2002.255 Frojnd Žilijen, Avanture Zapada, poglavlja “Gubitak teritorije – objektivan znak dekadencije”, str. 24,Kalekom, Beograd, 1998.256 Veler Hans-Urlih, Nacionalizam. Istorija, forme, posledice, glava “Kraj nacionalizma”, str. 139, Svetovi,Novi Sad, 2002.381